Knjiga o Hraniteljstvu

Projekat je podran od strane Fonda za socijalne inovacije.
Fond za socijalne inovacije je zajedniki program Ministarstva rada,

zapoljavanja i socijalne politike i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija
(UNDP), finansiran od strane Vlade Republike Srbije i Evropske Unije kroz
Evropsku agenciju za rekonstrukciju.
HRANITELJSTVO KAO IZAZOV
Lista autora (abecednim redom po prezimenima):

Tanja olin, psiholog
Specijalni savetnik u Ministarstvu rada, zapoljavanja
i socijalne politike Vlade Republike Srbije
Prof. dr Sulejman Hrnjica, psiholog
Filozofski fakultet, Beograd
Lela Markovi, pravnik
Gradski centar za socijalni rad Odeljenje Barajevo
Prof. dr Marija Miti, psiholog
Filozofski fakultet, Beograd i Asocijacija za alternativno
porodino staranje o deci FAMILIA
Dr Emina Ili, pedijatar
Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu
neurologiju, Beograd
Miodrag Pavlovi, psiholog
Gradski centar za socijalni rad Odeljenje ukarica
Branka Radojevi, psiholog
Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA
Prof. dr Vera Rajovi, psiholog
Filozofski fakultet, Beograd
Nada arac, specijalni pedagog
Zavod za vaspitanje dece i omladine Vasa Staji, Beograd
Saa Vanjek, psiholog specijalista psihoterapije
Osnovna kola Knez Sima Markovi, Barajevo
Zorica Vujovi, pedagog
Gradski centar za socijalni rad Odeljenje Barajevo
Recenzent
Prof. dr Ksenija Kondi
Lektor
Radmila Vukovi
Dizajn
Tijana Dini
FAMILIA, Beograd, 2007.

4
Marija Miti
Tanja olin Sulejman Hrnjica Lela Markovi Emina Ili Miodrag Pavlovi
Branka Radojevi Vera Rajovi Nada arac Saa Vanjek Zorica Vujovi

PORODINI SMETAJ DECE SA POSEBNIM POTREBAMA
Beograd, 2007.
5
Sadraj
I
Osnovna pitanja o porodici i njenom funkcionisanju
1. Dete sa posebnim potrebama u hraniteljskoj porodici
Marija Miti
2. Kako pripremiti dete sa posebnim potrebama za hraniteljsku porodicu
Sulejman Hrnjica
3. Pravna pitanja zatite dece sa posebnim potrebama
pravna reenja i problemi u praksi
Lela Markovi
4. Zdravstvene potrebe deteta
Emina Ili
13
23
33
41
II
Potrebe dece tokom razvoja
5. Vaspitanje dece sa posebnim potrebama u hraniteljskoj porodici
Sulejman Hrnjica
6. Podsticanje razvoja deteta u hraniteljskoj porodici
Vera Rajovi
7. Dete iz hraniteljske porodice u vrtiu i koli
Saa Vanjek
8. Izvori podrke u lokalnoj zajednici
Miodrag Pavlovi, Zorica Vujovi i Saa Vanjek
51
59
67
71
III
Deca sa tekoama u ponaanju
9. Deca sa problemima u ponaanju
Branka Radojevi i Nada arac
81
IV
Strana iskustva
10. O hraniteljstvu iz druge perspektive
Tatjana olin
99
Prilog
O projektu ukratko
107
7
Uvod
Urednik Marija Miti
Knjiga koja je pred vama predstavlja rezultat gotovo jednogodinjeg iskustva u pruanju
podrke i istovremenom snimanju potreba kako dece sa posebnim potrebama na porodinom
smetaju, tako i njihovih hranitelja, ali i strunjaka koji su u proces hraniteljstva ukljueni i od
kojih se oekuje da ga odgovorno i struno vode. Dosadanje iskustvo je pokazalo da su potrebe
za podrkom svih ukljuenih uesnika izraene, bez obzira na koji se nain iskazuju.
Pokazalo se da dosadanja praksa hraniteljstva, uprkos injenice da skoro svaka etvrta
hraniteljska porodica gaji dete sa posebnim potrebama, ne uspeva da zadovolji potrebe nijednog
od ukljuenih aktera, a u nekim sluajevima ak upuuje i na saznanje o grubom krenju
detetovih osnovnih prava definisanih Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koju
je i naa zemlja ratifikovala pre skoro dve decenije.
U nastojanju da pokrenemo bar neka od glavnih pitanja i na njih pokuamo da
odgovorimo ustanovljavanjem i testiranjem novih vrsta usluga, modela i pristupa, ali i ponudom
bar osnovne strune literature, napisali smo ovu knjigu. Smatramo da prvo treba da se obratimo
strunjacima od kojih se oekuje da budu prva linija borbe protiv predrasuda, predubeenja i
neznanja kada su deca sa posebnim potrebama u pitanju, a naroito ona koja su jo dodatno
ugroena nedostatkom adekvatnog roditeljskog staranja.
Ova deca, deca sa posebnim potrebama, ne trae ni posebne hranitelje, niti posebne
strunjake, ve samo dovoljno dobre, odnosno voljne i sposobne i jedne i druge. Informisanost,
znanje i sticanje vetina, kao i uenje na tuim iskustvima mogu pomoi u dosezanju pune
osposobljenosti za adekvatno prihvatanje i ispunjavanje ove humane uloge.
Koncepcija knjige
Autori ove knjige bave se osnovnim, relevantnim pitanjima hraniteljstva dece sa
posebnim potrebama ne pretendujui da obuhvate sva mogua pitanja koja se dovode u vezu sa
hraniteljstvom.
lanci koji su uvrteni u sadraj ove knjige, svrstani su u poglavlja koja ine etiri
celine.
U prvom poglavlju obuhvaena su osnovna pitanja o porodici i njenom funkcionisanju,
mogui izazovi ove vrste hraniteljstva za nju, sa posebnom analizom neophodne pripreme
hraniteljske porodice, kao i opta pravna pitanja i razmatranja nekih od istaknutih zdravstvenih
potreba dece.
9
Drugo poglavlje odnosi se na potrebe deteta tokom njegovog razvoja i mogue naine
podsticanja toga razvoja. Navode se osnovne postavke o vaspitanju deteta, njegovog ivota u
kolskim i predkolskim ustanovama, kao i prikaz invidualizovanog pristupa u osnaivanju i
podsticanju detetovog razvoja putem ukljuivanja naznaajnijih osoba iz detetove socijalne
mree. Izvori podrke u lokalnoj zajednici, odnosno u iroj socijalnoj mrei vani su za
zadovoljavanje detetovih potreba u toku razvoja, pa smo i njima posvetili dunu panju, bar to
se tie podruja Beograda.
Posebno izdvojenu, treu celinu predstavlja lanak u kojem se razmatraju osnovna
pitanja dece sa problemima u ponaanju: etiologija, slika, kao i modeli pruanja podrke i
pomoi, uz prikazano iskustvo u toku izvoenja projekta. Zbog toga je ovaj lanak svrstan u
zasebno, tree poglavlje.
Nain na koji se prua podrka hraniteljstvu dece sa posebnim potrebama u svetu
ilustrovan je iskustvom u radu sa hraniteljskim porodicama u SAD u poslednjem, etvrtom
poglavlju knjige.
Redosled poglavlja nije odraz redosleda po vanosti, ve potrebe da se tekstovi svrstaju
u razumne, sadrajne celine.
Kome je knjiga namenjena

Knjiga je namenjena strunjacima koji se bave socijalnom zatitom, a naroito u onom
delu koji se odnosi na hraniteljstvo, kako bi dobili osnovni okvir za razumevanje, uspostavljanje
i unapreivanje prakse hraniteljstva dece sa posebnim potrebama putem upoznavanja sa
osnovnim potrebama ove dece, ali i mogunostima izlaenja u susret toj deci u njihovoj uoj i
iroj socijalnoj zajednici.
Kako je nastala ova knjiga

Ova knjiga je nastala kao planirani rezultat rada na projektu Hraniteljstvo dece sa
posebnim potrebama I JA SAM DETE, koji je Asocijacija za alternativno porodino staranje
o deci FAMILIA, u partnerstvu sa Gradskim centrom za socijalni rad i Zavodom za vaspitanje
dece i omladine, realizovala u periodu decembar 2005 oktobar 2006. godine. Podrku projektu
su pruili Fond za socijalne inovacije Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, uz
finansijsku podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP United Nations Development
Program).
Ko su autori
Autori ove knjige su strunjaci koji imaju raznovrsna teorijska znanja iz relevantnih
oblasti za pitanja koja se u knjizi obrauju. Od posebnog znaaja je injenica da su svi oni,
delom zahvaljujui projektu, a delom i sopstvenoj profesionalnoj praksi i iskustvu, direktno
upoznati i radili na pruanju podrke junacima ove knjige deci sa posebnim potrebama i
njihovim hraniteljima. Ovo iskustvo je upravo pomoglo u pravljenju koncepcije ove knjige.
10
Osnovna pitanja o porodici

i njenom funkcionisanju
Dete sa posebnim potrebama u hraniteljskoj porodici
Kako pripremiti dete sa posebnim potrebama za
hraniteljsku porodicu
Pravna pitanja zatite dece sa posebnim potrebama
Zdravstvene potrebe deteta
11
Za svako dete postoji negde alternativna porodica,

ako je nismo nali znai da nismo dovoljno dobro traili.
Hedi Argent i Ailie Kerrane
Taking Extra Care, 1997, BAAF
12
1
Dete sa posebnim potrebama u hraniteljskoj porodici
Marija Miti
Dete sa posebnim potrebama, s obzirom da ima sva prava zagarantovana Konvencijom

UN o pravima deteta, ima pravo i na odrastanje u funkcionalnoj porodici, sopstvenoj ili
alternativnoj (supstitucijskoj). S obzirom da je porodica u fokusu naeg interesovanja i
bavljenja, slobodni smo da na ovom mestu podsetimo na neke njene osnovne karakteristike
i naine funkcionisanja kao osobene i vane drutvene grupe. Ovo je bitno da se ima na umu
kako u sluaju bavljenja biolokom porodicom deteta, u svetlu injenice da je ono ostalo bez
adekvatnog roditeljskog staranja (disfunkcionalna, nepotpuna, razruena porodica), tako i
porodicom koja mu obezbeuje trajno ili privremeno zbrinjavanje (hraniteljska, usvojiteljska
alternativna porodica).
O porodici
Danas postoji mnotvo teorijskih modela i uenja o porodici. S obzirom na obilje literature
u familiolokoj oblasti teko je izdvojiti jednu definiciju porodice i njenih karakteristika,
poto svaka teorijska orijentacija ili model stavljaju naglasak na neki od znaajnih aspekata.
Zato je razumljiv Olsonov pokuaj jo pre desetak godina da to obilje koncepata pretrese i
svede na razumnu meru (Olson 1983).
Za ovu priliku izdvajamo nekoliko relevantnih odrednica porodice (Miti 1997).
Porodica se obino najjednostavnije definie kao drutvena grupa koju karakteriu specifine
funkcije: bioloko-reproduktivna, ekonomska, zatitna, seksualna i emotivna, vaspitnoobrazovna i socijalizatorska. Meutim ono to se, u nizu znaajnih, smatra najvanijom
osobenosti porodice (Beutler et al. 1989) u odnosu na druge drutvene grupe jesu zajednitvo,
posebna vrsta interakcija (Berger 1992; Golubovi 1981) i kvalitet emocija u njima. Sadanje
preovlaujue sistemsko shvatanje porodice (Miovi 1997) polazi upravo od ove jedinstvene
i vrste meusobne povezanosti lanova porodice odnosno njihove meuzavisnosti. Porodica
se posmatra kao sistem. U oblast porodice i porodine terapije prenete su sledee ideje iz teorije
sistema: porodica je sistem ije su osobine vee od zbira osobina njenih lanova: rad takvog
sistema podlee nekim optim pravilima (organizacija, struktura); poseduje granice prema
spolja, ali i izmeu svojih podsistema; ima tendenciju da dostigne relativno stabilno stanje
13
(uravnoteenje), ali su rast i evolucija mogui. Ponaanje pojedinca u okviru ovakvog sistema
moe se bolje razumeti preko postavki cirkularne u odnosu na linearnu uzronost. Porodica kao
sistem deo je veih, suprasistema.
Druga vana odrednica porodice je njena razvojnost. Naime, porodica se shvata kao
sistem koji se kree kroz vreme (Carter, McGoldric 1989), pa govorimo o ivotnom ciklusu
porodice (analogno ivotnom ciklusu pojedinca). Porodica tokom njega prolazi kroz specifine
razvojne faze. Kriterijum za njihovo odreivanje moe biti uzrast dece (porodica sa malim
detetom, detetom kolskog uzrasta, adolescentom...) odnosno njihovo prisustvo u porodici.
Drugi kriterijum je, obino, oformljenost porodice kao celine i karakteristini obrasci ponaanja
(Steinglass et al. 1987). U svakom sluaju, svaka od razvojnih faza porodice nosi sobom neke
posebne dogaaje koji su razvojno oekivani (roenje deteta, polazak deteta u kolu, udaja/
enidba dece, naputanje roditeljskog doma, penzionisanje roditelja i sl.). Kao i u sluaju razvoja
pojedinca, da bi porodica uspeno prela u narednu fazu, neophodno je da ostvari razvojne
zadatke prethodne faze. Porodica je posebno osetljiva na prelasku iz jedne razvojne faze u drugu
razvojnu fazu, kada mora da preorijentie svoje ponaanje i funkcionisanje saobrazi zahtevima
sledee faze.
Posebno oseanje trajnosti i stabilnosti porodici prua i njena povezanost sa prethodnim
(i buduim) generacijama, to predstavlja sledeu, vanu odrednicu porodice. Porodice iz
koje potiu brani partneri, zavisno od faze i okolnosti u kojima se aktuelna porodica nalazi,
mogu da imaju vie ili manje uticaja na ivot aktuelne porodice kao olakavajui ili ometajui
faktor pri snalaenju u novim ivotnim situacijama. Vano je da porodica prema prethodnim
generacijama i porodicama uspostavi adekvatne granice koje e joj omoguiti da istovremeno
bude samostalna, ali i da se osloni na njihovu pomo kada bude potrebno.
Jedna od vanih odrednica porodice jeste i ta da je ona, kao drutvena grupa, u celini
ili preko svojih lanova, povezana sa mnogim drutvenim grupama ili sistemima u jedan
jedinstveni eko-sistem. Ova povezanost ili umreenost porodice u okolinu veoma je vana
za zadovoljavanje njenih osnovnih potreba za opstankom, razvojem i autonomnou (Hartman,
Laird 1983; Berger 1994). U tom kontekstu obino govorimo i o resursima koji porodici stoje
na raspolaganju kako bi te ciljeve ostvarila.
Radi potpunijeg razumevanja porodice, a posebno faktora njenog razvoja napredovanja
ili zastoja u razvoju, neophodno je ukratko rei neto o porodinom stresu i njegovom
prevladavanju, jer se u odnosu na uspenost prevladavanja stresa procenjuje i funkcionalnost
porodice (Markovi, Berger 1990). Istraivanja porodinog stresa su kod nas novijeg datuma,
mada u svetu beleimo ozbiljno interesovanje za ovu temu od Drugog svetskog rata.
Porodini stres se obino odreuje kao stanje tenzije koje izrasta iz nekog akutnog
ili percipiranog zahteva koji se stavlja pred porodicu i koji trai prilagoavanje tj. adaptivno
ponaanje (Olson 1983). inioci koji dovode do porodinog stresa nazivaju se stresori. To
su razliiti dogaaji, dovoljno velike magnitude da izazovu promene u porodinom sistemu:
a) nenormativni ili akcidentni dogaaji kao to su znaajni gubici (smrt, bolest, invalidnost,
prisilno odvajanje, teki materijalni gubici i sl.); b) normativni dogaaji ili razvojno oekivani
koji se deavaju gotovo u svim porodicama, posebno na prelazu iz jedne razvojne faze u drugu
razvojnu fazu (roenje deteta, odvajanje deteta od kue, penzionisanje roditelja i sl.); kao i
c) unutarporodine tekoe i napetosti. Postoji shvatanje da kumuliranje takvih dogaaja u
odreenom vremenskom periodu (uzima se period od est meseci do godine dana) u jednoj
porodici poveava mogunost stvaranja porodinog stresa.
14
Vaan pojam za razumevanje reagovanja porodice na stresne dogaaje je prevladavanje.

To je reakcija koja se deava kada je porodica pozvana da preduzme neuobiajene napore da
opservira, doivi i definie novu situaciju, kao i da preduzme posebne akcije da bi mogla da
se vrati uobiajenim rutinama svakodnevnog ivota (Olson 1983). Prevladavanje potencijalno
moe da: a) smanji porodinu ranjivost na stres; b) ojaa resurse koji tite porodicu od potpune
okupiranosti stresom; c) smanji uticaj stresnih dogaaja ili specifinih tekoa, ili d) ukljui
proces aktivnog uticaja na sredinu da bi se promenili uslovi koji e olakati porodici da se
prilagodi na novonastalu situaciju. Porodica moe da preferira razliite strategije prevladavanja
od redefinisanja, preko pasivnosti (unutranje porodine strategije), do traenja socijalne
podrke neformalnog tipa, institucionalne podrke ili e izlaz nai u okretanju duhovnoj
(religioznoj) podrci (spoljanje porodine strategije).
Ishodi prevladavanja stresa mogu biti: poremeaj porodinog sistema u celini ili nekog
njegovog podsistema, dobra adaptacija ili vraanje na prvobitno porodino funkcionisanje ili
pak promena porodinog sistema drugog reda koja moe da ide u pravcu rasta i razvoja, ali i
regresije i zastoja.
Porodica deteta sa razvojnom ometenou

ili problemima u ponaanju
Zato deca sa posebnim potrebama ine gotovo jednu etvrtinu dece na hraniteljstvu,
zato na smetaju u institucijama u Srbiji ima blizu dve stotine dece sa posebnim potrebama?
Kako ona ostaju bez roditeljskog staranja?
Roenje deteta u porodici najee je izvor radosti i formiranja novih oseanja, a u
braku koji je do tada bio bez dece dolazi do istinskog formiranja porodice i razvijanja osnovnog
porodinog oseanja koje karakterie nean, brian i zatitniki stav. Meutim, roenje deteta sa
hendikepom ili njegovo naknadno utvrivanje predstavlja snaan izazov i pretnju roditeljima,
kao i ostaloj, prethodno roenoj deci.
Naa i svetska iskustva i istraivanja ukazuju na to da je roenje deteta sa posebnim
potrebama neosporno snaan stresogeni dogaaj za porodicu i da najee bitno menja njeno
aktuelno funkcionisanje i odreuje pravac i tok njenog daljeg razvoja. Zahtevi koji se pred
porodicu, odnosno sve njene lanove stavljaju nisu mali i mogu bitno da uzdrmaju i ugroze
svakog od njih pojedinano, ali i porodicu kao celinu.
Deca sa posebnim potrebama, od uzrasta bebe pa do tinejdera, smetaju se u hraniteljske
porodice i institucije zato to se njihovi roditelji ne oseaju sposobnim da o njima brinu, tako
da je toj deci esto potrebno dugotrajno hraniteljstvo. Nekim roditeljima je potrebno da dete
redovno bude kod hranitelja nekoliko dana u nedelji ili mesecu, kao podrka. Podrka i porodici
i ometenom detetu je vrlo dragocena i esto se naziva predah-hraniteljstvo.
U narednom delu lanka izdvojiemo neke od osnovnih nalaza i zapaanja naih
istraivaa i strunjaka, koja smatramo relevantnim i korisnim za sadanju specifinu temu.
Oblast je svakako mnogo ira, a ono to sledi treba da poslui kao istaknuti primer za definisanje
nekih osnovnih problema u biolokoj porodici deteta sa posebnim potrebama na koje treba
gledati kao na mogue razloge njegovog izmetanja iz porodice, ali i mogue probleme u
hraniteljskoj ili usvojiteljskoj porodici.
15
Brani par otac i majka

Za razvoj i odrastanje deteta, posebno njegov razvoj u prvim godinama ivota, skladnost
funkcionisanja branih partnera, odnosno roditelja deteta kao porodinog podsistema je od
izuzetne vanosti.
Istraivanje grupe porodica dece sa cerebralnom paralizom u periodu est meseci od
saznavanja prave dijagnoze, izvreno je u sklopu ireg istraivanja grupa porodica pod stresom
razliite vrste, kao to su: akutni ili hronini zdravstveni problem lana porodice, izbeglitvo
i ivot u ratnom okruenju, a kao kontrolna grupa ispitane su tzv. normalne porodice (Miti
1997).
Nalazi ukazuju na znaajno poremeene odnose meu roditeljima i njihov potpuno
razliit odnos prema injenici da imaju dete sa cerebralnom paralizom. Izdvajamo nekoliko
najznaajnijih zapaanja.
Izrazito razliite, ponekad dijametralno suprotne procene o razliitim aspektima stanja
i odnosa u porodici i nainima funkcionisanja dobijene su od oca i majke. Po proceni
oeva, porodica je kohezivna do fuzije i isprepletenosti, a majke je procenjuju kao znatno
ispod proseka (u odnosu na vrednosti kontrolne grupe).
Jedino slaganje izmeu njih postoji u proceni dimenzije adaptabilnosti (fleksibilnost
porodice da svoja pravila i uloge prilagodi novonastalim situacijama ili zahtevima koji
se pred porodicu postavljaju). Oba roditelja procenjuju porodicu kao nefleksibilnu.
Koju poruku nose ovi i ukupni podaci?

Podaci do kojih smo doli istovremeno nam govore o samim akterima procene (njihovim
eljama i nezadovoljstvima), kao i o jasno poremeenim porodinim odnosima (presudan uticaj
odnosa u branoj dijadi).
Podatak o nefleksibilnosti porodice dragocen je sam po sebi i upuuje na mogunost da je
suoavanje roditelja sa hendikepom deteta porodicu prosto zakucalo i da postoji izraen strah
od promena. Rigidnost moe privremeno da bude dobra odbrana od uasa koji ih je zadesio.
Poznata i uhodana pravila (predvidivost ak i koraka u psiholokim igrama) pruaju verovatno
neko oseanje sigurnosti, koliko god da to istovremeno predstavlja i prepreku za dalji razvoj.
Kako porodicu ne ine samo roditelji, posebno je vano istai njihov odnos prema detetu
sa cerebralnom paralizom. Detetom se najvie bavi majka i u veini sluajeva je beskrajno
nena i strpljiva, ali i preteruje u brizi o njemu. U ponaanju nekih majki uoljiva je tendencija
da spreavaju oevo angaovanje, bilo da ometaju uspostavljanje bliskosti oca sa detetom, bilo
da mu ne dozvoljavaju da postavlja zabrane detetu, ak i kada su na mestu.
Poseban problem predstavlja pitanje spremnosti roditelja da, s obzirom da teko
prevladavaju kriznu situaciju, prihvate ili zatrae dodatnu pomo ili podrku. Oni se po tome
znaajno razlikuju: majke bi to prihvatile i neophodno im je (poto su u dobroj meri sagorele
od brige o detetu i toga ta ih je snalo), dok oevima to ne pada na pamet.
Sliku dodatno komplikuje shvatanje veine majki da na poboljanje brane situacije moe
da utie ozdravljenje deteta, ime se nekritino dete optereuje (okrivljuje?) za nemogunost
reavanja problema koje ispoljavaju odrasli.
Koje osnovne pouke moemo iz ovoga da izvuemo kada razmiljamo o pogodnoj
hraniteljskoj porodici za dete sa razvojnim tekoama/problemima u ponaanju? Bar dve stvari
su vane:
16
Svi lanovi porodice, a posebno brani par treba da poseduju istu spremnost i otvorenost
za prihvatanje, ali i traenje neophodne dodatne podrke u gajenju deteta sa posebnim
potrebama.
Hraniteljska ili bilo koja druga alternativna porodica mora da poseduje odreenu meru
fleksibilnosti odnosno spremnosti da se menja.
Braa, sestre i druga deca u porodici

Interesovanje za prouavanje deavanja u okviru dejeg podsistema u porodici dugo
godina nije bilo posebno izraeno, iako za njim postoji potreba. Nije uvek jasno kako funkcionie
taj podsistem u porodici. Ovo se u celini odnosi i na porodice u kojima odrasta dete sa smetnjama
u razvoju i ponaanju. Zdrava braa i sestre retko predstavljaju predmet istraivanja. Time se
zanemaruje mogui uticaj koji na njihove ivote i ponaanje, kao i njihovo razumevanje o emu
se u stvari radi, moe da odigra ometenost i posledino ponaanje roditelja i okoline.
Ako smo usvojili stanovite da je porodica sistem, kao i da su odnosi u njoj ono to
ini sutinu, poloaj zdravog deteta kao integralnog dela sistema ne treba da se zanemaruje.
Ovo je veoma vano i kada vodimo rauna o smetanju i ivotu deteta u alternativnoj porodici.
U opasnosti smo da i kao strunjaci zanemarimo ovu decu, kao to ih zanemaruju i njihovi
roditelji.
Nalazi jednog istraivanja osvetljavaju specifian poloaj zdravog deteta u porodici sa
ometenim detetom (Cicovi 2004). Izdvajamo samo neka zapaanja ostvarena zahvaljujui
razgovoru te dece sa istraivaem, a koja su pouna za nau praksu:
Deca ispoljavaju izraenu senzitivnost i brigu za oseanja ometenog deteta.
Veina percipira da roditelji drugaije postupaju u odnosu na dete sa razvojnim tekoama,
na ta reaguju rezignirano.
Roditelji im nisu dali neophodne informacije o ometenosti brata/sestre.
Kako ni informacije, tako ni oseanja u vezi sa bratom/sestrom ne dele sa ukuanima,
niti u drutvu; izraavaju lojalnost sa njim/njom.
Vie su angaovani u kunim obavezama u odnosu na svoje vrnjake.
Posebno devojice govore o tome da im majke ne posveuju dovoljnu panju, pa su bile
primorane na rano odrastanje i prihvatanje odgovornosti u kui.
Dobiti iz iskustva odrastanja sa bratom/sestrom sa razvojnim smetnjama: razvijanje
osetljivosti za razliitost, vea sposobnost prihvatanja i razumevanja, optimistinost,
vie cene potencijale koje imaju i svoje zdravlje.
Na ta nas sve ovo upozorava kada realizujemo porodini smetaj za ometeno dete?
S obzirom na svoju osetljivost, otvorenost i lojalnost, deca u porodici mogu biti dobri
saveznici i pomagai u gajenju ometenog deteta.
Neophodno je decu otvoreno upoznati sa svim zahtevima i izazovima koje takva vrsta
odluke donosi porodici, pa i njima.
Voditi rauna o kapacitetima porodice (hranitelja/roditelja, broju dece u porodici) kako
angaovanje oko ometenog deteta ne bi dovelo do zanemarivanja zdrave dece.
17
Drutveni uticaji i dete sa posebnim

potrebama znaaj podrke porodici
Bavei se ovim pitanjem, Hrnjica istie da nema sistematskih istraivanja socijalizacijskih
procesa dece sa razvojnim smetnjama, ali se moe pretpostaviti da u odnosu takvog deteta i
drugih ljudi postoje brojne tekoe. To je usled nedovoljnog prepoznavanja njegovih potreba,
razumevanja situacije u kojoj se te potrebe zadovoljavaju, kao i pronalaenja adekvatnih puteva
za to (Hrnjica 1997).
Razvojni psiholozi istiu da porodica postavlja osnovu za stavove deteta prema drugim
ljudima, drutvenim vrednostima, materijalnim dobrima i ivotu uopte. Za razvoj zrelosti
linosti znaajne su dimenzije porodine klime: konzistencija porodinih odnosa, demokratinost
autoritarnost, stepen uzajamnog poverenja meu lanovima porodice i stepen tolerancije u
odnosu roditelja prema deci. Ukupna atmosfera u porodici koja detetu obezbeuje oseanje
sigurnosti esto je vanija od specifinih postupaka.
Vaspitanje deteta je i inae test roditeljske zrelosti, a zahtevi su utoliko vei u sluaju
deteta sa razvojnim tekoama. Deava se da ovi nekad prevazilaze mogunosti roditelja. Zato su
takvoj porodici neophodni pomo i podrka. Govorei o karakteru te podrke, Hrnjica istie da
ona treba da bude: blagovremena, efikasna, ponuena i data uz maksimalno potovanje roditelja
i izbegavanje stereotipa o porodicama koje imaju dete sa smetnjama u razvoju (preterano
zatitniki, preterano anksiozni).
Socijalno-ekonomska struktura porodica koje imaju dete sa smetnjama u razvoju je
znatno nepovoljnija od socio-ekonomske strukture i nivoa kulturnog razvoja porodica sa decom
bez razvojnih smetnji. Ovo mogu biti znaajni ometajui faktori u davanju podrke. estu
socijalnu izolaciju tih porodica dodatno produbljuje i nepovoljan socio-ekonomski poloaj.
Svi ovi i jo neki dodatni faktori udrueno (hendikep deteta, siromatvo, socijalna
izolacija, nedostatak dovoljnog stambenog prostora, uzrast deteta, ugroavajua i nebezbedna
socijalna sredina) predstavljaju izrazite faktore rizika za zanemarivanje, a to je jo znaajnije
i za zlostavljanje deteta.
Da bi se predupredili ovi i brojni drugi rizici po razvoj i socijalizaciju deteta sa razvojnim
smetnjama mora se davati podrka roditeljima. Ona se moe ostvariti uspostavljanjem dobrog
odnosa izmeu roditelja i osobe koja prua pomo odnos uzajamnog poverenja.
Glavni cilj pomoi porodici koja ima dete sa razvojnim smetnjama predstavlja
obezbeenje emocionalne i socijalne podrke usmerene na: smanjenje napetosti, postavljanje
realnih i izvodljivih ciljeva (i za sebe i za dete) u atmosferi zainteresovanosti i empatijskog
odnosa sa savetodavcem (ibid).
Partnerstvo je sutinski princip na kome se zasniva razvoj odnosa izmeu strunjaka i
roditelja ometene dece. Partnerstvo moe imati razliite oblike, ali mora poivati na bazinom
uvianju da svaka strana raspolae znanjima i vetinama koje omoguavaju doprinos
zajednikom uspehu u razvoju deteta. Ono podrazumeva obavljanje zajednikih aktivnosti i
donoenje zajednikih odluka.
Sa stanovita hraniteljstva dece sa posebnim potrebama vano je uzeti u obzir sledee:
Neophodnost izgraivanja odnosa uzajamnog poverenja hranitelja i strunjaka, uzajamno
potovanje uesnika u partnerskom odnosu.
Postizanje saglasnosti (slaganja) u pogledu ciljeva razvoja deteta.
Donoenje zajednikih odluka.
18
Hraniteljska porodica i specifini izazovi

Na prvi pogled, hraniteljska porodica je u boljoj situaciji od bioloke porodice i poteena
je tereta mnogih loih oseanja sa kojima se suoavaju bioloki roditelji. Gajenje deteta sa
posebnim potrebama ili deteta bez adekvatnog roditeljskog staranja je stvar izbora.
Naravno, s obzirom da je svaka porodica deo nekog ireg, drutvenog sistema, ni
hraniteljska porodica nije poteena stereotipa, predubeenja i odreenih stavova ue i ire
okoline prema deci sa posebnim potrebama, pa i toj vrsti hraniteljstva.
Hraniteljstvo deteta sa posebnim potrebama pred porodicu stavlja nekoliko znaajnih
izazova, koji mogu da imaju karakter stresnih dogaaja, pa podrka i osnaivanje hraniteljskih
porodica ne treba da ide samo u pravcu njihovog informisanja, ve i pomoi u efikasnijim
nainima prevladavanja moguih stresova.
Specifini izazovi sa kojima se susree hraniteljska porodica mogu biti:
Odsustvo bilo kakvog iskustva sa razvojnom ometenou
Predrasude i predubeenja o biolokim roditeljima deteta kao neodgovornim ili loim
ljudima
Odsustvo roditeljskog iskustva dosadanji brani par postaje porodica
Smetanje deteta u hraniteljsku porodicu moe da narui normalno (uobiajeno) odvijanje
njenog razvojnog ivotnog ciklusa jer je neophodno da se porodica ponovo vrati na neke
prethodne faze razvoja, pa shodno tome i naine funkcionisanja (na primer: bioloka
deca su odrasla i odvojila se, a dete na hraniteljstvu je predkolskog uzrasta)
Porodini podsistem deca se menja tako to se proiruje jo jednim lanom koji nije u
krvnom srodstvu i kome je potrebna posebna briga (opasnost od zanemarivanja potreba
roene dece)
Postoje zahtevi da granice porodice budu dovoljno propusne kako ka biolokoj porodici,
tako i raznim vrstama strunjaka, to moe da se doivi kao povreda privatnosti i
autonomije
U odnosu na detetove razvojne potrebe, oekuje se da porodica aktivno trai socijalnu
podrku i bori se za detetova prava
Porodica treba da se suoi sa predrasudama i podozrivou roaka, prijatelja, komija,
pa ak i strunjaka i donosilaca odluka u odnosu na pitanje motivacije za bavljenje
specijalizovanim hraniteljstvom
lanovi porodice treba da stiu specifina znanja i vetine neophodne za brigu o detetu
i podsticanje njegovog razvoja, ali i za borbu sa okolinom.
Svi ovi izazovi nameu potrebu organizacije porodice na donekle drugaiji nain od
poznatog i iziskuju repertoar novih obrazaca ponaanja, to sve zajedno porodicu moe da
uvede u stanje stresa ili krize. Zato su za hraniteljstvo poeljne one porodice koje su dokazale
da umeju da prevladavaju probleme, to je pozitivniji indikator nego da ih uopte nemaju.
Hranitelji dece sa posebnim potrebama treba da poseduju razumevanje i druge vidove
osetljivosti, ali oni ne treba da budu veoma posebni ljudi. Iskustva ljudi koji su hranitelji toj
deci govore da se radi o sasvim obinim ljudima koji vole decu.
Postoji miljenje da su mnogi hranitelji sposobni da obezbede srenu, stabilnu i
podravajuu sredinu za ovu decu, a da mnogima od njih ak nije padalo na pamet hraniteljstvo
te vrste.
19
Ipak, cenei najbolje interese deteta i mogunosti njegovih prava, kao i zahteve koji
se pred hraniteljsku porodicu postavljaju, postoje preporuke da strunjaci sa velikim oprezom
vode rauna o sledeim karakteristikama porodice ili njenih lanova: rigidni stavovi ili stalna
ljutnja prema autoritetima, socijalna izolacija, strah od etiketiranja i gajenje tajni u porodici
(Argent, Kerrane 1997).
Kako olakati odgovore na izazove

i preduprediti mogue probleme?
Istraivanja, anketiranja i iskustva iz regrutovanja i senzitivisanja hranitelja za ovu vrstu
hraniteljstva, kao i aktuelne prakse specijalizovanog hraniteljstva kod nas i u svetu upuuju
na postojanje potrebe da se obezbede sledei uslovi za ustanovljavanje i odvijanje ove vrste
hraniteljstva:
Unapreenje znanja i kompetencija strunjaka za porodinu zatitu dece sa posebnim
potrebama koja su bez adekvatnog roditeljskog staranja
Dobro i iscrpno informisanje lanova hraniteljske porodice o detetu
Upoznavanje strunjaka i hranitelja sa raspoloivim resursima u lokalnoj zajednici
Praksa organizovanja i delovanja grupa samopomoi (povezivanje sa postojeim
udruenjima roditelja dece sa posebnim potrebama)
Programi dodatnog obuavanja i poveanja kompetencije hraniteljskih porodica
Kontinuirano praenje i podrka u odvijanju prakse specijalizovanog hraniteljstva
Pruanje vidova socijalnog uvaavanja hraniteljskim porodicama za ono to rade
Partnerstvo je sutinski princip na kome se zasniva razvoj odnosa izmeu strunjaka
i hranitelja ometene dece. Ono mora poivati na bazinom uvianju da svaka strana
raspolae znanjima i vetinama koje omoguavaju doprinos zajednikom uspehu u
razvoju deteta.
Formiranje i aktivnost razliitih slubi i dostupnost usluga socijalne odnosno
psihosocijalne podrke, kao to su1: finansijska podrka, prilagoen kolski sistem, dobri
odnosi sa socijalnim radnicima, strunjaci koji brzo reaguju, informacije, obuhvatna
medicinska zatita i mogunost predaha (postojanje tzv. predah-hraniteljstva).
Umesto rezimea
Porodica je grupa povezana srodstvom, prebivalitem, ili bliskim emocionalnim vezama
i ona ispoljava etiri sistemske karakteristike: intimnu meuzavisnost, odravanje
granica, sposobnost da se adaptira na promenu i da odrava svoj identitet. Karakteristika
funkcionalne i kompetentne porodice jeste postojanje dobrog balansa izmeu stabilnosti
(pravila, uloge) i fleksibilnosti (mogunost menjanja u skladu sa zahtevima razvoja,
ivotnih okolnosti), konstruktivni naini izlaenja na kraj sa problemima.
Deci sa posebnim potrebama nisu potrebni veoma posebni, ve dovoljno dobri
hranitelji.
Ovo su nalazi istraivanja Brown, J., Moraes, S., Mayhew, J. (2005). Service needs of foster families
with children who have disabilities. Journal of Child and Family Studies, 14, 3, 417-429.
1
20
Biolokoj ili drugoj deci na smetaju u hraniteljskoj porodici takoe su potrebni ljubav i
panja i zadovoljavanje njihovih potreba i to ne treba zanemariti.
Hraniteljima je potrebno (a to je i njihova obaveza) dodatno obuavanje u specifinim
znanjima i vetinama.
Hraniteljskim porodicama je potrebna raznovrsna kontinuirana podrka u skladu sa
razvojnim potrebama deteta, ali i stvaranje prijateljski naklonjene sredine detetu sa
posebnim potrebama putem jaanja vrste i kvaliteta usluga dostupnih u zajednici nuan
uslov jaanja porodinih resursa i pomo porodici u adaptaciji na dete sa razvojnim
tekoama (dostupnost usluga socijalne odnosno psihosocijalne podrke, prilagoen
kolski sistem, obuhvatna medicinska zatita i mogunost predaha postojanje
predah-hraniteljstva).
Partnerstvo je sutina poeljnog odnosa izmeu strunjaka i hranitelja ometene dece
u kojem optimalno mogu da se koriste znanja i vetine svake od ukljuenih strana, to
omoguava doprinos zajednikom uspehu u razvoju deteta.
21
Literatura
Argent, H., and Kerrane, A. (1997). Taking extra care - respite, shared and permanent care for
children with disabilities. BAAF.
Berger, D. (1994). Metod rada s porodicama s terminalno obolelim lanom. U: Metode i
tehnike za procenu braka i porodice, Zbornik radova, Socijalna misao i Gradski centar
za socijalni rad, Beograd, 171-177.
Berger, J. (1992). Psihologija porodice model stanja i odnosa u porodici RRRG. Psiholoka
istraivanja 5 klinike teme. Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta, Beograd.
Beutler, I., Burr, W., and Bahr, K. (1989). The Family Realm: Theoretical Contribution for
Understanding Its Uniqueness. Journal of Marriage and Family, 51, 805-816.
Carter, B., and Goldric, M. (1989). The Changing Family Life Cycle. Alen and Bacon, New
York.
Cicovi, J. (2004). Porodica djeteta sa razvojnim tekoama i njen uticaj na zdravo dijete
u svjetlu sistemski orijentisanih teorija porodice. Magistarski rad, Filozofski fakultet,
Beograd.
Golubovi, Z. (1981). Porodica kao ljudska zajednica. Naprijed, Zagreb.
Hartman, A., and Laird, J. (1983). Family-centered social work practice. A Division of
Macmillilan Inc., New York.
Hrnjica, S. (1997). Dete sa razvojnim smetanjama u osnovnoj koli. Uiteljski fakultet,
Beograd.
Markovi, O. i Berger, D. (1990). Psiholoka dijagnostika porodice i braka. U: D. Berger i S.
Hrnjica, Klinika psihologija. Biro, Nauna knjiga, Beograd.
Miovi, R. (1997). Osnovni teorijski koncepti porodine terapije. U: S. Milojkovi i R.
Miovi, Porodina terapija. Centar za brak i porodicu, Beograd.
Miti, M. (1997). Neke osobenosti porodice deteta hendikepiranog cerebralnom paralizom. U:
Detinjstvo, habilitacija, integracija. Zavod za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju,
Beograd.
Miti, M. (1997). Porodica i stres. U: S. Vlajkovi, K. Kondi i M. Popovi, Psihologija
izbeglitva. IP Nauka, Beograd.
Olson, D., McCubbin, H., Barnes, H., Larsen, A., Muxen, M., and Wilson, M. (1983). Families
- what makes them work. Sage Publications, New York.
Steinglass, P., Bennet, L., Wolis, and S., Reis, D. (1987). The alcoholic family. Basic Books,
Inc. Publishers, New York.
22
2
Kako pripremiti dete sa posebnim
potrebama za hraniteljsku porodicu
Sulejman Hrnjica
Uvodne napomene
Donoenje odluke o smetanju deteta sa posebnim potrebama u hraniteljsku porodicu
je jedan od najsloenijih profesionalnih zadataka. Neuspeh u proceni svih bitnih elemenata
uspenog hraniteljstva dovodi do tekih posledica za dete. Za hraniteljsku porodicu to predstavlja
neprijatno iskustvo koje moe imati za posledicu da se nikad vie ne odlui za prihvatanje bilo
kog deteta. To nikako ne znai da je neophodno beskonano dugo odlagati odluku u strahu od
profesionalnog neuspeha odluke. Dugi boravak u instituciji najee bitno smanjuje adaptivne
sposobnosti deteta i oteava njegov smetaj u odgovarajuu hraniteljsku porodicu, a time i
anse za njegov uspeniji razvoj.
U ovom prilogu osvrnuemo se na osobenosti identiteta deteta sa posebnim potrebama
i nain podrke detetu i hraniteljskoj porodici u okviru programa psihosocijalne podrke.
Smatramo da bi bilo korisno da se bar jedan strunjak u centru za socijalni rad dodatno osposobi
za rad u ovoj oblasti.
Kratak istorijat profesionalnog pristupa

