GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Prof.Dr Dragoljub Novakovi

GRAFIKI PROCESI

KOMUNIKACIJA:
Telefon: (021) 021 485 26 20
E-mail :

novakd@uns.ac.rs

SAJT SMERA: http://www.grid.uns.ac.rs

Cilj predavanja
Pruanje osnovnih znanja o GRAFIKIM PROCESIMA
Realizacija
Izlaganje kroz predavanje
Diskusije i pitanja
Izlaganje studenata

PRISUSTVO PREDAVANJIMA I VEBAMA JE U SKLADU SA

STATUTOM FAKULTETA NASTAVNA OBAVEZA STUDENATA

SAVLAIVANJE NASTAVNE MATERIJE PREDMETA

OCENJIVANJE KARTON STUDENATA

LITERATURA:

1. Beleke sa predavanja
2. D.Novakovi: GRAFIKI PROCESI skripta
3. D.Novakovi, S.Dedijer, N.Mili: Grafiki procesi-praktikum za vebe, 2012.
4. D.Novakovi: Monografija Rukovanje materijalom u Grafikim sistemima

5. Kipphan, H.: Handbuch der Printmedien, Technologien und

Produktionsverfahren, Springer, 2000.

OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA

GRAFIKE PROCESE

Definicija GRAFIKIH PROCESA

GRAFIKI (gr. graphikos) u optem znaenju

pripada vetini pisanja, crtanja, slikanja ili se

tie vetine pisanja, crtanja ili slikanja
PROCES (lat. processus) uopteno predstavlja tok, put
i nain kojim neto postaje ili biva odnosno razvojni proizvodni postupak.

GRAFIKI PROCESI su tokovi i naini nastanka

proizvodnje grafikih proizvoda.

SLOENOST GRAFIKIH PROIZVODA

ZADACI GRAFIKE INDUSTRIJE

GRAFIKA INDUSTRIJA IMA KARAKTER PRATEE INDUSTRIJE

Reprezent je roba razliitih industrija

Ambalaa u koju
je upakovana
roba

Ambalaa kao reprezent robe

Grafiki proizvodi
kao zatitna
funkcija i reprezent
robe

ZADACI GRAFIKE INDUSTRIJE

Proizvodi komunikativnih sredstava:
Novine
Knjige
asopisi
Nauna dela
Mnotvo razliitog tampanog materijala
Podruje propagande i reklama
Podruje vizuelnog identiteta firmi kroz sve elemente
vizuelnog identiteta
Osiguranje drugim industrijama zavretak proizvodnog
procesa- pakovanje roba razliitih oblika /vrste, tene,
pastaste, rasute i sl./ u razliite vrste ambalae

Grafika proizvodnja se operativno realizuje kroz tri

proizvodne faze

PROCENA PROIZVODNJE SE SASTOJI IZ dve generalne

procedure
PROCENA TROKOVA
PROIZVODNJE
PROCENA CENE GRAFIKOG
PROIZVODA

PLAN PROIZVODNJE
Procenjiva analizira proizvod i odredjuje operacije za svaku
komponentu proizvodnje.
PROIZVODNE OPERACIJE
Operacije deli na one koje e se na na jekonominiji nain izvriti
u samoj tampariji i one koje je ekonominije obaviti van
tamparije.

PRIMER OPERACIJA ZAVRNE OBRADE GRAFIKOG

PROIZVODA

PROCENA TROKOVA GRAFIKOG PROCESA

Pt = (Vi x Cs) + Tm +To

procena trokova = (standardno vreme izrade x cena sata) +
trokovi materijala + ostali trokovi

Tehnika realizacija vizuelnog izgleda GRAFIKOG PROIZVODA se

realizuje kroz tampu
Visoku
Duboku
Ravnu
Propusnu
Digitalnu

Presudna uloga grafike proizvodnje je u obezbeenju trinoma

KVALITET CENA ROKOVI

Prouavanje rada i stvaranje optimalnih uslova rada

Stvaranje optimalnih uslova rada je zatak organizacije preduzea
Studija rada treba da koristi nauna saznanja
Psihologija rada
Fiziologija rada
Pedagogija rada
Tehnologija rada
Studija rada
Analiza vremena normiranje
Pojednostavljenje rada

Analiza vremena normiranje

- Odreivanje vremena snimanjem i proraunima
- Raslanjivanje vremena grafikog procesa
- Tehnoloka vremena

Pojednostavljenje rada
- Prvenstveno poveanje komfora rada
- Smanjenje optereenja radnika

PRIPREMA RADA
U irem smislu obuhvata PRIPREMU PROIZVODNJE kroz:
Analiza trita
Istraivanje novih proizvoda
Planiranje proizvodnje
Ugovaranje proizvodnje
Razrada proizvodnog programa
Razrada proizvodne dokumentacije
OSNOVNO PITANJE - PROIZVODNJE

TA,

KAKO

KADA ?

PRIPREMA RADA
U uem smislu obuhvata PRIPREMU RADA kroz:
Razradu tehnolokih postupaka
Normi
Kapaciteta
Materijala
Tehnika dokumentacija

PRIPREMA RADA
Rutinska manja preduzea
Savremena sa elementima racionalizacije

MODEL ORGANIZACIJE MALOG GRAFIKOG PREDUZEA

MODEL ORGANIZACIJE VELIKO - GRAFIKO PREDUZEE

ORGANIZACIJA SEKTORA - VELIKO GRAFIKO PREDUZEE

ORGANIZACIJA SEKTORA - VELIKO GRAFIKO PREDUZEE

OPTA FUNKCIONALNA EMA PREDUZEA

TOKOVI
PROIZVODNOG
PROCESA

Tok proizvodnih
aktivnosti jedne
tamparije

NAJZNAAJNIJI PROCESI U OKVIRU GRAFIKE PROIZVODNJE

Proces razvoja proizvoda

- utvrivanje ulaznih zahteva (karakteristika) za proizvod
- projektovanje proizvoda (izrada konstrukcione dokumentacije)
- projektovanje tehnoloke dokumentacije za proces proizvodnje

Proces proizvodnje
- proces pripreme
- proces tampe
- procesi unutranjeg transporta
- proces dorade
- procesi skladitenja

Proces kontrolisanja i ispitivanja

- ulazna kontrola materijala
- procesna kontrola kvaliteta
- zavrna kontrola proizvoda

Proces upravljanja proizvodnjom

-planiranje proizvodnje utvrivanje operativnog plana na
osnovu zahteva prodaje
-provera kapaciteta, materijala izdavanje naloga za nabavku
materijala
- terminiranje i lansiranje proizvodnje (izdavanje radnih naloga za
proizvodnju i trebovanje materijala)

Proces nabavke materijala

- ugovaranje nabavke sa dobavljaima
- prijem materijala

Proces prodaje
- ugovaranje prodaje
- isporuka proizvoda kupcima (tritu)
Proces integralne sistemske podrke
- spoljanji transport (transport materijala od dobavljaa, transport
proizvoda do kupca)
- odravanje objekata, instalacija i sredstava za rad
- snabdevanje energentima

TEHNIKO TEHNOLOKA PRIPREMA

Odreuje tehnologiju i tehniku izrade grafikog proizvoda i stvara
uslove za normalno odvijanje proizvodnje

Na osnovu normativa izraunava se vreme pripreme, vreme

izrade proizvoda (tampanje) i vreme dorade, tj. finalizacije
proizvoda, kao i dodatno vreme (npr. zbog pranja maina posle
odreenog tiraa).

ALGORITAM
RADA
TEHNIKE
PRIPREME
GRAFIKE
PROIZVODNJE

ALGORITAM
RADA
SLUBE
NABAVKE

OPERACIJA KOJE IZVODI

TAMPARIJA
montaa
Kopiranje
Razvijanje ploa
Priprema tamparske maine
tampanje
Zavrna grafika obrada
Rezanje
Isecanje
Perforacijasavijanje
Utiskivanje
Slaganje
Lepljenje
ivenje
Kontrola
Pakovanje .......

Predkalkulacija
PRIPREME
Cena kotanja rada u
segmentima proizvodnog
procesa
Skener
Montaa
Raunari
Osvetljivai
Izrada tamparske forme
Probni otisak .....

PROIZVODNA
KALKUKACIJA
Vreme cena
kotanja vremena
proizvodnog
ciklusa CENA
KOTANJA

RADNI NALOG PRIPREME

Radni nalog tampe

Radni nalog dorade

PRIMERI - Normativi rada

Offset PRIPREMA

NORMATIV KONVENCIONALNE OFFSET MONTAE

NORMATIVI ZA OFFSET
1. Izdrljivost ploa i pranje maine 50.000 otisaka
Kemolit ploe za srebro i zlato 40,000 otisaka
2. Pranje maine
Dvobojna B - 1 1,00 sati
etvorobojna B 1 1,00 sati

PROLAZ TABAKA NA MAINAMA U HILJADAMA NA SAT

POKRETANJE PROIZVODNOG PROCESA

POKRETANJE PROIZVODNOG PROCESA

Radnje koje prethode ulasku u samu proizvodnju
Prihvatanje posla
naruilac posla precizira
osobine potrebnog proizvoda; n.pr. format, koliina, vrsta
materijala, nain dorade, grafiko oblikovanje i tome slino
Tehniki upitnik otvara se u pripremi da se
precizno opiu sve osobine naruenog proizvoda
Planske kalkulacije otvaranje
proraunavanje potreba za dati posao
Radni nalog se otvara po prihvatanju posla
sadri veliki broj podataka od vanosti za samu proizvodnju
Trebovanje dokument za skladite materijala

OPTIMIZACIJA RASPOREDA NA TABAKU

tehnika priprema proizvodnje

Dizajn proizvoda
tehnika priprema obino uradi nekoliko ideja za dizajn datog
proizvoda, zatim se kupcu prepusti izbor
ako naruilac ima uraen dizajn proizvoda, njega je najee
samo potrebno prilagoditi tampi
Tehnika priprema
Finalni proizvod tehnike pripreme je predloak koji se dalje daje
u tehnoloku pripremu
Tehnoloka priprema
U tehnolokoj pripremi se predloak reprodukuje na tamparske
forme
Filma, pausa, danas CtF, CtP

TEHNOLOKA PRIPREMA konvencionalni postupak

montaa kopirnih predloaka
kopiranje na offset ploe (tamparske forme)
razvijanje tamparskih formi
Rad za
montanim
stolom montaa
na PVC foliju
koja ima format
koji odgovara
formatu
tampanja

priprema za tampu proizvoda u koloru -etiri kopirna predloka

moraju da se poklope prilikom tampe oznake na foliju montaer
postavlja, tzv pasere
Konvencionalni ureaji koji su u upotrebi u odjeljenju tehnoloke
pripreme su: montani sto i kopirni aparat
Nakon montae se pristupa kopiranju

Razvijanje
Forma se postavi u korito i premae se razvijaem koji rastvori
osvijetljene povrine forme
ispiranje razvijaa mlazom vode

na kraju forma se sui i premazuje gumiarabikom (vetaka

smola)

Karakteristina aktivnost za poslove konvencionalne tehnoloke

pripreme je izrada ozalit kopija
Postupak se zasniva na direktnom osvjetljavanju ozalit papira kroz
montanu foliju, zatim se papir razvija amonijakom i dobija se
predloak za kontrolu
KONTROLA KVALITETA
Sluba kontrole kvaliteta treba biti poseban element organizacione
strukture preduzea
U kontroli kvaliteta moemo da razdvojimo
- kontrolu kvaliteta sirovina
- kontrolu procesa proizvodnje

ODELENJE ZA PRIPREMU TAMPE SAVREMENIJI RAD

ELEKTRONSKA MONTAA STRANICE

OSVETLJIVA PLOA

KOPIR RAM

OSVETLJIVA PLOA

CtF

RAZVIJAICA PLOA

CtP

UREAJ ZA BUENJE PLOA

UREAJ ZA SAVIJANJE PLOA

PROBNI OTISAK

PROBNI OTISAK

PROBNI OTISAK

DI TAMPARSKA MAINA

Globalni tok operacija pri tampanju nezavisno od tehnike tampe

Priprema
Tok procesa

Algoritam voenja podloge za tampu iz tabaka

Algoritam voenja podloge za tampu iz rolne

Grafiki sistemi

KALKULACIJA GRAFI^ KIH PROIZVODA - tok izra~unavanja

TRO[ KOVI RADNOG MESTA - VREDNOST NORMA SATA
A.)

OP[ TI I PROIZVODNO SPECIFI^ NI PODACI

STAVKA

NAZIV

JED.

1. KALENDARSKI DANI

Dani

2. SUBOTE / NEDELJE / PRAZNICI

Dani

3. RADNI DANI U GODINI

Dani

4. PLA] ENI ODMOR / SLOBODNI DANI

Dani

5. RADNI DANI ZA JEDNOG IZVO\ A^ A ([ TAMPARA)

Dani

RA^ UNANJE

[1] - [2]

[3] - [4]

6. BROJ SMENA
7. BROJ REGULARNIH SATI PO SMENI (BEZ
PREKOVREMENIH)
8. STEPEN ZAPOSLENOSTI PO SMENI
9. GODI[ NJE RADNO VREME ZA IZVO\ A^ A
[ TAMPARA
10. PREKOVREMENI SATI ZA JEDNOG IZVO\ A^ A PO
GODINI

Sati

%
Sati
Sati

11. PREKOVREMENI DODATAK NA OSNOVNU ZARADU

12. PROSE^ NI DODATAK ZA RAD U SMENAMA

13. GODI[ NJE ZAUZE] E MA[ INE

14. STEPEN ISKORI[ ] ENOSTI MA[ INE

[5] * [6] * [7]

Sati

[3] * [6] * [7] *

[8] : 100

15. NEPRODUKTIVNI SATI MA[ INE

Sati

16. PROIZVODNI SATI MA[ INE

Sati

17. GODI[ NJI TRO[ KOVI NAJAMNINE I GREJANJA /m2/

18. TRO[ KOVI STRUJE /KWh/

[13] * (100 [14] ) : 100

[13] - [15]

KALKULACIJA GRAFI^ KIH PROIZVODA

B.)

PODACI O MA[ INI ( URE\ AJU - APARATU )

PROIZVO\ A^ : ____________________________ KAPACITET:_________________

MODEL

: ____________________________ FORMAT

STAVKA

NAZIV

:_________________
JED.

19. INVESTICIONA VREDNOST MA[ INE

20. TRAJANJE OTPISA (AMORTIZACIJA)

God

22. POTREBAN PROSTOR

m2

23. POTREBNA INSTALISANA SNAGA

KW

24. TRO[ KOVI REPERATURE I ODR@AVANJA / God (ZA

STEPEN ISKORI[ ] ENJA 100%)

Dani

RA^ UNANJE

26. KORI[ ] ENJE SA JEDNIM IZVO\ A^ EM

27. KORI[ ] ENJE SA DVA IZVO\ A^ A
28. DOPRINOS KORI[ ] ENJA TEHNI^ KE KONTROLE

29. OSNOVNA SATNICA ZA 1. IZVO\ A^ A

30. PREKOVREMENI SATI ZA 2. IZVO\ A^ A

31. ZBIR OSNOVNE SATNICE 1.+ 2. IZVO\ A^

[26] * [29] +
[27] * [30]

32. OSNOVNA ZARADA ZA GODINU

[31] * [9]

33. PREKOVREMENA ZARADA ZA GODINU

34. ZBIR OSNOVNE I PREKOVREMENE ZARADE

[10]*[6]*[31]*

(1+[11] : 100)
[32] + [33]

35. DODATAK PO SMENI ZA GODINU

[34]* [12] :
100

36. ZBIR DIREKTNIH TRO[ KOVA ZA GODINU

[34] + [35]

KALKULACIJA GRAFI^ KIH PROIZVODA

C.)

PRORA^ UN TRO[ KOVA RADNOG MESTA

TRO[ KOVI ZA GODINU

STAVKA

JED.

RA^ UNANJE

37. OTPISIVANJE

[19] : [20]

38. NAJAMNINA I GREJANJE

[22] * [17]

39. OSIGURANJE, FAKTOR RIZIKA

1,6% OD [19]

40. KALKULACIONA KAMATA

6,5% OD

41. DIREKTNI TRO[ KOVI ZARADE

= [36]

42. INDIREKTNI TRO[ KOVI ZARADE (PENZIJE,

SOCIJALNO OSIGURANJE)

71% OD [41]

43. TEHNI^ KI DOPRINOS ZA KONTROLU (GODI[ NJE)

80.000*[28]*[6]

44. TRO[ KOVI ENERGIJE

[16]*[23]*[18]

45. POPRAVKE I ODR@AVANJE

[24]*[6]*[8]:100

47. SUMA OP[ TIH TRO[ KOVA

ZBIR STAVKI OD

48. U^ E[ ] E PROIZVODNOG OBRA^ UNA POGONA

49. SUMA TRO[ KOVA PROIZVODNJE

[47] + [48]

50. DOPRINOS UPRAVI I PRODAJI

29% TRO[ KOVA

PROIZVODNJE

NAZIV

[37] DO [45]
16% OP[ TIH
TRO[ KOVA

51. SUMA TRO[ KOVA RADNOG MESTA

52. TRO[ KOVI RADNOG MESTA PO SATU

0,5 * [19]

[49] + [50]
E

[51] : [16]

Sistem voenja podloge u mainama za tampanje iz rolne

DODATNI UREAJI - NUMERATOR

PERFORATOR

tamparski mediji su tradicionalno zauzimali i zauzimaju znaajno medijsko mesto sa

trendom rasta u svetu bez obzira na razvoj niza drugih medija
"Time" magazin je na kraju prolog milenijuma, izabrao za najvaniji dogaaj
milenijuma pronalazak tampanja pokretnim slovima, Johannesa Gutenberga.
Trite za tampane proizvode je danas raznorodnije nego ikad.
esta je podela tampanih stvari u akcidencije i periodiku
Akcidencije su tampani proizvodi koji se proizvode zavisno od prilike - potrebe (npr
katalozi, broure, runi plakati, vizitkarte)
periodine tampane stvari one
koje se periodino pojavljuju
(novine, asopisi, ilustrovani
asopisi)

Proizvodi print medija najee se razvrstavaju u grupe proizvoda:

knjige,
asopisi,
novine, broure i
drugi tampani proizvodi
Knjige
Knjiga je celina koju ini vei broj tampanih listova
meusobno povezanih u knjini blok i zatienih koricama (povezom)
Vrste knjige: kolska, deija, depna, rukopisna, sa slobodnim listovima (mehaniki
povez), monografije i sl.
Gutennbergovi radovi i njegov pronalazak sredinom 15-og stolea - tampanje sa
pokretnim olovnim slovima izazvalo je revoluciju u izradi - proizvodnji knjiga
Preko 500 godina visoka tampa je bila dominantan postupak tampanja za knjige
Fototehnika i ravna tampa 70-ih godina 20-og stolea omoguili su iroku
rasprostranjenost
Razvoju tamparstva i knjige dono je razvoj proizvodnje papira
Sa blizu 80.000 naslova godinje Nemaka je jedno od najveih trita knjiga
1998 je u Nemakoj proizvedeno vie od 500 miliona knjiga u vrednosti od preko 3.5
milijardi evra
Knjige se proizvode u razliitoj opremi

asopisi
asopis je periodina publikacija strunog, zabavnog ili naunog sadraja sa
reklamama naroito na poslednjim i naslovnim stranama.
Vrste asopisa: ilustrovani, privredni i struni
asopisi su u najveem delu periodina izdanja
Trokovi proizvodnje asopisa nisu plaeni iskljuivo od krajnjeg primaoca, ve je vie
od polovine trokova pokriveno reklamama
asopisi imaju krau trajnost korienja u odnosu na knjigu
U odnosu na knjige asopisi imaju drugu spoljanju formu
asopisi su uglavnom viebojni sadraji sa fleksibilnim omotom
Izrauju sa jednostavnim metodom povezivanja
Danas se asopisi proizvode u procesu rotacione ili tabane tampe
Po svom likovno - grafikom obliku, asopisi sadre dosta
elemenata knjine tipografije
asopisi su, periodine publikacije koje obrauju studiozno,
informativno i dokumentovno pojedine oblasti: zakonodavstvo,
statistika, tehnike nauke, finansije, medicina, grafika struka,
filozofija, itd
Naslovne strane ilustrovanih asopisa su atraktivnije i lepe
oblikovane od ostalih strana

Novine
Novine su dnevne ili periodine publikacije koje donose vesti (novosti) sa politikog,
privredno, komunalnog, kulturnog, sportskog i drugih podruja drutvenih delatnosti sa
oglasnim delom i drugim prilozima.
Vrste novina: dnevne, ilustrovane, jutarnje, nedeljne, podnevne, i veernje
Prve novine su se pojavile poetkom 17 veka
Prethodnici novina su bili leci (16 vek)
Sastoje se, u normalnom obliku, iz visokoformatnih slobodnih tabaka, od kojih se vie
njih u proizvodnji zajedno slau i po potrebi povezuju
Proizvode na specijalnim novinskim mainama za tampu
Klasina novinska tampa je bila crno-bela
Viebojna tampa omoguuje da se korisniku ponudi prirodnost boja i navika (slike u
boji, TV u boji).
Reklame u boji
Poto oglasi i reklame omoguuju da krajnje cene novina budu relativno niske

Broure
Broura je jednostavno uvezana knjiga sa kartonskim koricama obino manjeg broja do
100 strana
Trite prospekata i opisa ponude razliitih proizvoda
Za razliku od asopisa i novina one se ne publikuju periodino
Nizak tira publikovanja
Trokove proizvodnje bruura normalno ne snosi italac nego nalogodavac
Razlikuju se sledee vrste broura: kartonirana (korice od kartona), broura ivena
odozgo, broura ivena po pregibu, tvrda (korice od lepenke presvuene).
Druge tampane stvari
Posebno vana grupa tampanih proizvoda (omotni deo u koji se stavlja proizvod)
Sastoji iz vrlo razliitih materijala kao to je papir, karton, vetaki materijali, metal,
staklo
U tampi ambalae se primenjuju svi glavni postupci tampe, esto i u kombinacijama

Elektronski mediji
U toku XX stolea su razvijeni elektronski mediji
Danas je trend izraen posebno kompjuterima i internetom.
Razvili su se i CD ureaji zatim konvencionalni mediji radio i TV kao i pripadajue
mogunosti arhiviranja podataka (video i audio zapisi i animacija)
Prezentacije u elektronskim medijima imaju odreene specifinosti koje se moraju uzeti
u obzir ve kod dizajniranja proizvoda elektronskih medija
Ograniavanje formata prezentovanja u odnosu na tamparske medije
Posebna karakteristikasu kapaciteti zapisa
Postupci kompresije podataka imaju vanu ulogu
Tehnike prenosa podataka, satelitske veza ili visokobrzinskih veza preko razliitih vrsta
kablova, optikih kablova ili staklenih vlakana i sl.
Sistemi za prezentaciju: kompjuterski ekrani, TV, razliiti monitori, projekcioni ureaji,
audio sistemi reprodukcije (zvunici, slualice) itd
Korienje i rasprostiranje elektronskih medija kao i kod print medija regulie se
zatitom autorskog prava kriptografije digitalno sakrivena oznaka i sl.
U elektronske medije ubrajaju se i interaktivne primene npr. kompjuterske igre,
interaktivne simulacije ili virtuelna (reality) primena

Multimediji
Multimedija znai vie tipova informacija (text, slika, grafika, animacija, video i audio
sekvence) zajedno u jednoj publikaciji
Struktura za produkciju elektronskih medija , print medija, tampanih medija i
multimedija
MULTIMEDIJI

Ideje
Sadraj
Forma

Podaci
menament

Orginalni
podaci

TV, Radio
Internet , sl.
CD-ROM, sl.

