UNIVERZITER ISTONO SARAJEVO

SAOBRAAJNI FAKULTET U
DOBOJU

Seminarski rad iz ekologije u saobraaju

Tema: most kod Beke

Profesor: dr Dragoljub Uroevi

Asistent: dipl. in. biol. Vanja Miki
Studenti:
1. Mladen Luki
2. Nemanja Stefanovi
3. Sran Maleevi
4. Saa Katani
5. Marina Tripi
6. Slaana Jovanovi
7. Dragana Boi
8. Duan Malki
9. Sran Vidovi
10. Lidija Zeli
11. Kristina Despi
12. Alma Mei
13. Sranimirka Ilini
14. Marijana Tripunovi
15. Nestorovi Dejan
16. Darko Smiljani
17. Slavia Gai
18. Milenko Gai
19. Nenad Pani
20. Sanja Kosti
21. Gordana Ceti
22. Neboja Petkovi
23. Bojan Milinkivi
1

SADRAJ:
1.Ime i adresa odgovornog lica i investitora pogona i postrojenja
2. Lokacija pogona i postrojenja prikazana planskim aktom
2.1 Kartografski prikaz
2.2
Povrina zemljita koju zauzima objekat
2.3 Koviljsko Petrovaradinski rit
2.4 Teritorija i stepen zatite
2.5
Klimatske karakteristike
2.6 Topografija i pejza
2.7 Nepokretna kultura mosta
2.8 Flora i fauna
2.9 Radovi na mostu
2.10 Topografija I pejza
3. Opis djelatnosti pravnog lica, vrsta proizvoda i godinji kapacitet
proizvodnje, broj zaposlenih
3.1. OpIs predhodnih radova NA SANACIJI MOSTA
3.2 ORAGNIZACIJA GRADILITA
3.3 Uskladitenje materijala.
3.4 Skladine prostorije
4. Opis pogona i postrojenja (tehnike i tehnoloke cjeline sa emama i
pomone objekte, ukljuujui oprebu za smanjenje negativnog uticaja)
4.1 Oprema mosta
4.2 Glavne karakteristike
5. Datum poetka rada pogona, odnosno postrojenja
6. Opis postojeeg stanja ivotne sradine na datoj lokaciji, popis mjesta
nastanki kvantitativne i kvalitativne karakteristike svih zagaenja (otad,
buka, otpadne vode, emisija u vazduh), uz prikaz emisionih mjesta na mapi,
lokacije, priloiti dokaz o mjerenju emisija iz emisionih mjesta i podatke o
monitoringu stanja zivotne sredine, metode nabavke, skladitenje i
transfer.
6.1 Emisije praine
6.2 Emitovanje buke
6.3 Emisije gasova
6.4 vrsti i teni otpad
7.
Lista sirovina i moguih materijala ukljuujui hemijske materijale i
gorivo ( naziv sirovine, godinja potronja, potronja po jedinici proizvoda,
ukupni godinji troak, opis komponenti ili osobina sa znaajnim efektima
na ivotnu sredinu, metode nabavke, skladitenja i transfera).

8.
Izvor vodosnadbevanja, ukupna potronja vode i potronja po jedinici
proizvoda, izvor energije, ukupna potronja i potronja po jedinici
proizvoda.
8.1
Vodovod
8.2
Energetika
8.3
Energija
9.
Mjere za odravanje I ienje oprema
19.1

Uslovi za odvodnjavanje

9.2
Hidroizolacija na mostu
9.3
oenje gornje povrine betona peakih staza
10. Opis postojeeg monitoringa
10.1 Kvalitet vazduha
10.2
10.3

Uticaj kvaliteta vazduha, voda, zemljita,

Deponija i ostale povrine

10.4

Fizike karakteristike i bionitete zemljita

10.5 Odvodnjavanje
11. Opis postojeih mjera prevencije nastanka emisije,postojeih mjera za
svoenje upotrebe sirovina, vode I energije na minimum, opis konanog
tretmana zagaenja I njihovo uporeenje sa mjerama datim u najboljoj
raspoloivij tehnici.
11.1 Opis projektnog reenja
11.2
Mjere spreavanja i minimiziranja emisije u vazduh u toku rekonstrukcije
11.3 Teritorija i stepen zatite
12. Spisak aktivnosti I mjera ua smanjivanje emisija iz pogona I
postrojenja I racionalizaciju potronje sirovina I prirodnih resursa ( voda I
energija) u skladu sa najboljom raspoloivom tehnologijom I rokove za
preuzimanje predvienih aktivnosti I mjera.
12.1 Odvodnjavanje
12.2 Opis projektnog reenja
13. Prijedlog monitoring plana u skladu sa propisima i rokovima za
preuzimanje predvienih aktivnosti i mjera
13.1

Signalizacija

13.2

Mere u sluaju udesa

13.3 Plan za spreavanje nesrea

14. Mjere planiranja za monitoring proizvodnje, nastanak otpada
emisija.
15. Plan za spreavanje nesrea velikih razmjera i rokoba za
preduzimanje predvienih aktivnosti i mjera
16. Nain izvjetavanja o rezultatima izvrenja mjera
17. Finansijska procjena za izvrenje plana na godinjem nivou
3

18. Plan za prestanak rada, ukoliko postrojenje ili pogon prestaje sa

radom prije 31. decembra 2008. godine

1.Ime i adresa odgovornog lica i investitora pogona i postrojenja

INVESTITOR:
LOKACIJA:

REPUBLIKA DIREKCIJA ZA PUTEVE

Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

OBJEKAT:

Autoput E - 75, deonica: Novi Sad Beograd

VRSTA PROJEKTA:

Drumski most (Glavni projekat )

PREDMET PROJEKTA:
SANACIJE MOSTA PREKO DUNAVA KOD
BEKE NA UZVODNOJ, DESNOJ TRACI AUTOPUTA E - 75, DEONICA
NOVI SAD BEOGRAD. PLAN SA MJERAMA I ROKOVIMA ZA SANACIJU
MOSTA

2.

Lokacija pogona i postrojenja prikazana planskim aktom

2.1

Kartografski prikaz
Predmet Studije uticaja je most preko reke Dunav u sastavu magistralnog
autoputa E-75, (koridor 10) koji prolazi kroz Srbiju od granice sa Maarskom na
severu, do granice sa Makedonijom na jugu Srbije. Mikrolokacijski, most se
nalazi na deonici Novi Sad Beograd na km 123+997,5, u blizini naselja Beka
(na desnoj obali Dunava).Ovo naselje se proirilo, poslednjih dvadesetak godina
i neposredno na obali Dunava je formirano vikend naselje koje ima i neka
turistika obeleja,.
2.2

Povrina zemljita koju zauzima objekat

Most praktino zauzima relativno malu povrinu zemljita oko 1100m 2 i to
onoliko koliko zauzimaju svi stubovi mosta .
Pristupne deonice puta su:
- Na desnoj obali Dunava izgraena je u useku u blizini naselja Beka, a

Na levoj obali Dunava je tek, na udaljenosti od oko 1500m izgraen

prisutni nasip duine oko 40m kao posledica sanacije ovog dela mosta
od tete nakon bombardovanja 1999 godine. Celokupna konstrukcija
mosta sa pristupnim deonicama i deo autoputa u duini od oko 1km
prema Novom Sadu, nalazi se na prostoru Kovaljsko
Petrovaradinskog rita i njegove zatitne zone.

2.3

Koviljsko Petrovaradinski rit

Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine (" Slubeni glasnik republike
Srbije", (br.66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, i 53/95), Vlada Republike
Srbije je donela uredbu o zatiti specijalnog rezervata prirode "Koviljsko
Petrovaradinski rit ". Ovo podruje je stavljeno pod zatitu , kao prirodno dobro
od izuzetnog znaaja i svrstano u I kategoriju zatite kao specijalni rezervat
prirode koji sa svojom Zatitnom zonom ini jedinstvenu celinu.
2.4

Teritorija i stepen zatite

Obzirom da je ceo most, u svojoj duini od preko 2.2km, u prostoru
specijalnog rezervata prirode ''Koviljsko-Petrovaradinskog rita'', neophodno je da
se bilo kakvi radovi usklade sa uslovima za ovaj rezervat prirode. Ovaj specijalni
rezervat je na podruju grada Novog Sada i optina Sremski Karlovci, Inija,
Titel, Kovilj, Beka, Gardinovci, ortanovci, Petrovaradin i Ka. Ukupna povrina
je oko 4840ha, na kojoj su ustanovljena tri reima zatite :
I stepen, na prostoru Kozjak, povrine oko 508ha,
II stepen, na prostoru Petrovaradinskog rita, Hrljaka i Arkanja, povrine
oko 2082ha,
- III stepen, na prostoru Dunavca u okviru Kalike i Kurjake grede,
povrine oko 2250ha.
Most se nalazi u delu gde je predvien II stepen zatite,
-

2.5

Klimatske karakteristike
Klima je na ovom podruju umereno kontinentalna. Leta su topla i suna,
esto i jesen. Zime su hladne i vetrovite i sa dosta snega. Prolea su esto sa
letnjim temperaturama. Koliine padavina, bitne za poljoprivrednu vegetaciju i
odnose se na priobalno podruje dolinom reke Dunav i iznose proseno za
godinu dana manje od 2 promila, to je karakteristika sunog podruja.
2.6

Topografija i pejza
Predmetni prostor je ravniarskog tipa. Na levoj obali Dunava je rit, sa
nadmorskim visinama od oko 80m, a na desnoj obali kote su iznad 150m
nadmorske visine (padine fruke Gore).
5

2.7

Nepokretna kultura mosta

Neposrednoj blizini mosta nema nepokretnih kulturnih dobara. ire
posmatrano postoje crkve i manastiri ali sa aspekta planiranih sanacionih radova
na mostu, ovi objekti nisu ugoeni.

