Talassinus Mare

1. Boanstva
1.1 Tenesijan
Otac aventia, Tenesijan je bio glavno boanstvo u starom carstvu, a i dan danas ga prate aventi, kao i
mnoge druge rase. Ovaj bog mora je zasluan za sve morske struje koje se kreu i ne dozvoljavaju da
neko ostane zatoen na puini bez vetra i struje. Predanje kae da prilikom nastanka sveta, Tenesijan je
od svog oca, Naarua, dobio Talassinus da od njega napravi ta eli. Kada mu je Sikarius unitio carstvo,
Tenesijan je nastavio da titi svoj narod koji je uspeo da se odri pored svih nedaa.

1.2 Galvandor
Iako ne pravo boanstvo, arhaneo Galvandor je oduvek bio velika sila dobrog na ostrvima Talassinus
Marea. Iako brat od Marmarotha, Galvandor je izabrao alternativan nain da pomogne svetu. Legenda
kae da postoji bela laa sa posadom anela koja ide i pomae onima u nevolji. Kapetan ove lae,
Galvandor, tako putuje od Krustaluma do Nautenog Okeana, spasavajui one koji to zasluuju. Manduka
smatra za najveim neprijateljem i aktivno se bori protiv njegove moi.

1.3 Konijanija
Kao otac i majka vilovnjaka, pa i morskih, Konijanija ima uticaja u Talassinusu isto koliko ima i na Kardusu.
Vie informacija u tekstu o Belii.

1.4 Ozynia
Boginja prirode, biljaka i ivotinja, kako mora tako i ostrva, Ozynia je retko direktno uticala na Talassinus,
ali kada jeste onda je uvek bilo da spasi neku vrstu od izumiranja. Mnogi druidi i ljudi od prirode je
potuju i prate, mada veoma retko ona zadaje zadatke svojim podanicima. Izuzev barijere na Ostrvu
Grana, gde se ujedno i njeno najvee svetilite nalazi, njena svetilita su veoma dobro sakrivena, i esto
su toliko deo prirode da samo druidi i njeni najverniji mogu da prepoznaju njenu mo. Njeno vetako
svetilite se nalazi u Makletonu, mada se tu njeno prisustvo oseti u izuzetno maloj koliini.

1.5 Weebam-Na
Bog mora i oluja Kardusa je i ovde jak i aktivan. Za razliku od Kardusa, gde su njegova svetilita esta na
jugu, ovde su ratrkana po celom kontinentu, uglavnom u naseljima gde su darfelani, koji ga smatraju
svojim ocem, u veini. Vie informacija u tekstu o Belii.

1.6 Sikarius
Otac sahuagina i teror mora, Sikarius je izuzetno zao bog, ali za razliku od Svete Majke ija je sutina bila
da prodere energiju sveta, kao i sam svet, Sikarius ne udi za tako kataklizminim ishodom. Ovo
boanstvo eli da osvoji arhipelag i vlada njime, i to postie putem svojih sahuagina. Bela ajkula je
njegova ivotinja, i njegov narod se vodi istim principom budi ono to jede, ne ono to se jede.

1.7 Manduco
Dvoglavi majmun Mora Ludosti, Manduko je sluajni otac hadoza. Njegova deca predstavljaju ogromno
razoarenje, budui da za razliku od svog oca koji uiva u haosu unitenja i patnje, hadoze uivaju u
haosu slobodnog ivota i vesele igre. Njegovo glavno oruije su cunamiji, mada neretko alje svoje sluge,
najee deformisana bia koja su bila dovoljno nesretna da zalutaju u More Ludosti, da vre njegove
zapovesti.

2. Geografija
Talassinus Mare je veliki arhipelag zapadno od Kardusa i Arabele i istono od Gif Dana. Ova grupa ostrva
se prua gotovo 5000 km duinom i okruuje ga izuzetno opasni Okean Ugarka na istoku, pitomi Volukris
na zapadu, Naputeni Okean na jugu i hladni Krustalum na severu.
Uticaj raznih kraljevina se oseti u ovoj ostrvskoj zemlji, te kraljevine Guldura, Licentie i bive carevine
Belie imaju uporite ovde, kao i nezavisna kraljevina Talassinus koja se formirala nedugo nakon raspada
Belie. Glavna i jedina velika luka Guldura je Vitora Nova, glavni centar vilovnjaka je u Velespavi, a Beliin,
odnosno Red Stone-ov uticaj predvodi Makleton. Glavni grad kraljevine Talassinus predstavlja Vajanijan.
Talassinus Mare je od severa ka jugu i od istoka ka zapadu dom razliitih sredina, te su severna ostrva u
hladnim i neljubaznim morima, i onda se polako menja klima da bi u regiji Talassinusa i naselja Red
Stone-a bila tropska klima.
Arhipelag je dom raznim rasama i boanstvima stranim u veini ostatka sveta. Izgraeno na starom
carstvu aventia, Talassinus Mare predstavlja dom izuzetnih misterija i magija. More je ivotna energija
ovog kontinenta i veina stanovnitva se bavi trgovinom, turizmom, ribolovom ili gusarstvom i
pustolovom. Severna ostrva su po mineralima znatno bogatiji nego juna, ali su veoma siromana
runama, dok su u junim ostrvima rune umereno zastupljene.
Talassinus Mare je dom raznim egzotinim rasama. Dugi niz vekova pripadnici rasa Kardusa su bili retka
pojava na ostrvima, to se promenilo kada je poela kolonizacija zemlje, sredinom druge ere. Pre toga, na
ostrvima i ispod njih najzastupljenije rase su bile rase morskih ljudi, aventia, kao i morskih vilovnjaka.
Pored njih, preteno na kopnu, ive povueni darfelani i veseli majmunoliki ljudi, hadoze. Nakon
kolonizacija, pogotovo kada je Belia bila na vrhuncu svoje moi, su razne rase dole ovde, u potrazi za
poslom, avanturom i uzbuenjem.
Danas je veina Talassinusa etniki izmeano, izuzev predela oko kolonija Licentie gde se nalazi veina
kopnenih vilovnjaka kako bi bili blii svojim morskim roacima. Najvea arenolikost, meutim, je u
kolonijama Red Stone-a, dok kraljevina Talassinus favorizuje svoje starosedeoce, mada i dalje prihvata
svakog sposobnog pojedinca.

