ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA

IZ PREDMETA

PSIHOLOGIJA
Dr Nikola Rot, Dr Slavoljub Radonji

Priredio: Prof. Milo Vasiljevi , dipl.ing el.

Tehni ka kola a ak, Mart 2011.god.

PSIHOLOGIJA
Prou ava psihi ki ivot na osnovu objektivnog ponaanja i neposrednog subjektivnog iskustva
Psiha:

intelekt (opaanje, u enje, pam enje, miljenje)

emocije (ose anja)

Psiholoke nauke:

Teoretske discipline:
Opta psihologija
Fizioloka psihologija
Razvojna psihologija
Socijalna psihologija
Psihologija li nosti
Primenjene discipline:
Pedagoka psihologija
Klini ka psihologija
Mentalna higijena
Psihologija rada

(psiha)
(razvoj psihi kog ivota od ro

enja do smrti)

(vaspitanje i obrazovanje)

Metode (na ini) psiholokih istraivanja:

Objektivne metode realni podaci (posmatranje)

Subjektivne metode doivljaji (samoposmatranje)

Eksperimentalna metoda sistemsko menjanje uslova neke pojave

Neeksperimentalna metoda sistematsko posmatranje cilja

Tehnike (sredstva) psiholokih istraivanja:

Upitnik pismeni sistem pitanja otvorenog i zatvorenog tipa

Intervju usmena pitanja i odgovori (razgovor)
Skala procene skaliranje pojave ili osobine
Anketa istraivanje grupe pomo u uzorka
Psiho Test proveravanje psihi kih svojstava (sposobnosti, li nosti, znanja)

Organska osnova psihi kog ivota:

Nervni sistem regulie rad organa, dvosmerna veza organizma sa okruenjem, pam enje
Receptori ula
Efektori mii i i lezde

Nervni sistem:
centralni (mozak - modana kora: senzorne, motorne i asocijacione zone i ki mena modina)
periferni (nervne elije i vlakna (neuroni) u ulima i mii ima)
lezde:
sa spoljanjim lu enjem (pljuva na, znojne,...)
sa unutranjim lu enjem u krv
Hipofiza regulie ostale lezde
Nadbubrena (lu i adrenalin) emotivne aktivnosti
titna (tiroidna) regulie metabolizam
Polne (lu e testosteron i estrogen) definiu polne karakteristike

Psihi ki razvoj - razvoj psihi kog ivota

(RAZVOJ = NASLE E + ISKUSTVO)

Filogenetski razvoj psihi ki razvoj vrste (faktori: rad menja ivotnu sredinu, drutveni ivot, govor)
Ontogenetski razvoj psihi ki razvoj pojedinca (faktori: nasle e, sredina, aktivnost pojedinca)
o

Shvatanja ontogenetskog razvoja:

Nativizam
na osnovu nasle a
Empirizam
na osnovu iskustva tj. ivotne sredine
Interakcionizam
na osnovu nasle a i .sredine
Strukturalizam
neuroloka struktura => struktura ponaanja
Biheviorizam
sticanje novog ponaanja => razvoj

PSIHI KE POJAVE (PROCESI, OSOBINE I STANJA)

OSE AJ I OPAAJ
Ose aj ulni podatak postoji u naoj svesti
Opaaj ulni podatak odre enog zna enja (znanje o ulnom podatku) postoji u naoj svesti
Spoljanje drai pojave koje postoje i poti u od spoljanje realnosti i izazivaju ose aje i opaaje
Veze izme u drai i ose aja daju mogu nost saznanja objektivne realnosti !
Zakoni organizacije drai u opaaje:
Zakon blizine
Zakon sli nosti
Zakon simetri nosti i forme
Zakon kontinuiteta zajedni ke sudbine
Iskustvo daje smisao opaajima.
Motivacija daje intenzitet opaajima.
Panja stepen psihi ke budnosti (prilikom opaanja)
Selektivnost, usmerenost i prilago avanje organizma za prijem drai pove avaju panju !
Panja = koncentracija (prilikom razgovora ili miljenja)
Kognitivna obrada informacija prenos i obrada informacija
Kognitivno saznajno ! (saznanje = informacija)
1. Drai trenutno pune ulni (senzorni) registar.((INPUT))
2. Prenos senzorisanih podataka do kratkoro ne memorije u kojoj se vri osmiljavanje kori enjem
podataka iz dugoro ne memorije (malog, ograni enog kapaciteta ne moemo istovremeno vriti vie
osmiljavanja - razmiljanja). ((RAM+CPU))
3. Prenos podataka iz kratkoro ne u dugoro nu memoriju pam enje ! Preduslov prenosa je ponavljanje
ili kodiranje (osmiljavanje). ((HDD))
4. Povezivanje podataka iz kratkoro ne i dugoro ne memorije dovodi do spoljanje reakcije. ((OUTPUT))

"

Opaanje osoba
Opaanje osoba je ocenjivanje emocija i temperamenta (crta li nosti).
Opaanje emocija:
zrazom lica (facijalna ekspresija).
Emocije se izraavaju trenutnim izraz
Glavne (i naj e e) emocije: sre a, alost, strah, iznane enje, gnev(ljutnja) i ga enje.
(temperamenta):
Ocenjivanje crta li nosti (temperamenta)
Vri se na osnovu trajnih crta lica (fizionomija lica).
Karakteristi ni temperamenti vezani za karakteristi ne fizionomije:
1.
2.
3.
4.

tune crte lica

Melanholik mekane,, tun
Kolerik ozbiljne, otre, ljute crte lica
Flegmatik oputene,, pospane crte lica
Sangvinik pravilne, smirene crte lica

Ocene na osnovu crta lica su nepouzdane i verovatno pogrene !

Ocena na osnovu postupaka je pouzdanija.
Prva impresija nepouzdana i promenljiva.
Greke u opaanju osoba:
Tri razloga:

1. Malo sigurnih, ulnih podataka

2. Pristrasnost ocenjiva a
3.
inioci koji ometaju objektivnost opaanja

Sistematske (redovne) greke:

1.
2.
3.
4.
5.

Halo efekat na osnovu prve impresije

Li ne teorije neke osobine uvek idu zajedno
Neopravdane funkcionalne analogije psihi ke na osnovu fizi kih osobina
Upro avanje isticanje samo nekih osobina
Stereotip osobine vezane za zanimanje, poloaj, naciju (etni ki stereotip),...

Atribucija zaklju
aklju ivanje o uzrocima ponaanja.

Tu a ponaanja se objanjavaju unitranjim uzrocima.

Vlastito ponaanje se objanjava spoljanjim uzrocima.

U ENJE
Tradicionalno usko shvatanje:
Svesna namerna aktivnost u cilju sticanja znanja koja se izvrava namernim ponavljanjem.
Dananje ire shvatanje:
Trajna promena (ponaanja) li nosti koja se manifestuje u njenoj aktivnosti i koja je rezultat prethodne
aktivnosti.
Nasle e + u enje = razvoj !
Vrste u enja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Senzitizacija i habituacija
Uslovljavanje
Instrumentalno u enje
U enje uvi anjem (miljenjem)
U enje po modelu
Sticanje motornih vetina
Verbalno u enje

1. Senzitizacija i habituacija (u enje ponaanja kao reagovanja ili ne reagovanja na drai)

Senzitizacija reagovanje na drai

Habituacija privikavanje (da se ne reaguje na drai)

2. Uslovljavanje (uzrok ponaanja u uslovnoj drai)

Klasi no uslovljavanje
Pavlovljev ogled: Pas se hrani uz metronom i lu i pljuva ku.
hrana bezuslovna dra
metronom uslovna dra
pljuva ka bezuslovna ili uslovna reakcija (zavisi od vrste drai)

Pavlov

Vrste uslovnih reakcija:

reakcije unutranjih organa
motorne reakcije
imunoloke reakcije
emocionalne uslovne reakcije

Emocionalno uslovljavanje:
Ogled sa malim Albertom (beba):
Strah od belog pacova (uslovna dra), zbog jakog zvuka (bezuslovna dra).

Votson i Rajner 1920.

Karakteristike emocionalnog uslovljavanja:

Nastaje brzo
Lako se iri, uoptava (u smislu uslovnih drai)
Teko se gasi
Neutralne drai, prisutne u trenutku emocije, se vezuju za tu emociju i kasnije izazivaju tu emociju.

Primer emocija kao uslovnih reakcija su fobije, simpatije i antipatije:

Klaustofobija strah od zatvorenog prostora (rovovi u prvom svetskom ratu).

Agorafobija strah od otvorenog prostora tj. samo e (sama oplja kana na ulici).

Simpatija svi a mi se neko kao biva ljubav.

Antipatija ne svi a mi se neko kao bivi lo partner.