osobama sa tekoama u razvoju
Francuski lekari Itar i Segen najee se pominju kao autori pristupa leenju i obrazovanju
dece sa tekoama u razvoju. Opredelili smo se, ipak, da utemeljenje ove oblasti, kakvu danas
znamo, pripiemo Mariji Montesori, italijanskoj lekarki koja je jo 1899. godine ispoljila
interesovanje za marginalne drutvene grupe, a posebno za decu ometenu u razvoju. Od prvih
radova, objavljenih 1909, pa do definitivnog uobliavanja u sistem (izloen u Otkriu deteta
1951. godine, kod nas objavljeno 2001) Marija Montesori se zalagala za pristup po kojem
mentalna zaostalost predstavlja poremeaj razvoja, funkcionalni nesklad koji ometa dalji
napredak deteta. Ublaavanje razvojnih tekoa, prema Mariji Montesori, zahteva ne samo
medicinski ve i psiholoki, pedagoki i iri socijalni pristup.
23
Drugi znaajan datum u istoriji ove oblasti zabeleen je 1905. godine, kada su Alfred
Binet i Teofil Simon, na molbu Francuskog ministarstva prosvete konstruisali skalu za merenje
inteligencije kako bi se izdvojila deca koja zbog zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate
nastavu. U vane datume ubrajamo i 1907. godinu, kada je sam Bine upozorio da nekritina i
masovna upotreba testova za merenje inteligencije moe doneti vie tete nego koristi. Upozorenje
da nije mogue menjati samo dete, ve i institucije (kolu posebno), sadrano je u zalaganju
vajcarskog psihologa i pedagoga Eduarda Klapareda za kolu po meri deteta (1929). Ideje
Alfreda Adlera o kompenzaciji i Karen Hornaj o ouvanim potencijalima kao osnovnom sredstvu
za ponovno uspostavljanje oseanja sigurnosti i samopotovanja, tajnerova Valdorf akademija
(nastala dvadesetih godina prolog veka), Defektoloki institut Vigotskog (osnovan 1930.
g.), kao i ideje njegove kole o razvoju deteta predstavljaju kamene temeljce za razumevanje
zbivanja u ovoj oblasti. Istovremeno, ove ideje su bile kompromitovane nerazumevanjem
njihove sutine, pa i banalizacijom. Prenaglaavanje kvantitativnih mera razvoja (naroito onih
dobijenih merenjem inteligencije), nerazumevanjem sutinske razlike izmeu zastoja u razvoju
koji je organskog i onog koji je socijalnog porekla esto su imali teke, nehumane posledice.
Specijalne kole, posebno one za decu sa tekoama u intelektualnom razvoju, su postajale azili
za marginalne socijalne grupe, kako u svetu, tako i u nas.
U znaajne datume treba ubrojiti i 1989. godinu, kada su Ujedinjene nacije usvojile
Konvenciju o pravima deteta (u nas ratifikovana 1990). Ovaj dokument je postao okosnica
brojnih akcija, usmerenih na humanizaciju poloaja dece sa tekoama u razvoju.
O identitetu osoba sa posebnim potrebama

Obeleavanje osobe sa bilo kojom razvojnom tekoom prema vrsti smetnje predstavlja
znaajan izvor negativnih stereotipa. Invalidske organizacije su se izborile da u sve dokumente
meunarodne zajednice ue odredba osoba sa oteenjem vida, sluha, sa tekoama u mentalnom
razvoju, sa telesnim invaliditetom... Time je iskazan stav da je razvojna tekoa samo jedna od
karakteristika neke osobe, a nikako bitno obeleje njenog identiteta. Za dijagnostiki i terapijski
rad klinikog psihologa od posebne vanosti je da razlikuje primarne i sekundarne posledice
razvojne tekoe. Primarne posledice su one koje direktno proizilaze i neizbean su sastavni
deo ometenosti. Sekundarne posledice su one koje nastaju kao posledica negativnih reakcija
sredine (ukljuujui i greke iz dobre namere kao to je prezatienost). Primarne posledice
su teko otklonjive i najee ih je mogue samo neznatno ublaiti. Sekundarne posledice su
najee otklonjive, posebno ako su rano uoene i ako je sredina (najee porodina) u stanju
da podstakne razvoj deteta u granicama njegovih mogunosti. Rano otkrivanje i ublaavanje
delovanja socijalnih barijera moe da pokrene kompenzatorne procese, pa i natkompenzaciju,
to se esto sree kod osoba sa oteenim vidom i kod osoba sa telesnom invalidnou, posebno
onda kada nema kombinovanih razvojnih smetnji.
Klasifikacija osoba sa posebnim potrebama. Iako je bilo koja klasifikaciona ema
u koju svrstavamo neku osobu sa tekoama u razvoju u osnovi nepoeljna, jer je negativno
obeleava, kategorijski sistem je zadran iz dva znaajna praktina razloga. Prvo, da bi nekoj
osobi bila pruena pomo koja joj po zakonu pripada (materijalna, zdravstvena, socijalna...)
neophodno je da tim strunjaka utvrdi da su ispunjeni uslovi za pruanje pomoi. Drugo, da
bi vrti, kola ili neka druga institucija bila pripremljena za dolazak deteta ili odrasle osobe,
24
neophodno je da dobije informaciju o tome kakva je vrsta pripreme neophodna za prihvatanje

deteta. Komisija CERI (Centre for Educational Research and Innovation, Centar za vaspitnoobrazovna istraivanja i inovacije), koja deluje pri OECD-u (Organisation for Economic Cooperation and Development, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) je predloila sledeu
emu za evidenciju razvojnih poremeaja:
1. Oteenje senzornih funkcija (vida, sluha, taktilne osetljivosti, bola, dodira, kretanja i
ravnotee)
2. Poremeaji kognitivnih funkcija (inteligencije, panje, perceptivnih funkcija). U ovu
grupu svrstane su i tekoe u savladavanju nastave (itanja, pisanja, matematike) i svi
oblici logopatija
3. Poremeaji lokomotornih funkcija (kontrola miia, kotano-zglobnog sistema, kao i svi
poremeaji koji oteavaju ili onemoguavaju kretanje i neposrednu komunikaciju osobe
sa socijalnom i fizikom sredinom)
4. Hronine bolesti deteta
5. Tei emocionalni poremeaji (svi trajniji oblici anksioznih, depresivnih i agresivnih
emocionalnih ispoljavanja)
6. Tei poremeaji socijalizacije (organskog ili socijalnog porekla, kao to su hiperaktivnost,
hipoaktivnost i drugi oblici socijalno neprihvatljivog ponaanja)
7. Kombinovane smetnje.
Ove klasifikacije su predmet stalnih dopuna. Tako npr. ako neka osoba nema razvojne
tekoe, ali ivi u veoma nestimulativnoj sredini (u socijalno deprivisanoj porodici ili instituciji
za nezbrinute osobe) smatra se osobom sa posebnim potrebama. ak i obdarene osobe kojima
nije pruena odgovarajua podrka i stimulacija ubrajaju se u ovu grupu.
Deca sa tekoama u intelektualnom razvoju. Osobe sa ovom vrstom razvojne tekoe
ine veoma heterogen skup. Posledice ove vrste razvojne tekoe zavise od porekla (organsko,
najee neuroloko ili socijalno), stepena teine (laka, umerena ili teka) i uslova (najee
porodinih) u kojima ivi osoba sa ovom vrstom tekoe. Do tekoa u ovoj oblasti razvoja
moe doi zbog genetskih abnormalnosti, hromozomskih devijacija, telesnih oboljenja majke
u intrauterinskoj fazi razvoja deteta, raznih postnatalnih poremeaja, ekstremno nepovoljnih
socijalnih uslova... Podela na osnovu kvantitativnog kriterijuma (granini sluajevi 7090,
laka mentalna zaostalost 5069, umerena 3050 i teka ili duboka kolinik inteligencije
ispod 30) predmet je ozbiljnih i opravdanih osporavanja. Kvalitativne varijacije u mentalnom
funkcionisanju i sposobnost osobe sa tekoama u intelektualnom razvoju da reava svakodnevne
ivotne probleme su mnogo bolji dijagnostiki kriterijumi od kvantitativne norme, posebno
kada se radi o osobama koje potiu iz ekstremno nepovoljnih socijalnih sredina. Najee
navoene primarne posledice ove vrste tekoe su: tekoe u razumevanju znaenja opaenog
ili iskaza sagovornika, sklonost ka perseverativnim aktivnostima (verbalna ili psihomotorna
perseveracija), oteano apstraktno miljenje (sposobnost analize, sinteze, slinosti i razlika...);
tekoe u iskazivanju misli govorom i tekoe u razumevanju govora (ekspresivni i receptivni
aspekt govora); pojaane ili usporene psihomotorne funkcije; tekoe sa organizacijom i
trajanjem panje; nekritinost u uoavanju opasnosti. Tekoe u emocionalnoj oblasti (anksiozne,
depresivne i agresivne tendencije) i socijalnoj oblasti (izolacija, odbaenost od sredine) najee
su sekundarne posledice tekoa u intelektualnom razvoju. ak i kod tee ometenih osoba u
intelektualnom razvoju mogu se nai ouvane sposobnosti (najee likovne), te otkriti upornost
i sistematinost u radu u aktivnostima za koje se pokae da su uspeni.
25
Deca sa oteenjem vida. Potpuni gubitak vida i slabovidost nastaju kao posledica
brojnih perifernih i centralnih oteenja vidnog senzornog kompleksa. Ako ove tekoe nisu
udruene sa dodatnim tekoama (posebno u intelektualnoj oblasti) i ako ive u podsticajnoj
sredini postoji velika verovatnoa da e uspeti da iskoriste svoje sposobnosti. Kod ovih osoba su
esto ispoljene kompenzatorne tendencije, posebno u intelektualnoj oblasti. Primarne tekoe su
vezane za orijentaciju u prostoru i uenje na osnovu pisanog materijala. Sekundarne tekoe se
javljaju u emocionalnoj i socijalnoj sferi, posebno u nepovoljnim uslovima (odsustvo socijalne
podrke i stimulacije razvoja).
Deca sa oteenjem sluha. Teka oteenja sluha, kongenitalna (uroena) ili nastala
tokom kasnijeg razvoja spadaju u razvojna oteenja koja teko pogaaju razvoj deteta i traju
tokom celog ivota. ak i u zemljama gde je integracija dece sa tekoama u razvoju u vrtie i
redovne kole veoma razvijena (npr. Velika Britanija) preporuuje se upuivanje dece sa tekim
oteenjima sluha (i nerazvijenim govorom kao najeom prateem posledicom) u specijalne
kole. Prema poreklu oteenja razlikuju se tri oblika gluvoe: 1) periferna gluvoa (oteenje
neke komponente u senzornom organu); 2) perceptivna ili senzorno-neuralna gluvoa (nastaje
kao posledica oteenja nervnih struktura u unutranjem uhu ili slunog nerva koji sprovodi
impuls do mozga); (3) centralna gluvoa (nastaje kao posledica oteenja projekcionih zona
u kori velikog mozga koje su od znaaja za detekciju znaenja prispelih impulsa i integraciju
fonema u rei i rei u reenice). Prema V. Radoman (1996) najvanije posledice oteenja
sluha na saznajni razvoj deteta su sledee: selektivno oteenje odreenih aspekata saznajnog
razvoja kao to su: verbalna inteligencija, sposobnost apstraktnog miljenja, otkrivanje
logikog znaenja simbola, miljenje u analogijama, verbalno i numeriko pamenje, pamenje
sukcesivno izloenog materijala i niz drugih. Oteenje saznajnih funkcija znatno je izraenije
kod osoba sa tekim oteenjima sluha. Kod dece i odraslih koji su nagluvi i koji koriste dobre
slune aparate raspodela inteligencije je bliska raspodeli u populaciji (pod uslovom da nemaju
dodatnih oteenja i da ive u podsticajnoj sredini). V. Radoman je napravila pregled istraivanja
koja ukazuju na oteenje linosti. Najee registrovane posledice bile su: socijalna nezrelost,
neprilagoenost, aktivna i pasivna izolacija, nedovoljna sposobnost za staranje o sebi i smanjena
sposobnost za brigu o drugima. Na adolescentnom uzrastu i u odraslom dobu istraivai su
zapazili pojavu rigidnosti i tekoe u moralnom razvoju. Impulsivnost, zavisnost, frustracije
i konflikti sa sredinom su dodatni problemi koji oteavaju razvoj i integraciju gluve osobe u
sredinu.
Deca sa komunikacijskim smetnjama. U ovu grupu svrstavaju se deca sa teim
govornim smetnjama i deca sa ranim infantilnim autizmom. Izraz nije dijagnostiki dovoljno
precizan. Svaka, ak i privremena, tekoa u razvoju ili u odnosima sa sredinom izaziva
komunikacijske smetnje.
Govorni poremeaji. Veina poremeaja glasa i artikulacije predstavlja lake, prolazne
tekoe koje, tokom razvoja, ili uz minimalnu pomo strunjaka, nestaju. Tipini su primeri sa
supstitucijom glasova: npr. umesto glasa r dete kae l. Ovakvi poremeaji najee spontano
nestaju uz minimalno podsticanje u porodici i/ili vrtiu, koli. Posebnu grupu ine deca koja
imaju tekoe u integraciji rei u reenice i iskazivanju misli putem govora (izostavljaju predloge,
lanove, pomone glagole i sveze, imaju tekoa da nau prvu re...). Deca iz ove grupe imaju
tekoa i u ovladavanju pravilima o redu rei u reenici. Poremeaji u misaonim i jezikim
procesima koji su od znaaja za izraavanje putem jezika nazivaju se ekspresivna afazija ili, u
blaim sluajevima disfazija. Kod neke dece/odraslih oteena je sposobnost za razumevanje
govora (receptivna afazija, a u blaim sluajevima disfazija). Kada su govorne tekoe udruene
26
sa tekoama u intelektualnom razvoju najee je oteena i sposobnost izraavanja govorom

i sposobnost razumevanja sagovornika. Iako relativno redak govorni poremeaj (samo 1% od
ukupnog broja dece sa tekoama u govoru) mucanje ima veliki znaaj, kako u razvojnom
periodu, tako i kod odraslih. Galiford definie mucanje kao poremeaj normalnog ritma i tempa
govora koji se deava u takvom stepenu i sa takvom uestalou da oteava komunikaciju ili
prouzrokuje neprijatnu atmosferu, bilo u kontaktu dva sagovornika ili u situaciji kada dete/
odrasla osoba pokuava neto da saopti drugima ili da d odgovor na neko pitanje (Gulliford
R. 1979, str. 103). Rani infantilni autizam spada u teke komunikacijske poremeaje. Deca
iz ove grupe ine veoma heterogen skup ija je, izgleda, jedina zajednika karakteristika
zasnovana na utisku posmatraa da ona ive u svom svetu i da ne reaguju na zbivanja oko
sebe (obimna rasprava u Autistini spektar poremeaja, I.Milai-Vidojevi, DPS, Beograd
2006). Deca iz ove grupe su, ranije, zbog tekoa u dijagnostikovanju (atestabilnost i veoma
oteana komunikacija sa ispitivaem) upuivana u specijalne kole za mentalno zaostalu decu.
Razvojem dijagnostikih postupaka otkrivene su brojne osobenosti ove dece pa su, posebno
deca sa tzv. funkcionalnim autizmom, poznatijim kao Aspergerov sindrom, i dijagnostiki i
terapijski tretirana na osoben nain.
Deca sa telesnim oteenjima. Deca sa telesnim oteenjima ine brojnu i heterogenu
grupu dece sa tekoama u razvoju. Istraivanja vrena u nas (Hrnjica i sar. 1991) pokazala su
da ni ouvan intelektualni potencijal ove dece ne omoguava obrazovno postignue u skladu sa
njihovim sposobnostima. Iznenaujui je nalaz da je najtee uspostaviti motivaciju za obrazovanje
kod dece koja su natprosenih sposobnosti. U celini posmatrano, kod sve dece sa tekoama u
razvoju bez prateih intelektualnih smetnji kljuni su problemi motivacije. Raspad motivacije,
oseanje besmisla bilo kog postignua i nauena bespomonost su problemi sa kojima e se
struni saradnici najee suoavati u svom radu sa decom iz ove grupe. Prema G. ivkovi
(1994) kod dece sa telesnim oteenjima primarno je postojanje stanja ili okolnosti koji bitno
oteavaju uspostavljanje telesnog integriteta, oteavaju motorno funkcionisanje ili smanjuju
optu telesnu snagu osobe. Oteano telesno funkcionisanje dovodi do znaajnih promena u
ivotu osobe sa telesnim invaliditetom. Te promene su posebno izraene u razvojnom periodu
kada se razvija samosvest deteta (intenzivno oko desete godine), a posebno u posledicama
koje mogu nastupiti u odraslom dobu (na profesionalnom i emocionalnom planu). U naem
istraivanju (Hrnjica i sar. 2004) zabeleeni su brojni primeri raspada prvobitno uspostavljene
motivacije za kolu u periodu kada je uspostavljena svest o moguim posledicama u odraslom
dobu. Nije mogue ustanoviti neki jedinstven obrazac za dijagnostiki i terapijski pristup deci
iz ove grupe. Nalazi ruskog psihologa Rubintajna (1982) pokazuju da posle potresa, povreda i
drugih posttraumatskih stanja mozga dolazi do poveanog zamora pri umnim naporima deteta.
Zamor kod dece iz ove grupe dovodi do pojaane razdraljivosti, pa i agresivnosti. Pokazalo
se da dodatno uenje ima potpuno suprotne efekte. Izvesna strogost u zahtevima pokazala
je poeljno dejstvo na oporavak deteta od posttraumatskih stanja. Zabeleeni su i sluajevi
naglih promena u ponaanju deteta nakon tekih telesnih trauma (drskost, nepristojnost,
grubost, sklonost ka laganju, egocentrizam, plaljivost). Ova svojstva linosti se pogoravaju
ako se u vaspitanju ispolji popustljivost. Ovaj autor je istraivao i posledice encefalitisa na
ponaanje deteta. Najee zabeleene posledice bile su: hiperaktivnost, impulsivnost, brze i
nepredvidljive reakcije... Povodljivost i nestalna panja, nekritinost, lo rukopis i nerazumljiv
govor su takoe registrovani kod dece sa encefalitisom. Sline posledice su zabeleene kod
dece obolele od epilepsije.
27
Bitno drugaiju kategoriju telesno invalidne dece ine ona sa oteenjima koja nisu
zahvatila centralni nervni sistem (amputacije udova, oteenja lokomotornog sistema kostiju,
zglobova, miia i tetiva, razni oblici miine distrofije, deformiteti grudnog koa i kimenog
stuba...). Kod dece iz ove grupe uticaj postojee tekoe na razvoj (intelektualni, emocionalni i
socijalni) zavisi od stavova sredine prema detetu, od toga koliko je telesno oteenje smanjilo
ispoljavanje postojeih potencijala osobe i sl. Posebno su znaajne ve pomenute negativne
posledice negativne simbolizacije iskustva sa sredinom i iz toga proistekla negativna slika o
sebi, kao i subjektivni doivljaj osobe (ak mnogo ranije nego to bismo oekivali, prema naem
iskustvu ve oko desete godine, neto ranije kod devojica) da ulaganje napora u uenje i razvoj
nema nikakvog smisla. Posebno teke razvojne posledice imaju strahovi roditelja/staratelja u
sluaju tekih hroninih oboljenja koja mogu da imaju fatalan ishod (kancerozna oboljenja,
degenerativni procesi i sl.).
Hiperaktivna deca (u novijoj literaturi nosi oznaku: sindrom deficita panje i
hiperaktivnog ponaanja, skraena oznaka ADHD sindrom; to je akronim od Attention Deficit
Hyperactivity Disorder). U medicinskoj literaturi oznaava decu koja boluju od neurolokog
poremeaja nejasnog porekla. Ovaj neuroloki poremeaj praen je veoma intenzivnom
aktivnou deteta, loom organizacijom ponaanja, poremeajima panje, razdraljivou i
impulsivnou. Javlja se u ranom uzrastu i kod jednog broja dece bitno se ublaava tokom
adolescencije. Deca sa ovim sindromom, iako ouvane inteligencije (neretko i natproseno
obdarena), su neuspena u koli, nedisciplinovana i imaju tekoa u odnosima sa odraslima i
vrnjacima. Kod jednog broja ove dece izraeniji je poremeaj panje, a kod drugih poremeaj
ponaanja. Svi saznajni procesi (panja, opaanje, uenje, pamenje, miljenje) se usporeno
odvijaju, i ekspresivna i receptivna govorna funkcija su oteene, izraeni su svi aspekti nezrelosti
(intelektualna, emocionalna i socijalna). Deca iz ove grupe, bilo da su u porodici (biolokoj ili
hraniteljskoj), vrtiu/koli ili meu vrnjacima, imaju velike probleme u prilagoavanju.
Hipoaktivna deca. Bitno smanjena aktivnost deteta moe biti neurolokog ili socijalnog
porekla. Hipoaktivnost je posebno izraena kod jednog broja dece sa tekoama u razvoju.
Znaajan procenat slepe dece, zbog roditeljskih strahova (da se ne povredi, da ne strada u
saobraajnom udesu i sl.) prvobitnu normalnu radoznalost zamenjuje pasivnou. Kod slepe
dece javlja se u obliku repetitivnih pokreta (besmislenih, koji se stalno ponavljaju). esta
je pojava smanjene aktivnosti kod dece sa telesnim oteenjima, kod dece sa autizmom, sa
tekoama u intelektualnom razvoju (kod dece sa Daunovim sindromom). Iako se bitno razlikuju
od hiperaktivne dece smanjena aktivnost bitno oteuje sve aspekte razvoja (intelektualni,
emocionalni, socijalni i telesni). U kolskom periodu bitno je smanjena motivacija za uenje i
ugroeno je oseanje samopotovanja.
U ovom kratkom odeljku opisane su samo tipine (ne i obavezno ispoljene) posledice
senzornih, motornih i oteenja u intelektualnom razvoju organskog porekla. U drugim
poglavljima ovog prirunika razmotrene su osobenosti poremeaja u razvoju i ponaanju koje
nastaju zbog nepovoljnih socijalnih uslova u kojima dete ivi.
Funkcija i osobenosti procene osobe ometene u razvoju

Kada procenjuju podobnost deteta sa tekoama u razvoju za ukljuivanje u hraniteljsku
porodicu lanovi strunog tima centra za socijalni rad imaju, pored standardnih zadataka
psiholoke procene, i dodatna tri zadatka:
28
1. Da se izvri procena u kojoj meri je mogunost deteta za rast i razvoj pod uticajem
osnovnih (ili kombinovanih) tekoa, a u kojoj meri na razvojni status deteta, procenjen
testovima, deluju socijalni faktori koji neposredno utiu na deji razvoj (porodica, kola,
vrnjaci i detetovo ukupno socijalno iskustvo steeno pre perioda testiranja);
2. Da se izvri procena koje su deje sposobnosti ouvane (neotkrivene ili prepoznate, ali
nedovoljno iskoriene za podsticanje razvoja deteta);
3. Da se sa buduim hraniteljima uspostavi partnerski odnos.
Kad god za to postoje mogunosti, saradniku centra mogu biti od koristi nalazi strunjaka
koji su pratili ili podsticali razvoj deteta do perioda pokretanja postupka za hraniteljstvo (lekara,
defektologa, psihologa, pedagoga, socijalnih radnika, vaspitaa, uitelja...). Dosadanja praksa,
steena tokom brojnih istraivanja pokazala je da je veina dece sa razvojnim tekoama bila
vie puta testirana (u domovima zdravlja, razvojnim savetovalitima, obdanitu, pri polasku u
kolu...). Struni saradnik centra (bez obzira na obrazovni profil) mora biti svestan injenice da
ponovljena testiranja dece sa razvojnim tekoama, ak i onda kada razvojna tekoa nema za
posledicu oteenje bioloke baze intelektualnih funkcija, uvek daju nepovoljan rezultat. Dete
(najee intuitivno) oseti i prepozna svoju neuspenost, ma koliko se procenjiva trudio da
svojim komentarima ublai detetovu neuspenost. Sve to ini dete preosetljivim, razdraljivim
i kod njega stvara otpor pri ispitivanju. I dete i roditelji/staratelji ponovljenim (najee
nepotrebnim) ispitivanjem bivaju ponovo podseani da dete neto ne moe, ne zna, da je sporije
od drugih. Zbog pomenutih razloga u nekim dravama SAD zabranjeno je testiranje deteta
pri upisu u kolu (Kalifornija), a u Kanadi se tradicionalno testiranje, kad god je to mogue,
zamenjuje sa tzv. procesnim testiranjem ija je sutina da se tokom dueg perioda u prirodnim
uslovima (vaspitna grupa vrtia, prva godina kolovanja) procenjuju sposobnosti deteta. U
svakom sluaju, i kada je neophodna primena testova, testove treba primeniti samo jedanput.
Kvantitativni nalaz mora biti dopunjen kvalitativnom analizom, a kvalitativna analiza mora
biti osnov za donoenje odluke ta je najbolje za dete. Opservacija ne sme biti jednokratna, ve
ostvarena u duem vremenskom periodu.
Tretman deteta sa posebnim potrebama

Dete sa tekoama u razvoju najee (u oko 60% sluajeva) uz osnovnu tekou ima
i dodatne razvojne probleme. Skoro je pravilo da deca iz ove grupe imaju slabiji imunitet,
da su zbog toga ee podlona raznim telesnim oboljenjima. Uz tekoe u intelektualnom
razvoju po pravilu idu i tekoe u govoru. Kod osoba koje nemaju, kao prateu, tekou u
intelektualnom razvoju javlja se pad motivacije. Bilo da je dete na tretmanu u nekoj zdravstvenoj
ustanovi, socijalnoj ili obrazovnoj instituciji neophodna je timska procena potreba te osobe i
izrada IPP protokola (individualnog programa podrke) u kome se, zavisno od zdravstvenog,
psihosocijalnog i obrazovnog statusa odreuje koji oblici pomoi su najprimereniji i ko e ih
pruiti. Lekari, defektolozi, psiholozi, pedagozi i socijalni radnici su lanovi strunog tima u
veini dobro opremljenih razvojnih savetovalita. Kada god je to mogue treba pripremiti i
sprovesti plan podrke detetu pre smetaja u hraniteljsku porodicu. Najvei broj hraniteljskih
porodica e mnogo radije prihvatiti dete sa posebnim potrebama ako su u postupku pripreme za
hraniteljstvo uspostavljene veze sa odgovarajuim strunjacima i slubama i u meri mogueg
ublaene primarne i sekundarne posledice razvojne tekoe.
29
Kao najei cilj tretmana deteta sa razvojnim tekoama navodi se otkrivanje i

stabilizovanje ouvanih sposobnosti deteta i jaanje samopotovanja i oseanja sigurnosti u
aktivnostima koje omoguavaju korienje tih potencijala. Programi psihosocijalne podrke
sadre i dodatni zahtev da sa hraniteljskom porodicom koja treba da prihvati dete bude
uspostavljen partnerski odnos jo u periodu pripreme za hraniteljstvo (Davis, H. 1995). Takoe
se insistira da pomo bude pruena neupadljivo, kako dete ne bi bilo negativno obeleeno.
Ne postoje psihoterapijski modeli koji bi bili sainjeni samo za osobe sa razvojnim
tekoama. Izbor terapijskog pristupa zavisi od problem koje dete ima i koji su podobni
za reavanje primenom psihoterapijskih modela. Pored klasinih metoda savetodavnog
rada, u radu sa detetom najee se preporuuje metod bihejvioralne terapije za korigovanje
nefunkcionalnih oblika ponaanja deteta, posebno onih koji oteavaju integraciju deteta u sredinu
vrnjaka i uspostavljanje dobrih odnosa sa lanovima hraniteljske porodice, sa vrnjacima u
novom okruenju, vaspitaima, uiteljima, profesorima (zavisno od uzrasta deteta). Rodersov
metod nedirektivne terapije, po oceni mnogih autora (npr. Hilton Dejvis 1996) pokazao se kao
uspean u radu sa lanovima hraniteljske porodice. Jedan od razloga za korienje Rodersovog
terapijskog modela sadran je u albi mnogih lanova hraniteljskih porodica da nisu imali priliku
da kau ta misle, ve su im samo deljeni saveti koje je trebalo da primene. Zabrinjavajue su
(ako su istinite) izjave nekih hranitelja da nisu ni znali da dete ima razvojne tekoe kada su
se odluivali za prihvatanje hraniteljskog odnosa (???).
Struni saradnik centra za socijalni rad u programu psihosocijalne podrke. Rad
strunog saradnika (psihologa, pedagoga, socijalnog radnika...) u postupku donoenja odluke
o hraniteljstvu ima snanu socijalnu i humanitarnu dimenziju, pored one profesionalne. Danas
je program psihosocijalne podrke dominantan oblik pomoi deci sa tekoama u razvoju.
Kljuni principi ovog oblika pomoi su sledei:
1. Panja je maksimalno usmerena na otkrivanje i stabilizaciju ouvanih sposobnosti;
ouvane sposobnosti su okosnica uspostavljanja oseanja sigurnosti deteta i oseanja
sigurnosti i motivacije staratelja za pomo detetu;
2. Posebno u razvojnom periodu, roditelj (hranitelj) je nezaobilazan partner;
3. Pomo treba pruiti neupadljivo.
Klasian pristup, usmeren na otkrivanje ta neko ne ume da uradi i u kom stepenu
je izraena nesposobnost zamenjen je konstruktivnim pristupom tj. traganjem za ouvanim
potencijalima. U razvojnom periodu ouvane potencijale je mogue otkriti raznim vrstama
igara, primerenim uzrastu, u drutvu vrnjaka. To je prvenstveno zadatak vaspitaa/uitelja/
nastavnika/roditelja/hranitelja. Na pitanje: koji je zadatak lana strunog tima u ostvarenju ovog
principa mogli bismo dati sledei odgovor: da maksimalno otklanja barijere koje ometaju
dete da se ukljuuje u razne aktivnosti kako bismo procenili ta moe da uradi uspeno.
O lanovima porodice hranitelja kao partnerima u radu strunog saradnika. Da
bi lanovi hraniteljske porodice mogli da budu partneri u realizaciji programa psihosocijalne
podrke za dete potrebno je da budu pripremljeni za partnersku ulogu. Kod nepripremljenih
hranitelja koji su prihvatili decu sa tekoama u razvoju vrlo brzo se jave ozbiljni problemi. Po
dete je najloija situacija u kojoj se hraniteljska porodica pokaje to se uopte prihvatila takve
obaveze. Mogue je da se hranitelji osete obmanutim to im niko nije ukazao na sve probleme
koji se mogu javiti i to im, kada su se problemi ve javili, nije pruena odgovarajua pomo.
30
Umesto rezimea
U ovom kratkom prilogu navedeni su samo neki problemi sa kojima e se susretati
lanovi strunog tima kada se nau pred zadatkom da nau hraniteljsku porodicu za dete sa
posebnim potrebama. U zavisnosti od profesionalnog identiteta lanova tima neophodno je
dodatno obrazovanje i nalaenje pomoi (pre svega u razvojnim savetovalitima i srodnim
institucijama). I za dete i za hraniteljsku porodicu, a i za profesionalni autoritet strunih
saradnika centra veoma je nepoeljno olako odluivanje sa nesagledivim posledicama, ali
je isto tako nepoeljno beskrajno odlaganje reenja posle koga hranitelji gube motivaciju za
prihvatanje deteta, a postojei problemi deteta se dodatno produbljuju.
31
Literatura
Dejvis, H. (1996). Savetovanje roditelja hronino obolele ili dece ometene u razvoju. Institut za
mentalno zdravlje, Beograd.
Gulliford, R. (1979). Special Education Needs. Routledge and Kegan, London.
Hrnjica, S. (1986). Linost hendikepiranih stvarnost ili predrasuda. Psihologija, 19, 34,
717.
Hrnjica, S. i sar. (1991). Ometeno dete uvod u psihologiju ometenih u razvoju. Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Hrnjica, S. i sar. (2004). kola po meri deteta. Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta i
Save the Children UK, Beograd.
Ivi, I., Milinkovi, M., Rosandi, R., i Smiljani, V. (1976). Razvoj i merenje inteligencije.
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Maslov, A. (1982). Motivacija i linost. Nolit, Beograd.
Mittler, P. (1976). Psychological Assessment of Mental and Physical Handicaps. Methuen,
London.
Montesori, M. (2001). Otkrie deteta. igoja tampa, Beograd.
Popovi, D. (1986). Rani razvoj i prilagoavanje slepih. Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd.
Radoman, V. (1996). Surdopsihologija. Defektoloki fakultet, Beograd.
Rubintajn, S.(1982). Psiholoke karakteristike uenika specijalnih kola. Defektoloka teorija
i praksa, 1.
Stani, V. (1982). Odgojno-obrazovna integracija djece stekoama u razvoju. Fakultet za
defektologiju, Zagreb.
ekspir, R. (1979). Psihologija ometenih u razvoju. Nolit, Beograd.
Vigotski, L. (1987). Osnovi defektologije. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
32
3
Pravna pitanja zatite dece sa posebnim potrebama
Lela Markovi
Aktuelnim reformskim promenama podstaknuta je adekvatnija zatita dece bez

roditeljskog staranja ali i specijalno hraniteljstvo.
Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva, koja je voena u najboljem
interesu deteta. Organ starateljstva moe zasnovati i povremeno starateljstvo.
Hranjenik
Hranjenik je dete bez roditeljskog staranja (dete iji su roditelji preminuli, roditelji ije
je boravite nepoznato, roditelji lieni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti, roditelji lieni
prava na uvanje, podizanje i vaspitanje deteta, roditelji koji se na neodgovarajui nain staraju
o detetu).
Hraniteljstvo se moe zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje
u psihofizikom razvoju ili je dete sa poremeajem u ponaanju.
Kada je potencijalni hranjenik dete koje je navrilo desetu godinu ivota, a sposobno je
za rasuivanje, potrebna je i njegova saglasnost.
Roditelji hranjenika
Hraniteljstvo se moe zasnovati uz saglasnost roditelja deteta. Roditelji hranjenika imaju
pravo da zastupaju dete, upravljaju i raspolau imovinom, izdravaju dete, da odravaju line
odnose sa detetom, da odluuju sporazumno sa hraniteljem o pitanjima koja bitno utiu na ivot
deteta. Ova prava ne mogu ostvariti roditelji koji su delimino ili potpuno lieni roditeljskog
prava, odnosno poslovne sposobnosti, ili ukoliko se radi o roditeljima koji se ne staraju o
detetu ili se staraju na neodgovarajui nain. Tada se ne trai njihova saglasnost za zasnivanje
hraniteljstva. Ukoliko je dete pod starateljstvom, za zasnivanje hraniteljstva potrebna je i
saglasnost staratelja.
33
Opta podobnost hranitelja