3. Istorija
Istorija Talassinus Mare-a kree da se broji formiranjem carevine aventia, 1850. godine pre prve ere,
mada je ovo poetak prve ere, to se tie domorodaca. Nije puno zapisa ostalo iz prve ere ovog
kontinenta, ali se zna da se carstvo aventia proimalo po morskom dnu, kao i ostrvima od Mora Ludosti,
pa sve do Graninog Mora, gde je zatim nastupala kraljevina morskih vilovnjaka o kojoj se malo vie zna.
Kako je formirana carevina, kako je bila ureena, pa ak i njen krah, 312. godine prve ere (2161. prve ere,
po aventima, i poetak druge ere). Stari spisi sugeriu da se prestonica nalazila negde duboko u Aventi
Moru, i neke prie govore o tome da se zemlja otvorila i progutala grad, i iz jame su doli sahuagini,
morski avoli voeni ogromnom belom ajkulom, ljubimcom Sikariusa, koji je iao sa sahuaginima i
prodirao gradove i sela aventia, a potom i morskih vilovnjaka. Legenda kae da su Sikariusove snage tri
veka harali vodenim prostorom izmeu Gvozdenog Mora i Naputenog Okeana, da bi se na kraju njegova
bela ajkula povukla u jamu iz koje je dola, sredinom prve ere, ostavivi za sobom sahuagine da haraju
ostrvima.
Narednih hiljadu godina prolazi u oporavku od udara Sikariusa i ratu sa sahuaginima. Dok aventi i morski
vilovnjaci, sada desetkovani, pokuavaju da povrate plie delove mora, darfelani i hadoze brane svoja
kopnena naselja od morskih avola. Osnuje se grad pod nazivom Vajanijan i nastaje kraljevina sa istim
imenom, nepunih vek nakon to je Sikariusova ajkula napustila ova mora, na rubu Hadoze Mora, najdalje
od sile sahuagina, koji haraju preteno predelima izmeu Aventi Mora i Odbaenog Mora. Odavde,
aventi, darfelani i hadoze planiraju i rukovode napadom na sahuagine i teraju ih severno. Tri veka e
proi pre nego to uspeju da ih oteraju skroz do Aventi Mora, u manjoj ili veoj meri ratujui tokom
vekova. Krajem prve ere (sredinom druge, po Talassinusu) se osnuje Koestas na rubu Aventi Mora da
kontrolie sahuagine tu, kao i Utvrda Gvozdenog Zida, da uva drugi kraj Darfelan Mora.
U meuvremenu, deo aventia i morski vilovnjaci su gubili rat na severu. Kako su sahuagini smatrali
vilovnjake najveom pretnjom usmerili su sve svoje snage da ih istrebe. U tome bi i uspeli da nije
poetkom druge ere (1000. godine druge ere po Talassinusu) Ozynia pomogla vilovnjacima i aventima,
stvorivi maginu barijeru na Ostrvu Grana (gde se sada nalazi Kinija), kao i u moru oko njega, efektivno
spreivi sahuagine da stignu do bitno oslabljenih vilovnjaka i ljudi. Barijera je drala devet godina,
dovoljno da se oporave ratnici, kao i da sahuagini preusmere svoju panju na jug. Ostrvo Grana, poznato
po drveu koje krajem jeseni izgubi sve svoje grane, i dan danas ima ovu barijeru, samo to je ona
dovoljno jaka da odbije sahuagine i sline nemani samo krajem prolea i poetkom leta, te mnogi
smatraju da je Ozynia povezala mo barijere sa drveem ostrva.
Osiguravi teritorije juno od Aventi Mora, kraljevina Vajanijan je stvorila mnogi broj naselja i utvrda po
ostrvima u Darfelan i Hadoze Moru. Telekalukija, stari grad koji je nekada pripadao carstvu aventia, a
sada bio spaljen i uniten, je bio obnovljen, 55. godine druge ere. Otprilike u vreme kada e Ozynia podii
barijeru kree kraljevina Vajanijan u novu ofanzivu na sahuagine. Narednih sto godina je provedeno u
ienju Parkerovog Mora, gde se general aventia, Parker Eriskan proslavio, osvojivi sa manje od sto
ljudi najveu bazu sahuagina u moru. Trebao je da proe jo jedan vek pre nego to su poraene sile
sahuagina u Smaragdnom Moru i Moru Kraba.

Zajednica aventia i morskih vilovnjaka na severu se dovoljno oporavila da nastavi da prua otpor,
koristei prolee i leto za odmor, kada je barijera radila, a jesen i zimu za rat. Kraljevina Vajanijan na jugu
je polako ali sigurno napredovala severno i inilo se da e sahuagini biti poraeni, meutim prekretnica
se desila kada su sahuagini, koji su i dalje kontrolisali Aventi More, uspeli da savladaju Koestas i preotmu
ga (296. godine druge ere, odnosno 1196. godine, po Talassinusu). Ova promena je naterala kraljevinu
Vajanijan da se bori na dva fronta, to je za poetak znailo obustav bilo kakve ofanzive. Pod manjim
pritiskom, sahuagini u Graninom Moru i severnijim predelima su ponovo krenuli na vilovnjake, odluni
da ih istrebe. Kako barijera nije mogla dovoljno dugo da uva Ostrvo Grana, veina aventia se povukla u
vie delove ostrva, to nije odgovaralo morskim vilovnjacima, koji su pokuali da bee preko Volukrisa, u
nepoznato, dok su se drugi zavukli duboko u peine ostrva, u nadi da nee biti pronaeni.
Koestas, sada pod kontrolom sahuagina, je bio prilino slabo branjen, budui da je veim delom bio na
kopnu, mada su jake zidine i dalje dozovoljavale pristojan otpor. Kada je delovalo da e kraljevina
Vajanijan uspeti da povrati svoj grad, sahuagini su ga zapalili, ostavivi pepeo za svoje neprijatelje. Kako
su molbe aventia i vilovnjaka na severu bile sve jae, kraljevina je ostavila garnizon da prua otpor
sahuaginima iz Aventi Mora, uzdajui se u zidove sada spaljenog grada. Nakon to su pojaali pritisak na
jugu Graninog Mora su sahuagini ponovo popustili svoju opsadu Ostrva Grana, iji su stanovnici sada
ve ozbiljno bili ugroeni. Kraljevina se prostirala na daleko veoj teritoriji nego to je imala silu da
kontrolie, pa je usledio period pauze, gde su se povremeno deavali sitniji okraji sa sahuaginima. Ovako
je bilo skoro tri veka, kada su konano sahuagini skupili dovoljnu snagu da napadnu ponovo, iz Graninog
i Aventi Mora, na dva fronta.
Kako morski putevi do Koestasa nisu bili dovoljno bezbedni, grad i dalje nije bio vraen u normalno
stanje, i ovog puta su sahuagini ponovo uspeli da ga preotmu. Sa druge strane, sahuagini u Graninom
Moru su uspeli efikasno da vode rat na severu i jugu, i ponovo su opseli Ostrvo Grana. Ovog puta je
delovalo da kraljevina Vajanijan nee biti u stanju da se izbori sa sahuaginima, ili barem ne dovoljno brzo.
Tada je dola flota brodova sa istoka. Mali broj morskih vilovnjaka je uspelo da pree veliki kontinent, i
stignu do svojih dalekih kopnenih roaka, vila i vilovnjaka Licentie. Tri veka su morski vilovnjaci pokuali
da budu prihvaeni kod svojih dalekih roaka, da sarauju sa njima i uspostave dobre odnose. Kada je
krenuo drugi talas morskih vilovnjaka da pristie u Licentiu i kada se saznalo da ostrva nisu jo izgubljena,
tadanja kraljica Licentie, Kinija, je povela svoj narod da odbrane svoje dalje roake. Floti Licentie se
pridruila flota Belie, voena admiralom Kroniklom, ambicioznim agentom ambicioznog kralja.
643. godine (1543. po Talassinusu) druge ere su flote stigle na zapadne obale arhipelaga i, voene
morskim vilovnjacima koji su dobro poznavali neprijatelja, su uli u rat protiv morskih avola. Iako
poprilino neefikasni u borbi sa sahuaginima, ljudi i vilovnjaci Kardusa su svojom superiornom magijom
izdejstvovali pobede u Graninom Moru, i tako spojili zajednicu Ostrva Grana sa kraljevinom Vajanijan.
Rairivi snage Belie i Licentie po gradovima i naseljima na ostrvima, kraljevina je konano imala daleko
bolji poloaj naspram sahuagina. Iako su sahuagini i dalje kontrolisali potpuno Aventi More, a u veini
ostalih mora i dalje imali sitne baze, nisu vie bili znaajna pretnja. Meutim, novi problemi su nastali sa
dolaskom naroda sa istoka, neto to su aventi odmah videli. Devet godina nakon dolaska, vilovnjaci
Licentie su, uz odobrenje svojih morskih roaka, formirali prvu koloniju, na Ostrvu Grana, zvanu Kinija,