3. Instrumentalno u enje (uzrok ponaanja je nagrada ili kazna)

U enje pomo u pokuaja i greaka tj. pomo u nagrada i kazni postupno u enje.
Torndajkov ogled:
Gladna ma ka otvara kavez povla enjem om e i stie do hrane.

Torndajk, XIX vek

Zakon efekta:
Slu ajni uspeni pokuaji se u e, a slepi pokuaji se eliminiu.
Taktika instrumentalnog u enja:
eljeno ponaanje nagraditi, a nepoeljno ponaanje kazniti.
4. U enje uvi anjem (reavanje problema uvi anjem, tj. miljenjem inteligentno u enje)
U enje osmiljavanjem novih na ina za ostvarenje novog ponaanja naglo u enje.
Kelerov ogled:
Majmun u kavezu uzima tap da bi dohvatio bananu van kaveza.

Keler

Objektivni znaci uvi anja razumevanja i miljenja:

1.
2.
3.
4.

Naglo reenje
Namerno reenje
Zapam eno reenje
Nau eno reenje

posle neuspelih pokuaja majmun se smiri, a nakon toga se naglo ozari.

ide najkra im putem, pravo do tapa i dohvata bananu.
kada se ponovi problem, majmun ne ponavlja greke, odmah reava problem.
sli an problem, majmun reava po istom principu.

U enje uvi anjem je najefikasnije !

5. U enje po modelu (kopiranje uzora)
Imitacija kopiranje spoljnih vidljivih ponaanja
Identifikacija kopiranje unutranjih svojstava (karakter, sistem vrednosti,...)
Preduslovi u enja po modelu:
mora da postoji uzor (model)
u enik je motivisan
u enik posmatra i pamti osobine uzora
u enik je sposoban da imitira uzor
u enik se ponaa kao uzor (nau eno !)

6. Sticanje motornih vetina

Psiholoki momenti kod sticanja vetina:
Upoznavanje vetine - posmatranjem uzora ili verbalnim opisom
Ponavljanje - pojedinih radnji i sklapanje u celinu, a izvo enje se automatizuje
Spoznaja rezultata - tj. postojanje povratne informacije o uspenosti
7. Verbalno u enje (u enje verbalnog gradiva)
Vrste verbalnog u enja:
U enje napamet memorisanje
U enje s razumevanjem u enje uvi anjem, razmiljanjem

Transfer u enja (primena znanja)

Prenos u enja, tj. dejstvo ranijeg u enja na kasnije u enje.

Pozitivno dejstvo transfera ranije nau eno olakava u enje

Negativno dejstvo transfera ranije nau eno oteava u enje (izaziva zaboravljanje)

Problemi transfera u enja:

1. Problem razvijanja psihi kih funkcija vebanjem tj. ponavljanjem
Jednostavno ponavljanje ne dovodi do razvijanja psihi kih funkcija (opaanja, miljenja,...) !
2. Problem primene znanja (u novim situacijama)
Zakoni primenljivosti znanja:
Uopteno, generalizovano znanje je primenljivije
Treba se osloboditi ustaljene zablude da je pravilna verbalna reprodukcija osnovno merilo znanja i njegove primenljivosti !

Znanje je generalizovano:
ako je zasnovano na ve em broju primera
ako je primenljivo na ve em broju slu ajeva
Znanje je primenljivije ako su u enici do znanja doli sami u enjem putem otkri a, u enje
uvi anjem, inteligentno u enje
Primenu znanja treba uvebavati, transfer se ne e javiti spontano (zlatno pravilo transfera)

Pam enje
Pam enje je trajanje nau enog, stvaranjem trajne promene u nervnom sistemu.
Tri manifestacije (nivoa) pam enja:
Reprodukcija se anje
Rekognacija prepoznavanje
Uteda pri ponovnom u enju
Kratkoro no pam enje javlja se neposredno posle utiska (neposredno pam enje) i traje kratko (10-20sec).
Dugoro no pam enje zavisi od: panje u enika, trajanje ili ponavljanje utiska, osmiljavanja utiska (dobro
pamtiti zna i razmiljati o onome to se u i)
&

Kvalitativne promene u pam enju

Se anje je vie rekonstrukcija nego reprodukcija. Najbolje se pamte:
Osnovna ema
Istaknuti detalji

Racionalizacija pam enja = osmiljavanje sadraja

Asimilacija kod pam enja osmiljavanje na osnovu starog iskustva

Bartletov ogled: Predstave oficira su se vremenom menjale u pravcu tipi nih shvatanja o oficirima.

Bartlet

Psihologija pam enja i problemi svedo enja

Problem svedo enja je nije u opaanju, ve u pam enju !

Sugestivna pitanja:
Brzina smrskanih automobila ?
Stres i strah oteavaju pam enje
Pogrena identifikacija:
Siledija je lice sa TV-a u trenutku silovanja.

Zaboravljanje
Zaboravljanje je slabljenje i nestajanje nau enog.
Zaboravljanje je vremenom sve sporije !
(Nau eno pre mesec dana se ne e sutra zaboraviti.)

Zaboravljanje razli itih vrsta gradiva je razli ito:

Smisaono gradivo se sporije zaboravlja !

Kriva zaboravljanja:

Uzroci zaboravljanja

Spontano zaboravljanje ne ponavljanje tj. ne upotrebljavanje

Aktivno zaboravljanje interferencija gradiva (me usobno sukobljavanje gradiva)
1. Proaktivna inhibicija - ranije nau eno ometa sadanje u enje !
2. Retroaktivna inhibicija - sadanje u enje ometa pam enje ranije nau enog !

o --- #
# --- o

Uzroci retroaktivne inhibicije (aktivnog zaboravljanja):

Sli nija gradiva se me usobno vie ometaju (meaju, brkaju).
Vremenski razmak izme u dva u enja smanjuje ometanje
Razgrani avanje gradiva uo avanje razlika smanjuje ometanje
Organizovanost u smisaone celine smanjuje ometanje

'

Pretpostavke o ve itosti pam enja:

Hipermnezija iva se anja (odmotavanje) u situacijama opasnim po ivot

Hipnoti ka hipermnezija se anja pod hipnozom
Elektri na draenja kore velikog mozga vra anje zaboravljenog
Potiskivanje mehanizam odbrane od negativnih se anja tj. selektivna amnezija

Zaklju ak:

Nema zaboravljanja, postoji trajna nesposobnost reprodukcije !

PSIHOLOKI USLOVI USPENOG U ENJA SPOSOBNOST U ENJA

Sposobnost u enja = inteligencija (preteno memorisanje ili preteno shvatanje ?)
Inteligencija se ne izjedna ava sa memorisanjem, ve sa razumevanjem i shvatanjem odnosa !
Motivacija za u enje
Jerks Dodsonov zakon:
Jerks, Dodson 1908.
Motivacija poboljava u enje samo do odre ene optimalne ta ke, nakon toga motivacija slabi u enje.
Uticaj motivacije na u enje:

Motivacija pove ava panju psihi ku budnost

Motivisan u enik vri dublju obradu informacija (gradiva)

Vrste motivacije za u enje:

Unutranja motivacija motivi poti u iz sadraja gradiva koje se u i

Radoznalost, kvazipotreba (ima da ga reim...), kognitivni nesklad (protivre nost ranijim saznanjima),...

Spoljanja motivacija motivi ne poti u iz sadraja gradiva koje se u i

Ekonomski motiv, obzir prema roditeljima, sujeta, nagrade, kazne, takmi enje,...

Namera da se u i (namera = odluka)

Namera omogu uje uspeno u enje. (Potreban, ali ne i dovoljan uslov ! (osim za nenamerno u enje))

Namerno u enje postoji namera memorisanja

Nenemarno u enje ne postoji namera memorisanja, ve se vri duboka prerada informacija !

Stepen aspiracije tj. ambicija (tenja) odre uje krajnji domet u enja !
Fizi ki i fizioloki uslovi u enja
Fizi ki uslovi: klimatski uslovi, meteoroloki uslovi, buka, zadimljena prostorija, radni prostor,...
Fizioloki uslovi (organski uslovi) : bolest, umor, glad,...