Hranitelj je lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe
zakljuiti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.
Korisnik se ne moe smestiti u drugu porodicu ukoliko je neko od lanova lien
roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti; u kojoj su poremeeni porodini odnosi; u kojoj
neko od lanova ima drutveno neprihvatljivo ponaanje; za sluaj bolesti lana porodice, ime
bi se ugrozilo zdravlje korisnika i ostvarivanje svrhe smetaja; ukoliko je porodica materijalno
neobezbeena.
Procena podobnosti za bavljenje hraniteljstvom podrazumeva procenu svih lanova
porodice. Iz razloga praktinosti, ugovor se zakljuuje sa jednim lanom porodice hraniteljem.
Ugovor sa hraniteljem, u etiri primerka, potpisuju rukovodilac odeljenja i hranitelj. Ovim
ugovorom tano se propisuju prava hranjenika i obaveze hranitelja. Dva primerka, po overi,
zadrava hranitelj a dva primerka podruno odeljenje.
Hranitelju se dostavlja i primerak reenja o smetaju tzv. obrazac S-2. Hranitelji e
primetiti da uz svoje ime imaju i matini broj porodice hranitelja, radi lake identifikacije u
elektronskom sistemu obrade podataka. Ovim reenjem utvruje se obaveza uea roaka u
trokovima smetaja prema Pravilniku o ueu roaka, koje je propisalo Ministarstvo.
Obaveze hranitelja
Obaveze hranitelja su da uva, podie, vaspitava i obrazuje dete, da se stara da se dete
osposobi za samostalan ivot i rad.
Prava hranitelja
Pravo na naknadu za rad. Mesena naknada za rad ne moe biti manja od 20% od
prosene zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici, s tim da ukupna naknada za
rad hranitelja sa vie korisnika ne moe biti vea od prosene zarade bez poreza i doprinosa po
zaposlenom u Republici. Ustanovljena praksa je da se naknada za rad uplauje na tekui raun
ili tednu knjiicu Potanske tedionice, a.d. Mesena naknada za vie korisnika ne moe biti
vea od prosene zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Ukoliko je hranitelj ujedno i roak, koji je u zakonskoj obavezi da izdrava dete,
hranitelju se utvruje naknada u visini razlike izmeu naknade za izdravanje deteta i iznosa
uea obaveze izdravanja u trokovima smetaja u drugu porodicu.
Izuzetno, hranitelj koji uiva porodinu penziju nema pravo na naknadu za rad, osim
ukoliko se izjasni da se, po osnovu Ugovora o porodinom smetaju, isplata porodine penzije
stavi u stanje mirovanja dokle god je ovaj ugovor na snazi. Za hranitelje, koji su invalidski
penzioneri, ne vri se obustava isplate invalidske penzije.
Pravo na penzijsko osiguranje. Prema aktuelnom Zakonu o penzijskom i invalidskom
osiguranju, za hranitelje koji nisu osigurani po nekom osnovu, vri se prijava osiguranja u
Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti. Ukoliko hranitelj ve ima
34
neko obavezno osiguranje, ne vri se prijava osiguranja ve samo uplata doprinosa fondu iji
je osiguranik, po osnovu Ugovora o porodinom smetaju. Hranitelju je ostavljena mogunost
da stavi u stanje mirovanja isplatu porodine penzije za vreme dok traje uplata naknade za rad,
o emu je duan da se izjasni na zapisnik. Zato je povoljnije da se ugovor zakljui sa lanom
porodice kod kojeg ove smetnje ne postoje. Za hranitelje, koji su invalidski penzioneri, ne vri
se obustava isplate invalidske penzije.
Izuzetak od ovog pravila je da pravo na penzijsko osiguranje nema roak koji je u
zakonskoj obavezi da izdrava dete.
Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zakon priznaje pravo na obavezno zdravstveno
osiguranje hranitelja po osnovu Ugovora o porodinom smetaju, radi ostvarivanja naknada za
ugovoreni rad. Navedeno pravo zakon predvia za hranitelje koji nisu zdravstveno osigurani,
kao i za hranitelje koji su do sada ostvarivali ovo pravo kao lanovi porodice osiguranika.
Prijavu osiguranja vre centri za socijalni rad, poev od 1. 1. 2006. g. filijali zdravstvenog
osiguranja prema mestu prebivalita hranitelja (matina filijala).
Zakon o radu. Zakon o radu daje pravo hranitelju i staratelju na odsustvo sa rada:
Do navrenih 11 meseci ivota deteta, radi nege, ako je smetaj ili starateljstvo nastupilo
pre navrenog treeg meseca ivota deteta;
Osam meseci radi nege deteta mlaeg od pet godina ivota, za koje vreme prima naknadu
u visini od 100%-tne zarade;
Pravo na rad sa polovinom radnog vremena do navrene pete godine ivota deteta radi
nege, zbog tekog stepena psihofizike ometenosti deteta (utvrene reenjem nadlenog
organa).
Prava i obaveze hranjenika

Hranjenik uestvuje u trokovima smetaja svojom imovinom i prihodima. U trokovima
smetaja uestvuju roaci hranjenika koji imaju obavezu izdravanja.
Zakonski obveznici uea u trokovima izdravanja su:
Roditelji do okonanja porodinog smetaja
Roaci u pravoj ushodnoj liniji ukoliko roditelji nisu ivi ili ako nisu u mogunosti da
obezbede dovoljno sredstava za izdravanje
Punoletni brat ili sestra.
Porodini zakon precizira da obavezu izdravanja hranjenika ima i maloletni brat ili
sestra koji stiu zaradu ili prihode od imovine ukoliko roditelji nisu ivi ili ako roditelji nemaju
dovoljno sredstava za izdravanje. Obavezu izdravanja punoletnog hranjenika ima npr.
punoletno dete, punoletni unuk, ali i maloletno dete koje stie zaradu ili prihode od imovine,
srazmerno svojim mogunostima.
Kako hranitelj ne bi bio ugroen neredovnim uplatama obveznika izdravanja, organ
starateljstva uee roaka kompenzuje putem budeta za vreme dok organ starateljstva
sudskim putem ne naplati dunikovu obavezu, o emu donosi posebno reenje. Ukoliko roaci
nisu u mogunosti da uestvuju u trokovima smetaja, isti e se pokrivati iz budeta RS u
potpunosti. Izuzetak od uea roaka u izdravanju predvien je za sluaj da se smeta lice
koje je mentalno ometeno u razvoju, stepena teke i tee mentalne ometenosti, lice viestruko
ometeno u razvoju sa tekom i teom mentalnom ometenou, kao i lice obolelo od autizma.
35
Hranjenik takoe ima sledea prava:

Pravo na opremu za smetaj u hraniteljsku porodicu (odeu, obuu, trokove za prevoz
do porodice), ukoliko mu opremu ne mogu obezbediti roaci koji su u obavezi. Odlukom
o pravima u socijalnoj zatiti Beograda precizira se da opremu ine: jedan par cipela,
jedan par papua, tri para arapa, dva para donjeg vea, dve koulje, dve pidame, jedan
komplet gornjih delova odee;
Pravo na deparac koji mu se priznaje se u visini od 5,5% od prosene zarade po
zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu. Pravo na deparac nema dete do sedme
godine ivota i lice teko mentalno ometeno u razvoju;
Pravo na osposobljavanje za rad dece ometene u razvoju;
Pravo na deji dodatak, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
finansijskoj podrci porodici sa decom na teritoriji Republike Srbije, ostvaruje hranitelj za
najvie etvoro dece, ukljuujui i sopstvenu decu hranitelja tj. staratelja, pod uslovom da
prihod lanova porodice (naknada za rad hranitelja ne uraunava se u limit), ne prelazi iznos
od 2.750 dinara (ovaj podatak je promenljiv), kao i da prihod po lanu porodice ne prelazi 3%
prosenog katastarskog prihoda po hektaru plodnog zemljita. Ovaj cenzus uveava se za 20%
ukoliko je na hraniteljstvu dete ometeno u razvoju. Posle 19-te godine ivota, pravo na deji
dodatak za dete ometeno u razvoju ostvaruje se dokle god traje obrazovni proces, a za decu bez
roditeljskog staranja dok traje obrazovni proces, a najdue do 26 godina ivota.
Pravo na regresirani boravak u predkolskoj ustanovi ukoliko korisnik ne uestvuje u
trokovima smetaja.
Odluka o pravima u socijalnoj zatiti Beograda, za hranjenike sa prebivalitem na
teritoriji grada, proiruje spektar prava hranjenika sa prebivalitem na teritoriji Beograda.
Odluka predvia:
Pravo na novanu pomo za nabavku knjiga i udbenika u visini stvarnih trokova
udbenika;
Pravo na stipendiju u visini od 50% od minimalne zarade u gradu, pod uslovom da je
hranjenik:
a) osmi razred osnovne kole zavrio sa vrlo dobrim ili odlinim uspehom i da isti uspeh
postie tokom kolovanja u srednjoj koli
b) etvrti razred srednje kole zavrio sa vrlo dobrim ili odlinim uspehom i da uspeh
postie tokom studija polaganjem ispita u roku i sticanjem prava upisa u narednu
godinu studija.
Pravo na naknadu trokova ekskurzije i rekreativne nastave u ukupnom iznosu od 50%
prosene zarade isplaene u gradu u prethodnom mesecu. Hranitelj je obavezan da
blagovremeno iz kole dostavi centru potvrdu o ceni rekreativne nastave ili ekskurzije;
Pravo na uveanu jednokratnu novanu pomo;
Pravo na nadoknadu trokova prevoza hranjenicima uenicima osnovnih i srednjih
kola i omladini ometenoj u razvoju do visine stvarnih trokova prevoza;
Pravo na meseno uveanje do 50% od iznosa dodatka za tuu negu i pomo za dete
koje je ometeno u razvoju (osim za dete lako ometeno u razvoju), kao i za dete kome je
izreena vaspitna mera (Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o kriterijumima i
merilima za utvrivanje cena usluga u ustanovama socijalne zatite);
Pravo na dnevni boravak dece mentalno nedovoljno razvijene, oteenog sluha, obolele
od autizma, sa viestrukim smetnjama u razvoju i dr., kao i sa poremeajima u drutvenom
36
ponaanju, u trajanju od 12 sati dnevno svakog dana u sedmici, sem nedelje, u lokalnoj
zajednici koja im moe obezbediti boravak;
Pravo na besplatan boravak u predkolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju.
Prestanak hraniteljstva
Kada hranjenik navri 18 godina ivota
Kada hranjenik stekne poslovnu sposobnost pre punoletstva
Kada hranjenik bude usvojen
Smru deteta ili hranitelja (u sluaju smrti hranitelja lice koje je sa hraniteljem ivelo u
istoj zajednici ima prvenstvo pri zasnivanju novog hraniteljstva)
Raskidom hraniteljstva:
pismenim otkazom ugovora (otkazni rok po ZSZOSSG iznosi 30 dana)
raskidom ugovora (odlukom organa starateljstva na zahtev hranitelja, roditelja, staratelja,
ukoliko je prestala potreba ili ukoliko hraniteljstvo vie nije u najboljem interesu
hranjenika).
U sluaju da je hraniteljstvo raskinuto na zahtev hranitelja, organ starateljstva e u okviru
otkaznog roka, po hitnom postupku, izabrati oblik zatite koji je u datom trenutku najcelishodniji
za tienika.
O staranju nad detetom bez roditeljskog staranja, u sluaju smrti hranitelja, odluuje
organ starateljstva. U sluaju smrti hranitelja ili usled raskida hraniteljstva, o detetu pod
roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji.
Po prestanku smetaja, Odlukom o pravima u socijalnoj zatiti Beograda omoguena je
stalna novana pomo za decu bez roditeljskog staranja kojima je pravo na smetaj u porodicu
prestalo, sve do zasnivanja radnog odnosa, najdue dve godine. Ova novana pomo iznosi
50% od prosene zarade isplaene u gradu za prethodni mesec.
Produenje hraniteljstva
Hraniteljstvo prestaje punoletstvom, ali se moe produiti i posle punoletstva:
Ukoliko dete ima smetnje u psihofizikom razvoju
Ukoliko je nesposobno da se stara o sebi i zatiti svojih prava
Najkasnije do 26. godine ivota hranjenika ukoliko se redovno koluje.
A u praksi izgleda ovako:

Saradnja hranitelja i Odeljenja Barajevo, oigledno iz dugogodinje tradicije i
svakodnevne prakse, prevazilazi ono to je zakon postavio kao temelj. Hranitelji se obraaju
Centru kadgod se javi potreba, dolaze po informaciju, savet, konkretnu pomo. Aktivnosti
Centra i hranitelja u saradnji sa nevladinom organizacijom FAMILIA u okviru projekta, upravo
je pokazatelj kojim putem treba usmeravati saradnju u cilju poboljanja poloaja dece sa
posebnim potrebama na porodinom smetaju. Neposredno uee hranitelja ini ih pokretaem
37
celog procesa i stubom porodice koji e, potkrepljen znanjem i pomoi FAMILIA-e i GCSR-a,
odolevati izazovima i iskuenjima porodinog smetaja dece sa posebnim potrebama.
S druge strane, hranitelji se suoavaju sa brojnim problemima i istiu sledee:
Neophodnost kompletnog lekarskog pregleda hranjenika pre smetaja u porodicu
hranitelja. Dosadanja iskustva hranitelja dece sa posebnim potrebama govore da su oni
zateeni u vrenju specijalnog hraniteljstva. Neke potekoe zdravstvene prirode je
nemogue uoiti u ranom uzrastu deteta. Meutim, najee se hraniteljima ne predstave
blagovremeno posebne potrebe deteta, ve posle izvesnog perioda, kada se hranitelji
veu za dete. Razlog je najee strah strunih radnika da dete ne ostane bez neophodne
hraniteljske porodice. Hranitelji priznaju da ne bi prihvatili dete sa posebnim potrebama
da su na vreme saznali za to, a opet, priznaju da se sada ne bi odvajali od svog hranjenika sa
posebnim potrebama, uprkos teini zadatka. Kako bi odnos: organ starateljstva hranitelj
bio korektan, zakljuak je radionice da je potrebno precizirati obavezu pre smetaja deteta
tako to e se hraniteljima staviti na uvid potpun zdravstven i porodini status hranjenika.
Specijalno hraniteljstvo, s druge strane, mora biti pripremljeno posebnom obukom za
hranitelja, podrano mnogo veom materijalnom naknadom za izdravanje hranjenika
i rad hranitelja i potrebnom psihopedagokom podrkom hranitelja i hranjenika tokom
smetaja pri mesnom odeljenju GCSR i uz pomo nevladinih organizacija (FAMILIA).
Iskustvo zaposlenih je da se ovakav vid podrke specijalnom hraniteljstvu i hraniteljstvu
uopte, koje je u velikom porastu, naroito na teritoriji optine Barajevo, ne moe
profesionalno propratiti postojeim kapacitetima u ljudstvu i opremi;
Neophodnost dostave izvetaja o uplatama na adresu hranitelja kako bi se otklonile
nedoumice u vezi sa blagovremenom uplatom naknade za izdravanje hranjenika i
naknade za rad hranitelja;
Neophodnost izmene reima isplate tako to e se naknada za rad hranitelju u tekuem
mesecu isplaivati za prethodni mesec (uplata za rad po izvrenju obaveze), a naknada
za izdravanje hranjenika unapred poetkom meseca za tekui mesec. Uplata bi
omoguila pokrivanje trokova izdravanja hranjenika iz sredstava budeta unapred.
Hranitelj se u startu, vaeim reimom, dovodi u stanje socijalne potrebe izdravanjem
hranjenika iz sopstvenog budeta koji se tek naknadno refundira;
Neophodnost otklanjanja loe prakse kanjenja u isplati naknade za izdravanje
hranjenika i naknade za rad hranitelja;
S obzirom na iskustvo prezatienosti od strane hranitelja, potreba pripreme hranjenika
za radne obaveze, za samostalan ivot i osposobljavanje za radno okruenje van mesta
smetaja;
Potreba iznalaenja modela, uz saglasnost staraoca i prethodnu saglasnost Ministarstva,
za prijavu prebivalita hranjenika na adresu hranitelja, ime bi se preuzela nadlenost
i omoguio adekvatan nadzor i praenje od strane odeljenja na ijoj su teritoriji ve
smeteni hranjenici. U vezi sa ovim, neophodnost angaovanja posebnog tima u
Odeljenju Barajevo, koji bi se bavio porodinim smetajem s obzirom na veliki broj
smetaja i svakodnevni porast broja evidentiranih hranitelja u Odeljenju Barajevo;
Tokom trajanja projekta I ja sam dete primetna je velika potreba hranitelja dece sa
posebnim potrebama za pruanjem pomoi u reavanju konkretnih problema;
U trenutku pripreme bukvara, zakonom priznato pravo na zdravstveno osiguranje
hranitelja jo nije poelo da se primenjuje. Jedino uputstvo Ministarstva zdravlja matinim
filijalama zdravstva predvia prijavu hranitelja tim filijalama prema mestu prebivalita
38
hranitelja. U raunarskom sistemu matinih filijala javio se problem neprihvatanja

registarskog broja Centra, a problem priinjavaju i postojei obrasci Fonda zdravstvenog
osiguranja, koji nisu usklaeni sa prirodom ugovora o delu hranitelja. Struni radnici
do danas nisu snabdeveni konkretnim uputstvima za postupanje po zakonu, te su bili
prinueni da samostalno trae reenje problema, kako bi postupali u skladu sa zakonom.
Zatraeno je od Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike da, u kontaktu sa
Ministarstvom zdravlja, otkloni ove prepreke.
Odeljenje Barajevo je posredstvom projektnih aktivnosti omoguavalo, i dalje omoguava
pomo u posredovanju i intervencijama kod drugih odeljenja i institucija u vezi sa ostvarivanjem
prava hranitelja i hranjenika. Hraniteljima se stalno preporuuje da se pismenim putem obrate
odeljenjima, kako bi im zahtevi bili evidentirani i reavani u zakonskom roku.
Radionica belei atmosferu meusobne otvorenosti hranitelja, razmene iskustava
hraniteljstva dece sa posebnim potrebama, saradljivost sa organizatorom radionice, veliku
zainteresovanost za teme i rad sa predavaima. Hranitelji izraavaju zainteresovanost i
razumevanje svrhe sastanaka.
Hranitelji su meusobno korektni, iskreni, saoseajni, povremeno veoma emotivni u
saoptavanju svojih pozitivnih i negativnih iskustava koja stiu u svakodnevnom ivotu sa
hranjenicima s posebnim potrebama. Uz rad na proirenju kruga profesionalnih specijalnih
hranitelja, koji dobijaju odgovarajuu podrku u institucijama i drutvu, a i zakonskih reenja,
neophodno je zadrati postojee specijalne hranitelje i pruiti i njima i deci sa posebnim
potrebama sve vidove drutvene i porodino pravne podrke.
Prepoznavanje hraniteljstva dece sa posebnim potrebama kao urgentnog, bio bi
profesionalan in kljunih drutvenih institucija, ime bi se cilj ovog projekta u potpunosti
ostvario, na zadovoljstvo svih aktera projekta I JA SAM DETE.
39
Literatura
Izmene Zakona o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana (2005). Slubeni
glasnik Republike Srbije, 101/05.
Odluka o pravima u socijalnoj zatiti Beograda (2005). Slubeni list grada Beograda, 23/05.
Porodini zakon (2005). Slubeni glasnik Republike Srbije, 18/05.
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o kriterijumima i merilima za utvrivanje cena
usluga u ustanovama socijalne zatite kada obezbeuju smetaj korisnika, kao i cena
usluga smetaja u drugu porodicu i o utvrivanju cena programa rada centara za socijalni
rad (2003). Slubeni glasnik Republike Srbije, 97/03.
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o kriterijumima i merilima za utvrivanje cena
usluga u ustanovama socijalne zatite koje finansira republika (2006). Slubeni glasnik
Republike Srbije, 60/06.
Pravilnik o bliim uslovima i nainu ostvarivanja prava na finansijsku podrku porodici sa
decom (2006). Slubeni glasnik Republike Srbije, 17/06.
Zakon o radu (2005). Slubeni glasnik Republike Srbije, 61/05.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom (2005).
Slubeni glasnik Republike Srbije, 115/05.
Zakon o zdravstvenom osiguranju (2005). Slubeni glasnik Republike Srbije,107/05, 109/05).
40
4
Zdravstvene potrebe deteta
Emina Ili
Termin deca sa posebnim potrebama na naim prostorima se koristi poslednjih nekoliko

godina, a podrazumeva svu decu sa smetnjama u razvoju, invalidnu decu razliitih vrsta i
stepena ometenosti. Meutim, kako je re o relativno novom terminu, podsetiemo se koji su
se sve izrazi ranije koristili, koje termine koristi dananje zakonodavstvo i politiko razvojni
dokumenti.
Tokom poslednjeg veka definisanju ovog pojma se prilazilo na razne naine. U prvo
vreme definisali su se posebnim izrazima samo pojedini oblici invalidnosti i smetnje u razvoju,
kao mentalno zaostalo dete, dete sa oteenim sluhom, sa telesnim oteenjima i dr., dok su
pokuaji univerzalnog definisanja relativno novijeg datuma. Od ranije korienih termina,
koji istovremeno ne mogu a da ne izraavaju i odnos drutva prema invalidnosti pominju se
invalidna deca, defektna deca, nesposobna deca, hendikepirana deca, abnormalna deca, ali se
jo tada spominje termin deca sa posebnim potrebama. ezdesetih godina prolog veka isticano
je da je pojam invalidno dete ui od pojma dete ometeno u razvoju, jer podrazumeva samo
telesne nedostatke.
Uredba o profesionalnoj rehabilitaciji dece-osiguranika (1961) decom invalidima smatra
decu koja su nesposobna za samostalan ivot i rad usled ometenosti u fizikom i psihikom
razvoju, ili usled povreda i bolesti.
Sama re invalidnost potie od latinske rei invaliditas, to znai nesposobnost i
predstavlja stanje organizma nastalo usled bolesti, povrede ili uroenog defekta, ija je posledica
trajno, delimino ili potpuno smanjenje radne sposobnosti za normalan socijalni ivot, rad i
privreivanje. Po nekim autorima invalidnost se moe shvatiti kao psihosocijalni insult jedne
osobe kojoj je potrebna aktivna pomo kroz medicinsku rehabilitaciju radi psihosocijalnog
oporavka.
Izgleda da termin dete sa posebnim potrebama zaista moe da se smatra prihvatljivim,
jer u dovoljnoj meri sadri ne samo ta dete (invalidno, hendikepirano, ometeno) ne moe,
ve i ta moe. Utvrivanje, opisivanje i zadovoljavanje posebnih potreba aktivira preostale
sposobnosti i omoguava primenu gesla MGI UN-1981 Puno uee i jednakost za invalide.
Prema SZO glavni uzroci invalidnosti su:
Kongenitalne anomalije
Hronina (neinfektivna) oboljenja
41
Pothranjenost
Povrede
Funkcionalni psihijatrijski poremeaji (ukljuujui alkoholizam i narkomaniju).
Meu brojnim pokuajima klasifikacije invalida, najee pominjana je Kesslerova
podela. Prema ovoj podeli glavne grupe invalida su:
Slepi invalidi
Gluvi i nagluvi invalidi
Internistiki (bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, bubrene bolesti, plune
bolesti...)
Ortopedski invalidi (uroene nepravilnosti kostiju i zglobova, iaenje kukova, deija
i cerebralna paraliza).
Postoji podela na:
Invalidnu decu
Invalidne stare osobe.
Aktuelno socijalno zakonodavstvo ne koristi nijedan od pomenutih izraza na jedinstven
nain.
Ne postoje precizni podaci o procentu dece sa smetnjama u razvoju u ukupnoj populaciji.
Danas se smatra da u svetu postoji oko 500 miliona invalidnih lica, a u svetskoj literaturi se
esto pominje procena Fride Braun (1979) da svako deseto dete ima do te mere teke uroene
ili steene fizike ili psihike nedostatke da mu je potrebna posebna panja i nega posebna
drutvena podrka da bi postiglo maksimum u svom razvoju i osamostaljivanju tj. ostvarilo
svoja osnovna prava i ivelo kvalitetno sa svojim vrnjacima i porodicama.
Prema procenama SZO smatra se da u naoj zemlji ima 250.000300.000 dece ometene
u razvoju, ali mi nemamo sveobuhvatne podatke.
Prema vaeem Zakonu o zdravstvenoj zatiti RS, svako dete ima pravo na zdravstveno
osiguranje do navrene 15-te godine ivota, odnosno 26-te ako je na redovnom kolovanju.
Ukoliko dete postane nesposobno za samostalan ivot i rad i posle navedenog perioda ima
prava iz zdravstvenog osiguranja sve dok takva nesposobnost traje.
Deca sa posebnim potrebama su zdravstveno osigurana na osnovu osiguranja roditelja,
a ukoliko roditelji nisu osigurani, zdravstvena zatita se ostvaruje na teret budeta RS. Bitno
je dete ima overenu zdravstvenu knjiicu (da bude zdravstveno osigurano), jer mu je knjiica
neophodna da bi ostvarilo prava iz zdravstvene zatite.
Deca ometena u razvoju

Deca sa telesnim i ulnim oteenjima (telesno invalidna, slepa i slabovida, gluva i
nagluva, deca sa poremeajem govora)
Mentalno ometena deca (lako, umereno, tee i teko ometena)
Deca viestruko ometena u razvoju (sa dve ili vie ometenosti, deca sa autizmom).
Utvrivanje vrste i stepena ometenosti vri se na osnovu predloga lekarske komisije
koju imenuje RZZZ.
Ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvene zatite dece sa smetnjama u razvoju poinje od
pedijatra deijeg lekara. Pedijatar je taj koji meu prvima moe i treba da primeti ako dete ima
potekoe u psihomotornom razvoju i da ga uputi dalje, strunim slubama koje su nadlene za
ovu oblast. Njegova obaveza je da detetu omogui pristup specijalistikim ustanovama, najpre
42
u mestu boravka, a ako je potrebno, i dalje u regionu, najee u Beogradu. Dobra saradnja sa
nadlenim pedijatrom i odlazak na redovne kontrole u dom zdravlja je od velike vanosti kako
za dete, tako i za roditelja, odnosno hranitelja ili staratelja.
Svako dete, pa i ometeno u razvoju ima pravo na
zadovoljavanje optih i specifinih zdravstvenih potreba
Za pravilan rast i razvoj svakog deteta neophodna je pravilna ishrana. Do navrenog
etvrtog meseca odojetu je dovoljno majino mleko ili odgovarajua mlena formula i voda.
Nakon toga, potrebe za kalorijama, vitaminima i mikroelementima (gvoe, cink i dr.) se
poveavaju, pa beba sama pokazuje spremnost da uzima vrstu hranu sa dodatkom gvoa u
njoj. Najpodesniji period za uvoenje vrste hrane u ishranu odojeta je izmeu etvrtog i estog
meseca ako se pone ranije postoji opasnost od alergijskih reakcija, naduvenosti i gasova,
crvenila oko usta i mara, povraanja, proliva, ospe po koi... A ako se zapone posle navrenih
est meseci moe da izazove anemiju, zastoj u rastu ili odbijanje vrste hrane. Anemija usled
nedostatka gvoa izaziva smanjenje mentalnih funkcija, nii nivo inteligencije, a povezana je
i sa zastojem u rastu, veom podlonosti infekcijama i smanjenjem fizikih sposobnosti. Deci
do godinu dana ivota potrebno je 10 mg gvoa dnevno, a najbolji nain da ga unesu je da uz
dojenje ili mlenu formulu dobijaju i itarice obogaene gvoem.
Detetu koje ima poremeaj gutanja i vakanja potrebno je prilagoditi hranu (tena) i
nain hranjenja, u odreenom poloaju, da ne bi dolo do zagrcavanja ili uguenja.
Savremeni istraivai preporuuju umerenost u koliini hrane i unos u adekvatnom
vremenskom intervalu na tri do etiri sata. Hrana je lek koji treba da se uzima redovno, jer
utie na sve fizioloke funkcije. Uticaj hrane zasnovan je na dinaminim promenama nivoa
hormona, pa u zavisnosti od sastava, sinergije, koliine i naina pripremanja hrane zavisi
pravilno funkcionisanje oko sto triliona elija naeg organizma.
Savremena medicina preporuuje umerenost u hrani, redovno vebanje i kontrolu stresa,
kao osnovu dobrog zdravlja i dugovenosti.
Svakom detetu je neophodno obezbediti pravilnu negu redovno kupanje, pranje kose
(povremeno je potrebno proveriti da li dete ima vake), pranje ruku pre i posle jela, pre i posle
vrenja nude, higijenu usne upljine, higijenu perianalne i perigenitalne regije kod deaka
povlaiti koicu glansa penisa, a ako je to neizvodljivo obratiti se pedijatru.
Prostor u kome dete boravi treba prilagoditi njegovim potrebama, posebno ako se radi o
detetu ometenom u razvoju, i redovno ga istiti i provetravati.
Imunizacija je najbra, najefikasnija i najekonominija mera prevencije spreavanja bolesti
i smrti od tekih zaraznih bolesti.Obavezna imunizacija se vri vakcinacijom i revakcinacijom.
Za vakcinaciju dece su nadleni domovi zdravlja deiji ili kolski dispanzeri.
U naoj zemlji obavezne vakcine su:
BCG vakcina protiv tuberkuloze
Hepatitis B vakcina protiv utice (tip B)
DTP vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kalja
Polio vakcina protiv deje paralize
HiB vakcina protiv Haemophilus influenzae B koja izaziva gnojne infekcije, a najtea
je zapaljenje modane opne (meningitis)
MMR vakcina protiv malih boginja, zauaka i rubeole.
43
Pentaxim je kombinovana vakcina koja sadri DTP, polio i HiB. Vakcinacija i

revakcinacija ovim vakcinama se vri prema kalendaru vakcinacije. Vakcinacija se odlae
kod poviene telesne temperature preko 38,5o C, ili usled neke akutne bolesti 710 dana od
oporavka. Kontraindikacije za davanje vakcina su i preosetljivost na neke komponente vakcina,
ali i razne hronine ili progresivne bolesti, ali o tome odluuje lekar pregledom i uvidom u
zdravstveni karton.
Gluva i nagluva deca (surditas et subsurditas)

Nagluvost u dece ima vrlo teke posledice, jer tee nagluva deca ne mogu da razviju
govor i ostaju gluvonema. Stoga je dunost pedijatra i roditelja da to ranije otkriju i poprave
sluh, ukoliko je mogue leenjem, a ako nije mogue, u tom sluaju da audiologijskim metodama
izvre rehabilitaciju tj. iskoriste ostatke sluha u deteta za uenje govora.
Roditelji konsultuju pedijatra zbog detinjeg sluha u prva dva meseca u sluajevima:
prevremeno roenog deteta, tekog poroaja koji je doveo do poroajne traume deteta, ako je
dete roeno sa malformacijama, usled Rh inkompatibilnosti roditelja, hemolitikog ikterusa ili
ako u porodici postoji nagluvost.
Od drugog do 24-og meseca ivota deteta roditelji dovode dete lekaru ako primete da
dete ne reaguje na zvuke, kada se ne odaziva na ime, kada ne progovara, a psihofiziki razvoj
deteta je normalan. Stanje govora u deteta oteenog sluha zavisie ne samo od stepena oteenja
sluha, ve i od vremena kada je dete postalo nagluvo, od mentalnog nivoa deteta, od sredine u
kojoj dete ivi i razvija se, i od poetka rehabilitacije.
Svako dete za koje se sumnja da je nagluvo neophodno je uputiti u specijalizovanu
ustanovu u kojoj postoje mogunosti za objektivno ispitivanje sluha najee su to regionalne
ORL klinike.
Audiologijska rehabilitacija sluha u dece sastoji se u to ranijem otkrivanju i dodeljivanju
slunog aparata. Uz pomo slunog aparata dete koristi ostatke sluha za razvoj govora. U
audiologijskoj rehabilitaciji uestvuju psiholog i surdopedagog, ali dragocenu ulogu ima i
majka ili osoba koja se brine o detetu. Ako ovakva rehabilitacija pone na vreme i ukoliko
se struno i dovoljno dugo izvodi mogue je nauiti decu da govore, ak i onu sa najviim
stepenom nagluvosti.
Retov sindrom (Sy Rett)

Javlja se iskljuivo kod devojica. Razvoj poremeaja podeljen je u 4 faze:
I stadijum rana stagnacija posle perioda prividno normalnog razvoja. Nastaje na uzrastu
od 6 do 18 meseci ivota i manifestuje se motorikim poremeajima.
II stadijum nagla regresija razvoja devojica gubi steene sposobnosti, naroito u
komunikaciji i socijalnoj interakciji.
III stadijum pseudostacionarni razvoj traje od nekoliko godina do nekoliko decenija.
Zavrava se u invalidskim kolicima.
44
IV stadijum kasna motorna deprivacija. Devojica je nepokretna. ivotni vek je 4050

godina, ali je najea iznenadna smrt oko 20-te god.
Oblici tretmana koji se primenjuju kod Retovog sindroma:
Medikamentno leenje
Fizikalna terapija
Hidroterapija
Defektoloki tretman
Muzikoterapija.
Kada se posumnja na ovo oboljenje neophodno je dete uputiti dejem neurologu.
Daunov sindrom (Sy Down)

Daunov sindrom je kongenitalni poremeaj (vidljiv je odmah po roenju), sa
karakteristinim izgledom lica i mentalnom retardacijom. Kod dece sa ovim poremeajem
postoji 47, umesto 46 hromozoma, koliko ima ostalo stanovnitvo.
Deca sa Daunovim sindromom su hipotonina, sa hiperfleksibilnim zglobovima, glava je
brahicefalina (zaravnjen potiljak), oi koso postavljene mongoloidne, mogu imati kataraktu,
strabizam i druga oteenja vida, koren nosa je irok, jezik zadebljao, prominira.
Pored ovih vidljivih anomalija este su srane mane, anomalije gastrointestinalnog i
urinarnog trakta. Kolinik inteligencije im je izmeu 20 i 50.
Opte zdravstveno stanje deteta sa Daunovim sindromom prati nadleni lekar i pedijatar
u razvojnom savetovalitu. Zbog specifine simptomatologije dete se po potrebi upuuje
na supspecijalistike preglede u regionalnu deju bolnicu (kardiologu, gastroenterologu,
nefrologu).
Cerebralna paraliza (Paralisis cerebralis)

Medicinski, cerebralna paraliza, ili krae CP je trajan kvalitativni motoriki poremeaj,
koji se javlja pre tree godine ivota, a posledica je neprogresivnog oteenja mozga.
Cerebralna paraliza nastaje zbog oteanja jedne ili vie oblasti u mozgu koje su zaduene
za kontrolu telesnih pokreta i poloaja tela. Do oteenja moe doi u toku intrauterinskog razvoja,
za vreme ili nakon poroaja. Poremeaji motorike su tipina i najuoljivija karakteristika CP.
Oteenja mogu zahvatiti i druge modane strukture, te kod cerebralne paralize mogu postojati
i drugi poremeaji: oteenja vida i sluha, problemi sa govorom, oteano uenje, smetnje pri
vakanju i gutanju, epilepsija i zaostajanje u mentalnom razvoju.
Svako odstupanje od uobiajenog psihomotornog razvoja malog deteta, kanjenje u
pojavljivanju motornih sposobnosti i neobinosti u uspostavljanju prvih vetina, kanjenje
vokalizacije i razvoja govora, hvatanja ili percepcije mogu da pobude sumnju da se radi o CP.
Vrlo rana procena cerebralne ugoenosti deteta radi se u prvom tromeseju, a rana u
drugom i treem tromeseju ivota. Sa ranim otkrivanjem CP, dete se mora odmah ukljuiti
u tretman i terapiju, koja je usmerena na uspostavljanje onih funkcija i vetina koje se u
normalnom razvojnom toku skoro spontano javljaju, a koje se kod deteta sa cerebralnom
paralizom uspostavljaju izmenjeno, nepravilno i usporeno.
45
Rana procena cerebralne ugroenosti deteta je mogua iskljuivo u odgovarajuim

specijalizovanim zdravstvenim slubama. Otkrivanje prvih znakova neuromuskularne
nesposobnosti i poremeaja motorike moe da sprovede samo posebno i dodatno obuen lekar
specijalizovan u ovoj oblasti. Prve znake usporenja i smetnji u mentalnom razvoju moe otkriti
i proceniti samo specijalno osposobljen psiholog.
Referentna ustanova za CP u naoj zemlji je Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i
razvojnu neurologiju u Beogradu.
Epilepsija
Naziv epilepsija potie od grke rei epilepsi to znai napad, a predstavlja hronini
poremeaj elija modane kore, koje iz razliitih razloga postaju prenadraljive i reaguju
sinhronim izbijanjima elektrinih impulsa, to se manifestuje epileptinim napadima.
Epileptini napad
Epileptini napad je vidljiv simptom opisanih poremeaja, a zavisi od lokalizacije
poremeaja u mozgu. Tokom napada mogu se javiti grevi miia, poremeaji ula mirisa, vida
ili sluha, kao i odreeni stepen gubitka svesti.
Postoje dve osnovne grupe napada:
Generalizovani (s potpunim poremeajem svesti)
Parcijalni (bez gubitka svesti ili sa deliminim gubitkom svesti).
Najei uzroci epilepsije u dejem dobu su: poroajna odnosno neonatalna trauma,
poremeaj razvoja krvnih sudova, uroena oteenja mozga, povrede glave, infekcije ili
tumori.
Treba naglasiti da u periodu adolescencije uzroci mogu biti i prekomerno konzumiranje
alkohola ili droga.
Veliki broj epilepsija su tzv. idiopatske (s naslednom osnovom) i kriptogene (skrivenog,
nevidljivog oteenja). Mali broj epilepsija se nasleuje direktno sa roditelja na dete.
Uzroci epileptikih napada, pored ve navedenih, mogu biti dugotrajno spreavanje
spavanja, hipoglikemija (niska koncentracija eera u krvi), dug i intenzivan fiziki napor,
emocionalni stres.
Jedan epileptiki napad ne ini bolest, pa je neophodan detaljan neuroloki pregled
i EEG (elektroencefalografsko snimanje mozga koje donosi zapis elektroencefalogram;
snimaju se normalni i abnormalni potencijali mozga). Ovakav pregled moe obaviti deji
neurolog-epileptolog u svim veim medicinskim centrima u Srbiji.
Enureza (sin. nona inkontinencija)

