PIA

LAJMUS
Liker od limuna. Prilikom sipanja ovog pia u boci se ve nalazi lie majine duice, ija aroma komplimentira limun
i daje ovom piu zanimljiv ukus. Jedan od poklona to su vilenjaci Licentie dobili od morskih vilenjaka Talassinusa
kada su ih spasili od sahuagina.

NAISAN
Ovaj egzotian napitak vodi poreklo sa Arabele. Sok od malina i breskvi, pomean sa kamilicom se dri u posudama
od oraha dva do tri dana, nakon ega mu se dodaje sok iz stabla hrasta.

RESAN
Izuzetno jako crno vino meano sa nekoliko voki, obino uvano u buretu hrasta.

VINJAO
Osrednje jako alkoholno pie i vrlo popularno. Retko se pije samo, zbog loeg ukusa, ali u kombinaciji sa sveim
voem postaje prijatan nain da se efikasno napije, i u veini sluajeva ne izaziva mamurluk.

LIVRIS
Sitno iseene latice jarko crvenog cveta Livra preliveno kljualom vodom. Napitak se ostavi da odstoji 3 dana u toku
kojih se stvori opna, zatim se ukloni opna i stavi se na hlaenje. Kada se dovoljno ohladi spremno je za
konzumiranje. Pie ima dosta sladak ukus i iako nema u sebi alkohola, nakon konzumiranja se postie slian efekat,
zbog ega ga neki smatraju drogom.

MIKOLAKO ROZE
Pepeljasto zemljite veoma pogoduje grou kao kulturi. Roze vino ima veoma svetlo rozu nijansu i blagog je ukusa.
Uklapa se odlino uz bilo kakva jela jaih zaina. Poprilino je skupo te ga uglavnom sebi moe priutiti samo
aristokratija i najbolje kafane.

AVOLSKI VISKI
Pravi se iskljuivo od jema, i nakon destilacije se dri u buretu hrasta.

TARNAVA
Tarnava je sok od raznovrsnog voa, sa preteno slatko kiselkastim ukusom. Smatra se da je tarnava vrlo zdravo
pie. Najbitniji sastojak je tarna, slatka voka crveno-ljubiaste boje, veliine ljive. Biljka raste kao poluparazit u
kronjama visokog drvea, i nije zahvalna za uzgajanje. Vonjaci tarne se zbog toga prave u kronjama takvog
drvea, i teko je odravati ravnoteu izmeu dobijanja mnogo plodova, a da tarna ne napravi veu tetu drvetu na
kom raste. Najee vilenjaci uzgajaju tarnu, i tarnava je esto pie u Licentii, dok je u drugim delovima sveta rea i
skuplja.

HRANA
PITA OD TRAJCERATOPSA
Ovaj specijalitet halflinga Arabele se pravi od mlevenog mesa trajceratopsa koje se uzima iz njegovog butnog
regiona. Zainjeno sa biberom i seckanim listovima koke, ovo jelo je omiljeno kod srednjeg sloja stanovnika
kraljevine Vainikas.

RELINOVE NICLE
Zainjeno pilee belo meso rolovano u testu za hleb i preliveno sosom od maslinovog ulja i gnjecanih tikvi. Od gore
se trenica sir, po izboru.

ORBA OD OTARA PAPRATI

Ova biljka se moe nai u veini movara istonog Kardusa. Nakon to se paprat ubere potrebno je isuiti. Kada se
osui dobija ljubiastu boju, nakon ega je spremna za kuvanje. Zbog otrovne prirodi otara paprati potrebno je
dobro skuvati biljku kako bi se otrov neutralisao. orba je izuzetno kalorina i omiljena meu putnicima poto je
nekoliko gutljaja dovoljno da nahrani oveka za ceo obrok.

VOLUKRISKA JEGULJA
Jegulja iz okeana Volukris, inae vrlo nezgodna riba zbog struje koju koristi kako za napad, tako i za odbranu.
Priprema se na poseban nain, tako da se ne odstrane glavne ile kroz koje prolazi struja. Kada se jede i dalje daje
blage elektrine impulse od kojih trne jezik to daje neki poseban mek ovom jelu.

MIKOLAKA DIMLJENA PRUTA

Specijalitet poznat u celoj bivoj Beliji, a i ire. Sui se u brdima u okolini Mikolaa uz minimalno dimljene jer vetrovi
koji tu duvaju nose pepeljastu zemlju ije se primese utkaju u samu prutu tokom suenja. Izuzetno isuuje usta i
zato najbolje ide uz Mikolako vino.