2.8

Flora i fauna
Specifian biljni i ivotinjski svet koji ive u svojim ekosistemima u
kompleksu barsko-movarnog tipa je Uredbom o zatiti specijalnog rezervata
prirode "Koviljsko Petrovaradinskog rita" potpuno zatien od bilo kakve
degradacije.
Evidentirane retke biljne ivotne zajednice iz grupe evara, trski, ritskih,uma,
ritskih livadskih vrasta i dr. moraju da se uvaju, istrauju i odravaju.
Isti je sluaj sa svim vrstama sitne divljai iz roda sisara i ptica koje ive u ritu.
2.9

Radovi na mostu
Mogue tetnosti i opasnosti, koje bi bile posledica radova na mostu,
mogu se grupisati kao:
- Emisije praine,
- Emitovanje buke,
- Emisije gasova i
- vrsti i teni otpad.
2.10

Topografija I pejza
Predmetni prostor je ravniarskog tipa. Na levoj obali Dunava je rit, sa
nadmorskim visinama od oko 80m, a na desnoj obali kote su iznad 150m
nadmorske visine (padine fruke Gore).
Koviljsko Petrovaradinskog rit je periodino plavno podruje u priobalju
reke Dunava. Ova pojava je uinila da se na ovom prostoru razvije kompleks
barsko-movarskih eko sistema sa raznovrsnim orografskim i hidrografskim
oblicima ritova(ostrva, ade, vodeni rukavci, meandri, bare, movare) i za njih
vezane ivotne zajednice (evari, trske, barske ume i livade), zatim prirodne
retkosti i tipini panonski elementi flore i faune. Vrsta zemljita i boninet sa
poljoprivrednog aspekta prikazni su na slici bt.9. Meutim, ovaj globalni prikaz se
odnosi na priobalni pojas dolinom reke Dunava, dok je na samoj lokaciji mosta
zemljite movarnog tipa i neupotrebljivo za poljoprivrednu aktivnost.

3.
Opis djelatnosti pravnog lica, vrsta proizvoda i godinji
kapacitet proizvodnje, broj zaposlenih

3.1.

OPIS PREDHODNIH RADOVA NA SANACIJI MOSTA

Postojei most preko Dunava kod Beke projektovan je i izveden u okviru

prve faze autoputa Novi Sad-Beograd, poluautoputa, odnosno njegove desne
trake, nalazi se na km. 123+997,5 autoputa E-75 Novi Sad-Beograd. Ukupna
duina konstrukcije mosta koja je prvobitno izvedena bila je 2250 m, od ega
glavna konstrukcija mosta ima duinu od 450 m, a prilazne konstrukcije 1800 m.
irina kolovoza od 11 m ima dve saobraajne i jednu zaustavnu traku. Prelazom
Dunava obezbeen je plovni profil od 200 m.
Osnovni podaci o projektantu mosta i izgradnji su sledei:
- Projektna organizacija: Centar za prednapregnuti beton Instituta IMS
- Odgovorni projektant: Akademik prof. Branko eelj, dipl,in.gra.
- Projektanti: Prof dr. Mihailo Muravljov, dipl,in.gra.i erti ivorad,
dipl,in.gra.
- Izvoa radova: GP Mostogradnja ad, 1975
Na osnovu zahteva Komisije za tehniki pregled zapoeti su radovi na
praenju ponaanja konstrukcije i u razliitim formama i oblicima vreni su u
kontinuitetu od 1978. do 1998. godine. Ovim radovima je obuhvaeno praenje
ponaanja konstrukcije mosta i vremensko osmatranje pomeranje temelja
stubova i padine na desnoj obali.
U periodu od 1975. do 1985. godine su obavljeni istrani radovi i studije
uzroka pomeranja padine na desnoj obali Dunava. Na osnovu ovih radova
izraeni su projekti i 1985. godine su izvedeni sanacioni radovi koji su obuhvatili
intervencije na stubovima i padini na desnoj obali. Tokom radova na sanaciji
ugraeni su reperi i specijalni merni instrumenti za praenje ponaanja stubova i
padine kroz vreme. Struna komisija za ocenu stanja mosta preko Dunava kod
Beke je 1985.godine uradila Program osmatranja i odravanja mosta. Svi
izvetaji uraeni u periodu od 1985. do 1998. godine uraeni su na osnovu ovog
programa. Radovi na korekciji nivelete glavne konstrukcije su izvedeni tokom
1981. i 1982. godine dodatnim prednaprezanjem (dodavanjem kablova van AB
preseka sanduka). Radovi na sanaciji padine na desnoj obali Dunava sa
intervencijama na stubovima su izvedeni 1985. godine. U periodu od 1990. do
1999. godine zapoete su i samo delimino izvedene dve krupne intervencije:
1- poetkom devedesetih godina revitalizacija kolovozne konstrukcije koja je
obuhvatila i ojaanje peakih staza i uklanjanje balasta od vika asfalta;
2- sredinom devedesetih godina zapoeta je zamena pendel oslonaca na
stubovima S11, S16, S21, S26, S31 i S36 neoprenskim leitima - radovi
su izvedeni samo na S11, S16 i S21.
Tokom NATO agresije 1999. godine porueno je prvo polje II konstrukcije
(izmeu stubova S6 i S7) i oteena je glavna konstrukcija u zoni stuba S43
nizvodno. Iste godine je sanirano prvo polje II konstrukcije zamenom konstrukcije
nasipom u duini od 37,45 m, tako da konstrukcija poinje od novoizvedenog
stuba S6 (7,55 m udaljenog od S7 ka Novom Sadu). Izmeu stuba S6 i S7 su

dodati kablovi (prolaze van preseka izmeu podunih nosaa). Sanacija

oteenog nizvodnog rebra u zoni stuba C 43 i dijafragme nije izvedena.
Projektom sanacije predvieni su sledei radovi (detaljno opisano u taki 4.2.3.):
Sanacija povrinskih oteenja

Sanacija prslina
- Injektiranje prslina pomou mase na bazi cementa
- Injektiranje prslina pomou epoksidne smole
- Zaptivanje prslina
Radovi na kolovoznom zastoru
- Profilisanje struganje asfaltnog zastora i sloja hidroizolacije
- Izrada habajueg sloja od ab asfalt betona
- Laki beton za izravnjavanje ab kolovozne ploe

3.2

ORAGNIZACIJA GRADILITA
Programom realizacije procesa sanacije mosta predviena je kontinuitet
planiranih radova. Iz ovih razloga projektom je predvieno i formiranje gradilita.
Lokacija gradilita nije definisana, mada se oekuje da e biti pored autoputa na
nekoliko stotina metara u smeru ka Beogradu ili ka Novom Sadu. Za izbor
lokacije neophodno je uraditi procenu uticaja na ivotnu sredinu.
U skladu sa navedenim radovima i odgovarajuim potrebama za izvoenje
ovih radova gradilite je organizovalo na sledei nain:
- Prostorije za smetaj i rad zaposlenih na gradilitu
- Skladite prostorije
- Deponije
- Ograda
- Pristupni i gradilini putevi
- Prikljuci i ostalo
3.3

Uskladitenje materijala.
Izvoa je duan da prispeli elini materijal paljivo istovari i odloi na
deo skladita posebno namenjenog za materijal konstrukcije. Pri tim
manipulacijama materijal se nesme bacati, niti hvatati za ivice bez prethodne
zatite istih. Sloeni materijal na sladitu mora biti dovoljno odignut od zemlje.
Oznake na materijalu moraju ostati vidljive.
3.4

Skladine prostorije
Obzirom na projektom predviene vrste radova, na gradilitu je
neophodno obezbediti sledee nezavisne prostorije:
Magacin / skladite prirunog materijala (aovi, lopate, grabulje, macole,
temajzi, brusne ploe, kljuevi, odvrtai, pajseri itd)

Magacin za skladitenje cementa, granulisanog peska i drugog

nezapaljivog, neeksplozivnog dakiranog materijala
Magacin za skladitenje acetilena i CO 2 , koji mora biti izdvojen od ostalih
objekata, u svemu prema propisima o skladitenju opasnih, eksplozivnih i
zapaljivih materijala. Magacin mora biti takljuan, a ovlaenje za
otvaranje i manipulaciju sredstvima iz magacina odobrava odgovorni
rukovodilac radova.
Magacin za skladitenje nafte, benzina, ulja i maziva, koji mara biti
izdvojen od ostalih objekata, u svemu prema propisima o skladitenju
opasnih, eksplozivnih i zapaljivih materija. Magacin mora biti zakljuan, a
ovlaenje za otvaranje i manipulaciju sredstvima iz magacina odobrava
odgovorni rukovodilac radova.
Magacin za skladitenje farbe, koji mora biti izdvojen od ostalih objekata,
u svemu prema propisima o skladitenju opasnih, eksplozivnih i zapaljivih
materuija.