Mokrenje je regulisano iz viih modanih centara i dogaa se pri buenju ili u budnom
stanju (ak i kod novoroeneta). Izmeu prve i druge godine ivota deteta dogaa se svesno
oseanje punjenja beike. Sposobnost da se voljno mokri dogaa se izmeu druge i tree
46
godine, paralelno sa razvojem socijalne svesti u vezi sa mokrenjem. U uzrastu izmeu tree
i etvrte godine veina dece ima obrazac mokrenja odraslih i suva su (neumokrena) i danju
i nou. Normalan broj mokrenja kod dece starije od 5 godina ili nakon postignute kontrole
mokrenja, kao i kod odraslih, je 47 puta u toku dana. Nou je stvaranje urina smanjeno do
50%. Za odravanje suvoe nou, bitno je sledee: stvaranje urina, funkcija mokrane beike
i mehanizmi sna i buenja.
Prema terminologiji International Childrens Continence Society (ICCS) enureza znai
nevoljno mokrenje u krevetu za vreme sna kod dece starije od 5 godina ivota. Sinonim je
nona inkontinencija, a moe se nazivati i nona enureza.
Termin dnevna enureza treba izbegavati. Umesto toga moe se govoriti o dnevnoj
inkontinenciji, to znai nevoljno mokrenje u toku dana.
Grupa enuretine dece je heterogena. Enureza se moe podeliti na:
monosimptomatsku (bez istovremenih simptoma disfunkcije donjih delova urinarnog
trakta);
nemonosimptomatsku (sa simptomima disfunkcije donjih delova urinarnog trakta:
poveana ili smanjena frekvencija mokrenja, inkontinencija, prisilan nagon na mokrenje
i simptom hitnosti, oklevanje pri zapoinjanju mokrenja, napinjanje, slab mlaz).
Enureza se, prema nastupanju, moe podeliti na:
sekundarnu kod dece koja su pre pojave enureze bila suva najmanje 6 meseci i
primarnu kod dece koja nikada nisu bila suva.
Enureza je est problem kod dece i adolescenata. Javlja se kod 20% petogodinjaka,
10% desetogodinjaka i 2% petnaestogodinjaka.
Postoji tendencija ka spontanom izleenju, sa godinjom stopom od 15% nestanka. Ipak
3% ostaju enuretiari i u odraslom dobu.
Etiologija none enureze je multifaktorska, sa kompleksnom interakcijom genetskih i
faktora spoljne sredine. Novija istraivanja ukazuju na mogunost disregulacije autonomnog
nervnog sistema kao jedinstvenog uzroka enureze.
Ostali rizini faktori za primarnu enurezu su: opstipacija, usporen psihomotorni razvoj
i druge neuroloke disfunkcije, sindrom hiperaktivnosti deficita panje, opstrukcija gornjih
disajnih puteva i apneja u snu (hrkanje).
Faktori rizika kod sekundarne enureze su: urinarne infekcije, dijabetes melitus, dijabetes
insipidus, stres, seksualno zlostavljanje i druga psihopatoloka stanja.
Svakom detetu, koje ima enurezu, treba pristupiti vrlo ozbiljno. Nadleni pedijatar treba
da uzme detaljnu anamnezu i obavi opsean fizikalni pregled, kao i rutinske laboratorijske
analize krvi i mokrae. U zavisnosti od dobijenih rezultata ispitivanje moe da se nastavi
ultrazvunim pregledom urinarnog trakta i dodatnim urolokim ispitivanjem. Ponekad je u
dijagnostike svrhe neophodno uraditi i MRI (magnetna rezonanca) lumbosakralne kime.
Leenje enureze moe biti medikamentno i moe se koristiti aparat za upozorenje na
enurezu (alarm-aparat). Od velike je vanosti da se otkriju uzroci enureze, jer se otklanjanjem
uzroka otklanja i enureza.
47
48
Potrebe dece tokom razvoja

Vaspitanje dece sa posebnim
potrebama u hraniteljskoj porodici
Podsticanje razvoja deteta u
hraniteljskoj porodici
Dete iz hraniteljske porodice u
vrtiu i koli
Izvori podrke u lokalnoj zajednici
49
50
5
Vaspitanje dece sa posebnim potrebama
u hraniteljskoj porodici
Sulejman Hrnjica
Uvodne napomene
Vaspitanje dece, a naroito dece sa posebnim potrebama, predstavlja problem za svaku
porodicu. I kada je porodica funkcionalna, a deji razvoj sasvim normalan, u zavisnosti od
uzrasta, pla i niza drugih osobenosti u dinamici porodinih odnosa i dinamici razvoja deteta,
roditelji se susreu s brojnim iskuenjima. Prihvatanje deteta sa posebnim potrebama postavlja
nove zahteve hraniteljskoj porodici s kojima se uglavnom nisu suoavali tokom negovanja
i vaspitanja vlastite dece. lanovi strunog tima centara za socijalni rad imaju posebnu
odgovornost u postupku pripreme deteta sa posebnim potrebama i izbora porodica koje su
podobne za hraniteljstvo, kako bi i dete i porodica u najkraem moguem vremenu uspostavili
dobre uzajamne odnose.
lan tima kome bude povereno da vodi postupak nalaenja hraniteljske porodice za
dete sa posebnim potrebama duan je da upozna sve bitne momente u dotadanjem razvoju
deteta, da prikupi podatke iz porodice/institucije koja se do tada starala o njemu, da prikupi
raspoloivu medicinsku dokumentaciju i da za svaki relevantan podatak (sam ili uz konsultaciju
tima u centru, a po potrebi i sa strunjacima iz institucija van centra) proceni sve bitne elemente
od znaaja za uspean hraniteljski odnos.
Poto je hraniteljski odnos meusobni odnos, podrazumeva se da je sastavni deo
pripreme i detaljno upoznavanje sa hraniteljskom porodicom. Pored standardnih podataka o
veliini i strukturi porodice, ekonomskog i socijalnog statusa, te mogunosti porodice da se
brine o detetu, od posebnog je znaaja procena motivacije svih lanova porodice da prihvate
novog lana.
Uporeivanje bitnih obeleja identiteta deteta i hraniteljske porodice, zatim struna
procena saglasnosti ta dva skupa obeleja nuan je dodatni uslov da bi se procenila podobnost
za hraniteljstvo i deteta i porodice. Pri tome ne treba zanemariti ni injenicu da se tokom
vremena i u porodici i kod deteta mogu desiti promene koje zahtevaju dodatnu strunu pomo.
Stoga je uvoenje institucije mentorstva i nadzora u centru koji je dete uputio u porodicu
51
nuna mera dodatne pomoi i detetu i porodici koja ga je prihvatila. U sluaju da doe do
znaajnih pogoranja u funkcionalnosti porodice ili do teih pogoranja u zdravstvenom statusu
ili psihosocijalnom funkcionisanju deteta neophodno je nai novo reenje i zatititi i dete i
porodicu od daljih problema.
Opte napomene o funkciji porodice

Iako su struni saradnici tima, tokom svog profesionalnog obrazovanja, stekli osnovna
saznanja o funkciji porodice u obrazovanju deteta, u ovom odeljku bie ponovljene neke opte
napomene radi celovitosti izlaganja u ovom prilogu. Bilo da se radi o prosenom, obdarenom
ili detetu snienih sposobnosti, osnovna uloga roditelja/staratelja/hranitelja je da osposobe dete
za samostalan ivot. To podrazumeva ne samo struno osposobljavanje koje je neophodno za
ekonomski opstanak, ve i za normalne ljudske odnose, kao i za odnose sa suprotnim polom.
U raznim periodima ivota funkcije porodice se menjaju i prilagoavaju kako psihofizikom
statusu deteta, tako i promenama same porodice. Najee se govori o promenama koje se
zbivaju kod deteta, a lanovi porodice se posmatraju kao statian skup koji se ne menja, to
svakako nije istinito.
Tokom dugog perioda dejeg razvoja porodica (kada je funkcionalna, tj. kada su odnosi u
porodici harmonini i kada je u stanju da ispunjava svoje ekonomske, obrazovne, emocionalne
i socijalne funkcije u odnosu na sve lanove) ulae napor da primenom raznih vaspitnih mera
uravnotei podsticaje slobodnog razvoja sa kontrolom i ogranienjima koja se ne mogu izbei
i koja su sastavni deo socijalizacije deteta. Podrazumeva se da ogranienja, da bi imala eljeni
efekat, moraju biti uvedena zbog dobra deteta i na nain na koji ih dete moe prepoznati kao
deo ljubavi i brige za njega.
Odnosi izmeu roditelja i dece (bilo da se radi o biolokoj, porodici usvojitelja ili
hraniteljskoj porodici) su retko kada rezultat planskog uticaja, ali su pod znaajnim delovanjem
iskustva lanova porodice u vlastitom odrastanju, stavova prema vaspitanju i ivotne filozofije
o detetu kao vrednosti koju su do tada formirali. Stani (1982) smatra da je funkcionalna ona
porodica koju ine dobro prilagoeni ljudi koji ele (i uspevaju) da im se dete dobro razvija u
svim bitnim oblastima koje su od vanosti za ivot u odraslom dobu.
Hraniteljska porodica je u jednom osobenom poloaju kada se radi o uticaju na razvoj
i vaspitanje deteta. Dete je pre dolaska u hraniteljsku porodicu ivelo u uslovima koji se, po
pravilu, znaajno razlikuju od uslova u hraniteljskoj porodici. Period prilagoavanja je, i za
dete i za lanove porodice, period znaajnih iskuenja ako doe do nekonzistencije dotadanjih
i novih vaspitnih uticaja. Ako pretpostavimo da je dete ivelo u instituciji u kojoj je deci (iako
nezvanino) bilo mnogo toga dozvoljeno i tolerisano, pa dolo u porodicu u kojoj su ogranienja
nuna da bi porodica normalno nastavila da funkcionie, prva iskustva obe strane (deteta i
hranitelja) mogu biti veoma neprijatna i znaajno opteretiti i produiti period prilagoavanja.
Preventivna mera, koju moe preduzeti saradnik centra, mogla bi biti organizovanje poseta
deteta porodici preko vikenda i analiza iskustava posle te posete (kako onih koje je steklo
dete, tako i iskustava lanova porodice). Nakon toga bi sledilo preduzimanje mera (savetodavni
rad u zavisnosti od vrste eventualnih problema) kako bi se smanjila verovatnoa neprijatnih
iznenaenja kada hraniteljski odnos bude stvarno uspostavljen.
52
Oekivanje da porodica pripremi dete za nezavisan ivot (emocionalno, socijalno i

ekonomski) je teak zahtev za hraniteljsku porodicu, pa je i u tom domenu neophodna podrka
centra za socijalni rad porodici. Bioloka porodica (kada funkcionie kako treba) spremna
je na znaajna odricanja kako bi svom potomku obezbedila budunost (prodaja porodinog
imanja, angaovanje ire porodice oba partnera, korienje socijalnih veza i sl.), to se ne moe
oekivati od hraniteljske porodice. Ve je, u vie priloga u ovom priruniku, nagoveteno da su
hraniteljske porodice, po pravilu, porodice skromnijih i ekonomskih i obrazovnih mogunosti,
pa time i porodice sa potencijalno niskim socijalnim uticajem. Prema tome, slube socijalne
zatite (i centri za socijalni rad kao izuzetno vaan segment ove slube) imaju obavezu da
sve do odraslog doba prate i pomau hraniteljske porodice, ne samo materijalno, ve i u svim
drugim aspektima (obrazovanju deteta, obezbeivanju adekvatne medicinske pomoi, veoma
vane za skoro sve kategorije dece sa posebnim potrebama, podsticanju razvoja kroz razne
oblike psihosocijalne podrke u lokalnoj zajednici...).
Odnosi izmeu roditelja/usvojitelja/hranitelja i deteta

Doslednost u odnosu odraslih lanova porodice prema detetu kao jedan od najvanijih
faktora uspenog vaspitnog razvoja je od posebnog znaaja u hraniteljskoj porodici koja je
prihvatila dete sa posebnim potrebama. I u porodici u kojoj je dete roeno veoma je znaajno
da ono to mu majka brani, ne dozvoljava ni otac, ili ono to otac i majka brane detetu, to
ne dozvoljavaju deda i baka. Za deji moralni razvoj od presudnog je znaaja da u ranom
uzrastu stekne jasnu i doslednu predstavu o nekim principima u odnosima meu ljudima, kao i
o zabranama nekih oblika ponaanja kao naina da se potuju potrebe drugih ljudi. Istraivanja
zrelosti u razvojnom dobu (Hrnjica 1992) pokazala su da je osetljivost za potrebe drugih nuan,
a verovatno i najznaajniji vaspitni efekat u razvojnom periodu. Istovremeno, prouavanja
razvoja dece sa posebnim potrebama (mit 1992) pokazala su da se, zbog brojnih psiholokih
barijera u odnosima sa drugim ljudima, i kod dece i kod odraslih osoba sa posebnim potrebama
ovaj kvalitet linosti veoma teko uspostavlja.
Kod deteta sa posebnim potrebama u hraniteljskoj porodici problem doslednosti u
vaspitanju je jo sloeniji. Pored mogue nedoslednosti vaspitnih uticaja u samoj hraniteljskoj
porodici javlja se razlika u vaspitnom delovanju izmeu porodice/institucije u kojoj je dete
ranije boravilo i sadanje porodice. to je razlika vea i nepovoljnija za dete, vea je verovatnoa
da e se javiti tekoe u prilagoavanju deteta na novu situaciju. U vie priloga ove knjige
ukazano je na osobenosti identiteta dece sa posebnim potrebama. Deca koja imaju tekoe
u intelektualnom razvoju teko shvataju sutinu zabrana (zato se neto ne sme). Deca koja
imaju razvojne smetnje druge vrste (senzorne, psihomotorne, tekoe emocionalne prirode)
na zabrane esto reaguju ili povlaenjem ili preteranom impulsivnou. Deca sa tekoama
u socijalnom ponaanju teko prihvataju zabrane zbog oteane identifikacije sa odraslima.
Hranitelji koji, kao to je ve pomenuto, imaju uglavnom skromnije obrazovanje, pa teko
nalaze ravnoteu izmeu neophodnosti da se uvedu neke zabrane (posebno zabrane iji je cilj
da se sprei agresivno ponaanje prema drugoj deci i odraslima, destruktivno ponaanje prema
stvarima i sl.) i otpora koji dete prua, te je i u ovom sluaju neophodna podrka porodici. Tu
podrku joj daje struni saradnik centra.
53
Elizabet Harlok je u Razvoju deteta (1971) ukazala na znaajan izvor problema

izmeu roditelja i deteta. Dete esto opaa roditelja kao osobu koja gui, dok roditelji opaaju
sebe kao osobe koje se rtvuju za dete. Oni bivaju veoma povreeni kada saznaju da se dete
alilo na njih (nekom roaku, poznaniku ili vrnjacima). Ako se struni saradnik centra nae u
situaciji da mu se i dete i hranitelji ale (dete da ga hranitelji sputavaju, a hranitelji da je dete
nezahvalno) u strpljivom razgovoru saradniku ne preostaje nita drugo nego da obema stranama
d za pravo i da ispolji neku vrstu razumevanja za obe strane. Zadatak saradnika je da onome ko
se ali pomogne da shvati poziciju druge strane. To je mogue dok je konflikt u poetnoj fazi.
Kasnije, kada se nerazumevanje pretvori u netrpeljivost veoma teko.
Naini i metode vaspitanja

Istraivai psiholokih i pedagokih aspekata naina i metoda vaspitanja ukazuju da je
poetkom ovoga veka u veini razvijenih zemalja dolo do izrazite promene u nainu vaspitanja:
od krute discipline ka razumevanju potreba deteta. To ne znai da se i danas u velikom broju
porodica ne sree autoritarni nain vaspitanja, ve samo to da je u sve veem broju porodica
demokratski nain vaspitanja ei vaspitni model od autokratskog. Pri tome treba imati na
umu da se ova procena odnosi na standarde ponaanja u tzv. graanskoj porodici u gradskim
sredinama. U seoskim porodicama, iz kojih najee potiu hranitelji u naoj sredini, preovlauje
jedan model odnosa u kome se dete (kako muko, tako i ensko) veoma rano ukljuuje u podelu
rada. uvanje stoke, pomo u poljoprivrednim poslovima i sl. je tipino za zahteve koji se
upuuju mukoj deci, a pomo u obavljanju kunih poslova (odravanje higijene, priprema
hrane, hranjenje stoke...) se poverava enskoj deci. Nije redak sluaj da se i kod veoma uspene
dece kolske obaveze zanemaruju i od deteta trai da prvo obavi domae poslove. Ove napomene
treba imati na umu kada se radi o hraniteljstvu u seoskim porodicama. Kao oblik pripreme za
samostalan ivot, ovakav porodini ambijent je veoma koristan za neku decu, dok za drugu
predstavlja veliki problem. Za decu sa poremeajima u drutvenom ponaanju ovakav vaspitni
ambijent je nepremostiv problem. Za decu sa tekoama u intelektualnom razvoju (npr. za
decu sa Daunovim sindromom) ovakav zahtev je veoma poeljan i stimulativan za postavljeni
vaspitni cilj osposobiti dete za samostalan ivot.
Teko je unapred, bez poznavanja svih bitnih osobenosti identiteta i deteta i porodice,
ponuditi model vaspitanja koji bi bio najbolji mogui. Jedinstvenog reenja nema kako zbog
razlika u osobenostima deteta, tako i zbog neke vrste filozofije vaspitanja koju su hranitelji
izgradili pre nego to je dete dolo u njihovu porodicu. Za neku decu sa posttraumatskim
povredama (npr. sa povredama CNS kao posledica saobraajnih udesa) koje su praene tzv.
antietikim sindromom, kao i kod dece sa tekim poremeajima drutvenog ponaanja
izvesna strogost u odnosu i jasno definisani zahtevi, kao i uslovi njihovog izvrenja su poeljni.
Kod druge je neophodna povremena popustljivost u zahtevima onda kada bi postojei zahtevi
bili preteki za dete. Ovu, veoma sloenu, procenu treba da, u sluajevima gde za to postoje
indikacije, donese tim strunjaka iz razvojnog savetovalita i da ta procena bude uneta u
Individualni program podrke.
U naoj kulturi se dete sa tekoama u razvoju esto tretira kao bolesno dete, a
bolesnom detetu se esto poputa u meri koja je veoma tetna i za dete i za porodicu. Tzv.
nauena bespomonost je pojava koju esto sreemo kod dece sa posebnim potrebama u
veoma razliitim porodinim situacijama. ak i dete koje ima vee tekoe u telesnom razvoju
54
(razni oblici invaliditeta koji oteavaju motoriku, pa time i kretanje) moe biti angaovano u
poslovima za koje postoje ouvani telesni potencijali. Dete koje se teko kree moe mnoge
poslove da obavi rukama, pa u individualnom planu podrke detetu, koji se radi pre ulaska
u hraniteljsku porodicu, a kasnije po potrebi revidira tokom boravka deteta, neophodno je
jasno naglasiti ta dete moe, a koja su to optereenja koja bi mogla da dodatno otete zdravlje
deteta.
Odnosi sa drugom decom u hraniteljskoj porodici

Hraniteljske porodice, po pravilu, imaju i svoju decu. U proceni optimalnog postupka
prema detetu koje ulazi u hraniteljsku porodicu treba uzeti u obzir i odnos sa tom decom. Osnov
za procenu ine podaci o uzrastu, polu, sposobnostima i odnosu dece prema vlastitoj porodici.
Razmatranje odnosa deteta sa posebnim potrebama prema roenoj brai i sestrama bilo
je predmet brojnih razmatranja. Naglaavano je da favorizovanje deteta sa posebnim potrebama
moe dovesti do oseanja zanemarenosti zdravog deteta. Nae iskustvo pokazuje da zdravo
dete retko kada zamera bratu ili sestri sa razvojnim tekoama, ve prigovor za to upuuje
roditeljima. Zanimljivo je da roditelji reaguju iznenaeno kada im dete uputi prigovor zbog
zanemarivanja. Oni sami (majke posebno) esto zanemare i supruga i ostalu decu, to je est
motiv za razvod braka. Razmatrano je pitanje mere u kojoj zdravo dete treba optereivati brigom
o bratu/sestri sa razvojnim tekoama. Pokazalo se da se muka deca esto opiru da brata ili
sestru, koji imaju neki razvojni problem, vode u svoje drutvo, dok su devojice mnogo ee
voljne da pomau majci i ispoljavaju zatitniko ponaanje prema bratu/sestri koji imaju neki
razvojni problem.
U odsustvu istraivakih podataka o ovom problemu mogue je izvesti samo neke
pretpostavke o poeljnom ponaanju deteta bez razvojnih tekoa u hraniteljskim porodicama.
Dok je u biolokim porodicama, pa ak i u porodicama usvojitelja mogue oekivati
favorizovanje i preteranu popustljivost prema detetu sa tekoama u razvoju, u hraniteljskim
porodicama to je malo verovatno. ak je verovatnije, ali za to nema dokaza, da hraniteljska
porodica favorizuje svoje dete. Isto tako, teko je rei da li e dete iz hraniteljske porodice
prihvatiti dete sa razvojnim tekoama. Moemo pretpostaviti da e i u ovom sluaju ensko
dete ispoljiti zatitniki materinski stav ako je dete sa posebnim potrebama znatno mlae od
nje. Odnos mukog deteta je nepredvidiv. U naelu, moglo bi se rei da od pripreme svakog
lana porodice za prihvatanje deteta zavisi kakav e biti odnos prema njemu (a i njegov prema
njima).
Psiholoke pretpostavke uspenog odnosa

roditelj/usvojitelj/hranitelj dete
Elizabet Harlok (1971) je ukazala na dva bitna skupa faktora od znaaja za razumevanje
kvaliteta odnosa koji se uspostavlja izmeu deteta i roditelja/usvojitelja/hranitelja. Treba imati
na umu da odnos izmeu biolokih roditelja, usvojitelja i hranitelja prema detetu predstavlja
bitno razliite tipove psiholokih situacija, ali navedeni principi imaju univerzalnu vanost. Ti
principi su sledei:
55
1. Kvalitet odnosa izmeu deteta i roditelja zavisi od toga u kojoj meri uzajamno
zadovoljavaju svoje potrebe
2. Odnos roditelja prema deci i dece prema roditeljima neprestano se menja i zahteva
neprekidno prilagoavanje obe strane.
Ad. l. Da bismo bolje razumeli prvi princip neophodno je da se podsetimo nekih od
taksonomskih podela ljudskih potreba i da tu podelu kratko komentariemo iz pozicije obe
strane (deteta i odraslog). Maslov (1982) je predloio sledeu taksonomiju ljudskih potreba:
1. Egzistencijalne potrebe pojedinca i vrste (hrana, voda, toplota, kiseonik, zdravstvena
zatita, polne potrebe, roditeljstvo...)
2. Potreba za sigurnou
3. Potrebe za ljubavlju, sigurnou, samopotovanjem
4. Estetske potrebe
5. Saznajne potrebe
6. Potrebe za razvojem.
U vezi sa prvom potkategorijom (egzistencijalne potrebe koje obezbeuju opstanak
pojedinca) nema nesporazuma. Podrka koju zajednica daje hraniteljskoj porodici uglavnom se
odnosi na zadovoljenje potreba iz ove grupe. Meutim, ve kod druge potkategorije ima, blago
reeno, ozbiljnih nedoumica. U razvojnom periodu, posebno u adolescenciji, polne potrebe su
veoma snane i esto izvor ozbiljnih nesporazuma izmeu deteta i odraslih. Odrasli najee
nemaju odgovor na pitanja ove vrste (a mladi i ne trae odgovor od njih). Deca sa posebnim
potrebama su dodatno ugroena kada postoje organske ili snane socijalne barijere njihovom
zadovoljavanju. ak ni zdravstveni radnici (lekari sa kojima smo razgovarali) nisu pripremljeni
da daju odgovore na ova pitanja. Posebno su izraene dileme u pogledu prava na roditeljstvo
kada se radi o osobama koje imaju tekoe u intelektualnom razvoju. I druge potrebe, posebno
potrebe za sigurnou, ljubavlju i samopotovanjem, su vrlo izraene kod dece sa posebnim
potrebama (upravo zato to su retko kad zadovoljene na prihvatljiv nain). Istovremeno, i
roditelji/usvojitelji/hranitelji imaju iste potrebe, ali poto su u odraslom dobu te su potrebe
ispoljene na drugaiji nain. Svaka nezadovoljena potreba, iz bilo koje klase, i kod deteta i kod
odraslih izaziva uznemirenost, a nekada i agresivne ili depresivne reakcije.
Ad. 2. Drugi princip je samo primena prvog u vremenskoj dimenziji. Zajedniki ivot
zahteva stalno ponovno prilagoavanje (reintegraciju) u svakoj novoj, posebno kriznoj, ivotnoj
situaciji. Svaka nova faza u razvoju deteta od faze sticanja sigurnosti u najranijem uzrastu, pa
do faze oformljenja identiteta u adolescenciji (videti u: Erikson 1974), predstavlja nov kvalitet
u dejem razvoju. Prelaz iz faze u fazu predstavlja novu razvojnu krizu (koja je normalna sve
dotle dok sredina ne reaguje netolerancijom i nerazumevanjem i ne doe do poremeaja u
dejem razvoju). Tekoe iz prethodne faze prenose se u naredni razvojni period. Moe se sa
velikom verovatnoom pretpostaviti da je kod sve dece bez roditeljskog staranja, a uz to jo i sa
posebnim potrebama, potreba za sigurnou nezadovoljena i da nesigurnost i njeni ekvivalenti
(depresija, agresivnost, ravnodunost...) predstavljaju znaajan vaspitni problem za hraniteljsku
(i svaku drugu) porodicu. Zadovoljenje zdravstvenih potreba najee se vezuje za probleme
fizikog zdravlja, ali probleme mentalnog zdravlja nikako ne treba zanemariti.
56
Obrazovanje deteta sa posebnim potrebama kao vaspitni cilj

Pozitivan stav prema vlastitom obrazovanju, usvajanje radnih i higijenskih navika
predstavljaju vaspitne ciljeve vezane za obrazovno postignue. Oskudno socijalno iskustvo u
odnosima sa vrnjacima i odraslima kod veine dece sa posebnim potrebama predstavlja dodatan
vaspitni zahtev u pripremi deteta za polazak u vrti ili kolu. Saradnja vrtia i kole sa centrom i
hraniteljskom porodicom u pripremnom periodu, a isto tako i u periodu boravka deteta u vrtiu
i koli je veoma poeljna sa vaspitnog stanovita. Prva iskustva deteta sa posebnim potrebama
koja stie u druenju sa vrnjacima u odeljenju/vaspitnoj grupi, kao i sa odraslima (vaspitaima,
uiteljima, profesorima) su od velikog znaaja za obrazovno postignue deteta. Kod dece sa
posebnim potrebama neophodno je da se individualnim planom podrke (IPP, videti posebno
poglavlje u knjizi) odrede granice optimalnog postignua deteta i u tim granicama postavljaju
zahtevi detetu. Bilo da sposobnosti deteta potcenimo ili precenimo, dolazi do pada motivacije za
obrazovanje. Kod dece sa tekoama u intelektualnom razvoju javljaju se tekoe u savladavanju
predmeta koji imaju sloene logike zahteve (srpski, matematika, fizika, hemija...). Meutim,
esto se kod ove dece razvijaju pojedine sposobnosti (npr. za likovno izraavanje). Selektivna
obdarenost je put kojim dete razvija motivaciju za uenje, pa time i postignue u drugim
nastavnim disciplinama u granicama mogueg.
Kod dece sa posebnim potrebama koja nemaju tekoa u intelektualnom razvoju
(telesno invalidna deca, sa oteenjem vida, sluha, sa emocionalnim problemima, hiperaktivna,
hipoaktivna, sa poremeajima u socijalnom ponaanju, deca ije porodice ive u socijalno
i kulturno deprivisanoj sredini...) problemi su uglavnom motivacione prirode. Svaka tea
razvojna tekoa izaziva trajnu emocionalnu napetost koja bitno oteava uspostavljanje nivoa
aspiracije u granicama linih sposobnosti. Problemi u razvoju motivacije za obrazovanje
mogu da nastanu i zbog obrazovnih aspiracija same hraniteljske porodice. Ve vie puta je
ukazano da su hraniteljske porodice esto niskog obrazovnog nivoa. Mala je verovatnoa da bi
one mogle podstai motivaciju deteta za postignuem. U ovom sluaju primenjuje se isti princip
kao i u sluajevima kada bioloka porodica ne funkcionie: kola/vrti u saradnji sa timom
centra za socijalni rad treba da ukljue dete u programe podsticanja razvoja (razne sekcije za
kulturne i sportske aktivnosti, sekcije za matematiku, fiziku, literarne i sl.).
I kada se radi o nekim problemima u toku kolovanja ili o potencijalnoj obdarenosti
deteta koju treba dodatno podrati, a pod pretpostavkom da hraniteljska porodica nije u stanju
da to uradi, struna sluba kole i struni saradnik centra imaju profesionalnu i moralnu obavezu
da nau reenje primereno problemu.
57
Preporuena literatura
Bandura, A. (1982). Uloga procesa uenja po modelu u razvoju linosti. U: I. Ivi i N. Havelka
(urednici) Proces socijalizacije kod dece. Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd.
Dejvis, H. (1995). Savetovanje roditelja hronino obolele dece i dece ometene u razvoju. Institut
za mentalno zdravlje, Beograd.
Erikson, E.H. (1974). Identity. Faber, London.
Gulliford, R. (1979). Special Educational Needs. Routledge, London.
Harlok, E. (1971). Razvoj deteta.
Hewett, S. (1970). The Family and the Handicapped Child. Allen Unwin, London.
Hrnjica, S. (urednik) (1991). Ometeno dete. Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd.
Hrnjica, S. (1997). Dete sa razvojnim smetnjama u osnovnoj koli. Uiteljski fakultet,
Beograd.
Maslov, A.H. (1982). Motivacija i linost. Nolit, Beograd.
Popovi, D. (1986). Rani razvoj i prilagoavanje slepih. Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd.
Radoman, V. (1996). Surdopsihologija. Defektoloki fakultet, Beograd.
ivkovi, G. (1991). Psihologija telesno invalidnih lica. Defektoloki fakultet, Beograd.
58
6
Podsticanje razvoja deteta u hraniteljskoj porodici
Vera Rajovi
Teorijski modeli razumevanja ometenosti kreu se od onih usmerenih na individuu i

njen deficit, do holistikih, transakcionih i pristupa zasnovanih na funkcionalnosti i adaptivnim
kapacitetima individue u kontekstu opte socijalne odgovornosti za ostvareni stepen njene
adaptiranosti (tj. integrisanosti).
Jedan od sutinskih zadataka drutva je briga o deci, o njihovom zdravom psihofizikom
razvoju. Otuda je smetaj dece bez roditeljskog staranja u hraniteljsku porodicu, kao alternativa
za ustanove namenjene za smetaj dece, znaajna mera, a hraniteljskim porodicama su potrebni
razliiti oblici drutvene podrke u njihovoj plemenitoj misiji.
Kako prepoznati kada dete ima posebne potrebe? Ovo pitanje izgleda banalno, ali s
obzirom na iskustva hranitelja koji esto ne dobiju nikakve prethodne informacije o detetu,
postaje veoma znaajno, jer je vano pomoi hraniteljima da u jednom trenutku prepoznaju
odakle potiu njihovi problemi uprkos tome to se trude da uine sve to najbolje mogu i umeju.
Oni, naravno, u podizanju deteta koriste iskustvo sa svojom decom, ukoliko ih imaju. Koliko
god da je korisno, sa stanovita preuzimanja roditeljske uloge, ovo iskustvo moe da naie
na otpor deteta u primeni oprobanih metoda vaspitanja. Tu je i generacijska razlika koje
hranitelji nisu uvek svesni i treba ih na nju podsetiti s obzirom na brze promene u vrednostima
mladih i njihovim modelima.
Prepoznavanje posebnih potreba deteta je, naroito za hranitelje, teko ako dete nema
vidljivih oteenja, kao to su deca sa poremeajem panje i hiperaktivnou (ADHD sindrom)
ili deca sa problemima u ponaanju, koja te probleme ispoljavaju na socio-emocionalnom planu.
Poreklo tih problema je hraniteljima najee nepoznato. Ovde je vano naglasiti znaaj naina
uvoenja deteta u hraniteljsku porodicu koji treba da bude interaktivan, a uloga strunjaka u
lakem uspostavljanju poetnog kontakta, moda i presudna. Nai hranitelji se ne oseaju toliko
prevarenim to im nije reeno da sa detetom nesto nije u redu (naprotiv, ponovo bi uzeli isto
ometeno dete), koliko nainom na koji im je dete isporuio nadleni organ, bez ikakve
podrke i posredovanja.
Razvoj u ranim godinama je veoma buran i, samim tim, znaajan za razumevanje kasnijeg
razvoja deteta. Zatim, kljune oblasti razvoja deteta kao to su zdrav telesni razvoj i uspeno
formiranje emocionalne veze sa majkom ili njenim supstitutom su od presudnog znaaja za
njegov kasniji kognitivni i socio-emocionalni razvoj.
59
Hranitelji imaju sline uloge koje imaju roditelji, usloene okolnou da oni nisu roditelji
i predistorijom razvoja deteta, koja je esto dramatina: izmetanje iz porodice u ustanovu,
premetaji iz jedne ustanove u drugu ustanovu, a naroito okolnosti ranog razvoja u porodici.
Dakle, ova deca su, u trenutku kada dou u hraniteljsku porodicu, veoma vulnerabilna i mogu
imati sve simptome krize usled gubitka porodice, roditelja, pa ponekad i predoseanje o gubitku
ivota. Ovo ulogu hranitelja (uz njihove unutranje implicitne teorije o deci, o sopstvenoj ulozi
u ivotu deteta) ini veoma kompleksnom a podrku strunog tima hraniteljskoj porodici veoma
znaajnom.
Hraniteljska porodica kao agens razvoja

dece sa posebnim potrebama
Prethodno naveden, za hranitelje znaajan cilj njihove misije, cilj pomaganja detetu da
odraste u samostalnog ispravnog oveka, se komplikuje ako dete koje su prihvatili na uvanje
ima neko organsko (senzorno ili telesno) oteenje, ako je njegov intelektualni razvoj usporen
ili pak ima tekoe u socio-emocionalnoj sferi, razvoju govora, kontroli sopstvenog ponaanja
(ADHD), pati od autizma ili ima neko hronino telesno ili psihiko oboljenje. Dakle, priprema
i kontinuirana podrka hraniteljima, koju im obezbeuju strunjaci, potrebna im je iz sledeih
razloga:
U cilju saznavanja ta mogu da oekuju u odnosu na stadijume, periode dejeg razvoja;
Kako da shvate posebne potrebe deteta, posebno u odnosu na vrstu oteenja i u
odnosu na njegov razvoj pre nego to je dolo u hraniteljsku porodicu. Zbog specifine
situacije kao posledice liavanja roditeljske brige, neuspelog formiranja veze sa
primarnom porodicom koje oteava formiranje poverenja sa hraniteljima, zbog kriza
vezanih za razumevanje sopstvenog porekla, esto se kae da su sva deca, ili skoro sva
na hraniteljstvu deca sa posebnim potrebama;
Kako da, u saradnji sa strunim timom, budu aktivan inilac detetovog kontinuiranog
napredovanja.
Sva deca sa posebnim potrebama se, po stepenu potrebne brige o njima, mogu grubo
klasifikovati kao:
1. Deca sa potrebom za standardnom podrkom
2. Deca kojoj treba posebna briga
3. Deca kojoj je potrebna izuzetna briga i pomo.
Standardni nivo podrke. Deca sa posebnim potrebama kojima je potreban ovaj nivo
podrke mogu biti bez dijagnostikovanog oteenja, iako mogu imati probleme u svakodnevnom
funkcionisanju koji su nastali usled zanemarivanja, nebrige, nedostatka mogunosti za uenje i
razvoj, pa ak i zbog nekih oblika zlostavljanja.
Posebna podrka. Ovaj nivo podrke je detetu potreban kada ono ima neko senzorno ili
telesno osteenje koje ga ini zavisnim od okruenja; ako ima hronino ili terminalno oboljenje
(npr. astma); dete koje je na privremenoj meri zbog sukoba sa zakonom; dete koje je umereno
retardirano; dete sa emocionalnim poremeajem, ili koje ima poremeaje u ponaanju koji
zahtevaju visok stepen nadzora. Za decu u ovoj kategoriji hranitelji treba:
da obezbede sve to predvia osnovni nivo podrke;
da se lino vie angauju svi lanovi porodice i da provode vie vremena sa detetom;
60
da su uporni u pruanju panje i topline, ak i onda kada dete na njihovu panju i toplinu
ne reaguje adekvatno;
da vre intenzivan nadzor ako dete mora da potuje odreeni reim ishrane, reim
uzimanja terapije, ili kada su hranitelji potrebni da bi se sproveo odreeni vid tretmana.
Izuzetna briga i pomo. Ovaj nivo brige zahteva dete koje je, ili kada je, u takvom
stanju da mu je potrebna medicinska nega; dete koje ima ozbiljne probleme u ponaanju te mora
biti pod stalnim nadzorom; dete koje pati od teeg mentalnog oboljenja, kao to je shizofrenija,
teka mentalna retardacija, oteenje mozga ili autizam; dete koje ima sidu. Za decu u ovoj
kategoriji potrebe za izuzetnom brigom hranitelji treba da:
Obezbede sve sto je predvieno u kategoriji osnovne brige.
Obezbede individualni nadzor 24 sata.
Rade kao aktivni lanovi tima koji realizuju Individualni plan podrke (terapije, tretmana,
reedukacije, obrazovanja...).
Potreba za izradom Individualnog plana podrke postoji za decu drugog i treeg nivoa,
dok deca na prvom nivou mogu imati samo povremenu ili privremenu potrebu za ovakvim
planom.
Osnovne karakteristike Individualnog plana podrke

Prema nekim procenama, u svetu postoji 27% dece sa posebnim potrebama, a veini njih
potrebna je podrka i pomo u uenju i intelektualnom razvoju. Individualni plan podrke, koji
se pravi za svako konkretno dete, mogao bi biti jedan od naina da dete dobija pravovremenu i
neophodnu pomo. Ovaj plan se razlikuje od drugih vrsta individualnih planova. Tako, primera
radi, individualni porodini plan podrazumeva ranu intervenciju s fokusom na celu porodicu, a
ta je Individualni plan podrke?