po kraljici koja je povela svoje vojske na ovaj kontinent. Naseljivanje stranaca na njihovu zemlju je za
narod aventia bio kraj druge ere.
Strah aventia se pokazao opravdanim, ali ne kada su vilovnjaci Licentie odluili da nazovu Talassinus
Mare svojim domom, ve kada su to uradili daleko ambiciozniji ljudi Belie. Skoro etrdeset godina se sve
vei broj brodova iz As'Latura, Similiona i Lovorova kretao ostrvima, ispitujui teritoriju, crtajui karte i
istraivajui svet. Koristili su naselja kraljevine za odmor, a povremeno su pravili i svoje male naseobine.
Iako su dobili dozvolu da grade luke i sela, kraljevina Vajanijan je zabranila formiranje gradova na
ostrvima izmeu Graninog Mora i Mora Ludosti. Agenti Belie su se drali ovoga, sve do trenutka kada su
pronali izuzetno velike koliine runa na Ostrvu Boijeg Oka. Luka koja se nalazila ovde je krenula naglo
da raste i razvija se, i 697. godine druge ere (43. godine tree ere, po Talassinusu) je ovde izgraen
Zapadni Bizol, pod izgovorom da je ovo sveto mesto Naarua zasluivalo naselje njegovih pratioca.
Prekrivi dogovor i nakon to diplomatija nije pomogla, kraljevina Vajanijan je nekoliko godina nakon
prekraja proglasila rat sa Beliom. Iako je Belia bila daleko bogatija i monija, samo mali deo njene snage
se nalazio na ostrvima, ali je i dalje predstavljao ozbiljan izazov za izuzetno iscrpljenu kraljevinu Vajanijan.
Kraljevina je raunala na prednost domaeg terena, ali nije shvatala da su se agenti Belie proteklih
etrdeset godina iscrpno, gotovo fanatino, upoznavali sa zemljom i da je prednost domaeg terena bila
daleko manja nego to se dala oekivati. Kako su se vilovnjaci drali van ovog sukoba, rat je bio voen
izmeu tri sile, kraljevine ljudi, kraljevine morskih ljudi, kao i sahuagina, koji su i dalje bili sila u Aventi
Moru.
Iako zvanino u ratu, puno je godina prolo pre nego to su se desili neki bitni okraji. Prvih pedeset
godina su brodovi pod vostvom Belie odbijali aventie niz obale Smaragdnog Mora i Mora Kraba. Dok su
meusobno ratovale dve kraljevine, sahuagini su ekali prilike da napdnu slabo branjena naselja obe
strane, esto unitavajui naselje u postupku. Bitan pomak u korist Belie se desio kada su osvojili
Parkerovo More, sredinom osmog veka druge ere. Tada, 769. godine je osnovan Makleton da kontrolie
taj region.
Kako se sada Aventi More nalazilo veinom u teritoriji Belie, agenti i kapetani su morali da uspore sa
napretkom, jer su aktivno se borili sa dva protivnika, i sada je dolo do izraaja nepozavanje terena i
neprijatelja. Koliko god su dobro znali puteve i, u teoriji, okruenje, mornari, vojnici i magovi Belie su bili
daleko sposobniji na kopnu nego na vodi. Da nije bilo svetenika Weebam-Ne iz Lovorova, verovatno bi
se poduhvat loe zavrio. Meutim, more je bilo dobrim delom na strani uljeza, i Belia je nastavila polako
da iri svoj uticaj.
Kraljevina Vajanijan, videvi snagu svojih protivnika je odluila da se prebaci na odbranu i alternativne
taktike. Deset godina nakon to je osnovan Makleton Vajanijan osnuje Viing Jas na rubu Mora Ludosti.
Ojaava sve gradove, utvrde i naselja i skuplja snage, prepustivi veinu sahuagina svom protivniku.
Bitnijih deavanja nije bilo sve dok Belia nije uspela, pomou Weebam-Ne, da skri veliki deo sahuagina, i
dobije relativno bezbedan put preko Aventi Mora. 823. Godine je Belia uspela da stigne do Koestasa,
preuzme njegove ruevine i krene u obnavljanje. Dve godine kasnije, veina grada je bila obnovljena, i
sada je Belia imala veoma bitan strateki poloaj.

Videvi mo Belie, kraljevina Vajanijan je traila primirje, koje je i dobila. Raunala je da e Koestas brzo
pasti zbog sahuagina, ali nije imala snage da nastavi rat sa bolje opremljenim i viebrojnijim protivnikom.
Ovo primirje je trajalo jedan vek, i prestalo je kada je obnovljena kraljevina Vajanijan napala Makleton, u
nadi da povrati prevlast nad Parkerovim Morem. Makleton je uspeo da odoli napadima i opsadi vie
godina, a Zapadni Bizol je preko Koestasa prosledio svoju vojsku na Viing Jas i osvojio ga 932.
Izgubivi Viing Jas, kraljevina je povukla sve snage u utvrde oko Hadoze Mora. Belia, sada proirivi se po
svim morima juno od Graninog sem Hadoze Mora je dozvolila Telekalukiji i Vajanijanu da se predaju i
kralj je bio pogubljen. Ovo su sada bili slobodni gradovi, koji e trgovati sa Beliom i iji e vladari
odgovarati Belii, ali nee biti voeni njome. Kralj Yesmin Kajonat je pogubljen 944. godine, i tada je
ugaena kraljevina Vajanijan.
Severno od Graninog Mora je situacija bila daleko manje burna. Vilovnjaci Licentie su ispitivali zemlju,
uei o njoj, saznavi da su njihovi morski roaci zapravo njihovi daleki roaci, te da im je Konijanija
podario ivot, isto kao i njima. Uili su o Ozynii, njenoj vezi sa prirodom, kao i o drugim bogovima ostrva
koji nisu bili poznati na Kardusu. Saznali su za Galvandora, oca darfelana, kao i za Sikariusa, zbog koga
krvari kontinent ve milenijum i po. Vilovnjaci Licentie su bili daleko strpljiviji od svojih komija, te su
daleko sporije ispitivali zemlju, gradei tek po koje naselje tokom vekova, i to samo uz dozvolu svojih
morskih roaka. Tek 939. e Licentia izgraditi jo jedan grad, Velespavu, koja e postati u narednim
vekovima centar Licentiinog uticaja na ovom arhipelagu.
Nakon pada kraljevine Vajanijan, sledilo je doba mira na ostrvima Talassinus Marea. Licentia i Belia su
ovde potovali svoje granice isto kao to su i na Kardusu, te sukoba nije bilo. Vremenom su ove kolonije
postale manje zavisne od svojih kraljevina, te su se esto nazivale Zapadna Belia i Zapadna Licentia.
Narednih etiri veka su bili period otkrivanja, razvoja i napretka zemlje. Iako se veina starosedeoca nije
radovalo svojim novim gospodarima, tolerantnost Belie se proirilo i na ostrva, te su njeni gradovi pruali
krevet svakom ko je bio spreman da ga zaradi. Najbre su se prilagodili vredni i veseli hadoze ovim
uslovima. Rasa bez teritorije, hadoze su oduvek bili u tuoj zemlji, i tako su navikli, te im nije puno
smetalo da rade za doseljenike. Posle njih su sledili aventi, oni manje ponosni barem. Iako su smatrali
ljude sa istoka uzurpatorima, videli su da se Belia ophodi prema Talassinusu kao prema svom domu, a ne
kao prema nekom rudniku. Ako nita drugo, veina aventia je barem mogla da pliva u pliim delovima
svog rodnog mora, neto to nisu mogli preko milenijum i po. Mo Belie, sada pojaana znanjem i
vetinom domorodaca, je potisnula sahuagine do najdubljih delova svih mora, pa ak i Mora Aventia.
Polako, ali sigurno, se sever oporavljao, i morski vilovnjaci, koji su pre samo sedam vekova bili na rubu
istrebljenja, su sada opet inili bitan deo stanovnitva severnih ostrva. Tokom vekova je Licentia sve vie
otkrivala o istoriji kontinenta, upoznavi se bolje sa malo kraljevinom svojih roaka, kao i sa progutanom
carevinom morskih ljudi.
Prvi veliki problem posle dugog niza ratovanja se pojavio krajem druge ere, 1355. godine (701. godine
tree ere po Talassinusu) kada je veliki talas iz Mora Ludosti progutao Viing Jas i udavio gotovo svo
njegovo stanovnitvo. Talas je bio toliko moan da je potopio veinu Koestasa, ali je polovina
stanovnitva imala dovoljno vremena da se evakuie na zapadni breg. Vajanijan i Telekalukija su takoe
poplavljene, mada su te poplave bile nikakve spram one u ova dva grada i odnele su mali broj ivota.