4.
Opis pogona i postrojenja (tehnike i tehnoloke cjeline sa
emama i pomone objekte, ukljuujui oprebu za smanjenje
negativnog uticaja)
4.1

Oprema mosta

1Pod opremom mosta podrazumevaju se: dilatacione sprave, elementi za

odvoenje povrinske vode, instalacije osvetljenja unutar sanduka mosta,
oprema za odravanje i drugi posebni elementi.
U okviru Glavnog projekta sanacije predvideti takva projektna reenja koja
e u toku eksploatacije objekta obezbediti:
1- Odvoenje atmosferskih voda sa mosta zatvorenim sistemom kine
kanalizacije, do retenzija na obalama.
2- Odvoenje kondenza iz unutranjosti sanduka.
3- Lak i bezbedan pristup svim osetljivim elementima mosta leitima,
dilatacionim spravama, kinoj kanalizaciji i sl.
4- Prirodnu ventilaciju unutranjosti sanduka.
5- Postavljanje privremenih revizionih kolica u gabaritu revizione staze. Kolica
treba da omogue pristup celoj visini glavnog mostovskog nosaa, te da
imaju korisnu nosivost 250 kg. Ogradu mosta tako reiti da se ona moe
iskoristiti za prijem horizontalnih sila od revizionih kolica.
U okviru Glavnog projekta sanacije predvideti vodonepropusne dilatacione
sprave. Projektovano reenje dilatacionih sprava ne sme da ugrozi kontinuitet
hidroizolacije.

Unutar sanduka mosta predvideti vetako osvetljenje, kao i instalaciju 220 volti
dovoljnog kapaciteta za simultani rad dva runa elektrina aparata. Razvodni
orman i prekidae smestiti u obalnim/obalnom stubu.
Obezbediti uzemljenje konstrukcije mosta.
4.2

Glavne karakteristike
Most preko reke Dunav kod Beke nalazi se na autoputu E75, deonica
Novi Sad Beograd, na km 123 + 997,5. Ukupna duina konstrukcije mosta,
prema prvobitnom projektu, iznosila je 2250 m i to duina glavne konstrukcije
450 m, a duina prilaznih konstrukcija 1800 m. Meutim, rekonstrukcijom mosta
posle bombardovanja 1999. prvo polje II prilazne konstrukcije je skraeno za
37,25m, tako da sada ukupna duina mosta iznosi 2212,75m. irina kolovoza na
mostu je odabrana saglasno saobraajnim uslovima i iznosi od ograde do
ograde:
Kolovoz sa dve saobraajne i jednom zaustavnom trakom -11,0 m;
Dve zatitne trake 2x0,50 m;
Prostor za odbojnike 2x0,30 m;
Kontrolne peake staze 2x0,75 m.
Ukupna irina mosta od venca do venca je 14,40 m. Glavni raspon od 210
m obezbeuje slobodan plovni profil i premoava duboki deo korita reke Dunav.
Konstrukciju mosta u uem smislu ine tri osnovne celine: Prilazne konstrukcije
na levoj obali (II VIII konstrukcija); glavna konstrukcija preko glavnog toka reke
Dunav i prilazna konstrukcija na desnoj obali (IX konstrukcija).
Svi ipovi za temelje stubova na levoj obali Dunava temeljeni su na sloju ljunka,
a na desnoj obali u 6-10m debelom sloju gline. Dva srednja stuba u Dunavu
temeljena su na kesonima dimenzija u osnovi 12x8m, tako to su sputeni 1315m ispod dna Dunava, u debelom sloju gline.
Na objektu postoji horizontalna i vertikalna saobraajna signalizacija, i
signalizacija za obeleavanje plovnog puta.

10

5. Datum poetka rada pogona, odnosno postrojenja

Napomena: nemamo precizan podatak kada su krenuli radovi sanacije
mosta
Prilae se projektni program u originalnoj verziji, koji se odnosi na
kompletan posao sanacije mosta u kome je pod pozicijom 3.12. "uslovi za
spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu", zahtevano da se
uradi Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu ( pravilnik iz 1992 godine
slubeni glasnik PC61/92), jer je Projektni zadatak ureen u 2004godini, pre
usvajanja Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu ( Decembar 2004
slubeni glasnik RS135/2004). Uslovi za izradu detaljne analize dati su u
poz.3.12. projektnog zadatka. Nakon konsultacija sa Revidentom, jer je
zavretak projekta planiran poetkom 2005 godine, dogovoreno je da se umesto
Analize uticaja izradi Studija o proceni uticaja, po proceduri predvienoj novim
Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu.

6.
Opis postojeeg stanja ivotne sradine na datoj lokaciji,
popis mjesta nastanki kvantitativne i kvalitativne karakteristike
svih zagaenja (otad, buka, otpadne vode, emisija u vazduh),
uz prikaz emisionih mjesta na mapi, lokacije, priloiti dokaz o
mjerenju emisija iz emisionih mjesta i podatke o monitoringu
stanja zivotne sredine, metode nabavke, skladitenje i transfer.
Mogue tetnosti i opasnosti, koje bi bile posledica radova na mostu,
mogu se grupisati kao:
- Emisije praine,
- Emitovanje buke,
- Emisije gasova i
- vrsti i teni otpad.
6.1

Emisije praine
Svi radovi na sanaciji betonskih, sfaltnih i elinih delova zahtevaju dobru
pripremu. Osnovna radna operacija u pripremi je temovanje, seenje, buenje,
peskarenje i sl. Ovi procesi, kao nuz proizvod, daju prainu i vrst otpad.
Kad se jednom utvrdi projekat i metod izgradnje novog mosta kod Beke i
prilaznih vijadukta i nasipa, predlae se izrada studije uticaja gradiline zone na
ivotnu sredinu u okviru prirodnog rezervata. Ovom studijom bi trebalo da se
prepoznaju sve neophodne mere za ublaavanje uticaja. U oblastima gde e doi
do eksproprijacije novog zemljita i graevinskih
6.2

Emitovanje buke

11

Neki pripremni radovi, kao mehaniko temovanje probijanje, seenje i

slino, pikhamerima, testerama i slinim olatkama proizvode buku.
Buku proizvode i sve vrste graevinskih maina( kamioni, utovorne lopate,
kompresori agregati za struju isl.)
6.3

Emisije gasova
Kao posledica rada graevinskih maina, agregata za proizvodnju
elektrine struje i komprimovanog vazduha, koje pogone motori sa unutranjim
sagorevanjem dizel goriva, dolazi do stvaranja tetnih gasova.
6.4

vrsti i teni otpad

Komadi uklonjenog materijala u fazi pripreme za realizaciju sanacionog
zahvata, kao i pesak nakon peskarenja predstavljaju vrst otpad. vsrt otpad e
biti i neiskorieni materijal beton, asfalt i sl.). Za izvoenje planirane sanacione
mere.
Moguu pojavu otpada u tenom stanju treba povezati sa povremenim
postupkom pranja ili mesta gde e se uraditi sanacija, ili mesta na kome su
izvrene pripreme materijala neposredno pre ugradnje.Ovu pojavu treba
oekivati i u sluaju i prosipanja manjih koliina materijala koji se ugrauje ili ulja,
maziva bitumeni i sl., a istovremeno doe i do jaih padavina (kia).

Popis mjesta nastanka svih zagaenja

Mogue emisije u zemljite i podzemne vode

Mogue emisije buke i emisije u vazduh
12

7.
Lista sirovina i moguih materijala ukljuujui hemijske
materijale i gorivo ( naziv sirovine, godinja potronja, potronja
po jedinici proizvoda, ukupni godinji troak, opis komponenti ili
osobina sa znaajnim efektima na ivotnu sredinu, metode
nabavke, skladitenja i transfera).
Za sanaciju mosta kod Beke kositeni su sledei materijali: kao glavna
komponenta koriten je armirani beton koji u sebi sadri cement, vodu, kamen,
profilisanu armaturu, gornji sloj je presvuen asfaltom propisane debljine i jos
drugih materijala je koriteno. Svi materijali su nabaljani od poznatih proizvoaa
za koj se zna da koriste kvalitetne sirovine pri proizvodnji ovih materijala. Dio
sirovina je skladiten u magacinima nedaleko od samog mosta a dio kao to je
beton, nije skladiten nego je dovoen i odmah ugraivan. Izbor materijala koji e
se izgraditi radi realizacije odreenih sanacionih radova, uraen je u skladu sa
odgovarajuim tehnikim normativima, to je detaljno opisano u " Glavnom
projektu sanacije .Ovom prilikom se istie samo veza izmeu vrste radova i vrste
primenjenog materijala, kao podloga za analizu pojave tetnosti i opasnosti po
ivotnu sredinu.
Moda e biti potreban dodatni materijal iz pozajmita za preostale
deonice puta i nove raskrsnice, ali e to biti u ogranienoj meri. Materijal e
najverovatnije biti drumski isporuen, mada je takoe mogue da e neki
materijal, na primer kamen, biti isporuen barom. Ne oekuje se da bilo
isporuka, bilo prevoz ovih materijala znaajno utiu na ivotnu sredinu. Gde god
je to mogue materijal treba reciklirati tako da se ouvaju prirodni resursi. U
PUS-u treba da budu definisane mere za kontrolu i manipulisanje otpadom, a
naroito zagaenim materija

8.
Izvor vodosnadbevanja, ukupna potronja vode i potronja
po jedinici proizvoda, izvor energije, ukupna potronja i
potronja po jedinici proizvoda.
8.1

Vodovod
Uslove i saglasnost odgovarajueg javnog preduzea obezbeuje
investitor. Ukoliko ne postoji mogunost prikljuenja na javnu mreu, za potrebe
pitke vode na gradilitu e se organizovati doprema odgovarajuim cisternama.
8.2

Energetika
Uslove i saglasnost odgovarajueg javnog preduzea obezbeuje
investitor. Ukoliko ne postoji tehnika mogunost, ili obezbeenje potrebnog

13

kapaciteta, izvoa radova treba da obezbedi agregat. Agregat treba da je

ograen i smeten pod posebno izraenom nadstrenicom.