Radne navike
Radna navika podrazumeva plan rada !
Zlatno pravilo sticanja radnih navika: Ne odlai izvrenje obaveza ! (to moe danas ne ostavljaj za sutra.)
Metode (ili tehnike) uspenog u enja

Osmiljavanje
opte ideje i principi se najbre u e i najdue pamte.
Dobro u iti = misliti o onome to se u i
Opti pregled gradiva uvid u celinu
Sam sebi postavi pitanja o nau enom
U enje po delovima i u enje celine
Kombinovano prvo uvid u celinu, pa podela na delove
Vremenski raspore eno u enje
Kod neosmiljenog gradiva - trajnost je ve a
Nije dobro kod osmiljenog gradiva i kod reavanja problema
Aktivno u enje u enje sopstvenom aktivno u
objanjavanje drugima
presliavanje
Presliavanje aktivan napor da se setimo nau enog
Korisno kod doslovnog pam enja bubanje
Presliavanje moe biti: glasno i doslovno, svojim re ima, u sebi, pismeno.
Presliavanje ne treba redom, ve po vanosti
Presliavati se treba: to ranije, samostalno, posle svake manje celine, na kraju celog gradiva.
Pregled pro itanog gradiva vri se itanjem (za razliku od presliavanja)
Vae isti principi kao i za presliavanje
Ponavljanje
Vri se obnavljanje nau enog (pre zaboravljanja, pa sve re e)
Podvla enje samo glavne ideje i vani detalji
Ne pri prvom itanju
Pravljenje zabeleki
Izvod (u obliku skice) u izvodu samo najvanije, isti e se struktura gradiva (na inom tampe,
uvla enjem teksta, numerisanjem celina,...), izvod omogu uje brzo i efikasno ponavljanje gradiva
Rezime (u obliku neprekidnog teksta) skra eni sadraj bitnih stvari

Organizacija procesa u enja

1. Prethodni pregled uvid u celinu gradiva
2. Prvo itanje i Podela gradiva u manje celine
3. Obeleavanje zna ajnih mesta
4. Drugo itanje sa pitanjima koje u enik postavlja sam sebi
5. Kratak pregled celina prilikom itanja
6. Zavrni pregled gradiva presliavanjem i itanjem (7)
7. Podvla enje
(6)
8. Izvod ili rezime
9. Prvo ponavljanje nekoliko dana posle
10. Slede a ponavljanja nakon duih intervala

MILJENJE
Miljenje je shvatanje odnosa izme u dva elementa !
Dva osnovna oblika miljenja:

Spirman

1. Shvatanje odnosa izme u dva elementa

2. Na osnovu jednog elementa i odnosa se dolazi do drugog elementa (matrica kao test inteligencije)
Majerov ogled:
Tri letve, dve kocke prikljetiti izme u poda i plafona.

Majer

Direkcija model traganja za reenjem, tj. na in pristupa problemu

Sugestija usmerava izbor direkcije.
Skrivena direkcija formulacija zadatka skriva pravu direkciju (4 trougla od 6 ibica)
Opis misaonog toka:
1. Uo avanje (shvatanje) problema
2. Stvaranje direkcije
3. Javljanje hipoteze
4. Provera hipoteze

Stvarala ko miljenje stvaralatvo

Najstroi kriterijum:
Blai kriterijum:

(umetni ka dela, nau na otkri a, tehni ki pronalasci)

Stvaranje originalnog dela prvi put u istoriji.

Stvaranje originalnog dela bez obzira na prethodna sli na dela.

Faze stvarala kog miljenja:

1. Priprema preparacija
2. Inkubacija
3. Inspiracija
4. Provera verifikacija

(sticanje neophodnih znanja, eksperimentisanje, prvi pokuaji,...)

(stvaralac ne radi nita nesvesno miljenje)
(iznenadno, spontano javljanje ideje)

Vrste miljenja:
1. Imaginativno divergentno (stvarala ko)
(mata i to vie reenja)
stvara se objektivna tvorevina (pesme, slike, muzika,...)
ne stvara se objektivna tvorevina (matanje, fantaziranje, snovi,...)
2. Realisti ko konvergentno (logi ko)

(realnost, istina i jedinstveno reenje)

Razvoj miljenja
Pijaeov opis intelektualnog razvoja:

an Pijae

1. Stadijum senzomotorne inteligencije (0 2 god.)

Ponaanje je reakcija na drai.
2. Preoperacioni stadijum (2 7 god.)
Simboli ki procesi predstavljanje odsutnih objekata i razvoj jezika.
3. Stadijum konkretnih operacija (7 11 god.)
Logi ke operacije vezane za konkretne objekte i situacije.
4. Stadijum formalnih (zamiljenih) operacija (11 - >)
Adolescent ponaa se kao odrastao ovek.
Intelektualne sposobnosti
Inteligencija:
- sposobnost prilago avanja novim situacijama kori enjem starog iskustva !
(reavanje novih situacija shvatanjem bitnih odnosa u datoj situaciji miljenjem !)
Merenje sposobnosti (inteligencije)
Bine-Simonov umni koli nik je koli nik izme u umnog i kalendarskog uzrasta (x100) !

Bine Simon 1905.

Umni uzrast: umna godina se prezentuje pomo u 6 zadataka za odre eni kalendarski uzrast.
Spirmanova teorija dva faktora inteligencije:
1. G faktor opti faktor
2. S faktor specifi ni faktor

Spirman

(shvatanje odnosa (miljenje) i apstraktno miljenje)

(pam enje, mehani ka sposobnost, muzi ka sposobnost,...)

Terstonova teorija faktora inteligencije:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Terston

W faktor Word faktor (re itost)

V faktor Verbalni faktor (razumevanje verbalnog zadraja)
N faktor Numeri ki faktor (sposobnost manipulisanja numeri kim podacima)
S faktor Space prostorni faktor (orjentacija u prostoru)
M faktor Memorijski faktor (pam enje)
P faktor Perceptivni faktor (opaanje)
R faktor Rezon faktor (shvatanje odnosa, principi, zakonitosti,...)

Gilfordova struktura intelekta:

Gilford

Vie od 50 faktora klasifikovanih prema psihi kim operacijama:

Individualne razlike
Umni koli nik

Prose na inteligencija
Normala inteligencija
Umno zaostale osobe
Debili
Imbecili
Idioti
Talentovane osobe

90 110
70 130
ispod 70
50 70
20 50
0 20
iznad 130 (do 200)

Inteligencija je potreban ali ne i dovoljan uslov velikih dostignu a.

EMOCIJE
Unutranji doivljaj spoljanje realnosti !
Emocije se sastoje od tri pojave (promene):
1. Fizioloke promene (puls, pritisak, disanje,adrenalin,...)
2. Promene ponaanja (mimika, pokreti, gestovi, drhtanje,...)
3. Unutranji doivljaj emocije subjektivni doivljaj
Ose anje stanje prijatnosti ili neprijatnosti
Emocija doivljaji: radost, tuga, strah,...
Afekat nagla, jaka emocija sa burnim tokom: strah, bes, velika radost,...
Raspoloenje manje intezivno dugotrajno emocionalno stanje
Sentiment trajna struktura u nervnom sistemu: mrnja, ljubav,... (pod odre enim uslovima javlja se ose anje)
Shvatanje emocija
Klasi no shvatanje:
Dems-Langeova teorija:
Kognitivna teorija (ahter: injekcija adrenalina):

opaaj
> emocija
> telesne promene
opaaj
> telesne promene > emocija
Nema emocije bez saznajne komponente !

Sloene (meane) emocije: strahopotovanje, prekor, saaljenje, kajanje, divljenje,...

Razvoj emocija kod dece
Razvoj emocija zavisi od:
nasle a
(Albert se plai buke)
u enja
(Albert se plai belog mia)
iskustva
(Albert se plai bele boje)

Votson-Rajnerov eksperiment 1920.

Razvoj emocija kod dece je hronoloki uvek isti: uzbu enje, nezadovoljstvo, zadovoljstvo,strah, ljubav...
De ije emocije su intezivne i kratkotrajne.
Razvoj emocija kod adolescenata
Adolescencija period najve ih i najbrih promena oveka (10. 20.god) i gra enje li nog identiteta.
Rani adolescent (10-15.) je prema roditeljima i koli buntovnik, a prema drutvu konformista (zastupa stavove).

"

Moralna ose anja

Moralna radnja se ne vri iz ose anja, ve iz dunosti (potovanje moralnih principa)!
Etika brige:

Kant

(Etika nauka o moralu, eti ki=moralno)

Prosocijalno ponaanje dela korisna drugima

Altruisti ko ponaanje dela korisna drugima bez o ekivanja koristi za sebe

Empatija (saose anje, pomaganje drugima u nevolji) je uro ena i poti e iz roditeljskog instinkta.

Mek Dugal XX

Tri stadijuma moralnog ponaanja (razvoj morala):

Kolberg XX

1. Dete se bori za nagrade, izbegava kazne,

2.
ovek se bori za socijalno odobravanje, izbegava socijalnu osudu
3.
ovek potuje tako izgra ene moralne principe bez obzira na kazne, nagrade, socijalno odobravanje ili
osudu !
Estetska ose anja opaanje lepote dela, a ne sadraja.
Umetni ka lepota lepo prikazivanje lepih ili runih stvari (estetski lepa slika rune ene i runa slika lepe ene)
Me uli na naklonost (i nenaklonost)
Naklonost je pozitivan odnos prema nekoj osobi i ima tri komponente:
1. Kognitivni deo saznanje o pozitivnim osobinama te osobe
2. Konativni deo pozitivni voljni postupci prema toj osobi
3. Emocionalni deo pozitivna ose anja prema toj osobi
Faktori naklonosti:
1. Sli nost
2. Temperament - crte li nosti
3. Njena ocena o nama
4. Ostvarenje namera i ciljeva prema njoj
Ljubav
Ljubav je vii stadijum naklonosti kao:
Trenutno emocionalno stanje (kao intezivno lepo ose anje)
Trajno emocionalno stanje (kao sentiment pod odre enim uslovima javlja se ose anje)
Vrste ljubavi:
Roditeljska
Prijateljska
Romanti na (prema osobi suprotnog pola uz seksualnu elju)
Zna aj emocija za mentalno zdravlje
Svaka organska bolest ima psiholoko poreklo !