Tvorac ovako silovitog talas e se ispostavi da je Manduko, legendarni bog cunamija i unitenja i, kako e
se saznati u narednim godinama, sluajni otac hadozea. Kako je izvor cunamija bio misterija, a unitenje
koje je ono izazvalo ogromno, angaovali su se Licentia, Belia, kao i starosedeoci da saznaju ta mogu.
More Ludosti je oduvek bilo nepoznato mesto, i brodovi koji bi bili dovoljno nesretni da se izgube u
njemu bi se nali posle izvesnog vremena, sa posadom mrtvom, deformisanom ili ludom, a neretko i sva
tri.
Okupivi sposobne magove, mornare i prekaljene avanturiste, na elu sa iskusnim kapetanima, osam
brodova je poslato u More Ludosti u potrazi za odgovorima. etiri broda se vratilo, a od toga dva bolje da
nisu. Prva dva broda koja su se pojavila van mora, jedan godinu dana, a drugi tri godine nakon ulaska su
bili brodovi prokletih dua, ludaka i varvara, koji su palili naselja i klaili ljude dok ih najzad flote
Makletona nisu potopile, prvi brod kod ulaska u Darfelan More, a drugi ak na rubu Mora Kraba.
Trei brod se pojavio sa polovinom prvobitne posade, od kojih je veina bila u dobro stanju, etvrte
godine nakon to je krenula ekspedicija, a poslednji se pojavio dve godine nakon toga, sa osam
preivelih, od kojih je samo etiri bilo dovoljno sabrano da ispria neku priu.
Ono to se dalo saznati iz izjava preivelih, kao i svega to se desilo, jeste da je Manduko bio besan zato
to su njegova deca, hadoze, okrenuli lea svom nasledstvu i napustili svog oca i da e nastaviti da alje
cunamije irom arhipelaga dok ne umru sva njegova deca. Neki od preivelih su takoe spominjali
hramove i oltare na ostrvima Mora Ludosti koji govore o velikom talasu koji e potopiti Talassinus Mare,
da oisti zemlju od prljavih doseljenika koji su uzeli ta im ne pripada. Trei su pak govorili da su videli
Manduka lino, ogromnog dvoglavog majmuna sa dugakim pipcima umesto ruku i repa, kako stoji
pedeset metara u visinu i urla na more kako bi prizvao novi talas. Sve ovo je bilo dosta labavo i nejasno, i
isprva niko nije imao ideju ta da radi sa ovom informacijom, ali onda se pojavio novi talas, vei i snaniji
nego prethodni, tano deset godina nakon to je potopljen Viing Jas, ali ovog puta progutavi
Telekalukiju i Vajanijan. Na sreu nekolicine stanovnitva, nakon incidenta od pre deset godina, oba ova
grada su angaovali sposobne arobnjake i volebnike i sluaju da se ovako neto ponovi, te je deo
stanovnitva preiveo zahvaljujui njima, deo zahvaljujui svojoj dosetljivosti, a skoro polovinu
stanovnitva je odneo talas.
Kako i dalje nije bilo jasno ta treba da se radi, sazvano je vee kojem su prisustvovali arhimagovi raznih
kola, svetenici raznih bogova i vojvode raznih gradova. Sednica u Makletonu je odrana godinu dana
nakon drugog talasa, i mada se ne zna o emu se prialo u zatvorenim odajama Bele Kule Makletona, zna
se ishod dogovora, i on je bio krajnje straan. Usledio je period u istoriji poznat kao Terminacija hadoza
koji je trajao gotovo itav vek i isprva je trajao punu deceniju, nakon ega je prestao, da bi se opet
nastavio deset godina kasnije, kada je jo jedan talas, ovog puta uz Okeana Ugarka, potopio i zapalio
veinu Makletona i njegove okoline. ezdeset godina su hadozi bili proganjani i ubijani irom zemlje,
izdani od strane ljudi sa kojima su nekada provodili vreme i za koje su vredno i veselo radili. Ovo je
proteralo veliki broj pripadnika ove rase u gusarstvo, a mali broj njih na druge kontinente.
Rasa je bila desetkovana, pred istrebljenje, da bi na kraju Ozynia opet intervenisala kada je poslednje
hadoze naselje, gde se nalazila veina preivelih hadoza zamalo bilo otkriveno od strane Beliinih lovaca,
spustivi maglu na celo ostrvo i potopivi brod.

