INDIVIDUALNA

PSIHOLOGIJA
ALFRED ADLER

UVOD
od biologizma ka drutvenom
od nesvesnog ka svesnom
od tipova linosti ka individualnosti
od kauzalnosti ka cilju usmereno ponaanje
od objanjenja ka razumevanju oveka

BIOGRAFIJA
1870 1937, roen u Beu
Detinjstvo- siromana jevrejska porodica, kratkovid,
rahitian, upale plua
Medicina- oftamologija, interna medicina, psihijatrija
Praksa i teorija- sklonost siromanima, niim
slojevima i marksizmu
1902- 1911 sa Frojdom- jedan od prvih saradnikaradikalno odstupa od biologizma i kauzalnosti, ka
teleolokom i drutvenom
1909- predavanje iz psihologije marksizma
Raisa, supruga, poznanica Trockog

BIOGRAFIJA
1920- osniva psihijatrijsku kliniku u
Beu
1935 u SAD -Profesor psihijatrije na Amerikom
univerzitetu
1936- erka i zet stradali u Staljinovom logooru
1037-infarkt u Aberdinu u kotskoj
Urednik asopisa i predsednik drutva- bekog krug
Dela: Individualna psihologija,

OSNOVNA SHVATANJA
Ljudska priroda- inherentno drutvena- uroeno
oseanje zajednitva- osnovi socio-psiholokih
teorija
Svest- sredite linosti- svesni razlozi ponaanja,
ciljevi,
planiranje,
znaenje
odgovornost
samoostvarenje, sloboda - pretea humanistike
psihologije
Jedinstvenost linosti- sklop motiva, crta,
interesovanja i vrednosti- svaki in je peat
osobenosti ivotnog stila- temelji personalistike
psihologije

POJMOVI
Fikcionalni finalizamljudi upravljaju svojim
ivotom na osnovu fikcionih ideja (ne isplati se biti
poten, svi ljudi su isti, cilj opravdava sredstvo),
omoguava snalaenje u stvarnosti i ako nisu nuno
povezane sa stvarnou,
pomoni konstrukti,
orjentiri
Ljudi motivisani oekivanjima od budunosti krajnji cilj - neostvariva fikcija, ali je podstrek;
neurotini se ne mogu osloboditi nerealnih fikcija

POJMOVI
Tenja ka savrenstvu
ne ka zadovoljstvu, unutranja nunost samog ivota,
uroena tenja- ka viem i boljem, upotpunjenju
3 etape razvoja ideje o osnovnoj tenji
- agresivnost,
- volja za mo,
- tenja ka savrenstvu - Jastvo (Jung),
samoostvarenje (Goldtajn)

POJMOVI
Oseanje inferiornosti
osnovni motiv- prevazilaenje inferiornosti
organska- kompenzacija organa drugom funkcijom
psihika- druga sposobnos se intenzivnije razvija
iz inferiornog poloaja deteta- oseanja nepotpunosti,
nesavrenosti
prirodna bespomonost i zavisnost potencirana
roditeljskim ponaanjem (liavanje, odbacivanje,
ismevanje, previsoka oekivanja)

POJMOVI

Kompenzacija- put ka nezavisnosti- zavisi od

konstalacije porodinih odnosa (stav roditelja, redosled
roenja i broj brae/sestara)
uspeni obrasci se stabilizuju u ivotni stil (aktivan,
pasivan, zavisan, razmetljiv, prestupnik,..)
Individualna linost se uobliava nainom na koji osoba
savlauje nemo infantilnog iskustva
Patologija- izbegavanje suoavanja, bekstvo- alkolizam,
suicid, narkomanija,
Kompleks inferiornosti- trajno odravanje oseanja
inferiornosti
Kompleks superiornosti- stil borbe, po svaku cenu uspeh,
line potrebe, ne obaziranje na tue potrebe i oseanja