8.3

Energija
Osnovni vid energije bie elektrina energija dobijena iz dva izvora:
- distributivne mree i
- mobilnih agregata za proizvodnju elektrine energije.
Agregate e pokretati motori sa unutranjim sagorevanjem dizel goriva.
Sve ostale maine: za transport, nabijanje, asfaltiranje i dr. koriste kao energent,
takoe, dizel gorivo.

9.
29.1

Mjere za odravanje I ienje oprema

USLOVI ZA ODVODNJAVANJE

U okviru Glavnog projekta sanacije mora se razraditi takvo reenje

odvodnjavanja mosta, koje e obezbediti efikasno i kontrolisano odvoenje kako
atmosferskih voda, tako i eventualno zagaenih voda i opasnih materija
(motornih ulja, izlivene nafte i naftinih derivata i raznih hemijskih materija), koje
na kolovoz mogu dospeti u incidentnim situacijama. Projektom predvideti da se
zahvaene vode transportuju zatvorenim cevnim sistemom i odvode u
vodonepropusne retenzione basene na obali koji su zajedniki za oba mosta,
postojei i novi. Za potrebe dimenzionisanja sistema za odvodnjavanje usvojiti
kriterijume u pogledu izbora merodavnih padavina (intenzitet i trajanje), koji
odgovaraju kategoriji saobraajnice na kojoj se nalazi predmetni most.
Za uklanjanje delova lakog betona, posle razbijanja runim pikhamerima,
koristiti samo utovarivae sa pneumaticima i to sa glatkim bridom kaike.
Deponovanje uta na konstrukcijama mosta nije dozvoljeno. Odvoz uta je na
deponiju, a vri se preko dela kolovoza na kome zastor nije uklonjen. Prilikom
radova na uklanjanju asfaltnog zastora i lakog betona, voditi rauna da ne doe
do oteenja povrinskih slojeva betona konstrukcije. Uklanjanje postojee
hidroizolacije, koja je na bazi epoxy premaza, sa gornje povrine betona
kolovozne ploe izvesti peskarenjem pod pritiskom.
9.2

Hidroizolacija na mostu
Na povrini betona kolovozne ploe, celom duinom mosta je predviena
izrada prskane pod pritiskom, poliuretanske hidroizolacije. Pre ugradnje
hidroizolacije, potrebno je sanairati beton gornje povrine kolovozne ploe po
metodologiji koja je predviena za tu poziciju radova. Po sanaciji, povrinu
betona oistiti vodom i vazduhom pod pritiskom, a vee neravnine popuniti
izravnavajuim slojem od epoksidnog maltera prema tehnologiji proizvoaa.
Projektovana hidroizolacija se sastoji od tri sloja: epoksidnog prajmera,
14

poliuretanskog hidroizolacionog materijala i zavrnog premaza. Hidroizolaciju

nanositi na suvu i oienu podlogu. Hidroizolaciju izraditi u svemu prema
uputstvima proizvoaa, tehnikim uslovima i detaljima iz projekta.
9.3

oenje gornje povrine betona peakih staza

ienje peskarenjem pod pritiskom, do zdravog betona, postojeeg
premaza sa gornje povrine betona montanih elemenata peakih staza.
Isti postupak sanacije primeniti i kod betonskih kanaleta za kontrolisano
odvoenje vode.

10. Opis postojeeg monitoringa

10.1 Kvalitet vazduha
Nema podataka o kvalitetu vazduha, ni za iru okolinu mosta.
Poznato je da drumski saobraaj nepovoljno utie na blinu okolinu puta i da
zagaenje vazduha gasovima iz motora sa unutranjim sagorevanjem zavisi od
intenziteta saobraaja.
Podaci o stanju zagaenja vazduha ili intenzitetu emisija tetnih gasova od
saobraaja, nisu bili dostupni u vreme izrade ove struje.
10.2

Uticaj kvaliteta vazduha, voda, zemljita,

Sanacioni radovi nemaju uticaja na promenu kvaliteta vazduha, vodi i
zamljita, kako su u zoni mosta, tako i ire.
3Projektovani radovi na sanaciji mosta nee proizvesti (stvoriti) nikakve otpadne
materije koje bi zagadile ivotnu sredinu, kako u Koviljsko
Petrovaradinskog ritu tako i na irem prostoru. Takoe, ovi radovi nee
proizvoditi buku, vibracije i zraenja, te opasnost po ivotnu sredinu ne
postoji
4
10.3

Deponija i ostale povrine

Glavnim projektom sanacije mosta predvieni su odreeni radovi na
ruenju i temovanju betona, uklapanju asfalta, hidroizolacije, demontae
odreenih degradiranih elemenata mosta (slivnici, delovi ograda, stubii i sl.).
Osim toga, projektom sanacije predvoena je upotreba znaajnih koliina
sanacionih materijala, koje imaju relativno kratak rok primenljivosti po pripremi,
te se oekuje znaajan rastur. Obzirom da se odreene pozicije radova ne
mogu organizovati tako da se vri direktan utovar i transport na javnu deponiju,
to se u krugu gradilita treba odrediti prostor za deponovanje i odlaganje uta i
neupotrebljivog materijala. Prilikom izrade i ureenja deponije u svemu
pridravati propisa iz oblasti ekologije i Zakona o zatiti ivotne sredine
15

Za potrebe radova na sanaciji neophodno je obezbediti cisternu za tehniku

vodu, koja e se postaviti na betonskoj/ljunanoj platformi
Deponija armature je takoe sastavni deo.Plato za parkiranje kamiona i ostale
mehanizacije. Nekontrolisano oticanje ulja, nafte i slino mora se onemoguiti u
svemu prema propisima po Zakonu o zatiti ivotne sredine4.7.4.1. Emitovanje
toplote i zraenja, nema nikakvih izvora toplote i bilo koje vrste zraenja
10.4

Fizike karakteristike i bionitete zemljita

Koviljsko Petrovaradinskog rit je periodino plavno podruje u priobalju

reke Dunava. Ova pojava je uinila da se na ovom prostoru razvije kompleks
barsko-movarskih eko sistema sa raznovrsnim orografskim i hidrografskim
oblicima ritova(ostrva, ade, vodeni rukavci, meandri, bare, movare) i za njih
vezane ivotne zajednice (evari, trske, barske ume i livade), zatim prirodne
retkosti i tipini panonski elementi flore i faune. Vrsta zemljita i boninet sa
poljoprivrednog aspekta prikazni su na slici bt.9. Meutim, ovaj globalni prikaz se
odnosi na priobalni pojas dolinom reke Dunava, dok je na samoj lokaciji mosta
zemljite movarnog tipa i neupotrebljivo za poljoprivrednu aktivnost.
10.5

Odvodnjavanje

Projektom odvodnjavanja sveska 5 Glavnog projekta sanacije detaljno je

kao, tehniko reenje, obraen postupak odvoenja atmosferskih voda sa mosta
i prilaznih konstrukcija u ukupnoj duini od 2203m. Poto se oekuje da e na
kolovozu biti i ostataka motornog ulja, nafte i naftnih derivata i raznih hemijskih
preparata, kao rezultat intenzivnog saobraaja ili eventualnog udesa, projektno
reenje predvia samo deo koji se odnosi na:
- prihvatanje svih voda sa kolovoza u slivnike i prikljuenjem slivnika u
jedan cevni kolektor du mosta, i dalje do retenzionog bazena.
Deo kojim treba da se obuhvate:
- izgradnja vodonepropusnog retenzionog basena na levoj obali, izvan
teritorije Koviljsko-Petrovaradinskog rita, pored autoputa prema Novom
Sadu,
- izgradnjom separatora za preiavanje prikupljenih voda, u blizini
retenzionog basena i,
- isputanje preiene vode u recipijent-kanal (Arkan, vrlo verovatno),
bie sastavni deo projekta odvodnjevanja i preiavanja otpadnih i sabirnih
voda u okviru projekta izgradnje novog mosta ( za drugu traku autoputa). Ovakva
diferencijacija je tehniki logina i predviena je Projektnim zadatkom i
Vodoprivrednim uslovima (take 6,7,8, i 9).