Trauma
Trauma je preplavljenost snanim draima koje izaziva neprijatno psihi ko stanje !
Posttraumatski poreme aj:
1. Stresni posttraumatski poreme aj situacije sli ne preivljenoj traumi izazivaju stres.
2. Opta posttraumatska otupljenost gubitak interesovanja za deavanja, otu enost, nesposobnost,...
Stres
Stres je reakcija organizma na zahtev za novim prilago avanjem. (Inteligencija je sposobnost prevazilaenja stresa)
Seli

Stresor stresna situacija koja zahteva novo prilago avanje

Stres reakcija na stresnu situaciju

Stresor moe biti:

Fizi ke prirode povrede, bolest, hladno a,...
Psiholoke prirode snane emocije (i pozitivne i negativne), preteran rad, buka,...
Adaptacioni sindrom
Adaptacioni sindrom - odbrambeni procesi organizma izazvani stresorima, odvija se u tri faze:
1. Uzbuna, alarm izazvan stresorom
2. Otpor stresoru
3. Slom, ako otpor ne potisne dejstvo stresora
Psihosomatske posledice stresa: pritisak, e er, ir, infarkt,...
Anksioznost
Anksioznost je strepnja, unutranji strah, neopravdan strah (izazvan uslovnom drai).
Vrste straha:
Realan strah
Neurotski strah (iracionalan, preteran strah)
Anksioznost (strah koji nema izvor u spoljanjoj situaciji unutranji strah)
Vrste anksioznosti:

Slobodno lebde a anksioznost plaljivo i ekivanje karakteristi no za anksiozne li nosti

Fobije anksioznost vezana za spoljanji objekat (posledica emocionalnog uslovljavanja)
Pani ni anksiozni napad iznenadni snaan napad straha bez spoljanjih razloga
Telesna anksioznost hroni ni, dugotrajni simptomi (smetnje, teko e,...)

Psihosomatska oboljenja oboljenja izazvana psihi kim uzrocima, poreme aji !

MOTIV

(MOTIV = STE ENA POTREBA, Instikt uro ena potreba)

Motiv ste ena potreba koja pokre e aktivnost. (Ui pojmovi: potreba, nagon, elja, tenja, namera).
Potreba je nedostatak.
Organska (fizioloka) potreba fizi ki nedostatak u organizmu.
Psiholoka potreba psiholoki nedostatak.
Nagon je svesno doivljena potreba (glad, e , seks).
elja je potreba sa jasnom predstavom cilja koji zadovoljava potrebu.
Tenja je potreba sa neodre enim ciljom zadovoljenja. Neodre eni motiv.
Namera je odluka. Podrazumeva postojanje motiva, prihvatanje motiva, postavljen cilj.

Homeostazni (fizioloki) motivi

- NII MOTIVI

Uro eni motivi koji po ivaju na organskim (fiziolokim) potrebama (glad, e , seks, kiseonik, san, pranjenja,...)
Organski nedostaci
Organski vikovi
Homeostaza je telesna ravnotea izme u potrebnog i postoje eg (voda u organizmu).
Karakteristike homeostaznih motiva (Motivacioni homeostazni ciklus):
1. Neprijatno draenje, napetost (e )
2. Pokretanje aktivnosti (traimo vodu)
3. Vra anje u ravnoteu, eliminisanje napetosti (pijemo vodu)
4. Prijatna dra kao posledica otklanjanja neprijatne drai
Seksualni motiv
Organski (fizioloki) motiv povezan sa emocijom ljubavi.
Evolucija seksualnog nagona:
1. Nagon produenja vrste
2. Nagon kontrolisan hormonima
3. Nagon kontrolisan seksualnim draima (vizuelne, taktilne (neposrednim kontaktom), slune)
Roditeljski motiv
Materinski motiv ja i od gladi i e i. Roditeljski motiv razvija snano ose anje ljubavi, nenosti i brige.

Nehomeostazni (emocioni) motivi

- VII MOTIVI

Emocije sa motivacionim karakterom, aktivnost, ulna stimulacija, radoznalost,...

Karakteristike nehomeostaznih motiva:
1. Nema doivljaja neprijatnosti,
2. Pokretanje aktivnosti u cilju nove stimulacije (pove anje draenja),
3. Prijatnost nije posledica otklanjanja neprijatnosti

Motivi intelektualnog rada (u enja)

Unutranji motivi proisti u iz sadraja u enja

Spoljanji motivi ekonomski, uspeh, isticanje,... (ne proisti u iz sadraja u enja)

Prijatnost kao pokrata aktivnosti HEDONISTI KA motivacija

Osnovni motiv ovekove delatnosti je sopstvena korist (utilitarizam) i zadovoljstvo (hedonizam) !

Frojd

Li ni motivi
Motivi koji pove avaju vrednost sopstvenog JA.
Pove anje sopstvene vrednosti u sopstvenim o ima samopotvr ivanje, afirmacija, li ni razvoj,...
Pove anje sopstvene vrednosti u o ima drugih potovanje, ugled, bolji, slavan, mo nad drugima.
Motiv postignu a
Tenja da se postigne neto vredno. To je li ni motiv koji ima drutveni zna aj.
Drutveni motiv
Motivi koji zahtevaju veze sa drugim ljudima.

Pozitivni saradnja, pomo , upoznavanje, zbliavanje,...

Negativni agresivnost, sebi nost, neprijateljstvo,...

Agresivnost
Tenja za nanoenjem tete, povrede ili unitenjem.
Agresivnost je uro ena.

Lorenc

Agresivnost kao:
samostalni motiv (napad)
reakcija na frustraciju (odbrana)
Sticanje motiva i funkcionalna autonomija motiva
Sociolizacija motiva promena na ina zadovoljenja motiva pod uticajem drutva.
Funkcionalno autonoman motiv motiv kao sredstvo za postizanje cilja postaje cilj sam za sebe (baba se
minka, mornar plovi, ovek ne e u penziju).
Hijerarhija motiva (po zna aju)
1.
2.
3.
4.
5.

Maslov

Fizioloke potrebe
Potrebe za sigurno u
Potreba za ljubavlju
Potreba da nas cene (i da se samocenimo)
Potreba za samoostvarenjem (razvijanje sopstvenih potencijala ovek mora da bude ono to moe !).

Vie potrebe se javljaju kada su nie potrebe zadovoljene !

&

STAVOVI, INTERESOVANJA, VREDNOSTI

STAVOVI
Stav izrazito pozitivan ili negativan odnos prema ne emu.
Stav moe biti li ni ili drutveni (socijalni).
Tri karakteristike stavova:
1. Direktivni (za i protiv) i dinami ki (podsti u dejstvo) karakter
2. Stav integrie kognitivnu (saznajnu), emocionalnu i konativnu (voljnu) mentalnu funkciju
3. Stav je ste ena dispozicija (trajna pretpostavka) formirana na osnovu iskustva
Faktori koji uti u na formiranje stavova:
1. Grupa kojoj pojedinac pripada
2. Osobine li nosti i njeni motivi (potrebe)
3. Informisanost
Odravanje stavova zavisi od funkcionalnog karaktera stava (stavom ostvarujemo neki cilj).
Menjanje stavova zavisi od stalnosti faktora formiranja stavova.
Delovanje stavova: pozitivno delovanje na aktivnosti koje su u skladu sa sopstvenim stavovima i obrnuto.
Konformizam zastupanje stavova grupe kojoj pripadamo.
Prakti no konformiranje stav grupe razli it od li nog stava
Potpuno konformiranje stav grupe se poklapa sa li nim stavom
Predrasude stavovi koji nisu zasnovani na injenicama.
Pozitivne predrasude
Negativne predrasude (etni ke, rasne, verske predrasude,...)
Borba protiv predrasuda:
zakon protiv ispoljavanja predrasuda
informisanje o neopravdanosti predrasuda
sistematsko vaspitanje protiv predrasuda
Interesovanja spremnost za bavljenje aktivnostima i zadovoljstvo u tome

(zainteresovan = spreman)

Strast veoma intenzivna interesovanja (koja zaokupljaju)

Hobi neprofesionalna interesovanja u slobodno vreme
Vrednosti posebno vaan, pozitivan i trajan odnos prema ne emu (obuhvata vie stavova).

