4

.



,


.



.

4
4

.

,

.


.
:

Teoreme o fiksnoj taki

Definicija 1: Neka g : [a, b] [ a, b] . Kaemo da je x fiksna ili nepokretna taka
preslikavanja g ako je

x g (x)

Teoreme o fiksnoj taki

Teorema 1 (auderova): Neka je g : [a, b] [ a, b] i neka je g neprekidno
preslikavanje. Tada g ima bar jednu nepokretnu taku.
Dokaz:

F ( x) x g ( x)
Ako je a g (a ) ili b g (b)

onda je a , odnosno b nepokretna taka.

U protivnom je a g (a ) i b g (b) , pa je

F (a ) a g (a) 0
F (b) b g (b) 0.
Obzirom da je F neprekidna funkcija, postoji (a, b) takvo da je F ( ) 0
tj. g ( ) .

Teoreme o fiksnoj taki; Metoda iteracije

Teorema 2: Neka je g : [a, b] [ a, b] diferencijabilna funkcija za koju postoji

L [0,1) tako da je

(x [a, b]) g ' ( x) L 1.

Tada g ima tano jednu nepokretnu taku.
Dokaz:
Funkcija g je neprekidna (jer je diferencijabilna) pa ima bar jednu nepokretnu
taku. Dokaimo da funkcija ne moe imati dve nepokretne take. Ako
pretpostavimo da g ima dve nepokretne take, x1 i x2 , bilo bi

x1 x2 g ( x1 ) g ( x2 ) g ' (c)( x1 x2 ) L x1 x2 x1 x2 .
(Kontradikcija!)
METODA ITERACIJE
Jednaina

f ( x) 0

se na [a, b] zamenjuje ekvivalentnom

x g ( x).

Metoda iteracije
Generie se niz {xn } :

x0 [a, b], xn g ( xn 1 ),

nN

Metoda iteracije
Teorema 3 (dovoljni uslovi konvergencije metode iteracije):
Neka diferencijabilna funkcija g : [a, b] [ a, b] zadovoljava uslov

(L [0,1))(x [a, b]) g ' ( x ) L 1.

Tada niz {xn } konvergira ka fiksnoj taki funkcije g i za svaki prirodan
broj n vai ocena

Ln
xn
x1 x0 .
1 L
Dokaz: Vai

xn g ( xn 1 ) g ( ) g '(cn )( xn 1 ) L xn 1
L L2 xn 2 L
Posle n koraka dobija se

xn Ln x0 0 ,
pa je

lim xn .
n

n ,

Metoda iteracije
Iz

x0 x0 x1 x1 x0 x1 L x0

sledi

x0

pa je

1
x0 x1 ,
1 L

Ln
xn
x1 x0 .
1 L

Napomena:
Ocena greke moe se dobiti iz poslednje dve iteracije. Iz

xn 1 g ( xn ) g ( ) g ' (cn )( xn ) L xn

L xn xn 1 xn 1 L xn 1 xn xn 1
sledi

xn 1

specijalno za 0 L 0.5 je

L
xn 1 xn .
1 L

xn 1 xn 1 xn .

Metoda iteracije
Teorema 4 (dovoljan uslov lokalne konvergencije):
Neka je fiksna taka funkcije g : [a, b] [ a, b] i neka je g '( x) neprekidna u
otvorenom intervalu koji sadri . Ako je g '( ) 1 , onda postoji 0 tako da
niz definisan sa

x0 ( , ), xn g ( xn 1 ),

nN

konvergira nepokretnoj taki funkcije g.