IPP je pisani document.
Timski se planira.
Obuhvata razliite mere za ostvarenje konkretnog cilja iz domena podrke dejem
uenju i intelektualnom razvoju.
Planira se za konkretno dete.
Realizuje se udruenim delanjem svih lanova na ostvarivanju dogovorenih ciljeva u
definisanom vremenskom periodu.
Obavezno podrazumeva uee roditelja/hranitelja u svim fazama.
individualni lini plan ukljuuje samu individuu u planiranje sopstvenog relativno samostalnog
funkcionisanja u skladu sa principom normalizacije. U Individualnom planu podrke, osim
roditelja i hranitelja, uestvuju nastavnici, vrnjaci i druge znaajne odrasle osobe strunjaci
izvan kole, lokalna zajednica (Wolfensberger 1978).
61
Primer Individualnog plana podrke

Ime deteta: S. M.
Datum izrade plana:
Datum sledece revizije:
Koordinator izvrsenja plana: N.N.
lanovi IPP tima: hraniteljica, uiteljica, psiholog, pedagog, socijalni radnik,
uiteljica u dnevnom boravku
Oblasti u kojima je potrebna podrka: itanje, pisanje, ponaanje
Trenutno funkcionisanje deteta u oblasti

u kojoj mu je potrebna podrka
itanje i pisanje. Hraniteljica je preoptereena i nema mnogo mogunosti da pomae
detetu M. u kolskom radu. Hraniteljica nije rada da zaduuje stariju sestru da pomae M. da
savlada itanje. Uiteljica kae da M. uglavnom prepoznaje slova, ali ne ita ni rei ni slogove.
Moe da prepozna pojedinana slova, ali izgleda da ne shvata princip povezivanja slova u
slogove i rei. Ponekad uspeva da proita slogove, ali samo uz pomo odrasle osobe.
Starija sestra ponekad radi sa M, ali je taj rad frustrira i starija sestra nema mnogo
vremena za nju. Hraniteljica izjavljuje da je dugo pokuavala da M. napravi desnorukom. M.
ima problema sa higijenom, ima vake, to je u koli veoma problematino.
Uiteljica kae da M. ne pie slova itljivo i da ima problema sa motorikom. M. veoma
lepo crta i rado se ukljuuje u kolske aktivnosti vezane za crtanje.
Hraniteljica je veoma zauzeta i ne voli da radi sa M. poto je takve aktivnosti frustriraju.
Uiteljica kae da M. radi lepo i moe da se fokusira kada joj se prui izuzetna panja.
Ponaanje. Hraniteljica izvetava da M., koja je do sada bila veoma posluno dete, u
poslednje vreme poinje da joj se suprotstavlja i da je ne slua. U nekoliko prilika u poslednje
vreme, M. je otvoreno odbila da poslua hraniteljicu i nekoliko puta je napustila kuu bez njene
dozvole ili ak uprkos otvorene zabrane. Hraniteljica kae da je se M. verovatno boji.
Cilj za sledei vremenski period u oblasti

u kojoj je potrebna podrka
itanje i pisanje. M. e biti u stanju da tano proita rei sa dva-tri sloga i ispoljie da
je razumela to to je proitala. M. e biti u stanju da ispravno napie rei od dva-tri sloga po
diktatu.
Ponaanje. M. e biti u stanju da povea svoju aktivnost na asu tako to e se minimum
jedanput u toku svake nastavne aktivnosti (jedanput na svakom asu) sama javiti da odgovori
na pitanje ili da uestvuje u aktivnostima na neki drugi nain.
62
Vrste podrke u odreenim oblastima

Poto hraniteljica ima mnogo problema sa M., dogovoreno je da ona nee pregledati
M. zadatke u toku sledeih nekoliko nedelja, kako bi se njihov odnos poboljao ili da se ne bi
pogorao zbog zahteva koje hraniteljica postavlja a M. ne ispunjava.
M. e uestvovati u dopunskoj nastavi Brojke i slova, gde ce vebati osnovne vetine
itanja, pisanja i raunanja.
Uiteljica u dnevnom boravku, koju M. veoma voli, radie sa njom svakodnevno bar 10
minuta u vebanju itanja.
Uiteljica e u samom odeljenju pronai priliku da svakodnevno posveti panju iskljuivo
M. i da sa njom invidualno radi. Ovo ne bi trebalo da bude sramotno za M., poto ona voli da joj
odrasli ukazuju panju, uiva u ovakvim situacijama i radei tako pokazuje najbolje rezultate.
Domai zadatak ce biti modifikovan za M. Ona e svakodnevno dobijati po jednu
reenicu sa prostim reima (onim koje imaju maksimum 12 sloga), koje joj pripremi uiteljica,
a zadatak M. ce biti da sama naui da ita tu reenicu i da je narednog dana proita i uiteljici.
Hraniteljica nee uestvovati u bilo kakvom dodatnom radu na savladanju osnovnih
vetina, niti e proveravati M. domae zadatke ili kolske radove za vreme ovog IPP perioda, kako
bi se M. strah od kazne za loe uraene zadatke smanjio i odnos sa hraniteljicom poboljao.
M. e uestvovati u dodatnoj nastavi Brojke i slova, jednom nedeljno. M. e takoe
jednom dnevno sa uiteljicom iz dnevnog boravka vebati pisanje.
Domai zadatak e biti tako osmiljen da e M. istu reenicu koju dobija da bi se
poboljalo njeno itanje i prepisati jedanput, u svojoj radnoj svesci.
M. e za svako pokazivanje inicijative da samostalno uradi svoje zadatke, a ovo se
odnosi na sve kolske predmete, biti nagraivana neim sto voli, kako bi se spreilo stvaranje
zavisnosti od individualnog rada sa uiteljicom. Uiteljica e podsticati i nagraivati M. za
samostalan rad.
Hraniteljica e se potruditi da M. prui vie podrke nego kritike. Ukoliko se bude
oseala ljutom, hraniteljica e kontaktirati psihologa ili socijalnog radnika, po potrebi, da sa
njim porazgovara (postoji i individualno savetovanje), kako bi uspeno poela da pomae M. da
se oslobodi straha i anksioznosti koje ima vezane za kunu situaciju i svoje domae zadatke.
Uiteljica e M. podii samopouzdanje tako to e je upoznati pre svakog asa na koji
odgovor treba da se pripremi i ta ce je pitati. Uiteljica to moe initi direktno (podvui e red
iz teksta koji e M. pitati da proita pred odeljenjem) ili indirektno (sa M. e u toku odmora
porazgovarati o nekoj temi koju e odmah potom pomenuti na asu i time podstai M. da se javi
i ispria ta zna o tome). Uiteljica e, takoe, diskretno podsticati M. da se javi i obavezno je
prozvati svaki put kada digne ruku.
Individualni plan se, u principu, moe odnositi na bilo koju oblast razvoja: samopomo
brigu o sebi (od uzimanja hrane, oblaenja, samostalnog kretanja u sve irem okruenju,
do brige o svojim stvarima, planiranja svog vremena, raspolaganja svojim novcem); gruba i
fina motorika i motorna koordinacija (od prohodavanja do fine spretnosti potrebne za uenje
pisanja i do negovanja posebnih sklonosti i vetina kao to su sport, ples i sl.); socijalizacija
(ponaanje u odnosu na odrasle i vrnjake, poznate i nepoznate osobe, negovanje drugarstva);
saznajni razvoj (sve bolje rezonovanje, disciplinovanje pamenja, panje i miljenja u skladu
sa zahtevima okruenja i linom motivacijom); govorni razvoj (govor slui za napredovanje
u svim pomenutim oblastima bilo kao razumevanje naloga i oekivanja okoline, bilo kao
63
izraavanje sopstvenog miljenja) itd. Poetak Individualnog plana podrke je vezan za stepen
u kome hranitelj poznaje dete njegove dobre i loe strane, a meu njima i sutinu i znaenje
njegovih posebnih potreba.
O potkrepljenju kao sredstvu modelovanja ponaanja

u tretmanu individualnog obrazovnog plana
Znaajan deo individualnog plana je i procena potkrepljivaa koji deluje na konkretno
dete. Ovde je princip individualizacije i potovanja idiosinkratinosti od najveeg praktinog
znaaja da li e mera (skup mera) predviena planom, delovati tako da se ostvari postavljeni
cilj. Neki autori su se ak bavili razvijanjem procene i kreiranjem individualnog profila
potkrepljivaa, ravnopravno sa procenom aktuelnog nivoa razvoja.
Iz naeg iskustva dodajemo i ono to su hranitelji iz Barajeva prepoznali kao vrednost
koju bi ubudue mogli vie da koriste, a u vezi s kojom smo zakljuili da je problem i deci i
njima. Re je o uzajamnom poverenju. Na primer, hraniteljica zna da bi na dete stimulativno
delovao bicikl, ali se izmeu nje i deteta odvija itava igra nadmudrivanja: ona kae da e mu
kupiti bicikl, ako ispuni zadatak da veba matematiku, a dete kae: Prvo ti meni kupi bicikl,
pa u ja vebati. Na ijoj je strani praktina argumentacija?
Leto je i ne ide se u kolu, a hraniteljica od deteta trai da veba kolsko gradivo;
Dok dete ispuni zadatak, leto i pogodan vremenski period za vonju bicikla e proi.
I psiholoka argumentacija je na strani deteta:
Ono je bilo u toliko situacija sa sopstvenim roditeljima, u kojima su mu u jednom
momentu davali obeanja iz bajki a ve u sledeem fiziku kaznu kada bi ih podsetilo
na obeano.
Zato bi, ako nije moglo verovati majci, sada moglo da veruje nekome ko je poslednji u
nizu stranaca koje sree od kada je naputeno?
Hraniteljica iz navedenog primera ima psiholoko opravdanje za nerazumevanje deteta,
ali i kulturoloko oekivanje da dete treba prvo da zaslui, pa da dobije nagradu.
Na zadatak je bio da postignemo da hraniteljica ovu, kulturom oblikovanu tezu, ostavi
po strani, jer se radi o detetu koje ima posebnu potrebu, a da potom radimo na indukovanju
njenog uivljavanja u deju sliku o ljudima, nastalu na osnovu iskustva sa najbliima i koja
nuno vodi nedovoljnom poverenju. Shvatila je da je posebna potreba ovog deteta da mu odrasli
pokau da mu mogu verovati da e ispuniti dato obeanje i da ona ima plemenitu ansu i misiju
da prekine lanac iskustava sa drugim odraslima koji to poverenje nisu zasluili, a da e joj to
menjanje detetovog oekivanja u odnosu na odrasle, stvoriti ogromne prilike i potencijale za
ono to je ona elela: da ga vaspita da bude uzorno dete koje e shvatiti da se kod nje nalazi
kod svoje kue. Dakle, uloga hranitelja, bez obzira to oni ne preuzimaju svu odgovornost za
dete koje uvaju, ima znaajne dimenzije roditeljstva kao to su toplina i kontrola, koje mogu
biti sredstvo vaspitanja ukoliko su izbalansirane u odraslom. ta ovaj balans do kraja znai
jo uvek ne znamo: nije uspostavljena precizna formula proporcije ljubavi i kontrole kod
idealnih roditelja, hranitelja, usvojitelja i vaspitaa. Ne moe se ni uspostaviti jer je vaspitni
stil interaktivna kategorija: kako e na dete delovati profil na kontinuumu topline i kontrole
majke, zavisi i od ovog profila kod oca, tj. drugog partnera u paru koji brine o detetu, a sve
ovo zavisi od interakcije dete individualni odrasli i detetove percepcije njihovog odnosa. A
64
u sluaju deteta, iji to nisu bioloki roditelji, i od toga kako je dete videlo njihovu percepciju
svog dolaska i boravka u toj kui, kako dete doivljava da ga oni vide zbog naina na koji je
kod njih dolo.
Dakle, ljubav nije dovoljna ako je dete ne opaa kao ljubav, a da bi dete koje nije bilo
voljeno poelo da opaa da ga vole, ljubav mu se mora u poetku bezrezervno pruiti, bez
njenog korienja kao potkrepljivaa za dobro ili ukidanja za loe ponaanje. Materijalna
nagrada je u toj dinamici ansa i relativno lagodno sredstvo da dete pone u to da veruje. U
konkretnom sluaju, bicikl je i detetova i hraniteljiina ansa da jednog dana pone da ga koristi
kao autentino potkrepljenje. Za sada je on sredstvo za uspostavljanje bazinog poverenja.
Korisno preispitivanje tokom planiranja

ta dete voli?
ta deluje na dete?
ta mogu/ moemo da obeamo:
poverenje
bicikl
dozvola za izlazak
dozvola za gledanje televizije...
Dogovaranje sa detetom kao ansa za uenje odgovornosti

Poeljno je da materijalnu nagradu prati dogovor sa detetom o preuzimanju odgovornosti
i definisanje mera u sluaju da dete ne ispunjava svoje obaveze.
Sledei korak: ugovor sa detetom

Dogovarajte se unapred
Definiite pravila
Nastojte da budete dosledni ako se vi pridravate pravila, biete model za dete
Potujte njegovo miljenje
Legitimno mu priznajte pravo na planiranje slobodnog vremena
Podrite ga u planiranju njegovog sopstvenog vremena.
65
Kada hranitelji imaju decu adolescentnog uzrasta, materijalna nagrada dobija sve manji
znaaj, ali je zato sve luksuznija: svoj televizor, kompjuter, samostalno letovanje... Nematerijalne
nagrade koje se tiu potovanja sve vee potrebe za samostalnou, postaju sve aktuelnije.
U korienju ogranienja izlazaka, slobode kretanja, izbora drugova i drugarica, kao vaspitne
mere, na ovom uzrastu sve se slabije snalazimo i sa sopstvenom decom. Sa druge strane,
uvodei ovakva ogranienja krimo neka od osnovnih dejih prava. Otuda je neophodna pomo
hraniteljima u informisanju o osnovnim dejim pravima, kao i briga za potovanja dejih prava
pri izradi individualnih planova podrke. Takoe, nagrade i kazne ove vrste za adolescente,
rizik su da lako izgubimo njihovo poverenje, zbog nae kulturoloke navike da ee koristimo
kaznu nego nagradu za ono to je dete postiglo.
66
7
Dete iz hraniteljske porodice u vrtiu i koli
Saa Vanjek
Porodica predstavlja specifino okruenje u kome se odnosi meu njenim lanovima

prepliu na najneobinije naine usmeravajui tok rasta i razvoja deteta. Koliko god specifino
dete bilo, njegov psihiki sklop i osobine linosti, porodica je okruenje koje oblikuje i sprema
dete za ivot. Promena porodinih odnosa neminovno nastaje ulaskom deteta u hraniteljsku
porodicu. Za prilagoavanje porodice na promenu vana je priprema. lanovi porodice bi
trebalo da se upoznaju sa osnovnim psiholokim karakteristikama uzrasta deteta koje dolazi na
smetaj. Poto se smetaj u najveem broju sluajeva deava u predkolskom uzrastu, potrebno
je informisati se o intelektualnim, socijalnim i emocionalnim karakteristikama dece na ovom
razvojnom nivou, kao i o navikama i specifinim ponaanjem konkretnog deteta. U ovim
novim okolnostima hraniteljska porodica mora da napravi preureivanje sopstvenih odnosa
i ukljui novog lana u svoj tok ivota. Porodini smetaj titi dete od novih neprijateljstava
i teih osujeivanja i obezbeuje mu uslove za adekvatno ukljuivanje u funkcionisanje
drutvene sredine (vrti, kola). U novoj, toploj atmosferi lee se stare rane i osujeenja,
a oseaj naputenosti se gubi brigom okruenja. Novo oseajno iskustvo otklanja strepnju,
strah, depresiju, agresivnost. Za dete, nova porodica, ma koliko bila prijatno iskustvo, je
strana sredina. Kakav e odgovor deteta biti na novu porodicu zavisi od uzrasta, prethodnih
detetovih iskustava, obeleja linosti, stavova, ponaanja. Istraivanja pokazuju da e se dete
lake prilagoditi ako su hranitelji mlai, njihova deca mlaa od 15 godina, ako nisu iscrpljeni
dugogodinjim hraniteljstvom, broj smetene dece nije vei od troje, a smeteno dete je to
mlaeg uzrasta.
Dete iz hraniteljske porodice u vrtiu

Predkolske ustanove su okruenje za koje se kae da je najpovoljnije za normalan tok
razvoja deteta. U ovim ustanovama, pored adekvatno obezbeenih higijenskih uslova za dete,
dobre ishrane i medicinske zatite, podsticaji za kvalitetan psiholoki razvoj su primarni. Osoblje
koje se stara o deci je, teorijski i praktiki, adekvatno edukovano za staranje i podsticanje
dejeg razvoja. Planovi i programi su precizno prilagoeni uzrastu i stimuliu saznajni razvoj,
izgrauju navike i obrasce drutveno prihvatljivog ponaanja i adekvatno pripremaju dete za
polazak u kolu.
67
Najei problem vezan za dete koje polazi u vrti je prilagoavanje. Vrlo este su burne
reakcije i otpori deteta koji nailaze na izlive roditeljskog/hraniteljskog oaja. Ove situacije
veoma frustriraju kako dete, tako i roditelja/hranitelja. Savet je da se dete vrlo strpljivo i lagano,
bez sile uvodi u novu sredinu. Prilagoavanje bi trebalo da tee postepeno i uz podrku roditelja/
hranitelja. Sa decom koja su na hraniteljskom smetaju treba biti posebno oprezan i stalno treba
imati na umu da su to deca koja su preivela traumu odvajanja i odbacivanja. Stoga, u ovo novo
odvajanje treba uvesti i potvrdu da odbacivanja nee biti i raditi na obezbeivanju sigurnosti.
Dete treba da korak po korak, zajedno sa hraniteljem, usvaja pravila, ogranienja i norme, a
oseaj sigurnosti i umanjenje straha od naputanja konstantno podsticati.
U psiholokom smislu najznaajniji faktor za razvoj je vrnjaka grupa. Tek u ovakvom
kolektivu dete poinje da naputa obrazac da istie samoga sebe i priznaje prava i potrebe druge
dece. Znaaj socijalnog iskustva za pravilan razvoj je neprocenjiv. Dete ui obrasce emocionalne
razmene, poloaj unutar drutvenog kolektiva, raspodelu energije, pravilno sticanje navika,
obaveza, moralnih normi, polako usvaja pojmove o potenju, iskrenosti i pristojnosti i ui da
odgovori sve veim zadacima.
Znaaj predkolske ustanove za mentalni razvoj deteta je mnogostruk. Efekti uticaja
socijalne sredine kroz iskustvo steeno u vrnjakim interakcijama su vrlo lako uoljivi i
dugoroni. Trauma prilagoavanja ne mora da ima uvek negativan predznak, moe sluiti u
svrhu sazrevanja i pripreme za nove sline ivotne situacije.
Dete iz hraniteljske porodice u osnovnoj koli

Polazak u kolu predstavlja za dete ulazak u svet novih saznajnih i oseajnih i drutvenih
iskustava. Dete izlazi iz porodine grupe i grupe u kojoj se nalazilo u vrtiu i postepeno naputa
raniji pasivni i zavisni stav i ulae svoju energiju u nove osobe, objekte i delatnosti. Veina
dece uspeva da se prilagodi zahtevima kole i da koristi kolu za svoj lini razvoj, obrazovanje i
profesionalno osposobljavanje. Potrebno je biti upoznat sa psiholokim karakteristikama deteta
osnovnokolskog uzrasta da bi se mogle pravilno razumeti mogunosti i potrebe ove dece i u
skladu sa tim definisali zahtevi koji se pred njih postavljaju.
Intelektualne karakteristike. Pri polasku u kolu, inteligencija razvijena na nivou
konkretnih operacija (moe da reava zadatke samo kroz konkretne primere), govor adekvatan
uzrastu i poeljno je da su korigovane govorne smetnje, sposobnost miljenja i zakljuivanja
na konkretnom nivou, predznanja vezana za vane relacije u okruenju. Na starijem uzrastu
u inteligenciji naznake apstraktnog miljenja i zakljuivanja o vezama izmeu elemenata na
hipotetikom nivou. Interesovanja intenzivirana za dogaaje u bliskom i irem okruenju.
Usvajanje kolskog gradiva i interesovanje za proirivanje znanja
Emocionalne karakteristike. Emocionalna zrelost postignuta i separacija od roditelja
tee bez problema. Postepenost u postupcima odvajanja i istrajnost u uspostavljanju navike.
Dete shvata zabrane i adekvatno reaguje na frustraciju. Ponaanje u vrnjakoj grupi primereno.
Uspostavljena kontrola ispoljavanja emocija.
Socijalne karakteristike. Dete je adaptirano na kolektiv vrnjaka. Interesovanja tipina
za uzrast. Razvijena sposobnost saradnje sa grupom u toku igre i praenje pravila igre. Razvijena
sposobnost usvajanja i potovanja drutvenih normi i normi u ponaanju.
68
Pred detetom se nalazi mnotvo zadataka koje je potrebno ispuniti da bi adekvatno

odgovorilo kolskim zahtevima, a paralelno sa tim potrebno je praviti pomake u sebi da bi
prilagoavanje na kolu proteklo bez problema. Pre svega, dete polaskom u kolu treba da
uspostavi odnos sa uiteljem na koga prenosi pozitivna i negativna oseanja i iskustva vezana
za linost roditelja/hranitelja. Uitelj je nova znaajna figura u detetovom ivotu, ne samo u
smislu prenoenja znanja, nego slui i kao uzor za identifikaciju. Naime, usled svakodnevnog,
intenzivnog kontakta dete pounutruje delove linosti uitelja i usvaja ih ili oponaa. Na taj
nain linost uitelja ne utie samo na usvajanje drutvenih normi, sistema vrednosti i znanja,
nego daje i adekvatan model za oponaanje. Potrebno je da hranitelji na samom poetku ukau
uitelju na eventualno posebne potrebe deteta ili nedostatke da bi uitelj u skladu sa tim mogao
da planira svoj rad i odnos sa detetom. Bilo bi poeljno da se u porodici na afirmativan nain i
sa simpatijama govori o koli ne bi li se dete podstaklo da postie uspeh.
Drugi vaan zadatak, koji se postavlja pred dete pri polasku u kolu, je uspostavljanje
odnosa sa drugovima i adaptacija na vrnjaki kolektiv. Novo okruenje donosi nova bogata
oseajna i drutvena iskustva, prijateljstva, takmienja, ljubomoru, suparnitvo
Sa vrnjacima se ue nove igre i usvajaju nova pravila igre. U procesu prilagoavanja na
nove okolnosti i okruenje vea je uloga emocionalnih sadraja nego intelektualnih sposobnosti.
Znaaj ove situacije je u tome to je dete u poziciji da se bori za sopstveni poloaj u vrnjakoj
grupi oslanjajui se iskljuivo na sopstvene sposobnosti. Na taj nain dolazi ne samo do novih
uvida u sebe, nego i do razvoja samostalnosti kao osnovnog koraka u odrastanju.
Sledei vaan korak u prilagoavanju deteta na kolu je uspostavljanje radnih navika.
Vano je da se detetu prui podrka i kontrolie ispunjavanje kolskih obaveza od samog poetka
kolovanja. Ukoliko pratimo i modifikujemo nain na koji dete izvrava kolske obaveze od
prvog kolskog dana i insistiramo na uspostavljanju radnih navika, kasnije u toku kolovanja
takva vrsta kontrole nee biti neophodna. Vano je da dete svakoga dana ui i zavrava domae
zadatke uvek u isto vreme, na istom mestu, u prostoru koji je predvien za uenje. U poetku
je potrebno da se detetu pomogne u pogledu organizacije rada, tehnike uenja itd. Pravilno
uspostavljanje radnih navika ima ne samo obrazovni efekat, ve znaajno doprinosi uenju
odgovornosti i preciznosti u izvravanju obaveza kasnije u toku ivota.
Rizian trenutak u osnovnokolskom uzrastu je prelazak sa razredne na predmetnu
nastavu. Potrebno je obratiti panju na detetove reakcije prilikom odigravanja ove promene.
Naime, ova situacija je rizina jer postoji mogunost nastanka krize zbog odvajanja od uitelja
i uspostavljanja odnosa sa vie nastavnika istovremeno. Sva pounutrenja i emocionalne veze sa
uiteljem dobijaju nov oblik, a potrebno je i da se paralelno uspostavi odnos sa svakim novim
nastavnikom pojedinano. Mora se imati u vidu trauma odvajanja kod dece iz hraniteljskih
porodica i u skladu sa tim postupati na vreme. Iskustvo govori da je podrka i razumevanje koje
se prua detetu u ovom trenutku dovoljno da bi se prelaz adekvatno odigrao. Dalje, potrebno je
pratiti detetovo ponaanje neko vreme ne bi li se predupredili eventualni problemi.
U starijim razredima, ulaskom deteta u pubertet, deavaju se i telesne i psihike promene
koje moramo imati u vidu kada radimo sa decom. Interesovanja deteta za sebe i okruenje se
rapidno ire, pitanja se umnoavaju, a strpljenje im je sve slabije. Za sve ove promene i pitanja
treba biti spreman i uvremenjeno davati detetu informacije. Od kljune vanosti je biti vet u
odravanju poverenja i raspolagati bezgraninim strpljenjem.
Uz sve prethodno spomenute okolnosti, od izuzetnog znaaja za dobro i kvalitetno
prilagoavanje je i prihvatanje kolskog prostora, dnevnog reda, rasporeda asova, vremena
odlaska i dolaska, kolske discipline, usvajanje kolskog znanja, takmiarske klime, sistema
nagrada i kazni, pravila uenja i ponaanja.
69
Dete iz hraniteljske porodice u srednjoj koli

Polazak u srednju kolu predstavlja jedan od prelomnih trenutaka u ivotu svakog
deteta. Nova sredina, novi nastavnici, novi drugovi zahtevaju prilagoavanje i ponovnu borbu
za sopstvenu poziciju. Paralelno tee pubertet, a promene se sa telesnog plana pomeraju na
psiholoki. Drama adolescencije tek otpoinje, a time i nova kriza. Da bismo mogli da razumemo
i radimo sa detetom srednjokolskog uzrasta, moramo da upoznamo njegove psiholoke
karakteristike.
Intelektualne karakteristike. Inteligencija razvijena do nivoa formalnih operacija.
Dete sposobno da misli apstraktno i izvodi hipotetino-deduktivne zakljuke. Interesovanja
razgranata
Emocionalne karakteristike. Pragovi emocionalnih reakcija sputeni. Emocije kod
adolescenata su jake, intenzivne i burne. Oseanje isfrustriranosti i neuspeha vrlo esto. este
smene raspoloenja. Zaljubljivanje i emocionalne veze se produbljuju. Partnerska ljubav i njen
znaaj prenaglaeni
Socijalne karakteristike. Kljuno pitanje koje adolescent sebi postavlja je: Ko sam ja?
Najee ivi sa parolom: Ja/mi mogu/moemo promeniti svet! Na socijalnom planu uoljive
promene u odnosima sa bliskim okruenjem. Znaaj vrnjake grupe se poveava i grupne
norme se preuzimaju kao kriterijumi sopstvenog svakodnevnog funkcionisanja. Intenzivan
otpor prema svakoj vrsti autoriteta. Otpor se naroito manifestuje u odnosima sa roditeljima, a
znaaj kole i nastavnikog autoriteta se minimalizuje.
Znaaj okruenja u adolescenciji je naroito veliki. Prenaglaava se znaaj vrnjaka,
a minimalizuje znaaj autoriteta. Vrnjake grupe sada predstavljaju etalon za testiranje
ispravnosti detetovog ponaanja i razmiljanja, a paralelno se odbacuje svako miljenje autoriteta.
Adolescentna prijateljstva su intenzivna, duboka, dramatina i vrlo esto kratkotrajna. Smene
najboljih prijatelja su este i praene su visokom intimizacijom i dubokim razumevanjem ili
razoarenjem i odbacivanjem. U ovom periodu intenzivira se i interesovanje za sopstvenu
seksualnost i uspostavljaju se prve prave ljubavne veze. Simpatije prerastaju u zaljubljivanje, a
zaljubljivanje u zabavljanje. Podrka hraniteljske porodice bi trebalo da se ogleda u razumevanju
partnerskih interesovanja dece, ukazivanju poverenja i davanju informacija o seksualnom
ponaanju. U skladu sa tim, hranitelji treba dobro da poznaju psiholoke karakteristike
adolescenata i da imaju razumevanje za promene koje se deavaju u detetu. Odnos prema
hraniteljima mora da pretrpi promenu. Slino kao i ostali autoriteti mogu da oekuju otpor ili
ignorisanje, neretko i odbacivanje. Hranitelji moraju da budu spremni na pomeranje porodinih
granica. Samo uz meusobno uvaavanje i razumevanje i konstantno pruanje sigurnosti u
okviru porodinog okruenja, dete i hranitelji mogu da kvalitetno redefiniu sopstveni odnos.
U praksi se esto deava da dete koje polazi u srednju kolu ima potekoa sa prihvatanjem
zahteva kole i tekoe u uenju. Neophodno je obezbediti podrku i ublaavati negativna
oseanja u toku prilagoavanja na novu sredinu. Saradnja hraniteljske porodice sa kolom je
neophodna. Intenzivnom saradnjom profesora i hranitelja mogue je ne samo reiti probleme u
prilagoavanju, nego i spreiti ih.
Eventualni problemi se mogu javiti i prilikom izbora zanimanja. Problemi se esto
javljaju ukoliko dete ima neku vrstu ogranienja ili hendikepa, a na to se nije obraala panja
prilikom izbora zanimanja. U tu svrhu dobro bi bilo ukljuiti strunjaka u savetovanje prilikom
izbora zanimanja.
70
8
Izvori podrke u lokalnoj zajednici
Miodrag Pavlovi, Zorica Vujovi i Saa Vanjek
Kada se u svakodnevnom radu sreete sa hraniteljskim porodicama dece sa posebnim

potrebama i kada odluite da takvoj porodici predstavite sve mogunosti koje ima na raspolaganju
u svojoj neposrednoj socijalnoj sredini, odnosno podrku koju je drutvo obezbedilo takvim
porodicama suoiete se, po pravilu, sa nekoliko nezanemarljivih problema.
Teko je govoriti o izvorima podrke hraniteljskim porodicama dece sa posebnim
potrebama u lokalnoj zajednici, a ne voditi rauna o tome kakva je, realno, hraniteljska porodica
u naoj sredini. Dakle, prvi nezanemarljiv problem sa kojim se suoavate su karakteristike
hraniteljskih porodica dece sa posebnim potrebama. Naime iskustvo iz svakodnevnog
rada strunjaka u centrima za socijalni rad, a slina iskustva imamo i mi radei na projektu
Hraniteljstvo dece sa posebnim potrebama I JA SAM DETE je da je prosena hraniteljska
porodica deteta sa posebnim potrebama uglavnom roaka, siromana, niskog obrazovnog
nivoa, veoma ogranienih edukativnih potencijala, a hraniteljice u najveem broju sluajeva
nisu dobile obuku koja je potrebna za bavljenje specijalizovanim hraniteljstvom. Ako znamo ove
vane karakteristike hraniteljskih porodica koje brinu o deci sa posebnim potrebama, nije teko
shvatiti da se od tih porodica ne moe oekivati potreban nivo samoinicijative i sposobnosti za
optimalno korienje svih resursa u lokalnoj zajednici koji su joj na raspolaganju.
I tako dolazimo do drugog nezanemarljivog problema: Odsustvo bilo kakvog sistema
podrke porodicama koje imaju decu sa posebnim potrebama tj. nedostatak organizovanog
korienja postojeih izvora podrke hraniteljskim porodicama. Naime, s jedne strane, na
teritoriji Beograda postoji veliki broj ustanova, dravnih i nevladinih, organizacija i udruenja
koja su u stanju da pruaju veliki broj usluga, vidova pomoi i podrke porodicama koje
neposredno brinu o deci sa posebnim potrebama, a sa druge strane imamo porodice koje u
veoma maloj meri koriste te izvore podrke koji im stoje na raspolaganju, ili za njih uopte i ne
znaju.
Pogledajmo najpre ime raspolaemo na teritoriji Beograda, kao i jedno konkretno
iskustvo u korienju izvora podrke nastalo u jednoj maloj lokalnoj zajednici tokom trajanja
naeg projekta, pre nego to pokuamo da damo odgovor na pitanje kako organizovano odnosno
sistematski (moda sistemski) moemo obezbediti najoptimalnije korienje tih izvora u
najboljem interesu dece kojoj su oni potrebni.
71
Centri za socijalni rad su dravni organi sa kojima se hraniteljske porodice najpre susretnu
kada odlue da se bave hraniteljstvom. Pa ipak, tokom rada na ovom projektu mogli smo se
uveriti da postoji ne mali broj onih koji ili uopte ne znaju gde se ti centri nalaze ili ne znaju
broj telefona i sa centrom za socijalni rad dui niz godina nemaju nikakav kontakt. Dakle na
teritoriji Beograda funkcionie Gradski centar za socijalni rad u Ruskoj 4, tel. 2650-093, sa
16 optinskih odeljenja. Pored Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu u sistemu socijalne
zatite funkcioniu i ustanove za smetaj i dnevni boravak dece sa problemima u razvoju.
Centar za smetaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju nalazi se u
Svetozara Markovia 85 i objedinjuje nekoliko objekata za smetaj i dnevni boravak dece sa
razliitim razvojnim tekoama:
Dnevni boravak za decu sa tekoama u mentalnom razvoju,
ekspirova bb, tel. 2682-328
Dnevni boravak za decu sa autizmom,
Diljska 12, tel. 783-230
Dnevni boravak za omladinu sa autizmom,
Kornelija Stankovia 13, tel. 2435-115
Dnevni boravak za decu i omladinu sa mentalnom retardacijom,
Obrenovac, Vojvode Miia 132, tel. 8720-398
Dom internatskog tipa za decu oteenog sluha
i kola za osnovno obrazovanje ove dece Stefan Deanski,
Svetozara Markovia 85a, tel. 2682-278.
Pored ovih ustanova treba spomenuti i Centar za rehabilitaciju gluvih u Svetog Save 16,
tel. 2433-933; Stacionar za decu i omladinu sa autizmom, Autoput bb, tel. 605-274, a kada su
pitanju deca sa problemima u ponaanju, pri Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Bulevaru
osloboenja 219, formirana je mala jedinica za pojedinani intenzivni tretman (PIT) ove dece.
Za decu predkolskog uzrasta, u okviru predkolskih ustanova pri nekim od vrtia na
teritoriji svake optine organizovane su grupe za decu sa posebnim potrebama. Smatrali smo da
je korisno imati informacije bar o centralama svake predkolske ustanove gde se mogu dobiti
informacije o lokacijama vrtia u okviru kojih su organizovane grupe za decu sa posebnim
potrebama.
Predkolska ustanova 11. april,
Novi Beograd, Narodnih heroja 12a, tel. 603-042
Predkolska ustanova Boko Buha,
Palilula, Preradovieva 2a, tel. 762-435
Predkolska ustanova ika Jova Zmaj,
Vodovac, Save umanovia 1, tel. 466-033
Predkolska ustanova ukarica,
Poeka 28, tel. 3058-717
Predkolska ustanova Deiji dani, Stari grad,
Gospodar-Jevremova 18, tel. 633-140
Predkolska ustanova Dr Simo Miloevi,
Zemun, Kapetana Radia Petrovia 26, tel. 606-662
72
Predkolska ustanova Rakovica,

Slavoljuba Vuksanovia 22, tel. 3582-075
Predkolska ustanova Savski venac,
Topiderski venac 1, tel. 2663-930
Predkolska ustanova Vraar,
Bjelanovieva 2, tel. 2446-668
Predkolska ustanova Zvezdara,
Subotika 2, tel. 2414-411
Predkolska ustanova Poletarac,
Barajevo, Svetosavska 83, tel. 8300-194
Predkolska ustanova Lane,
Grocka, Hajduk-Veljka 32, tel. 8500-367
Predkolska ustanova Rakila Kotarov Vuka,
Lazarevac, Dare Rani 1, tel. 8123-462
Predkolska ustanova Jelica Obradovi,
Mladenovac, Boe Damnjanovia 77, tel. 823-159
Predkolska ustanova Perka Vientijevi,
Obrenovac, Vuka Karadia 92, tel. 8721-283
Predkolska ustanova Naa Radost,
Sopot, Kneza Miloa 8, tel. 8251-038.
Kada se radi o zdravstvenim ustanovama najpre je potrebno istai da se pri svim domovima
zdravlja nalaze razvojna savetovalita u kojima rade strunjaci odgovarajuih profila (psiholozi,
socijalni radnici, defektolozi i sl.), koji mogu da prue adekvatnu pomo i podrku porodicama
sa decom koja imaju razvojne probleme. Osim razvojnih savetovalita pri domovima zdravlja
rade i komisije za kategorizaciju i rekategorizaciju. Pedijatrijska sluba i specijalisti razliitih
specijalizacija ostvaruju uobiajene i opte poznate funkcije sistema zdravstvene zatite. U
Beogradu, pored domova zdravlja postoji i veliki broj specijalizovanih zdravstvenih ustanova
koje pruaju zdravstvene usluge na visokom specijalistikom nivou, pa poto obim ovog teksta
ne omoguava da ih sve nabrojimo spomenuemo samo neke koje po naoj proceni mogu biti
najzanimljivije i najznaajnije u pruanju pomoi deci sa posebnim potrebama:
Institut za mentalno zdravlje,
Palmotieva 37, tel. 3307-500
Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije Vukan upi,
Radoja Dakia 68, tel. 3108-108
Klinika za neurologiju i psihijatriju dece i omladine,
Dr Subotia Starijeg 6a, tel. 2658-355
Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju,
Sokobanjska 17, tel. 667-755
Univerzitetska deija klinika,
Tirova 10, tel. 2060-600
Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju Prof. dr Cvetko Brajovi,
Kralja Milutina 52, tel. 2643-091.
73
Na podruju 17 beogradskih optina ima 281 osnovna i srednja kola, meu kojima je 14
specijalnih osnovnih i 5 specijalnih srednjih kola. Informacije o svim kolama u Beogradu lako
se mogu dobiti u Gradskom sekretarijatu za obrazovanje, koji se nalazi u Makenzijevoj ulici br.
31, tel. 2453-142. Veina tih kola je namenjena obrazovanju dece sa tekoama u mentalnom
razvoju i one se nalaze na teritorijama veine beogradskih optina. Naveemo zbog toga kole
koje su namenjene obrazovanju dece sa oteenjima sluha i vida:
kola za oteene sluhom Stefan Deanski,
Svetozara Markovia 85, tel. 2687-136
O za zatitu vida Dragan Kovaevi,
afarikova 8, tel. 3223-328
kola za uenike oteenog vida Veljko Ramadanovi,
Cara Duana 143, tel. 2198-611.
Pored velikog broja ustanova socijalne i zdravstvene zatite i kola, u Beogradu deluje
i veliki broj nevladinih organizacija i raznih udruenja osnovanih sa ciljem da pomognu deci
i porodicama dece sa posebnim potrebama. ini nam se da je vano rei da takve organizacije
i udruenja osnivaju kako strunjaci razliitih profila zainteresovani da problemima ove dece
priu na nove, modernije, kreativnije i alternativne naine, tako i sami roditelji dece, opet sa
ciljem da se tim porodicama ponudi neto to nije obuhvaeno ili predvieno institucionalnim
reenjima, ali i da prevaziu verovatno najvei problem te dece i njihovih porodica a to je
velika socijalna izolacija. Neke od najpoznatijih takvih organizacija su:
Centar za prava deteta,
Dositejeva 4, tel.3344-170
ovekoljublje, dobrotvorni fond SPC,
Dr Ive Popovia anija, tel. 3672-970
Deiji romski centar,
Kralja Milutina 34, tel. 646-326
Drutvo za cerebralnu paralizu,
Preradovieva 4, tel.764-138
Drutvo za pomo mentalno nedovoljno razvijenim osobama optine ukarice,
Milosava Vlajia 1, tel. 541-977
Gradska organizacija gluvih Beograda,
Svetog Save 1618, tel. 2437-338
Save the Children, humanitarna organizacija,
Ljutice Bogdana 20, tel. 3671-476
Savez slepih Srbije, gradska organizacija u Beogradu,
Jevrejska 24, tel. 628-471.
Iskustvo
GCZSR Odeljenje Barajevo, radei sa decom bez roditeljskog staranja prepoznalo je
neophodnost aktiviranja predstavnika lokalne zajednice u cilju razvoja hraniteljstva i njegovog
unapreivanja, kao i nevladinog sektora, naroito kada su u pitanju nove ideje i poboljanje
kvaliteta usluga.
74
Od 2004. godine u Odeljenju Barajevo realizuje se psihosocijalni program Asocijacije