Personalne vrednosti vane za pojedinca

Socijalne (drutvene) vrednosti vane za drutvo

Formiranje interesovanja i vrednosti:

Vri se kroz razvoj od deteta, preko adolescenta, do zrele li nosti sa izgra enim interesovanjima i vrednostima.

'

Propaganda saoptenje kojima se nastoji izmena tu ih stavova.

Dva principa uspene propagande:
Privu i panju na propagandnu poruku
Izazvati motivisanost za prihvatanje propagandne poruke
(propagandni objekat se povezuje sa nekim dopadljivim motivom)
Glasine namerno konstruisane neta ne tvrdnje koje se lako i brzo ire (mogu biti i spontane)
Namerne glasine su vano oruje psiholokog rata.(Izazivaju psiholoku slabost, nezadovoljstvo, nepoverenje,.)
Javno mnjenje stavovi stanovnitva o drutvenim pitanjima. (Formira se masmedijima !)
FRUSTRACIJE I KONFLIKTI
Nemogu nost zadovoljavanja svojih motiva (potreba).
Frustracija

sukob motiva i prepreke.

Motiv se ( ak ni dugotrajnim naporom) ne moe zadovoljiti zbog spoljanje prepreke !

Konflikt

sukob dva motiva.

Motiv se ne moe zadovoljiti jer se jedan motiv suprotstavlja drugom !

Izvori frustracija:
1. Fizi ka prepreka
2. Socijalne, drutvene prepreke (drugi ljudi)
3. Sopstvena prepreka (nesposobnost, kukavi luk, nedostatak samopouzdanja...)
Vrste konflikata:
1. Konflikt dvostrukog privla enja
Odabrati jedan od dva privla ana cilja, od dva dobra izabrati jedno !
Neminovna neprijatnost: mora se odbaciti jedan privla an cilj.
2. Konflikt dvostrukog odbijanja
Odabrati jednu od dve neprijatne stvari, od dva zla izabrati manje !
Upranjava se i tre e reenje: beanje iz situacije i naputanje oba zadatka.
3. Konflikt privla enja i odbijanja ambivalentnost
Postoji i privla enje i odbijanje prema istom motivu !
Reakcije na frustracije i konflikte:
1. Pove anje pozitivnih napora realisti ka reagovanja
Pove anje napora
Promena pristupa (direkcije)
Promena cilja
Agresivno ponaanje - kao posledica dugotrajne i uporne frustracije
(moe do i do premetanja agresije na drugi cilj !)

2. Odbrambeni mehanizam manje realisti ka reagovanja

ovekovo JA se brani od spoljanjih opasnosti i od sopstvenih elja.
Nesvesna reakcija na frustracije i konflikte u cilju obezbe ivanja samopotovanja ili potovanja.
Racionalizacija odbrana novim na inom ponaanja u koje veruje i opravdava
Vrste racionalizacije:
Kiselo gro e (umanjiti zna aj (vrednom) nedostinom cilju)
Sladak limun (uve ati zna aj (nevanom) lako dostinom cilju)
Identifikacija li ni neuspeh se ublauje identifikovanjem sa drugom osobom ili grupom
(danas niko nije poloio ispit !)
Projekcija lano pripisivanje sopstvenih elja
(nemam uspeha kod devojaka, pa uobraavam da me devojke progone)
Potiskivanje odbrana od nedozvoljenih elja koje nisu u skladu sa vlastitim sistemom vrednosti.
Reakciona formacija potiskivanje + suprotno ponaanje (ulizivanje, lihtanje)
Regresija ponaanje karakteristi no za raniji uzrast
Sublimacija negativna energija usmerena na socijalno prihvatljive aktivnosti (agresivni sportsta)
Negiranje ili odricanje psihi ka odbrana odbacivanja, nepriznavanja opasnosti(beg od realnosti)

LI NOST

Li nost celokupnost ponaanja neke osobe, tj. sistem osobina koji odre uje na in ponaanja.
Osobine li nosti personalne dispozicije (trajne pretpostavke) u na inu ponaanja.
Li nost je sistem dispozicija ponaanja koji odre uje ponaanje. (???!!!???)

Problemi koje prou ava psihologija li nosti:

1. Struktura li nosti (sastav i me usobne veze osobina)
2. Dinamika li nosti (pokreta aktivnosti = motiv (potrebe))
3. Razvoj li nosti (nasle e, aktivnost, sredina)

STRUKTURA LI NOSTI
Li nost je sistem optih trajnih osobina crte li nosti
Postoje tri vrste crta li nosti:
1. Crte temperamenta ozna avaju na in delovanja pojedinca.
2. Crte karaktera ozna avaju razloge delovanja pojedinca.
3. Crte sposobnosti ozna avaju umenost delovanja pojedinca.

Kako ?
Zato ?
Koliko dobro ? (inteligencija)

Li nost je potpuno odre ena temperamentom, karakterom i inteligencijom !

Temperament
Temperament je na in emocionalnog reagovanja na drai i situacije.
Vrste temperamenta Hipokratova klasifikacija:
1.
2.
3.
4.

Kolerik koleri ki temperament

Sangvinik sangvini ki temperament
Melanholik melanholi ki temperament
Flegmatik flegmati ki temperament

(brz i jak)
(brz, a slab)
(spor, a jak)
(spor i slab)

Temperament je ve im delom nasle en.

Karakter
Karakter je moralna strana li nosti iskazana voljnim (konativnim) osobinama.
Vrste karakternih crta:
1.
2.
3.
4.

Opte karakterne crte odlu nost, upornost, hrabrost,...

Socijalne karakterne crte tolerancija, humanost,...
Radne karakterne crte marljivost, odgovornost,...
Sopstvene karakterne crte skromnost, samokriti nost,...

Karakter se ve im delom sti e iskustvom.

Sposobnosti
Sposobnost je obdarenost u raznim oblastima delovanja.
Opta sposobnost (za snalaenje u novim situacijama) je inteligencija.
Telesne osobine kao faktori li nosti
Telesne osobine ne uti u na psihi ke osobine, ali svest o sopstvenom izgledu i reagovanje drugih uti e.
Svest o sebi
ovek je nerealan u ocenama vlastitih osobina.
Identitet je naa svest da smo u razli itim situacijama ista li nost.
Svest o sebi identitet zavisi od ocene drugih o nama.

"*

Psiholoki profil psiholoki tip

Psiholoki profil je na in prikazivanja li nosti preglednim izlaganjem karakteristi nih crta li nosti.
Do psiholokog profila se dolazi faktorskom analizom:
Tipologija i tipovi li nosti

Hipokratova tipologija (kolerik, sangvinik, melanholik, flegmatik)

Hipokrat

Jungova tipologija:

Jung

1. Introvertne li nosti (okrenute sebi, unutranjem svetu)

2. Ekstravertne li nosti (okrenute drugima, spoljanjem svetu)
3. Ambivertne li nosti meani tip li nosti (ve ina ljudi !)
Sindromni tip li nosti
Sindrom grupa osobina koja se kod pojedinca javlja esto i zajedno

Sindrom kompulsivnosti pedantnost, upornost, urednost

Sindrom autoritarnosti pot injavanje, potovanje, krutost, formalizam, agresivnost

Modalni tip li nosti

Modalni tip li nosti obuhvata e e osobine ve eg broja ljudi (nacije, profesije, klase, sloja,...).
DINAMIKA LI NOSTI
Dinamoka li nosti prou ava pokretanje i usmeravanje li nosti i njenih aktivnosti.

Uro ene pokreta ke snage instikti

Ste ene pokreta ke snage motivi

Podsticaj - objekti i situacije koji aktiviraju pokreta ke snage (novac,...)

Volja i odlu ivanje
Volja doivljaj sposobnosti izbora motiva, ciljeva i na ina ostvarenja ciljeva.
Delatnost je sistem voljnih radnji.
Odluka doivljaj prihvatanja odre enog cilja kao svrhe i samog sebe kao uzroka akcije.
Faze procesa odlu ivanja:
1.
2.
3.
4.

Doivljaj potrebe i teko e ispunjenja cilja

Svest o okolnostima, uslovima
Traenje mogu ih reenja i ocena prednosti i nedostataka
Prihvatanje jednog od mogu ih reenja

"

RAZVOJ LI NOSTI
Postepene promene organizma zasnovane na nasle u i iskustvu (aktivnosti i sredini).

Filogenetski razvoj razvoj vrste

Ontogenetski razvoj razvoj pojedinca

Razvoj u enjem je delotvoran tek nakon sazrevanja naslednih osobina !

Socijalizacija
Socijalizacija promena ponaanja (u enje) delovanjem socijalnih faktora (kontaktima sa drugim osobama).
Socijalizacija omogu ava:
razvoj li nosti
uklju ivanje pojedinca u drutvo
inioci socijalizacije faktori koji uti u na tok i rezultate socijalizacije
1. Porodica - ima najve i zna aj u razvoju li nosti.
Dete je otac oveka !