Skoro osam decenija je ovo trajalo, da bi se na kraju skupili najiskusniji hadoze kapetani i uplovili u More
Ludosti da se suoe sa svojim ocem. Sedamnaest brodova je otilo, devet se vratilo, svaki nosei po veliku
stenu koje e kasnije biti zvane Zubi Manduka. Veina preivelih je uspela da zadri razum, i preselili su se
u naputeni Viing Jas, 1469. Sa Mandukovim Zubima, znali su da su bezbedni, mada nisu hteli puno da
govore o avanturama u Moru Ludosti.
Belia je zahtevala da joj se Viing Jas preda, i njena flota je drala grad pod opsadom etiri godine, kada se
pojavio jo jedan talas iz Mora Ludosti, 1475. Istrebljena je flota, ali Viing Jas je bio gotovo nedodirnut.
Nekolicina preivelih je prijavilo ovo nadlenima, i usledili su pregovori sa hadozima, prestao je lov na
njih, i dozvoljeno im je da ive u Viing Jasu, kao i da upravljaju njime, a za uzvrat su trebali da podele po
jedan od devet zuba svakom od gradova, ostavivi dva kod sebe. Cunamija vie nije bilo.
Bilo je potrebno dosta vremena da hadoze oproste protekli krvavi vek, ali nikada ga nee zaboraviti.
Takva izdaja se nije mogla zaboraviti, niti ikada potpuno oprostiti, ak i pored svog truda to su vilovnjaci
i ljudi ulagali, stvaravi takozvane Hadoze Kue svuda gde su stizali, da gostujui hadoze se oseaju
dobrodoli. Meutim, Viing Jas je sada pripadao njima, i veseli hadozi su svakako cenili trud koji su drugi
ulagali da isprave greke svojih predaka.
Do kraja druge ere, kao i poetkom tree ere, nije bilo bitnih deavanja na ostrvskom kontinentu.
Priznavi Beliu kao carevinu, Licentiine kolonije su primile vei broj upravnika iz Zapadnog Bizola, mada
su oni gledali da ne menjaju nain upravljanja. Bilo je vreme blagostanja i napretka, kao i oporavka od
Mandukove srdbe. Iako na globalnom nivou nije bilo velikih problema, sahuagini iz Aventi Mora su i
dalje bili aktivni, i u dva navrata su uspeli da preuzmu Koestas, oslabljen od talasa, da bi ga izgubili mesec
ili dva dana kasnije. Pored sahuagina, poetkom tree ere je najvea pretnja bila armija koju je uspeo da
stvori moni aboleth mag Tij'inastir, kako bi napao Velespavu i ukrao nekoliko monih zaaranih
predmeta. Tij'inastir je isto pokuao nekoliko godina kasnije, u Zapadnom Bizolu, ali bez uspeha. Napad
je ponovljen nekoliko decenija kasnije, opet bez uspeha. Nakon toga, Tij'inastir se povukao na etiri veka,
da bi konano izvrio poslednji napad na Zapadni Bizol krajem tree ere, kada je grad bio izuzetno
oslabljen, ovog puta uzevi sa svojom vojskom predmete koje je eleo.
Postavi priznata kraljevina, i stvorivi impresivnu drvenu industriju, kao i skromnu luku kod Kajevog
ekia, Guldur se pridruio kolonizaciji Talassinus Marea. Kupivi dozvolu od Belie, kao i Licentie,
kolonisti Guldura su krenuli u kroenje divlje zemlje na samom severu. Voeni legendarnim ratnikom,
Lauom Folster, severni ratnici su uspeli da poraze demone iz Gvozdenog Mora, nemilosrdne koprue, koji
su tu iveli tokom itave istorije i pravili probleme morskim vilovnjacima jo u danima njihove kraljevine.
Lau se proslavio kada je sa svojim zaaranim repetirajuim samostrelom istroio ceo arer u kraljicu
koprua, proteravi demone daleko od obala budueg grada Guldura. Kada su ostrva bila ukroena,
osnovan je grad 555. godine tree ere (1564. godine po Talassinusu), nazvan Vitora Nova, kao i utvrda
imenovana po ratniku koji je najvie pomogao da se kolonija stvori. Kao nagradu to su ukrotili demone
koji su predstavljali problem dugi niz vekova, Viing Jas je podario preostali Zub Manduka novonastalom
gradu.
Vode Talassinus Marea su se ponovo bitno uzburkale kada se Belia na Kardusu bitno uzdrmala. Kada je
krenula turbulencija u Belii haos se proirio na njene kolonije, te su Vajanijan i Telekalukija uvideli da bi

ovo bila dobra prilika da povrate svoje kraljevstvo. Na zimu, 635. godine, je odrana tajna sednica gde je
potpisan sporazum ova dva grada, da bi tri meseca kasnije ukljuili i Viing Jas u novo saveznitvo. Tri
grada su skupili svoje flote i krenuli u osvajanje prema severu. Licentia je zamoljena da ostane neutralna,
i tako je bilo, a za tri godine su saveznici povratili sve teritorije do Parkerovog Mora, izuzev Koestasa koji
je pruao otpor sve do 641. Izmoreni konstantnim pritiskom sahuagina, grad nije mogao dugo da izdri
opsadu, te su se predali, i pridruili pobunjenicima. Belia je daleko bolje kontrolisala Parkerovo More,
meutim, dve godine kasnije, kada je Tij'inastir sa svojom vojskom uspeno opljakao Zapadni Bizol, a
Belia bila na ivici graanskog rata, Red Stone, koji je kontrolisao kolonije, je morao da potpie mir 644.
Tada je formirana kraljevina Talassinus, i krenula je etvrta era u zemlji aventia, darfelana i hadoza.
Red Stone je znao da potpisano primirje nee spreiti kraljevinu da nastavi svoju ekspanziju do Graninog
Mora, ali je bio zauzet graanskim ratovima, a kasnije i Svetom Majkom, da se brine o tome. Sasvim
sigurno da bi Talassinus i krenuo ka severu, ali je bio u dva navrata spreen i nije hteo da rizikuje da
izgubi ono to je postigao. Prvi problem se pojavio kada su u isto vreme sahuagini iz Aventi Mora napali
Koestas, dok je Tij'inastir sa svojom vojskom napao Vajanijan. Obe pretnje su bile odbijene, ali je ovo dalo
kraljevini do znanja da treba da se fokusira na odbranu neko vreme. Deceniju kasnije, kada je Red Stone
bio jo slabiji nego pre, a kraljevina spremna da preuzme Parkerovo More, osam brodova se pojavilo iz
Mora Ludosti, praeni raznim morskim nemanima. U pitanju su bili brodovi hadoze gusara koji se nisu
vratili, samo to se posada sada sastojala od demona, a ne vedrih majmuna.
Tri i po decenije je trebalo kraljevini da se izbori sa Mandukovim nemanima, i kada je konano potopljen
poslednji brod Mandukovih zveri je dvoglavi majmun, u gnevu i oaju prizvao gomilu talasa, potopivi
desetine naselja irom kontinenta, desetkovavi sve flote, ali ne dotakavi ni jedan od gradova. Pedeset
narednih godina e kraljevina Talassinus, kolonije Red Stone-a, sada ve uveliko stabilizovane, kao i
kolonije Licentie i Guldura, napredovati, bez ikakvih bitnih smetnji sem povremenih pljaki sahuagina i
drugih zveri dubina.

4. Gradovi
4.1 Vajanijan
Vajanijan predstavlja najstariji kopneni grad koji je stvoren nakon kataklizme carstva aventia, kao i glavni
centar za aventie, darfelane, pa i hadoze gotovo tri milenijuma. Kao sedite kraljevine Vajanijan, zatim
saveza slobodnih gradova Talassinusa, a danas i prestonica kraljevine Talassinus, Vajanijan je uspeo da
postane ogroman i bogat grad, prepun istorije u vidu muzeja, spomenika, i zgrada, te je teko poverovati
da ovako grandiozno mesto nije pripadalo starom carstvu aventia. Aventi ine veinu stanovnitva, dok
su darfelani i vilovnjaci drugi po broju stanovnika, da bi ljudi i hadoze bili na treem mestu, sa ostalim
rasama u malom procentu prisutni.
Smeten na zapadnoj ivici Hensolove Planine, koja je jo bila vulkan kada se grad osnovao, stanovnici
grada intenzivno kopaju u planinu, u potrazi za dragim kamenjem po kojim je planina poznata. Pored
rudarstva, ribolov predstavlja drugu najunosniju profesiju, budui da je Hadoze More od praskozorja bilo
bogato kvalitetnom ribom. Malobrojne njive su smetene uglavnom kod luke Aldford, budui da samo
ostrvo nije preterano plodno.
Grad je graen u stilu gradova iz starog Aventusa, kao niz koncentrinih krugova, svaki ograen zidovima.
Vajanijan ima etiri takva prstena, i slobodan je pristup svakom sem poslednjem prstenu, i
pretposlednjem nou. Spoljanji prsten je rezervisan za strance, izbeglice i sirotinju, kao i siromanije
graane. Naredni prsten je rezervisan za veinu stanovnika Vajanijana, za zanatske radionice, ali ne i
prodavnice, izuzev ogromne pijace na kojoj se uglavnom prodaje hrana i manje kvalitetna roba. U treem
prstenu se nalaze prodavnice bogatijih zanatlija, radionice arobnjaka, barake za gradsku strau, razni
muzeji, zatim svetilita Galvandoru, Weebam-Ni i Konijaniji, kao i Red Bisera, ogroman mermerni hram,
gde se obuavaju, treniraju i ive paladini Tenesijana, kao i vitezovi bisera, odred specijalizovanih ratnika
Tenesijana, koji vode poreklo iz drevnog Aventusa. Poslednji krug je rezervisan za vladara, njegovu
porodicu, plemie, kao i nekoliko najbogatijih stanovnika.
Stvari vredne vienja:
-