Ureaji za
Vizuelizaciju
raspodela
Elektronske
informacije

Proizvodi
Digitalni tampatampe
rski sistemi
Pripre- tampa
Zavrna
raspoma
(konvenc.) obrada
dela
MULTIMEDIJI

TAMPARSKI
MEDIJI

Kupac / Korisnik

INFO-IZVORI

PRIPREMA MEDIJA

Proizvodnja

ELEKTRONSKI MEDIJI

Obim trita medija, trendovi i scenarij budunosti

Podela tamparija na veliine klase zaposlenosti % (Heidelberg-procene na bazi izvora
irom sveta)

Centralna Evropa
Severna Amerika
Srednja-Juna Amerika
Istona Evropa
Azija/Pacifik

Broj zaposlenih

tamparska industrija ostvaruje 1-12% bruto vrednosti bruto nacionalnog dohotka

U 2000-oj godini oko 430.000 tamparskih pogona irom sveta ostvarilo je promet od
430 - 460 milijardi USA $.
Vaan segment proizvodnje su reklame (poslovna tampa i tampa ambalae) i etikete
sa obimom od 129 do 138 milijardi USA-$
Raspodela svetskog obima trita na pojedine proizvode bez trita Small-Ofice (Homeoffice) (Hajdelberg procene/ irom sveta
Ambalaa/etikete

Reklame/poslovna tampa

Knjige
Novine
Magazini

Katalozi

Podela obima trita na pojedine regione (Hajdelberg procene informacija irom sveta)

Istona Evropa
Afrika

Srednja/
Juna Amerika

Severna
Amerika
Azija/
Pacifik

Centralna Evropa

Godinja potronja po glavi stanovnika u USA $ po odreenim regionima (Heidelberg

procene), stanje 1998

Severna
Amerika

Centralna
Evropa

Asien /
Pacifik

Istona
Evropa

Afrika

Srednja
Amerika

Svetski
Prosek

Trendovi i scenariji budunosti

Porast bruto proizvoda po zemljama irom sveta u 2002. godine treba biti 3 do 4%.
Obim tampanja raste za 2,5 do 3% godinje
Trite je u visini od 452 do 488 Milijardi US $ u 2002
Porast irom sveta ima tampanje ambalae i etiketa, reklama i poslovne tampe,
novina, kataloga, magazina i knjiga
Za Kinu i zemlje u brzom razvoju oekuje se najvei porast
U sledeim godinama najvei izazov e biti i integracija novih medija
Promene u tradicionalnom print podruju
Trend ka "one-men-press" kao posledica rastue automatizacije svih faza tamparskog
procesa oslobodie u sledeim godinama snaan inovacioni potencijal u podrujima
maina, ureaja i procesa
U prepres-podruju prosena promena tamparskih ureaja pripreme od 18 meseci
Prepres je najee u digitalnoj formi
Kod akcidenine tampe ve vie od polovine naloga je u digitalnoj formi
Trend rasta ka viebojnosti kao i prema ukrasnim i specijalnim bojama

Smanjuje se obim izdanja, ime se otvara perspektiva za mala u kratkom roku

proizvedena izdanja
U poslednjim godinama "Elektronic Publishing" promenio svet pripreme tampe
Primena Computer to film, Computer to Plate i Computer to press - sistema je ve
daleko rairena i stalno raste
Preko 40 znaajnih proizvoaa grafike industrije rade u okviru jedne meunarodne
kooperacije (tkz. "CIP3-Koncept Internacional -kooperacije za pripremu, tampu i
zavrnu obradu) na tome da razviju jedan standard za protok podataka
Integracija novih medija
Rast e imati:
prizvodnja print medija
potrebe za oblikovanjem
izradu multimedijalnih proizvoda
zamena tamparskih proizvoda
izdaci za reklame u print medijima
prodaja roba i usluga preko mree podataka interneta
rairenost umreenih raunara
Trgovina u internetu

Trendovi razvoja za trite print medija i elektronskih medija

Tehnoloke promene
Elektronski
mediji

Elektronski
mediji
tamparski
mediji

tamparski
mediji

Izdaci za reklame za print medije u pojedinim regionima

Miliona US $

Severna
Amerika
Evropa
Azija /
Pacifik
Srednja/
Juna
Amerika
Ostatak
sveta

Pretpostavke kao i u prolosti da e novi mediji zameniti stare se verovatno nee

ostvariti. U prolosti se nisu ostvarile pretpostavke i to:
- 20-ih godina
Radio e zameniti tampu
-50-ih godina
TV e zameniti tampu
-80-ih godina
Kompjuter e zameniti tampu
-90-tih godina
Internet e zameniti tampu
injenica je ipak da je tampanje dominantno i raste.
Vanu ulogu pored interneta igra CD-ROM medijum, nosilac podataka, na kome moe
da se memorie jednostavno i po trokovima povoljno, veliki broj proizvodnih
informacija, slika, video sekvenci itd.
Pored ovoga od znaaja su hibridni oblici za multimedijalno predavanje informacija,
kombinacije razliitih medija kao asopis + CD-Rom + Internet + CD-ROM ili Internet +
print

Broj - Miliona komada

Broj umreenih kompjutera irom sveta

Podela prikljuaka po zemljama

Ostali deo
sveta

Japan

Evropa

Severna
Amerika

Isptivanja o predvienom korienju print medija u 2001. godini

Jako
Umanjeno

Smanjenje

Jak
Porast

Porast
Bez
promene

PROIZVODNJA TAMPANIH PROIZVODA

Faze procesa za proizvodnju tampanih proizvoda obuhvataju faze od pripreme
"Prepresa" stvarnog procesa tampe "Presa", i zavrne obrade tampe "Post presa"
(Finisching) koje su objedinjene digitalnom pripremom tampe
Faze proizvodnje su povezane kroz tok materijala

tamparski
proizvod
Ploe i
sl.

Odtampane
strane
PripreZavrna
Kupac,
tampama
grafika
Agentura,
rski protampe
obrada
Izdava
Podaci ces Podaci
Podaci
Orginal

Film, ploe i sl.

Proizvodni tok

Boja, Papir i sl.

Skladite
Dostava materijala
Dostavlja

Kupac,
Agentura,
Izdava
Podaci

Potroa,krajnji kupac

Izvori informacija

Baza
podataka

Na vizuelni kvalitet proizvoda utie, proces izrade i postupci za proizvodnju tampanih

medija kroz oblikovanje, tipografiju i grafiki dizajn.
Oblikovanje, tipografija, grafiki dizajn
Razvoj pisma tipografije i grafikog dizajna
Pismo je pretpostavka (preduslov) za tipografiju i ova je - pored ilustracije i fotografija
bitan deo grafikog dizajna
Pismo
Uz dananja tehnika sredstva mogu operacionalizovati (razvoj oblika pisma uz primenu
programa za zzradu fontova
Od velikog je znaaja klasifikacija tamparskih pisama. 1964 godine DIN 16518
obrauje podelu tamparskih pisama.
Tipografija
Tipografija je oblikovanje tampanih stvari pri primeni pisama i njihovo rasporeivanje u
tekui tekst na jednoj tampanoj stranici
Izbor iz raspoloivih pisama radi predstavljanja tekstova i tekstualnih sadraja je
oblast oblikovanja

Oblikovanje knjige

Oblikovanje knjige
Oblikovanje knjige kao grafikog proizvoda treba proi kroz odreene postupke obrade
da bi se dobila kvalitetna knjiga
Ti postupci bi obuhvatali sledee:
Formalnu postavku knjige kroz utvrivanje i planiranje koje obuhvata razliite oblike i
odluke.
Sredstva oblikovanja knjige, koje treba optimalno postaviti i proraunati za kvalitetan
otisak, itljivost i estetsko dejstvo knjige.
Opredeljenje za pismo i veliinu pisama
Slaganje slika reenica, oblikovanje - slaganje pasusa, reenice i strukturno
rasporeivanje teksta
Opredeljenje za vrstu korica, dizajn i tehniku izrade
Izbor ukupnog broja korienih pisama i vrsta pisma u tekstu knjige, osnovnog
pisma, proreda, isticanja i naglaavanja, specijalna pisma
Naslovi, rasporeivanje (Naziv poglavlja), oznake (naslovi bez broja)
Numerisanje slika i tabela.
Tekst ispod slika
Pismo za legende, fusnote i sl.
Redovi kolumne i dr.

Oblikovanje strana
Oblikovanu stranu mogu da karakteriu sledei elementi:
Nain postavljanja teksta (npr. tekst je postavljen na rasteru osnovnih linija i
dvostubano).
Pasusi - poetak sa uvlaenjem u prvom redu.
Znaci za nabrajanje prvog reda - crna taka kao znak nabrajanja drugog reda .
Pre i posle nekog nabrajanja prazan red.
Odeljak koji sledi poinje bez uvlaenja.
Odluke za sve ostale delove knjige:
Format strane
Ogledalo pasusa
irina stubca
Oblik ubacivanja slika ( jedno jednoipo ili dvostubane)
Okvir slika (u boji ili ne, debljina linija, centriranje unutar okvira).
Nazivi ispod slika ( legende slika stoje ispod slike)
Broj slike je slobodno postavljen kada je tekst legende dui od jednog reda, Oznake
delova slika (a,b,c itd) nain prikaza, tampanja i sl.

Grafiki dizajn
Tokom mnogo vekova oblikovanje sareligioznim sadrajima i uticajima
Industrijskom revolucijom je do znaaja doao potroaki mentalitet
U 20 veku razvili su se tampani proizvodi, plakati, oglasi, prospekti, asopisi knjige..
U 20 veku tampani proizvodi novog vremena su bili umetniki ilustrovani i
oblikovani plakati

Plakat 1893 godina

Plakat 1948 godina

Plakat 1960 godina

Razvojem tehnika i tehnologija stvorena je potreba za uslovno reeno novim

"stvaraocem oblika" grafikih proizvoda
Za to novo zanimanje upotrebio je amerikanac Willijam Addison Dwiggins 1922 prvi put
struni naziv "Grafiki dizajner".

Ovo je oznaavalo "stvaraoca oblika" koji se specijalizovao za "oblikovanje vizuelne

komunikacije".

Priprema tampe
Priprama tampe se ralanjuje u tri podruja
Tekst - obrada teksta, formatiranje teksta i prelom teksta;
Reprodukcija slika, grafika i izrada pripremnih formi boja za viebojnu tampu
Montaa -i izrada tamparske forme, sastavljanje teksta slike i grafikih sastavnih
delova u kompletne stranice i od stranica u tamparske tabake kao i izrada tamparske
forme kao nosioca informacije za tampu

Izrada tamparske forme

tamparski formati veine tamparskih maina vei od formata strana tamparskih
proizvoda, skoro uvek se vie strana tampa na jednom tabaku
Montaa slui za sledei korak - fotografski prenos slike na ofsettamparsku plou (ofset
kopija)

Izdvojene boje za etvorobojnu tampu

Ulaganje filmska montaa u okvir za kopiranje radi izrade tamparske forme u

konvencionalnom postupku kopiranja

Pozicioniranje montae filma u kopirnom okviru za izradu tamparske ploe

Digitalna priprema tampe

80-ih godina u pripremi tampe dolazi do revolucionarnog procesa promena
One su gotovo potpuno izbacile klasinu trostruku podelu u pripremi na slog,
reprodukciju i izradu tamparske forme
Razvoj radnih stanica i profesionalnih grafikih softvera za obradu grafika i slika, zatim
jezika za opis strana postskript i laserskih osvetljivaa sa mogunostima visokog
razlaganja Raster Image Procesorima (RIP) i DTP

CtF

Razvijeni su i programi za digitalnu montau tabaka

Osvetljavanje ploa vri u maini (Direct Imaging)

Tri klasine struke: slovoslaga, reprodukcioni tehniar i izraiva tamparske forme

danas se obavljaju svi na jednom radnom mestu

1998 godine stvoreno novo obrazovno zvanje dizajnera (oblikovaa) medija, iji
uspean zavretak predpostavlja ovladavanje svim procesima tamparske pripreme kao
najzahtevnije zanimanje u grafikoj industriji
Oblikovanje tamparskih proizvoda na kompjuteru zahteva pored ovladavanja
korienjem programa kao i potrebnim oseajem i znanjem za tipografiju i dizajn pre
svega i tano znanje daljih tamparskih procesa dalje obrade, kojim raspolau samo
obrazovani struni kadrovi

Rukopis

Slog Tekstfilm

Slike

Repro- Crte/
Grafici dukcija Raster
film

cca do 1980

Rukopisi

Montirani
Filmovi
Montaa

Kopija

tamparska
forma

Tekst
Slike
Grafici
Slike/
grafici
podaci

Sa digitalnomtampaReprodurska
forma
kcijom (DTP)
i Computer
to Plate (CTP)

cca od 1980

UMNO@AVANJE

[TAMPA

REPROGRAFIJA

VISOKA [TAMPA
FLEKSOGRAFSKA
[TAMPA

SPECIJALNI
POSTUPCI

BEZ SVETLOSNIH
ZRAKA

INK-JET [TAMPA

ELEKTROGRAFIJA

LASERSKO
[TAMPANJE

TIPOGRAFSKA
[TAMPA

MAGNETOGRAFIJA

LETERSET [TAMPA

SA SVETLOSNIM
ZRACIMA

HOLOGRAFIJA

DIGITALNA [TAMPA
ELEKTROFOTO-GRAFIJA

DUBOKA [TAMPA
BAKRO [TAMPA

DIREKTNA

^ELI^NA [TAMPA

TAMPON [TAMPA

KOMPJUTER FILM

SUVO RAZVIJANJE
TE^NO RAZVIJANJE

KOMPJUTER PLO^A

INDIREKTNA

RAVNA [TAMPA
KSEROGRAFIJA
OFSET [TAMPA
KENON NP
LITOGRAFIJA

TESI

SVETLOSNA [TAMPA

FOTOKOPIRANJE

PROPUSNA [TAMPA

TERMOGRAFIJA

SITO [TAMPA

HELIOGRAFIJA

[ABLONSKA [TAMPA

SA MATRICA

Klasifikacija postupaka umno`avanja

KOMPJUTER [TAMPA

Osnova podele na tehnike tampe je tamparska forma

2

DUBOKA

RAVNA
PROPUSNA

[TAMPARSKE FORME ([F)

VISOKA

1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e
povr{ine
2 ne{tampaju}e
povr{ine
3 boja
4 telo forme

etvorobojna ofset maina

Proizvodni pogon u kojem se odvijaju grafiki procesi

Konvencionalni sistemi maina

Zavrna grafika obrada odtampanog materijala

Zavrna obrada se prilagoava potrebi izrade proizvoda
Zavrne obrade su operacije kao to su rezanje, previjanje, savijanje (falcovanje),
sakupljanje, vezivanje i sl.

15 Maine za rezanje, savijanje i previjanje (falcovanje)

Povezivanje knjiga - izrada knjiga sa mekim i tvrdim povezom

tamparije novina i asopisa raspolau rotacionim tamparskim mainama - ofset ili
duboka tampa sa integrisanim agregatima dalje obrade (Inline - Finisching
Pogone izrade ambalae (sredstava pakovanja)
Povezane broure lepljenjem, ivrenjem
Falcovanje (savijanje, previjanje), rezanje , sakupljanje

Sakupljanje savijenih (falcovanih) tabaka radi izrade broura (Proseter 562 Heidelberg)

ema rasporeiva "ispucavanja"

(osmostrano) za dva tamparska
tabaka za 16-o stranu brouru,
ema za: a) vezivanje buenjem i
b) vezivanje lepljenjem

Premedija
premedija - podruja u workflow-u
CIP3/PPF
datoteka

CIP3/PPF
Informacije
For: 62x45 cm
Sig: 3xSD-WD
Boja: Crna, Cijan
Tira:1000+150
Papir: BD 150g

CIP3/PPF
Informacije
For: 62x45 cm
Sig: 4
Savijanja: 2
Tira:1000+150
Papir: BD 150g

2-bojna
maina
Premedija

Priprema
tampe

4-bojna
maina
CIP3/PPF
Informacije
For: 62x45 cm
Sig: 1xSD-WD
Boja: C,M,I,K
Tira:1000+150
Papir: BD 150g

Maina za
savijanje

CIP3/PPF
Informacije
For: DIN A4
Povez debljina:
2 mm
Pakovanje:
Elastina folija
Jedinica pak:
25 komada

CIP3/PPF
Informacije
For: DIN A4
Obrez: glava 5,
podno 8,
napred 15 mm
Heftovanje: 2
Tira:1000+150
Papir: BD 150g

Sakuplja
Poveziva

Distribucija

Dalja obrada tampe

tampa

Proizvodni tok u digitalnom "Workflow" za izradu print medija sa jedinicom za korienje

CIP3/PPF informacija

Premedija podruje u workflow za produkciju print medija i elektronskih medija

MULTIMEDIJI

INFO-IZVORI

PREMEDIJA

Ideje
Sadraj
Forma

TV, Radio
Internet , sl.
CD-ROM, sl.

Podaci
menament

Orginalni
podaci

Ureaji za
Vizuelizaciju
raspodela
Elektronske
informacije

Proizvodi
Digitalni tampatampe
rski sistemi
Pripre- tampa
Zavrna
raspoma
(konvenc.) obrada
dela

Kupac / Korisnik

Proizvodnja

ELEKTRONSKI MEDIJI

MULTIMEDIJI
TAMPARSKI
MEDIJI

kompletno digitalno odvijanje procesa (workflow)

kombinacija razliitih nosilaca podataka se oznaava i kao "Mixed media Publisching"
(MMP)

PROCESI TAMPE

TAMPA

INDUSTRIJSKA

MANUELNA
VISOKA

VISOKA
[TAMPA
FLEKSOGRAFSKA
[TAMPA

SPECIJALNI
POSTUPCI

KSILOGRAFIJA

INK- JET [TAMPA

METALOGRAFIJA
TIPOGRAFSKA
[TAMPA

LETERSET [TAMPA

DUBOKA [TAMPA

LASERSKO
[TAMPANJE
HOLOGRAFIJA
DIGITALNA
[TAMPA

ZANATSKA
TIPOGRAFIJA
DUBOKA
BAKROREZ

BAKRO [TAMPA

KOMPJUTER
FILM

RADIRUNG

^ELI^NA [TAMPA

TAMPON [TAMPA

RAVNA [TAMPA
OFSET [TAMPA
LITOGRAFIJA
SVETLOSNA [TAMPA

PROPUSNA [TAMPA
SITO [TAMPA
[ ABLONSKA [TAMPA

KOMPJUTER
PLO^A
KOMPJUTER
[TAMPA
OSTALI
POSTUPCI

KREJON
AQUATINTA
HELIOGRAVURA
RAVNA
KAMENA
LITOGRAFIJA
PROPUSNA
ZANATSKA SITO
OSTALI POSTUPCI

PROCESI MANUELNE TAMPE

IZRADA KLIEA
Slika - nezaobilazni deo sadraja tampanih dela
tampanje slika - kliei raeni prema crteima ili fotografskim slikama.
Po nainu izrade imamo tri vrste izrade kliea:
manuelni, hemijski i fotomehaniki.
Manuelni kliei se dobijaju runom izradom. Runo se izrauju: drvorezi - ksilografija,
metalorezi - na podlozi od metala (bakar, elik, cink, olovo i sl.) linorezi i kliei - na
podlogama od razliitih vetakih materijala.
Hemijski koji se dobijaju hemijskim nagrizanjem dela povrine koja je nezatiena od
nagrizanja. Povrine koje se zatiuju su povrine na koje se nanosi sloj materije koja tu
povrinu titi od nagrizanja. Na taj nain se dobiju tampajue i netampajue povrine
na ploi.
Fotomehaniki postupak je slian prethodnom, stim to se u ovom sluaju umetniki
orginali postupkom fotografije prenose na staklenu plou ili filmove a odatle kopiranjem
na metalne ploe koje se nagrizaju kiselinama i na taj nain stvaraju tampajui i
netamajui elementi.

Runo izraen klie Drvorez - golubovi

Runa presa za bakrotampu

KSILOGRAFIJA (gr. xylon, graphen pisati) rezbarstvo, rezbarija, vetina predstavljanja

figura i slika u drvetu, tampanje drvenim slovima i tablicama, vetina pretampavanja
na drvo.
KSILOGRAFIJA - grafika tehnika, vrsta drvoreza graviranog na ploi poprenog reza
drveta (imir, kruka).
Do pronalaska cinkografije bila je najea tehnika reprodukcije
Drvorezi su dosta skupi, rea upotreba za manje koliine tampanja.
Za izradu kliea najpogodnije je imirovo drvo uto i crvenkasto.
uto drvo je dobrih karakteristika pa je pogodno za najfinije radove drvoreza.
Crvenkasto je po kvalitetu neto meke i manje otporno.
Koristi se drvo koje prolo fazu suenja ali ne potpunu.
Povrinu drveta za rezbarenje - izradu kliea, fina obrada mirglom. Finalna obrada
drveta se radi uz pomo plute natopljene sa lanenim uljem da bi drvo ostalo elastino i
da bi se dobile fine povrine.