Frojd

2. kola - institucija obrazovanja i vaspitanja (formiranje stavova, normi, vrednosti, ...)

3. Vrnjaci - drugovanje je vano sredstvo socijalizacije.
Ostali inioci socijalizacije: drutvene organizacije, masovni mediji,...
Izvori socijalizacije

Kultura karakteristi na shvatanja i norme ponaanja koje se prenose iz generacije u generaciju

Drutveni sistem razvijenost i organizacija drutva

Posredni uticaj porodi ni odnosi, kolski program,...
Neposredni uticaj poslovni odnosi, klase, slojevi,...
Klase kategorije drutva koje se razlikuju po mo i i imovini
Gornja klasa
Srednja klasa
Radni ka klasa
Slojevi postoje unutar klasa i razlikuju se po poloaju

""

Integracija u drutvenu zajednicu

ovek je izrazito socijalno drutvo. Smisao socijalizacije je priprema za drutveni ivot.
Drutvena stratifikacija
Podela, razvrstavanje stanovnitva na delove (strate), na osnovu starosti, obrazovanja, zanimanja,
nacionalnosti, klase,...
Vezanost za grupe grupna pripadnost
Vrste nacionalne orjentacije (vezanosti, svesti):
Nacionalisti ka orjentacija
Nacionalna orjentacija
Internacionalna orjentacija

- nacista
- nacionalista
- internacionalista

volim svoje, mrzim druge

volim svoje, ne mrzim druge
volim i svoje i druge podjednako

Uticaj drutva na li nost:

Koncept bazi ne strukture li nosti za formiranje li nosti najvaniji na in podizanja dece
U enje o socijalnom karakteru:

From

individualni karakter li nosti osobine po kojima se ljudi razlikuju

socijalni karakter li nosti zajedni ke osobine lanova nekog drutva
Li ni i socijalni identitet
Identitet svest da smo u razli itim situacijama ista li nost

Fizi ko JA svest o fizi kom izgledu

Psiholoko JA svest o psihi kim osobinama (crte li nosti i stavovi)
Idealno JA eljene osobine

Zrela li nost
Krajnji stepen razvoja li nosti zrela li nost.
Faktori zrelosti:
Razvijenost psihi kih funkcija
Unutranja integrisanost li nosti povezanost i uskla enost nasle enih i ste enih osobina
Integrisanost u drutvo
definiu tri vrste zrelosti:

Intelektualna zrelost
Emocionalna zrelost
Socijalna zrelost

kroz pokazatelje zrelosti:

Odnos prema stvarnosti zainteresovanost, objektivnost, odsustvo predrasuda,...

Odnos prema sebi prihvatanje sebe, tenja za razvojem, samokontrola,...
Odnos prema drugima potovanje drugih, moralni odnosi, norme ponaanja,...

Relativna zrelost objektivnost u odnosu na stvarnost, realisti nost prema sebi, osetljivost za druge.

"#

TEORIJE LI NOSTI
Razmatra probleme strukture, dinamike i razvoja li nosti.
Vrste teorija li nosti:

Psihodinami ka teorija li nost je dinami ki, aktivan sistem

Bihevioristi ka teorija li nost se manifestuje kroz ponaanje koje se razvija u enjem
Teorija crta li nost se manifestuje kroz crte li nosti
Socijalna teorija li nosti posmatraju razvoj li nosti pod uticajem drutva
Humanisti ka teorija shvatanje oveka kao sloenom, pozitivno orjentisanom bi u

Teorije koje naglaavaju bioloke osnove li nosti

Frojdova psihoanaliti ka teorija li nosti

Frojd

Psihi ki ivot ine dve komponente (ledeni breg):

Svesna
(manja vidljiva komponenta)
Nesvesna
(ve a nevidljiva komponenta)
Dinamika li nosti se iskazuje kroz pokreta ke snage:

Instikt ivota cilj je odranje jedinke i vrste (energija odranja libido, posledica seksualnog nagona)
Instikt smrti razara ki, destruktivni nagon umrtvljavanja, vra anja u stanje mirovanja

Struktura li nosti:

ID (ono)

Instikti koji tee zadovoljenju ciljeva odmah i po svaku cenu.

Ograni eni su uslovima i okolnostima.

EGO (ja)

Nastoji da zadovolji zahteve IDa u skladu sa ograni enjima SUPER EGA

SUPER EGO (nad ja)

usvojene moralne i drutvene norme kao regulatori ponaanja.

Spre ava izvrenje zahteva ID-a.

Uravnoteena li nost podrazumeva sklad ida, ega i superega !

Sukob ida, ega i superega dovodi do poreme enog ponaanja li nosti !
Razvoj li nosti:
Za formiranje li nosti najvanije rano detinjstvo (do 5. godine): Dete je otac oveka !
Bihevioristi ko shvatanje li nosti
Bihevioristi ka teorija je situaciona teorija koja naglaava zavisnost ponaanja od situacije.
Problem razvoja li nosti se razmatra kroz problem u enja.
Miler-Dolardova teorija li nosti

Miler, Dolard

U enjem se uz odre enu S dra (stimulans), vezuje odre eni R odgovor (reakcija).
Stabilne veze izme u S drai i R odgovora dovode do trajnih na ina ponaanja navike.
Li nost se opisuje navikama.

"$

Skinerova teorija li nosti

Skiner

Uzrok sticanja ponaanja je instrumentalno u enje.

Ako slu ajni oblik ponaanja dovede do korisnog efekta, on je zadran nau en.
Ako slu ajni oblik ponaanja dovede do tetnog efekta, on se ne ponavlja nije nau en.
Teorije li nosti koje isti u posebnost i izuzetnost oveka
Olportova teorija crta personalisti ka teorija

Olport

Dinamika li nosti:

Olport tvrdi da Frojdova teorija ne vai za ponaanje normalnog oveka !

Nastanak funkcionalne autonomije motiva je u suprotnosti sa ID-om kao skupom nekoliko biolokih instikata.

Struktura li nosti:

Li nost je organizacija trajnih optih osobina crta li nosti.

Olpart tvrdi da su crte li nosti individualne za svakog pojedinca ! (personalisti ka teorija)
Fromova socijalna teorija li nosti

From

ovek ima ivotinjske i ljudske osobine i potrebe.

Ljudska potreba potreba za stvaranjem ( ovek nije samo stvor prirode, ve i kreator)
Ponaanje ljudi je kompromis izme u sutinskih ljudskih tenji i zahteva drutva !
Otu enost od ljudske prirode je posledica uticaja drutva.
Vrednost oveka nije u ljudskim kvalitetima, ve u njegovoj prodajnoj ceni (koliko poseduje i koliko moe da zaradi).
Humanisti ke teorije li nosti
Teorije kod kojih je naglaena samoaktualizacija (samoostvarenje).
ovek nastoji da ostvari sve mogu nosti koje poseduje kao ljudsko bi e (misli i stvara).
Maslovljeva teorija li nosti

Maslov

ovek nema r avih svojstava !

R ava svojstva nastaju u r avim uslovima (onemogu uju ispunjenje pozitivnih potreba).
Maslovljeve grupe potreba (hijerarhija motiva):
1.
2.
3.
4.
5.

Fizioloke potrebe
Potreba za sigurno u i redom
Potreba za pripadno u i ljubavi
Potreba za samopotovanjem i potovanjem od strane drugih
Potreba za samoaktualizacijom (samoostvarenjeam iskori enje sopstvenih mogu nosti)

"%

PROMENE I POREME AJI DUEVNOG IVOTA I PONAANJA

Izmenjena stanja svesti
Budno stanje svesti postoji trajni tok svesti, koji podrazumeva neprekidnu aktivnost modane kore.
Izmenjeno stanje svesti spavanje, hipnoza, meditacija,...
Spavanje i san
Dva stanja svesti u toku spavanja (na osnovu elektri nih talasa u modanoj kori):

REM faza (Rapid Eye Movement)

elektro talasi i aktivnost kore sli ni budnom stanju, postoje snovi.

NREM faza
elektro talasi i aktivnost kore razli iti od budnog stanja, nema snova.

Frojdovo tuma enje snova:

1. Snovi predstavljaju ispunjenje elja (koje name e ID)
2. Snovi uvaju spavanje (otkriveni sanjamo sneg)
Hipnoza
Hipnoza je ekstremni vid sugestije promena miljenja pod dejstvom tu eg saoptenja.
Hipnoti ko stanje je stanje sli no snu u kome hipnotisana osoba potpada pod puni uticaj hipnotizera.
Droga i dejstvo droge
Droga je hemijsko sredstvo koje uti e na fizioloke i psihi ke procese.
(Svi lekovi su droge, ali sve droge nisu lekovi)
Psihoaktivna droga droga koja dejstvom na nervni sistem, uti e na psihi ke procese.
Vrste droga:

Stimulativne droge stimulatori: kafa, aj, nikotin, red bul, guarana,...

