1. ta ini obradni sistem ?

Obradni sistem ini maina, sa obratkom, alatima i priborom, na kojoj se realizuje potpuno upravljani proces
obrade
2. Procesi obrade metala mogu se podeliti u koliko osnovnih grupa ?
Procesi obrade materijala se dele u tri osnovne grupe:
- obradu materijala rezanjem (machining);
- obradu materijala deformisanjem (metal forming)
- nekonvencionalnu obradu materijala
Precesi obrade materijala deformisanjem vre direktnu transformaciju pripremka u izradak, promenom
oblika i dimenzija i (eventualano) fiziko-hemijskih svojstava materijala.
Proces deformisanja moe obuhvatiti vie operacija (stepena, podprocesa) obrade, dok se operacija moe
sastojati od vie sekvenci ili faza obrade.
3. Ukupan napon predstavlja ?
Dejstvo spoljanjih sila na vrsto telo izaziva u njemu pojavu unutranjih (otpornih) sila iji kolinik sa
jedinicom povrine, kada ista tei nuli, u mehanici kontinuma predstavlja napon (stress):

F d F
lim

A A
dA

Vrednost ukupnog naponapored sile i povrine zavisi od pravca normale na izabranu povrinu.
4. Naponsko stanje u taci vrstog tela (kontinuma) definie se ?
Kako naponsko stanje u taci kontinuma zavisi od poloaja izabrane ravni, odnosno njene normale, ukupni

napon po Koiju, predstavlja skalarni proizvod : t n T

gde je naponsko stanje u taci vrstog tela definisano tenzorom napona (stress tensor):

x xy xz

T yx y yz
zx zy z

5. Koliko komponenata tenzora napona je dovoljno za definisanje naponskog stanja ?

S obzirom na to da vai zakon o konjugovanosti smiuih napona ( xy yx ,naponsko stanje je
definisano sa est komponenata tenzora napona.
6. Tenzor napona se moe razloiti ?
Tenzor napona se moe razloiti na sferni tenzor (spherical tensor) napona ( TS ) i devijator napona
(stress deviator), gde je sredlji normalni napon (mean normal stres)

( D ): T T D

x

yx
zx

xy
xz

y
yz
zy
z

7. Sferini odnosno devijatorski deo tenzora napona ?

(spherical tensor) napona ( T S )

8. Glavni normalni naponi predstavljaju ?

1 2 3 - glavni normalni naponi (principal stress), deluju u tri meusobno upravne ravni kontinuma, glavne
ravni (principal plane) u kojima su smiii naponi jednaki nuli

9. Glavni smiui naponi predstavljaju ?

Glavni smiii naponi (pricipal shear stress) deluju u parovima ravni, pod uglom od 45 i pri tome vae
relacije: 12

1 2
3
1
; 23 2
; 31 3
2
2
2

10. Efektivni normalni napon predstavlja ?

Efektivni normalni napon (effective stress) predstavlja pozitivnu skalarnu veliinu, ekvivalentnu dejstvu svih
komponenata tenzora napona: e

1
2

1 2 2 3 3 1

11. Efektivni smiui napon predstavlja ?

Pozitivnu skalarnu velicinu, ekvivalentnu dejstvu svih komponenat renzora napona e

e
3

12. Diferencijalne jednaine ravnotee elementa deformabilne zapremine sadre ?

Kako u procesima deformisanja metala egzistiraju mala ubrzanja i inercijalne sile, diferencijalne jednaine
ravnotee su:

yx y yz
yx zy z
x xy xz

0 ;

0 ;

0
x
y
z
x
y
z
x
y
z

Tri jednaine ravnotee sadre est nepoznatih komponentnih napona, pa su za njihovo reavanje
potrebne dodatne jednaine; problem je, dakle, tri puta statiki neodreen.
13. Pojam deformacija u mehanici kontinuma predstavlja ?
Pojmom deformacija (strain) u mehanici kontinuma se definiu promene meusobnih rastojanja materijalnih
taaka vrstog tela.
14. Apsolutna deformacija predstavlja ?
Apsolutna deformacija (elongation) predstavlja razliku odgovarajuih dimenzija pre i nakon
deformisanja x x0 x1 y y0 y1 z z0 z1
15. Relativna deformacija predstavlja ?
Mogue je definisati pojam relativne ili jedinine deformacije (nominal strain), na primer:

x x0 x1
y y0 y1
z z0 z1

; y

; z

x0
x0
y0
y0
z0
z0
A A0 A1
ili realtivna promena poprenog preseka (reduction in area) :