Glaanje - povrina glatka kao ogledalo.

premaz tankim slojem cinkane bele boje kao osnove. Iscrtavanje
Rezbarenje - noi, dleta ..
mainsi drvorez
Drvorez premaz bojom uz pomo tampona,
Preko koe se vrilo utrljavanje uz pomo nekog predmeta.
Da bi drvorez imao vrednost prijavljuje se broj otisaka koji se moe otisnuti
DAGEROTIPIJA
Dagerotipija (Daguerrotypie) - najstariji nain dobijanja slike na metalnoj ploi
preparisanoj slojem jodnog srebra.
Dagerotipija je slika stvorena uticajem svetlosti na hemijski prireenoj metalnoj bakarnoj
ploi, osvetljavana mesta pod uticajem hemikalija ostaju ovrsla dok neosvetljena mesta
pod uticajem hemikalija se spiraju sa ploe.

METALOTIPIJA
METALOGRAFIJA - tamparska forma je od metala gvoa, olova, bakra, mesinga,
aluminijuma, cinka...
Metalografiju moemo raditi runim rezanjem i krunim alatima za utiskivanje.
Metalotipija se moe raditi i hemijskim putem, nagrizanjem kiselinama
BAKROREZ
Crte - na dobro uglaanu bakarnu plou prenosi se precrtavanjem sa elinim iglama
sa tanko zailjenim ili proirenim otricama.
Tanje linije se urezuju vrlo plitko. Jai otisak, urezuju se dublje i ire.
Bakrorez predstavlja orginalna umetnika dela.
RADIRUNG
RADIRUNG
Ispolira se bakarna ploa, prekrije se slojem asvalta, mastiksa (bledouta i miriljava
smola mastikovog drveta) i svetiljske ai, rastopi i pusti se da se osui.
Pomou crvene oslojene hartije crte se prenosi na plou a umetnik elinim iglama
vue poteze slikanja rezbarei do osnovnog metala.
Ploe se ubacuju u hlorid gvoa.
Na mestima ogrebotine odnosno metala dolazi do nagrizanja ploe.
Nagrizane se vri do odreenih dubina. Obojavanje - tamponom, Vee ploe - obojavaju
valjkom

KREJON POSTUPAK
KREJON ili kredni postupak Dobro ispolirana bakarna ploa premae sa crnom bojom
kao osnovom i na nju prenese crte precrtavanjem.
Pojedini delovi slike se obrauju uz pomo posebnih pribora za takanje.
Pribori su snabdeveni sa tokiima koji na sebi imaju nareckane otre vrhove.
Povlaenjem po bakarnoj ploi dobija se fina struktura takica koje se mogu jo nagristi
hloridom gvoa.
Izgled ovakve obrade podloge je slian crtanju kredom pa se postupak naziva i kredni
postupak.
Ukoliko se otisak prenese sa odreenim tonom i belinama dobija se utisak umetnike
slike.

Rez u elikuelina ploa se termiki obrauje radi lake rune obrade.

Ploa se prvo uglaa pa se premazuje crnom osnovom - iscrtavanje.
Urezivanje u plou uz pomo elinih igala i urezivaa.
Urezani elementi u ploi se mogu produbljivati nagrizanjem.
Ponovna termika obrada u cilju poveanja tvrdoe povrine

Akvatinta
Bakarna ploa se dobro ispolira sa piritusom, amonijakom i kredom.
Ploa se zatim pospe sa slojem asvalta koji se zagrevanjem pretvori u sloj zrnaca na
povrini koji slui kao osnova.
Na povrinu se zatim nanosi sloj sitne praine asvalta.
Crte se nanosi iscrtavanjem pa se kiselinom lagano nagriza.
Posle nagrizanja asfaltna osnova se skida,
Ploa se oisti alhoholom i kredom pa se ponovo prai asvaltom i zagrevanjem se
praak pretvara u zrnastu strukturu.

Heliogravura
Heliogravura ili fotogravura,
Bakarna ploa se osloji hromiranim elatinom
Slika se prenese postupkom kopiranja od fotografski obraenog dijapozitiva.
Nagrizanjem hloridom gvoa na ploi se elatinski sloj rastvara prema tonskim
vrednostima kako je slika osvetljavanja kroz dijapozitiv.
Ploa po zavretku nagrizanja se isti i po potrebi glaa i dorauje.

Sistemi izrade ploa (tamparskih formi) ablonskim kopiranjem i graviranjem.

Niz razliitih vrsta mehanikih ureaja i maina uz pomo kojih se sa orginala koji je
sluio kao ablon izraivala tamparska forma.
Maine su koristile ablone i ekcentre pri izradi elemenata tamparske forme (rozete,
tonovi, trake i sl.).
Izraivale su se tamparske forme na razliitim materijalima (ksilografsko drvo,
litografski kamen, staklo, razliiti metali i sl.).
Razvoj tehnika i tehnologija za ovakve postupke
Danas - mogunost izrade uz pomo savremenih kompjuterom upravljanih maina i
ureaja (CNC).
Pitanje ekonominosti i krajnjeg cilja otiska koji se dobija
Izrada koja se eli realizovati odreenim postupkom.

VISOKA TAMPA
Tipografska, Letterset, Fleksografska
Hronologija razvoja maina razliitih principa pritiska: rune, ravne, brzo otisne i
rotacione tamparske maine
Stotinama godina- krute tamparske forme preteno od legura olovo-antimon-cink bile
su irom sveta dominirajui tamparski postupak.
Tokom etri stotine godina bila dominantan tamparski postupak za plakate, objave,
tampane stvari vlasti i poslovanja, lokalne vesti na jednoj ili dve strane, dnevne i
nedeljne novine kao i jednostavne akcidencije
Postupak je sluio za tampanje knjiga i dobio je naziv knjigotampa
Primena samo jo npr. za tamparsko tehniki kvalitativno manje zahtevne proizvode
kao tane ili telefonski imenici neke dnevne novine i sl.
Letterset rea primena - u specijalnim podrujima kod tampa ambalae
Nekoliko desetina godina probio se jedan modificirani princip visoke tampe, flekso
tampa naroito u industriji ambalae za odtampavanje najrazliitijih materijala
Ofset tampa potisnula ovu tampu iz tehnikih i komercijalnih razloga

Pokretna
ploa

tamparski
Sistem "Ploa
prema ploi"
Zaklopne maine

Materijal za
tampu
Boja
Ravna tamparska
forma
vrsta nepomina
ploa
Cilindar
za pritisak
Materijal za
tampu
Boja

tamparski
Sistem "Cilindar
prema ploi"
Maine ravne
forme

Ravna tamparska
forma
Pokretni nosa
tamparske forme
Cilindar
tamparske
forme
Boja
tamparska forma
Materijal za
tampu
Cilindar
za pritisak

tamparski Sistem
"Cilindar prema
Cilindaru "
Rotacione maine

Knjigotampa (Princip postupka)

tamparski
cilindar sa
elastinom
navlakom

Cilindar forme

Materijal za tampu
tamparska
forma (tvrda)
Jedinica boje
sa tri valjka za
nanoenje

Fleksotampa (Princip postupka)

Cilindar forme

tamparski
cilindar (tvrd)

Materijal koji se
odtampava
tamparska
forma (meka)

Rasterski valjak
Jedinica boje sa
kamel rakelom i
rasterskim
valjkom

Cilindar tamparske jedinice

tamparska
forma
(meka)
guma,
fotopolimer

tamparska
forma
(tvrda)

Cilindar za
pritisak

Knjigo tampa

Obloga
(meka)
1,25-1,75mm
papir, karton

Cilindar za
pritisak

Flekso tampa

Tvrd

Boje za visoku tampu

Razliiti kvaliteti i karakteristike boje zavise od:
- vrste podloge
- namene odtampanog proizvoda
- brzine tampanja
- oblika suenja
- tipa maine
cilindrine maine - manje lepljive boje
rotacione maine - lepljivije boje
U zavisnosti od vrste papira koji se tampa:
- novinski papir: suenje penetracijom ( papir brzo upija boju)
- glatki i satinirani papiri - suenje oksidacijom
Poeljno je tampati sa to tanjim nanosom boje oko 3 m
Veliki pritisci, boja treba da je teljiva i to vie lepljiva.
Deblji sloj boje moe doi do mrljanja, lepljenja i tekoa pri suenje

TEHNIKA

NAIN OTISKA

TAMPARSKA
FORMA

BOJA ZA
TAMPU

MATERIJAL ZA
TAMPU

PROIZVODI

ZNACI
PREPOZNAVAN
JA

UPOREDNI PREGLED VISOKE TAMPE

DRVOREZ
KSILOGRAFIJA

PLOA/PLOA
CILINDAR/PLO
A POSTOJI I
MANUELNI
NAIN
OTISKIVANJA
GLAANJEM I
ETKOM

DRVENA PLOA

PREMA
MATERIJALU
ZA TAMPU

- PAPIR
- KARTON
- TKANINE

KARTE,
PLAKATI,
KNJIGE, SVETE
SLIKE,
UMETNIKE
REPRODUKCIJE
(LINIJSKE)
TKANINE

- TALOENJE
BOJE PO
IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI
ODRAZ OTISKA
NA POLEINI
TABAKA
NEUJEDNAEN
O NANOENA
BOJA PO TISKU

METALOGRAFIJ
A

PLOA/PLOA
CILINDAR/PLO
A

METALNA
PLOA
- BAKAR
- MESING
- OLOVO

TVRDA ILAVO
TENA

- PAPIR
- KARTON

KNJIGE,
PLAKAT,
UMETNIKE
REPRODUKCIJE
(LINIJSKE)

- TALOENJE
BOJE PO
IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI
ODRAZ NA
POLEINI
- OTAR OTISAK
LINIJA I
TAAKA

KNJIGO
TAMPA (TIPOTAMPA)

PLOA/PLOA
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TABAKA
ZAKLOPNE
MAINE

- OLOVNI SLOG
- KLIE:
1 (LINIJSKI)
2 RASTERSKI

ILAVO
TENA
(TVRDA)

PAPIR
KARTON

MALI TIRAI DO
DIN A3
- AKCIDENCIJA:
PISMA
MEMORANDUM
VIZIT KARTE
POZIVNICE
ESTITKE I
DRUGO

- TALOENJE
BOJE PO
IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI
ODRAZ OTISKA
NA POLEINI
- RASTERSKE
TAKE
POVRINSKI
PROMENLJIVE
- PRAZNINE U
RASTERU
- OTRE IVICE
OTISKA

TEHNIKA

NAIN OTISKA

TAMPARSKA
FORMA

BOJA ZA
TAMPU

MATERIJAL ZA
TAMPU

PROIZVODI

ZNACI
PREPOZNAVAN
JA

UPOREDNI PREGLED VISOKE TAMPE

CILINDAR/PLO
A
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TABAKA OD
RAVNE FORME
PREKO
CILINDRA
(CILINDRINE
MAINE)

OLOVNI SLOG
- POJEDINANI
ELEMENTI
- LINIJSKI
ELEMENTI
- PUNE
POVRINE
- KLIEJI:
LINIJSKI (STRIH)
(FOTOTIPIJE)
RASTERSKI
(AUTOTIPIJE)

ILAVO
TENA
(TVRDA)

PAPIR
KARTON

SREDNJI TIRAI
DO FORMATA
DIN A1
- AKCIDENCIJA
- REKLAME
- UMETNIKA
TAMPA
- SPECIJALNI
POSLOVI
- PREGOVANI
- NUMERACIJA
- TANCANJE
KNJIGE

- TALOENJE
BOJE PO
IVICAMA
OTISKA
- RELJEFNI
ODRAZ OTISKA
NA POLEINI
- RASTERSKE
TAKE
POVRINSKI
PROMENLJIVE
- PRAZNINE U
RASTERU
- OTRE IVICE
OTISKA
- PUNI TONOVI
U
STEPENASTOM
PRELAZU

CILINDAR/CILIN
DAR
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TRAKE (ROLNE)
ROTACIONA
TAMPA

TAMPARSKA
PLOA:
- OLOVNI
STEREOTIP
- FOTOPOLIMER

TENA (MEKA)
PRETENO
FIZIKALNO
SUIVA

PAPIR

VELIKI TIRAI
DORADA
DELIMINO ILI
U CELINI U
TAMPARSKOJ
MAINI
- NOVINE
- TELEFONSKE
KNJIGE
- DEPNE
KNJIGE I
DRUGO

- SLOVNI ZNACI
ESTO NEOTRI
SA
UDUBLJENJIMA
NA OTISKU
- ZBOG
GUMENOG
CILINDRA I
NEMOGUNOST
I
PODLEPLJIVANJ
A
- VEE
OBOJENE
POVRINE
NEUJEDNAENE

TEHNIKA

NAIN OTISKA

TAMPARSKA
FORMA

BOJA ZA
TAMPU

MATERIJAL ZA
TAMPU

PROIZVODI

ZNACI
PREPOZNAVAN
JA

UPOREDNI PREGLED VISOKE TAMPE

FLEKSOGRAFIJ
A

CILINDAR/CILIN
DAR
(DIREKTNO)
TAMPANJE
TRAKE
ROTACIONA
TAMPA

FLEKSIBILNE
TAMPARSKE
PLOE:
- GUMA
- FOTOPOLIMER

TENE (RETKE)
U ZAVISNOSTI
OD VRSTE
MATERIJALA
ZA TAMPU

PAPIR
LAKI KARTONI
FOLIJE
METALIZIRANI
PAPIRI

TIRAI
MASOVNE
PROIZVODNJE:
- OMOTNI
PAPIRI
- VETAKA
CREVA
- KESE
- REKLAMNE
TANE
- METALIZIRANI
PAPIRI
- LAKA
AMBALAA ITD.

KOD GUMENE
FORME VRLO
NEUJEDNAEN
OTISAK SA
VIDLJIVIM
PRIGNJEENJE
M BOJA U
SREDINI I
NATALOENOM
BOJOM NA
IVICAMA
- KOD FOTO
POLIMERA
RELATIVNO
IST OTISAK SA
BLAGIM
RELJEFOM NA
POLEINI,
RETKO SE
TAMPA
RASTER
- POGODAN ZA
OBOJENE
POVRINE

LETER-SET

CILINDAR/CILIN
DAR
(INDIREKTNO)
- TAMPANJE
TABAKA
- TAMPANJE
TRAKE
DELIMINO U
ROTACIONIM
MAINAMA

FOTOPOLIMERNE
PLOE SA
MEKOM
OSNOVOM

ILAVO
TENE
HEMIJSKO
FIZIKALNO
SUIVE

PAPIR
KARTON

TAMPANJE
KNJIGA,
FORMULARA,
OMOTNIH
PAPIRA I
DRUGO

- TALOENJE
BOJE PO
IVICAMA JEDVA
VIDLJIVO
- NEMA
RELJEFA NA
POLEINI
- RASTER SE
RETKO
TAMPA,
PRETENO IRI
TAMPAJUI
ELEMENTI
OTISAK TEKSTA
JEDNOLIAN

UPOREDNI PREGLED VISOKE TAMPE

TEHNIKA

BESKONANA
TAMPA
- TAMPANJE
BESKONANIH
OBRAZACA

NAIN OTISKA

PLOA/PLOA
KONSTRUKCIJA
ZAKLOPNE
MAINE SA
TAMPANJEM
TRAKE I
DODATNIM
UREAJIMA ZA
SAVIJANJE,
NAMOTAVANJE
ROLNE ILI
REZANJE
POJEDINANIH
TABAKA

TAMPARSKA
FORMA

FOTO
POLIMERNA
PLOA

BOJA ZA
TAMPU

MATERIJAL ZA
TAMPU

PROIZVODI

ILAVO-TENA
PRILAGOENA
VRSTI
MATERIJALA
ZA TAMPU

PAPIR:
SVE VRSTE
SAMOKOPIRNIH
PAPIRA

- OBRASCI
- RAUNI ITD.

ZNACI
PREPOZNAVAN
JA

MANJE
TALOENJE
BOJE PO
IVICAMA
OTISKA
- BLAGI
RELJEFNI
ODRAZ OTISKA
U ZAVISNOSTI
OD TVRDOE
FORME

POSTUPAK
NAGRIZANJEM

POSTUPAK
ISPIRANJEM

ELEKTRONSKA
GRAVURA

PREDLOAK

PREDLOAK

PREDLOAK

KOPIRNI PREDLOAK
NEGATIV ILI POZITIV FILM

KOPIRNI PREDLOAK
NEGATIV ILI MAT FILMU

KONTROLA FILMA

KONTROLA FILMA

NEGATIV ILI POZITIV KOPIJA

NEGATIV KOPIJA

RAZVIJANJE
UITAVANJE
ELEKTRONSKE GRAVURE

RETU METALA
NAGRIZANJE

ISPIRANJE

KOREKTURA VREDNOSTI
BOJE I TONA NA METALNOJ
GRAVURI

MONTAA METALA I
OBREZIVANJE

MONTAA TAMPARSKE
PLOE

MONTAA METALA I
OBREZIVANJE

PROBNI OTISAK

PROBNI OTISAK

PROBNI OTISAK

MOGUA KOREKTURA
NA METALNOJ PLOI

NIJE MOGUA KOREKTURA

NA ISPRANOJ PLOI

MOGUA KOREKTURA NA
METALNOJ PLOI

PROIZVOD:
KRUTA, NE FLEKSIBILNA
TAMPARSKA PLOA
(METALNA)

PROIZVOD:
KRUTA, ILI FLEKSIBILNA
PLASTINA TAMPARSKA
PLOA

PROIZVOD:
KRUTA, NEFLEKSIBILNA
TAMPARSKA PLOA
(METALNA)

KOREKTURA VREDNOSTI
BOJ I TONA NA METALU

TAMPARSKE FORME VISOKE TAMPE

Podela po obliku
-ravne
-cilindrine
Ravne:
-jednodelne (fotopolimerne ploe, stereotipija)
-viedelne (pojedinana slova, linotip, kliei)
Cilindrine:
-najee jednodelne (fotopolimerne, stereotipije, gumene)
-viedelne(ree)
Dobijanje
mehanikim putem (obrada, livenje..)
hemijskim putem (nagrizanjem)
Fototipija - tamparska forma za reprodukciju linijskih originala, jednotonske ili linijske
(bez upotrebe rastera) Jedan ton boje obrazuje lik-crte, tekst,ili dijagram
Autotipija - tamparska forma za reprodukciju vietonskih originala, lik se obrazuje
tonovima boje razliitog intenziteta, fotografija, slika. (predloak sa rasterom, jednobojni,
dvobojni, trobojni, etvorobojni, za svaku boju jedna forma)

Originali za reprodukciju - dobijenje: crtanjem, tampanjem ili fotografskim putem, na

prozirnoj ili neprozirnoj podlozi
Nagrizanje: Cink, Aluminijum, Bakar, Magnezijum, plastine mase-fotopolimeri i
kiselina(azotna ili rastvor ferihlorida).
Mehaniko graviranje: uz pomo elektronskih ureaja -kliograma
Princip rada: zraci svetlosti odbijeni od originala (koji se eli preneti na klie)
posredstvom fotoelija pretvaraju se u struju razliitog intenziteta, koja se dalje
transformie u mehaniko kretanje dijamantske igle, koja gravira formu.
Kliei od plastine mase - fotopolimeri sastoje se od nekog monomera ili fotoinicijatora,
najee razliiti poliamidi ili acetatna celuloza koji su naneti na podlogu od elinog ili
Aluminijskog lima.
Princip polimerizacije: osvetljavanjem fotopolimera dolazi do polimerizacije,
neostvetljeni delovi kasnije se rastvaraju vodom ili smeom alkohola i vode
Princip polimerizacije: osvetljavanjem fotopolimera dolazi do polimerizacije,
neostvetljeni delovi kasnije se rastvaraju vodom ili smeom alkohola i vode
Izrada tamparske forme nagrizanjem
Kopirnim postupkom se izradi kopija originala na ploi,
Posle razvijanja, sledi nagrizanje: rastvara se metal tamparske forme, dobijaju se
udubljene povrine

Mogu se javiti dva problema:

1. Ovrsli kopirni sloj koji nije dovoljno otporan na delovanje rastvora za nagrizanje
(dopunsko hemijsko fiksiranje - ili termika obrada 150-300o C - strukturne promene
metala - rekristalizacija, menjaju se mehanika svojstva materijala, poboljanje procesa
nagrizanja - dolazi do bonog rastvaranja tampajuih elemenata - smanjuje se
povrina tampajuih elemenata.
2. Spreavanje bonog nagrizanja,( svesti na minimum izvoenje nagrizanja u vie faza,
posle svake faze novootkrivene bone povrine zatititi - dodati sredstva za bonu
zatitu, ona se taloe na bonim stranama tampajuih elemenata tite budue
tampajue elemente).

Faktor nagrizanja je odnos dubine rastvaranja i irine bone rastvorljivosti i zavisi od

kocentracije rastvaraa, istoe rastvora i temperature
Greke u toku nagrizanja: pojave tzv. bradavica, neeljenih ispupenja na klieu, zatim
nedovoljne dubine nagrizanja, suvie strme ili poloene bone ivice tampajuih
povrina.

PROIZVODNI PROCESI VISOKE TAMPE

PROIZVODNI PROCESI VISKE TAMPE

KNJIGOTAMPA

NOVINSKA
TAMPA

AKCIDENINA
TAMPA

TAMPA
BESKONANIH
OBRAZACA

Pronalazak brzootisne tampe jednocilindrina tmparska maina Fridrih Koninga

1812 doneo je tampi knjiga tada odluujui napredak
Preduslov za gradnju rotacionih maina sa cilindrima je bio pronalazak poluokrugle
stereotipija ploe (1854).
Bitni nedostaci knjigo tampe u odnodu na ofset: skupa tamparska forma, zahtevno
podeavanje, ogranieni kvalitet tampe i manja brzina

Knjigo tampa (postupak i primene)

MAINE ZA KNJIGOTAMPU

TAMPA ZAKLOPNIM
MAINAMA

Princip prvih razvijenih

maina za tampanje
(ploa prema ploi) sa
tampom iz tabaka.
Danas je kod nas ovaj
princip iskoriten za
preradu ovih maina u
tanc maine i maine
za utiskivanje i sline
operacije zavrne
grafike obrade

TAMPA JEDNO - CILI

NDARSKIM MAINAMA

TAMPA ROTACIONIM
MAINAMA

Princip maina koje su

razvijene za tampanje
(cilindar prema ploi) sa
tampom iz tabaka.
Razvijene su u odvijanju
tehnikog razvoja ka
rotacionim mainama.

Princip danas
zastupljenih maina koje
su razvijene za
tampanje (cilindar
prema cilindru) sa
tampom iz tabaka i
rolne.