PECKARA
Peckara se dobija od strujnih gutera tako to im se uzmu hranljivi delovi tela (pogotovo rep) i ispeku na aru. Iako
veina struje iezne, ipak se u ustima oseti blago peckanje po kojem je hrana dobila ime. Iako ukusnije od
Volukriske jegulje meso je daleko ree i zato se moe nai samo u elitnim restoranima.

KNJIGE
MARMAROTHOVA EVOLUCIJA
Sejmor Hotah, svetenik akademije zakona u Red Stoneu, 651e2. Knjiga opisuje arhanela Marmarotha, njegovu
borbu protiv Zacklyaxa, ivot u Red Stoneu dok je bio voa garnizona bele ruke, zatim dogaaje koji su doveli do
njegove izdaje, njegovo naputanje Kaliima i transformacija u Jarvika i na kraju njegov povratak da skri Ulduna i
oslobodi Kardus od njegove tame.

IVOTINJE ARABELE: POREKLO I KARAKTERISTIKE

Lafin Shehal. Opis raznih ivotinja, mesta gde ive, ime se hrane, parenje, i slino.

ETIRI PLEMENA IVOT PRE KRALJEVINE

Kakarus Fanes Mak, ilumian kabala Temple, 25e4. Knjiga opisuje etiri plemena koja su formirala severnu kraljevinu
Kardusa, Guldur. Prati ivot i razvoj etiri plemena od kraja prve ere, pa sve do formiranja kraljevine poetkom
tree ere. Upotrebom magije, ispitivanjem i istraivanjem sva etiri plemena, kao i prouavanjem raznih spisa,
Kakarus uspeva najbolje od svih do sada da zabelei istoriju i opie etiri plemena Guldura.

SNEG NA TRAVI
Silvija Saena, profesorica u koli Konijanije, 8e4. U ovom romanu je ispriana pria mlade Nalie Tadee, vilenjakinje
od etiri decenije, koja ivi u Vaneini u periodu Guldurove ekspanzije. Prva polovina romana opisuje deset godina
ivota u Vaneini, a druga polovina romana opisuje deset godina ivota u Halivirodonu. Roman je debeo i itan kao
lektira u kolama irom sveta, i govori o tekoama ivota u oba reima, i istie prednosti i mane jednog, da bi se na
kraju ispostavilo da je grad koji se spominje na poetku romana identian onome koji se spominje na kraju.

EKSER EFERUSA
Nepoznat autor, knjiga pronaena u leglu nekromancera na istoku Kardusa, blizu Nersiera, poetkom tree ere.
Knjiga predstavlja prvi zapis o Eferusu, bogu vatre i vulkana Gif Dana. Posle kratkog i nejasnog opisa samog
boanstva, knjiga opisuje Kaliimovu Srdbu, jedini vulkan na Kardusu, i kako je on nastao kada je Eferus sa svojim
ekiem udario u Kardus, ne bi li uznemirio svet kome je toliko nedostajalo vatre i magme. Knjiga govori o tome
kako je ovo delo takoe kreiralo pustinje u Ashfieldu, Belsomu i Ornusageru, regije na ijim ivicama se nalazi ovaj
vulkan.

THROAMAER
Zbirka epskih pesama Licentie. Radnja u pesmama opisuje mnoge ratne dogaaje, to ukljuuje istorijske, ali i
mitoloke

PUT LISTA
Elkior Mirdir, druid, spasio zapadnu umu Licentie od velike zaraze 554e3. Knjiga pria o potovanju prirode. Sadri
poglavlja o lekovitom bilju i metodama leenja tokom epidemija, zbog ega je postao prirunik mnogim lekarima u
etvrtoj eri.

INSTRUMENTI SKORELA
Skorel, gnome bard i majstor za pravljenje instrumenata. Njegovi instrumenti su meu bardovima vaili za najbolje
instrumente Kardusa. Skorel je napisao knjigu u kojoj je opisao razne naine na koje pravi instrumente, a koji su
ukljuivali egzotine alate, egzotine materijale, a poneki i pomalo magije.

TELO LAI
Nersierski princ, 233e3. Enciklopedija tehnika laganja i otkrivanja lai, sa akcentom na govor tela.