FAMILIA za podrku mladima na porodinom smetaju u Barajevu (u Beogradu od 1999. g.),
uz podrku Fonda za socijalne inovacije. U toku projekta, u okviru Kluba mladih u Barajevu
uspostavljena je odlina saradnja sa lokalnim vlastima u Barajevu. Optina je odredila
svog predstavnika za socijalnu zatitu radi uea u programu. Tokom projekta radilo se na
senzibilizaciji lokalne zajednice, to je dalo doprinose dodatnoj podrci mladima u hraniteljskim
porodicama u Barajevu. Obuhvaeni su svi relevantni uesnici: predstavnici lokalne vlasti,
osnovna i srednja kola, Dom zdravlja u Barajevu, policija, radne organizacije i institucije,
lokalni privatnici, mediji (radio i tampa). Optina je finansijski podrala jednodnevne izlete
(Vrac, Rudnik, Pali, Beograd); obezbedila deci novogodinje paketie, raunar; mladi su
gostovali u Skuptini optine, u policiji; besplatno gledali bioskopske projekcije u Domu kulture
Barajevo; posetili zooloki vrt u Beogradu; u Paviljonu Cvijeta Zuzori odrana umetnika
radionica; uestvovali u Deijoj nedelji; posetili stalnu postavku Muzeja primenjene umetnosti
Trag u drvetu pinokio; uestvovali u Danima evropske batine u Srbiji.
Lokalna zajednica je sagledala potrebe dece bez roditeljskog staranja i pruila podrku
deci i hraniteljskim porodicama. Od poetka rada Kluba mladih u Barajevu uestvovala su i
deca sa posebnim potrebama. Naveemo neka zapaanja:
Od samog poetka, deca koja nisu sa posebnim potrebama su primeivala da se deca
sa posebnim potrebama razlikuju od njih i reagovala su na tu razliitost. Deca sa posebnim
potrebama su reagovala burno na zadirkivanje i podsmevanje, odbijajui komunikaciju sa
svojim vrnjacima i ispoljavajui potrebu da se izoluju i ne ukljuuju u grupni rad. Voditelji
su reagovali na ove situacije ukljuivanjem sve dece u razgovor. Voditelji su stavovima i
ponaanjem, verbalno i neverbalno pokazivali da prihvataju tu decu i na taj nain kod ostale
dece gradili pozitivne stavove i uticali da pozitivno reaguju na decu sa posebnim potrebama,
kako bi se spreilo formiranje predrasuda i negativnog stava. Pri tome su voditelji uz osmiljene
aktivnosti stvarali stimulativnu i prihvatljivu atmosferu kako bi se zadovoljile sve potrebe ove
dece. Deca su se delila u grupe, a u tim grupama su bila i deca sa posebnim potrebama. Da bi
se ostvarile grupne aktivnosti vrnjaci su im pruali dodatnu pomo i podrku. Na taj nain
se detetu sa posebnim potrebama pomagalo nenametljivo, kako se ne bi osetilo izolovano ili
obeleeno, pomagalo im se u aktivnostima koliko je trebalo. Kod ostale dece su se razvijale
pozitivne emocije i spremnost za pomaganje drugima. U radionicama Slinost i razliitost
i tolerancija razgovaralo se o razliitosti, o pojedinim razvojnim smetnjama, pruane su im
jasne i konkretne informacije jezikom koji je njima razumljiv. Ispoljavan je pozitivan stav
prema deci sa posebnim potrebama, a ostaloj deci pokazivano kako mogu da pomognu svojim
vrnjacima. Ista pravila ponaanja su vaila za svu decu. Stvarana je prijatna i stimulativna
atmosfera u grupi, podsticana komunikacija i interakcija, niko se nije oseao zanemarenim. Iz
ovih radionica se moe izvui zakljuak da se deca mogu nauiti da pozitivno reaguju na svoje
vrnjake koji su sa posebnim potrebama.
Klub dece sa posebnim potrebama na hraniteljskom smetaju funkcionisao je od
decembra 2005. godine do novembra 2006. godine. Kroz Klub je prolo nekoliko desetina dece.
Odreeni broj dece je redovno pohaao sastanke Kluba, dok su neki dolazili samo povremeno
ili samo jedanput.
Aktivnosti u okviru Kuba su se odvijale po radioniarskom principu rada, a teme su se
odnosile na proirivanje svesti o sebi i upoznavanje sveta koji nas okruuje. Cilj radionica nije
bio usmeren na korekciju nedostataka koje deca poseduju, ve vie na razvoj kritikog stava
prema okruenju, podsticanje razvoja ouvanih sposobnosti i razvoj socijalnih vetina.
75
Motivacija dece za uestvovanje u radu kluba je fluktuirala sa protokom vremena

i temom koju su mogli da prate. Jedna od osnovnih tekoa u radu sa ovom decom je bila
heterogenost grup po pitanju uzrasta i vrste hendikepa. Uzrasni raspon se kretao od 4 do 14
godina. Potpuno je nemogue pronai aktivnost koja bi bila zanimljiva svim uesnicima sa
ovim rasponom uzrasta. Drugi, vaniji ometajui faktor je vrsta hendikepa. U Klub su bila
ukljuena deca sa vrlo razliitim vrstama hendikepa: mentalna zaostalost, govorni poremeaji,
zlostavljanje, zanemarivanje, hiperaktivnost... U skladu sa tim i obrazovni status vrlo esto je
onemoguavao njihovo uestvovanje u radu (vei deo dece je nepismen ili ima potekoe sa
pisanjem i itanjem).
Akcenat u radu sa ovom decom je bio na neverbalnom izraavanju, kroz pokret ili crte
(glina/plastelin). Ovaj vid aktivnosti sva deca rado prihvataju i esto govore da im je lake da
se na ovaj nain izraze o konkretnoj temi. U radu nije bilo mogue koristiti voenu fantaziju ili
bilo ta drugo to bi zahtevalo zamiljanje, pretpostavljanje. Ova deca su bazino nepoverljiva
i treba izbegavati aktivnosti u kojima se trai da zatvore oi ili da se potpuno oslone na nekoga
iz grupe.
Projekat je poveao stepen interesovanja i spremnosti strunjaka koji se bave decom,
da im na kvalitetniji nain izau u susret na nivou lokalne zajednice. Iskazana je potreba za
vrim i kvalitetnijim povezivanjem i saradnjom. Na nivou optine formirano je Koordinaciono
telo Barajeva. ine ga predstavnici roditelja i predstavnici ustanova i organizacija koje se
bave razliitim aspektima ivota dece: SO Barajevo, Dom zdravlja Barajevo, Gradski centar
za socijalni rad Odeljenje Barajevo, PU Poletarac, Radio Barajevo, Barajevski glasnik
i Drutvo prijatelja dece. Koordinaciono telo Barajeva izradilo je Lokalni plan akcija za
predkolski uzrast dece Barajeva, gde su definisani prioriteti. U okviru prioriteta: jednaki uslovi
za svu decu obuhvaena su i deca bez roditeljskog staranja koja su na smetaju u hraniteljskim
porodicama.
Ne postoji registar, niti sveobuhvatna evidencija dece sa posebnim potrebama u Barajevu,
mada je u lokalnoj zajednici bilo pokuaja da se to uini. To pokazuje da su oni jo uvek
marginalizovana grupa i da je neophodno angaovanje svih aktera u lokalnoj zajednici u cilju
poboljavanja njihovog poloaja. Veoma je mali broj hraniteljica koje pristaju na prihvatanje
dece sa posebnim potrebama, pa projekti kao to je Hraniteljstvo za decu sa posebnim potrebama
I JA SAM DETE osnauje i podie kompetenciju hranitelja i dece sa posebnim potrebama, a
mrea koja se stvara u lokalnoj zajednici doprinosi odrivosti programa. Odrivost su poveali i
lokalni strunjaci koji su uestvovali u programu. Svojim angaovanjem uticali su na podizanje
lokalnih kapaciteta na unapreenju poloaja ove dece.
Jo uvek postoji predrasuda da je ometenost razlog da se dete ne ukljui u predkolsku
ustanovu, a to ima za posledicu da je predkolsko obrazovanje dece sa posebnim potrebama
zanemarljivo. U predkolskoj ustanovi nema kompletnog strunog tima, a vaspitai nisu
profesionalno osposobljeni za rad sa decom sa posebnim potrebama. Postoji i problem nedostatka
predkolskih ustanova i mali kapacitet postojeih ustanova. Ve godinama postoji potreba za
celodnevnim boravkom (jasle i vrti).
Pri tom se roditelji/hranitelji dece sa posebnim potrebama pribojavaju da ovu decu nee
prihvatiti njihovi vrnjaci ili da im vaspitai nee posvetiti potrebnu panju, a vaspitai se
pribojavaju da nemaju dovoljno znanja i vetina da uspeno ukljue tu decu u ivot i rad vrtia,
da nee umeti i moi da izau u susret njihovim individualnim potrebama.
U sadanjim uslovima potrebno je prilagoavanje rada u vrtiima za decu sa posebnim
potrebama, jer se na taj nain podstie razvoj deteta od najranijeg uzrasta, a porodica dobija
potrebnu podrku. Takoe je neophodna izgradnja novih objekata ili proirenje postojeih.
76
U Barajevu u redovnom osnovnokolskom obrazovanju deci sa posebnim potrebama ne

moe da se prui kvalitetno obrazovanje jer se nastava obavlja na tradicionalan nain. Najee
ta deca ne mogu da postignu uspeh koji se oekuje, pa ponavljaju razred ili ih prevode iz razreda
u razred, ili kolovanje nastavljaju u specijalnoj koli u Beogradu, ili prekidaju kolovanje. U
Barajevu nema specijalne kole, niti specijalnog odeljenja u okviru redovne osnovne kole, a
postojei prostorni kapaciteti kola su nedovoljni.
Teritorija optine Barajevo je jako razuena. Mrea zdravstvenih ustanova nije dovoljno
razvijena, mnoga deca se lee kod lekara opte prakse. U samom Barajevu, u Domu zdravlja,
postoji pedijatrijska sluba i savetovalite, ali ne postoji razvojno savetovalite iako postoji
potreba.
U Barajevu postoji i UMNRO. Svake srede u udruenju se odravaju radionice sa decom
sa posebnim potrebama, gde su ukljuena i deca iz hraniteljskih porodica.
Ako se od najranijih dana kreira separacija: normalna deca i deca sa posebnim potrebama,
onda se ne moe oekivati da odrasla osoba sa posebnim potrebama bude prihvaena i da
ravnopravno uestvuje u drutvenom ivotu. To vodi drutvenoj izolaciji ovih osoba. Zato
strunjaci iz socijalne zatite treba da preuzmu ulogu koordinacije lokalnih izvora podrke,
kako bi lokalna zajednica obezbedila odrivost ovog i slinih programa na pruanju podrke
deci bez roditeljskog staranja, a naroito deci sa posebnim potrebama.
Kada govorimo o deci sa posebnim potrebama koja su smetena u hraniteljske porodice,
valja primetiti da institucionalno ne postoji posebna sluba koja bi pratila ovu decu i njihove
hranitelje i mogla da predstavlja prvi kontakt i vezu te porodice sa prethodno navedenim
resursima. Prema postojeem sistemu podrke ovu ulogu imaju timovi za decu ometenu u
razvoju pri odeljenjima Gradskog centra za socijalni rad. Dosadanje iskustvo govori da te
timove uglavnom sainjavaju strunjaci koji paralelno ine i timove za decu bez roditeljskog
staranja. I pored rada sa decom u hraniteljskim porodicama (ne samo sa decom sa posebnim
potrebama), ovi timovi prate i decu bez roditeljskog staranja u tzv. otvorenoj zatiti, odnosno
decu pod starateljstvom roaka, decu smetenu u ustanovama socijalne zatite, obavljaju
procenu potencijalnih usvojitelja, realizuju usvojenja itd. Razumljivo je da zbog svega toga
ovi timovi ne mogu adekvatno da ostvare funkciju u praenju dece na hraniteljskom smetaju i
pruanju stalne i strune podrke hraniteljskim porodicama. Reenje je oigledno u formiranju
posebne slube koja bi imala zadatak da se iskljuivo bavi davanjem podrke deci na porodinom
smetaju i hraniteljskim porodicama. Takva jedna sluba bila bi u mogunosti da izmeu ostalog
povee sve izvore podrke u lokalnoj zajednici i stvori jedan povezan sistem institucionalnih
i vaninstitucionalnih kapaciteta drutva, i na taj nain, sada izolovanim ustanovama, stvori
mogunost da svoju funkciju ostvaruju holistiki, u jednom kontekstu, ime bi se stvorili
uslovi za formiranje celovite slike potreba svakog deteta, a time i vii nivo kvaliteta pomoi i
podrke detetu. Formiranjem ovakve slube dobilo bi se i jedno mesto gde bi bile objedinjene
informacije o svim resursima i potencijalima Beograda za pomo deci sa posebnim potrebama
koja su na porodinom smetaju.
77
78
Deca sa tekoama u
ponaanju
Deca sa problemima u ponaanju
79
80
9
Deca sa problemima u ponaanju
Branka Radojevi i Nada arac
Posebna zahvalnost dr Vesni Kutlei
Antisocijalno ponaanje obuhvata irok spektar aktivnosti koje imaju za posledicu

krenje socijalnih pravila i/ili ugroavanje drugih: kraa, neposlunost, beanje iz kole, skitnja,
upotreba droga, podmetanje poara, vandalizam, nasilje nad drugima i slino. Ova ponaanja
u obliku izolovanih, retkih i umerenih manifestacija, mogu se javiti kod dece u razliitim
uzrastima. Tada se tretiraju kao prolazna, razvojna ili situaciono izazvana ponaanja.
U psihijatriji se repetitivna antisocijalna ponaanja, koja su se uvrstila kao model
funkcionisanja, nazivaju poremeaj ponaanja (conduct disorder) i negativistiko-inadijsko
(oppositional defiant disorder) ponaanje (prema DSM-IV: Diagnostic and Statistical Manual
of Mental Disorders, American Psychiatric Association 1994). Kriterijumi za dijagnostikovanje
poremeaja ponaanja su:
1) Prisustvo u prethodnih godinu dana tri ili vie od navedenih antisocijalnih ponaanja (bar
jedno prisutno u poslednjih est meseci): maltretiranje i pretnje drugima, zapoinjanje
tua, upotreba oruja, fizika okrutnost prema ljudima ili ivotinjama, kraa sa ili bez
nasilja nad rtvom, prinuda na seksualne aktivnosti, podmetanje poara, unitavanje
imovine, upad na tui posed (kuu, auto), laganje, ostajanje nou van kue, beanje iz
kole;
2) Antisocijalna ponaanja vode ka znaajnom oteenju, nazadovanju u socijalnom,
obrazovnom i profesionalnom fukcionisanju mlade osobe.
Negativistiko-inadijsko ponaanje model je suprotstavljajueg, neprijateljskog i
prkosnog ponaanja:
1) traje najmanje 6 meseci i ukljuuje najmanje etiri od sledeih ponaanja: gubljenje
kontrole, svaa sa odraslima, odbijanje zahteva ili pravila odraslih, namerno uznemiravanje
ljudi, okrivljavanje drugih, podlonost provokacijama, ljutitost i ozlojeenost, pakost i
osvetoljubivost;
2) vodi ka znaajnom oteenju, nazadovanju u socijalnom, obrazovnom i profesionalnom
funkcionisanju mlade osobe;
3) nije nuno segment psihotinog ili afektivnog poremeaja i
4) ne ispunjava kriterijume klasifikacije za poremeaj ponaanja.
81
5) Nalazi sugeriu da su oba poremeaja u korelaciji sa istom vrstom porodine

disfunkcionalnosti (nizak nivo majinog nadzora i disfunkcionalnost roditeljskog para),
to ukazuje da obe dijagnoze predstavljaju slian problem u ponaanju, sa razlikom u
intenzitetu i obliku ispoljavanja.
Poremeaji i problemi koji prate poremeaje u ponaanju1 mogu se klasifikovati
na razliite naine (Staki 2006): nasilnitvo, agresivno ponaanje, poremeaj panje sa
hiperaktivnou, zloupotreba alkohola i/ili psihotropnih supstanci, problem kontrole gneva,
ljutnje i besa, antisocijalno ponaanje, negativistiko-inadijsko (opozicionistiko) ponaanje,
manipulativno-prevarantsko ponaanje, beanje od kue, iz doma i skitnja, sukobi sa vrnjacima,
podmetanje poara piromanija, to samo ilustruje kompleksnost fenomena.
U sistemu maloletnikog pravosua, mlade osobe koje su uhapene zbog uea u
nezakonitim antisocijalnim aktivnostima nazivaju se delinkventima prestupnicima. Oni
ne moraju obavezno da ispunjavaju kriterijume za uspostavljanje psihijatrijske klasifikacije
poremeaja ponaanja ili negativistikog (opozicionog) ponaanja. Longitudinalne studije
potvruju da agresija i drugi problemi u ponaanju u detinjstvu i ranoj adolescenciji, u odraslom
dobu nagovetavaju rizik od podlonosti kriminalu, krizama, alkoholizmu, neadekvatnim
interpersonalnim odnosima, nezaposlenosti i zavisnosti od sistema zatite.
Jedan broj dece obuhvaene sistemom socijalne zatite ili ima poremeaj ponaanja ili
ponekad manifestuje impulzivna i antisocijalna ponaanja. Meutim, razumevanje etiologije
problema, strategija i tehnika intervencije ima mnogo iri znaaj, s obzirom da sva deca
povremeno ispoljavaju probleme u ponaanju i socijalizaciji.
Kako nastaje problem (etiologija problema)

Retrospektivne i prospektivne longitudinalne studije upuuju da je koren ponaanja u
ranom detinjstvu. Kada se jednom uspostave, rani antisocijalni obrasci tee da slede predvidljivi
razvojni tok koji postepeno vodi ka ozbiljnijim, ekstremnijim problemima u ponaanju. Ta deca
polaze u kolu ve kao socijalno neveta, imaju probleme u savladavanju gradiva i tekoe u
druenju sa vrnjacima. Rana iskustva u porodici oblikovala su njihov nain ponaanja koji je
visoko iritabilan i ne doputa odlaganje, pri emu dete postepeno poveava amplitude pritiska i
prinude na okolinu da bi ostvarilo kratkotrajne ciljeve. Ovakvo ponaanje je jednako neprijatno
za roditelje, vrnjake i nastavnike, tako da deca sukcesivno doivljavaju iskustvo odbacivanja.
Odbaeni i nepopularni u sredini, okreu se slinima sebi devijantnim vrnjacima, aktivnostima
i vrednostima.
Jedna od estih predrasuda o antisocijalnom ponaanju, a naroito agresiji, jeste da je
ono uroeno i instinktivno. Agresivnost prema drugima i druga antisocijalna ponaanja jesu
primarno nauena ponaanja, i to putem posmatranja, imitiranja, isprobavanja i ponavljanja
(Bandura, Barou, Montagu, Huesman). Nastaju kao produkt interakcije deteta i odraslih ljudi
koji uestvuju u njegovoj nezi, a u direktnoj su vezi sa fenomenom prinudnog roditeljstva i
nemogunosti roditelja da prepoznaju i izau u susret potrebama deteta.
Staki, ., Staki, M. (2006). Planiranje i programiranje vaspitno-terapeutskog rada sa decom i
omladinom sa poremeajima u ponaanju, emocionalnom i socijalnom razvoju. Prirunik za strunjake u socijalnoj
zatiti i maloletnikom pravosuu. Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike, Beograd.
1
82
Roditelji dece koja manifestuju probleme u ponaanju nedovoljno obraaju panju na

dete, retko ispoljavaju toplinu i ljubav, nemaju sposobnost za adekvatnu razmenu sa detetom
kako bi ono preradilo doivljaje i oseanja, niti dovoljno energije da budu dosledni u vaspitavanju
i uvrivanju socijalnih pravila. Neretko su i sami neadekvatni u socijalnom funkcionisanju.
Usled zanemarenosti, dete ui da koercitivnim i iritirajuim nainom ponaanja i komunikacije
privue panju roditelja. Roditelj proputa priliku da prepozna i adekvatno odgovori na potrebe
deteta, zatim proputa priliku da zaustavi njegovo abrazivno ponaanje kojim eli da ostvari cilj
sad i odmah i poputa pred njegovim zahtevima, da bi u momentu kada nepoeljna ponaanja
dostignu kritinu amplitudu, iz nezainteresovanosti preli u grubost i okrutnost prema detetu,
koja ide od ukora i pretnji do upotrebe sile i telesnih kazni. Jednom reju roditelji previe
poputaju, da bi se, potom iskalili na detetu. Na taj nain dete stie nepoeljne vetine na dva
koloseka ui se nainima ponaanja kojima moe da prinudi okolinu da ostvari neke ciljeve,
ali i da se konflikti reavaju agresivnim i destruktivnim putem. Ove naine ponaanja dete
usvaja ve kada prohoda, a njihova primena u igri utie da vrnjaci poinju da se povlae radi
sopstvene sigurnosti. Kao jedino preostalo drutvo ostaju oni koji su im slini druga agresivna
i socijalno neveta deca, koja im pomau da usavre i usloe problematino ponaanje.
Da bi objasnili nastanak problema Paterson, Raid i Dion (Patterson, Reid i Dishion)
identifikovali su set varijabli koje utiu na razvoj poremeaja, a koje deluju u razliitim
stepenima razvoja deteta. Opisali su etiri razvojne sekvence u kojima deluju faktori koji su
dobri predskazivai kasnije delinkvencije. Autori su testirali tezu da mlai prestupnici to postaju
pod uticajem porodinih faktora i naina vaspitanja, to ih kasnije uvodi u trajnu delinkvenciju.
Agens delinkvencije prestupnika koji to postaju posle 15-te godine ivota (late-starters) su
grupe vrnjaka. Kod njih je manje vaan uticaj porodice, oni preskau prvi i drugi stepen u
razvoju modela, a ukoliko se intervenie, imaju vie ansi da ne budu prestupnici i u odraslom
dobu.
etvorostepeni model
1) Uenje kod kue. U poetnoj fazi dete ui kako da odbija roditeljske zahteve, kako da
se suprotstavlja i svaa. Ovim ponaanjem ono ostvaruje sekundarnu dobit, jer time
izbegava neprijatne zadatke i odgovornost. Vremenom pojaava koercitivno ponaanje
koje eskalira od niih amplituda (neposlunost, gunanje, odgovaranje) do intenzivnijih
epizoda: tantruma, udaranja, lomljenja stvari. Roditelji opisuju svoju decu kao
nesaradljivu, tvrdoglavu, iritirajuu i teku za vaspitavanje i dogovor. Oni su neefikasni
u socijalizaciji dece. U normalnim porodicama oko desetak odsto roditelja poputa ili
odustaje od zahteva prema deci, dok u porodicama delinkvenata to ini vie od etvrtine
roditelja. Oni time:
potkrepljuju negativno ponaanje;
nisu dosledni u reagovanju na pozitivno i negativno ponaanje;
potkrepljuju negativne sekvence (detetovo odbijanje poslunosti i krenje granica izmeu
uloge deteta i odraslog roditelji potkrepljuju odustajanjem ili poputanjem).
2) Polazak u kolu. Dok poe u kolu dete ve ima problem u ponaanju etiri puta vie
se ispoljava negativistiko ponaanje u odnosu na druge vrnjake. Zato ih i vrnjaci i
nastavnici odbacuju. Ako rano doive neuspehe u koli i potovanju pravila (a pravila ne
83
mogu da potuju jer to ne rade ni kod kue) ta deca bivaju iroko odbaena. Istraivanja
pokazuju da u tom uzrastu deci treba 30 minuta da trajno formiraju odnos prema vrnjaku
i odlue da li im se svia ili ne svia i to se ne menja vremenom.
3) Prijateljstva sa devijantnim vrnjacima. Kroz pubertet i adolescenciju dete nastavlja
da bira i drui se sa slinima sebi, takoe odbaenima i socijalno nevetima, kao to je
i ono samo. Roditelji ga slabo nadgledaju tako da nema prepreka da uleti u gluposti.
U tom periodu i drugi adolescenti sa slabim porodinim vezama i tekoama u koli
mogu pod uticajem vrnjaka da uu u delinkvenciju. Kod njih uz intervenciju dolazi do
poboljanja, ali samo ako se primenjuju individualizovani pristupi. Kontraindikovano
je da se podravaju u grupi maloletnih delinkvenata, jer e se time samo uvrstiti
delinkventno ponaanje.
4) Kad odrastu pod rizikom su od nestabilnih odnosa, neuspeha, hospitalizacija, mentalnih
bolesti, alkoholizma, itd.
Istraivanja pokazuju da su porodice dece sa problemima u ponaanju ometene stresorima
i siromatvom, zdravstvenim, mentalnim problemima i socijalnom izolacijom. esto je vie
figura odraslih ukljueno u odgajanje ove dece, neka su iskusila zlostavljanje, porodino
nasilje ili su bila primorana da vie puta menjaju sredinu. Veina dece (82%) iz studije na kojoj
je uspostavljen model ima razvedene roditelje, a neki od roditelja su i sami poinili viestruke
prestupe, od ega su polovina nasilni zloini. Majke su haotine, neorganizovane i suvie
popustljive, a oevi ili zamene za figure oca su povremeno ili stalno nasilni.
Intervencije
Nasilje i druga antisocijalna ponaanja rezultat su uenja, a uionice su kua, kola,
vrnjaci i mediji. S tim u vezi savremeni trendovi intervencija tee da kombinuju raznovrsne
metode i ukljuuju sve aktere koji su znaajni u ivotu mlade, loe socijalizovane osobe. U
skladu sa principima psihologije u zajednici1 a u cilju prevencije, resocijalizacije i reintergracije,
uvode se raspoloive specijalizovane slube sa tendencijom da se primarno deluje u prirodnom
okruenju deteta koje ispoljava probleme u ponaanju.
Klinike implikacije istraivanja su jednoznane. Antisocijalno ponaanje, delinkvencija,
poremeaji ponaanja i zloupotreba droga su u visokoj korelaciji sa odreenim karakteristikama
porodice2, karakteristikama deteta3, faktorima kolskog uspeha4, odnosima sa vrnjacima5 i
karakteristikama neposrednog okruenja i ire zajednice 6. To znai da efikasni tretmani zavise
od kapaciteta da se sveobuhvatno intervenie i ine promene na individualnom, porodinom,
vrnjakom, kolskom, kao i na planu lokalne zajednice. Ipak, u traganju za efikasnim
1
Komunalna psihologija ili psihologija u zajednici.

Slab nadzor, neefektivne disciplinske mere, nedostatak topline, konflikti u porodici, psihopatoloko
ponaanje roditelja.
3
Niske verbalne sposobnosti, antisocijalni uzori, psihijatrijska simptomatologija.
4
Slab kolski uspeh, sukobi sa autoritetima/nastavnicima.
5
Druenje sa devijantnim vrnjacima, slabe socijalne vetine za sklapanje prijateljstava, odbaenost od
poeljnih vrnjaka.
6
Visoka mobilnost stanovnitva, meusobna izolovanost komija, visoka dezorganizovanost i kriminalna
supkultura prisutna u zajednici.
2
84
modelima intervencija, dilema da li dati prednost resocijalizaciji u izolaciji ili onoj u drutvenoj
zajednici, izgubila je otricu. Institucije koje sprovode zavodske tretmane menjaju karakter
transformiui se u ustanove malog kapaciteta, otvorene ka zajednici, u kojima se sprovode
intenzivni, vremenski jasno definisani tretmani. Da bi se odrali efekti, nuno je da se tretmani
zapoeti u institucijama nastave u manje restriktivnom porodinom okruenju po principima
multisistemskih programa.
Predstaviemo dva modela intervencija koji su se komplementarno sprovodili u okviru
projekta Hraniteljstvo dece sa posebnim potrebama I JA SAM DETE. Jedan predstavlja model
resocijalizacije u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Vasa Staji, PIT program intenzivnog
tretmana, a Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA, koristila je
iskustva Specijalizovanog hraniteljstva za decu sa problemima u ponaanju Oregonskog
centra za socijalno uenje (Oregon Social Learning Center). Ideja projekta je bila da se dobri
efekti postignuti PIT programom odre putem smetanja dece za koju nije mogu povratak u
prirodne porodice, u posebno obuene hraniteljske porodice koje e nastaviti tretman. Takoe
je predvien i rad sa decom i njihovim porodicama, kada se vraaju u prirodno okruenje.
Program intenzivnog tretmana

Program intenzivnog tretmana koncipiran je u skladu sa injenicom da je u pogledu
pojave maloletnikog prestupnitva dolo do odreenih kvalitativnih promena, pre svega na
planu manifestacija poremeaja ponaanja i obeleja dece u sukobu sa zakonom. Snien je
kalendarski uzrast poinilaca krivinih dela, uz istovremeno poveanje broja izvrenih tekih
krivinih dela iji su poinioci deca mlaa od 14 godina ivota. Neretki su primeri u praksi
da deca tog uzrasta imaju i vie desetina krivinih i prekrajnih dela, a da drutvena zajednica
nema razvijene programe i slube za njih i da je tek dosezanje praga krivine odgovornosti
signal za reakciju, po pravilu, represivan i neuvremenjen dejim potrebama. Prvenstveno iz
ovih razloga, program je usmeren na krivino neodgovornu decu, mukog pola, sa izrazitim
smetnjama u ponaanju, emocionalnom i socijalnom razvoju. Radi se o deci koja se dugi niz
godina nalaze u sistemu socijalne zatite (porodini smetaj, domovi za decu bez roditeljskog
staranja), bez adekvatnog su roditeljskog staranja, sa niskim adaptivnim kapacitetima. Ova deca
manifestuju sklonost ka skitnji, neorganizovanom nainu ivljenja, nisu ukljuena u proces
obrazovanja i najvei deo dana provode na ulici. Zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance,
vre krivina dela, podloni su manipulacijama odraslih. Ispoljavaju destruktivno ponaanje,
verbalno i fiziki su agresivni prema okruenju, ali i autoagresivni. Jednom reju, svakodnevno
izloeni egzistencijalnom riziku.
PIT je fokusiran na decu do 14 godina ivota iz sledeih razloga:
Program deluje preventivno na decu mlaeg uzrasta, koja se nalaze pod izuzetno
visokim stepenom rizika da strukturiu ozbiljne poremeaje, ali su u isto vreme i
dovoljno razvojno plastini, odnosno poseduju kapacitete za asimilaciju novih vaspitnoobrazovno-terapeutskih uticaja, elastinost za odgovarajue prilagoavanje i potencijale
za kompenzaciju proputenog.
Veina dece iz ciljne grupe su deca bez adekvatnog roditeljskog staranja, koja su zbog
haotinog porodinog ambijenta, sa tekim iskustvima zlostavljanja i zanemarivanja,
smetena u neku od ustanova socijalne zatite, ali se njihov dalji razvoj u tim ustanovama
85
i programima, zbog oigledne neefikasnosti tretmana, dalje kompromitovao, a stanje

komplikovalo. Sistem socijalne zatite ima posebnu etiku obavezu prema toj deci,
budui da je i sam uestvovao (ne inei ono to je trebalo da uini) u kreiranju aktuelnih
problema dece.
Savremena istraivanja nedvosmisleno potvruju visoku korelaciju izmeu ranog
ispoljavanja i trajanja poremeaja u ponaanju i docnijih hroninih antisocijalnih
formi poremeaja. Drugaije reeno, to je poremeaj ranije ispoljen i due traje, to je
vea verovatnoa da e se ugraditi u karakter mlade osobe i postati veoma rezistentan
na promene tokom ivota. Prema tome, ako se igde neto stvarno moe uiniti, to je
verovatnije da e biti postignuto sa mlaim, nego sa starijim maloletnicima. Pre na
poetku, nego na kraju etiolokog lanca.
Korisnici programa su i deca do 14 godina ivota, koja zbog ozbiljnih, disruptivnih
formi ponaanja u porodici, koli ili u nekoj od ustanova socijalne zatite, mogu biti upuena u
PIT na opservaciju, dijagnostiku i kratkoroan intenzivni tretman i odatle, u to kraem roku,
vraena u sredinu koja e predstavljati stimulativniji ivotni okvir za njihov dalji razvoj. Na
taj nain se omoguuje urgentna i efikasna intervencija i prekida lanac eventualne eskalacije
poremeaja u ponaanju.
PIT zagovara multimodalni pristup, te su u fokusu panje psihofiziko zdravlje,
emocionalno i socijalno funkcionisanje, obrazovni i sveukupni duhovni razvoj deteta.
Medikamentna terapija je ponekad sastavni deo tretmana, ali je ona stalno pod monitoringom
lekara i medicinskog osoblja i primenjuje se samo kada je nuno. Deije potrebe i promene
su predmet svakodnevnog praenja i evaluacije programskog tima, a u skladu sa uoenim
menja se i prilagoava pristup u neposrednom radu. Deca se ue organizovanom nainu ivota,
usklaivanju linih interesa sa kolektivnim, uz maksimalno mogue negovanje individualnih
afiniteta.
PIT podrazumeva visok stepen organizovanosti unapred programiranih aktivnosti, ali
uvaava i deije potrebe za igrom i nesputanim kretanjem u prostoru. Kada se kae sloboda
i igra, onda ipak postoji jedno ogranienje (restriktivnost) koje se ogleda u stalnom prisustvu
saradnika i neprestanoj kontroli. Empatian odnos, stalno razumevanje i traganje za uzrocima
neadekvatnog ponaanja dece jesu moto programa, uz vrstu i doslednu primenu ustanovljenih
i definisanih pravila i principa. Korisnici programa su pod kljuem, ali samo onoliko dugo
koliko je to u njihovom interesu i ne postoji dilema da li je to nuno ili da li se kosi sa
promovisanim dejim pravima. Polo se od injenice da postoji raskorak izmeu deklarativnog
i realnog, kao i od znanja da ovoj deci prvo treba pruiti uslove da ne ugroavaju svoj ivot,
a tek kasnije ih reintegrisati u milje koji e uskladiti njihov razvoj sa dejim pravima. PIT,
svojom sadrajnou, bogatstvom aktivnosti i strukturom deluje na grupnu dinamiku u pravcu
usklaivanja individualnih afiniteta i meusobnih relacija. Na ovakav nain se istovremeno
minimiziraju i mogue negativne posledice ivota koji se odvija u kolektivu.
Prihvatanje pravila ureenog i organizovanog naina ivljenja, nasuprot ivotu na ulici
(neorganizovano, stihijno, haotino, instinktivno i nesocijalizovano) primarni je cilj kojem
se stremi u programu. Nakon uspostavljanja kompletne slike o detetu, odreeni su prioriteti
delovanja i poinje se sa realizacijom generalnog plana tretmana. Holistiki pristup dejim
potrebama ukljuuje rad na saniranju akutnih rizika i podizanje optih sposobnosti korisnika na
nivo adekvatan uzrastu, vodei rauna i o definisanoj duini trajanja tretmana, kao i promovisanom
optem cilju ukljuivanja u organizovan ivotni okvir u stimulativnijoj sredini od zavodske.
86
Zdravstveno stanje (psihofiziko i mentalno) korisnika-deaka je jedno od najvanijih podruja

delovanja na kojima poiva potencijalni kvalitet i efektivnost programa. Vaspitanje, obrazovanje
i razvoj ivotnih vetina predstavljaju narednu oblast koja je u fokusu interesovanja. Prirodni
milje korisnika, pokuaj uspostavljanja pokidanih veza i stvaranje socijalne mree podrke ine
znaajan segment rada i aktivnosti u programu intenzivnog tretmana.
Specijalizovano hraniteljstvo za decu i mlade sa problemima u ponaanju