Depresantne droge droge za smirenje (smanjuju uznemirenost i bol):

Analgetici: aspirin, analgin,...
Opijati (narkotici): opijum(mak), morfijum(mak), heroin(mak), alkohol, marihuana, hai,...

Halucinogene droge izazivaju halucinacije (psihodeli ne droge): LSD, meskalin,...

Narkomanija bolest psihi ke i fizi ke zavisnosti od uzimanja droge.

"&

Parapsiholoke pojave
Parapsihologija nepriznata nenau na psihologija
Vrste parapsiholokih pojava:
1. Pojave ekstrasenzorne percepcije (ESP) opaanje bez kori enja ula.
Telepatija prenoenje misli
Vidovitost opaanje na daljinu
Proro anstvo predvi anje budu nosti
2. Psihokinezi ke pojave uticaj misli na fizi ke aktivnosti (pomeranje predmeta mislima,...)
POREME AJI PONAANJA
Prilago eno ponaanje uskla enost vlastitih i razvojnih potreba sa zahtevima sredine
Vrste neuskla enog ponaanja:

Agresivnost i anksioznost
Agresivnost posledica neuspeha zadovoljenja odre enih motiva.
(Reakcija na trenutni neuspeh.)
Anksioznost kada neuspeh dovede do nesigurnosti.
(Reakcija na trajni neuspeh.)

Alijencija i anomija
Alijencija (otu enje) gubitak volje za ivotom (za stvaranjem, razvijanjem,...), usamljenost,...
Anomija (ravnodunost) vii stepen alijencije: gubi se i interesovanje za drutvena zbivanja

Delikvencija krenje drutvenih normi za koje su propisane zakonske kazne (kra e, provale, nasilje,...)
Delikventi Omladina, po inioci delikata (iz siromanih sredina ili emocionalno nezrele osobe)
Uzroci delikvencije:
Socijalni uzroci - siromatvo
Psiholoki uzroci emocionalna nezrelost, smanjena inteligencija, protest,...

Alkoholizam
Alkohol najrasprostranjenija psihoaktivna depresantna droga !
Alkoholizam kontinuirano uzimanje ve ih koli ina alkohola.
Uzroci alkoholizma: socijalni i psiholoki.

Narkomanija psihi ka ili fizi ka zavisnost od droge (ne samo od narkotika opijata)

"'

POREME AJI DUEVNOG IVOTA

Normalno i nenormalno ponaanje
Dva kriterijuma za definisanje normalnosti tj. nenormalnosti:

Nenormalno odstupanje od ponaanja ve ine

Nenormalno odsustvo odre enih normalnih osobina:

Emocionalna stabilnost
Razvijenost inteligencije
Realisti nost u oceni sebe i drugih
Odsustvo agresivnosti i anksioznosti
Volja za ivotom (odsustvo alijencije i
anemije)

Psihi ke teko e i poreme aji

Poreme aj ponaanja trajno nenormalno i beskorisno ponaanje (neprilago enost)
Dve vrste mentalnih poreme aja:

Laki duevni poreme aji neuroze

Tei duevni poreme aji (duevne bolesti) psihoze

Neuroze blaga neprilago enost (trenutna, kratkotrajna)

Neuroza blai duevni poreme aj u vidu smanjene sposobnosti prilago avanja situacijama i ljudima.
Neuroza se manifestuje kroz:
Nesigurnost
Nerealno, neadekvatno ponaanje
Nenormalno ponaanje
Vrste neuroza:

Fobija neracionalan strah (klaustofobija, agorafobija)

Anksiozna neuroza jak napad neodre enog straha koji esto vodi u depresiju.

Opsesivno-kompulsivna neuroza opsednutost idejom ili nekom aktivno u

Histerija neuroza kod koje se teko psihi ko stanje manifestuje trenutnim prividnim fizi kim
ote enjima (oduzetost, gubitak sluha, gubitak vida,...)

Hipohondrija preterana briga za sopstvenim zdravljem

"(

Psihoze tea neprilago enost (trajna)

Psihoza tei duevni poreme aj sa prekidom kontakta sa stvarno u (iluzije, halucinacije,...)
Vrste psihoza:

Organske psihoze uzrok su organske promene (bolest, povreda, starost,...)

Funkcionalne psihoze beg od stvarnosti kao odbrambeni mehanizam od trajne neprilago enosti,
nereivog trajnog konflikta ili frustracije,...
Vrste funkcionalnih psihoza:
izofrenija (cepanje razuma) puna nesposobnost ocene realnosti (teki poreme aji kognitivnih f-ja)
Paranoja trajna sumanuta uverenja o vlastitoj veli ini (umiljanje progona i pretnji)
Afektivni poreme aj (manijakalno depresivna psihoza) smenjuju se manije i depresije

Uzroci duevnih oboljenja (psihoza):

Nasledne predispozicije
Doivljaji iz detinjstva (nesvesni nagoni)
Snaan duevni potres (stres, ok)

Psihopatija
Psihopatija je karakterni poreme aj ponaanja pojedinca (psihopate) koji se obi no zadovoljava na tetu drugih.
(alkoholi ar, narkoman, siledija, sadista, piroman,...)
Uzrok psihopatije je naj e e loa socijalizacija pojedinca.
Spre avanje i le enje psihi kih poreme aja
Spre avanje psihi kih poreme aja

Primarna prevencija spre avanje neeljene pojave, uzroka poreme aja

Sekundarna prevencija uklju ivanje izle ene osobe u drutvene tokove, resocijalizacija
Mentalna higijena zdravo detinjstvo, pomo u odlukama, izbegavanje sukoba, razvijanje
tolerancije,realna slika o sebi, posao bez stresa,...

Le enje psihi kih poreme aja

Fizioloko le enje le enje fizi kim i hemijskim sredstvima (lekovima)

Psiholoko le enje le enje psiholokim sredstvima: bolesnik menja shvatanja i odnos prema drugima

Psihoterapija psiholoke intervencije u cilju savla ivanja duevnih poreme aja.

Psihoterapijski postupci:

Savetovanje, dijalog postizanje svesti bolesnika o potisnutim konfliktima koji su uzrok psihi kih tegoba.
Psihoanaliza - otkrivanje i otklanjanje izvora psihi kih tegoba, a ne posledica !
Nedirektivna terapija bolesnik vlastitim naporima dolazi do realne slike o sebi i stvarnosti
Bihevioralni pristup otkloniti r avo ponaanje i nau iti novo zdravo ponaanje
Grupna terapija uspeno otklanja poreme aj odnosa sa drugima

")

OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI

KOMUNIKACIJA
Komunikacija prenos poruka putem znakova.
Vrste komunikacionih znakova:

Namerno saopteni znaci simboli

Spontano saopteni znaci signali (ekspresivni simboli)

Najrazvijenuji oblik komunikacije, kao socijalne interakcije, je govor.

Vrste komunikacija

Verbalna komunikacija kori enjem re i (usmena i pismena)

Neverbalna komunikacija bez re i (facijalna ekspresija izraz lica)

Karakteristike verbalne komunikacije:

Simboli ka
Samo kod oveka
Intezivna kod svakog pojedinca
Sredstvo razvoja pojedinca i drutva
Neograni ena mogu nost kombinovanja znakova (izraavanja)

Jezik najizgra eniji sistem izraavanja i neophodno sredstvo miljenja

Faze komunikacionog procesa:
1. Kodiranje (vri predajnik poruke)
2. Prenos (putem komunikacionih kanala)
3. Dekodiranje (vri prijemnik poruke)
Komunikacija je uspena ako postoji saglasnost u kodiranju i dekodiranju prenete poruke !
Izvori nesporazuma pri komunikaciji

Denotativno zna enje pravo zna enje, isto za sve

Konotativno zna enje dodatno zna enje, zavisi od tuma enja (sloboda, demokratija,...)

Smetnje kod davaoca komunikacije nije dobro formulisano

Smetnje kod primaoca komunikacije nije dobro protuma eno

Masovne komunikacije
Komunikacije koje dopiru do velikog broja osoba i prenose se sredstvima masovnih komunikacija (mas mediji).
Mas mediji: tampa, radio, film, televizija,...
Preko mas medija vlast ostvaruje uticaj na gra ane.

#*

IVOT U GRUPI
Grupa u uem smislu strukturirana grupa (svaki lan ima svoje mesto i svoju ulogu u grupi).
Grupa u irem smislu nestrukturirana grupa ( lanovi imaju zajedni ki cilj: pokret, gomila, mnotvo, publika).
Vrste grupa:

Male grupe grupe sa ograni enim brojem lanova, obi no strukturirana grupa.
Grupa se smatra malom dok je mogu u estali neposredan kontakt (do 50 lanova).

