Sevilja, jun 1986. DEINSTITUCIONALIZACHIA ~ NA DRUGOM PUTU Franko Roteli U psihijatriskoj i medicinskoj delatnosti i dalje se rad zasniva na jedno) nauéno) hipotezi koja pretpostavlja Facionalisti¢ku paradigmu po kojoj se naspram jednog. ‘bjekta trazi uzroéno-postedniéni odnos. Drugim reti- wma, ova paradigma nalaze da se trate uzroci mentalne bolesti da bi moglo da se nade resenje. Ona nalaze da se misli terminima dijagnoza-terapija-prognoza, ‘to je osnova jednog nauénog modela kauzaine meha- nike analize elemenata, analize koja ni najmanje ne mote da se primeni na objekt psihijatrije. I bez obzira Koja je skola u pitanju bioloska, psihodinamska, socio vmska ~ sve one trade da izdvoje uzroke mentalne bolesti zamisljajuci da ce tako pronati jedno racional- po.resenje 2a jt ua resenje 72 niu Problem je u tome sto mi ne prihvatamo ovaj modet, sto smatramo da racionalistitka paradigma_ pro blem-resenje u psihijatriji ne funkcionise, da nikad nije funkeionisala. Jer naspram slodenosti psihijatrijskog. objekta nije moguée raditi uzrotno-posledicnom anali- ‘Uvek smo verovali da stare institucije nisu ontoloska. stvarnost, vet jedna izumljena stvarnost, al i dalje tes kai Ziva stvarnost. U njof lekarski pogled ne susrece bolesnika, vee njegovu bolest, a u njegovom telu ne cita biografiju vee patologiju. Tako subjektivitet pacijenta nestaje U objektivitetu simptomatskih znakova, Smatramo da kljuéni problem institucionalizaci Tje ostaje tiudsko stanje ~ ludilo. Jer drustvo odgovara na problem ludila uvek tako sto preobrafava ludilo w esto sto se zove mentalna bolest. Da bi psihijatrija tek tako, preko svog objekta ~ mentaine bolesti nasla defi- hieije, strategije, mehanizme za njeno unistavanje, tle eenje 256 Pre dvadeset godina kada smo zapodeli proces det stitucionalizaeije. To je bio period koga smo nazivall hegacfa insttucte. Koja je to institueja bila koju Smo negirali? Pre svega ludnica. Nene karakteristke = ni Silje, pojam drustvene opasnost,totaizacija,Zatim in stitucije sa svojim naugnim, zakonodavnim i admit Tativnim aparatima; odnos moci struktuiran oko jed- hog Jasno odredenog objekta smentalne bolestic, Sdrustvene opasnostis, Dok je u prvom petiodu to bila udnica, sada je to me dicinsKt | psiholoski model psihijatiji koga treba ne- gira, Upravo ovi modell prolzvode sjedne strane ins- {itueiju mentalne bolesti razdvojenu od ljudskox stanja ludila sdruge ractonalisti¢ku paradigmu upsiijarii Ovi modell vise nisu samo deo ludnice vee su infitrira: niucitavu kulturu, jezik sve socijalne instituctje. Znaéi sada smo u procesu razbijanja medicinskog modela, te iHinigke paradigme koja u osnovi podrazumeva uzroe nospostedieni odnos w analizi nastanka ludila, “Zasto elimo deinstiuicionalizaiju? Fer 2a nas objekt petal ne move it nit Bolernit opasos: Objekt Jeza nas uvek bila egzistenctja~pasnja pacjenta i njegov ‘odnos sa drustvenim telima. bs . lo psihijatrige jeu tome Sto je ona ustanovila insti tucije na razdvajanju izmisljenog objekta »bolesti« od sslodene egrstencije pacijenta | njegovog odnosa sa Grustvenim telimae. Na ovom vestackom rardvajanju Konstruisane st institucije i sve one usmerene su ka sbolestie. Treba razmontirath, negirat sve ove instituci- jeda bismo ponovo dobili odnos sa egzistencijom paci- jenta, ‘Projekt deinstitucionalizacije