16

11. Opis postojeih mjera prevencije nastanka

emisije,postojeih mjera za svoenje upotrebe sirovina, vode I
energije na minimum, opis konanog tretmana zagaenja I
njihovo uporeenje sa mjerama datim u najboljoj raspoloivij
tehnici.
11.1

Opis projektnog reenja

Za prikupljanje atmosferskih voda sa prelazne konstrukcije ( iz pravca
Beograda mosta iznad reke Dunav i prelazne konstrukcije preko inundacionog
prostora ukupne duine 2203,11M' i irine kolovozne trake zajedno sa peakim
stazama 14,40M) , predvien je sistem poprenog slivanja i povrinskom
podunom voenju atmosferskih voda, do mesta prihvatanja preko postojeih
slivnika i dalje zatvorenim cevnim sistemom do mosta isputanja recipijenta. U
ovom sluaju do kraja mostovne konstrukcije stub IV.
Reenja koja obuhvataju:
- sputanje cevovoda niz stub mosta
- vezu sa betonskim objektom ahtnog tipa, kao i njegove dimenzije i
poloaj
- sistem zajednike kanalizacije atmosferne vode za postojei i novi most
do retenzije
- retenziju potrebne korisne zapremine (betonski objekat sa ulivnom i
izlivnom glavom)
- postrojenje za preiavanje kapaciteta za atmosferske vode sa novog i
starog mosta
- crpna stanica
- otvoren kanal od lokacije retenzije i postrojenja za preiavanje do reke
Dunav bie predmet novih Glavnih projekata i zajedno sa ovim projektom koji
daje reenje samo za popravku starog mosta ispotovati sve vodoprivredne
uslove.
Postojee slivnike reetke 400x200 sa DN150, su tipske, koje se koriste za
mostove, a postavljene su uz ivinjak u ravni kolovoza. Veza slivnika sa
cevovodom je preko kose rave =45%. DN250-450. U ravni kolovoza
postavljeni su otvori (vratanca) za ienje cevovoda na prosenom rastojanja od
67,5M (uz svaki trei slivnik).Za procedne vode ostavljeni su otvori kroz
kolovoznu konstrukciju DM50. Ova cev je preko sedla vezana na cevovod. Ovi
otvori nisu se nalazili u postojeoj konstrukciji mosta. Otvori za procedu vode
postavie se proseno na 22,5m' odnosno izmeu dva slivnika.Atmosferska voda
iz dilatacionih spojnica skuplja se na mestu gde se gumena zaptivka zavrava i
preko sabirnika i prave rave povezana je na cevovod .Svi detalji veza na
cevovod dati su u prigodnoj razmeri, crte br.04. Glavna cev za prikupljanje
atmosferskih voda sa kolovoza nalazi, se gledano u osnovi u pravcu postojeih

17

slivnika. Vrh cevi se u odnosu na donju ivicu konzole konstrukcije mosta nalazi
na 55cm. Poduni pad cevovoda prati pad nivelete mosta i iznosi 2,3%.
Odvodna cev je obeena o konstrukciju mosta preko fiksnih draa i
slobodnih nosaa. Fiksni drai koji onemoguavaju pomeranje cevi u svim
pravcima, nalaze se na mestima veze slivnika i cevi kao to je i dato u detalju.
Na neki nain je postavljen fiksni nosa, i na mestu gde se nalazi slivnik i otvor
za ienje.
Slobodni nosai su rasporeeni du cevovoda na odstojanjima koja su u
funkciji prenika odvodne cevi. Ovi nosai dozvoljavaju horizontalna pomeranja
cevovoda (temperature dilatacije)
Prikljuci za procedne vode kao i prikljuci na mestima dilatacionih spojnica i
redukcija nemaju posebne fiksne drae, ve se u zonama prikljuka postavljaju
slobodni nosai. Fiksni drai moraju biti postavljeni kao to je dato u detaljima
(neposredno uz slivnik sa uzvodne strane), dok slobodni nosai se mogu
prilagoavati konzolnoj konstrukciji mosta i mestima gde se ostvaruju veze.
Njihov poloaj nije nije strogo odreen ali se nesmeju prekoraiti odstojanja koja
su dobijena proraunom koja su u zavisnosti od prenika cevovoda DN.
Od izvoaa radova na putu se trai da izrade plan za odlaganje otpada
tako da se obezbedi bezbedno upravljanje i manipulisanje otpadom, a posebno
zagaenim materijalima. U istom planu e biti prikazan nain za recikliranje
materijala koji se mogu ponovo upotrebiti.
Glavna pitanja tokom graevinskih radova su pobijanje ipova i vibracije
u vezi sa novim mostom. Vrsta buke koja se povezuje sa pobijanjem ipova
zavisi od metode rada koja se primenjuje. Svi negativni efekti mogu da se ublae
tako to e se radovi na pobijanju ipova predvideti u zimskim mesecima.
Proverom zagaenosti vazduha otkriveno je da su granine vrednosti
godinjih koncentracija prekoraene na ivici kolovozne trake na veini putnih
deonica. Meutim, prognozira se da su na 70 metara od puta sve koncentracije
ispog graninih vrednosti. Poto ne postoje naselja koja su blizu autoputa, a isti
je smeten u koridoru u okviru koga je stambena izgradnja ograniena, ne
oekuje se da projekat predstavlja opasnost po zdravlje.
11.2Mjere spreavanja i minimiziranja emisija u vazduh u toku
rekonstrukcije
a) koristiti goriva sa minimalnim sadrajem sumpora za graevinske maine I
transportna sredstva i odravati tehniku ispravnost vozila.
b) Emisije praine nastale na gradilitu I privremenim saobraajnicama
smanjivati oroavanjem ovih povrina
c) Prekrivati kamione koji voze graevinski material
d) Ograniiti brzinu kretanja vozila na neasfaltiranim putevima
e) Izbjegavati prazan hod graevinskih maina

18

Zagaujua
Period
Prosjena godinja
Visoka vrijednost
materija
uzrokovanja
vrijednost (g/m)
(g/m)
SO2
1 as
90
500 ( napomena 1)
SO2
24 asa
90
240 ( napomena 2)
NO2
1 as
60
300 ( napomena 3)
NO2
24 asa
60
140 ( napomena 2)
L 10
24 asa
50
100 ( napomena 2)
UL
24 asa
150
350 ( napomena 2)
DIM
24 asa
30
60 ( napomena 2)
CO
8 asova
10.000
O3
8 asova
150 ( napomena 4)
Tabela 1. granine vrijednosti vazduha-GVV u cilju zatite zdravlja ljudi
( slubeni glasnik RS, br 39/05)
Napomena 1: ne bi trebalo da bude prekoraeno vie od 24 puta u kalendarskoj
godini.
Napomena 2: ne bi trebalo da bude prekoraeno vie od 7 puta u kalendarskoj
godini.
Napomena 3: ne bi trebalo da bude prekoraeno vie od 18 puta u kalendarskoj
godini.
Napomena 4: ne bi trebalo da bude prekoraeno vie od 21 puta u kalendarskoj
godini.
Predvien je uticaj buke za svaku deonicu novog puta. Propisima je
utvreno da se uvode mere ublaavanja, ako buka sa novog puta prekorai gore
propisane granine vrednosti. Prognoze za 2020. godinu pokazuju da e nivo
buke i za dnevni i za noni period biti prekoraen na udaljenosti od 25 metara od
ose autoputa. Meutim, ne postoje stambene oblasti koje su trenutno toliko blizu
osi puta, te se stoga ne oekuje da ovo predstavlja problem. Predlog je da se
glavnim projektom obuhvate mere za smanjenje buke od putnih objekata.
Dozvoljeno izlaganje Visina buke u dB
u satima
8
900
6
92
4
85
3
97
2
100
1
105
Tabela 2. dozvoljeni nivo buke

19

Vodni resursi mogu da budu ugroeni irokim spektrom moguih

zagaivaa usled drumskog saobraaja. Izgradnja separatora blizu vodenih
tokova moe da smanji zagaenje manjih potoka. U Dunavu postoji potencijalno
ozbiljniji problem zbog veeg oticaja u slivno podruje, ali se ovo takoe moe
znatno umanjiti izgradnjom sistema kanala za odvodnjavanje. Izgradnjom kanala
za odvodnjavanje e se takoe smanjiti uticaj incidentnog prolivanja zagaivaa.
Separatori moraju da se izgrade na ulazu u kanale za odvodnjavanje ka
svim potocima i rekama, ukljuujui i na Dunavu kod Beke. Kanali za
odvodnjavanje moraju redovno da se iste i odravaju tako da se obezbedi njihov
stalan efektivan rad. Treba paljivo sprovoditi akciju
zimskog posipanja soli tako da se upotreba soli smanji na apsolutni minimum
potreban za bezbednost saobraaja.
11.3

Teritorija i stepen zatite

Kad se jednom utvrdi projekat i metod izgradnje novog mosta kod Beke i
prilaznih vijadukta i nasipa, predlae se izrada studije uticaja gradiline zone na
ivotnu sredinu u okviru prirodnog rezervata. Ovom studijom bi trebalo da se
prepoznaju sve neophodne mere za ublaavanje uticaja. U oblastima gde e doi
do eksproprijacije novog zemljita i graevinskih
Obzirom da je ceo most, u svojoj duini od preko 2.2km, u prostoru
specijalnog rezervata prirode ''Koviljsko-Petrovaradinskog rita'', neophodno je da
se bilo kakvi radovi usklade sa
uslovima za ovaj rezervat prirode. Ovaj specijalni rezervat je na podruju grada
Novog Sada i optina Sremski Karlovci, Inija, Titel, Kovilj, Beka, Gardinovci,
ortanovci, Petrovaradin i Ka, slika br.3.
Ukupna povrina je oko 4840ha, na kojoj su ustanovljena tri reima zatite :
I stepen, na prostoru Kozjak, povrine oko 508ha,
II stepen, na prostoru Petrovaradinskog rita, Hrljaka i Arkanja, povrine
oko 2082ha,
- III stepen, na prostoru Dunavca u okviru Kalike i Kurjake grede,
povrine oko 2250ha.
Na celom podruju ''Koviljsko-Petrovaradinskog rita'', pomenutom
Uredbom su definisani uslovi kroz dva aspekta, zabranjuje se i obezbeuje se. U
nastavku se citiraju ovi elementi iz Uredbe (lan 5 i 6).
"Na celom podruju Specijalnog rezervata ''Koviljsko-Petrovaradinski rit'':
-

