1.

1
Psihologija se bavi prouavanjem psihikog ivota ljudi.
Psihiki ivot ine psihike procese i psihike osobine.
Psihiki procesi se dele na kognitivne (omoguuju saznanje opaanje, miljenje, uenje i
pamenje), emocionalne (oseanja i raspoloenja) i motivacione (usmeravaju ponaanje
ka nekom cilju).
Psihike osobine su relativno trajne karakteristike, npr. temperament, karakter,
drutvenost
Psihike osobine i procesi se ispoljavaju u ponaanju. To je svaka aktivnost koja se moe
posmatrati ulima ili pomou tehnikih pomagala.
Teorijski ciljevi: objanjavanje psihikih pojava, otkrivanje i opisivanje njihovih vrsta,
utvrivanje njihovih uzroka i pravilnosti po kojima se odvijaju.
Praktini ciljevi: primena teorijskih saznanja u svakodnevnom ivotu zarad poboljanja
ivota.
U psihologiji postoje mnoge teorije koje nisu u potpunosti istraene i ne zasnivaju se
samo na injenicama ve i pretpostavkama. One se stalno dopunjavaju, menjaju i
nestaju.
Psihologiju zvanino osniva Vilhelm Vunt 1879. u Lajpcigu otvorivi prvu psiholoku
laboratoriju.
Psihologija je empirijska nauka, zakljuci se izvode na osnovu prikupljanja i proveravanja
podataka koji mogu biti subjektivni i objektivni.
Naunu psihologiju je u Srbiji osnovao Borislav Stevanovi 1928.
Opta psihologija prouava opaanje, pamenje, miljenje, uenje, emocije, itd. bazina
istraivanja kojima se otkrivaju pravilnosti u ljudskom doivljaju i ponaanju. Opisuju se
osnovni psihiki i bioloki procesi. Ta saznanja se esto primenjuju u drugim granama
nauke.
Fizioloka psihologija prouava organske osnove psihikog ivota biohemijski procesi ili
aktivacija odreenog dela mozga, uticaj psihoaktivnih supstanci, hormona
Klinika psihologija prouava psihike poremeaje poput depresije izofrenije, fobija
Koristi se steenim znanjima da pomogne bolesnicima da vode normalan ivot. U okviru
nje postoji i mentalna higijena koja se bavi prevencijom psihikih oboljenja.
Pedagoka psihologija prouava obrazovanje i vaspitanje. Bavi se kolskim uenjem i
njegovim unapreenjem.
Razvojna psihologija prouava pravilnosti fizikog, emocionalnog, intelektualnog i
socijalnog razvoja ljudi, kao i glavne odlike svih stupnjeva razvoja jedinke: detinjstva,
adolescencije, odraslog doba i starosti. Znanja se primenjuju u vrtiima, kolama,
starakim domovima
Psihologija linosti prouava se psihike osobine i procese kao jednu celinu. Prouava
povezanost saznanja iz opte psihologije i sve ih spaja u jednu linost. Prouava i prirodu
psihikih poremeaja, pa je povezana I sa klinikom i razvojnom psihologijom.
Socijalna psihologija prouava drutveno ponaanje ljudi, interakciju ljudi u grupi.
Prouava uticaj drutvenih inilaca na pojedinca i psihikih inilaca ma drutvena

zbivanja. Prouava socijalizaciju, uzroke sukoba, kao i prijateljstva, naklonosti i

nenaklonosti, itd.
Psihologija rada prouava uslove za efikasnost i zadovoljstvo u radu. Ovim se bavi
psiholozi zaposleni u firmama fabrikama, itd. i oni biraju kandidate pogodne za posao,
pomau ljudima da nau odgovarajui posao, struno se edukuju i pomau u reavanju
konflikata na radnom mestu.

1.2
Metoda je nain organizacije istraivanja nekog problema. U psihologiji osnovne metode su:
Eksperiment ispitivana pojava se namerno izaziva i podvrgava razliitim uticajima razliitih
inilaca kako bi se otkrilo da li oni utiu na posmatranu pojavu i na koji nain. Eksperiment je
pogodan za odreivanje uzrono-posledinih veza izmeu pojava. Postoje nezavisna i zavisna
eksperimentalna varijabla. Nezavisna je inilac koji se sistematski varira da bi se utvrdilo da li
utie na pojavu koja se ispituje. Zavisna je pojava koja se menja u zavisnosti od promena u
nezavisnoj varijabli.
Metode posmatranja se zasnivaju na sistematskom posmatranju, beleenju i opisivanju
ponaanja i doivljavanja. Za razliku od eksperimenata, ne nameu se nikakvi uslovi, ve se
posmatraju prirodne situacije na ulici, u koli, fabrici, itd. Vano je da posmatrano ponaanje
bude spontano i prirodno. Posebna vrsta posmatranja je introspekcija koja se odnosi na
posmatranje samog sebe i svojih unutranjih psihikih procesa. Loa strana je to esto moe da
bude nepouzdana jer nesvesno elimo da izgledamo bolji nego to jesmo.

1.3
Psiholoke tehnike si posebni postupci za prikupljanje i obradu podataka u istraivanjima.
Upitnik je sistem pitanja o doivljavanju i ponaanju osobe u razliitim situacijama. U zavisnosti
od toga da li su odgovori ponueni, on moe biti anketa ili intervju.
Test oznaava proveru neke karakteristike. Koriste se u razliite svrhe, a u psihologiji se koriste
psiholoki testovi. Oni su standardizovani precizno je odreeno kome je test namenjen,
procedura kako se zadaju, postavljene su norme za ocenjivanje. Testovi se dele na testove
znanja, sposobnosti (motornih, senzornih i intelektualnih) i linosti (upitnici linosti i projektivni
testovi).