podudarao se a rekon- struketjom slozenosti objekta koga su sve stare institu- ie pojednostavile, sto je bilo nuzno da bi se sluzle nay siljem. Al ako se objekt promeni, ako stare insttue Slomimo, nove institucije treba da budu na nivou ob jekta koji vige nije u ravnotedi, vee je po definicii (pat hia - egzistencija) u ne-ravnotedi — i na ovom objektu Shorea uot inst kal a) Potpuna irugacijinstitucia.deinstitucionalizacje koja nema Sta da radi sa sbolesSue kako to zahteva »medicinski model nitisasimptomima kako to zahteva »psiboloski rode . Potrebna je hrabrost da svako od nas potvrdi da su neprihvatlive institucije koje seckaju jude na komadi- 23766, koje ga razdvajaju od njegovog sopstvenog Zivota, od. nnjegove patnje, kriza, emocija, Zivotnih uslova, ‘Sve vise smo ubedent da je terapiiski rad upravo ovaj proces deinstitucionalizacije u kome se konstruist oso be kao drustiveni ginioci. Da letiti znaci angazovati sad i ovde 2a preobrazavanje nacina zivota, za menjan) ivotnih ustova kako bi to} promenjenoj svakodnevici i patnja imala druge oblike i mogucnosti, Zato je nas fad pun nesigurnost, a terapijska akcija ulazi w rizike ‘ofa. Jer leéenje zahteva rizik drugog da krene ka svo- joj autonomiji, da krene ka mogucnosti da preuzima ‘odluke | vi zajedno sa tivotnim nesigurnostima. Deinstitucionalizacija 24 nas mati praktiéan proces preobratavanja stvarnosti, izumljivanja stvarnosti, U {sto vreme verujemo da nije moguce znati stvarnost sve dok ne ugestvujemo u njenom stvaraniu i njenom me- nnjanju, Znaéi, ne motemo mislti vise u pojmovinta ki nickog. i medieinskog models, Na primer, i vige ne ko ristimo Koncept izleéenja jer je on deo lanca koji thlju Eaje simptome, dijagnoze, prognoze, itd. Treba da se us- resredimo na emancipaciju, ha sivaranie zdravlia, jer smatramo da re posto fedno zdravife vec da ih je hija du. Tu je ree o odhuch da je moguée stvarati, materia lizovati se u stvarnost! na bezbroj racinia ito treba da {fe moguce 1 nasoj praksi. Radi se 6 odluci da se koristi beskrajno bogatstvo mogueih drusivenih logs. Eto zbog toga u psihijatriji postoji neophodna pote. tba 24 icamlienim insttucijama. To je nase drugo iskust- vo u Trstt, kei prvog iskastva ~ negacife insttueije. Taumljenia instituca sacinjena je od sluzbi koje ima snagu da pokrenu zakocene drustvene razmene. To st aznovrsne shuzbe ~ otvorene kuce za mentalno zdrav lic, cadruge, laboratorie, centri koji proizvode drustve- nodose maksimalno Kontaminitane 2votom,U pita hju su odnost sa drugatijim veednostima, éinovim, smisiom, odnosi kontaminirani emociama i razmena- ma. tzumljene istitueij, institaetje kontaminacije im Plicicaju ponovno ozivijavanje bogatstva psihijatrijskih Korisnika. Zbog toga sti nam potrebni umettici, pesni- kinje, slikari, zanatlife, poljoprivrednici, deca, star, zi- bava, rad, igre, reti, masine, prostori. U Trst sve to imamo (iu tome je nase vera) jer smo se dugo godina borili protiv nekontaminirane, prazne, bele, bezivorne stare institucije. Sada je potrebno da nase shuzbe i sve ‘stale shuzbe Roje ida prema drugor putu podstakne femancipaciju: ka uslovima slobode. Jer verujemo da 288 svaki Gin u slobodi moze biti terapeuti¢an. A ber ovih instituetja deinstitucionalizacije, bez pokretanja ovih izumljenih institucija ne mozemo ni misliti da éemo esto uciniti 299