20

Zabranjeno je:
1) Izgradnja objekta i izvoenje hidrotehnikih radova kojima bi se
onemoguilo periodino plavljenje snienje nivoa podzemnih voda
( naroito izgradnjom renibunara ) i trajne promene orografskih i
hidrografskih karakteristika prirodnog dobra, pretvaranje movarsko
barskih ekosistema u suvozemne i ugrozile zone prirodnih mresilita;
2) Podizanje za sada euroamerike topole na udaljenosti manjoj od 30m od
leve i desne obale vodenih tokova pri nivou vodostaja Dunava od 150 do
300cm merenom na koti 71,73m kod Novog Sada;
3) Uputanje nepreienih otpadnih voda, paljenje trske, deponovanje
smea i otvaranje deponija;
Obezbeuje se:
1) Praenja stanja svih tipova stanita, ivotnih zajednica i biljnih i
ivotinjskih vrsta, posebno prirodnih retkosti i uspostavljanje stalnog
sistema monitoringa;
2) Ouvanje prirodnih, autohotnih umskih zajednica, dalja istraivanja
mogunosti konverzije postojeih neautotohnih umskih sastojina
autohotnih;
3) Ouvanje i unapreivanje prirodnih retkosti, posebno staninih i drugih
uslova za ouvanje ornitofaune i ihtihiofaune.
Na podruju specijalnog rezervata ''Koviljsko-Petrovaradinski rit'' u zoni
reima zatite I stepena sprovode se utvrene zakonom koji ureuje zatitu
ivotne sredine i posebne mere na njenom uvanju i odravanju optimalnog
vodnog reima (povezivanje Tonje i Burme sa Dunavom, uspostavljanje krunog
toka ), na zameni euroamerike topole posle zavrene ophodnje autohotnim
vrstama i njihovom odravanju. U zoni reima zatite II stepena:
Zabranjeno je:
1) Privredni ribolov;
2) Vonja motornih vozila i amaca;
3) Ispaa stoke
4) Izgradnja stalnih i privremenih objekata, osim objekata za potrebe
zatite i upravljanja prirodnim dobrom, istraivanja edukacije i turistiko
rekreativnih aktivnosti, s tim da se ne sme naruiti prirodni ambijent i
lokalna tradicija kod izgradnje novih i rekonstrukcije objekata;
5) Obezbeuje se:
6) Odravanje optimalnog vodovodnog reima ( izmuljivanje, produbljivanje i
odravanje vodenih tokova ), uspostavljanje migratornih-mresnih i
hranidbenih staza za ribe; Uspostavljanje turistikih aktivnosti u skladu sa
namenom specijalnog rezervata;Organizovanje istraivakog-edukativnih i
monitoring stanica.

21

U zoni reima zatite III stepena:

1. zabranjena je izgradnja stalnih i privremenih objekata, osim objekata za
potrebe zatite i upravljanja prirodnim dobrom, istraivanja, edukacije,
turistiko-rekreativnih i sportskih aktivnosti, ribarstva i uvanja stoke (kolibe), s
tim da se ne sme naruiti prirodni ambijent i lokalna tradicija kod izgradnje
novih i rekonstrukcije postojeih objekata;
2.

obezbeuje se:

1) odravanje optimalnog vodnog reima (odravanje korita Dunava,

sanacioni radovi na povezivanju tokova sa Dunavom), uspostavljanje
migratornih mresnih i hranidbenih staza za ribe;
2) uspostavljanje turistikih aktivnosti
Na podruju reima III stepena mogu se izvoditi radovi na izgradnji
eleznike pruge za vozove velikih brzina u skladu sa tehnikom
dokumentacijom.
3) Zatitna zona
Granica Zatitne zone obuhvata korito Dunava od 1231 kmdo 1250 km na
sledeim katastarskim parcelama: 3370 katarskarske optine ortanovci,
6773 i 6774 katastarske optine Kovilj, 7907 katastarske optine Sremski
Karlovci i deo katastarske parcele 3005 katarstarske optine Petrovaradin
(deo koji se granii sa katastarskim parcelama 6773 i 6774 katastarske
optine Petrovaradin).
Sve ostale katastarske parcele, kao i granice ovog rezervata, detaljno su
nabrojane popisane u okviru pomenute uredbe kroz Prilog " opis granica
specijalnog rezervata prirode Koviljsko-Petrovaradinskog rit, popis katastarskih
parcela po reimima zatite i granice zatitne zone", Sl.gl.RS27/98.
Na podruju zatitne zone specijalnog rezervata "Koviljsko-Petrovaradinskog rit"
zabranjeno je deponovanje smea i otvaranje deponija, eksploatacija peska,
podizanje nasipa du leve obale Dunava od 1250km do 1231km, odnosno desne
obale dunava od 1250km do 1236km i na spojevima vodenih tokova Rita sa
Dunavom, kao i izgradnja objekta, osim izgradnje turistikih punktova.
Tokom izvoenja sanacionih radova i eksploatacije most je izloen
rizicima usled:
- hemijskih akcidenata,
- prirodnih katastrofa,
- neadekvatnih mera zatite,
1- posebnih rizika u fazi izgradnje.

22

2U okviru detaljne analize uticaja na ivotnu sredinu potrebno je proceniti

opasnost od rizika i predloiti mere za otklanjanja posledica po ivotnu sredinu.
3

12. Spisak aktivnosti I mjera ua smanjivanje emisija iz pogona I

postrojenja I racionalizaciju potronje sirovina I prirodnih
resursa ( voda I energija) u skladu sa najboljom raspoloivom
tehnologijom I rokove za preuzimanje predvienih aktivnosti I
mjera.
12.1 Odvodnjavanje
Projektom odvodnjavanja sveska 5 Glavnog projekta sanacije detaljno je
kao, tehniko reenje, obraen postupak odvoenja atmosferskih voda sa mosta
i prilaznih konstrukcija u ukupnoj duini od 2203m. Poto se oekuje da e na
kolovozu biti i ostataka motornog ulja, nafte i naftnih derivata i raznih hemijskih
preparata, kao rezultat intenzivnog saobraaja ili eventualnog udesa, projektno
reenje predvia samo deo koji se odnosi na:
- prihvatanje svih voda sa kolovoza u slivnike i prikljuenjem slivnika u
jedan cevni kolektor du mosta, i dalje do retenzionog bazena.
Deo kojim treba da se obuhvate:
- izgradnja vodonepropusnog retenzionog basena na levoj obali, izvan
teritorije Koviljsko-Petrovaradinskog rita, pored autoputa prema Novom
Sadu,
- izgradnjom separatora za preiavanje prikupljenih voda, u blizini
retenzionog basena i,
- isputanje preiene vode u recipijent-kanal (Arkan, vrlo verovatno),
bie sastavni deo projekta odvodnjevanja i preiavanja otpadnih i sabirnih
voda u okviru projekta izgradnje novog mosta ( za drugu traku autoputa). Ovakva
diferencijacija je tehniki logina i predviena je Projektnim zadatkom i
Vodoprivrednim uslovima (take 6,7,8, i 9).
12.2

Opis projektnog reenja

Za prikupljanje atmosferskih voda sa prelazne konstrukcije ( iz pravca
Beograda mosta iznad reke Dunav i prelazne konstrukcije preko inundacionog
prostora ukupne duine 2203,11M' i irine kolovozne trake zajedno sa peakim
stazama 14,40M) , predvien je sistem poprenog slivanja i povrinskom
podunom voenju atmosferskih voda, do mesta prihvatanja preko postojeih
slivnika i dalje zatvorenim cevnim sistemom do mosta isputanja recipilenta. U
ovom sluaju do kraja mostovne konstrukcije stub IV.
Reenja koja obuhvataju:
- sputanje cevovoda niz stub mosta
- vezu sa betonskim objektom ahtnog tipa, kao i njegove dimenzije i
poloaj