po modelu Oregonskog centra za socijalno uenje
Terapeutsko hraniteljstvo za decu i mlade sa problemima u ponaanju (Treatment
Foster Care TFC), kliniko-istraivakog centra (Oregon Social Learning Center OSLC),
autora Patricije emberlen (dr sci. Patricia Chamberlain) koristi socijalno-interaktivni teorijski
pristup, a ciljna grupa za koju je pogodan jesu deca koja ispoljavaju antisocijalno ponaanje,
kao i ozbiljne emocionalne poremeaje (klinika populacija). TCF model prua drugu ansu
ciljnoj grupi kroz intenzivnu i sveobuhvatnu porodinu podrku. Nastao je 1983. godine u
skladu sa trendom razvoja i unapreenja alternativnog porodinog smetaja, kao i trendom
deinstitucionalizacije koji je zapoeo 60-ih i 70-ih godina prolog veka. Prua dobit, pre svega
deci, strunjacima u socijalnoj zatiti, kliniarima, ali i kreatorima politike ekonomian je,
a deci obezbeuje najmanje mogue restriktivno okruenje u kome se strukturisano izlau
uticaju vrnjaka. Prednosti su individualizovani pristup u radu, to znai da se za svako dete
bira okruenje koje mu je najbliskije i najadekvatnije za njegove potrebe. To ujedno znai
da je mogue pronai povoljno okruenje za vrlo raznovrsnu decu. Takoe, plan tretmana za
pojedinano dete nije limitiran i podreen grupnim ciljevima.
Specifinost tretmana ogleda se u odustajanju od primene modela istovremenog
tretiranja deteta i roditelja u prirodnoj sredini. Prirodne porodice neprestano su bile preplavljene
krizama, od kojih su mnoge izazivali mladi svojim delinkventnim ponaanjem. Zaokupljeni
gaenjem goruih situacija, porodicama je bilo teko da rade na manje urgentnim pitanjima,
kao to je promena ponaanja prema deci. Jedini nain da se neto uradi bio je da se smanji
pritisak krupnih problema na porodicu, a to je uglavnom zahtevalo izmetanje deteta. Deca sa
problemima u ponaanju izmetana su iz prirodnih porodica i smetana kod specijalno odabranih
i obuenih hranitelja, a onda bi zapoinjao rad koji se zasnivao na socijalnom uenju, posebno
sa detetom, a posebno sa njegovim roditeljima. U tretmanu je vana saradnja sa kolom i
paljivo nadgledanje odnosa sa vrnjacima. Dete se prati tokom celog dana i zato je drugi
naziv za program monitoring program. Svi odrasli roditelji, hranitelji, nastavnici nosioci su
intervencija, promena i praenja deteta, odnosno kljuni agensi koji sprovode ove aktivnosti.
Terapeutske intervencije koje se primenjuju su dosledne, predupreujue i podravajue, u cilju
smanjenja antisocijalnog ponaanja, poveanja adekvatnog ponaanja i razvoja prosocijalnih
vetina. U hraniteljskoj porodici deca ue da svaa i izbegavanje problema ne vode do cilja ve
saradnja i dogovor, a bioloki roditelji stiu nove naine socijalizacije. Za dobar i efikasan nadzor
deteta, hraniteljska porodica treba da je dobro organizovana, da ima efikasne disciplinske mere.
Hranitelji, a kasnije i roditelji moraju da budu ukljueni u svakodnevne aktivnosti deteta da
znaju gde je i sa kim je dete, da uspostave jasna kuna pravila i oekivanja, a da budu dosledni
ako se pravila prekre. Kada odrasli paljivo nadgledaju i podravaju decu, prate njihov rad
u koli, pruaju im pomo pri uenju i postizanju solidnog kolskog uspeha smanjuje se
87
mogunost dece da se izloe devijantnim grupama vrnjaka. Suprotno tome, neuspeh u koli
dovodi do depresije, loe pozicije u grupi vrnjaka i slabije integracije. Da podsetimo, ako dete
izgradi antisocijalni nain ponaanja i niko ne pokua da ga koriguje, u adolescenciji se vrlo
teko moe uspeno intervenisati.
Uspeh monitoring programa zavisi prevashodno od sposobnosti strunjaka da regrutuju,
biraju, obue i nadziru talentovane hranitelje. Osnovni princip ove vrste specijalizovanog
hraniteljstva jeste da samo jedno dete moe da bude smeteno u jednu porodicu, a za njega se
pravi individualni plan tretmana. Hranitelji su kljuni agensi u njegovom sprovoenju oni su
saradnici u timu i moraju da sprovedu dnevni plan rada u svom domu. Moraju da budu umeni u
radu sa tinejderima, jer davanje ljubavi nije jedino to je potrebno da bi se prevaziao problem.
Takoe ne smeju da rade na svoju ruku. Zbog toga je nuna stroga selekcija. U okviru ovoga
modela razraeni su posebni metodi izbora, obuke, nadzora, praenja i promocije hraniteljstva
za decu sa problemima u ponaanju. Ugovori za dete/adolescenta, ugovori sa hranitelje, liste
praenja, planovi tretmana i zatite, individualni i grupni psihoterapijski rad, evaluacija,
istraivanja, edukativni seminari, itd. samo su deo prateih instrumenata i metoda koje se
primenjuju. Za sada je izbor adekvatne porodice za konkretno dete (sparing), najosetljivija
taka programa jer nema preciznih metrikih pokazatelja.
Kotli i Oldri (Cautley and Aldridge 1975) izdvajaju sledee faktore kao znaajne
predskazivae efekata programa:
Uzrast deteta sa problemima u ponaanju u odnosu na drugu decu koja ive u hraniteljskoj
porodici. Najbolje je da je dete iz programa najmlae. Ne preporuuje se da dete iz
programa bude najstarije, a ostala deca da budu predkolskog uzrasta.
Iskustvo socijalnog radnika, potrebno vreme za pripremu hraniteljske porodice i posebna
priprema hranitelja mukog pola.
Iskusnost u hraniteljstvu duina hraniteljskog staa, kontakti deteta sa decom u
hraniteljskoj porodici i braom i sestrama iz svoje bioloke porodice. Postignuta
saglasnost oba hranitelja da se prihvate specijalizovanog hraniteljstva. Sposobnost
hranitelja da ostanu u bliskom kontaktu sa sopstvenom decom i po ulaska deteta iz
Programa u porodicu.
Brzo i adekvatno reagovanje na uobiajene probleme deteta u tretmanu bez tekog
kanjavanja, kao i koliina truda da razumeju detetove razloge za negativno ponaanje
(razumeti potrebu koja stoji iza ponaanja).
Stav hranitelja prema superviziji, spremnost da sasluaju sugestije kako da se nose sa
detetom i otvorenost za sugestije stroge religiozne hraniteljske porodice koje nisu
fleksibilne nisu se pokazale kao dobre.
Rezultati praenja ukazuju da su se uspenim pokazale porodice koje su se i ranije bavile
hraniteljstvom, kao i one koje su od ranije poznavale dete i vezale se za njega. Najuspeniji
hranitelji su oni koji:
se bave detetom i podravaju ga, obezbeuju atmosferu postojanosti i fer odnos
pravinost;
imaju jasnu predstavu ta se moe oekivati od deteta i brzi su u davanju nagrade za
postignut napredak;
ne personalizuju ne doivljavaju ponaanje deteta kao atak uperen na njih (kako je
mogao to da mi uradi?), iako im to moe stvarati neugodnosti. Fleksibilni su i odgovorno
reaguju na potrebe deteta, i razumeju motivaciju za njihovo ponaanje.
88
Osobine uspenih hranitelja: miroljubivi su, fleksibilni, imaju dobar smisao za humor,
dosledni su, brini, podravaju dete, staraju se o njemu, saradljivi su, sreni, aktivni, posveeni i
praktini. Neuspeni su bili: uni, samosvojni, mirni, preosetljivi na svoju privatnost, uurbani,
naivni, tvrdoglavi, zahtevni, nefleksibilni, nesaradljivi, skloni izricanju kazni, strogi, iskljuivi
i pod stresom.
Od 1970. godine, tretman za 500 dece ukljuenih u Program Centra u Oregonu trajao je
due od 12 meseci. Oko polovine dece je bilo mlaeg uzrasta od 12 godina. Oko 26% se vratilo
u prirodne porodice, 36% je usvojeno, 29% je smeteno na dugotrajan porodini smetaj, a za
9% nije bilo stabilnog plana zatite. Do danas je registrovano (Hudson, Nutter and Galaway
1990) vie od 400 TCF programa uspostavljenih u SAD i Kanadi od 1985. godine. Zakljuak
kreatora Programa je da je za uspeno specijalizovano hraniteljstvo dece sa problemima u
ponaanju potrebno sledee:
Stalna podrka i supervizija
Predah-hraniteljstvo
Mogunost poziva svih 24 sata u sluaju nastanka kriznih situacija
Nagrade za izlazak iz kriznih situacija
Nadoknada vanrednih trokova
Mogunost bonusa na kraju smetaja
Pohaanje klinikih i istraivakih seminara.
Iskustva iz projekta
Hraniteljstvo za decu sa posebnim potrebama I JA SAM DETE
U realizaciji specijalizovanog hraniteljstva za decu sa problemima u ponaanju u okviru
projekta I JA SAM DETE, osnovni principi Oregonskog modela prilagoeni su domaem
zakonodavstvu i praksi. U projektu je negovan partnerski odnos sa korisnicima, uvaavano je
miljenje hranitelja i strunjaka, kao i uee dece u odluivanju o njihovom poloaju.
Uspostavljanje i obezbeivanje saradnje svih uesnika u procesu, strunjaka, hranitelja i
dece bio je neophodan preduslov za ostvarivanje uspene realizacije pilot-modela. U skladu sa
tim, realizovane su aktivnosti u etiri segmenta:
1. Senzitivizacija hranitelja i strunjaka za porodino zbrinjavanje dece sa problemima u
ponaanju.
2. Specijalizovana priprema hranitelja za prihvatanje dece sa problemima u ponaanju
opti (uvodni) deo.
3. Individualizovana priprema hranitelja i deteta za realizaciju smetaja i adaptacija putem
hraniteljstva tokom vikenda tzv. vikend-hraniteljstvo.
4. Prihvatanje deteta i realizacija specijalizovanog hraniteljstva podrka i praenje.
1. Senzitivizacija za potrebe i porodino zbrinjavanje dece sa problemima u ponaanju
imala je za cilj informisanje i oblikovanje stavova strunjaka i hranitelja, kako bi se obezbedilo
njihovo meusobno razumevanje i delovanje iz istog referentnog okvira. Podrazumevala je
aktivnosti zajednikih sastanaka sa uputnim centrima i centrima/odeljenjima potencijalnih
hraniteljskih porodica, kao i fokusiranu kampanju za specijalizovano hraniteljstvo meu svim
postojeim hraniteljima sa podruja Beograda, kao i onima koji imaju procenu podobnosti, ali
jo nisu zasnovali hraniteljstvo.
89
Teme za senzitivizaciju strunjaka:

Nastanak problema u ponaanju
Osnovni principi intervencija za smanjivanje antisocijalnog ponaanja i razvijanje
prosocijalnih vetina
Upoznavanje sa karakteristikama ciljne grupe dece obuhvaene PIT tretmanom, kao i
osnovnim principima i efektima samog tretmana
Upoznavanje sa karakteristikama i efektima Oregonskog modela koji e se
primenjivati
Definisanje svih segmenata programa specijalizovanog hraniteljstva, ukljuujui
i neophodne pratee slube, kao i upoznavanje sa planom i dinamikom aktivnosti
Programa
Isticanje znaaja partnerstva izmeu hranitelja i strunjaka, jer hranitelji nisu korisnici,
ve saradnici u timu, ukljueni u odluivanje i planiranje tretmana.
Fokusirana1 kampanja je sprovedena putem pisma u kome su navedeni osnovni podaci
o projektu i cilju obraanja hraniteljima, a najistaknutiji deo sastojao se od zagovaranja potreba
dece sa problemima u ponaanju, naroito njihovog prava na porodicu. Hranitelji su imali
mogunost da se informiu o programu i da porazgovaraju sa strunjacima pre nego to donesu
odluku, a sve prijavljene porodice dodatno su trijairane posebnim upitnikom, u cilju utvrivanja
posebne podobnosti za specijalizovano hraniteljstvo. Pitanja su bila usmerena na utvrivanje
strukture porodice, iskustva sa decom i nain vaspitanja, spremnost na saradnju sa strunjacima
i otvorenost da potrae pomo, kao i identifikovanje onih ponaanja dece sa kojima porodini
sistem teko izlazi na kraj ili ih smatra potpuno neprihvatljivim.
Pozitivni indikatori pri izboru hranitelja i porodice:
imaju iskustvo u hraniteljstvu i/ili odgajanju dece i tinejdera;
kalendarski uzrast dece iz PIT-a nii je od uzrasta dece koja ve ive u porodici;
staloeni i sa unutranjim lokusom kontrole;
spremni da aktivno nadgledaju dete i dosledno sprovode tretman;
saradljivi i otvoreni za kontakt sa strunjacima, pre svega onima iz centara za socijalni
rad.
Kontraindikacije za kandidate, pored zakonski propisanih, bile su sledee:
visoka anksioznost i podlonost stresu;
suvie permisivni vaspitni stil; nefleksibilnost, rigidnost i zahtevnost;
nesigurnost u roditeljsku ulogu i indikacije za neuspeh u njenoj realizaciji u odnosu na
sopstvenu decu;
samovoljnost i odbijanje saradnje sa strunjacima;
agresivnost i tendencija ka primeni strogih kaznenih mera i fizikom kanjavanju;
neiskusnost (i naivnost) u stavovima o nezi dece.
Strunjaci koji su obavljali kontakt sa kandidatima posebno su pripremljeni u cilju
postizanja boljeg razumevanja Programa koji se sprovodi, kao i dece kojoj je namenjen.
Instruisani su da ispolje topao i dobronaklon odnos, tako da se prijavljeni kandidati ne oseaju
kao da su isleivani i negativno evaluirani. Otvoreno su stavljali do znanja zainteresovanima
1
Za razliku od naeg, zakonodavstvo SAD doputa da akreditovani akteri u socijalnoj zatiti vre promociju,
procenu i pripremu kandidata za hraniteljstvo. Otuda je kampanja Oregonskog centra bila ireg karaktera i vrena
je putem oglasa u sredstvima javnog informisanja.
90
da je Program namenjen deci kojoj je potreban povean nadzor i podrka, i da nije za svakoga.
Kandidate, za koje je bilo izvesno da ne bi odgovorili zahtevima, nisu jednostavno odbijali,
ve su sa njima artikulisali za koje dete bi bili adekvatni hranitelji i upuivali ih na nadlene
centre.
2. Specijalizovana priprema hranitelja za prihvatanje dece sa problemima u
ponaanju opti (uvodni) deo. Izabrani kandidati su proli uvodni deo obuke i senzitivizacije
za hraniteljstvo dece sa problemima u ponaanju u trajanju od 12 sati (3 sata x 4 susreta). Cilj
obuke je bio razumevanje poloaja i pozicije dece sa problemima u ponaanju, kao i osnovnih
principa sprovoenja programa i dnevnog plana rada sa detetom:
Upoznavanje sa osnovnim principima programa i tretmana koji se sprovodi, kao i
mestom i ulogom hranitelja u timu.
Pravila i procedure programa, kao i informisanje i poveanje osetljivosti za negu i
prihvatanje deteta.
Informisanje i uvebavanje konkretnih metoda za redukovanje antisocijalnog ponaanja
i efikasnu promenu ponaanja dece: kontrolisano socijalno izdvajanje, grdnja i
neodobravanje, prirodne konsekvence, logine konsekvence i kazne na nivou ponaanja
(odsustvo privilegija i materijalnih nagrada). Posebno je proraen plan praenja i sistem
nagraivanja dobrog ponaanja.
Sticanje vetina za reavanje problema i pregovaranje sa detetom (dogovori, sklapanje
ugovora) pregled moguih problema i naini za njihovo prevazilaenje.
3. Individualizovana priprema hranitelja i deteta za realizaciju smetaja i adaptacija
kroz vikend-hraniteljstvo ima za cilj izbor adekvatne porodice za konkretno dete, a obuhvata
pripremu hranitelja za prihvatanje konkretnog deteta, pripremu deteta, eventualnu adaptaciju
kroz vikend-hraniteljstvo, rad na planu zatite, kao i upuivanje porodice na izvore podrke,
ukljuujui i mogunost intervencije u hitnim/vanrednim situacijama. Potovale su se procedure
i principi strunoga rada, ali se vodilo rauna i o specifinim potrebama dece, kao i o injenici
da su deca iz PIT programa starijeg kalendarskog uzrasta, to je zahtevalo da i oni uestvuju
u odluivanju. Sve navedeno je postupak izbora adekvatne porodice za konkretno dete uinilo
delikatnim i zahtevnim, tako da su, u cilju smanjenja rizika od prekida smetaja, aktivnosti
prilagoavane konkretnim situacijama i potrebama dece. Priprema je obuhvatila:
pripremu deteta;
pripremu roditelja (ukoliko ih ima);
pripremu hraniteljske porodice za prijem konkretnog deteta.
Priprema deteta u okviru tretmana u PIT-u. U petoj nedelji po prijemu deteta u PIT
izrauje se Generalni plan tretmana (GPT) koji sadri sve relevantne podatke o detetu, dobijene
na osnovu pristigle dokumentacije i ispitivanja u toku prve etiri nedelje. Definiu se svi zadaci
i intervencije, preciziraju se rokovi i izvrioci. Cilj procesa jeste da se tranzicija sprovede to
bezbolnije, a da tinejder prihvati novu porodicu i ciljeve tretmana koji e se primenjivati.
Ukoliko se na osnovu prikupljenih podataka zakljui da je za dete najadekvatniji vid zatite po
okonanju tretmana u PIT-u smetaj u hraniteljsku porodicu, GPT-om se definiu zadaci vezani
za pripremu deteta za ovaj oblik zatite.
Individualni rad:
razbijanje strahova i iluzija koje dete ima kada mu se saopti da se planira njegovo
smetanje u hraniteljsku porodicu;
rad na sticanju uvida u nunost ovakvog oblika zatite;
91
sticanje uvida u prednosti za njegov dalji razvoj u okviru hraniteljske porodice;

odravanje kontakta i njihovo podizanje na vii nivo sa lanovima primarne porodice, u
cilju njihovog odranja po smetaju u hraniteljsku porodicu;
uenje vetina ivota u maloj zajednici porodici;
razvijanje higijenskih i radnih navika.
Grupni rad:
ukljuivanje deteta u radionice za razvijanje prosocijalnih vetina;
rad sa grupom dece koja se po isteku tretmana smetaju u hraniteljske porodice (tehnike:
role-play i play out).
Terapeutski rad:
poseban individualni rad koji sprovodi psiholog Zavoda u cilju pripreme deteta za
prihvatanje smetaja u hraniteljsku porodicu.
Priprema primarne porodice. Na unapred dogovorenim i planiranim sastancima radi
se sa lanovima primarne porodice. Razbijaju se njihovi strahovi i predrasude. Osnovni cilj
je pridobiti ih kao saradnike na tretmanu i pripremi deteta za smetaj u hraniteljsku porodicu.
Njihova podrka je od vitalnog znaaja za uspenu realizaciju ove aktivnosti. Pored toga,
posebne zadatke obavljaju socijalni radnici Zavoda na prikupljanju podataka sa terena i tesnoj
saradnji sa matinim CSR gde se preciziraju uloge i zadaci za prihvat deteta u hraniteljsku
porodicu.
Priprema hraniteljske porodice. Uputni centar deteta tesno sarauje sa programskim
timom PIT-a na realizaciji i pripremi smetaja. Osnovna uloga mu je da u saradnji sa timom
PIT-a pripremi hraniteljske porodice za prihvatanje deteta. On upoznaje porodicu sa svim
bitnim elementima za uspeno prihvatanje, daje podatke o detetu, njegovom razvoju, aktuelnim
problemima, sposobnostima i posebnim potrebama. Kada se pronae adekvatna porodica mesec
dana pred smetaj, ulazi se u zavrnu fazu, fazu upoznavanja. Hranitelje je potrebno senzitivisati
i pravilno informisati o potrebama i karakteristikama deteta koje prihvataju, ali izbei upotrebu
rei kao to je pristup i termine koji igou dete, a zastrauju hranitelje.
Prvi kontakt se ostvaruje u prostoru PIT-a, unapred planiranim i pripremljenim
kratkotrajnim susretom, u cilju upoznavanja, pod kontrolom strunih radnika PIT-a i
tima CSR-a.
Drugi kontakt se ostvaruje pod neposrednom kontrolom oba tima (PIT-a i CSR), u
samoj porodici i traje najvie dva sata.
Sledea dva kontakta se ostvaruju tokom vikenda, kada dete provede dva vikenda u
porodici uz este i dogovorene telefonske kontakte sa matinim vaspitaem, a u cilju
razreenja trenutnih problema ili strahova.
Sam smetaj se realizuje uz prisustvo oba tima.
4. Prihvatanje deteta i realizacija specijalizovanog hraniteljstva podrka i praenje.
U cilju odravanja dobrih efektata PIT programa, bolje adaptacije deteta, prevencije pojave
recidiva u njegovom ponaanju i/ili eventualnog prekida smetaja nastavljeno je praenje i
podravanje deteta u hraniteljskoj porodici koja je obuena za sprovoenje tretmana:
Izrada plana nastavka tretmana i izrada instrumenata za praenje napretka deteta u
porodici.
Uspostavljanje dnevnog plana aktivnosti deteta, sa precizno definisanom satnicom.
Ukoliko hranitelji pokau inicijativu i sami naprave dnevni raspored sa detetom,
uspostave dobru kontrolu i praenje nad njim, to treba podrati i samo prodiskutovati
strukturu dana i raspored.
92
Postizanje dogovora sa hraniteljima o primeni plana tretmana za konkretno dete i voenje

precizne evidencije o detetovom ponaanju.
Individualni i/ili grupni sastanci za praenje i podrku hraniteljima.
Individualni psihoterapijski rad sa detetom.
Aktivnosti podrke za reintegraciju deteta u vrnjaku grupu socioterapijski klub
mladih u Asocijaciji FAMILIA (psiholoke radionice, pomo u uenju, engleski jezik,
obuavanje za rad na kompjuteru, izleti, posete muzejima i pozoritima, itd.) i rad sa
kolama u koje su deca upisana.
Interventna deurna sluba Zavoda po potrebi.
Deurna sluba za psihosocijalnu podrku telefonom za hranitelje u prostorijama
Asocijacije FAMILIA.
Timski sastanci u koje su ukljueni strunjaci iz centara zadueni za dete i porodicu u
cilju praenja napretka i revidiranja plana tretmana.
Od posebne je vanosti i praenje:
emocionalnih reakcija deteta (da li je tuno, da li plae ili je dominantna reakcija na
podsticaje, agitacija i ljutnja);
kvaliteta kontakta sa hraniteljima (ako je u pitanju deak, posebno je vaan odnos sa
mukim hraniteljem);
eventualnih tekoa u uspostavljanju navika (da li je prisutno nono mokrenje, kakav je
san deteta, apetit i slino);
uklapanja u kolsku sredinu i odnosa sa vrnjacima (za jedan broj dece je odmah potrebno
ukljuiti nastavnike, kolskog psihologa, pedagoga i raditi sa vrnjacima, a za neke,
povremeno, po potrebi);
odnosa bioloke dece hranitelja prema detetu na hraniteljstvu;
odnosa deteta i bioloke dece hranitelja.
U poetku, praenje se odvija na redovnim jednonedeljnim sastancima, zatim
dvonedeljnim, mesenim, tromesenim i estomesenim. Tretman se odvija po trostepenom
sistemu, u kome dostizanje svakog nivoa znai manje kontrole, vie privilegija, ali i odgovornosti
za dete.
U okviru pilot-projekta I JA SAM DETE, pruena je podrka dvojici deaka koji su
posle PIT programa smeteni u porodice: za jednog deaka (uzrasta10 godina) pronaena je
hraniteljska porodica, a drugi deak (uzrasta 13 godina) je vraen u svoje prirodno/bioloko
okruenje. Sa prvim deakom, njegovom novom porodicom, kao i centrima nadlenim za dete
i porodicu, zapoet je rad neposredno po zasnivanju hraniteljstva. Prilagoavanje je dobro
proteklo, a nastavak tretmana u adekvatnom, manje restriktivnom kruenju, daje odline
rezultate. Prognoze za drugog deaka su mnogo neizvesnije. Povratak deteta sa problemima
u ponaanju u bioloku porodicu, koja je bila agens poremeaja, nosi vie rizika, njegov
adolescentni uzrast, injenica da je potraena podrka etiri meseca nakon to je dete izalo
iz Zavoda, kao i nedostatak saradnje bioloke porodice u pogledu primene tretmana daje
slabe izglede. Ukoliko tretman ostane bez efekata, za drugog deaka, u budunosti, sistem
nije predvideo alternativu, osim smetaja u zavodske ustanove, koje e ga dalje izloiti uticaju
devijantnih vrnjaka.
Iskustvo steeno u okviru projekta ukazuje da su neosporno postignuti pozitivni efekti
PIT programa koji su se odrazili na promenu ponaanja dece, ali i da je za njihovo odravanje
neophodno da se tretman nastavi u stabilnom porodinom okruenju u kome e odrasle osobe
93
ponuditi detetu racionalan i neagresivan model ponaanja. Motivisani, odabrani, dodatno

obueni, pripremljeni i podrani hranitelji kao saradnici u timu strunjaka, mogu da odgovore
ulozi i zadatku, da naprave razliku za tu decu i preokrenu njihov ivot u pozitivnom smeru.
Takoe se pokazalo da uvremenjene, dosledno primenjene, jednostavne tehnike za redukciju
negativnog i uvrivanje pozitivnog ponaanja, primenjene uz adekvatan nadzor deteta, daju
odline rezultate.
Umesto rezimea
Ako se sloimo da mala deca nemaju problema osim sa odraslima, jasno je da pomo i
podrka deci sa problemima u ponaanju upravo zavisi od sposobnosti odraslih da prepoznaju
njihove probleme i potrebe, kao i da sprovedu sveobuhvatne, sistemski koordinisane intervencije
u cilju prevencije, resocijalizacije i reintegracije ove osetljive grupe. Deca koja ispoljavaju
antisocijalno ponaanje nisu iskljuivo u domenu delovanja slubi u okviru socijalne zatite, ve i
drugih sistema: prosvete, zdravstva, sudstva, rada, zapoljavanja itd. Zbog svoje egzistencijalne
ugroenosti i kasnije opasnosti da potencijalno ugroze druge i drutvo, kao i ogromnih trokova
koji se javljaju kao posledica, pruanje podrke ovoj grupi treba da dobije prioritet u drutvu.
Prepreka u suoavanju sa ovim problemom nije samo neefikasnost i nekoordinisanost sistema
i slubi, ve i kulturoloki milje koji utie na to da je drutvo orijentisano ka uspenima i
bogatima, a da previa postojanje odbaenih, nevoljenih, fiziki maltretiranih, socijalno nevetih
i destruktivnih.
Drutvo, kao i sistem socijalne zatite, nespremno je da se nosi sa izazovima dece koja
ispoljavaju antisocijalno ponaanje. Iz prethodno izloenog modela monitoring programa jasno
je da veliki broj odraslih iz razliitih sistema treba da bude ukljuen u negu malog broja dece.
Re je o skupoj slubi u kojoj se uspesi mere malim brojevima.
Da bi se stvorili uslovi da se adekvatno izae u susret deci sa problemima u ponaanju
neophodna je edukacija strunjaka ukljuenih u sve slube koje se bave decom. Njihovo
pravilno informisanje o etiologiji problema i nainima saniranja pomoglo bi da se njihova
antisocijalna ponaanja ne tumae kao uroena ve steena ponaanja. Uvereni u mogunost
promene, strunjaci bi vie doprineli da se ona i dogodi. Edukacija strunjaka, pored podizanja
nivoa njihovih vetina za zagovaranje potreba dece sa problemima u ponaanju, naroito bi
poboljala prevenciju i rano otkrivanje problema. Stvorili bi se uslovi da se deci iz ove ciljne
grupe prui pomo, umesto stigmatizacije i odbacivanja koje sada doivljavaju. Trenutno
stanje je da je strunjacima u vrtiima i kolama lake da preporue prebacivanje deteta u
neku drugu instituciju, nego da se zapitaju zato je dete agresivno i provokativno. Strunim
radnicima centara za socijalni rad trebalo bi omoguiti dodatnu edukaciju za ovu problematiku,
a putem restrukturisanja rada, rasteretiti ih i obezbediti im da se mogu baviti decom i njihovim
problemima, kao i unapreenjem procene, pripreme hranitelja i podizanja njihovih sposobnosti
za prihvatanje dece sa posebnim potrebama. Pored specijalizovanih organizacija koje dodatno
treba da pruaju pomo deci sa problemima u ponaanju, njihovim biolokim i hraniteljskim
porodicama, i drugi sistemi trebalo bi da postanu svesni svoje uloge u pruanju podrke. kole
bi trebalo da prepoznaju da sva deca, sa veoma raznovrsnim karakteristikama i potrebama, treba
da pohaaju redovne kole, a potrebni su i fleksibilniji, individualizovani nastavni programi.
94
U cilju razvoja specijalizovanog hraniteljstva za decu sa problemima u ponaanju,