Red Bisera prelep mermerni hram u centru najprometnijeg dela treeg prstena, izgraen kada i
sam grad. Mesto gde ive i treniraju paladini Tenesijana, kao i posebni ratnici odabrani od strane
boanstva i poznati kao Vitezovi Bisera.
Muzej Aventusa muzej iji je nadzemni deo veliine omanje kue treeg prstena, a iji je
podzemni deo velik koliko ceo prsten. Uklesan u stene ostrva, i ukraen koralima, podzmeni deo
muzeja oslikava i govori o carstvu aventia, njegovom ureenju i gotovo svemu to je poznato o
njemu, a nije izgubljeno tokom milenijuma. Ovde se nalaze mnogi artifakti carevine, koji su
tokom godina pronaene i donesene ovde. Jedna treina muzeja je potopljena, te posetioci koji
nisu navikli na ivot u vodi moraju sebi da obsrkbe potrebnu magiju kako bi videli sve to muzej
nudi.
Avenija Heroja deo treeg prstena gde se nalaze veina prodavnica magova i zanatlija je
istakan raznim statuama ratnika i generala koji su se proslavili protiv sahuagina, Mandukovih
nemani i drugih avola, kao i doseljenika. Grandioznost statue sugerie veliinu heroja.

4.2 Telekalukija
Nekada deo velikog carstva aventia, Telekalukija je od tada bila spaljena od strane sahuagina, da bi
potom bila obnovljena poetkom druge ere i pripojena kraljevini Vajanijan. Trenutno je deo kraljevine
Talassinus, i predstavlja njen centar magije, kao i najvei grad. Darfelani i aventi su najzastupljeniji, dok
su hadoze i vilovnjaci drugi, a ljudi i ostale rase su u malom broju prisutni.
Kako je sa zapada uvana od Okeana Ugarka planinama, a ostatak ostrva se nalazi izmeu dva od tri
najpitomija mora kontinenta, najvei deo poljoprivrede Talassinusa se odvija u okolini Telekalukije.
Ostrvo Izdanosti je jo u staroj carevini bilo poznato po izuzetno plodnoj zemlji. Pored poljoprivrede,
ribolov je druga najpopularnija profesija, a sitno stoarstvo koje je razvijeno na bregovima zapadno od
grada je omoguilo Telekalukiji da bude centar hrane na celom kontinentu.
Slino kao Vajanijan, Telekalukija je graena po ablonu Aventusa, i kao takva ima sedam prstena. Pristup
je svima dozovljen za svaki prsten sem za esti, a sedmom prstenu mogu pristupiti samo oni koji imaju
dodira sa magijom, ili veoma dobar razlog da budu tu. Prvi prsten je dat sirotinji, i predstavlja prsten bez
strae, te incidenti nisu retka stvar, i dosta kriminalaca se krije u ovom, najveem prstenu. Naredni
prsten je rezervisan za obine radnike i seljake, kao i njihove porodice. Trei prsten je mesto gde
umetnici, pisari, zanatlije i trgovci ive sa svojim porodicama. etvrti prsten je tanak i predstavlja dom
vojnicima i straarima grada, kao i svetilitima. Peti prsten je posveen radionicama i prodavnicama
raznih zanatlija i arobnjaka. esti prsten je rezervisan za plemie i vladara, a poslednji, sedmi, je dom
Koralnog Tornja, ogromnoj kuli koja nadgleda celo ostrvo i koja predstavlja najveu akademiju magije na
kontinentu.
Stvari vredne vienja:
-

Pijaca naroda ogromna pijaca koja se prua polovinom cele duine treeg prstena. Od prve do
poslednje tezge je potrebno nekoliko sati hoda kada je vrhunac dana, a pored raznih predmeta i
opreme koji se mogu nai ovde postoji gomila proizvoaa hrane, po kojima je pijaca i poznata.
Kuvari iz svih delova ostrva dolaze ovde da reklamiraju svoja jela, te se svakakvi specijaliteti
mogu nai duinom pijace.
Koralni Toranj visoka kula smetena u centar grada odakle gleda celo ostrvo. Ovo je mesto gde
svi arobnjaci, vetice i volebnici usavravaju svoj dar, i upoljavaju ga za dobrobit kraljevine.
Arhimagovi Koralnog Tornja su izuzetno moni ljudi, u rangu onih iz Piramide Haosa.
Ozyniin Svet muzej lii kao neka udna prirodna formacija od kamena i drveta, smetena u
petom prstenu grada. Unutra se nalaze biljke i preparirane ivotinje i zveri ostrva, to daje
jedinstvenu priliku veini ljudi da se upoznaju sa zverima divljine bez da se suoe sa njima. Muzej
sadri veliki broj vrsta ivotinja i udovita, ali ne sve, te su nagrade za nekolicinu udovita koje
fale izuzetno velike.
Sajberova Vinarija na sat vremena od grada, prema bregovima ka zapadu, se nalazi ogroman
vinograd sa vilom gde plemii, ali i dobrostojei narod dolazi da provede vikend. Ovo je prilika za
mnoge da se odmore od buke i guve grada, ali i da steknu poznanstva i prijateljstva sa
uticajnijim ljudima.