23

sistem zajednike kanalizacije atmosferne vode za postojei i novi most

do retenzije
- retenziju potrebne korisne zapremine (betonski objekat sa ulivnom i
izlivnom glavom)
- postrojenje za preiavanje kapaciteta za atmosferske vode sa novog i
starog mosta
- crpna stanica
- otvoren kanal od lokacije retenzije i postrojenja za preiavanje do reke
Dunav bie predmet novih Glavnih projekata i zajedno sa ovim projektom koji
daje reenje samo za popravku starog mosta ispotovati sve vodoprivredne
uslove. Postojee slivnike reetke 400x200 sa DN150, su tipske, koje se koriste
za mostove, a postavljene su uz ivinjak u ravni kolovoza. Veza slivnika sa
cevovodom je preko kose rave =45%. DN250-450. U ravni kolovoza
postavljeni su otvori (vratanca) za ienje cevovoda na prosenom rastojanja od
67,5M (uz svaki trei slivnik).
Za procedne vode ostavljeni su otvori kroz kolovoznu konstrukciju DM50. Ova
cev je preko sedla vezana na cevovod. Ovi otvori nisu se nalazili u postojeoj
konstrukciji mosta. Otvori za procedu vode postavie se proseno na 22,5m'
odnosno izmeu dva slivnika.Atmosferska voda iz dilatacionih spojnica skuplja
se na mestu gde se gumena zaptivka zavrava i preko sabirnika i prave rave
povezana je na cevovod.
Glavna cev za prikupljanje atmosferskih voda sa kolovoza nalazi, se
gledano u osnovi u pravcu postojeih slivnika. Vrh cevi se u odnosu na donju
ivicu konzole konstrukcije mosta nalazi na 55cm.Poduni pad cevovoda prati pad
nivelete mosta i iznosi 2,3%.Odvodna cev je obeena o konstrukciju mosta preko
fiksnih draa i slobodnih nosaa. Fiksni drai koji onemoguavaju pomeranje
cevi u svim pravcima, nalaze se na mestima veze slivnika i cevi kao to je i dato
u detalju. Na neki nain je postavljen fiksni nosa, i na mestu gde se nalazi
slivnik i otvor za ienje.Slobodni nosai su rasporeeni du cevovoda na
odstojanjima koja su u funkciji prenika odvodne cevi. Ovi nosai dozvoljavaju
horizontalna pomeranja cevovoda (temperature dilatacije).
Prikljuci za procedne vode kao i prikljuci na mestima dilatacionih
spojnica i redukcija nemaju posebne fiksne drae, ve se u zonama prikljuka
postavljaju slobodni nosai. Fiksni drai moraju biti postavljeni kao to je dato u
detaljima (neposredno uz slivnik sa uzvodne strane), dok slobodni nosai se
mogu prilagoavati konzolnoj konstrukciji mosta i mestima gde se ostvaruju
veze. Njihov poloaj nije nije strogo odreen ali se nesmeju prekoraiti odstojanja
koja su dobijena proraunom koja su u zavisnosti od prenika cevovoda DN.
Glavna odvodna cev koja je okaena o konstrukciju mosta ima polazni prenik
DN250 koji ide do 0+229,28
DN 300
od 0+229,28
do 0+671,21
DN 350
od 0+671,21
do 0+888,86
DN 400
od 0+888,86
do 2+015,78
DN 450
od 2+015,78
do 2+203,11
-

24

Proraun dimenzionisanje atmosferske kanalizacije je uraen za kie

verovatnoe pojave jednom u 20 godina i trajanja 15 min. U funkcionisanju
predmetnog objekta ne postoji tehnoloki procesi kojima se koriste sirovinske
baze za transformaciju operativnim postupcima i zahtjevima u okviru tehnolokog
ciklusa, te sa ne moe govoriti o utedi i ponovnom koritenju sirovina i
materijalnih komponenti, ali se mogu predvidjeti mjere i propisi koji e smanjiti
emisije i preventivno djelovati na stvaranje otpada kao i njegovim pravilnim
manipulisanjem.
Obaveza investitora je mjerenje emisija u vazduh prema Uredbi o graninim
vrijednostima emisija zagaujuih materija u vazduh ( Sl. Glasnik RS br. 39/05)
Obaveza investitora je redovna analiza otpadnih voda prema Pravilniku o
uslovima za isputanje otpadnih voda u povrinske vode ( Sl. Glasnik RS br.
44/01).

13. Prijedlog monitoring plana u skladu sa propisima i

rokovima za preuzimanje predvienih aktivnosti i mjera
13.1

Signalizacija

Projektom putne i plovidbene signalizacije, za vreme sanacionih radova i u

toku eksploatacije, obezbedie se sigurniji saobraaj, ime e se indirektno
uticati na smanjenje eventualnih saobraajnih udesa, odnosno incidenata ukoliko
u udesu uestvuju transporteri materija koje mogu izlivanjem da poremete stanje
u ivotnoj sredini.
13.2

Mere u sluaju udesa

Pretpostavka je da je realno oekivati saobraajni udes na mostu i pored

preduzetih mera za bezbedno odvijanje saobraaja i to udes vozila koja
transportuju opasne hemijske materije.
Ovaj problem se moe reiti primenom sledee procedure. Najpre treba detaljno,
ako je mogue, skupiti opasne materije, zatim treba oprati most na mestu udesa
odgovarajuim hemijskim preparatima i vodom. Preiavanje ovih otpadnih
voda izvrie se u separatorima.
U sluaju pada vozila u Dunav, ovaj problem ne pripada predmetnom projektnom
zadatku.
Udes od prirodne nepogode-zemljotresa- reen je kroz konstruktivne
karakteristike mosta i to do odreene granice, iako su procene da na prostoru
gde je izgraen most ima malo uslova za katastrofalni zemljotres.

25

13.3

Plan za spreavanje nesrea

Planirani radovi na sanaciji mosta ni na koji nain, ne mogu da stvore
uslove koji bi doveli do udesa. Jedino postoji mogunost da doe do udesa
prilikom odvijanja usporenog saobraaja na mostu. U sluaju veeg
saobraajnog udesa na mostu, naroito prevrtanje cisterne ili kamiona sa
opasnim i tenim materijalima, moe doi do zagaivanja voda Dunava ili dela
prostora Petrovaradinsko-koviljsko rit.
Izvoa radova je duan da izradi detaljan plan zatite ivotne sredine tokom
izvoenja sanacionih radova. Ovaj plan mora da sadri sve bezbednosne mere u
cilju spreavanja i smanjenja nepovoljnog uticaja sanacionih radova na ivotnu
sredinu i da je u skladu sa merama zatite ivotne sredine.
Ispitivanje kvaliteta ivotne sredine, treba izvriti ne samo za utvrivanje uticaja
mosta, nego i za ire podruje.
Kvalitet vode Dunava je II klase, Meutim, s obzirom da na desnoj obali Dunava,
nizvodno od novog Sada, ima vie naselja, realno je oekivati da ovom prostoru
ima vie nekontrolisanih ispusta otpadnih voda razliitog porekla, to remeti
kvalitet voda u ritu. Treba uraditi podatk o kvalitetu vazduha, za iru okolinu
mosta. Poznato je da drumski saobraaj nepovoljno utie na blinu okolinu puta i
da zagaenje vazduha gasovima iz motora sa unutranjim sagorevanjem zavisi
od intenziteta saobraaja. Projektovani postupak sanacije nema nikakvih tetnih i
vrstih otpadaka izuzev betonskog i asfaltnog uta.Povremeni rad builica,
pikhamera, graevinskih maina, isl. proizvodie buku iznad dozvoljene granice
ili samo za radnu sredinu. Uticaj na ivotnu sredinu je beznaajan, obzirom na
kratko vreme delovanja buke.
Eventualni udes u autosaobraaju mogao bi da stvori uslove za kratkotrajna i
lokalna zagaenja voda Dunava i voda, zemljita i faune u Koviljsko
Petrovaradinskog rta. Sanacioni radovi nemaju uticaja na promenu kvaliteta
vazduha, vodi i zamljita, kako su u zoni mosta, tako i ire.Projektovani radovi na
sanaciji mosta nee stvoriti nikakve otpadne materije koje bi zagadile ivotnu
sredinu, kako u Koviljsko Petrovaradinskog ritu tako i na irem prostoru. Takoe,
ovi radovi nee proizvoditi buku, vibracije i zraenja, te opasnost po ivotnu
sredinu ne postoji,na promene u biljnom i ivotinjskom svetu u neposrednoj i
daljoj okolini, nee imati uticaja na promene zdravlja okolnog stanovnitva, niti na
promene metereolokih uslova, na promene u eko-sistemima Koviljsko
Petrovaradinskog rita i iri,na promene bilo kakvih prirodnih i kulturnih dobara.
Projektom je predvieno da se tokom izvoenja radova na sanaciji mosta
odvijaju regulisani drumski saobraaj na mostu i plovni na Dunavu.
Obraen postupak odvoenja atmosferskih voda sa mosta i prilaznih konstrukcija
u ukupnoj duini od 2203m. Poto se oekuje da e na kolovozu biti i ostataka

