Proizvodni resursi obuhvataju irok spektar inioca, odnosno elemenata,

koji omoguavaju proces proizvodnje proizvoda u industriji prerade metala. U

ove elemente svakako spadaju: obradni i tehnoloki sistemi,
-maine,
-pribori,
-alati,
-merila,
-razni ureaji,
-unutranji transport,
-materijal,
-energija,
-povrine,
-radnici, odnosno izvrioci poslova i drugi brojni elementi koji obezbeuju
neophodni proizvodni ambijent.
Program proizvodnje, koji je rezultat temeljitog istraivanja i studije
zahteva trita, kao i usvojene poslovne politike i strategije odreenog
preduzea, odreen je vrstom i koliinama jednog ili vie proizvoda u
odreenom vremenskom periodu, najee periodom od jedne godine
Program proizvodnje delova i odgovarajui tehnoloki procesi njihove izrade i
montae ine osnovnu podlogu za proraun proizvodnih resursa.

Stepen redukcije odreenog dela operacijske grupe obuhvata redukciju za

masu (rm), za sloenost (rs) itd, to se moe izraziti u vidu izraza. Stepen
redukcije za masu, tehnoloku sloenost itd. odreuje se respektivno na
osnov u izraza gde su:
mi - mase pojedinih delova,
si - stepen tehnoloke sloenosti delova,
mp - masa reprezenta tehnoloke grupe,
sp - stepen tehnoloke sloenosti reprezenta tehnoloke grupe

U osnovi postoje dve metode planiranja i odreivanja potrebnih koliina

reznog alata i to:
Analitika metoda,
Statistika metoda.
Analitika metoda se primenjuje u sluajevima kada se moe uspostaviti
vrsta zavisnost izmeu postojanosti odreenog alata i broja obradaka ili
proizvoda koji se obrade u periodu postojanosti alata.

Statistike metode planiranja alata zasnivaju se na praenju potronje

alata u prethodom periodu i utvrivanju zavisnosti te potronje od obima
proizvodnje u istom periodu.
Ukupne trokove po jednom proizvodu (U1) ine jedinini fiksni (U1),
jedinini proporcionalni (Up1) i jedinini neproporcionalni trokovi (Un1)

Kao kriterijumi za optimalni razmetaj radnih mesta mogu se usvojiti:

Rastojanje radnih mesta,
Koliine, odnosno obim proizvodnje,
Koliina kretanja prozvoda, koja je odreena proizvodom mase proizvoda i
rastojanja radnih mesta i
Trokovi kretanja, odnosno transporta proizvoda izmeu radnih mesta.

Vrste proizvodnje prema nastanku:

Agrarna proizvodnja
Industrijska proizvodnja (tehnoloke promene) i
Informatiki podrana proizvodnja zasnovana na znanju
Znanje je informacija sa uputstvom za akciju. Znanje je informacija
kombinovana sa iskustvom, kontekstom, interpretacijom i razmiljanjem.
Podatak (brojevi, slike, tekst). Informacija je transformisani podatak. Znanje
se deli na sledee kategorije:
Znati ta (know what), se odnosi na poznavanje injenica i takva vrsta
znanja je najblia definiciji informacije; relativno je dostupna veini u drutvu,
pa otuda nema strateki karakter u odnosu na konkurenciju,
Znati zato (know why), predstavlja znanje koje je vano za tehnoloki
razvoj, posebno u oblastima gde se ulae u proizvodnju pametnih
proizvoda, kao to su: hemijska, nuklearna, elektronska industrija; u
uslovima globalnog poslovanja, znaajno je za konkurentsku poziciju
Znati kako (know - how) ini znanje u obliku specijalizovanih vetina koje
poseduju specijalisti znanja: preduzetnici, nauni radnici, kompjuterski
strunjaci, talentovani pojedinci; esto se know-how definie kao specifina
vrsta znanja, kreirana od strane specijalizovanog tima strunjaka i ne vezuje
se nuno za pripadnike odreene organizacije/firme, niti zemlje u kojoj ta
firma posluje i
Znati ko (know who) se odnosi na pojedince, strunjake iz odreenih
oblasti koji su ukljueni u nauno-istraivake ali i konkretne, poslovne
projekte.