KNJIGOTAMPA

tamparska
forma

Priprema
- slovni znaci
- monotip
- linotip
- klie
- stereotip
negativ film
osvetljavanje
ispiranje
suenje
- fotopolimer
ploe

Podloga za
tampu

Podloge za
tampu slabijeg
kvaliteta
- bezdrvni papir
- srednje fini
papir
- dobra svojstva
- savitljivosti
- mekoe
- elastinosti
- upojnosti
- glatkoa (vea
ili manja)
- nesatinirani ili
slabo satinirani
papiri

Boja

Maina

Zavisi od
- tipa maine
- brzine
tampanja
- vrste podloge
za tampu
- oblika suenja
penetracija
oksidacija
- namene otiska
cilindrine ma
ine boje manje
lepljive
rotacione
maine boje
lepljive
teljiva boja

Priprema
- zavisno od tipa
i konstrukcije
rotacione
- postavljanje
rolne papira
- podeavanje
zategnutosti
- postavljanje
forme
- kontrola
nanosa boje
- podeavanje
pritiska

Knjigotampa nalazi danas primenu jo u tampi formulara, etiketa, lozova, vrednosnih

papira, telefonskih imenika i jednostravnih depnih knjiga sa tedencijom opadanja

Knjigotampa je upotrebljena takoe za novinsku rotacionu tampu sa jedinicama za

boju (npr. model Courier od Koning & Bauer).

Jo je samo malo novinskih rotacionih maina u pogonu za direktnu i za indirektnu

tampu (sa gumiranim cilindrom, letterset).

Poslednje novinske maine knjigotampe su isporuene 80 ih godina

Kao tamparska forma slue tamparske ploe koje se mogu isprati, pri emu se nude
razliiti sistemi za pranje i dubine pranja, povezano sa razliitim noseim materijalima

NOVINSKA VISOKA TAMPA

tamparska
forma

Priprema
razvojni tok
- slovni znaci
- monotip
- linotip
- klie
- stereotip
negativ film
osvetljavanje
ispiranje
suenje
- fotopolimer
ploe

Podloga za
tampu

Boja

Maina

Podloge za
tampu
- novinska
tampa
slabiji kvalitet
papira
- bezdrvni
tamparski
papir
- srednje fini
papir
- dobra svojstva
- savitljivosti
- mekoe
- elastinosti
- upojnosti

Zavisi od
- tipa maine
- brzine
tampanja
- vrste podloge
za tampu
- oblika suenja
penetracija
oksidacija
- namene otiska
cilindrine ma
ine boje manje
lepljive
rotacione
maine boje
lepljive
teljiva boja

Priprema
- zavisno od tipa
i konstrukcije
rotacione
- postavljanje
rolne papira
- podeavanje
zategnutosti
- postavljanje
forme
- kontrola
nanosa boje
- podeavanje
pritiska
proces zavrne
grafike obrade

AKCIDENINA VISOKA TAMPA

tamparska
forma

Podloga za
tampu

Boja

Maina

Priprema
kvalitetana slog
tamparske
forme
- cinkane ploe
- fotopolimerne
ploe
- gravure
- kombinovani
slog

Podloge za
tampu
kvalitetniji
materijali za
tampu
- konsdruk papiri
- bankpost papiri
- bezdrvni papir
- konsdruk
kartoni
- bezdrvni
kartoni

Zavisi od
- tipa maine
- brzine
tampanja
- vrste podloge
za tampu
- oblika suenja
penetracija
oksidacija
- tvrde knjigotamparske
boje

Priprema
- zavisno od tipa
i konstrukcije
maine
- rotacione
maine manjeg
formata
- moguae kori
enje zaklopnih
maina
- specifian
nain pripreme
maina

TAMPA BESKONANIH OBRAZACA

tamparska
forma

Podloga za
tampu

Ranije mainski
slog olovna
ploa
- cinkane ploe
- fotopolimerne
ploe

Podloge za
tampu
- bezdrvni pisai
papiri
- samokopir ni
papiri
- rolne papira

Boja

Zahtevi
- ilavo tena
knjigo
tamparska
boja
- boja
prilagoena
podlozi

Maina

Priprema
- rotacione
maine manjeg
formata
- ranije ampano
korienje
zaklopnih
maina

LETTERSET VISOKA TAMPA

tamparska
forma

Priprema
- predloak
negativ film
osvetljavanje
ispiranje
suenje
- fotopolimer
ploe sa
mekom
osnovom

Podloga za
tampu

Boja

Maina

Podloge za
tampu
loijeg kvaliteta
- hrapave
povrine
- tabaci papira
- trake papira u
rolnama

Karakteristike
- ilavo tene
- hemijski i
fizikalno suive

- Specijalne ma
ine za letterset
- indirektna
visoka tampa
- dodatno
podeavanje
valjka
nanosaa

Izrada pokrivke tamparskog cilindra

Uloga i materijali pokrivke
podeavanje pritiska i podlaganjem elemenata na pokrivku radi uzdizanja u cilju
dobijanja ravnomernijeg otiska
Ureaji zavrne grafike obrade u sistemima otiska u postupcima visoke tampe
Za kvalitetniju visoku tampu se koriste tkz. Nyloprint ploe

Zatitna folija
Reljefni sloj
fotopolimera,
tvrd (cca 0,2 do
0,7 mm, tvrdoe
npr. 75 Shore D
Vezivni sloj
Nosa (npr. elik,
aluminijum ili poliester
Slojevi jedne fotopolimerne forme visoke tampe niloprint (BASF)

Izrada nyloprint ploe se sastoji iz sledeih radnih koraka:

odstranjivanje zatitne folije,
osvetljavanje polimernog sloja kroz negativ film (osvetljena podruja otvrdnjavajuravni i okrugli osvetljivai kao i kopirne maine)
Ispirnje neumreenog fotopolimera vodom ili meavinom alkohola i vode
Suenje pranjem nastalog tamparskog reljefa,
Povrinsko UV ultraljubiasto naknadno osvetljavanje i time potpuna polimerizacija i
stvrdnjavanje tamparskog reljefa.

Ovim postupkom se mogu postii fine linije do 50 mm irine i male slobodnostojee

take prenika 200 mm.
Ploe visoke tampe sa elinim nosaem se mogu na jednostavan nain privrstiti na
magnetnim cilindrima tamparske forme
Elastinost flekso tamparske forme zajedno sa niskoviskoznom bojom omoguava,
odtampavanje naroito neupijajue i hrapave povrine kao to su materijali u podruju
pakovanja

Naroito je pogodna za odtampavanje fleksibilnih materijala kao to su folije vetakog

materijala

Magnetni cilindar sa ploom visoke tampe (NELA)

FLEKSOGRAFSKA TAMPA
Pojam Fleksotampa (flexography) uveden je poetkom 50 ih godina (ranije zvan
anilinska tampa).

U odnosu na tampu knjiga se kod flekso tampe radi sa retkim tekuim bojama i
elastinim odnosno mekim, fleksibilnim tamparskim ploama (klieima) kao i sa malim
pritiskom tampanja izmeu cilindra forme i materijala za odtampavnaje (kiss printing).

Zbog fleksibilnih tamparskih ploa ranije iskljuivo od gume, danas uglavnom od

fotopolimerne plastike - materijala mogu se odtampavati i materijali sa vrlo hrapavom
povrinom ak i tkanine
Fleksotampa je jedini tamarski postupak kojim se mogu odtampati vrlo tanke,
fleksibilne i vrste folije, gotovo svi papiri, debeli kartoni, materijali za pakovanje sa
hrapavom povrinom i tkanine
Kvalitet tampe koji se moe postii u flekso tampi je manji nego u ofset tampi
fleksotama uobiajeno (48 raster kod konvencionalne izvedbe).
Moderne tamparske forme preko CtP, poboljavaju kvalitet tampe; otisci su sa
frekvencijom rastera preko 60 l/cm pa i od 80 do 120 l/cm

Raster elektronski mikroskopski snimak (REM) jedne forme visoke tampe za kvalitetnu
tampu od fotopolimera elementi tampe na tamparskoj formi za razliite vrednosti boje
(Nyloflex, BASF)

FLEKSOGRAFSKA TAMPA

tamparska
forma

- fotopolimer
- guma

Podloga za
tampu

- tanke
fleksibilne folije
- vrste folije
- sve vrste
papira
- omotni papiri
- lepenka

Boja

- na bazi vode
- sa alkoholom
- sa benzinom
- etarske
- UV
otvrdnjavajue
boje

Maina

- sistem
centralnog
cilindra
- sistem u nizu
- kompakt sistem
- sistem za
suenje boje

tamparski proces zahteva samo mali pritisak, da bi se omoguio prenos boje sa

tamparske forme na materijal za odtampavanje
Sila pritiska mora da bude to je mogue ravnomernija na svim tampajuim mestima
du tamparske linije i pri prolazu celokupne duine tampanja
Odstupanja u formi cilindra i greke bacanja se izjednaavaju podeavanjem blagim
pojaanjem pritiska
Dobri preduslovi su kada se moe odravati pritisak sa minimalnim kolebanjima
Neke elestine tamparske forme omoguavaju dobar rezultat tampanja i kod tako
male sile pritiska da se npr. moe odtampati valoviti karton bez oteenja
Prejako deformisanje fleksibilne tamparske forme vodi do znatnog porasta tona
naroito u svetlim delovima slike zbog tamo na tim mestima, malih uskih i zbog toga
lako deformiuih tamparskih elemenata.
Troenje tamparske forme koje raste sa brojem otisaka ima za posledicu potrast
veliine raster taaka, dakle takoe prirast tonskih vrednosti

Flekso tampa
Podloga: jednoslojna folija

tamparske forme
tamparske forme "kliei" se izrauju od gume ili od fotopolimera. Tvrdoa i debljina
se usaglaavaju prema materijalu za odtampavanje
Vrste materijala za odtampavnje:
- valovit karton i lepenka
- sve vrste papira
- vetake i metlne folije
- materijali za pakovanje
- tkanine
Odgovarajue vrste tamparskih boja: bazirane na vodi, sa sadrajem alkohola, sa
sadrajem benzina, ester (organske) boje, UV otvrdnjavajue boje itd
Materijal za tamparsku formu treba uvek tako birati da ga boje ne nabubre, nagrizaju
ili da ne postane krunljiv
Kliei se izrauju u ravnom poloaju
Privruju se na cilindar forme pomou lepila ili dvostrno lepljive trake, ili se izrauju
ve u cilindrinoj formi (npr sleeve tehnologiji).

Flekso tampa
Podloga: kompozitni

Gumeni kliei
Izrauju se pomou matrice (livene forme) punjenjem sirovom gumom i vulkaniziranjem.
Poleina se brusi i dovodi klie na jednaku debljinu
Gumeni kliei najboljeg kvaliteta nastaju kada se fino bruene ploe obrade laserskim
graviranjem reljefom tamparske slike

Hemijski
proces

Direktna laserska
gravura

Poreenje reljefa, fotografski hemijski izraene tamparske forme iz fotoploimera sa

jednom laseski graviranom tamparskom formom iz gume

Flekso tampa
Podloga: Al folija jednoslojna ili kompozitna

Fotopolimri za izradu flekso tamparskih formi:

-u tenoj (likvid sistemi) ili
-vrstoj formi (solid sistemi),
Sirovi fotopolimeri se sastoje iz:
-elastomernog vezivnog sredstva -nezasienih
monomera i
-UV fotoinicijatora
Kroz ozraivanje sa UV svatlom nasupa reakcija
umreavanja
Oni su rastavljivi u vodi odnosno u organskim
sredstvima za razlaganje
Umreeni fotoplolimeri vie nisu razluivi
razloivi

cca. 0,7 do 6,4 mm

Reljefni sloj

a)
cca. 1,7 do 2,8 mm

Gradnja razliitih fleksotamparskih ploa

a) jednoslojna ploa (BASF)
b) vieslojna ploa (BASF)
c) CtP tamparska ploa digiflex BASF

Zatitna folija

Stabilizaciona
folija

Zatitna folija
Reljefni sloj
Stabilizaciona
folija
Nosei sloj
Zatitna folija

b)
cca. 0,8 do 2,8 mm

Fotopolimer tamparske forme

Zatitna folija
Laserski sloj
Reljefni sloj
Fotopolimer
tvrdoe do 75
Shore A

c)

Nosea folija

Prva faza Zbog nepouzdanosti izvora, datum koje se obino uzima za poetak upotrebe
flekso tampe je poetak 20 veka sa izumom anilinske tampe koja se pripisuje
proizvoau maina Karlu Holwergu.
Druga faza u istoriji flekso tampe desila se sa razvojem novih materijala za
Pakovanje. Celulozni materijal (poznat pod nazivom celofan Sredinom 20-tih prolog
veka) bio je krajnje interesantan za anilinsku tampu,

Krajem 30-tih godina pojavili su se i anilox valjci.

Trea faza u istoriji razvoja flekso tampe je poela 50-tih godina.

Fotopolimerne tamparske ploe, 70 tih godina

Flekso tampa je imala podcenjen poloaj u odnosu na ofset iduboku tampu ali se do
danas ovaj proces razvio u jedan vodeih tamparskih procesa koji se koriste u
odeljenima pakovanja- karakteristike
KARAKTERISTIKE
flekso tampa podrazumeva veliki sistem,
pogodan je za razliite sisteme boja (boje bazirane na vodi, boje bazirane na
rastvaraima, UV boje),
pogodana je za skoro sve podloge,
veoma visok tamparski kvalitet koji se pripisuje unapreenjima, postignutih kod
perifernih flekso tamparski operacija,
izrada tamparskih formi je mogua kod poslova manjeg obima to
prouzokuje smanjenje trokova, (sleeve sistems),
upotreba jeftinih sistema za odlaganje
visoki tehnoloki standardi.

Flekso tampa
Podloga: rebrasti karton/talasasta lepenka

Flekso tampa
Podloga: papir

Flekso tampa
Podloga: karton

Flekso tampa
Podloga: etiketa

Koraci u proizvodnji
gumene tamparske
forme

Koraci u proizvodnji
strane fotopolimerne
ploe

me|udubine
suvi{e malo

optimalno

nedovoljno osvetljavanje
nema stvaranja uzdignutih
elemanata

slabi bokovi
(naleganje)

idealno
stvaranje {tamparskih
elemenata

du`ina osvetljavanja

rasterske ta~ke

du`ina osvetljavanja

predosvetljavanje kroz
pole|inu podru~je
polimerizacije

Glavno osvetljavanje, dejstvo vremena osvetljavanja

a) takasto stvaranje bregova (npr. kod linijske strukture) /UV osvetljavanje
b) Ugao boka i meudubina (kod rasterovanih elemenata slike) kod jedne 1,14 mm
digifleks ploe cca 0,6 do 0,7 mm, meudubina min 70 mm

materijal za
{tampu
cilindar za
pritisak

cilindar
forme

cilindar
forme
kli{e

kompresibilne
podloge

pona{anje mekog
elastinog kli{ea u
[tamparskom
procesu

cilindar za
pritisak

cilindar
forme
kli{e

Prenos tamparske slike u fleksotampi

a) deformacija tamparske forme jednoslojna ploa
b) dobar prenos tamparske slike kod tamparske ploe sa kompresibilnom podlgom,
vieslojna ploa (BASF)

Kod obrade jednoslojne ploe prvo se osvetljava poleina ploe punom povrinom bez
kopirnog predloka, ravnomerno kroz stabilizujuu foliju (najee poliestetr folija)
Osvetljavanje poleine uzrokuje umreavanje cele povrine donjeg podruja sirove
ploe i tako ograniava dubinu ispiranja.
Glavno osvetljavanje se vri pod vakumom (posle svlaenja zatitne folije sa gornje
strane) kroz nalegnuti negativ filma (kopirni predloak).
Reljef se stvara kroz fotopolimerizaciju
Trajanje i intezitet glavnog osvetljavanja utiu na takasto stvaranje vrhova, boni ugao
i meudubine u finim strukturama, npr. raster povrine
Posle glavnog osvetljavanje sledi ispiranje
Posle ispiranja ploa mora temeljno da se sui radi isparavanja sredstva za ispiranje
koje je prodrlo u reljefni slo
Sledi naknadno osvetljavanje pune povrine bez filma, radi potpunog umreavanja svih
delova reljefa
Flekso tamparska forma u ovom stanju ima lepljivu povrinu na koju bi se hvatala
praina i neistoa. Kroz osvetljavanje sa UV C svetlom (uzrokuje potpuni zavretak
reakcije), ili potapanjem u rastvor broma gubi se ova lepljivost.

Jednoslojne ploe se izrauju u debljinama od 0,76 mm (npr za odtampavanje

kartonskih kesa, folija i fine kartonae) do 6,35 mm (npr. za valoviti karton i teke kese iz
papira i folije).
Raster frekfencije do 60 L/cm mogu da se realizuju sa ploama ispod 3,2 mm debljine.
Mogui obim tona iznosi pri tom odprilike 2% do 95%.
Deblje ploe (cca 4 do 5 mm) su pogodne za raster frekvencije do 24 L/cm kod obima
vrednosti tona od oko 3% do 90%.
Vieslojne ploe za kvalitetnu raster tampu
One kombinuju u svojoj gradnji princip relativno tvrdih tankoslojnih ploa sa
kompresibilnom podlogom
Nosei sloj - kompresibilna podlogom za reljefni sloj prima defotrmaciju na sebe pri
tampi, reljef slike ostaje nedeformisan
Stabilizujua folija se brine za to da ne nastupi gotovo nikakvo uzduno istezanje usled
savijanja pri montai ravno izraene ploe na cilindar forme.
Skidanjem zatitne folije oslobaa se crni sloj, koji se npr. pomou zraka YAG lasera
(1064 nm talasne duine) moe abladirati da da sliku.
Laserski zrak razara crni sloj koji apsorbira energiju, tako da se vri takasto
oslikavanje ploe
Posle oslikavanja se ploa punom povrinom osvetljava

Montaa tamparske forme

Ravni kliei se pomou dvostrano lepljive folije fiksiraju pas pravilno na cilindar ploe pri
tom mora klie da se deformie u ljusku cilindra.
Radi kompenzacije duinskog izduenja su veliine slika u pripremi ve umanjene za
procentni iznos izduenja u smeru tampanja
Sleeve tehnologija
Metalna aura tankog zida (sleve), iji je unutranji prenik tako dimenzionisan da se
sleve pomou vazduha pod pritiskom izduuje, moe aksijalno navui vrstim sklopom
na cilindar ploe.
Lasersko osvetljavanje se vri u krunom osvetljivau direktno na plou

Za sleve tehnologiju postoje dva postupka:

Oblepljivanje sleva sa sirovom ploom. Time sleve ploa ima av.
Primena beavnih seve-ova koji su ve od strane proizvoaa potpuno opremljeni (npr.
digi sleve od BASF)

Osvetljavanje jedne sleve tamparske forme pomou lasera (digifleks BASF)

tamparska jedinica
Cilindar tamparske
forme

tamparska
forma

Materijal za
odtampavanje

Raster valjak (ili

gladak hromirani
valjak)

Postolje

tamparski cilindar

Potopljeni
valjak

Kada sa
bojom

Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko kamelrakel

Cilindar
tamparske
forme

tamparska
forma

Komora
boje

Sistem kamel
rakela

Raster valjak
Materijal za
odtampavanje
tamparski cilindar

Kada sa
bojom

Raster valjak je sredini elemenat jedinice boje

linija prenosa pokrivna povr{ina (Steg)

bo~no naleganje
dno

osa valjka

}elija

-korak rastera
-{irina }elije
-{irina dna
-{irina linije prenosa

-dubina }elije
-ugaorasterska
otvora }elije
podela
-{teg-ovni odnos

Raster valjak a) geometrija aica b) mikrofotopovrine keramikog valjka, 300

aica/cm (Haldenwanger

HROM VALJAK

Osobine

Izrada

KERAMIKI VALJAK

Povoljna cena, nisko vreme rada

Skup, visoka otpornost na habanje

Raster finoa cca do 200 aica/cm

Raster finoa do 600 l/cm

Zapremina aica ograniena postupkom izrade

via finoa gravure, mogua razliita

zapremina elija pri istoj raster finoi

Bakarisanje sirovog valjka (npr elik)

Plazma oslojavanje sirovine valjka (npr elik

sa keramikom)

Davanje forme povrini kroz:

-moletiranje (utiskivanje alatom za renderiranje)
-ubadanje aica sa dijamantskim alatom
(elektronsko voenje)
-graviranje dletom
-nagrizanje nanoenjem maske

Fina obrada bruenje i lepovane povrine

hromiranje povrine (sloj zatite od habanja)

Lasersko graviranje, (isparavanje

materijala)

Runa montaa tamparske forme na cilindar

Alati za runu montau kliea

Pravila za izbor raster valjaka:

Pri 2 m sloja boje (mokro) na materijalu za odtampavanje (odgovara 2 cm3/m2 )
trebalo bi volumen zahvatanja raster valjka da odgovara 4 cm3/m2
Raster frekvencija valjka bi trebalo da bude najmanje za faktor 5,5 vea nego raster
kliea (kod uobiajenog 48 rastera dakle najmanje 260 l/cm)
Raster frekvencija valjka bi trebalo da bude najmanje za faktor 5,5 vea nego raster
kliea (kod uobiajenog 48 rastera dakle najmanje 260 l/cm)
Nie raster frekvencije kliea se pokrivaju i kroz viu raster frekvenciju raster valjka.
Ako je raster frekvencija valjka prema rasteru kliea suvie mala moe da doe do
mesta greki u ubojavanju i/ili do moire pojava
Ugao graviranja poloaj ugla prema osi valjka od 60o u kombinaciji sa heksagonalnom
formom elije je u mnogim sluajevima i treba mu treba dati prednost ali ne uoptavati
Koncepti maina za viebojnu tampu
Fleksotamparske maine se preteno grade kao rotacione maine u konfiguracijama
sistem centralnog cilindra i
viecilindarski sistem u rednoj gradnji i
kompaktni nain gradnje .

Centralni sistem

Sistem u nizu

Kompakt sistem

UV flekso tampa
Prednosti upotrebe UV boja mogu se rezimirati na sledei nain:
- boje su napravljene od 100% vrstih materija tako da ne dolazi do tetnih
oteenja vazduha,
- znaajne su utede jer vie nije potrebno ulagati u opremu za
zagrevanje/isputanje vazduha i to je najvanije nije potrebno graditi
postrojenja za preiavanje vazduha,
- vei tamparsi kvalitet, zbog ega je ovaj proces postao konkurentniji u
odnosu na ofset ili duboku tampu,
- visoka konzistentnost kod tampanja motiva,
- bre nanoenje boje,
- univerzalan nain primene kod svih tamparskih podloga, bez potrebe
dodatnog podeavanja,
- smanjenje potrebnog prostora za skladitenje,
- skraenja vremena potrena za ienje, npr. na kraju smene nije potrebno
posebno odvojiti vreme za ienje,
- nakon procedure startovanja maine nije potrebno praviti prekide u radu,
- manje troenje boja,
- nije potrebna oprema za zatitu od poara.