A0
A0

16. Logaritamska deformacija predstavlja ?

Najbolji pokazatelj deformacija je logaritamska deformacija (logaritmic, natural strain) bie:
z0

dz
z
A
ln 0 ln 1 z to je prirodni logaritam kolinika poetne i trenutne dimenzije.
z
z1
A0
z1
Pri ravnomernom istezanju cilindrine epruvete mogu se definisati: relativno izduenje ( ), relativna
promena poprenog preseka ( ) i logaritamska deformacija ( ).

Izmeu njih postoji jednoznana veza:

1
e
1

17. Tenzor deformacije se razlae ?

Tenzor deformacije (strain tensor ) se moe razloiti na sferni tenzor deformacije Ts i

T T D

devijator deformacije D

1
2 yx

1 zx
2

1
xy
2

y
1
zy
2

1
xz
2
1
yz
2

18. Srednja linijska deformacija ?

- srednja linijska deformacija (mean linear strain) i definie se sledeom

relacijom:

x y z 1 2 3

3
3

19. Glavne linijske deformacije ?

Glavne linijske deformacije unutar kontinuma za datu taku javljaju se u tri meusobno upravna glavna
pravca u kojima su ugaone deformacije jednake nuli.
20. Glavne ugaone deformacije javljaju se u ravnima ?
Glavne ugaone deformacije unutar kontinuma za datu taku javljaju se u ravnima, koje su paralelne sa
jednom koordinatnom ravni i koje sa ostalim koordinatnim ravnima grade uglove od 450 pri tome vae
relacije: 12 1 2 ; 23 2 3 ; 31 3 1
21. Ekvivalentna deformacija ?
Ekvivalentna deformacija (equivalent strain) predstavlja pozitivnu skalarnu veliinu, koja treba da
zameni dejstvo svih komponenata tenzora deformacije :

1 2 2 3 3 1

ili ekvivalentna ugaona deformacija: e 3 e

22. Konstitutivne jednaine predstavljaju ?

Vezu izmedju napona i deformacija (nije jednoznacna.) Jednom naponskom stanju odgovara samo jedno
deformaciono stanje, ali obrnuto ne vazi , odnosno jedno deformaciono stanje mogu da proizvedu razlicita
naponska stanja.
23. Konstitutivne jednaine u oblasti plastinog teenja metala ?

Dd d D ili u razdvojenom obliku

d y
d x
d z

d
x y z

24. U procesima plastinog deformisanja za prikaz naponskog stanja koristi se ?

Kao i 25-odgovor
25. U procesima plastinog deformisanja za prikaz deformacionog stanja koriste se ?
- Izdvojeni delovi deformabilne zapremine. Tri strelice na elementu zapremine oznacavaju troosno
(zapreminsko) naponsko i deformaciono stanje; dve strelice dvoosno (ravansko) naponsko i deformaciono
stanje; jedna strelica jednoosno (linearno) naponsko stanje.

26. U procesima plastinog deformisanja ukupan otpor ine:?

Pri plastinom deformisanju kontinuma ukupni otpor se sastoji od otpora plastinog deformisanja i otpora
kontaktnog trenja. Zakon najmanjeg otpora za realne uslove deformisanja, moe se definisati sledeom
fomulacijom (S.I.Gubkin):
Ukoliko postoji mogunost kretanja taaka deformabilnog tela u razliitim pravcima / smerovima, svaka
njegova taka se kree u pravcu / smeru najmanjeg otpora.
ili Otpor plasticnog deformisanja i otpor kontaktnog trenja.
27. Princip najkrae normale ukazuje da: ?
Pomeranje bilo koje take deformabilnog tela u ravni, narmalnoj na pravac dejstva spoljanje sile, ostvaruje
se po najkraoj normali ka konturi poprenog preseka.