4.3 Viing Jas

Grad star neto vie od milenijum i po, Viing Jas je relativno malo, ali izuzetno dobro utvreno mesto.
Smeten na ivici Mora Ludosti, grad je izgraen na mestu gde moe da nadgleda juno more, ali pre
svega da vri pritisak na doseljenike koji su se dali u kolonizaciju zemlje. Vek i po nakon osnivanja, Belia je
osvojila grad, da bi on bio potopljen etiri veka kasnije, nakon ega su ga hadoze preuzeli, i dre ga skoro
milenijum. Danas hadoze ine najvei broj stanovnitva, dok su aventi i darfelani drugi, da bi ostale rase
bile u malom broju zastupljene.
Iako grad hadoza, mali broj njih provodi vie od jednog godinjeg doba tu. Veina njih doe na mesec ili
dva dana, obino zimi, da pria i uje prie o pustolovinama koje su se izdeavale proteklih godinu dana.
Zemlja nije posebno plodna, niti bogata rudama, te je primarni izvor prihoda grada u runama po kojima
je More Ludosti poznato, mada dobavljanje istih predstavlja izuzetno opasan posao. Dobar deo
stanovnitva zarauje za porodicu radei u drugim mestima, a pored skupih, ali malobrojnih runa, grad je
poznat po svom turizmu, budui da je zahvaljujui svojim domainima najveselije mesto na celom
Talassinusu. Kae se da dve nedelje u zemlji hadoza oporave oveka od godinu dana stresa ostatka sveta.
Graen u ve poznatom stilu Aventusa, sastoji se od tri koncentrina kruga, gde je centralni krug na
visoravni tako da mu se moe pristupiti samo putem stepenica tornjeva. Nakon Mandukovog cunamija
gotova cela visoravan je oiena, te su hadoze ovde izgradili samo jednu graevinu posveenu vladaru, a
tamo gde su nekada stojale plemike kue sada stoje stadioni po kojima je grad najpoznatiji, kao i
nekolicina sitnih svetilita. Drugi prsten, koji je ujedno i najvei, je rezervisan za obian narod, od seljaka
do arobnjaka, bez ikakve klasne tenzije. Spoaljnji prsten dri strau koja vie uva okolinu grada i
nadgleda juno more nego sam grad.
Stvari vredne vienja:
-

Stadioni Mesto gde se igraju turniri u razliitim sportovima za vikend, i gde se ak i siromanije
stanovnitvo moe rekreirati i zabavljati tokom ostalih dana. Moda najvei doprinos rase hadoza
svetu, ovi sportski centri su formirani sredinom tree ere, ali zbog velike turbulencije u svetu tek
sada dolaze do izraaja i gradovi sveta e poetkom etvrte ere krenuti da planiraju sline
ustanove.
Gusarska etvrt Kada je cunami pokupio flotu Belie koja je bila na junoj obali ostrva ubacio je
etiri broda u grad. Kada je lov na hadoze prestao, i kada su krenuli da uklone brodove iz grada
svidelo im se kako je izgledalo, pa su odluili da ceo taj deo urade u tom stilu. Danas, ima
dvanaest broda u gusarskoj etvrti, etiri originalna su popravljena i prilagoena kopnu i
pretvoreni u krme, dok ostalih osam slue kao hadoze kue, mada su i pripadnici drugih rasa
dobrodoli. Ova etvrt je poznata po izuzetno veselom drutvu, kao i dobroj muzici, hrani i piu,
sve do ranih jutarnjih sati.

4.4 Koestas
Grad neto mlai od Vajanijana, ali svakako star, Koestas je grad krvi i rata, budui da je gotovo tokom
cele svoje istorije u ratu sa sahuaginima Aventi Mora. Potpuno uniten poetkom druge ere, grad je
obnovljen sredinom iste ere kada ga je Belia preuzela, i drala sve do pred kraj tree ere. U

meuvremenu grad je bio pod konstantnim napadima sahuagina, kao i rtva prvog cunamija Manduka
krajem druge ere. Kako je uvek bio pod opsadom ovaj grad je dom hrabrih i borbenih darfelana i aventia,
koji su pretvorili grad u ogromnu utvrdu i ratnu mainu. Pored ratnika koji su doli radi line slave, grad je
dom sirotinji i seljacima koji su spremni da se bore za svoju zemlju, ali i za bolji lini ivot, kao i
kriminalcima koji su osueni da kaznu odslue u borbi protiv morskih avola. Pored darfelana, koji u
najveem broju dolaze svojom voljom, kao i neto aventia i hadoza koje rade isto, pripadnici svih rasa
dolaze jer su primorani, bilo zbog nedostatka materijalnih sredstava, bilo zbog problema sa zakonom.
Nakon obuke na Megdandijinom Poluostrvu, regruti se alju da slue grad spram svojih talenata.
Zapadne obale ostrva su poprilino plodne, a i more je bogato ribom, te oni manje sposobni za borbu se
alju da obrauju polja i love ribu kako bi hranili grad. Pored toga neke bitne industrije nema, i grad je u
tom pogledu vie utvrda nego naselje.
Iako velik kao Vajanijan, grad je podeljen u samo dva prstena, gde je spoljanji posveen potpuno
odbrani, te su garnizoni, barake i kule istakane po ovom prstenu. Unutranji, znatno vei prsten je
mesto gde se ivi kada se ne ratuje. Breg na severnom delu ovog kruga je mesto gde se nalazi Zamak
Zore, gde su smeteni malobrojni plemii i vojvoda. Iako je Koestas puno puta pao pod ruke sahuagina,
zamak nikada nije bio osvojen.
Stvari vredne vienja:
-

Groblje junaka u sredini unutranjeg kruga se nalazi veliko groblje, dobrim delom praznih
grobova, gde je odata poast palim ratnicima u borbi protiv sahuagina. Nadgrobni spomenici
sadre neretko i itave biografije, pokuavajui da to vie ispriaju o oveku koji je dao svoj ivot
u odbrani kraljevine.
Zamak Zore jedina sjajna stvar u celom gradu, zamak je od osnivanja bio zastrauju koliko i
prelep. Nikada osvojen, dobio je ime po tome to koliko god crno bilo, stanovnici zamka e
doekati zoru. Ispred zamka se nalaze razna svetilita, a hodnike zamka krase gotovo iskljuivo
statue prethodnih vladara.

4.5 Makleton
Centar Beliinog, a u novije vreme Red Stoneovog interesa na ostrvima, Makleton je grad izgraen od
strane Belie sredinom druge ere. Pretrpeo je veliku tetu kada je talas iz Okeana Ugarka potopio i spalio
veinu grada krajem druge ere, desetkujui stanovnitvo. Od tada je grad oporavljen i danas predstavlja
najareniji grad u arhipelagu, u pogledu na stanovnitvo. Ljudi, vilovnjaci, aventi i darfelani predstavljaju
najvei procenat stanovnitva, dok patuljci, hadoze, gnomovi i halflinzi ine bitan procenat, a preostale
rase su zastupljene u manjem broju.
Smeten uz Parkerovo More, najbogatije od svih mora, to ribom, to runama, stanovnici Makletona se
bave iskopavanjem runa, ribolovom, kao i poljoprivredom, koristei plodnu zemlju istone obale ostrva.
Mali broj stanovnitva se bavi stoarstvom i lovom u planinama prema zapadu.
Smeten na visoravni, grad je postavljen tako da ga je veoma lako braniti, i zidine koje se kreu po ivici
visoravni nikada nisu bile osvojene. Grad ima nepravilan oblik, i podeljen je u est etvrti. Severna etvrt

je dom sirotinje i bogalja i generalno je odseena od ostatka grada putem mora koje se uliva u grad u
ovom delu. Juno od nje se nalazi takozvana radnika etvrt, koja je ujedno i najvea. Ovde ivi veina
pripadnika nieg i srednjeg sloja, poljoprivrednici, pecaroi, egrti, sitne zanatlije, i slini, sa svojim
porodicama. Istona etvrt je mesto sa malo stanovnika gde se luke i brodogradilita nalaze, kao i veina
garnizona i baraka za gradsku strau i vojsku. Zapadna etvrt je mesto gde bogatiji pripadnici srednjeg
sloja ive i poznat je po svojim parkovima, igralitima, i kolama, zatim hramovima i svetilitima. Ovde
ive vie zanatlije, pisari, umetnici, trgovci, kapetani, i drugi dobrostojei ljudi. Centar je mesto gde se
nalaze pijace, kao i veina prodavnica i radionica. Ovde se mogu nai proizvodi iz svih delova Talassinusa,
kao i mnogi proizvodi sa Kardusa koji se samo ovde uvoze. Juna etvrt je rezervisane za aristokrate i
ovde se nalazi palata vojvode Makletona.
Stvari vredne vienja:
-