LJUBAV
Valaen Kantar, 970e2. Roman kroz koji pisac opisuje pogled pripadnika ljudske rase na ljubav i zabludu u kojoj ovek
ivi, skreui panju na odvojenost telesne i duevne ljubavi, i ovekov ego koji diriguje da ako neko njemu podari
duevni ljubav mora i ekskluzivnu telesnu.

NE BIRAMO MI VE BOGOVI
Torvald Blekni, svetenik Lanua, 111e2. U svom radu Blekni tvrdi da se bie rodi pod okriljem nekog boanstva ili
kao nusprodukt njihovog delovanja. Izabrane due, mnogi svetenici i razna bia su stvorena zbog direktnog
delovanja boanstva i oni imaju jasnu vezu ka svom stvaraocu, neku svrhu za koju ih je boanstvo predvidelo. Ipak,
veina bia su stvorena sluajno, ali Blekni skree panju na dragocenost ivota kao takvog, i da nije neko vie
poseban samo zato to je boanstvo direktno intervenisalo da bi taj neko zaiveo. Blekni takoe argumentuje da,
ako ita, bie koje je nastalo bez bilo ije intervencije je vie posebno nego bie koje je nastalo sa ciljem da bude
sluga nekog izuzetno monog arobnjaka.

FLORA LICENTIE
Alan Fier, 5e3. U svojoj knjizi botaniar Fier opisuje prirodu Licentie, sa fokusom na biljke kako movara tako i
uma i bregova. Ova enciklopedija sadri preko dve stotine strana detaljnih opisa ivotnog ciklusa flore kraljevine
vilenjaka, i sadri mnotvo ilustracija.

AKRANOKO
Arhimag Vejnon Monro, akademija Severnog Povana i arhimag Vendir, Piramida Haosa. Arkanoko je detaljna
analiza moi kojim bogovi raspolau, bez fokusa na konkretna boanstva. Ako je verovati arhimagovima, boanstva
su pripadnici razliitih kosmikih rasa koji su tokom vremena postala toliko veti u manipulisanju arkane da su stekli
sposobnost stvaranja svetova, bia, i ak darovanje svojih moi svojim sledbenicima. Boanska magija je, po
arhimagovima, zapravo arkana, koja je posredstvom boanstva dola u ruke raznih svetenika. Ovo nije nita novo,
jer posredstvom demona je slina takva magija dola u ruke volebnika, posredstvom zmajeva u krvi vetaca, i
posredstvom intenzivnog treninga uma u misli arobnjaka. Monro koristi ove podatke kao argumente za svoju tezu
da su arobnjaci jedini sposobni da postanu boanstva, jer oni jedini samostalno pristupaju arkani i zbog toga imaju
potencijal koji je potreban za Boanskost.

SELJAK IZ VUDBRIDA
Tijana Frastol. Roman o seljaku koji se proslavi u ratu i postaje upravnik zamka i kad dobija priliku da postane
ambasador kontemplira je kroz veinu romana, borei se sa svojom prolou.

SEKTE MORA LUDOSTI

Maroni Blekvel, 565e3. Blekvel u svojoj enciklopediji opisuje razliite sekte na ostrvima Mora Ludosti. Znanje koje
on iznosi je rezultat mnogobrojnih ekspedicija koje je pravio tokom godina.

LAGUNA MOJE MLADOSTI

Fidigo Terek, visoki svetenik Tenesijana, 486e2. Autobiografsko delo jednog od najuticajnijih svetenika Tenesijana
u istoriji kraljevine Talassinus. U svojoj knjizi Terek opisuje svoj ivot na ostrvima Talassinusa na izuzetno
romantian nain, zbog ega se mnogi koji proitaju ovo delo zaljube u arhipelag bez da ga posete.

UDAN SLUAJ HADUZEA

Itvan Ajroneks. U svojoj knjizi Itvan opisuje svoju rasu, haduze, skreui panju na ivot pripadnika ove rase,
obiaje naroda, i tragediju u kratkom ivotnom veku ove rase.

BERNA: SAVET VETACA

Fridrik Hendel, Marija Felis i arhimag Tom Gendelj od Fiminske akademije, 655e3. Disertacija Hendela analizira
maliciozno boanstvo Arabele, Bernu i tvrdi da je Berna zapravo skup nekoliko izuzetno monih volebnika koji su
se u prolo eri odvojili od Hola Vetaca.