28. Prilikom sabijanja pravilne etvorostrane prizme, pri dovoljno velikom stepenu deformacije, moemo
tvrditi da se: ?
a.) Pri realnim uslovima i veim stepenima deformacije ravougaoni popreni presek degenerie u elipsasti,
a ovaj u kruni. Za idealne uslove deformisanja, kada je koeficijent trenja nula, pomenuti princip nije u
potpunosti ispunjen, jer materijal tei da zadri poetni oblik. U alatu istog tipa mogu se realizovati razliite
vrste plastinog deformisanja, primer istiskivanja u zavisnosti od deformacionog otpora.

a.)

b.)

b.) poprecni presek degenerise u elipsasti, a on posle i kruzni.

29. Uslov konstantnosti zapremine se najtanije izraava kao: ?

Pri plastinom deformisanju metala i legura ostvarena ukupna deformacija se sastoji od zbira plastine i
elastine deformacije.Elastina deformacija nestaje nakon prestanka optereenja.
Imajui u vidu da se gustina materijalapri deformisanju praktino ne menja,
uslov o postojanosti zapremine moe sedefinisati na sledei nain:
Zapremina deformabilnog tela pre deformisanja jednaka je zapremini tela nakon deformisanja

V0 z0 y0 x0 z1 y1 x1 V1 const
30. Matematiki izraz uslova konstantnosti zapremine glasi: ?

V0 z0 y0 x0 z1 y1 x1 V1 const

ln

z1
y
x
+ln 1 +ln 1 =0 ; z y x 0
z0
y0
x0

Pri plastinom deformisanju algebarski zbir logaritamskih stepena deformacije, u tri meusobno
uprvna pravca, jednak je nuli.Sva tri stepena deformacije ne mogu imati isti predznak.
Ne moe se realizovati deformisanje samo u jednom pravcu (jednoosno deformisanje ne postoji).

31. Brzina deformisanja i brzina deformacije predstavljaju: ?

Brzina deformisanja (forming velocity) je brzina pokretnog dela alata (v), dok brzina deformacije (strain
rate) ( ), predstavlja promenu stepena deformacije u jedinici vremena ili brzinu kretanja poremeaja unutar

kontinuma: d / dt

32. Brzina deformacije u datom trenutku moe da se izrauna prilikom istezanja: ?

Shodno navedenoj definiciji, pri ravnomernom istezanju i sabijanju cilindrine epruvete, za dati trenutak,
konstantnom brzinom deformisanja , dobija se brzina deformacije:

d dh / h 1 dh v

dt
dt
h dt h

d dl / l 1 dl v

dt
dt
l dt l

33. U hladnom stanju obrada materijala deformisanjem se vri na temperaturama: ?

U hladnom stanju obrada materijala deformisanjem se vri na temperaturama do (0.2 0.3)Tt, bez zagrevanja
pripremka i alata (Tt - temperatura topljenja).
34. U hladnom stanju obrada materijala deformisanjem se karakterie: ?
Za ovu vrstu obrade karakteristino je izrazito ojaavanje ( work hardening) materijala. Posledice toga su
velike sile deformisanja i znaajan utroak deformacionog rada. Stepeni deformacije su relativno mali, to
podrazumeva vei broj operacija obrade.
35. Obrada materijala u toplom stanju podrazumeva zagrevanje pripremka i alata na temperaturama: ?
Obrada materijala u toplom stanju podrazumeva zagrevanje pripremka i alata na temperaturama veim od
0.65Tt, pri emu je temperatura pripremka ponekad znatno via od temperature alata.
36. U toplom stanju obrada materijala deformisanjem se karakterie: ?
Pojavom rekristalizacije,odnosno promene kristalne strukture materijala
37. Ojaavanje materijala karakterie se: ?
Ojaavanje materijala je zanemarljivo, pa se u prvoj aproksimaciji moe tretirati kao idealno plastian. Sila
deformisanja je manja kao i utroak deformacionog rada. Mogu se ostvariti veliki stepeni deformacije, a time
i smanjiti broj operacija obrade. Jedna od osnovnih zakonitosti procesa obrade deformisanjem jeste
ojaavanje materijala ( work hardening). To je znatno poveanje mehanikih karakteristika (s0.2 ,sm ,
HB....) pri istovremenom smanjenju pokazatelja plastinosti (em , jm , an ...).
38. Efekti ojaavanja prema temperaturi obrade ?
Efekti ojaavanja vrlo su veliki pri obradi plastinim deformisanjem u hladnom stanju odnosono vrlo mali
pri obradi plastinim deformisanjem u toplom stanju.
39. Plastino teenje u metalima nastaje ?
Kada komponente tenzora napona, odnosno ekvivalentni napon dostigne kritinu vrednost (yield point).
40. Napon teenja ima ?
Nije konstatan, ve ima promenljivu vrednost.
41. Stvarnu krivu ojaanja probom na istezanje mogue je snimiti ?