Arena Bogova ogromna okrugla ustanova od mermera gde se nalaze svetilita raznim
boanstvima iz celog sveta. Objekat se sastoji od pet nivoa, gde su dva ispod zemlje, a dva iznad.
Najdublji sprat je pod vodom i ovde su smeteni oltari morskih bogova, koji su takoe postavljeni
na sprat iznad, koji nije pod vodom, gde se takoe nalazi svetilite jo po nekih bogova, kao na
primer Lanua sa Kardusa. Prizemlje izgleda vie kao gusta uma, te je ovo mesto posveeno
Konijaniji, Ozynii, kao i Eferusu iz Arabele. Na prvom i drugom spratu su smetena svetilita
ostalim bogovima Talassinusa, Kardusa i Arabele.
Makletonov Univerzitet mesto zbog koga je Makleton izuzetno cenjen od strane ostatka
arhipelaga. Uitelji i majstori zanata dolaze iz svih okova sveta da ue mlade studente svojom
strukom. Univerzitet je izgraen nakon to je grad obnovljen posle poara. Nauka, umetnost i
zanat su primarne teme, dok se magija koristi samo kao alat za uenje prethodna tri, ali se ona
sama ne izuava.
Ostrva Odmora malo ostrvce veliine moda tri kvadratna kilometra u proseku se nalazi na dva
sata juno od grada kada se putuje amcem i predstavlja izuzetna mesto za odmor i provod.
Glavno, najvee ostrvo, je okrueno sa jo desetak sitnijih ostrvca u proseku pola kvadratna
kilometra povrine, koja nemaju nikakve objekte izgraene, ali ine sjajna mesta za kampovanja i
privatnost.

4.6 West Bizol

Zapadni Bizol je Beliina prva kolonija na arhipelagu, i nalazi se na Ostrvu Boijeg Oka, jedno od retkih
ostrva koja su izuzetno bogata runama. Iako dobro utvren, grad gotovo nikada nije imao priliku da
pokae svoje odbrambene sposobnosti. Zbog toga se tokom vekova razvijao i rastao, i predstavlja
najnaseljeniji grad na kontinentu, a posle Telekalukije i najvei. Ljudi ine najvei broj stanovnika, i to
preko pola, a aventi, vilovnjaci i patuljci su u jednakoj meri zastupljeni, dok su pripadnici ostalih rasa
prisutni u tragovima.
Glavni izvor prihoda je svakako rudarstvo, i to ono za rune. Pored toga, Zapadni Bizol ima pristup retkim
ribama koje se mogu nai samo u jezeru Boijeg Oka, koje aventi smatraju svetim, i zbog ijeg lova je ovaj
grad omraen od strane veine pripadnika ove rase. Slaba poljoprivreda je razvijena uz sam grad, mada
daleko plodnije ostrvo na severu, kod Karlove Pekare stvara dovoljno povra i itarica da nahrani grad.

Graen u stilu Red Stonea i Micolasha, Zapadni Bizol ima oblik pravougaonika, i klasne razlike se manje
vie primeuju udaljavanjem od zidova. Tako, uz zidove zive najsiromaniji, pa zatim ide srednji sloj,
nakon ega slede zanatlije sa svojim radionicama, trgovci sa svojim prodavnicama, zatim plemii i u
samom centru palata vojvode. Zapadni Bizol ima akademiju magije, koja nije ni blizu impresivna kao ona
u Micolashu ili Telekalukiji. Meutim, u sklopu akademije se nalazi muzej arobnih predmeta i artifakta
koji je tokom vekova dobio povei broj eksponata.
Stvari vredne vienja:
-

Aristokratska uma cela plemika etvrt je zapravo uma ograena zidom od dva metra, a
same kue sa svojim dvoritima su istakani po relativno gustoj umi, povezani stazama koje su
osvetljene trajnim inima. Za razliku od ostatka grada koji leti postane izuzetno topao,
aristokratska uma je uvek na prijatnoj temperaturi, i u razliitim godinjim dobima razliito
izgleda, ali je uvek prelepa. Jedini problem su mnogobrojni insekti. Pristup umi je dozvoljen
svima preko dana, a nou je dozvoljeno kretanje samo po dva glavna puta koji spajaju etiri ulaza
u umu sa palatom.
Boija Zenica ostrvo u jezeru na Ostrvu Boijeg Oka gde se nalazi jedino prirodno svetilite
Naaruu na ostrvima. Legenda kae da je Tenesijan formirao ovu izuzetnu kamenu formaciju kao
znak zahvalnosti svom ocu. Ostrvce, kao i ogromno jezero koje ga okruuje su prelepi prizor i
fenomen.
Muzej Artifakta u sklopu akademije se nalazi muzej pristojne veliine koji sadri izuzetno jaku
magiju u sebi. Iako sama zgrada nije grandiozna, izuzetno je dobro branjena i zaarana kako bi
titila svoju sadrinu. Unutra se nalazi preko dve stotine maginih predmeta, neki od kojih su
izuzetno moni. Muzej daje dobru paru za predmete koje ve ne poseduje.

4.7 Velespava
4.8 Kinija
4.9 Vitora Nova
Najmlai grad u arhipelagu, osnovan krajem tree ere, predstavlja centar Guldurovog interesa na
ostrvima. Postavljen na samom severu, okruuje ga hladni Krustalum, opasno Gvozdeno More i
siromano Odbaeno More. U ovako ravoj zemlji mogu opstati samo najilaviji, a ljudi i patuljci Guldura
upravo to jesu. Ljudi i patuljci ine veinu stanovnitva, dok mali broj gnomova i vilovnjaka njima prave
drutvo, a ostale rase se mogu nai u tragovima.
Stanovnitvo Vitora Nove se uglavnom bavi rudarstvom, i dobar deo stanovnika provodi vie meseci
godinje na susednom ostrvu, u poprilino opasnim, ali bogatim Brdima Mastila, gde se nalazi veina
rudnika ovog grada, putem kojih se dobavljaju nekoliko vrsta ruda. Pored toga, potomci Folstera koji su
dovde doli nastavljaju tradiciju lova na krupne kitove ledenih mora.

Graen u stilu gradova Guldura, Vitora Nova je oblika velikog osmougla. Deli se na pet etvrti, gde je
centralna odvojena dodatnim zidom postavljenim u obliku kocke, gde se nalazi vlast i uprava grada.
Istona etvrt je rezervisana za trgovinu, ovde se nalaze pijace, veina radnji i radionica raznih zanatlija.
Na severu se nalazi ogranak akademije Severnih Tornjeva i Rekvijema, koji zajedno rade ka kroenju ove
divlje zemlje. Juna etvrt je rezervisana za brodogradilita, a ovde se takoe nalazi luka, kao i veina
skladita. Zapadna etvrt je mesto gde veina stanovnitva ivi, tu se nalaze kue kako bogatih tako i
siromanih. Ovde se nalazi veliki hram posveen Kaju, a postoji i mala institucija gde se nalaze skromna
svetilita ostalim boanstvima, kako sa Kardusa tako i sa arhipelaga.