Dokaz:
Neka L g '( ) , 1 . Tada postoji 0 tako da je

(x [ , ]) g '( x) L 1,
zbog neprekidnosti g '( x) na [a, b] .
Funkcija g preslikava segment

[ , ] na samog sebe:

g ( x) g ( x) g ( ) g ' (c)( x ) L x L

Njutn Rafsonova metoda

NJUTN RAFSONOVA METODA ( METODA TANGENTI )

f ( x) 0 x g ( x)
g ( x) x h( x ) f ( x)
g ( x ) 1 h( x) f ( x ) h( x ) f ( x )
g ( ) 1 h( ) f ( ) 0 h( )

g ( x) x

1
1
, h( x )
f ( )
f ( x)

f ( x)
f ( x)

xn 1 xn

f ( xn )
,
f ( xn )

n 0, 1, ... ;

x0 [ a, b]

(1)

Teorema ( o lokalnoj konvergenciji ): Neka je f (x) neprekidna

funkcija i f ( x ) 0 u nekom otvorenom intervalu koji sadri gde je f ( ) 0.
Tada postoji

tako da niz definisan sa (1) konvergira ka

ako je

x0 .

Njutn Rafsonova metoda

Dokaz:

( f ( x)) 2 f ( x) f ( x) f ( x) f ( x)
g ( x) 1

2
( f ( x))
( f ( x)) 2

Obzirom da je g ( ) 0 i g neprekidna funkcija, postoji 0 i L , 0 L 1

g ( x) L 1,

x ,

i takvo
da jeTeoreme 3 sledi da je lim x .
Na
osnovu
n
n

Geometrijska interpretacija:

Njutn Rafsonova metoda

Teorema ( o izboru poetne aproksimacije ): Neka je f : [a, b] R dva puta
neprekidno diferencijabilna i neka je f (a ) f (b) 0. Ako su f i f stalnog znaka
na [a, b] i x0 [a, b]:
onda niz

xn 1 xn

f ( xn )
, (n 0, 1, ...)

f ( xn )

(1)

konvergira reenju jednaine f ( x) 0.

Dokaz: Pretpostavimo da je f ( a ) 0, f (b) 0; f ( x) 0, f ( x) 0, x [a, b].
Niz {xn } je ogranien odozdo sa :
1 n 0 : x0 jer je f ( x0 ) 0 i f je monotono rastua
2 pretpostavka:

xk (za neko k)

3 f ( ) f ( xk ( xk )) f ( xk )

f ( xk )
f ( k )
( xk )
( xk ) 2
1!
2!

f ( k )
( xk ) 2 0 sledi da je
Obzirom da je f ( ) 0 i
2!
f ( xk )

f ( xk )
( xk ) 0,
1!

Njutn Rafsonova metoda

odnosno

xk

f ( xk )
xk 1
f ( xk )

(Kraj dela dokaza mat. indukcijom)

Niz {xn } je monotono opadajui:
xn 1 xn

f ( xn )
0,
f ( xn )

pa postoji lim xn c .
n

Ako u (1) preemo na graninu vrednost kad n , dobijamo

c c
odnosno f (c) 0 c jer je
(a, b)

f (c )
,

f (c )
jedinstven koren jednaine na intervalu

Njutn Rafsonova metoda

Teorema ( o oceni greke ): Ako je f : [a, b] R dva puta neprekidno
diferencijabilna funkcija, onda je
M
2
xn 2 xn xn 1
2m1
Dokaz:

f (c )
( xn xn 1 ) 2
2
f ( xn 1 )
f (c)
f (c)
f ( xn1 )
( xn xn 1 )
( xn xn 1 ) 2
( xn xn 1 ) 2
xn xn 1
2
2

f ( xn ) f ( xn 1 ( xn xn 1 )) f ( xn 1 ) f ( xn 1 )( xn xn 1 )

xn

f ( xn )
m1

f (c)
2m1

xn xn 1

M2
2
xn xn 1 .
2m1

Konvergencija metode je kvadratna.

Njutn Rafsonova metoda

KOMBINOVANA METODA

x n 1 x n
xn 1 xn

xn

f (xn )
f ( x n )

x n xn
f ( xn ), (n 0,1, ...)
f ( x n ) f ( xn )

xn x n
2

:
1.
.
2. .
3. f(x)=0
?
4. .
5.
.
6. .
7.
.
8.
.
9. .
10. . ?