POJMOVI
Oseanje zajednitva
uroena potreba, nadoknada za pojedinanu
nesavrenost i doprinos dosezanju ideala savrenog
drutva
Socijalizuje tenju ka savrenstvu (pravda i
demokratija) namesto line ambicije i sebine koristi.
Saradnja je uroena, ali se vaspitanjem razvijakolska savetovalita- vaspitni metodi
Od inferiornosti i udnji za moi- do zajednitva,
idealnog drutva i linog savrenstva

POJMOVI
ivotni stil
idiografsko naelo- jedinstvenost linosti- kreativna
funkcija individue- nije pasivan da trpi spoljne i
unutranje
pritiskevlastita
delatnost
u
samooblikovanju
Uobliava se kroz kompenzaciju inferiornosti, do 5.
god se uvruje- posle se teko menja
Zakon ivota je trijumf nad tekoama
ivotni stil odreuje ispoljavanje seksualnog nagona,
a ne obrnuto - put ka dobrim odnosima sa suprotnim
polom- saradnja, davanje i primanje su u ravnotei

POJMOVI
Stvaralako samstvo
personalizovani subjektivni sistem koji tumai i
osmiljava doivljaje, ovek aktivno traga za
doivljajima koji pomau ostvarenju osobenog
ivotnog stila
primarni pokreta, prauzrok - ne moe se opisati ve
samo posmatrati posledice
Linost sama sebe oblikuje - samostvaranje linostiunutranji integrator

POJMOVI
Neurotski karakter
bez neurotskih simptoma- dominantni mehanizmi
odbrane protiv inferiornosti
privid ravnotee- troe mentalnu energiju, blokiraju
razvoj i matu, stvaraju rigidnost i agresivnost,
red, rad i tanost- pozitvna svojstva dovedena do
besmisla u opsesivnom karakteru- zahtevi prema
sebi, a cilj je nedostian
sukobi sa okolinom - zahtevi prema drugima
neuspeh maskiran iskrivljenjem slike o sebi

POJMOVI
Teleoloki integritet ono to bira kao cilj aktivira
odreene sposobnosti da se cilj ostvari, a potreba za
potvrivanjem je pokreta
Zdrava osoba- rad i saradnja, prijateljstvo kroz
jedinsteni put u tenji ka savrenstvu
Zrelost- uravnoteenost emocija, inteligencije i
socijalnih svojstava
Pedagogija- aktivna i pasivna deca;
neradna, nemarna, apatina - dominantna,
nestrpljiva,
razdraljiva,
buna,
antisocijalni
poremeaji - krae, tue, muenje, bekstva

TERAPIJA
Veba u kooperaciji- samo kroz saradnju zadovoljava
svoje potrebe. Neuravnoteeni odnosi sa drugima
(vladanje - potinjavanje) oteavaju zadovoljenje
potreba
Cilj- shvatiti kom cilju osoba tei i demaskirati cilj i
naine koji su disfunkcionalni
Problem- u nainu ostvarenja ili izboru cilja
Podaci- detinjstvo, rana seanja, odnosi u porodici,
junaci iz mate, zanimanje, neostvarene elje
Snovi- drugaija analiza- ne samo isunjenje elja ve
odnos prema sadanjoj situaciji
Stav pacijenta- ne pasivan, leei; ravnopravno,
aktivno uee

OCENA
Doprinosi
odgovornost za sudbinu, aktivnost, protiv mrane slike
nagonskog determinizma - ovekoljublje, saradnja,
stvaralatvo, aktivnost, osobenost, svest
povratio dostojanstvo i vrednost oveku- gospodar, ne
rtva sudbine
socijalni uzroci problema
psiholoki uzroci organskih problema psihosomatika
ravnopravnost polova, protiv potinjenog poloaja
ena

OCENA
Kritika
precenjivanje socijalnih faktora (psihoze i sl.)
ematizam tumaenja neuroza - generalizacija
inferiornosti
stvaralatvo kao prevazilaenje inferiornosti