- to su finiji tamparski elementi, to je potreban manji pritisak.

- to je hrapavija povrina tamparske podloge, to je potreban vei pritisak.
Sledee grupe pakovanja i ostalih artikla se tampaju flekso postupkom:
- pakovanja od papira i kartona,
- pakovanja napravljana od filma/folije,
- pakovanja napravljena od kombinacije materijala,
- kancelarijski materijal,
-lutrijski listii
-kolske vebanke,
- nalepnice,
- tapete,
- dekorativni, ukrasni papira i papirne maramice,
- novine.

ema
fleksografskog
procesa.

Merenje viskoziteta
boje

tamparske maine flekso tampe

tamparske maine flekso tampe

8 bojna centralnocilindrina tamparska maina prenik cilindra 2275 mm

irina materijala do 1700 mm duina tampanja do 1400 mm brzina
tampanja 6 m/s (34DF/8-CNC Fischer & Krecke)

Zamena cilindra forme sa

automatskim preuzimanjem
cilindra kod centralno
cilindarske tamparske maine

Zamena jednog sleeva cilindra forme i u flerkso tamparskoj jedinici (Fischer & Krecke )

Slive-raster valjak

Kamel - rakel
Kretanje boje
Kada boje

Cilindar tamparske - slive sa

montiranom tamparskom formom

Centralnocilindarska fleksotamparska maina sa 8 tamparskih jedinica i visokim

stepenom automatizacije (Astraflex W&H )

Fleksotamparska maina u nizu sa integrisanim tancanjem za proizvodnju sloivih

kutija ( tampanje na rotacionom materijalu, izlaganje tancovanih tanbaka) brzina
produkcije 3,5 m/s.

Flekso tamparske mauiane za etiokete sa UV suenjem i rotacionom tancnom,,

brzina 2,5 m/s (Arsoma EM 510 Heidelberg/Gallus )

Novinska tamparska maina za viebojnu ampu

sa 144 tamparskih jedinica (Flexocourier )

Tabana fleksotabana maina

Gravura ima svoje poetke u istoj deceniji u kojoj i Gutenberg

intaglio znai "izgraviran" ili "useen" Intaglio reprodukuje sliku pritiskom papira na
udubljenja
Prva intaglio ploa izgravirana na metalu koriena je za tampanje u Nemakoj 1446

Gravura Rubensa - kreiranje iluzije svetla i senke

Alati korieni za runo graviranje u bakru

DUBOKA TAMPA

Danas u industrijskim zemljama udeo na tritu od 10% do 15%. Ovaj udeo je tokom
dva desetlea gotovo konstantan, sa lagano padajuom tendencijom
VRSTE TAMPARSKIH FORMI
[tamparske forme
duboke {tampe

Dubinski
promenljive
{tamparske forme
(konvencionalne)

Postupak
nagrizanjem

Laserska
gravura

Povr{inski
promenljive
{tamparske forme
(autotipske)
Postupak
nagrizanjem

Dubinski i povr{inski
promenljive
{tamparske forme
(poluautotipske)

urezivanjem
(no`)
Laser (u
razvoju)
Elektronski
zrak ( u fazi
doterivanja)

(Postupak
ispiranjem)

Ru~ne rezne
ubodne i
grtavurne
tehnike(npr.
podru~je
umetnosti)

Princip duboke tampe

Preser cilindar za
pritisak

[tampaju}i elementi imaju

jednaka rastojanja ali razli~ite
povr{ine i zapremine (dubinski,
povr{inski, promenljivi)

Rakel ~eli~ni
no`
Kada
za boju

Cilindar
nosilac
{tamparske
forme

Uticajni parametri na prenoenje boje iz aica tamparske forme

NAPONI U ZONI
PRENOSA BOJE

OSOBINE
PODLOGE
ZA TAMPU

VISKOZITET
BOJE

NAPUNJENOST
AICA

PRENOENJE
BOJE IZ AICA
FORME

OBLIK I
VELIINA
AICA

BRZINA
TAMPANJA

Struktura slojeva cilindra tamparske forme duboke tampe

^a{ice
(do max.
dubine 50 m)

Hromirani
sloj
(5 do 8 m)
Gravirni bakar ili Balardov sloj
(cca 100 m; dobrih reznih osobina)
Osnovni bakar
(cca 2 mm)
Sloj nikla
( 1do 3 m)
^eli~no jezgro

Mikro foto duboke tampe

a) elektromehaniki gravirana
forma duboke tampe
b) Otisak sa jedne gravirane
forme duboke tampe
(poluautotipijske,
etvorobojna) jasno vidljivo:
struktura "zuba testere" na
ivicama - znak raspoznavanja
duboke tampe.

staze putanje

Opipavanje opal-a skener do 12 sken jedinica (Helio-multi scan, Hell -svetlo-sistem

gravure)

pozitiv tamparske slike

sken jedinica

Graviranje cilindra pomou igle- dleta (peckanje-ubadanje) a) upravljanje glavom za

graviranje b) elektromehaniko graviranje cilindra (Hell gravirni sistem)

[tamparska
forma

Iz memorije

Digitalni
Analogni

Igla

Priprema slikovne informacije

(poja~iva~ za graviranje)
Cilindar sa gravirnim
Digitalni signal sistemom

Konverzija
Analogni
signal

Upravljanje
dubinom
Signal
ureza
slike
Upravljanje
konstantnim
kretanjem
Vibracije
gore-dole
Frekventni generator
4000 Hz odnosno
4000 ~a{ica/s

Neke vrednosti tipine za duboku tampu

[TAMPARSKA MA[INA
[irina trake

2,4 m, max. 3,6 m (Ilustraciona duboka {tampa),

1,2 - 1,4 m max 1,6 m (ambala`na duboka {tampa)
Brzina trake
10 m/s max. 15 m/s (Ilustraciona duboka {tampa),
5 m/s max 6,5 m/s (Ambala`na duboka {tampa),
Obim cilindara
600 - 800 mm
40....140 linija/cm
RASTERSKO OSLIKAVANJE
Tipi~no za ilustracionu duboku {tampu
60.....70 linija/cm
GRAVURA (Poluautotipska, igla)
Frekvencija
Broj vezanih
gravirnih glava
Geometrija ~a{ica

4 kHz (4000 ~a{ica/s) do 8 kHz

8....16 u ilustracionoj dubokoj {tampi
1 u ambala`noj dubokoj {tampi
[irina (popre~na dijagonala ): min 30 m max. 230 m
Dubina: 10...30 m (max. 50 m) zavisno od ugla dijamantske igle
[irina klizne putanje: 3...5 m

OBLIK ^A[ICA (Zavisno od rasterske {irine i ugla rastera)

Razli~iti, ve} prema izvatku boja
Otporne: Cyan
Produ`ne: Magenta
Grube: Yellow (Grublji raster)
Fine: Black ( finiji raster npr. slova)

Svojstva duboke tampe

rasterske take u
razliitoj veliini i
zasienost bojom kod
dubinski i povrinski
varijabilnoj dubokoj ta

reckave ivice na
slovima i linijama

Tipine karakteristike
(obeleje, svojstvo)
duboke tampe

slino polutonovima
vrlo dobra
reprodukcija slika
zbog raster aica
razliitih dubina (to
znai razliita veliina
obima boja)

u svim vrednostima
tonova jednake veliine
kvadratne raster take
kod dubinski varijabilne
tampe; aice otiskuju u
svetlim tonovima
mnogostruko dolaze do
izraaja

Tipini proizvodi duboke tampe

providne
torbe

vrednosni papiri,
potanske marke,
banknote (novanice)

folije,

Tipini proizvodi duboke

tampe su visokotirani
visokokvalitetni proizvodi

ilustrovane novine,
asopisi katalozi

tampa na
vetakim
materijalima i
folijama

tampa na metalnim
folijama

Papirna
traka
(izlaz)

tamparska jedinica duboke tampe

Su{a~
Cev
mlaznica
za
su{enje
toplim
vazduhom
Cilindar za
pritisak
(preser)
Ure|aj za
zamenu cilindra

[tamparska forma
(cilindar forme)

Valjak za
vo|enje
papira
Papirna
traka
(ulaz)

Regulacija
registra
Rakel

Kada za boju

Delimian izgled jedne rotacione maine duboke tampe i niz pojedinanih tamparskih
jedinica sa rezervoarima rezerve boje

IZRADA CILINDRA FORME

Oslikavanje se direktno nanosi posredstvom nagrizanja ili graviranjem.
Cilindar forme se mehaniki i galvanski i priprema.
U osnovnoj varijanti sastoji se cilindar forme od eline cevi debelog zida sa, pomou
prirubnica, privrenim elinim rukavcima
Radi poveanja krutosti rukavci su delimino povueni unutra i zavareni
Cilindar se mora balansirati (uravnoteiti 15 m/s)
Osnovno telo cilindra forme dobija osnovni bakarni sloj na svojoj povrini, preko koga se
izmeu ostalog podeava predvieni prenik tamparske forme.
Na osnovni bakar se galvanski nanese bakarni sloj za graviranje (oko 80 m), to
dozvoljava jedno graviranje

Izjednaava
(izvor
jednosmerne
struje)

Cilindar forme
duboke tampe
(katoda)

elektrolit
(sadripored
ostalog vodu
jone bakra i
jone sulfata
anoda (od
bakra)

Galvansko bakarisanje cilindra forme duboke tampe. Joni bakra Cu2+ se odvajaju na
katodi (cilindar tamparske forme) i stvaraju bakarni sloj

Razliite vrste bakarisanja cilindra

duboke tampe
a - Tankoslojni postupak
b - Metoda Balard-sloja
c - Debeloslojni postupak

Gravirni bakarni sloj

za jednu gravuru
(cca. 80 m)
Osnovni sloj
bakra(1 - 2 mm)
Sloj nikla (1 - 3 m)
^eli~no jezgro

Cilindri se posle nagrizanja

odnosno graviranja tvrdo hromiraju
radi smanjenja troenja (habanja),
mora se pre odstranjivanja
noseeg sloja forme odhromirati na
pr. hemijski sa sonom kiselinom.

Gravirni bakarni sloj

(Ballard sloj) za
jednu gravuru (cca.
80 m)
Sloj za odvajanje
(cca. 1mm) za
skidanje Ballard sloja
(npr. sloj sa
sadr`ajem srebra,
elektroprovodni sloj)
Osnovni bakarni sloj
(1-2 m)
Sloj nikla (1-3 m)
^eli~no jezgro
Gravirni bakarni sloj
za cca. 4 gravure
(max. cca 320 m)
Osnovni sloj bakra
(1-2 mm)
Sloj nikla (1..3 m)
^eli~no jezgro

Postupak repariranja jednog cilindra forme:

- Vaenje itampanog (istroenog) cilindra forme iz maine duboke tampe;
- Pranje cilindra forme radi odstranjivanja ostataka boje;
- Odstranjivanje sloja hroma;
- Odstranjivanje bakarnog noseeg sloja (hemijski, galvanski ili mehaniki);
- Priprema za bakarisanje (odmaivanje i deoksidacija, nanoenje razdvajajueg
sloja kod postupka Balard-sloja)
- Galvansko bakarisanje,
- Povrinsko-finiiranje sa brzorotirajuom glavom sa dijamantskim noevima
i/ili sa kamenom za poliranje ili trakom za poliranje;
- Nagrizanje ili graviranje (nanoenje tamparske slike);
- Probno tampanje (poetni otisak);
- Korekcija cilindra, minus ili plus (to znai smanjenje ili poveanje volumena
(zapremine) aica;
- Priprema za hromiranje (odmaivanje i deoksidiranje, predgrvanje ako treba,
ponekad poliranje);
- Hromiranje;
- Povrinsko-finiiranje sa finim tocilom za poliranje ili papirom;
- Predaja gotovog cilindra skladitu ili direktno maini duboke tampe.
Svi radni koraci se danas odvijaju umnogome automatski u proizvodnim linijama, pri
emu krovni kranovi i delom i FTS (voeni transportni sistemi)

Elektromehanika gravura

Gravirni pravac
(po obimu)

^a{ica

Bo~ni posmak gravirne

glave po okretaju

Nose}a klizna
povr{ina

Elektromehanike gravirane aice na povrini cilindra. Vrednosti polutonova proizilaze

iz razliitog volumena zahvatanja aica, poluautotipijski, to znai dubinska i povrinska
promenljivost

9Bitno krai nego kod postupka nagrizanja

9Maina za graviranje se time sastoji od ureaja slinog strugu
9Postupak graviranja slii procesu rezanja pri struganju, (frekvencija igle ).
9Djamantska igla (tihel) glave za graviranje pokree sa visokom frekvencijom (do 8
kHz), pri emu dijamant duboko prodire u bakar i izrauje aicu

Konstantne obimne brzine i frekvencije graviranja, aice lee ekvidistantno u obimnom

smeru (smeru graviranja).
Boni razmak odgovara pomaku glave za graviranje po okretaju cilindra u aksijalnom
smeru cilindra duboke tampe.
U ilustrovanoj dubokoj tampi se u zavisnosti od irine papirne trake za odtampavanje
koristi do 14 glava za graviranje (tipino: 8) sa iglama
Skidanje otrih ivica ("pucni") na povrini bakra se u biti vri ve za vreme graviranja
pomou jednog strugaa (abera) koji je privren na glavi za graviranje.
Posle graviranja treba cilindar polirati, pre nego to se u maini za probno tampanje
tampa, odgovarajue runo koriguje i konano hromira

aica

Smer graviranja
Staza

Boni pomak
Elektromehaniki gravirane aice (maksimalna dubina graviranja)

Maina za graviranje za elektromehaniku gravuru ubadanjem iglom sa vie sistema

graviranja (Helio Klischograph K406-Sprint, HELL Gravure Szstems)

Lasersko graviranje
Laserska gravura otvara dubokoj tampi neke nove mogunosti, na pr. moe se kod
finih tekstova umanjiti smetajui efekat zuba testere
Laserski postupci graviranja koji indirektno rade, rade sa svetlosno-osetljivim crnim
slojem, koji je nanet na bakru nosioca forme i koji se laserom prema slici (iz digitalne
baze podataka) skida (odnosi).
tamparska forma se u nastavku nagriza (na pr. "DIGILAS" od Schepers-Ohio).

Probno tampanje
Papirna traka (ulaz)

Papirna traka (izlaz)

Su{ara ( za jednu
stranu trake)
Cilindar nosilac
{tamparske forme
Usisavanje sredstva za
rastvaranje iz ure|aja za
obojenje
Kada za boju
(projektovana za brzu
promenu cilindra forme)

Revolver sa tri
pritiska~a razli~ite
{irine
Preser (cilindar za
pritisak)
Rakel (~eli~ni no`)

Plansko izlaganje (sa kru`nim popre~nim

reza~em, postavljen 90 stepeni
zaokrenuto
0

Stog papira

[tamparski jedinice

Skra}ena linija su{enja

Odmotavanje

ema maine za probne otiske duboke tampe sa etri tamparske jedinice sa

ureajem za odmotavanje i izlaganje

Skladitenje i izmena cilindra forme

Cilindar forme
Pozicija ~ekanja
spreman za transport cilindra forme

Pozicija
podignutog
cilindra forme
Visina
podizanja

Transportna staza
sa {inom za
cilindar forme

Pozicija
cilindra forme
pri {tampanju

Ure|aj za podizanje cilindra forme

Transportna staza za zamenu cilindra tamparske forme (KBA)

Transportni kran

Cilindar {tamparske forme

Tarnsportna kolica za
cilindar
forme

[tamparski
jedinica
Pozicija
cilindra forme
u
{tamparskoj
jedinici

Hidrauli~ni
ure|aj za
podizanje i
preno{enje

Hidraulini podizaki ureaj za vaenje i umetanje za cilindar forme na tamparskoj

jedinici duboke tampe (KBA)

Cilindar za pritisak

Pode{avanje ZaptivanjePreser Rotiraju}a Horizontalna

prevlaka
presera
potpora
Telo
valjka
Vode}i
(stati~no)
(elastome
le`aj
r)

Preser
Odvod
hidrauli~ne
te~nosti

Horizontalna
potpora
Telo
(stati~no)

Dovod
hidrauli~ne
te~nosti
Papirna traka

Hidrostati~ki
potporni elementi

Cilindar nosilac
forme
optere}enjo ({tampanje)

neoptere}eno (manji pritisak presera)

Papirna
traka

Jedinica za boju i rakel

Steza~i za
Skida~
rakel no`
Steza~i za Rakel boje
(konusni
rakel no` no`
deo
rakela) Rakel sto

Rakel
Preser
no`

Najve}i
cilindar za
formu
Najmanji
cilindar za
formu

Rakel
sto
Obrtna ta~ka
za kretanja
primicanja i
odmicanja
rakela

Kada za boju
Boja
Za{titni
omota~ boje

Okretna osa prilagoi|avanja za

razli~ite promare cilindra za formu

Jedinica boje duboke tampe

Valjak bojanika

a) principijelna izvedba

b)detalj rakel noa (KBA)

Suenje

Glavna usisna cev prema apsorberu (upijau)

postrojenja za povraaj sredstva za rastvaranje

Zid (izolacija) oko

tamparske jedinice

Usisiva na tavanici

Cevi sa
mlaznicama za
duvanje
Usisni
vazduh

Usisiva za
povratnu cirkulaciju
Papirna traka
Pogon

Greja

Preser

Radijalno
uduvavanje
(usisavanje
vazduha)

Cilindar
tamparske
forme

Obimni i boni registar

U mainama duboke tampe su ve krajem 30-tih godina primenjena prva postrojenja za
regulaciju registra. Radi merenja registra i regulisanje tampaju se registarske oznake
na belu ivicu trake papira (ili na mestima bez boje u pregibu).
U svakoj tamparskoj jedinici - poev od druge tamparske jedinice - se njihov
meusobni poloaj registruje preko optikih sensora (danas uglavnom kamera) i
izraunava se komanda za podeavanje (korekciju) u jednom regulatoru.
Ova korektivna komanda se upuuje jednom motoru za podeavanje registra, koji zatim
podeava jedan registar - valjak
Ako se registar - oznake na traci meusobno uporeuju, onda se govori o traka-trakaporeenju
ako se registar - oznaka uporeuje sa impulsom na pogonu cilindra forme, onda se
ogovori o traka-cilindar-poreenju
Da bi se za vreme proizvodnje mogle sprovesti manje korekcije, postavljaju se cevi za
naparavanje - vlaenje na putanji posle naputanja postrojenja za suenje

ipke za skretanje - nadgradnja

Od{tampana
papirna traka

Jedna
preko
druge
polo`ene
uske
trake
({tange
sa
uzdu`nim
registrom)

Magacin
okretna
{ipka
Registar valjak

Papirna traka (ulaz)

Puna {irina trake bi}e
izrezana u 14 uskih traka

Zatezni
valjak

Uzdu`no
rezanje
u uske
trake
Prva polovina
({tange) paketa uskih
traka ({tangi)
(7 traka)
Drga polovina
paketa uskih
traka ({tangi)
(7 traka)
Zatezni par Od{tampa
na papirna
valjaka
traka
Zatezni
Smer popre~nog
par
rezanja
valjaka
Prevojni
No`
cilindar
popre~nog
reza~a
Ka izlazu
4 polo`aja
Cilindar sa
po 4 strane no`em za
Aparat za
{ivenje
savijanje

Dvostruko
izlaganje

Cilindar sa
no`em za
savijanje

Prevojni
cilindar

Aparat za pregib za duboku tampu (falc-aparat)

Nosa rolne
Primeri maina

{tampanje
pole|ine trake

{tampanje prednje
strane trake

Podvo|enje trake

Parterna postavka maine za duboku tampu sa nosaem rolne i aparatom za savijanje

u istoj ravni

{tampanje pole|ine

{tampanje prednje strane

Sloena postavka jedne tamparske maine duboke tampe za obostranu tampu sa

ureajem za savijanje u podrumu

[tamparska
ma{ina 1

[tamparska
ma{ina 2

Aparat za
savijanje

Postavka 2 maine duboke tampe sa zajednikim aparatom za savijanje u sredini

(KBA)

TAMPON TAMPA
osnovnI princip

U~vr{}ivanje
tampona u ma{ini sa
prstenom (konusom)

Nose}a
plo~a (drvo)
Tampon
(elastomer,
silikonski
kau~uk)
Boja

Kli{e
(forma
duboke
{tampe

Na osnovu sistema obojavanja tamparske

forme (kliea) razlikuju se dva sistema i to:
otvoreni sistem za obojavanje kliea u tampon
tampi
zatvoreni sistem za obojavanje kliea u
tampon tampi

1) Tampon iznad
obojenog kli{ea

3) Tampon se
izdi`e od kli{ea
Dr`a~
i vodi prema
predmeta
predmetu otiska
4)Tamponotiskuje
predmet
Potpuno preno{enje
boje (sa silikonskog
sadr`aja tampona)
1) Tampon i se
podi`e i sledi
ponovo faza
obojavanja

Otvoreni sistem
za obojavanje
kliea

Podizanje
tampona
Glavni
Nanosni rakel
rakel
Boja

1. Obojavanje
tampona

Korito
za boju
1) Polo`aj mirovanja: tampon iznad forme
pre uzimanja boje
Nanosni
rakel
Tampon je
preuzeo
boju
2) Nano{enje boje na {tamparsku formu
(sa sinhronim kretanjem predmeta
iznad tampona)
Glavni
rakel

3) Skidanje rakelom prekomerne boje sa

forme (kli{ea)
(tampon je sinhrono vo|en iznad kli{ea,
predmet je od{tampan)

Zatvoreni sistem
za obojavanje
tamparske forme

Posuda
za boju
Rakelski
prsten

1. Obojavanje
tampona
Kli{e (forma
duboke {tampe

2) Kli{e je doveden ispod

posude za boju. tampon
je spreman za otiskivanje
predmeta
Prema predmetu za
{tampu (otiskivanje)
(npr. teniska lopta)
Dr`a~ predmeta

Maine tampon tampe

cilindar (tamparska forma duboke tampe) za rotacionu tampon tampu

Rotaciona tampon
tampa

Kli{e cilindar

Kli{e cilindar

Tampon

Tampon

Posmak

Proizvodi
otisnuti
tampon
tampom

ematski prikaz maine

ematski prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

Viebojna tampon maina za tampu - izgled maine

Ravna tampa
tampajui i netampajui elementi tamparske forme u jednoj ravni.
tampajui prihvataju boju a netampajui elementi forme odbijaju boju.
Ostvaruje se kroz fizikalne fenomene graninih povrina.
Postupak ravne tampe se raslanjuje u:
litografiju (direktni postupak tampanja pomou tamparske forme od kamena)
svetlosna tampa (direktni postupak tampanja)
offset tampa (indirektan postupak tampanja)
Svetlosna tampa jo jedan postupak ravne tampe (1856) A.L.Poitevin-a.
Moe se postii visoki kvalitet tampe
Svetlosno osetljiva elatinasti sloj na staklenom nosau - podlozi se osvetljava preko
negativa i u nastavku razvija.
Nastaju podruja razliitog ponaanja u odnosu na vodu. Posle kvaenja tamparske
forme proizilazi diferencirano prihvatanje boje.
Primenjuje samo za umetnike tampane proizvode (sa vrlo malim tiraima).
Litografija pronalaza Alois Schonefelder 1796.
Slika je specijalnim mastilom crtana na kamen pre bojenja je kamen bio kvaen;

Runa presa sa kamenom ploom (Litografija)

Ofset tampa je najvaniji postupak ravne tampe, indirektan postupak ravne tampe
kod koga se boja sa tamparske ploe prvo prenosi na elastini meuprenosilac,
gumirano platno i onda na tamparski materijal
Za postizanje odbijanja boje na tamparskoj ploi uobiajena su dva sistema:
Kod konvencionalnog postuplka ofset tampe se kvaenje tamparske ploe vri
sredstvom za kvaenje (voda sa dodacima). Povrine bez slika na ploi su hidrofilna to
znai primaju vodu, povrine koje primaju boju
Kod bezvodenog postupka povrina tamparske ploe je uosnovi bojno odbijajua,
oslobaa se osnovna povrina koja prima boju "suvi ofset".
Ubojavanje tamparske forme: transport boje, transport sredstva za kvaenje
Osnovni materijal t. ploa je aluminijum ili poliester sloj koji daje sliku
Osnove Offset tampe
Indirektni postupak ravne tampe
tampajui i netampajui elementi tamparske forme su u jednoj ravni
tampajui elementi su hidrofobni i time imaju oleofilno ponaanje
Netampajui elementi imaju hidrofilno ponaanje i time oleofobno.