Kada je ravnomerno istezanje

42. Aproksimacija krive ojaanja pri istezanju epruvete izvodi se ?
Za vee stepene deformacije

43. Aproksimacija krive ojaanja pri obradi u hladnom stanju ?

n
K=K+C n ; K=C n ; K=C a
44. Aproksimacija krive ojaanja pri obradi u toplom stanju ?

K=C n n e pT
45. Uslov plastinosti po Huber Misesu glasi ?
Huber Mizesov uslov plastinosti se definie relacijama:za prostorno naponsko stanje:

1
2

1 2 2 3 3 1

Koliina potencijalne energije koja se troi za promenu oblika na granici elastinosti pri prostornom
naponskom stanju, konstantna je i jednaka koliini deformacione energije promene oblika na granici teenja
pri linearnom naponskom stanju.
46. Uslov plastinosti po Huber Misesu geometrijski predstavlja ?
Huber - Mizesova hipoteza (energetski uslov); cilindar neograniene duine u prostoru, ija je osa pod
jednakim uglovima u odnosu na koordinatne ose: cos 1 = cos 2 = cos 3 =

1
3

47. Uslov plastinosti po Tresca Sen Venanu glasi ?

Tresca Sen-Venanova hipoteza (uslov najveeg smiueg napona). Plastino teenje u materijalu nastaje
kada najvei smiui glavni napon dostigne odreenu vrednost koja zavisi od svojstva materijala i uslova
deformisanja.
48. Uslov plastinosti po Tresca Sen Venanu geometrijski predstavlja ?
Predstavlja pravilnu estostranu prizmu u prostoru, koja je upisana u Mizesov cilindar.
49. Za uslove plastinosti po Huber Misesu i Tresca Sen Venanu potvreno je: ?
Uslovi plastinog teenja (yield criterion) definiu vezu komponenata tenzora napona i napona teenja
50. Za kruto plastini materijal dinamiki reoloki model predstavlja:?
Model bez elastinih deformacija i bez ojaanja (Mizesov). (Perfectly plastic rigid material )
51. Za elastino plastini materijal sa ojaanjem dinamiki reoloki model predstavlja: ?
Elastino plastini materijal sa ojaavanjem (Elastic plastic material with strain hardening)
52. Tangencijalni kontaktni napon, ukoliko je normalni napona na kontaktu znatno vei od deformacione
vrstoe (efekrivnog napona), izraunavamo ?

Smiui napon na kontaktnim povrinama proporcionalan efektivnom naponu (Zibel)

k n K
max 0,5 K
53. Tangencijalni kontaktni napon, ukoliko je normalni napona na kontaktu manji od deformacione vrstoe
(efekrivnog napona), izraunavamo ?

k n - Coulomb trenje

1 2 3
e

54. Deformabilnost materijala direktno zavisi od ?

Deformabilnost zavisi od dve grupe faktorakoji se tiu samog materijala i uslova obrade.

55. Dijagram granine deformabilnosti za zapreminsko oblikovanje ?

Ona predstavlja odnos efektivne deormacije na granici deformabilnosti eg (pojava prvih vidljivih
pojava naruavanja strukture) i pokazatelja naponskog stanja.
= 1 idealno istezanje ; = 0 idealno uvijanje ;= -1 idealni pritisak
56. Dijagram granine deformabilnosti za oblikovanje lima ?
Deformabilnost pri oblikovanju lima analizira se za dvodimenzionalno naponsko stanje preko Keeler
Goodwin-ovog dijagrama. Data je zavisnost deformacija lima u dva upravna pravca u trenutku nastajanja
pukotine