potrebno je:
Kontinuirano senzitivisati i edukovati strunjake (prvenstveno u socijalnoj zatiti, ali i u
kolstvu, sudstvu...) o deci sa problemima u ponaanju i modelima intervencija.
Poboljati prevenciju i ranu intervenciju u porodicama ija deca ispoljavaju antisocijalno
ponaanje.
Pored kratkoronih zavodskih tretmana, treba uspostaviti tretmane koji se zasnivaju
na multisistemskom pristupu koji se primenjuju u prirodnom tj. biolokom okruenju
deteta ili u okviru alternativne porodice (hraniteljske, usvojilake), radi izbegavanja
institucionalnog zbrinjavanja dece.
Uspostaviti dodatnu selekciju i obuku hranitelja.
Uspostaviti specijalizovane sistemske i vansistemske slube podrke za hranitelje, decu
sa problemima u ponaanju i njihove bioloke porodice.
Senzitivisati i pravilno informisati hranitelje o potrebama i karakteristikama deteta koje
prihvataju, ali izbei pristup i upotrebu termina koji igou dete, a zastrauju hranitelje.
Dosledno primenjivati princip partnerstva u odnosima sa hraniteljima hranitelj kao
saradnik u timu.
Potovati pravo deteta na lino uee.
Reorganizovati centre za socijalni rad, definisati realne i dostine standarde rada kako
bi strunjaci mogli da odgovore na potrebe dece, i pri tome ustanoviti odgovornost za
ishode njihovog strunog rada i postupaka.
Pojaati saradnju meu sektorima i resorima, definisati i koordinisati rad svih uesnika
u neposrednoj zatiti deteta: hranitelja, nastavnika i kolskog osoblja, strunih radnika
uputnih centara deteta i biolokih porodica, centara za hraniteljske porodice, institucija
(zavoda), specijalizovanih davalaca usluga i drugih aktera relevatnih u ivotu konkretnog
deteta.
Za sada, sistemi nisu prilagoeni za prihvatanje dece koja ispoljavaju antisocijalno
ponaanje, tako da klima pogoduje njihovoj marginalizaciji i izolaciji u specijalizovane domove
i zavode. Ova deca ne mogu veito da borave u tim ustanovama, a nemarnost i ignorisanje koje
drutvo prema njima pokazuje, vratie se zajednici kao gorak bumerang.
95
Literatura
Chamberlain, P. (1994; 1998). Family connections: a treatment foster care model for adolescents
with delinquency. Northwest Media Inc., Oregon.
Clark, L. (1985). SOS! Help for parents. Bowling Green, Parents Press.
Cousins, J. (2006). Every child is special. BAAF, London.
Goldstein, P. A. et. al (1998). Aggression Replacement Training (ART).
Henggeler, W. S. (1998). Multisystemic treatment of antisocial behaviour in children and
adolescents. The Guilfor Press, New York.
Patterson, G.R., Reid.J., and Dishion, T.J. (1992). A social interactional approach, V. 4:
Antisocial Boys. Castalia Publishing Company, Eugen, OR.
Staki, ., Staki, M. (2006). Planiranje i programiranje vaspitno-terapeutskog rada sa
decom i omladinom sa poremeajima u ponaanju, emocionalnom i socijalnom razvoju.
Prirunik za strunjake u socijalnoj zatiti i maloletnikom pravosuu. Ministarstvo
rada, zapoljavanja i socijalne politike, Beograd.
96
Strana iskustva
O hraniteljstvu iz druge perspektive
97
98
10
O hraniteljstvu iz druge perspektive
Tatjana olin
Autorka ovog teksta gaji posebno potovanje i divljenje prema ljudima koji su hranitelji
ne samo kao kliniki psiholog svestan odgovornosti koju nosi preuzimanje obaveze da se
gaji i neguje dete iz druge bioloke porodice, ve i zbog toga to je sama prola kroz iskustvo
hraniteljstva. Dodue, u sistemu socijalne zatite znaajno drugaijim od onog kakav je u naoj
zemlji danas ali sa istim zadatkom koji ima hranitelj bilo gde u svetu: da se brine, uzgaja,
vaspitava, vodi i neguje mlade ljude koji u datom trenutku ne mogu da ive sa svojim biolokim
porodicama, a koji, samim tim, zahtevaju vie roditeljske panje i ulaganja nego tipina deca.
Autorka teksta je sebi postavila zadatak da najobjektivnije mogue naglasi pojedine aspekte
sistema socijalne zatite u kojem je hraniteljstvo organizovano na nain opisan u tekstu koji
sledi, a itaocu se preputa da sam prosudi o prednostima i nedostacima takvog sistema.
Ovo to itate zasniva se na linom iskustvu vie od pet godina, od januara 1989.
godine do juna 1994, autorka ovog teksta radila je kao specijalizovani hranitelj za maloletnike
sa problemima u ponaanju, u Los Anelesu (Kalifornija, SAD). Tanije autorka je bila
zaposlena u privatnoj ustanovi akreditovanoj za smetaj i praenje dece na specijalizovanom
hraniteljstvu1, tj. za pruanje usluga hraniteljskog smetaja2 odreenom profilu klijenata (San
Fernando Valley Child and Family Guidance Center).
Klijenti kojima ova agencija prua usluge hraniteljstva su deca uzrasta 718 godina,
koji se za ovu vrstu usluge/smetaja kvalifikuju pod korisnikom kategorijom maloletnika sa
ozbiljnim emocionalnim poremeajima3. To su obino, ali ne po pravilu, maloletni poinioci
U sistemu socijalne zatite o kojem govorimo, svaka hraniteljska porodica je u neku ruku specijalizovana,
poto je sistem organizovan tako da podstie bioloke porodice da se brinu o svojoj deci koliko god i dokle god
mogu, a deca se ne smetaju u velike domove, tako da dospevaju do hraniteljske porodice kada su stvari ve
uveliko krenule naopako, tj. svako dete je u velikom riziku.
2
U sistemu koji opisujemo hraniteljstvo predstavlja uslugu u okviru socijalne zatite, smatra se
privremenim, a hranitelji su u sutini strunjaci angaovani u socijalnoj zatiti. Kod nas je hraniteljstvo pravo i
institut Porodinog zakona i institut Zakona o socijalnoj zatiti i obezbeenja socijalne sigurnosti graana, a takoe
postoji razlika izmeu porodinog smetaja i hraniteljstva.
3
To bi donekle odgovaralo terminu deca sa poremeajima u ponaanju koji se upotrebljava kod nas.
Ranih devedesetih godina XX veka u SAD ova korisnika kategorija severely emotionally disturbed (SED),
svrstavana je u usluge socijalne zatite za osobe sa invaliditetom. Ova kategorizacija je izmenjena 1997. godine
amandmanima zakona o uslugama garantovanim osobama sa invaliditetom izvorni naziv zakona: Individuals
with Disabilities Education Act (IDEA).
1
99
krivinih dela koji zbog ozbiljno poremeenih porodinih odnosa ne mogu da borave u
svojim biolokim porodicama i/ili ije porodice nisu u stanju da sprovode mere pojaanog
nadzora, ili deca sa ozbiljnim poremeajima linosti koja nisu poinila krivina dela a kojima
bioloki roditelji ne mogu da obezbede sigurnost (predstavljaju opasnost po sebe ili druge).
Poto je poznato da zavodski/zatvorski ili bilo kakav domski tip smetaja za ovu populaciju
ima ograniene efekte (ako se efekti mere incidencijom recidivizma)1, socijalni radnici uvek
pokuavaju da ovu decu smeste u specijalizovane hraniteljske porodice, a ustanove koje se bave
specijalizovanim hraniteljstvom su mnogobrojne i, u gradu od 15 miliona stanovnika, uvek
zaposlene.
Iz ekonomskog interesa, racionalizacije dravne administracije, sistemskog pristupa
kojim se pospeuje razvoj pluratitetnih usluga u socijalnoj zatiti i stvara konkurentnost na
tritu usluga, drava se pre svega, i skoro iskljuivo, bavi definisanjem standarda kvaliteta
pojedinih usluga (u ovom sluaju hraniteljstva), akreditovanjem i licenciranjem agencija i
pojedinaca koji te usluge pruaju, inspekcijom i nadzorom tih entiteta, procenom korisnikove
kvalifikovanosti (eligibility) za odreene usluge.
Pitanje ko e usluge odreenog tipa i pruati je otvoreno svi pojedinci i ustanove koje
ispunjavaju postavljene kriterijume (ispunjavaju standarde kvaliteta) su u igri tj. mogu da
upute zahtev za dobijanjem dozvole da se stave na trite i ponude svoje usluge. To, naravno,
podstie nadmetanje izmeu raznih privatnih i dravnih ustanova i pojedinaca da prue to
kvalitetnije usluge, poto oni koji to ne ine, ak i kada prou dravnu proveru i ozvanie
se (akredituju), ako ne odre visok kvalitet usluga tj. klijenti i njihovi socijalni radnici nisu
zadovoljni dobijenom uslugom, po pravom trinom principu ispadaju iz igre (socijalne
slube prestanu da smetaju decu u njihove porodice).
Drava tj. dravne slube socijalne zatite2 procenjuju da li se klijent (dete) kvalifikuje
za odreene usluge socijalne zatite (koje plaa drava) i poto je princip novac prati klijenta
(money follows the client) primenjen u potpunosti, a sistem decentralizovan, socijalnim
radnicima i njihovim klijentima (porodicama) je preputeno da biraju gde ele da te usluge
i dobiju. Znai, kada se donese odluka da se dete po prethodno definisanim kriterijumima
jednakim za sve, kvalifikuje za hraniteljski smetaj, socijalni radnik koji vodi sluaj (case
manager) i dete tj. porodica biraju gde e dete ii na porodini smetaj (uvek potujui
princip blizine biolokoj porodici, jer je cilj uvek, makar i teorijski, reunifikacija i reintegracija
u prirodno okruenje, a privremenost hraniteljskog smetaja se podrazumeva). Klijent i dete
(porodica) biraju hranitelje i po sopstvenim nezvaninim kriterijumima verskoj ili etnikoj/
kulturolokoj pripadnosti i sl. Ukoliko se na tritu usluga za koju se klijent kvalifikovao
nae ona koja kota vie od sume dodeljene iz dravne kase, klijent moe samostalno pokriti
razliku u ceni. Znai, postoje agencije i hraniteljske porodice koje uslugu naplauju vie od
cene koju drava nudi ako roditelj eli da dete smesti u takvu porodicu, on nadoknauje
razliku u ceni.
1
Poznato je da tretman veeg broja maloletnika sa tendencijama ka socijalno neprihvatljivom ponaanju
u ogranienom prostoru (domsko, zavodsko, zatvorsko okruenje) ima ograniene efekte delikventi poetnici
u takvim uslovima mnogo ee ispeku zanat stopa ponovljenih delikventnih dela je vea meu populacijom
koja je tretirana u domskom okruenju u odnosu na onu u specijalizovanim hraniteljskim porodicama ili malim
kunim zajednicama. Dodue, isto tako je tano da se u specijalizovane hraniteljske porodice smetaju ona deca
koja naprave manji belaj, tj. verovatno lake patologije.
2
State Child Protection Services ili neto to bi, zbog nekih slinosti, jasnoe radi, moglo da se uporedi sa
naim centrima za socijalni rad.
100
Jednom akreditovana ustanova, u zavisnosti od vrste usluga koje prua, a ovde govorimo
o hraniteljstvu, mora se redovno iznova akreditovati (svake tri godine u ovom sluaju) da bi
obnovila dozvolu za rad koju izdaje drava (ekvivalent naeg Ministarstva za socijalnu
politiku). Ustanove moraju da ispunjavaju niz komplikovanih uslova tj. da dokazuju dravnim
organima da mrea njenih hraniteljskih porodica prua usluge potujui vrlo visoke, striktno
definisane standarde kvaliteta1. U toku tri godine koliko je akreditacija na snazi, svaku hraniteljsku
porodicu e barem jednom godinje (nenajavljeno!) posetiti dravna sluba za nadzor. Ukoliko
se ustanovi da postoje vea odstupanja od zacrtanih standarda kvaliteta (deca se ale na lo
tretman, nema dovoljno hrane i sl.) ustanovi se moe odmah zabraniti rad. Ukoliko se nau
nedrastina odstupanja od propisanih standarda (svako dete nema svoj dezodorans, Knjiga o
meni nije kurentna i sl.) ustanova biva kanjena odreenom novanom sumom, a odstupanje
se mora ispraviti (opet je, nenajavljeno, iskontroliu).
Dakle, ustanova je veoma zainteresovana da izabere kvalitetne hranitelje koji e sprovoditi
individualni plan tretmana (koji svako dete u sistemu socijalne zatite mora da ima!)2 za svako
dete na najbolji mogui nain, to se, naravno, meri klijentovim dostizanjem ciljeva definisanih
u njegovom individualnom planu tretmana (IPT). to bre klijent dostigne svoje IPT ciljeve
(mada, naravno, nisu samo hranitelji zadueni za njegovo implementiranje, ve svi sistemi
zajedniki, te je ustanova izuzetno motivisana da inicira i neguje meusistemsku saradnju!), to
se ustanova bolje kotira na hraniteljskom tritu, to znai da moe i da povea cenu svojih
usluga. Naravno, to bolje i kvalitetnije hranitelje agencija zapoljava, to je vea verovatnoa
da e se ciljevi individualnog plana tretmana klijenta uspeno i kvalitetno dostii, ustanova
postati popularnija meu socijalnim radnicima i raditi punim kapacitetom.
Ustanova je ta koja bira, organizuje, vri nadzor, prati, prua profesionalnu podrku
svakom hranitelju u svojoj mrei specijalizovanih hraniteljskih porodica i stoji kao zatitni
i ugovarajui entitet izmeu socijalnih slubi, pravosudnih organa, zdravstva i hraniteljskih
porodica3. Ustanova je ta koja garantuje kvalitet nege i visoke standarde usluge koje klijenti
dobijaju, i ta koja potpisuje ugovor sa dravom o pruanju usluge za svakog klijenta (tj. sa
dravnim slubama za brigu o deci). Drei se principa pruiti to kvalitetniju uslugu italac
bi pretpostavio da je proces odabira hraniteljskih porodica veoma komplikovan i dugotrajan. Ali
naprotiv! Selekcija je kratka i jednostavna ono to sledi posle prijema u hraniteljsku mreu je
komplikovano i dugotrajno sistematsko obuavanje, praenje profesionalnog rasta hranitelja,
konstantna supervizija i podrka u prvim mesecima rada svakodnevna, a kasnije nedeljna
supervizija strunjaka iz ustanove, obavezno mentorstvo starijih hranitelja, intenzivno
i konstantno struno obuavanje u okviru internih programa obuke, rad na sebi zajedno sa
klijentima, plaeni dodatni edukativni seminari... U ovom sistemu hranitelj (a posebno za
klijentelu kao to je ve opisana) bukvalno nikada nije ostavljen bez podrke i pomoi.
Standardi za specijalizovano hraniteljstvo se odnose na itav niz stavki od toga koliko pari donjeg vea
dete mora da ima, koliko kalorija koje se dobijaju od ugljenih hidrata treba da unese svakodnevno, koliko poseta
kulturnim insititucijama meseno, do naina komuniciranja sa biolokim roditeljima, naina definisanja dnevnog
rasporeda kunih zadataka itd.
2
Ne moe se biti u sistemu socijalne zatite bez plana izlaska iz zatite; to vai ak i za one kojima e
odreene usluge biti potrebne itavog ivota, kao to su osobe sa fizikim hendikepom kojima treba konstantna
nega i za njih postoji plan kojim se osposobljavaju za to samostalnije funkcionisanje, a socijalne slube paralelno
planiraju tehniku pomo za to samostalnije funkcionisanje.
3
Ustanova u kojoj je autorka ovog lanka radila imala je na desetine svojih hraniteljskih porodica u Los
Anelesu.
1
101
U takvom sistemu mnogi mladi brani parovi, koji su na poetku svog profesionalnog
razvoja u srodnim profesionalnim oblastima, regrutuju se za hranitelje, znajui da e u njih biti
ulagano i da e na taj nain usavriti svoje profesionalne sposobnosti i uveati svoje kompetencije
(to je veoma motiviue, jer su oni plaeni dok se ulae u njihov profesionalni rast). Naravno,
ti parovi esto prestaju da budu hranitelji kada krenu da se penju profesionalnom lestvicom,
ree da osnuju ili proire svoju bioloku porodicu. Relativno je mali broj ljudi koji se bave
hraniteljstvom itav svoj radni vek.
U ustanovi u kojoj je autorka radila1, da bi se porodica kvalifikovala da postane
specijalizovana hraniteljska porodica, a podsetimo u pitanju su deca sa razliitim problemima
u ponaanju, trebalo je da ispunjava samo nekoliko uslova: da porodica bude sainjena od
zvanino venanog heteroseksualnog para ljudi sa branim staom minimum dve godine (znai,
mukarac i ena sa venanicom starijom od dve godine)2, da su vlasnici kola (automobila),
da oba partnera teno govore engleski jezik (ako su stranci, da poloe test engleskog jezika),
da nijedan partner nikada nije bio krivino kanjavan (oba partnera prou tzv. background
check odnosno proveru biografskih podataka), da su oba partnera mentalno i emotivno stabilne
i integrisane osobe sa vrstom meusobnom emotivnom vezom (oba partnera prou bateriju
psiholokih/psihijatrijskih testova MMPI /Minnesota Multiphasic Personality Inventory/
i sl.). Porodice iz manjinskih grupa, i porodice koje govore panski3 imaju preferencijalni
tretman. Na porodice sa sopstvenom decom se takoe gleda blagonaklono, mada tu postoje
pravila vezana za pol i uzrast4.
Ustanove su, dakle, iz iskustva zakljuile da je selekcija, pre svega mentalno zdravih
ljudi koji imaju stabilan meusobni odnos, minimum iz koga moe da se dobije maksimum u
hraniteljskom poslu kada su u pitanju deca sa poremeajima u ponaanju (ta deca, po pravilu,
predstavljaju izuzetno delikatnu populaciju za rad). Krajnje pragmatino, iz procesa selekcije
izbaene su sve birokratske zavrzlame, dugi programi obuke kao uslov za selekciju, procena
motivacije (ako si se prijavio da bude hranitelj, mora da si motivisan!), ispitivanje podobnosti,
strunih procena, ocena... Fokus je na potpuno suprotnoj strani ono to se potencira je podrka
i negovanje svakog pojedinanog hranitelja, svake hraniteljske porodice i svakog deteta na
hraniteljstvu da dostigne svoj maksimum, podrazumevajui da se dobar hranitelj gradi i raste s
vremenom, a ne dobija na gotovo.
Hraniteljska porodica ima konstantnu podrku ona ne samo da moe, ve joj se daje
i podstrek da to ee razgovara i via svog supervizora u ustanovi da bi prodiskutovali i
posavetovali se o bilo kom problemu, ne samo vezanom za dete na smetaju, ve i o svojim
branim odnosima i drugim stvarima. Supervizori gotovo nikad ne sede u kancelarijama, ve su
Standardi usluga socijalne zatite i programa rada su veoma striktno definisani i predstavljaju promenljivu
kategoriju (tj. redovno se revidiraju i redefiniu). U ovom tekstu navedeni su kriterijumi za inicijalni izbor hranitelja
iz ranih devedesetih godina XX veka.
2
Ovo, inae, nije zahtev za hranitelje specijalizovane za druge vrste klijenata hranitelj moe biti i osoba
bez partnera (samohrana majka, neudata ena, penzioner ...) oni su rei u sistemu, ali ne zato to im sistem
onemoguava da budu hranitelji, ve zbog toga to se manje ljudi, koji ive sami, prijavljuju za hranitelje.
3
Kalifornija je drava sa izuzetno visokom ikano populacijom (hispano porekla, pansko govorno
podruje). Manjinske grupe su, kao i drugde, disproporcionalno visoko reprezentovane u specijalnom obrazovanju
dece koja su u sukobu sa zakonom i generalno klijentelom socijalnih slubi. Zato se pozitivno diskriminiu
osobe sa znanjem panskog jezika pri zapoljavanju u bilo koji oblik javnih usluga.
4
Ta pravila su vrlo striktna i za same klijente (hranjenike) deca su uvek istog pola (nema meanja zbog
problematike vezane za seksualno odrastanje) i maksimum etiri godine razlike izmeu najstarijih i najmlaih
(zakon podrazumeva krivino tretiranje svakog seksualnog kontakta meu decom iji je hronoloki uzrast vei od
etiri godine razlike, te se, zbog specifinosti populacije, izbegava rizik ovakve vrste).
1
102
na terenu, u porodicama (kada je to prikladno, znajui da nije dobro ni da stalno vise u tuoj
kui. Supervizor, dodue, najmanje jednom nedeljno organizuje redovne porodine sastanke
na kojima se diskutuje sve to moe biti aktuelno u ivotu jedne porodice, od ponaanja klijenta,
ponaanja hranitelja, plana izlazaka, kako prii devojici koja ti se svia, ta raditi sa biolokim
roditeljem koji je problematian... Supervizor takoe, uz pomo hranitelja, blisko prati razvoj
odnosa izmeu deteta na smetaju i njegove bioloke porodice, radei na osnaivanju porodice
i razvoju detetovih sposobnosti samostalnog funkcionisanja (to je uvek cilj IPT-a).
Vano je napomenuti da ustanova ni sluajno nije neka birokratizovana, velika
organizacija, sa gomilom dodatnog osoblja. Da bi se akreditovala, ustanova mora ispuniti
vrlo malo zahteva vezanih za menadment: mora imati jednog licenciranog psihoterapeuta (to
je taj supervizor u ustanovi) na svakih est klijenata, administratora, specijalistu za integraciju i
meusistemsku saradnju kojom se stvaraju uslovi za povratak u iru zajednicu na svakih 12
klijenata, knjigovou, i to je to! Poto su stalno na terenu, manje ustanove ak nemaju potrebe
za posebnim kancelarijskim prostorom, ve esto koriste prostor u nekoj od hraniteljskih kua.
Naravno, uspene ustanove, kao ova u kojoj je autorka radila, imaju desetine hraniteljskih
porodica, te prema tome i desetine pomaueg osoblja, mogu da priute i radne terapeute,
po ugovoru angauju svoje psihijatre, logopede ... mogu ak i da kupe svoje kue u lepim
delovima grada, to im omoguava da privuku kadar boljeg kvaliteta za istu platu kao to
je plata hranitelja koji koriste svoj prostor1, poto je za visokokvalifikovane porodice (npr.
hraniteljka psiholog, hranitelj nastavnik) koje nemaju svoje kue, mogunost ivota u kui
snaan motivacioni faktor.
U isto vreme, hranitelji, koji ive kao tipine porodice (jedan lan roditeljskog para,
dodue, mora biti kuni roditelj2 ili, kako bismo mi rekli, domaica, dok je drugom dozvoljeno
da radi) obavljaju uobiajene dnevne poslove, vode decu kod lekara kad zatreba, idu u bioskop
i pozorite (obavezno po propisanim standardima kvaliteta usluge!), idu u park, u etnje ... ive
to tipiniji ivot. Klijent u svakom trenutku zna da je na privremenom smetaju, o tome se
razgovara i radi na tome, kvalitetni i bliski odnosi sa hraniteljima se neguju, ali se uvek radi
na osamostaljivanju. Klijent zna koji su ciljevi njegovog IPT. Naravno to zna i hranitelj, koji
aktivno pomae klijentu da ih dostigne. Oko i jednog i drugog je tim strunjaka koji im pomau
na svakom koraku. Hraniteljeve nedoumice i tekoe se razrauju i prevazilaze. Bioloki roditelj
ima zagarantovano pravo (sem ako je to sudskim nalogom drugaije regulisano) da u svako
doba dana razgovara ili poseti svoje dete.
Obeavi sebi da e se uzdrati od prepriavanja dogodovtina iz svog hraniteljskog staa
(a bilo ih je na pretek!) i emotivnih izliva nostalgije za danima najrapidnijeg sopstvenog (linog i
profesionalnog) rasta, autorka ipak mora na kraju da podeli sa itaocima da je za te etiri godine
ivota sa decom koju je, po pravilu, drutvo odbacilo (ne bez razloga neki od njih su poinili
dela koja je teko shvatiti), a porodice napustile, sa viestrukim problemima (zlostavljana i
zanemarivana u biolokim porodicama, mentalna retardacija, ozbiljni psihijatrijski poremeaji),
ve otpisana i obeleena kao drutveni kart nauila ta zaista znai biti roditelj, ta
zaista znai voleti istim srcem i bez vrednovanja, nauila lekovitoj snazi takvog odnosa prema
drugima, shvatila svu velianstvenost mogunosti uticaja na ljudski rast i razvoj.
A za one meu nama koji u naoj zemlji, u dananje vreme, postanu hranitelji, autorka
ovog teksta teko da moe da nae prikladne i dovoljno snane rei divljenja. Svaka vam ast!
Vi ste moji heroji!
Tako je autorka ovog teksta sa svojom porodicom ivela u agencijskoj kui dok je bila hranitelj.
At-home-mom or at-home-dad.
1
2
103
104
O projektu ukratko
105
106
Hraniteljstvo za decu sa posebnim potrebama

I JA SAM DETE
Nosilac projekta
Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci FAMILIA
Partneri
Gradski centar za socijalni rad
Zavod za vaspitanje dece i omladine Vasa Staji
Neformalni partner: Centar za zatitu odojadi, dece i omladine
Trajanje projekta
Izvoenje projekta trajalo je 11 meseci.
Podrka
Projekat je realizovan uz podrku Fonda za socijalne inovacije Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne politike i Programa UN za razvoj (UNDP).
Polazno stanovite
Deca sa posebnim potrebama (tekoama u razvoju ili problemima u ponaanju), u
sutini su deca kojoj treba adekvatno porodino okruenje za optimalan razvoj, odrastanje i
obezbeivanje drugih prava predvienih Konvencijom o pravima deteta.
Opti cilj projekta

Stvaranje uslova za optimalan razvoj i socijalnu integraciju dece sa posebnim potrebama
u skladu sa vrednostima meunarodnih dokumenata i pravima dostupnim svakom
detetu bez diskriminacije, a naroito ostvarenje prava na ivot u porodici, uz uvaavanje
njegovog miljenja i ostvarenje prava na obrazovanje pod jednakim uslovima i prava
na privatnost.
107
Svrha
projekta
Indikatori za svrhu projekta

(pokazatelji promene kod glavne ciljne grupe)
Stvaranje uslova i kapaciteta

za uspostavljanje prakse
specijalizovanog hraniteljstva
1. Poveanje broja dece sa tekoama u razvoju

na porodinom smetaju.
2. Realizacija hraniteljstva za decu sa tekoama
u ponaanju (iz PIT programa).
3. Unapreenje kvaliteta staranja o deci sa
posebnim potrebama na porodinom
smetaju:
unapreenjem postupaka regrutacije,
selekcije i pripreme hranitelja (koncept
programa pripreme)
unapreenjem praenja i podrke (Prirunik
za model podrke)
podizanjem kompetencija strunjaka
definisanjem postupaka, uloga i zadataka
svih ukljuenih aktera
Glavne ciljne grupe

a) Deca sa posebnim potrebama u hraniteljskim porodicama na podruju Beograda
b) Deca sa tekoama u ponaanju iz Programa za intenzivni tretman Zavoda za
vaspitanje dece i omladine
c) Novoregrutovani hranitelji koji su proli program pripreme a nisu zasnovali
hraniteljstvo (61)
d) Hranitelji prijavljeni i izabrani za smetaj dece iz PIT programa
e) Postojei hranitelji na podruju Beograda koji imaju decu sa posebnim potrebama
na smetaju
f) Strunjaci centara za socijalni rad Gradskog centra za socijalni rad i Zavoda za
vaspitanje dece i omladine
Ostale ciljne grupe

a) Deca sa posebnim potrebama u ustanovama (u potrebi za porodinim smetajem)
b) Deca sa tekoama u ponaanju smetena u vaspitne zavode
c) Strunjaci Gradskog centra za socijalni rad iz Odeljenja timovi za decu bez
roditeljskog staranja
d) Strunjaci uputnih centara za socijalni rad (dece iz Zavoda)
e) Strunjaci u ustanovama (kao to je Centar za zatitu odojadi, dece i omladine)
f) Hranitelji sa podruja Beograda
108
Aktivnosti (3 programa)
Program osnaivanja i podizanja kompetencija
hranitelja i dece sa posebnim potrebama
Izvoenje projekta trajalo je 10 meseci.
Cilj i svrha programa

Podrati hraniteljske porodice u brizi o detetu.
Razviti kod hraniteljskih porodica aktivan stav u reavanju problema.
Pomoi hraniteljima da budu partneri.
Razviti veze sa lokalnom zajednicom u cilju odrivosti programa.
Kroz aktivnu razmenu iskustava sa hraniteljima proraene su teme o identitetu deteta,
eventualni vaspitni problemi i nain njihovog reavanja kao pomo hraniteljima u sistematskom
planiranju razvoja deteta i praenja efekata razvoja.
Aktivna saradnja sa vrtiem i kolom u lokalnoj zajednici, kao i eventualnim drugim
oblicima podrke hraniteljskoj porodici je takoe obuhvaena programom.
Oekivani rezultati
Osposobljeni hranitelji za kvalitetnije staranje o deci
Prirunik za usluge podrke hraniteljskim porodicama koje imaju na smetaju decu sa
posebnim potrebama
Preporuke za program pripreme hranitelja za specijalizovano hraniteljstvo
Hranitelji, koji su pripremljeni za promovisanje specijalizovanog hraniteljstva u okviru
programa senzitivizacije.
Program se realizuje na 2 lokaliteta:
Ue podruje Beograda
Barajevo.
Forma rada
Dva sastanka meseno sa hraniteljima i decom u trajanju od 2 sata (+1 sat za individualne
razgovore, evaluaciju)
Sastanke vode strunjaci za decu sa posebnim potrebama
Strunjak iz centra za socijalni rad
Vaspita, kolski psiholog i drugi profili strunjaka koji rade sa decom
Podrka: program psihosocijalne podrke telefonom (1 dan u nedelji), dva tematska
broja Vodia za hraniteljstvo.
109
Sadraj i teme
ta znam o detetu, ta dete zna, ta voli, emu se raduje (o ouvanim sposobnostima
deteta, kako ih otkriti, kako podstai deju radoznalost)
O dejim potrebama (egzistencijalne, sigurnost, ljubav, priznanje, samopotovanje,
estetske, saznajne, razvojne)
Kako zadovoljiti deje potrebe, kako podstai razvoj deteta/adolescenta (motivacija,
znaaj deje igre, iskustvo hranitelja sa podsticajem razvoja)
Tipina deja/adolescentna interesovanja (zadovoljavanje interesovanja kroz igru,
uticaj pola deteta na izbor igara, uticaj uzrasta deteta na izbor igara, prikaz filma o
znaaju igre)
Dete u hraniteljskoj porodici (prilagoavanje jednih na druge)
Odnos sa lanovima porodice, vaspitanje deteta u hraniteljskoj porodici (osobenosti
odnosa dete hranitelj itd.)
Dete u vrtiu/koli, izrada individualnih programa podsticanja razvoja, analiza
programa razvoja (izlaganje pojedinanih programa, diskusija, razmena iskustava)
ta sada znam o detetu (intelektualni razvoj, afektivne veze, atmosfera u porodici)
Izvori podrke u lokalnoj zajednici (zdravstvo, vrti, kola, NVO)
Kako proceniti rezultate programa.
Efekti se prate na tri meseca primenom posebno konstruisanog upitnika za hranitelje i
opservacijom dece.
Program senzitivizacije za specijalizovano hraniteljstvo

Promovisanje prava dece sa posebnim potrebama na ivot u porodici (6 meseci, priprema
poinje u etvrtom mesecu od zapoinjanja rada na projektu).
Cilj programa
Savladavanje otpora i barijera prema deci sa posebnim potrebama
Promovisanje njihovih prava i zagovaranje porodinog oblika staranja o njima,
ukljuujui hraniteljstvo
Podsticanje i lake prihvatanje mogunosti za konkretan smetaj deteta u porodicu.
110
Ciljna grupa
Hranitelji koji su proli program pripreme i procene za hraniteljstvo, ali ga jo nisu
zasnovali.
Oekivani rezultati
Promena miljenja i orijentacija u stavovima (manje otpora, vie pozitivnog u
stavovima)
Izraena spremnost za specijalizovano hraniteljstvo
Preporuke za program senzitivizacije i pripreme za specijalizovano hraniteljstvo.
Forma rada
Aktivna razmena iskustava:
sadanjih hranitelja dece sa posebnim potrebama;
odraslih mladih (nekadanje dece sa posebnim potrebama);
razliitih profila strunjaka koji su u direktnom kontaktu i brinu se o deci sa posebnim
potrebama, korienjem raznovrsnih naina prezentacije podataka i pria iz ivota (film,
ivotne prie i sl.).
Sadraj i teme
Kako smo odluili da se bavimo hraniteljstvom i ta sada o tome mislimo
Ljudske potrebe i potrebe dece uopte
ta ne znamo, ega se plaimo i kakva su naa iskustva sa osobama sa posebnim
potrebama
Ko su deca sa posebnim potrebama i gde se ona nalaze
ta nedostaje deci u ustanovama
Koje su prednosti odrastanja dece sa posebnim potrebama u porodinom okruenju
kako porodica moe da bude lekovita
ta moemo da pruimo, a ta ne (u mojoj porodici)
ta porodica misli o novoj perspektivi hraniteljstva
Ja sam bio dete sa posebnim potrebama
ta moe da se oekuje od strunjaka
Napredujemo korak po korak (iskustva iz programa za osnaivanje hranitelja).
Dva sastanka meseno u proseku (sadraj tema u prilogu) u trajanju od 2 sata (+ 1 za
evaluaciju i individualne razgovore), a dva sastanka e biti posebno odrana sa prezentacijiom
iskustva iz programa osnaivanja i podizanja kompetencija hranitelja.
Pripremne aktivnosti motivisanje novih hranitelja za ulazak u program organizuju
strunjaci Asocijacije FAMILIA preko programa Psihosocijalni program podrke pomo
telefonom (jedan dan nedeljno), a u toku programa dodatnim informisanjem (dva tematska
broja Vodia).
111
Grupne sastanke po pravilu vode dve osobe: domain, neophodan zbog stvaranja dobre
klime u grupi, koji je ujedno i nosilac teme, i rukovodilac Beogradskog tima za hraniteljstvo.
Oekivani rezultati
Odreeni broj uesnika zainteresovanih za specijalizovano hraniteljstvo (bilo koji
oblik)
Preporuke za koncipiranje programa pripreme hranitelja za specijalizovano
hraniteljstvo.
Program specijalizovanog hraniteljstva

za decu sa problemima u ponaanju
Izvoenje projekta predvieno je da traje 11 meseci.
Cilj programa
Stvaranje uslova za optimalan razvoj dece sa problemima u ponaanju putem
uspostavljanja i razvoja specijalizovanog hraniteljstva (pilot-model).
Ciljna grupa
Deca u okviru Programa intenzivnog tretmana, koji se odvija u Zavodu za vaspitanje
dece i omladine Vasa Staji u Beogradu grupa ima 9 lanova, program je ukupno
prolo 20 dece; porodice koje su dobile pozitivnu procenu podobnosti i prole program
pripreme za hraniteljstvo, ali ga nisu jo zasnovale 61.
Sadraj programa i faze realizacije

1. Senzitiviranje strunjaka i sprovoenje kampanja za izbor hranitelja za specijalizovano
hraniteljstvo;
2. Priprema i hranitelja i strunjaka za primenu modela;
3. Pripreme za smetanje deteta u porodicu (izbor porodica, priprema porodica i dece, rad
na planu tretmana i zatite, poetak adaptacije kroz vikend-hraniteljstvo);
4. Realizacija specijalizovanog hraniteljstva smetajem deteta u porodicu i nastavak
njegovog tretmana u mnogo stimulativnijem porodinom okruenju.
112
Oekivani rezultati
Zbrinjavanje (bar jednog, poeljno 3 do 5) dece iz programa PIT u specijalizovane
hraniteljske porodice. Uspean nastavak tretmana razvoja prosocijalnih vetina i odsustvo
recidiva u ponaanju dece.
Senzitivizacija, regrutovanje i podizanje kompetencija hranitelja koji e preuzeti decu
iz PIT programa.
Unapreenje razumevanja strunjaka iz obuhvaenih centara u vezi sa potrebama dece
sa problemima u ponaanju, koja su ukljuena u PIT program, i naina na koji se putem
specijalizovanog hraniteljstva mogu razvijati prosocijalne vetine kod njih.
Definisanje svih segmenata programa specijalizovanog hraniteljstva, ukljuujui i
utvrivanje neophodnih prateih slubi i promena u sistemu neophodnih za njegovo
ustanovljavanje, kao i provera modela specijalizovanog hraniteljstva Oregonskog
kliniko-istraivakog centra.
Preporuke
Kako odrati pozitivne efekte programa senzitivizacije i pripreme za
specijalizovano hraniteljstvo
Program pripreme i procene hranitelja treba da prati dobro koncipirana, sistematska,
kontinuirana, koordinisana i uvremenjena aktivnost i saradnja svih ukljuenih strunjaka
i relevantnih institucija (centri za socijalni rad, ustanove za smetaj dece, druge relevantne
institucije i organizacije).
Iskustvo iz projekta upozorava da odsustvo iste uzrokuje osipanje potencijalnih
hranitelja promena motivacije i sl.
Ukoliko se ne ostvari optimalan porodini smetaj u razumno vreme, kod tih hranitelja
treba na primeren nain odravati motivaciju za hraniteljstvo.
Program pripreme treba da bude podran i drugim vidovima osnaivanja, pre svega
informisanjem (broure, leci, prirunici, glasila), kao i dostupnom slubom informisanja
i podrke (razjanjavanje i odravanje motivacije).
Program pripreme za specijalizovano hraniteljstvo treba reiti na nivou sistema socijalne
zatite, uz razmatranje mogunosti za akreditaciju programa i njegovog poveravanja
instituciji ili nevladinoj organizaciji.
Iskustvo iz rada na programu ukazuje, u pojedinanim sluajevima, na nedovoljno
utemeljeno procenjivanje opte podobnosti za hraniteljstvo, ime se dobija pogrena
slika o stvarnom broju podobnih hranitelja, koja se komplikuje u sluaju potrebe za
smetanjem konkretnog deteta na hraniteljstvo.
113
Neka opta pitanja

Neophodno je da se postigne konsenzus i da strunjaci donesu odluke da e unapreenje
i razvoj ove vrste hraniteljstva posebno podrati, sagledavajui nepovoljne efekte
odsustva takve podrke, o emu govore iskustva steena u okviru ovoga projekta.
Postojanje ureene i objedinjene evidencije, da ne govorimo o korisnosti adekvatne baze
podataka (koja bi sadravala i mnoge informacije o dosadanjem angaovanju hranitelja,
problemima i efikasnosti), kao i o strukturi dece i njihovim specifinim potrebama, uz
postojanje slube sa ingerencijom za razmenu informacija, doprineli bi efikasnijem
nalaenju hraniteljskih porodica koje mogu da odgovore na potrebe dece.
Iskustvo iz projekta ukazuje da je u sluaju hraniteljstva, posebno specijalizovanog
hraniteljstva neophodno kontinuirano praenje radi procene i pruanja dodatne podrke
kako deci, tako i hraniteljima, a u interesu podsticanja i obezbeivanja uslova za
optimalan razvoj deteta. Odsustvo istog, iskustvo pokazuje, dovodi do zanemarivanja
potreba ove dece i specifinih naina njihovog zadovoljavanja i kri njihova osnovna
prava koja imaju kao i sva ostala deca (na razvoj, kolovanje, na nediskriminaciju itd.).
Preporuujemo da se ponovo razmotri mogunost profesionalizacije hraniteljstva upravo
za decu ometenu u razvoju i sa problemima u ponaanju.
Zakljuak
Generalno, pitanje hraniteljstva, kao i realizacije specijalizovanog hraniteljstva
neodvojivo je od pitanja promocije hraniteljstva i regrutovanja novih hranitelja, kao i razvoja i
unapreenja hraniteljstva uopte. Nerealno je godinama posle oekivati efekte jedne kampanje
za hraniteljstvo, ma koliko dobro osmiljena i realizovana ona bila. Njeni rezultati nisu
neiscrpni.
Promocija hraniteljstva, kao i regrutovanje novih hraniteljskih porodica treba da
predstavlja kontinuiranu aktivnost poverenu odreenoj instituciji, organizaciji ili slubi ili
veem broju njih, ali sa jasnim ulogama i koordinacijom.
Kontinuirana i, potrebama specijalizovanog hraniteljstva, prilagoena edukacija
strunjaka je neophodna, pri emu se mogu koristiti resursi nevladinih organizacija, ali i
visokokolskih ustanova (programi poslediplomske nastave i specijalizacije), kao i podsticanje
izdavanja strunih publikacija.
114
Osoblje angaovano u realizaciji projekta

Ime i prezime
Funkcija u projektnom timu
Marija Miti rukovodilac projekta
Kvalifikacije
Sulejman Hrnjica vodi program podrke hraniteljima
Ksenija Kondi
vodi program senzitivizacije,

domain radionica
vodi program spec. hraniteljstva

Branka Radojevi za decu sa problemima u
ponaanju
Violeta Jovanovi-Redi lan projektnog tima
psiholog, doktor nauka, oblast: porodica,

FAMILIA
psiholog, doktor nauka, oblast: deca sa
posebnim potrebama, FAMILIA
psiholog, psihoterapeut, doktor nauka,
oblast: deja psihopatologija, FAMILIA
psiholog, psihoterapeut, FAMILIA
pravnik, Gradski centar za socijalni rad
Nada arac lan projektnog tima
specijalni pedagog, Zavod za vaspitanje

dece i omladine
Tatjana olin konsultant na projektu
psiholog, magistar defektologije, oblast:

adolescenti sa psihikim poremeajima
Vesna Kutlei
konsultant deca sa tekoama u

ponaanju
psiholog, doktor nauka, psihoterapeut
lan projektnog tima kreiranje

Dragana Karleua i odravanje baze podataka za
potrebe projekta
matematiar, FAMILIA
Dragana Pavlovi asistent na projektu
komercijalista, FAMILIA
saradnik u programu spec.

specijalni pedagog, psihoterapeut,
Maida Stefanovi hraniteljstvo za decu sa tekoama
FAMILIA
u ponaanju
Gordana Stani
saradnik u programu
senzitivizacije
pedagog, Centar za zatitu odojadi, dece

i omladine
Svetlana Neveni
saradnik u programu
senzitivizacije
psiholog, Centar za zatitu odojadi, dece

i omladine
Emina Ili
saradnik u programu
senzitivizacije
pedijatar, FAMILIA
115
Tamara Borisavljevi
saradnik u programu
senzitivizacije
saradnik u programu podrke

Vera Rajovi hraniteljima dece sa posebnim
potrebama
ivorad Gaji
saradnik u programu hraniteljstva

za decu sa tekoama u ponaanju
psiholog, Gradski centar za socijalni rad
doktor psihologije, oblast: deca sa

posebnim potrebama
socijalni radnik, Zavod za vaspitanje dece

i omladine

Miodrag Pavlovi hraniteljima dece sa posebnim
potrebama
psiholog, Odeljenje GCSR ukarica

Lela Markovi hraniteljima dece sa posebnim
potrebama
pravnik, Odeljenje GCSR, Barajevo
Vesna Mili
saradnik u programu
senzitivizacije
socijalni radnik, FAMILIA
saradnici programa Pomo

telefonom1
Gordana Miladinovi urednik Vodia

Branka Koji saradnik u Klubu adolescenata
Gorana Vlai saradnik u Klubu adolescenata
Vladan Stojanovi saradnik u Klubu adolescenata
Iva Urdarevi saradnik u Klubu adolescenata
Predrag Petrovi
psiholozi, pedagozi, pravnici, pedijatri,

FAMILIA
FAMILIA
filolog, profesor eng. jezika, FAMILIA
psiholog, FAMILIA
mainski inenjer, FAMILIA
defektolog
psiholog
Milica Popovi, Olivera Vico, Vera Babi, Vana Kostenjak, Angelina Miljkovi, Kosara Petrui, Emina
Ili, Gordana Miladinovi.
1
116
Izdaje
FAMILIA
tampa
Mladost biro, Beograd
Tira
500
Beograd, 2007.
CIP-
,
364.65-058.862 (497.11) (082)
HRANITELJSTVO kao izazov: porodini
smetaj dece sa posebnim potrebama / Marija
Miti ...[et al.]. - Beograd: FAMILIA,
2007 (Beograd: Mladost biro). - 117 str.:
ilustr.; 24cm
Tira 500. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst.
ISBN 978-86-903917-2-1
1. ,
a) -
- - b)
- -
COBISS.SR - ID 137203724
118
, Asocijacija za alternativno porodino staranje o deci, je nevladina, neprofitna,

nestranaka organizacija koja, kroz razvijenu saradniku mreu, deluje na nivou republike Srbije sa
ciljem obezbeivanja porodinog zbrinjavanja dece bez odgovarajueg roditeljskog staranja inicirajui,
razvijajui i afirmiui razliite i sveobuhvatne modele podrke deci, biolokoj i alternativnoj
porodici kao i profesionalcima, a u skladu sa najboljim interesima deteta.
Asocijacija je osnovana 1998. godine sa ciljem da razvija sledee oblasti delovanja:
promocija hraniteljstva/porodinog smetaja i drugih oblika alternativnog porodinog staranja o deci u javnosti, meu
profesionalcima i predstavnicima dravnih organa;
edukacija strunjaka, volontera, hranitelja i prirodnih porodica u oblasti alternativnog porodinog staranja, u skladu
sa zakonom;
pomo i podrka srodnim projektima i inicijativama za unapreenje poloaja dece liene roditeljskog staranja;
drutvena afirmacija i poboljanje poloaja hraniteljskih porodica, organizovanje i sprovoenje humanitarnih akcija;
pokretanje inicijative za donoenje, izmenu i dopunu propisa znaajnih za ostvarivanje cilja Asocijacije;
podsticanje i sprovoenje istraivakog rada;
formiranje informativno-dokumentacionog centra o zatiti dece liene roditeljskog staranja u skladu sa zakonom;
saradnja sa ustanovama, organizacijama, udruenjima i pojedincima u zemlji i svetu, ukljuivanje u mree relevantne
za ostvarivanje cilja Asocijacije;
formiranje mree (pojedinci, grupe, organizacije) na teritoriji Srbije i Crne Gore u oblasti alternativnog porodinog
staranja;
priprema i izdavanje knjiga, glasila i promotivnog materijala u skladu sa zakonom.
ISBN 978-86-903917-2-1

Knjiga o Hraniteljstvu

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga o Hraniteljstvu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Projekat je podran od strane Fonda za socijalne inovacije.

Fond za socijalne inovacije je zajedniki program Ministarstva rada,

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Lista autora (abecednim redom po prezimenima):

FAMILIA, Beograd, 2007.

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Kome je knjiga namenjena

Kako je nastala ova knjiga

Osnovna pitanja o porodici

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Za svako dete postoji negde alternativna porodica,

Dete sa posebnim potrebama, s obzirom da ima sva prava zagarantovana Konvencijom

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Vaan pojam za razumevanje reagovanja porodice na stresne dogaaje je prevladavanje.

Porodica deteta sa razvojnom ometenou

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Brani par otac i majka

Koju poruku nose ovi i ukupni podaci?

Braa, sestre i druga deca u porodici

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Drutveni uticaji i dete sa posebnim

Hraniteljska porodica i specifini izazovi

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Kako olakati odgovore na izazove

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Kratak istorijat profesionalnog pristupa

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

O identitetu osoba sa posebnim potrebama

neophodno je da dobije informaciju o tome kakva je vrsta pripreme neophodna za prihvatanje

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

sa tekoama u intelektualnom razvoju najee je oteena i sposobnost izraavanja govorom

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Funkcija i osobenosti procene osobe ometene u razvoju

Tretman deteta sa posebnim potrebama

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Kao najei cilj tretmana deteta sa razvojnim tekoama navodi se otkrivanje i

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Aktuelnim reformskim promenama podstaknuta je adekvatnija zatita dece bez

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Opta podobnost hranitelja

Prava i obaveze hranjenika

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Hranjenik takoe ima sledea prava:

A u praksi izgleda ovako:

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

hranitelja. U raunarskom sistemu matinih filijala javio se problem neprihvatanja

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Termin deca sa posebnim potrebama na naim prostorima se koristi poslednjih nekoliko

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Deca ometena u razvoju

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Pentaxim je kombinovana vakcina koja sadri DTP, polio i HiB. Vakcinacija i

Gluva i nagluva deca (surditas et subsurditas)

Retov sindrom (Sy Rett)

IV stadijum kasna motorna deprivacija. Devojica je nepokretna. ivotni vek je 4050

Daunov sindrom (Sy Down)

Cerebralna paraliza (Paralisis cerebralis)

HRANITELJSTVO KAO IZAZOV

Rana procena cerebralne ugroenosti deteta je mogua iskljuivo u odgovarajuim