Deo slike a) konvencionalne b) bezvodene ploe

Vlaenje povrina i uglovi kvaenja

Ofset tampa (ravna tampa - princip)

Ure|aj za
Obojenje(simboli~no)
Cilindar za formu
Ure|aj za
vla`enje
Obojenje

Podru~je prenosa
boje
[tamparska
forma
Hidrofilne povr{ine

Cepanje boje

Vla`enje
Gumeni
cilindar

Cilindar za pritisak sa
materijalom za {tampu
(tabak ili rolna)

Za dobro omreavanje potrebno je smanjenje povrinskog napona dodavanjem

dodataka uz sredstvo za vlaenje
Veliko snienje povrinskog napona sredstva za kvaenje moe u ekstremnom sluaju
da dovede da tamparska boja i sredstvo za kvaenje emulgiraju
Uticajni faktori na proces ofset tampe - vieparametarski sistem
Da tamparska boja ne bi odbila vodu napon graninih povrina izmeu tamparske
boje i vode nesme da bude previe velik
Centralno znaenje pripada tamparskoj ploi i njenim specijalnim osobinama,
tamparskoj boji i sredstvu za kvaenje
Bezvodeni ofset tampa koristi isti osnovni princip, meutim sa drugim kombinacijama
povrina odnosno materijala
Tako se povrina sastoji bez vodene tamparske forme od silikonskog sloja koji jako
odbija boju
tamparskoj boji se umea silikonsko ulje tako da se pri kontaktu izmeu boje i
tamparske forme stvara razdvajajui sloj
tamparskoj boji se umea silikonsko ulje tako da se pri kontaktu izmeu boje i
tamparske forme stvara razdvajajui sloj

Boja se prima samo na onim mestima tamparske forme na kojima je odstranjen

silikonski sloj

Bezvodena ofset tampa zahteva u poreenju visoki viskozitet boje

U mehanizmu za bojenje zagrevaju se valjci za nanoenje boje nedozvoljeno jako (do
50o C stepeni) nedostaje i dejstvo hlaenja sredstva za vlaenje
Da bi se izbeglo tonovanje (stvaranje tonova) treba mehanizam za bojenje
temperaturno podesiti.
Ovo moe da se vri ili preko valjaka za razribavanje kroz koje prolazi voda ili strujom
vazduha (esto u kombinaciji sa hlaenjem cilindra).
Temperatura valjka za nanoenje boje ne bi trebala da prelazi 28 do 30 stepeni.
Bez vodena ofset tampa je naroito pogodna za fine i vrlo fine rastere (mali rast taaka)
Poto komponenta sredstva za vlaenje otpada mogue je jednostavnije podeavanje
tamparskog mehanizma ime se brzo postie kvalitet brzog - neprekidnog tampanja

tamparske ploe
tamparske ploe za ofset tampu su tanke (do oko 0,3 mm ) dobro se zateu na
cilindar ploe - uglavnom jednometalne - (aluminijum-) ili ree viemetalne
Povrina aluminijuma absorbuje molekule kiseonika iz vazduha koji menjaju povrinska
svojstva metala
Da bi se aluminijum koristio kao tamparska forma za ravnu tampu, njegova povrina
mora biti nahrapavljena (ozrnana)
Stvaranje potrebne hrapavosti povrine aluminijuma se vri mehaniki peskiranjem,
kuglicama, ili mokro ili suvo etkanje
Stvaranje potrebne hrapavosti povrine aluminijuma se vri mehaniki peskiranjem,
kuglicama, ili mokro ili suvo etkanje
Danas se tamparske ploe meutim gotovo iskljuivo elektrolitiki ine hrapavom
(anodiziraju), to znai elektrohemijski ine hrapavim i u nastavku oksidiraju
Na osnovni materijal se nanosi sloj (kopirni sloj) koji daje sliku, nosi boju
Pre nanoenja kopirnog sloja, povrina aluminijumske folije se mora obraditi: zrnanjem,
anodizacijom i deoksidacijom

Danas se uglavnom u tamparijama koriste svetlosno osetljive, sa diazo lakom

(fotopolimer pred presvuene aluminijske tampane ploe)
Elektrohemijski fino nahrapavljena povrina ofset ploe, koja je ujedno i anodno oksidirana

Zadatak pri obradi prethodno naslojene tamparske ploe se sastoji u tome u oba bitna
koraka - osvetljavanju i razvijanju postii diferenciranje povrina

Aluminijumska tamparska ploa sa raster takama

a) 100 puta uveano
b) 2000 puta uveano

Razlikuju se principijelno dve fotohemijske reakcije pri razvijanju tamparske ploe:

Otvrdnjavanje kopirnog sloja pomou svetla (negativ kopija)
Razlaganje kopirnog sloja pomou svetla (pozitiv kopije)
Kod pozitiv kopije se za konvencionalnu izradu tamparske ploe koristi pozitiv film kao
kopirni predloak, to znai zacrnjeni delovi filma koji ne proputaju svetlost odgovaraju
elementima povrine koji prenose boju na tamparskoj ploi.
Kod negativ kopija sa "negativ tamparkim ploama" koristi se jedan negativ film kao
kopirni predloak, to znai bojno nosea mesta slike tamparske ploe odgovaraju
svetlosnopropusnim svetlim mestima na filmu
Svetlo uzrokuje strvrdnjavanje kopirnog sloja na tamparskoj ploi ona posle procesa
razvijanja ostaje odrana dok neosvetljena mesta bivaju rastavljanja
Razvijene tamparske ploe se radi zatite povrine ploa odnosno za konzerviranje
ploe gumiraju
Mnoge tamparske ploe se mogu posle razvijanja radi poveanja trajnosti termiki
naknadno obraditi (termiki otvrdnuti).

Noseca
folija
Sloj filma
tamparska ploca

a)
Poliester
predloak

Osvetljenje
Svetlosno osetljivi sloj
Aluminijski nosac

Sloj filma
tamparska
ploca

b)

Razlaganje
kopirnog sloja

1. Osvetljavanje pod
vakumom
Osvetljenje

Aluminijski nosac
1. Osvetljavanje pod
vakumom

Prihvatanje
boje

Kopirni predloak/
pozitiv film(svetlosno
nepropusna mesta
su u tampi nosioci
boje

Prihvatanje
boje

Kopirni predloak/
negativ
film(svetlosno
propusna mesta
su u tampi nosioci
boje
Otvrdnjavanje
kopirnog sloja

Postupci kpiranja (ematski) kod

a) pozitiv tamparskih ploa
b)negativ tamparskih ploa

Razvijanje
(neosvetljena
mesta se vade)

Termike tamparske ploe

Laserski zrak
(oslikavanje)
Povrina koja
prima boju
Povrina koja
odbija boju
Silikonski sloj

Toplotno
apsorbovan
sloj

Nosei sloj

Suva ofset ploa sa digitalnim oslikavanjem kroz termiku ablaciju

(Heidelberg/prestek)

REM- Snimak povrine ploe

tamparska boja
U ofset tampi koriena tamparska boja po pravilu je visoko viskozna
Pigmenti boje su organske ili neorganske prirode, sastoje se iz vrstih neujednaenih
formiranih estica u rasporedu veliina od 0,1 do 2 mm
Vezivna sredstva su potrebna za vezivanje na materijal za tampu pigmenata koji se
nalaze u formi praha
Sredstva za vezivanje stvaraju uz to zatitni film oko pigmenata da bi ovi bili zatieni
od mehanikog skidanja
Nosee supstance (sastojci) za ofset boje su npr mineralna ulja
Konvencionalne ofset boje sue se isparavanjem i prema tipu boje i oksidacijom

Pored ovih najvie korienih boja postoje takve koje otvrdnjavaju preko umreavanja
zraenjem (UV i elektronsko zraenje)

Sredstvo za vlaenje
Iskustvo pokazuje da u konvencionalnoj ofset tampi sredstvo za vlaenje treba
da ima pH vrednost izmeu 4,8 i 5,5.

U sredstvu za vlaenje korienna voda treba da ima stepen tvrdoe izmeu 8 i 12

stepena dH. Sredstvo za vlaenje obino sadri sredstvo za zatitu ploa,
sredstvo za umreavanje, Isopropil alkohol (IPA), pufer supstance i
antimikrobioloke materije

Kao zatitno sredstvo za ploe koristi se gumirabika

Antimikrobioloki dodaci su potrebni naroito onda kada se sredstvo za vlaenje
priprema u centralnom postrojenju za pripremu za vie ofset tamparskih maina

Zavisnost povrinskog
napona sredstva za
vlaenje od koncentracije
dodatka sredstvu za
vlaenje

Povrinski
napon
sredstva za
vlaenje

% Dodatka

 Uticaj tamparske forme

- Povrinski napon elemenata
koji vode boje,
- Povrinski napon elemenata
koji vode sredstvo za vlaenje,
- Hrapavost povrine naroito
povrine bez boje,
- Kapilarnost, mikrostruktura
netampajue povrine,
- Izbor materijala,
- Koraci pri izradi ofset
tamparske ploe.

Uticaj valjaka za boju

- osobine materijala presvlake
valjaka,
- povrinski napon materijala
valjaka,
- hrapavost povrine,
- niskoelastine osobine gumenih
obloga,
- postavljanje, podeavanje,
- centrinost (bacanje).

Utcaj gumiranog platna

- povrinski napon gumiranog
platna,
- hrapavost povrine,
- kompresibilnost,
- ponaanje u pogledu prijema i
predavanja boje,
- ponaanje pri prenoenju
vrednosti tonova,
- postavljanje, ponaanje u
oslobaanju, tvrdoa, stabilnost
dimenzija.

Utcaj tamparske boje

- povrinski napon, napon graninih
povrina prema sredstvu za
vlaenje,
- reoloke osobine (viskozitet,
teljivost..),
- temperaturno ponaanje,
- ponaanje u pogledu prijema
sredstva za vlaenje (odstojanje
granica mazanja - granice
mazanja - vode),
- ponaanje pri kretanju,
- sastav tamparske boje,
- ponaanje suenja

Uticaj sredstva za kvaenje

tvrdoa vode,
neistoa vode,
dodaci sredstvu za vlaenje
(alkohol, deterdent pufer
supstanca),
- pH vrednost, povrinski napon,
- reoloke osobine (viskozitet)
- zavisnost reolokih vrednosti od
temperature.

Uticaj materijala koji se

odtampava
- osobine tampanja (glatkost,
sposobnost upijanja,
sposobnost umreavanja)
- pH vrednost tamparskih
materijala,
- osobine sposobnosti pritiskanja
- presovanja (ponaanje,
zatezanje, rastezane, upanje,
kidanje).

UTICAJNI PARAMETRI NA OFSET TAMPU

Najznaajniji uticajni
parametri na ofset
tampu

Uticaj tamparske maine (na

kvalitet tampe i stabilnost
procesa)
- konstrukcija tamparskog
mehanizma (preciznost,
stabilnost, ublaavanje vibracija
itd)
- koncept mehanizma za bojenje
(prednje optereenje, zadnje
optereenje, slobodna povrina,
bez naknadnog dejstva)
- koncept mehanizma za vlaenje
( kontaktno vlaenje,
bezkontaktno vlaenje)
- konstrukcija sistema za dovod
boje (doziranje boje)
- podeavanje temperature

Mehanizam za boju
Postulat ofset tampe je da teorijski
DUKTOR
svugde na tamparskim tabacima
VALJAK
POSUDA
ZA
postoji ista debljina sloja boje
BOJU
Kriterijimi koji odreuju kvalitet
vremenska kolebanja srednje debljine
sloja boje (bilans koliine) i
konstantnost debljine sloja boje na
tampajuim elementima tampajue
ploe

VALJAK
JAHA

MEHANIZAM
ZA
BOJU
VALJAK
RAZRIBA
VALJAK
NANOSA
BOJE

Ove veliine su zavisne od konstrukcije

mehanizma za boju
-od hrapavosti tamparskog materijala, -mikrogeometrije tamparske ploe i
-gumiranog platna kao i reolokih
osobina tamparske
Preko prvih valjaka za nanoenje boje
A1 i A2 se dovodi glavna struja boje
tamparskoj ploi. Valjci A3 i A4
prenose samo malu koliinu boje na
tamparsku plou
A1 = 45%, A2 = 38%, A3= 10% A4=7%

VALJAK
PODIZA

CILINDAR
TAMPARSKE
FORME
(CILINDAR
PLOE)

GUMIRANI
CILINDAR

PRITISNI
CILINDAR

MEHANIZAM
ZA
VLAENJE

Prenos boje u mehanizmu boje

Tok boje od
mehanizma boje

Valjak za nanoenje

Jedinica
debljine
sloja
boje

tampajui
element forme

Debljina
sloja
boje

Cilindar ploe
Sloj boje na materijalu
za tampu
a) sa valjka za nanoenje boje na cilindar ploe b) sa tamparske ploe na tamparski
materijal

Za razvoj odnosno postavku konstrukcije ofset mehanizma boje postoje dva puta:
eksperimentalni put
teoretski odnosno raunski put
Eksperimentalni put predpostavlja gradnju vie prototipova ofset mehanizama boje
Teoretski put odgovara modeliranju (simulaciji) transporta boje i sredstva za vlaenje u
mehanizmu boje pomou odgovarajueg raunskog programa uz primenu kompjutera
U stvarnosti postoje kolebanja debljine sloja boje

On se definie kroz stepen forme nejednakosti

= {(Smax - Smin)/Ssr} x 100%

Smax - maksimalna debljina sloja boje na tampajuim elementima forme

Smin - minimalna debljina sloja boje na tampajuih elementinma forme
Ssr - aritmetika srednja vrednost debljina slojeva boje svih tampajuih elemenata
forme.

Mehanizam boje sa sistemom za glaanje debljine sloja na cilindru ploe

Duktor valjak
Valjak podiza za
prenos boje
Meuvaljak
Grupa za glaanje
(ravnanje)
Z1
Z2
Z3
G3

G2

G1

Valjak
razriba

Cilindar ploe

Film boje sa
Film boje siromaan smetnjama
- sa maloposledinih
dejstava

Koncepti mehanizma za boju za ofset tamparske mehanizme

Heidelberg, b-Roland 700 MAN Roland, c-Rapida 104 KBA

a - speed master 102

Za novinske tamparske maine upotrebljavaju se i tzv. slobodni mehanizmi kratke boje

ili aniloks mehanizmi boje

Cilindar za plo~u
Gumeni
cilindar
Papir

Cilindar za plo~u
Ure|aj za
vla`enje
sa ~etkom

Valjak
nanosa~
Raster
valjak
Valjak za
obojavanje
Bojanik

Rezervoar za boje sa propusnim noem za boju i zonskim vijcima

No za boju
Rezervoar za boju

Vijak za
regulaciju

Pritisni
valji
Podloga

Posuda za boje CPC sa zonskim, podeavanjem, dovodom boje a) posuda za boje,

b) ekscentar za podeavanje (cilindar za podeavanje), c) posuda za boje u
tamparskom mahanizmu, d) ema za zonski dovod boje (Heidelberg)

Debljina sloja boje

Duktor
boje
Folija
za
prekrivanje
Folija
kutije
za
Cilindar
boju
za
Cilindar za
podepodeavanje
avanje
Debljina
sloja
Profil
boje
boje

Zona
boje

tamparski
tabak
irina
trake
boje
Otvor zone boje

Ureaj za doziranje boje

Sistemi posuda za boje sa zonskim podeavanjem

a) sistem poluge za doziranje (Modell Colortronic,
KBA);
b) sistem zasuna za boju ("ibera") (Modell
RCI/CCI, MAN Roland);
c) sistem noa za boju (Modell CPC/Web,
Heidelberg)
Motor za pogon
ekcentra

Ekcentar

Pogon

Zasun za
boju
Vreteno za
podeavanje

Folija za
no za
zaptivanje Prorezani
boju (prorezan u
proreza zonskom razmaku
od 32,5 mm)

Pogon

tamparska
boja

Duktor
valjak
Element za
podeavanje
za svaku
zonu boje

Mehanizmi za
kvaenje
a) mehanizam za
kvaenje sa podizaem
b) filmski mehanizam
za kvaenje
c) indirektno nanoenje
sredstva za kvaenje
preko valjka za boju
d) mehanizam za
kvaenje etkom
e) centrifugalni
mehanizam za
kvaenje
film sredstva za kvaenje
(priblino 2 m).

Presvuen hromom
Valjak
ili keramikom
podiza
(gumena
Uronjeni
presvlaka
valjak
Ukljuno
)
iskljuni
valjak
Meuvaljak
Valjak za
(hromirana
vlaenje
povrina)
(mek)
Valjci sa plianom
Razriba Zaseban
presvlakom
(tvrd)
pogon

Ureaj za
ienje
Valjak za
nanoenje
boje i vlage

tamparski mehanizam

Prstenovi

Cilindar ploe

Prstenovi

tamparski
cilindar

Cilindar
ploe
Gumirani
cilindar
Zupasti
tamparski pogon
cilindar
Sistem
hvataa

Gumeni
cilindar

tamparski Upravljanje
tabak
hvataima

tamparski mehanizam tabane ofset maine a) raspored cilindara i b)klizni (mic) prstenovi, zupasti pogon i upravljanje hvataima u tabanom ofsetu (Heidelberg)
Kod tamparske ploe se u principu radi o limu debljine do 0,3 mm ili folije, koji nosi
elemente slike datog sadraja boje
. Gumeno platno je izmenljiva obloga cilindra debljine oko 2 mm, izraena iz
viskoelastinog materijala i slojeva tkanja

Tabana ofset tampa

Tabana ofset-tamparska maina mora da ispunjava sledee glavne zadatke:
Da obezbedi visokoprecizan transport tabaka papira pri visokoj brzini i jakim
dinamikim optereenjima u tamparskom postupku
Da omogui kontrolisano i pouzdano odvijanje komplikovanog, od tehnikog postupka
zavisnog tamparskog procesa, uz uee vie struja (tokova) materijala (sredstvo za
kvaenje, boja, papir, vazduh).

Kretanje papira
U mainama koje proizvode 15000 tabaka/as formata 70 cm x 100 cm, se tabak papira
kree brzinama oko 3,5 m/s
Za blago ubrzavanje iz ulaganja na brzinu tampanja, stvaraju se odgovarajua
odvijanja kretanja bubnjeva za dovod ili njihajui sistemi hvataa.