Preduzetnitvo je delatnost pojedinca (preduzetnika) usmerena na

pokretanje, organizovanje i permanentno inoviranje organizacije (preduzea),
s osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti.
Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodeim
sposobnostima, uvek budno i spremno da prepozna i iskoristi nove poslovne
prilike odgovarajuim kombinovanjem faktora proizvodnje i odluno da
preuzme rizik (povezan sa neizvesnou) upravljanja organizacijom na
temelju inoviranja i permanentnog razvoja, s ciljem stvaranja nove vrednosti.
Faktore koji motiviu oveka da se iz konvencionalne pokrene ka
preduzetnikoj karijeri se mogu podeliti na:
Faktori koji ga podstiu-guraju (Push factors) u odluku o sopstvenom
biznisu,
Faktori koji ga vuku- (Pull factors) napred u biznisu
Najvanije upravljake vetine podrazumevaju:
Strategijske vetine konceptualna sposobnost, mo da se biznis
posmatra kao celina: kako ga razumeti na tritu, isporuiti novu vrednost
kupcima i uraditi to bolje od konkurencije,
Vetine planiranja sposobnost da se uoi ta donosi budunost, jer
neuspeno planiranje je planiranje neuspeha!,
Marketing vetine mo da se razumeju potrebe kupaca, nain na koji ih
zadovoljiti, kao i razumevanje u emu lei atraktivnost (korisnost)
proizvoda/usluge za kupca,
Finansijske vetine sposobnost da se upravlja tokovima novca (cashflow) na efikasan i efektivan nain, posebno sa aspekta finansijskih zahteva
organizacije u razliitim fazama njenog ivotnog ciklusa,
Vetine upravljanja projektima sposobnost da se u i za odreene
poslovne situacije organizuju projekti: utvrde kontigentni (situacioni) ciljevi,
projektuje dinamiki plan realizacije projekta, mobiliu i organizuju potrebni
resursi i kroz monitoring konstantno vri kontrola i valuacija efekata
realizovanog projekta i
Vetine upravljanja vremenom mo korienja vremena kao
specifinog resursa na ekonomski racionalan nain.
Plan Valuacije poslovne prilike (krai od poslovnog-biznis plana) i sadri:
a) Opis proizvoda i/ili usluge
b) Procenu poslovne prilike sa aspekta trinih mogunosti
c) Procenu preduzetnika i njegovog tima

d) Specifikaciju svih aktivnosti i resursa neophodnih za prevoenje poslovne

ideje u trino prihvatljiv biznis
e) Izvore poetnog kapitala, i kapitala za rast preduzetnikog poduhvata

Okruenje preduzetnike organizacije ine svi elementi (pojedinci,

organizacije i institucije) i faktori (ekonomski, politiki, pravni, tehnoloki,
socio-kulturni) koji imaju stvarni (direktni) ili potencijalni (indirektni) uticaj na
rezultate poslovanja. Elementi sredine direktne akcije ine:
1.spoljanji stejkholderi: potroai, dobavljai, konkurencija, finansijske
institucije, vlada, mediji, sindikati, grupe sa specijalnim interesima, i
2.unutranji stejkholderi: zaposleni, akcionari i upravni odbor (kod velikih
organizacija-preduzea).
Elementi sredine indirektne akcije obuhvataju: ekonomske, socijalne,
politike i tehnoloke varijable
Neke od mogunosti za stvaranje nove vrednosti su (ako se realizuju):
Proizvodnja bra i jeftinija nego do sada,
Kontinuirano poboljanje kvaliteta proizvoda/usluge,
Uvoenje novih proizvoda i novih tehnolokih procesa,
Plasiranje postojeih proizvoda/usluga na novo trite, itd
Put od kreiranje neke ideje do konane realizacije biznisa je veoma dug i
naporan, ispunjen nedoumicama, izazovima i brojnim zamkama. On
predstavlja iterativni proces pokuaja i greaka, koji sa sastoji od nekoliko
kljunih faza:
-motivacija
-identifikovanje poslovne ideje
-vrednovanje ideja
-identifikacija resursa
-probijanje sledbenika
-pocetak I opstanak
Najei izvori preduzetnikih ideja su:
-prethodni posao
-licni interes
-sansa
-sugestija
-prijatelj
-porodicni biznis
-obrazovanje
Postoji etiri tipa inovacija u proizvodnoj praksi:
1.Invencija
2.Adaptacija,