26

motornog ulja, nafte i naftnih derivata i raznih hemijskih preparata, kao rezultat
intenzivnog saobraaja ili eventualnog udesa, projektno reenje predvia samo
deo koji se odnosi na prihvatanje svih voda sa kolovoza u slivnike i prikljuenjem
slivnika u jednu cev du mosta.
Za prikupljanje atmosferskih voda sa prelazne konstrukcije predvien je
sistem poprenog slivanja i povrinskom podunom voenju atmosferskih voda,
do mesta prihvatanja preko postojeih slivnika i dalje zatvorenim cevnim
sistemom do mosta isputanja.
Reenja koja obuhvataju:
- sputanje cevovoda niz stub mosta,
- vezu sa betonskim objektom,
- sistem zajednike kanalizacije atmosferne vode,
- retenziju potrebne korisne zapremine,
- postrojenje za preiavanje,
- crpna stanica.
Za procedne vode ostavljeni su otvori kroz kolovoznu konstrukciju.
Atmosferska voda iz dilatacionih spojnica skuplja se na mestu gde se gumena
zaptivka zavrava i preko sabirnika i prave rave povezana je na cevovod.
Glavna cev za prikupljanje atmosferskih voda sa kolovoza nalazi, se gledano u
osnovi u pravcu postojeih slivnik. Prikljuci za procedne vode kao i prikljuci na
mestima dilatacionih spojnica i redukcija nemaju posebne fiksne drae, ve se u
zonama prikljuka postavljaju slobodni nosai. Proraun dimenzionisanje
atmosferske kanalizacije je uraen za kie verovatnoe pojave jednom u
20godina i trajanja 15min. Projektom putne i plovidbene signalizacije, za vreme
sanacionih radova i u toku eksploatacije obezbedie se sigurniji saobraaj, ime
e se indirektno uticati na smanjenje eventualnih saobraajnih udesa, odnosno
incidenata ukoliko u udesu uestvuju transporteri materija koje mogu izlivanjem
da poremete stanje u ivotnoj sredine. U toku izvoenja radova na sanaciji mosta
neophodno je obezbediti,zatitu na radu i zatitu ivotne sredine.
Projekat zatite na radu obuhvata izradu uputstva za rad i primenu
zatitnih naprava i sredstava za linu zatitu, kao i rizik usled neadekvatnih mera
zatite na radu. Projekat zatite ivotne sredine obuhvata : obezbeenje
potrebnih materijala za ugradnju, ugradnju materijala, siguran transport i
ureenja gradilita sa aspekta zatite ivotne sredine.
Odgovarajue pripreme to su :
- uvanje postojeeg zelenog fonda,
- deponovanje uta i svakog drugog otpada,
- komunalni otpad skupljati na gradilitu,
- nakon zavretka sanacionih radova, neophodno je da se ukloni sva
ispravna sredstva koja su bila u upotrebi.
Pretpostavka je da je realno oekivati saobraajni udes na mostu i pored
preduzetih mera za bezbedno odvijanje saobraaja i to udes vozila koja
transportuju opasne hemijske materije.
Ovaj problem se moe reiti primenom sledee procedure. Najpre treba detaljno,
ako je mogue, skupiti opasne materije, zatim treba oprati most na mestu udesa
27

odgovarajuim hemijskim preparatima i vodom. Preiavanje ovih otpadnih

voda izvrie se u separatorima.

14. Mjere planiranja za monitoring proizvodnje, nastanak otpada

i emisija.
Svi radovi na sanaciji mosta, odvijae se na samom mostu. Doprema
opreme i materijala, kao i odnoenje zamenjenog materijala, odvijae se, takoe
na mostu i dalje putem u oba smera.
Samo radovi buenja, temovanja, struganja i ienja betona stvaraju
izvesnu,relativno malu koliinu praine i uta. Ostali radovi ne utiu na stvaranje
tetnih materijala koje bi zagadile vazduh. Projektovani postupak sanacije nema
nikakvih tetnih i vrstih otpadaka izuzev betonskog i asfaltnog uta. Meutim
koliine su vrlo male i odnosie se na privremeno formiranu deponiju, a odatle
dalje. Tehniko reenje sakupljanja i odvoenja voda sa slivnih povrina mosta
bie objanjeno.
Povremeni rad builica, pikhamera, graevinskih maina, isl. proizvodie
buku iznad dozvoljene granice ili samo za radnu sredinu. Uticaj na ivotnu
sredinu je beznaajan, obzirom na kratko vreme delovanja buke.
Eventualni udes u autosaobraaju mogao bi da stvori uslove za kratkotrajna i
lokalna zagaenja voda Dunava i voda, zemljita i faune u Koviljsko
Petrovaradinskog ritu. Iz ovih razloga preduzete su odgovarajue mere
bezbednosti i mere zatitne sredine.Plan monitoringa definie mjesta koja bi u
toku proizvodnje, nastajanja otpada i emisija mogla dovesti do zagaenja ivotne
sredine. Sanacijom ovog objekta, zagaenje zemljita, vodotokova i vazduha
svedena je na minimum.
Za prikupljanje atmosferskih voda sa prelazne konstrukcije ( iz pravca
Beograda mosta iznad reke Dunav i prelazne konstrukcije preko inundacionog
prostora ukupne duine 2203,11M' i irine kolovozne trake zajedno sa peakim
stazama 14,40M) , predvien je sistem poprenog slivanja i povrinskom
podunom voenju atmosferskih voda, do mesta prihvatanja preko postojeih
slivnika i dalje zatvorenim cevnim sistemom do mosta isputanja recipijenta. U
ovom sluaju do kraja mostovne konstrukcije stub IV.
Reenja koja obuhvataju:
- sputanje cevovoda niz stub mosta
- vezu sa betonskim objektom ahtnog tipa, kao i njegove dimenzije i
poloaj
- sistem zajednike kanalizacije atmosferne vode za postojei i novi most
do retenzije
- retenziju potrebne korisne zapremine (betonski objekat sa ulivnom i
izlivnom glavom)

28

postrojenje za preiavanje kapaciteta za atmosferske vode sa novog i

starog mosta
crpna stanica

Problem otpadnih voda investitor je rijeio prikljukom na separator ulja i

masti. U svrhu zatite podzemnih voda, separator treba odravati svakih 15 dan,
odnosno poslije sveke velike kie; poslije svakih 6 mjeseci oistiti ulazne komore
separatora od vrstog materijala.

15. Plan za spreavanje nesrea velikih razmjera i rokoba za

preduzimanje predvienih aktivnosti i mjera
Potrebno je izraditi plan za spreavanje nesrea velikih razmjera i rokove
za preduzimanje predvienih aktivnosti. Nesree velikih razmjera u toku sanacije
mosta kod Beke, mogu se sprijeiti prvenstveno redovnim odravanjem opreme
i elektroinstalacije, kao i strogim dranjem uputstava za rukovanjem opremom
koju daje proizvoa opreme. Takoe trebaju se strogo pridravati uslovi o
pregledu elektroinstalacije i sredstava rada, kao i mjerenje emisije praine i
zagaenja ivotne sredinen koji su propisani odgovarajuim pravilnicima.
Pridravati se preporuka iz Elaborata zatite od poara i Elaborata zatite
na radu, redovno odravari opremu za gaenje poara ( prema zakonskim
propisima) i vriti obuku radnika za zatitu od poara.

16.

Nain izvjetavanja o rezultatima izvrenja mjera

Nakon izvrenja mjera predvienih planom aktivnosti, investitor je

obavezan da u roku od mjesec dana izvjesti o preduzimanju mjera, optinskog
nadlenog inspektora za zatitu ivotne sredine i pojedine segmente zatite
ivotne sredine ( vazduh, voda, zemljite, vrst otpad i sl.)

17. Finansijska procjena za izvrenje plana na godinjem

nivou
Za realizaciju Glavnog projekta sanacije Ponua e sainiti dinamiki
plan koji je deo Studije projekta i ugovorne dokumentacije.
1- Oekivano vreme izrade dodatnih pripremnih, istranih radova i izrade
separata Glavnog projekta za hitne intervencije iznosi 60 dana.
2- Ukupno oekivano vreme izrade Glavnog projekta sanacije prema ovom
Projektnom programu i projektnom zadatku iznosi 120 dana.
Ovaj Projektni program za izradu Glavnog projekta mosta preko Dunava
kod Beke, na uzvodnoj, desnoj traci autoputa E-75, deonica Novi Sad
Beograd je sastavni deo Glavnog projekta. Predsednik Skuptine optine Inija
29

Marijan Ristievi rekao je da nije tano da se Evropska banka za obnovu i

razvoj protivi izgradnji takozvanog nieg mosta kod Beke na Dunavu, iako je
ministar za kapitalne investicije Velimir Ili kazao da takvo protivljenje postoji.
"Ili ne govori istinu, jer mu je verovatno neko iz Evrope obeao stravinu
proviziju ne bi li progurao most blizanac. On tera Srbiju da takav most plati 26 do
30 miliona evra vie nego to bi kotao nii most", rekao je Ristievi na
konferenciji za novinare u Beki.On je takoe upozorio da bi ministar time
"unesreio itelje sedam podunavskih naselja koji se protive izgradnji velikog
mosta, jer bi im nii most za samo tri godine doneo 500 miliona evra investicija".
Ristievi je Iliu poruio da nikada nee dobiti graevinske dozvole za izgradnju
velikog mosta, jer je njihovo izdavanje u nadlenosti lokalne samouprave u Iniji.
"Moe Ili da Evropi obeava kule i gradove, ali nikada u Beki nee napraviti
most koji e biti protiv interesa graana ovog dela Vojvodine ", kazao je Ristivi.
SO Inija je u petak usvojila zakljuak prema kome samo nii most preko
Dunava u Beki moe doneti dobro Vojvodini i Srbiji i uputila ga predsedniku
Srbije Borisu Tadiu i republikom premijeru Vojislavu Kotunici.
Ekonomska opravdanost je zasnovana na utedama u vremenu
putovanja, eksploatacionim trokovima vozila i udesima. Takoe bi mogle da se
ostvare utede u trokovima odravanja, ali isti nisu kvantifikovani

18. Plan za prestanak rada, ukoliko postrojenje ili pogon

prestaje sa radom prije 31. decembra 2008. godine
Postrojenje moe prestati raditi u bilo kojem trenutku bez opasnosti po
ivotnu sredinu, a to podrazumjeva da se nita od oprema i postupak ne koristi
nakon prestanka rada postrojenja i da se zaostali resursi, sirovine i otpad zbrinu
na odgovarajui nain.

30