Da papir na tampajuim povrinama ne ostane zalepljen na gumenom platnu, moraju

hvatai da vuku tabak tolikim silama, da se on odvoji od gumenog cilindra

Ureaji za ulaganje

* pojedinano ulaganje
* stepenasto ulaganje

Ureaj sa pojedinanim ulaganjem

Prednji graninik Dovodni hvata
Klatei hvata

tamparski cilindar

Sto za ulaganje

Usisni sistem
(prihvatanje tabaka
i predavanje)
Stog za ulaganje

Odvajanje tabaka zakretanjem usisinog elementa

Prednja ivica stoga

Stepenasto ulaganje (primer izvedbe - Heidelberg)

Ureaj sa stepenastim ulaganjem

tamparski cilindar

Rolna (valjak) za
pritiskivanje

Transportni
Transportna rolna
usisiva
(takt rolna)

Rolna sa
etkama

Stog za ulaganje

Prednji reper

Sto za ulaganje

Transportna traka

Usisna glava a) ema sa usisnim duvajuim i transportnim sistemom b) Upravljanje

usisnim i duvanim vazduhom c) Usisna glava na ulagau (Heidelberg)
Upravlja sa usisnim vazduhom

Upravljanje vazduhom koji se izduvava

Krivajni pogon za
transportni usisiva

Usisiva sa
transportni podizanjem
usisiva
Duva za rastresivanje
etke za svlaenje
Podnoje sa papuicom sa
izduvnim vazduhom

Podeavanje tabaka na stolu za ulaganje na prednjim reperima i bonom reperu

Podeen
tabak

Prednji
reperi

Boni
reper

Bono
podeavanje
(ravnanje)
Smer tampanja,
kretanje tabaka

Tabak
koji
pristie

Sistemi za
Pokretna traka
ubrzavanje
tabaka u Cilindar za Tabak
pritisak
maini

Ubrzavajua hvataljka
(gornja)

Dobo za ubrzanje
Cilindar za pritisak tabaka
Tabak

Voenje
tabaka
Sto za
ulaganje
Prednje
marke

Sto za ulaganje

Dovodni
dobo
Voenje
tabaka

Tabak

Sto za
ulaganje

a) izlazno podeavanje
b) grajfer njihanjem hvata tabak u mirovanju
c) tabak e biti lagano doveden na brzinu maine
d) predaja tabaka cilindru za pritisak pri istoj brzini

Ubrzavajua
hvataljka
(donja)

Ulaganje pomou stop doboa ubrzanje iz

stanja mirovanja na brzinu maine Cilindar za pritisak

Stop dobo
Meudobo

Transport tabaka u tabanoj ofset-maini u rednoj izvedbi (Speedmaster SM 74-5-P-H,

Heidelberg)

tamparski
Sistem
izlaga
mehanizam Sistem
hvataa
hvataa
Uduvavanje
suara
vazduha

Ureaj za
izlaganje

Bubanj za
izlaganje
Lanano
izlaganje

Cilindar
ploe

Gumirani Dovodni
Pneumatski
cilindar
bubanj
ureaj
Ureaj za
ulaganje

Predajni bubanj Predajni bubanj Okretni

tamparski Ureaj za
bubanj
ulaganje
cilindar
Bubanj za
Dovoenje
Bubanj za
prenoenje
okretanje tabaka tabaka
njihajui
hvatai

Transport tabaka u tamparskom mehanizmu (Heidelberg)

tamparski
mehanizam

podiza
Mehanizam
boje
Valjak razriba
Cilindar ploe

Gumirani
cilindar

Mehanizam
za
kvaenje

hvata

Prednji bubanj
(bubanj za okretanje
-1 obrtaj)

tamparski
(pritisni)
Prednji cilindar
bubanj
Bubanj za
prenoenje
(dvostruko
vei)

Tabak u
hvataljkama

Dovodni
bubanj

Ureaji za okretanje tabaka i voenje tabaka

dvostruko vei
cilindar za
pritisak
zatita tabaka

stabilizacija
tabaka
duvanjem

Voenje tabaka
na vazdunom
Prenosni dobo
jastuku
trostruke veliine
Trocilindrini
sistem sa
dvostruko veim
cilindrom za
pritisak i trostruko
veim prenosnom
doboem
(Heidelberg)

Prenosni lanac

Voice hvataljki

Petocilindrini sistem sa prenosnim lancima

(Roland)

Sistem Usisni
Okretni dobo hvataljki sistem
Cilindar za pritisak
Cilindar za pritisak Okretni dobo dvostruke veliine

Usisna letva

Hvataljke druge
strane

Zadnja
ivica
tabaka

Ureaj za okretanje tabaka (perfektor) sistem sa 1 doboem

a) sistem MAN Roland
b) KBA sistem Rapida 72

Cilindar za
pritisak

Zadravajui
Okretni dobo
dobo
Hvataljke
Prenosni
oblika kljeta
dobo
Usisni sistem

Usisni sistem
podesiv prema
formatu

Okretni dobo Zadravajui Sistem hvataljki

dobo

Sistem hvataljki Sistem hvataljki

zadnje strane
Ureaj za okretanje tabaka (sistem sa 3 doboa)
a) sistem Heidelberg
b) okretni dobo Heidelberg
c) sistem KBA

Lanano izlaganje za normalno izlaganje na stok (Heidelberg)

Uduvani vazduh

Sistem hvataa

Konica tabaka

Izravnjiva tabaka

Mainske komponente posle tampanja: jedinica za lakiranje, razliite suionice, suai,

aparat za puderisanje (Heidelberg)
Podruje za upraivanje puderom
Suara IR zraenje i vreli vazduh
Hlaenje (okolni vazduh)

Sloeni stog
Aparat za
puderisanje

Jedinica za lakiranje

Dizne za
zapraivanje

Puder dizne

Usisne izduvne
venturi dizne

Voenje tabaka

Obostrano
zapraivanje

Puder dizne za zapraivanje

Uvrivanje gumenog omotaa

Ureaji za suenje
i lakiranje

Produ`eno lan~ano izlaganje sa su{arom

Stabilizacija
tabaka kroz specijalno vazdu{no vo|enje, Venturijeva cev na limu za vo|enje tabaka
cilindar

forme

Pode{avanje {irine zra~enja na

formatu za {tampu

Jedinica za lakiranje

Ureaji za
oplemenjivanje
otisaka

Numeratori a) jednobojna ma{ina, b) numerator sa uzdu`nim i popre~nim elementom

Perforatori a) no` - uzdu`na perforacija, b) no` - popre~na perforacija

cilindar
forme

[tanc forma kao navlaka za gumeni cilindar; Perforirne i rezne linije

Upravljanje hvataima radi predaje tabaka

Upravljanje pomou bregaste ploe (ekscentra)

Krivulja hvataa
(bregasta ploa)

hvata

Krivulja hvataa

tamparski
cilindar
Predajni bubanj
Tabak
1. ulaenje hvataa predajnog cilindra
2. uporedno kretanje, oba sistema hvataa
3. tabak preuzet od strane tamparskog cilindra

Iris ureaj

Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretaja tabaka sa dvostruko ve}im

cilindrom za pritisak

cilindar
forme

Bojanik sa odvajanjem boje za {tampu razli~itih boja (IRIS {tampa) u jednom

{tamparskom agregatu

OFSET [TAMPA PRE PRESS - TEKST I SLIKA

Ofset prepres
mogua podruja

ANALOGNO
DIGITALNA PRIMENA

ANALOGNO PODRU^JE
RUKOPIS
OD[TAMPANOG
TEKSTA

DIGITALNO
ANALOGNA PRIMENA DIGITALNO PODRU^JE

UNOS TEKSTA

TEKSTUALNE
INFORMACIJE
DOKUMENT
OBRADA
TEKSTA

TEKST
OTISAK NA
PAPIRU

[TAMPA^
OSVETLJIVA^

FILM

IMAGE SETTER

U RA^UNARU
GENERISANE
SLIKE
SLIKOVNI

SLIKA

SKENER

ORGINAL FOTO DIA

REPROFOTO
FILM

OBRADA
SLIKE
OSVETLJIVA^
REKORDER

MONTA@A STRANICA
(PRELOM)

cilindar
forme

SLIKOVNA
INFORMACIJA

FILM CELIH
STRANICA

ELEKTRONSKI
PRELOM
OSVETLJIVA^
REKORDER

MONTA@A
TABAKA
FILM CELOG
TABAKA

ELEKTRONSKA
MONTA@A TABAKA
COMPUTER TO FILM
OSVETLJIVA^
VELIKIH FORMATA

KOPIJA I IZRADA
[TAMPARSKE FORME
[TAMPARSKA
FORMA

[TAMPARSKA
MA[INA

OD[TAMPANI
PROIZVOD

COMPUTER TO PLATE
OSVETLJIVA^ PLO^A
COMPUTER TO PRESS
[TAMPARSKI SISTEM

PROIZVOD
ELEKTRONSKOG
MEDIA

Propusna tampa
* Najraznovrsniji tamparski postupak
* podela na :
sito tampu
ablon tampu nedostatak - tampajui elementi moraju biti
mesobno povezani
Otvor (proputanje
boje)

a)

Nepropusne povrine

Zatvorena
mesta (nema
proputanja
boje)

ablon za predloak
jednog veza
b)

Mikrofoto tkanja sita

a) netampajui elementi - prekriveni delovi
sita (vlakna od poliamida)
b) mikrofoto raster otiska u boji

Sito tampa elementi:

sito (tkanja od vetakog vlakana ili metala ), nosilac ablona

ablon definie sliku
ram sita, nosilac samog sita

Princip tampe - kroz otvorene rupice koje nisu pokrivene ablonom zavisno od slike
protiskuje se boja

tamparsko tehnike i osobine tkanja (sito) koje odreuju kvalitet odreene su kroz:
* materijal
* finoom sita (broj vlakana sita po cm duine tkanja)
* debljine sita odstojanja izmeu gornje i donje strane sita i
* stepena otvorenosti sita - stepen otvorenosti sita u % oznaava
odnos sume svih povrina otvora sita prema ukupnoj povrini tkanja

RAM SITA - metalni, drveni najee aluminjumski ramovi u koje se sito zatee i koje
treba da ima stabilnost i malu teinu
SITO - tkanje od vlakana odreenog materijala koje mora korespondirati sa
supstancama sa kojima dolazi u dodir (boja, sredstva za ienje, Uv svetlo, rakel,
ablon)
Tkanja se mogu dobiti u finoama od 10 do 200 vlakana/cm ,kvalitet tkanja u etiri
stepena od "laki" do "teki"
Najee koriena tkanja su izmeu 90 i 120 vlakana/cm.
Raster radovi i tampa fotografija vrlo bogatih detaljima zahtevaju primenu tkanja vrlo
visoke finoe
Tipino su rasteri do oko 40 taaka/cm - tkanje do 200 niti/cm.
Moire - moe da bude i posledica neoptimalnog usaglaavanja izmeu finoe tkanja,
finoe rastera i eljene debljine sloja boje.

Zategnutost sita - Sito mora biti potpuno zategnuto u oba pravca

Optereenja sita mogu da iznose zavisno od zahteva 0 do 25 N/cm.

W
a

2
Otvorena
W
povrina = 2 x100%
a
sita /%/

d - debljina niti (prenik)

a - odstojanje niti
w - mera (otvor petlje)

Specifikacija geometrije sita

ablon na tkanju definie stvarnu tampanu sliku.

ablon se nalazi na strani sita nasuprot strani na koju deluje rakel-brisa

tamparska forma: sito sa ablonom a) vieno sa strane tampanja b) tamparska

forma u preseku
Materijal ablona

Niti tkanja sita

Strana rakela

cilindar
forme

Materijal za
odtampavanje
Okvir

Tkanje
sita

ablon

Izdignutost ablona odreuje debljinu sloja

boje na materijalu za odtampavanje

Naini izrade ablona :

runo (rezanjem, prikrivanjem ili ispiranjem)
fotomehaniki
izrezivanje na ploteru
UV projekcijom
ink-jet postupak
izrada krunih sita

Najei nain izrade ablona fotomehaniiki ablon je diazo jedinjenje vrsta

polimera
a) direktni ablon diazo sloj (vrsta fotopolimera) se osvetljava UV svetlou i
otvrdnjava (teni, likvid ablon); nema kontrolisane debljine nanosa boje
b) indirektni ablon posebno se radi ablon van sita, osvetljavamo ga i nanosimo na
donju, tampajuu, stranu sita zbog rakela.
c) direktno indirektni ablon (kombinacija) lepimo sa donje strane sita i nakon toga
obraujemo

Izrezivanje na ploteru
Direktno preko grafikih i CAD programa izrezivanje ablona prema netampajuim
povrinama i potom nanoenje na sito

UV - Direktna projekcija za osvetljavanje sita dimenzija 3m6m radi utede filma kao
i da se omogui osvetljavanje velike povrine sa razumnom veliinom filma

Ink-jet postupak direktno sa kompjuterom upravljamo sa nanosom votane boje

zatvaramo tampajue elemente, osvetljavanjem dolazi do ovravanja netampajuih
elemenata i zatim ispiramo votanu boju. (Votana boja, 1016 dpi (firma JetScreen) )

Izrada okruglih sita - lepe se forme okruglih sita ili zavare

* Beavna okrugla sita
Sito-tamparske forme od nikla galvanski izraena sita naroito za rotacionu sitotampu (ravna i okrugla sita)
Za sita postoji vie mogunosti izrade ablona:
Sito se presvue sa jednim fotopolimerom i u Ink Jet - postupku oslika, u nastavku
osvetljava i ispere.
Sa fotopolimerom presvueno sito se u celosti osvetli odnosno i stvrdne, u nastavku se
pomou CO2 - lasera prema slici ugorevaju rupe u polimer. (CTS postupak)
Sito se sa specijalnim polimerom zatvara i ovaj se u nastavku direktno razvija pomou
lasera (488 nm). Neosvetljeni delovi se hemijski ispiraju.

Galvanski izraena sita od nikla za rotacione maine sito tampe

a) Izvedba otvora (min. prenik do 24 m, do 305 rupa/inch, debljina lima 80 m)
b) Podeavanje cilindra sa ravnom (pljosnatom) formom (Rota plate, Stork/Thieme)

Beavna okrugla sita

tamparski principi u sito

tampi

Podruni delovi kod postupka tampanja (sito tmpa)

Princip tampe sa ablonom (nanoenje boje pomou rasprivaa boje)

Dovod boje (ukljuujui

vazduh za rasprivanje)
Pomeranje mlaznice
Mlaznica za prskanje
boje (raspriva)
Boja u vidu magle
ablon

Podloga- materijal za odtampavanje

BOJA
Sito tampa ima nanos vrlo visokog sloja boje (tipino je oko 20 do 100 m, u ofset
tampi od 0,5 do 2 m).
Visoka debljina sloja boje, zahteva proces suenja
ventilatori kod ravne tampe
prolazne pei sa razliitim duvaima vrelog vazduha i/ili izvorima zraenja (na
pr. sa UV-svetlom za UV-boje).

PRIMENE SITO TAMPE

* Plakati i grafika tampa u malim tiraima
* tampa saobraajnh i pokaznh znakova
* tampa kontrolnih svetala i skala instrumenata
* tampa na ploama za elektroniku, tampa provodnika
* tampa na Compact diskovima (CD)
* tampa na tekstilu
* Tapete, drugi dekori, i etikete
* Pomou tehnike sito tampe moe da se nanosi i bezbojni lak za oplemenjivanje
tamparskog proizvoda (naroito spot-lakiranje).
* Boce (flae), staklene boce sa upeenim lakiranjem, igrake, lopte-igrake, ae,
dekor aa za pie u svim bojama
* Reklamna sredstva, upaljai,hemijske olovke, depnih noia,depnih raunari..

Primeri maina za ravnu sito tampu

Sto sito tampe

Ureaj sito tampe za viebojno odtampavanje tekstila (npr. majice)

Poluatomatski sto sito tampe za otampavanje ravnih podloga. Ulaganje i izlaganje

tabaka vri se runo na vakuumskom stolu.

Postrojenja sito tampe za odtampavanje konveksnih povrina

Pozicioniranje u drau, tampa se izvodi runo.
Voenje sita je mehaniki sinhronizovano sa okretanjem tela koje se odtampava.

Automat viebojne sito tampe za odtampavanje boca, aa itd. a) Automat (EC/4F)

b) Proizvodi

Rotacione maine sito tampe

Maina sito tampe sa cilindrom (ravno-okruglo)

a) tamparski sistem, Modell Maestro (Sakurai) b) ema odvijanja tampe

* razliiti sistemi za suenje i izlaganje nalaze se na tritu kao jednobojne ili dvobojne
maine za formate do 1,45 m x 1,88 m. Sa njima se postiu brzine tampanja do 3000
tabaka/h.
* do 4000 tabaka/h mogu da se odtampaju sa sistemom "okruglo-okruglo"
* tamparske maine za rolne koriste zatvorena sita, koja se ili na mestu ava zalepe ili
zavare ili se izrauju kao beavno okruglo (kruno) sito
* sa njima se mogu realizovati brzine tampanje do oko 2 m/s.

Sito tampa kod tampe etiketa a) Hibridna maina (kombinacija tampe knjiga i sito
tampe) (Gallus R 200, Heidelberg/Gallus)

Sito tampa kod tampe etiketa b) tamparska jedinica sa krunim stolom sa beavnim
krunim sitom (Stark)

Postrojenje za viebojnu tampu tekstila

a) ema jedne tamparske jedinice b) 12-o bojna tekstilna tamparska maina
"Pegasus" sa beavnim krunim sitima "RotaMesh" (Stork)

Ureaj, kod koga se forma sito tampe izrauje preko termo-pisaih glava
Koristi specijalne ploe, kod kojih se struktura sita stvara od vlakana noseeg materijala.
tampa ablona sa digitalnim oslikavanjem finih ablona od vetakog materijala preko
termo-glava je neposredno u maini,
Primenjuje se u biroima, birotampa
tampa ablona za biro primene
a) Nosei materijal (za ablonski materijal
b) tamparska jedinica za zamenu za drugu boju
c) Automatski tampa ablona (Riso)

tamparska forma (ablon) lei u bubnju

Razdelilac
Valjak za
brisanje

Valjak za
raspodelu
boje

Podloga
Boja
Bubanj sa otvorima
Valjak za
pritiskivanje podloge

Potencijali daljeg razvoja u sito tampi

* Teita daljeg razvoja lee pre svega u oblasti izrade forme
* Direktno osvetljavanje (Computer to Screen) sita e se sve vie probiti, naroito kod
visokih tiraa u kombinaciji sa rotacionim jedinicama sito tampe.
* Ve ponuena, ali jo malo koriena izrada ablona bez filma sa Ink Jet tamparskim
glavama je interesantna pre svega za velikoformatne primene.
* Postrojenja za viebojnu tampu (etiri i vie boja) na tabanom materijalu treba
oekivati.
* Dalje e biti razvijeni novi materijali visoke vrstoe, koji mogu da se prerauju u
naroito fina vlakna i time u tkanja visokog broja niti
* Nova tkanja treba gledati u sklopu sa odgovarajuim ablonskim materijalom koji je
takoe u razvoju

RADNI TOK

* KONVENCIONALNI RADNI TOK

* DIGITALNI RADNI TOK ( Digitalizacija unutar pripreme tampe, slika, tekst i grafika )

KONVENCIONALNI RADNI TOK

PRIPREME TAMPE

Rukopis

Slike

Slog Tekstfilm

Repro- Crte/
Grafici dukcija Raster
film

DIGITALNI RADNI TOK

PRIPREME TAMPE

Rukopisi

Montirani
Filmovi
Montaa

Kopija

tamparska
forma

Tekst
Slike
Grafici
Slike/
grafici
podaci

Sa digitalnomtampaReprodurska
forma
kcijom (DTP)
i Computer
to Plate (CTP)

COMPUTER TO ... TEHNOLOGIJE

Digitalna izrada (priprema) tamparskog tabaka
Originali
(layout)

slika

skeniranje

tekst

grafika

oblikovanje

Obrada teksta

Obrada slike

Separacija
boja

Nacrt stranaprelom
Montaa
Fajl podataka
(npr
PostScript
format)

Digitalni opis tamparskog

tabaka

RIP i tamparski sistem

Radni tokovi montae

Runa montaa

CtF

CtP

Stranica dokumenta u digitalnom obliku

Provera
Osvetljavanje
4 odvojena filma
Provera, nalog

Provera naloga

Izrada m. tabaka
i rasporeda stranica

Izrada m. tabaka
i rasporeda stranica (na monitoru)

Montaa, m.sto

Mont.tab.-automatsko pozicioniranje

Montaa tabaka
(folija/film)

Montaa tabaka (digitalni fajl)

Osvetljavanje i obrada filma

Osvetljavanje i obrada ploe
tamparska maina

CtP

Sistematika computer to tehnologija

Computer to Film,
Computer to Plate,
Computer to Press.

Svim varijantama je zajedniko, da se odgovarajuom tehnikom ureaja upravlja preko

prilagoenog Raster Image Processor-a (RIP).
Raster Image Processor (RIP) ima zadatak, u jeziku opisa stranica PostScript
organizovane podatke za tamparski nalog da prevede u tzv. Bitmap-u.
Kroz ovu Bitmap-u se prilagoava zahtevima kvaliteta i mogunostima ureaja za
izdavanje i za dalju obradu u proizvodnoj maini.

Computer to Film, kompjuter - osvetljiva filma

Smanjeno vreme pripreme i zrade tamparske forme

Poveana produktivnost
Uteda u materijalu
bolji registar tampe
poveana fleksibilnost

a)
a)
a)

Osvetljiva filma
(700 x 1000 mm,
Signasetter, Heidelberg)
Unutranjost osvetljivaa
sa unutranim bubnjem
Struktura osvetljivaa
sa unutranjim bubnjem

Kompjuter prema filmu - sistem za izdavanje komletnih strana, odgovarajueg formata

tamparskog tabaka (Drz Setter, Heidelberg/PGI)

* Pomou Computer to Film - postrojenja se izrauje film celog tabaka

* Filmovi za garnituru boja viebojne tampe se onda koriste na konvencionalan nain

za kopiju ploa, koje se koriste za produkciju tiraa (izdanja).

* Radni tok unutar pripreme tampe postao je krai, nego rezanje, montiranje i lepljenje
pojedinanih komada filma, kako konvencionalan nain rada nalae

* Produkcija filmova i time ploa je postala bra i sigurnija

* Film, koji ne zahteva hemijsko razvijanje.
* Computer to Film-postrojenja za oslikavanje koriste laserske sisteme sa relaivno
niskim parametrima snage na osnovu visoke osetljivosti materijala filma.

Computer to Plate, kompjuter -direktno oslikavanje ofsetploe

Uspeno korienje CtP-a zahteva apsolutnu digitalizacije u toku rada, jer se u sistemu
za osvetljavanje eksponira kompletna ploa.
To znai da raunarski sistem pored prelomljenih strana (tekst + slika) mora da sadri i
podatke o rasporedu strana na tabaku, marke za ulaganje,obrezivanje i savijanje, kao i
merne trake za kontrolu tampe (montaa ili Imposition ).
Pogodnost za uvoenje CtP sistema u praksu je i injenica da veliki broj komercijalnih
tamparija i izdavaa ve pripremaju svoje poslove na filmu velikog formata, pa je
prelazak na osvetljiva ploa velikog formata samo naredni korak.

* Computer to Plate-postrojenja baziraju svoj rad na osvetljavanju ploa laserima

relativno male snage koji su u skaldu sa spektralnom osetljivou kopirnog sloja ploe
*Proces razvoja CtP sistema se 1993. uspeno zavrio - danas postoji iroka paleta
ureaja
*Eliminie se film unutar proizvodnog procesa, sniavaju se trokovi, vremena se
skrauju.

*Kod Computer to Plate-postrojenja se sa digitalno upravljanim sistemima za

oslikavanje, tamparska slika po piksel po piksel izrauje na tamparskoj ploi.

*Oslikana ploa se potom, kao i kod konvencionalnog procesa, razvija. Ploe se koriste,
kao to je naviknuto, u konvencionalnoj tamparskoj maini(za tampu iz tabaka ili za
tampu iz rolne).

Computer to plate - sistem za automatsko oslikavanje i razvijanje tamparskih ploa

(Platesetter 3244, Heidelberg/Creo) 1995 god.