3.Imitacija,
4.Sinteza.
Kome je namenjen poslovni plan
Preduzetnikoj organizaciji (malom preduzeu), u smislu da preduzetnik i
svi zaposleni sagledaju viziju i strategiju poslovanja,
Preduzetnikom timu za kontrolu, odnosno ocenu uspenosti
(preduzetnikog menadmenta) na pojedinim segmentima aktivnosti,
Spoljnim akterima (bankari, kreditori, dobavljai, akcionari) u smislu
sagledavanja atraktivnosti i pouzdanosti, odnosno plasmana kapitala i drugih
oblika saradnje,
Dravnim i drugim organima (revizori, sindikati, nadzorni odbori i dr.) koji
valorizuju preduzetniku ideju, ocenjuju legitimnost i realizaciju konkurentnog
poslov poduhvata
Porodici, u smislu podrke za ulazak u konkretan biznis.
Cilj izrade biznis plana je da se OCENE svi relevantni aspekti poslovanja,
PROCENI opravdanost njegove realizacije I UTIE na smanjenje rizika
ulaganja.
Biznis plan se radi uvek kada se proverava neka poslovna ideja, pa kada
ona i ne zahteva finansijska sredstva, kao to su:
Pokretanje (startovanje) biznisa
Proirenje biznisa
Razvoj novih proizvoda
Obezbeenje finansijskih sredstava (najee kredita) najee kod nas
Donoenje menaderskih odluka
Kontrola poslovanja
Model marketing plana ine tri osnovna dela:
Finansijski model
Analiza trita i
Program akcije
Marketing mix obuhvata:
-Proizvode
-Cene
-Promocije i reklame
-Kanale distribucije
Analizu tekue marketing situacije ine je etiri subsekcije:
a) bazne (background) informacije,
b) prognoza poslovnih performansi,
c) identifikovanje ansi i opasnosti, odnosno
d) jakih i slabih strana organizacije

SWOT ANALIZA:
-PREDNOST,
-SLABOST,
-ANSE,
-PRETNJE (OPASNOSTI)
Neki marketing ciljevi su:
Poveanje trinog uea,
Ekspanzija postojeeg(ih) trita,
Razvoj novih proizvoda/usluga za postojee trite,
Razvoj novih trita za postojee proizvode/usluge,
Razvoj novih proizvoda/usluga za nova trita i
Unapreenje profitabilnosti postojee poslovne aktivnosti.
Kratkorona finansijska sredstva su
Kratkoroni bankarski krediti,
Zaduivanje kod dobavljaa,
Avansiranje proizvodnje,
Trgovaki krediti i
Uvozni i izvozni krediti.
Dugorona finansijska sredstva su
Dugoroni bankarski krediti,
Trajni kapital,
Rizini (venture) capital i
Korienje lizinga, javnih sredstava i sl.
Oblici podrke preduzetnikoj delatnosi i MSP sektoru:
Drava (svojim institucijama iorganizacijama)
Regionalne i lokalne vlasti
Neprofitabilne organizacije
Servis provajderi (komercijalni ponuai odreenih poslovnih usluga)
Savremenu ekonomiju determiniu, odnosno menjaju dve sile:
-TEHNOLOKI RAZVOJ
-GLOBALNA EKONOMIJA NOVI OBRAZAC DRAVE,
Prema kome drava treba da deluje u pravcu
Kreiranja ekonomskog rasta
Socijalne kohezije
Novom pristupu lokalnom/regionalnom razvoju