Velike grupe grupe sa mnogo ili neograni eno mnogo lanova, mogu biti strukturirane (organizacije) ili
nestrukturirane

Primarne grupe

male grupe sa jakim emocionalnim vezama (porodica, prijatelji,...)

Referentne grupe

grupe koje zna ajno uti u na ponaanje lanova

(grupa kao uzor ponaanja tj. pore enja)

Formalne grupe grupa sa propisanim mestom i ulogom svakog lana (proizvodni pogon).

Neformalne grupe grupa sa zajedni kim ciljem, potrebom, interesovanjem,...(prijateljska grupa)

Klika neformalna grupa dela lanova (podgrupa) u okviru neke grupe sa suprotnim
interesima od interesa mati ne grupe

Pripadni ka svoja grupa lanovi se poistove uju, identifikuju sa grupom

Nepripadni ka tu a grupa grupe kojima ne pripadamo

Tri vane male grupe (za razvoj li nosti !):

Porodica mala, primarna, neformalna, pripadni ka grupa

Ua porodica (roditelji i deca) je najvanija primarna grupa.
Tri najzna ajnije funkcije porodice:

Vrnja ka prijateljska grupa mala, referentna, neformalna, pripadni ka grupa

Funkcija vrnja ke grupe:

reprodukciona, vaspitna (socijalizacija), ekonomska f-ja.

razvija socijalnu zrelost li nosti.

kolsko odeljenje mala, referentna, formalna i neformalna, pripadni ka grupa

Funkcija odeljenja:

vaspitno-obrazovna f-ja, socijalni razvoj,...

Formiranje grupa
Nastanak i razvoj grupa:
1. Namerni nastanak preduze e
2. Spontani nastanak prijatelji

Vanost lanstva u grupi:

1.

lanstvo slui kao sredstvo za ispunjenje nekog cilja (radnici, fudbaleri,...)

namerni nastanak

2.

lanstvo je cilj postojanja grupe (porodica, prijatelji,...)

spontani nastanak

Proces razvoja:
1.
2.
3.
4.

Upoznavanje lanova
Interakcija me u lanovima (komunikacija)
Utvr ivanje odnosa (poretka) u grupi
Ostvarenje grupnih ciljeva

Grupne norme karakteristi na i prihva ena ponaanja lanova grupe vana za ostvarenje grupnog cilja.
U formalnim grupama grupne norme su propisane.
Odnosi u grupi
Grupna struktura stabilni trajni me u li ni odnosi u grupi.
Vrste grupne strukture:

Struktura zadataka obzirom na poslove koje pojedini lanovi obavljaju (definie ulogu lana u grupi)
Struktura mo i obzirom na donoenje odluka (definie poloaj lana u grupi)
Komunikaciona struktura obzirom na pravac i obim razmenjenih informacija
Afektivna ili sociometrijska struktura obzirom na socijalne i emocionalne odnose u grupi

Struktura mo i i tipovi mo i:
Tipovi mo i se definiu na osnovu izvora mo i:
1.
2.
3.
4.
5.

Mo nagra ivanja
Mo prisile (kanjavanja)
Legitimna mo propisana ili po nepisanom opteprihva enom pravilu
Referentna mo ima je referentni lan na osnovu ugleda, autoriteta, sposobnosti,...
Stru nja ka mo mo an lan ima znanja i vetine potrebne za ostvarenje grupnog cilja.

Rukovo enje grupom

Deo strukture mo i vo a.
U formalnoj grupi vo a je propisan (rukovodilac).
U neformalnoj grupi vo a je najuticajniji, najpoverljiviji lan.
Funkcije vo e:

Funkcija upravljanja upravljanje i podsticanje izvrenja grupnog zadatka, dodela uloga lanovima,...
Funkcija staranja o lanovima dobri odnosi me u lanovima, zadovoljstvo pojedinih lanova,...

Na ini rukovo enja:

Autokratsko rukovo enje vo a sve reava sam, odlu uje o svemu, preuzima odgovornost,...
Demokratsko rukovo enje lanovi u estvuju u odlukama, podela odgovornosti, vo a je koordinator,...

#"

GRUPNI PROCESI
Grupni procesi podrazumevaju aktivnost grupe na ostvarenju grupnog cilja dinamika grupe.

Uporedna (paralelna) aktivnost grupe svaki lan ima svoj posao podela rada
Zajedni ka aktivnost grupe vie lanova zajedno u estvuje u aktivnosti nema podele rada

Saradnja i takmi enje

Saradnja se javlja kada ostvarenje i vlastitog i grupnog cilja zavisi od svih lanova grupe. (uvek korisna)
Takmi enje se javlja kada cilj moe da postigne samo jedna osoba.(moe biti korisno (motiv vie))
Grupni proces obi no sadri i saradnju i takmi enje lanova.
Uspenost grupe
Uspena grupa (kolektiv):
1. Ostvareni grupni ciljevi efikasna grupa
2.

lanovi grupe zadovoljni !

Kolektiv je efikasna grupa zadovoljnih lanova !

Grupno reavanje problema ima i pozitivne i negativne strane.
Grupna diskusija uvek pozitivna.

LJUDU U MASI
Masovno ponaanje
Masa ve i broj pojedinaca povezan istim ciljem sa masovnim ponaanjem. nestriktirirana grupa !
Masovno ponaanje: velika emocionalnost, sugestibilnost, homogenost (homogena emocionalna sugestibilnost)
Masovna skupina masa okupljena na ograni enom prostoru:

Publika najmanje izraeno masovno ponaanje najve a individualnost lanova.

Privremena, pasivna, receptivna nestrukturirana grupa sa sli nim ciljem: zadovoljenje interesovanja
Pasivna publika se moe pretvoriti u aktivnu (agresivnu) grupu navija i.

Mnotvo masovno ponaanje uz zadranu individualnost lanova (prelaz izme u publike i gomile)
Masovna skupina ili neokupljeni pojedinci sa karakteristikama mase.
Aktivna nestrukturirana grupa demonstranti na mitingu
Mnotvo je esto i ekspresivna masa masa koja izraava emocionalno zasi ene stavove.

##

Gomila najvie izraeno masovno ponaanje, individualnost lanova skoro da nepostoji prava masa !
Najaktivnija i najemocionalnija nestruktuirana grupa lin grupa, ljudi u poaru,...
Vrste gomila:
Agresivna gomila gubitak racionalne kontrole vlastitog ponaanja, zadovoljstvo u ruenju i
unitavanju, iskazivanje potisnutih motiva, intezivnost predrasuda,...
lin agresija i nasilje pod uticajem predrasuda
pogrom nasilje nad ve im brojem lanova neke (etni ke) grupe (holokaust, genocid,...)
Gomila u panici gubitak racionalne kontrole vlastitog ponaanja, opsednutost brigom za sebe,
bezobzirnost prema drugima, panika usled saznanja da se ne mogu svi spasiti, zbunjenost,
uznemirenost, strah, bezglavo beanje,...
poar u zatvorenom prostoru

Socijalni pokreti
Socijalni pokret kolektivno nastojanje da se pokrenu i ostvare odre ene drutvene promene.
Socijalni pokret je nestrukturirana, relativno trajna grupa sa jasno odre enim ciljem.
Socijalni pokret se strukturiranjem pretvara u organizaciju ekoloki pokret postaje politi ka partija.
Vrste pokreta prema namerama:

Akvizitivni socijalni pokret ima cilj da postigne neto to deo populacije nema, a eli da ostvari.
(pokret za oslobo enje, ravnopravnost,...) (akvizicija=postizanje, dostizanje,...)

Agresivni socijalni pokret protiv pripadnika druge vere, nacionalnosti (rasisti ki pokret, nacionalisti ki
pokret,...)

Tri najzna ajnija socijalna pokreta XX veka:

Ekoloki pokret

posledica svesti o unitenju prirode, borba za o uvanje prirode,...

Feministi ki pokret

borba protiv diskriminacije ena i za njihovu drutvenu ravnopravnost

Mirovni pokret

borba za o uvanje mira i obustave svih ratova, razoruavanje, smanjenje i

unitenje atomskog naoruanja,...

#$

PSIHO RE NIK:

PSIHA

= INTELEKT + EMOCIJE

INTELEKT

= OPAANJE, U ENJE, PAM ENJE, MILJENJE

KOGNITIVNO

= SAZNAJNO

KONATIVNO

= VOLJNO

MOTIV

= (ste ena) POTREBA

INSTIKT

= (uro ena) POTREBA

RAZVOJ

= NASLE E + ISKUSTVO

ISKUSTVO

= AKTIVNOST + SREDINA

DISPOZICIJA

= TRAJNA PRETPOSTAVKA

LI NOST

= OSOBINE => PONAANJE

CRTE LI NOSTI

= TEMPERAMENT + KARAKTER + SPOSOBNOST

(aktivnost =u enje)

PSIHI KA SPOSOBNOST = INTELIGENCIJA

#%