Meu prvim osvetljivaima ploa

Ploe koje treba osvetliti se u kasetama vode do jedinice za osvetljavanje (tite se od
svetla)
Ploa se montira na bubanj i potom osvetljava dejstvom lasera odgovarajuetalasne
duine i i ntenziteta
Nakon oslikavanja preko povezujueg mosta, ploa se vodi u jedinicu za razvijanje i
ispiranje
Nova generacija termo ploa ne treba zatitu od svetlosti pri radu

OSVETLJIVA SA SPOLJANJIM BUBNJEM

CtP ploa se fiksira po obodu bubnja
Glava za osvetljavanjepostavljena je van bubnja i ona se pomera paralelno
centralnoj osovini rotirajueg bubnja
Brzina okretanja bubnja je izmeu 150 i 1400 obrtaja u minuti
Kod ovih osvetljivaa ploa koriste se uglavnom laseri talasne duine 830 i 1064 nm, snage izmeu 1 i 40 W. Ovi
laseri omoguavaju upotrebu termo ploa

OSVETLJIVA SA UNUTRANJIM BUBNJEM

*Glava za osvetljavanje smetena je u centru bubnja koji ne rotira( u principu se i ne radi o pravom
bubnju, ve njegovoj polovini).
*Umesto njega rotira glava za osvetljavanje, i to velikom brzinom - 20.000 do
24.000 obrtaja u minuti. Ona rotira i ujedno se kree po osi bubnja. Sastoji se od ogledala i prizmi
koje projektuju svetlost lasera na CtP plou.
* Kretanje optikog sistema mora biti savreno kako bi se izbegli neeljeni efekti nepravilnog
osvetljavanja, kao to je pojava pruga na ploi

RAVNI OSVETLJIVAI
* Ravni osvetljivai su ogranieni maksimalnim formatom ploa, tako da su svoju primenu nali pre
svega u novinskoj produkciji, gde su formati ploa manji
* Najvei broj ravnih osvetljivaa koristi tehnologiju CtP ploa iz vidljivog dela svetlosnog spektra.
Samim tim u njihovu konstrukciju ukljurni su i ulagajui delovi i transportni delovi od osvetljivaa do
maine za razvijanje koji su izolovani od svetla.

COMPUTER TO PLATE ZA FLEKSO T.PLOE

1067 mm x 1524 mm (Cyrel Digital Imager, Barco/DuPont)

Lasersko osvetljavanje preko maske (visok kvalitet)
Lasersko graviranje (ablacija)-za ploe na bazi gume
Direktno lasersko oslikavanje Uv zracima velike snage (za ploe za novinsku tampu)

COMPUTER TO CILINDER ZA DUBOKU TAMPU

HelioKlischograph K406, HELL Gravure Systems

COMPUTER TO SCREEN za sito tampu

ink jet (mini-JetScreen,Lscher)

Computer to Press (Direct Imaging i Computer to Print)

Computer to Press (Direct Imaging i Computer to Print)

Computer to Press tamparski sistem - Direct Imaging - kod koga se tamparska forma
izrauje direktno u maini (in line)
Computer to Press tamparski sistem - Computer to Print tamparski sistem, sa kojim
se proizvodi bez tamparske forme

Computer to Press moe tehnoloki da se realizuje u dve varijante:

Prva Computer to Press/Direct Imaging - tamparska forma, kakva je na pr. potrebna
za konvencionalnu ofset-tampu, izrauje se direktno u tamparskoj maini. Oslikavanje
npr. etiri tamparske ploe vri se unutar tamparske maine i postie se odravanje
registra, koje zavisi samo od kvaliteta maine i procesa oslikavanja i ne podlee
uticajima rukovanja
Druga Computer to Press/Computer to Print (nazvana i Computer to Paper). Kod
Computer to Print podaci naloga direktno se, bez tamparske forme, usmere u proces preko laserskog svetla se izrauje naponska slika (slika punjenja) koja odgovara
tamparskoj slici, na tamparskom cilindru slinoj jedinici, koja se kod primenom
prilagoene boje, kao npr. puder-tonera ubojava i u narednim koracima prenosi na papir

* etvorobojna ofset tabana maina za oslikavanje tamparske forme u samoj

maini Direct Imaging namenjena etvorobojnoj tampi GTO-DI/Sparc, Heidelberg
* tamparska forma za jednokratan zapis
* baziran na tehnologiji suvog ofseta

* u svakoj tamparskoj jedinici je digitalno kontrolisan sistem za izradu tamparske

forme u samoj maini
* umesto jedinice za vlaenje nalazi se jedinica za oslikavanje

* jedinica za oslikavanje montira se u aksiajlnom pravcu

* na postupak oslikavanja utie rotacija cilindra nosioca tamparske forme i sisstem
za oslkavanje koji vri aksijalno kretanje
* preko 16 elektroda se vri oslikavanje ploe spark erosion
* nije namijenjeno visokom kvalitetu tampe

Computer to press / Direct Imaging - sistem za viebojnu tampu u bezvodnom ofset

tamparskom postupku (Quikmaster 46 - DI, Heidelberg)

* satelitski princip gradnje zauzima manje prostora

* etiri tamparske jedinice sa zajednikim pritisnim cilindrom
* bazirano na bezvodnom ofsetu, ploe za jednokratan zapis
* oslikavanje - laserskom ablacijom
* svaka tamparska jedinica opremljena sa sopstvenim laserskim ureajem za
oslikavanje

* etiri ofset-tamparske jedinice (cilindar ploe, gumeni cilindar, jedinica za boju), koje
na zajedniki cilindar protiv-pritiska prenose izvode boja za etvorobojnu tampu na
papirni tabak pridravan hvataima (satelitski princip).
* Materijal za tamparske ploe skladiten kao materijal u rolni na kasetama unutar
cilindra ploe.
* po zavretku tampe jednog posla, iskoritena tamparska forma se premotava a sa
rolne na kojoj je neosvetljen materija ploe se odmotava dio rolne i montira na cilindar
ploe ime je ploa spremna za oslikavanje
* postojanje ureaja za pranje koji ima zadatak ukloniti ostatke od ploe usled ablacije

* laserska ablacija

Computer to Press /Direct Imaging (sa tamparskom formom sa mogunou

ponovnog ispisivanja)
* Korienje materijala za tamparske ploe, koji omoguavaju da se tamparska slika
posle tampe brie i na istu povrinu, koja je prethodno neutralisana, oslika tamparska
slika za sledei nalog
* Za ovaj tehnoloki koncept postoje mnogobrojni predlozi reenja u patentnoj literaturi i
tehnoloke studije u laboratorijama pojedinih proizvoaa i instituta

Computer to press /Direct Imaging - system za ponovljeno oslikavanje tamparske

forme u maini (DICOweb Litho / Labor - prototyp, MAN Roland)

Computer to press /Direct Imaging - system za ponovljeno oslikavanje tamparske

forme u maini (DICOweb Litho / Labor - prototyp, MAN Roland):
Postupak izrade tamparske forme na nain da se na metalni tamparski cilindar
termalnim postupkom prenosi odgovarajui polimer. Pomou termikog laserskog
oslikavanja nanosi se polimer preko nosee trake za stvaranje mesta noenja boje
tamparske forme. Cilindar sa osnovom forme rotira, a laserska glava vri aksijalno
kretanje.
Posle takvog oslikavanja i fiksiranja cilindra tamparske forme na pr. dovodom toplote,
moe da usledi kao to je naviknuto, ofset-tampanje kroz kvaenje, ubojavanje i
tampanje preko gumenog platna
Posle tampanja naloga, tamparska slika se ukloni sa povrine cilindra kroz hemijsko i
mehaniko ienje, koja onda moe ponovo da se ispie.
Computer to Press /Direct Imaging primena kod proizvodnje viebojne tampe visokog
kvaliteta i visinama tiraa u podruju poev oko 300 tampanih primeraka

Computer to Press /Computer to Print = Computer to paper =Nip tehnologije

Non-Impact-Printing-tehnologije - tehnologije kojima nije potrebna tamparska forma
Kod Computer to Print - tabak za tabakom se tampa razliit sadraj, nije potrebna i ne
postoji tamparska forma sa stabilno fiksiranom slikom

Computer to press /Computer to print - sistem za viebojnu tampu na bazi

Elektrofotografije (NIP-tehnologija) sa tenim tonerima kao bojama u "Multipass-izvedbi"
i integrisanim /Bookletmaker/ (E-Print 1000, Indigo)

*Specifinost - da je za 4-bojnu tampu potrebna samo jedna tamparska jedinica

*viebojna tampa nastaje time da se papirni tabak pridrava na cilindru protivpritiska i
pri etiri okreta cilindra se jedan za drugim natampaju izvodi boja za cijan, magentu,
utu i crnu
*tampa se vri preko jednog cilindra, koji je slino kao u ofset-tamparskom postupku
presvuen gumenim platnom
*Na ovaj meucilindar se prenose pojedinani izvodi boja, od fotoprovodnikog bubnja,
koji je preko laserskog svetla oslikan i pomou specijalne jedinice za boje za nanoenje
tenog tonera ubojen
Multipass-sistemi, tamparski tabak viestruko prolazi isti tamparski procep
Singlepas-gradnja, tabak prolazi svaku jedinicu samo jedanput primer:
CLC 1000 Canon

Computer to print - Sistem za viebojnu tampu (Elektrofotografija, Pudertoner) u rednoj

(u nizu) izvedbi (CLC 1000 Canon)

* sistem za viebojnu tampu bez tamparske forme

* sinlpas gradnja jedna boja jedna tamparska jedinica
* princip elektrofotografije
* srednji kvalitet otiska

Digitalni probni otisak - Proof

Proof-sistem na bazi Ink Jet - tehnologije. Sa 8 boja se simulira kasnija 4-bojna tampa.
Primer za varijantu Computer to Print kod koga se oslikavanje bojom vri bez
meunosioca direktno na papir
Ink Jet - tamparski
sistem za digitalni
viebojni otisak (AGFA
Jet)

Otisak - sistem odvijanja procesa (Work flow) tampartskih medija (AGFA)

NIP TEHNOLOGIJE (COMPUTER TO PRINT)

ELEKTROFOTOGRAFIJA

NIP TEHNOLOGIJE (COMPUTER TO PRINT)

PET FAZA:
Obojavanje
Prenoenje tonera
Fiksiranje tonera
ienje (kondicioniranje)

JONOGRAFIJA

* oslikavanje jonskim izvorom

* oslikavanje tonerima kao i za elektrofotografiju
* velika mehanika tvrdoa povrine doboa

MAGNETOGRAFIJA

* nosa slike - magnetisani dobo

* slikavanje se vri preko magnetne ispisne glave
* Oblikovanje magnetnog uzorka na povrini nosaa slike poiva na preusmeravanju
magnetnih dipolova unutar materijala

INK JET

* pored elektrofotografije je Ink Jet najee primenjena Non Impact tehnologija u

strukturi digitalnih tamparskih sistema
* boja se prska iz mlaznica, tako da principijelno nema potrebe za nosaem slike
* oslikavanje direktno na materijal za tampu

TERMOGRAFIJA

Termotransfer

Termosublimacija

Computer to tehnologije i umreavanje za produkciju tampanih medija

Umreena produkcija primenom Computer to .... tehnologija na bazi digitalnih podataka
zajedno sa Prepress - Interface za upravljanje konvenncionalnim tamparskim
sistemima i ureajima dalje obrade (Heidelberg)
Kompjuter
/ film

PostScript
fajl

Computer to Print
Computer to Press
Ploa

Digitalni
otisak

Computer to Plate

Digitalni
definisani
tamparski
nalog
Fajl podataka
(npr. Post
Script format)

Direct Image

PostScript
fajl
Pred postaviti:
zone boja
format
registar
oznake
kontrolna
traka
zadate
vrednosti
.....

Merni i
regulacioni
sistemi

PostScript
fajl ili
CIP3/PPF

PRESS

Prepress - Interfejs

PREPRESS

Podaci
za
rezanje
Podaci
za izradu
pregiba

Maina za rezanje
Maina za prgib

Podaci
za
povezivanje

Maina za povez

POSTPRESS

Computer to sistemi prevoenje informacija u Post Script - formatu (ili takoe u PDF formatu) u Bitmap, to znai potreban je Raster Image Processor (RIP).
Ovaj RIP moe ili da bude integrisan direktno u produkcionom sistemu ili offline da
izvodi RIP - postupak i Bitmap - podatke eventualno tek posle meuskladitenja da
prenese proizvodnom sistemu

Prepress, Press i Postpress na bazi zajednike reenice podataka za tamparski nalog,

mogu da se koriste (Computer to Print nije prikazan).

Proizvodne mohgunosti i
tamparski sistemi na bazi
Computer to ... tehnologija u
umreenoj proizvodnji sa
digitalnim odvijanjem procesa
(Workflow) (Heidelberg)

Banka
Signastation
DaVinci podataka
DeltaPrep
Radna stanica

Macintosh sa Tango
LinoColor

MREA
Cip3

PrePress

Cip3

Formproof

Drysetter

Trandsetter 3244

Quasar
tamparska
folija

Termalna
ploa

Press

Cip3

Quikmaster DI 46-4

Speedmaster 52-4-P

Cip3

Speedmaster 74-5-P+L

PostPress

Cip3

Falcautomat TI52
Proline i KD 66
Megaline

Sakupljajui poveziva

Polar rezni sistem 2

Decentralna produkcija tamparskog tiraa - razliite proizvodne metode, razliito

opremljenih pogona tamparija na razliitim mestima.
Decentralna proizvodnja tampanih medija primenom Computer to ... tehnologija

Digit.
pripr.

Banka
podat

Centralna priprema
naloga

Dalja
obr.
Prodaja

Digitalni nalog

tamparski
Priprenalog
ma

Konv.
tam.

Podaci
D I - Computer
to Press

Prodaja

Dalja
obr.
Prodaja

Mrea
Nosioci
podataka
pota

NIP Computer
to print

Dalja
obr.
Prodaja

Prodavnica knjiga
"tampa po potrebi"

Minimalna pretpostavka za upotrebu (rukovanje) digitalno prenetih podataka

tamparskog naloga je postojanje digitalnog pred-stepena, to znai Computer to Film - ili
Computer to Plate - tehnologija
Computer to Press/Direct Imaging kao i kod korienja Computer to Print - sistema
moe direktno iz mree da se proizvodi. Inline - obradom za realizaciju vrste proizvodnje
"Book on Demand",

KONTROLA PROCESA TAMPE

Nanos boje u procesu tampe se moe kontrolisati:
vizuelno ili
korienjem ureaja
U procesu tampe pojavljuje se razlika izmeu originala (predloka), probnog
otiska i konanog otiska.
Ova odstupanja mogu biti i minimalna, ali se pri tom mora teiti da budu konstantna i u
okviru tolerancija zadatih vrednosti.
Odravanje odstupanja u okviru zadatih tolerancija je odravanje kvalitetne i dosledne
karakteristike tampanja
Na kvalitet tampe utie vie faktora:
Vrsta tamparskog postupka,
Konstrukcija maine za tampu
Izbor materijala za tampanje proizvoda (boja i papir
Viebojni otisak, se moe se posmatrati preko:
prenosa najfinijih struktura sa tamparske forme na materijal za tampu,
obim tonskih vrednosti,
preciznosti viebojnog pretampavanja i drugih osobina odtampanog proizvoda

Kvalitet tampe je vezan za osnovne faze odvijanja procesa tampe

Utisak boje se ostvaruje kad elektromagnetni talasi u rasponu od 380 nm do 780 nm

(nanometara - nano = 10-9) dospevaju u oko.

Merne metode
Parametri rastera mogu se meriti razliitim metodama.
Metode koje se zasnivaju na signalnim trakama za kontrolu tonskih vrednosti na otisku
u industrijskim uslovima.
Metode koje se zasnivaju na denzitometrijskim merenjima
Metode merenja u specijalizovanim laboratorijama uz primenu mikroskopa,
mikrodenzitometara i elektronskih ureaja.
Denzitometrijska merenja su deo senzitometrije (latinski sensitus - osetljivost, grki
metron - mera) koja se bavi odreivanjem optike gustine tj. zacrnjenja materijala
kao to su filmovi, fotopapiri i tamparski otisci.
Denzitometrijska merenja imaju presudnu ulogu u:
poboljanju kvaliteta tampe
ujednaenosti dobijanja otiska i
uspostavljanju pravila u komunikaciji uesnika grafikog procesa
Standardizacija podrazumeva da u probnim otiscima i reprodukciji postoji detaljan opis
tonskih vrednosti boje sa ciljem da se obezbedi podudarnost izgleda probnog otiska i
finalnog tampanog otiska.

RASTERSKA TAKA

Lanac je onoliko kvalitetan koliko je kvalitetna njegova najslabija karika

Uticaji od samog poetka sve do konanog poloaja na otisku.

9napon gume,
9kvalitet gume,
9vlaan ili suv vazduh u pogonu,
9toplota ili hladnoa,
9kiselost sredstva za vlaenje,
9hrapavost podloge,
9upojnost podloge,
9karakteristike boje,
9karakteristike postupka tampe

Razliiti uticaji na rastersku taku

RASTERSKA TAKICA

SMANJENJE
Probni
otisak

POVEANJE

DEFORMACIJA

Kopija

Reprodukcija
Forma
rasterske
take
Nagib
linija

POLOAJ
Navlaka

Klima
Broj
linija

tamparska
maina

Podloga
i boja

Motiv
Ploa

Vlaenje
Vrednost
tona
rastera

NEPRAVILNOSTI RASTERSKE TAKICE

Rasterska takica je teoretski definisana onda kad pokriva tano odreen deo
elementarnog kvadratia

Geometrijska deformacija rasterske takice je povrina krunog prstena koja se

najee izraava u %.

9Za rastere manjih linijatura postotak poveanja je manji, jer oni sadre vee rasterske
takice, dok je kod rastera veih linijatura postotak vei, oni formiraju rasterske takice
manjih povrina.
9Svaka promena odreenog poloaja takice na tabaku je greka.
9Punija i slabija rasterska takica - stanje kad je takica u otisku punija nego na filmu
(otklanjanje - manipulacijom ureajem za obojenje).
9Proirenje rasterske take najlake se otkriva pomou kontrolnih mernih traka
(stripova) - vizuelno ili pomou mernog instrumenta

Prikaz izgleda punije take

na kontrolnoj mernoj traci

Punija rasterska taka moe imati za posljedicu zatvaranje rastera.

Zatvaranje slobodnih mesta na otisku nastaje od prevelikog dodavanja boje ili preslabog
dodavanja vode, ako gumena navlaka nije dobro zategnuta

Prikaz zatvaranja rastera

na kontrolnoj mernoj
traci

Vrlo retko rasterska takica moe postati otrija, ak manja nego na filmu

Otrija rasterska taka na kontrolnoj mernoj traci

U normalnim uslovima otiska i kod tane kopije rasterska e taka biti uvek punija na
otisku nego na filmu

Deformacije rasterske takice

Izduena rasterska takica - neusklaenost hoda cilindra, odnosno razliitih radiusa
cilindara.
Neusklaenost izmeu ofsetne ploe i gumene navlake ili izmeu gumene navlake i
papira dolazi do prinudnog povlaenja rasterske take.
Umesto okruglog dobija izduen ovalni oblik i to u smeru otiska ili popreko
Ako istovremeno dolazi do povlaenja u oba smera, onda e rasterska takica biti
razvuena u kosom smeru na tok otiska

Prikaz izduenja rasterske takice na kontrolnoj mernoj traci u smeru tampanja

Prikaz izduenja rasterske takice na kontrolnoj mernoj traci popreno u odnosu na smer
tampanja

DUBLIRANJE

Mrljanje Mrljanje odnosno razmazivanje boje sa rasterske takice nastaje zbog

mehanikih uticaja nakon otiska

Efekt mrljanja na kontrolnoj mernoj traci

Promena rasterske take u procesu

Poveanje rasterske take se javlja iz dva razloga:
usled pritiska koji se javlja izmeu materijala za tampu i gumenog omotaa cilindra
posrednika (fiziko poveanje) i
usled prelamanja svetlosti na podlozi (optiko poveanje)
Da bi se eliminisao efekat optikog porasta, mehaniki porast take meri se
mikroskopom ili lupom.

OFSETNA NAVLAKA

NEKOMPRESIBILNA OFSETNA NAVLAKA

KOMPRESIBILNA OFSETNA NAVLAKA

KVALITET NAVLAKE:
-popreno skupljanje
-debljina
-planparalelnost
-hrapavost povrine
-rastezanje
-otpornost prema kidanju
-Kompresibilnost
-Sposobnost odvajanja
-Prenos boje

Mogue kontrole otiska

Obeleje
kvaliteta

Nain kontrole kvaliteta

samo vizuelno
bez kontrolnih
mernih traka

vizuelno i sa
kontrolnom
mernom trakom

ontrolnom
mernom
trakom i
vizuelno

Jednomeran nanos
boje (gustoa)

Punija i otrija
takica

Pomeranje

Dubliranje

Balans sivog
(odstupanje
boja)

Primanje boje

Neistoe,
ogrebotine,
mazanje, greke
papira i sl.

Kontrola kopironja

X - ne ba dobro

O - dobro

# - vrlo dobro

KONTROLA KVALITETA U OTISKU

Kvalitet tampanog proizvoda moe se vriti merenjem samo uporeujui predloak i
gotov otisak
Stepen podudaranja predloka i gotovog otiska zavisi od mnogih faktora: registra,
pasera, tona boje, kontrasta itd
Vizuelno - iskustvom je mogue odrediti u kojoj se meri predloak i konani proizvod
podudaraju
Upotpunjavanje sa nekim pomonim sistemima
Kontrolne merne trake koje imaju i polja koja se mogu meriti
Uticaj grafikog sistema na otisak
1. tamparska forma
2. Valjci za obojavanje
3. Gumeni omota
4. tamparska boja
5. Sredstvo za vlaenje i
6. Materijal za tampu

KONTROLA KVALITETA BEZ KONTROLNE MERNE TRAKE

Oznaka kvaliteta

Pomona sredstva za
vizuelnu kontrolu

Boja tona

Odobreni tabak

Nanos boje

Odobreni tabak

Primanje boje

Odobreni tabak

Jaina rastera

Odobreni tabak, Lupa

Deformacija rasterske take

Lupa

Paser, registar

Registri, krstii, registar

marke, lupa

Mehanika oteenja tampe

Nema pomonih sredstava

UPRAVLJANJE KVALITETOM
Kvalitetom se poinje upravljati u ofsetu jo u reprofotografiji
Pratiti kvalitet otiska i njime upravljati znai kretati se u stalnom zatvorenom krugu, pri
emu se sam proces kontrole odvija kontinualno

Dodatni signalni elementi

Koncentrine krunice za kontrolu registra kod viebojnih radova

FOGRA-nonius merni element pokazuje veliinu deformacije tabaka papira zbog

prevelikog pritiska izmedu ofsetnog i tamparskog cilindra, pogreno odabrane gumene
navlake, pogrenag smera toka vlakanaca papira, prevelikog dovodenja sredstva za
vlaenjei sl

FOGRA-nonius merni element