REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPTINA
esta sednica Drugog redovnog zasedanja
Narodne skuptine Republike Srbije
(etvrti dan rada)
01 Broj: 06-2/467-15
19. novembar 2015. godine
Beograd

PRIVREMENE
STENOGRAFSKE BELEKE
(neredigovane i neautorizovane)

(Sednica je poela u 10,10 asova. Sednicom predsedava Igor Bei,

potpredsednik Narodne skuptine.)
*
*

PREDSEDAVAJUI: Potovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo

rad este sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije u
2015. godini.
Na osnovu slubene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da
sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne
poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslanike jedinice za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvreno da su u
sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutno najmanje 84 narodna
poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skuptine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlaenih predstavnika poslanikih grupa
eli da zatrai obavetenje ili objanjenje u skladu sa lanom 287. Poslovnika?
Re ima narodni poslanik Mirko ikiriz.
Izvolite, gospodine ikiriz.
MIRKO IKIRIZ: Hvala predsedavajui.
Ja imam pitanje za Ministarstvo za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja,
odnosno gospodina Vulina.
Ovih dana bi trebala drava na dostojan nain da obelei i proslavi Stogodinjicu
od povlaenja srpske vojske, Vlade, kralja i stanovnitva preko Crne Gore i Albanije.
Meutim, naalost, ova tema koja bi trebala da bude, i jeste upisana zlatnim
slovima u srpsku istoriju, nije na taj nain doivljena od ministarstva i ministra Vulina na
ijem je on elu, pa ministru Vulinu postavljam sledea pitanja - zato ministarstvo ne
planira da obelei Stogodinjicu od povlaenja srpske vojske, Vlade, kralja i
stanovnitava preko Crne Gore i Albanije?
Da li je ministar Vulin svestan da u svetskoj istoriji ratovanja ne postoji primer
tako uzviene rtve jednog naroda koji je na kraju rata sa saveznicima sruio tri carstva,
Nemako, Austrougarsko i Otomansko?

Zato ministar Vulin umesto obeleavanja ovako znaajne Stogodinjice,

znaajnog datuma za nau istoriju koji treba da nam bude na pijedestalu svih istorijskih
seanja, svako ime, svaki grob treba da sija kao sunce, jer je Srbija u borbi za slobodu
rtvovala sve najvrednije i najdragocenije to je tada imala, ukljuujui i srpsku mladost,
stanovnitvo i buduu srpsku elitu?
Umesto toga, ministar Vulin svoju energiju i vreme troi na spornu istorijsku
linost Dragutina Dimitrijevia, Apisa i eli da ova godina bude u znaku prenosa kostiju
Dragutina Dimitrijevia, Apisa, u Aleju zaslunih velikana, uz linu argumentaciju
ministra Vulina, da je Apis, zamislite, junak i jedna od svetlih tajni koje su 100 godina
bile zaboravljene i potisnute, te da ima oseaj da e nas Apis malo vie ujediniti.
Apis sigurno ima mesto u srpskoj istoriji, ali nikako ne moe biti proglaen za
heroja koji treba da bude uzor mladim generacijama, jer je organizovao 1903. godine
Majski prevrat, ubio kralja i kraljicu, pogazio oficirsku zakletvu, modernim renikom
mnogi ga smatraju teroristom. Optuen je za pripremu atentata na regenta Aleksandra
Prvog Karaorevia.
Da li je po miljenju ministra Vulina naneta nepravda Apisu zato to je ubio samo
jedan kraljevski par, a ne i drugi?
Zato ministar Vulin menja istorijske injenice i tvrdi da organizacija Crna ruka,
nije ni postojala, ve samo organizacija Ujedinjenje ili smrt i da je tu najvea rtva
faktiki u Prvom svetskom ratu bio pukovnik Apis?
Takoe, ministar Vulin smatra, patetino, da treba da se setimo polako i stidljivo
na ramenima kakvih dinova zapravo sedimo, te da im naemo pare srpske zemlje i
pare srpskog neba.
Mi nemamo nita protiv toga da se kosti Dragutina Dimitrijevia Apisa prenesu u
Srbiju, ali to je po miljenju istoriara veoma sporna istorijska linost. I umesto da ove
godine troimo nau energiju na obleavanje ovako znaajne Stogodinjice, koja je
zadivila ceo svet, svetsku istoriju, ministar Vulin, verovatno pod ideolokom matricom, u
navodnoj elji da nas malo vie ujedini, u stvari nas sve vie deli.
Da li je ministar Vulin svestan da su drugi narodi imali ovakvu istoriju i podvige,
da bi cela godina bila u znaku te vrste obeleavanja?
Ono to su zaista junaci koje svi treba da se seamo, to je onih skoro 30%
stanovnitva, odnosno preko 1,2 miliona koje je Srbija izgubila u Prvom svetskom ratu.
Od rana i epidemija je umrlo 402 hiljade. Prilikom prelaska preko Albanije poginulo ili
ubijeno 77.455 vojnika, 200 hiljada stanovnitva je prolo, 140 hiljada je ostalo u
planinama i bespuima Albanije, 1300 kaplara, golobradith, od njih je 2/3 izgubilo ivot u
Prvom svetkom ratu.
Tadanji predsednik Narodne skuptine Andra Nikoli je rekao kada Srbija
(Predsedavajui: Vreme.)
Evo, zavravam.
Nareuje naredba, i izgubio je oba sina. I, milion je svetlih primera, koje je
naalost ministar Vulin zaboravio.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Enis Imamovi.

Izvolite, gospodine Imamoviu.

ENIS IMAMOVI: Hvala, uvaeni predsedavajui.
Koleginice i kolege narodni poslanici, potvrujui svoje antifaistiko
opredeljenje Bonjaci i svi graani Sandaka su 20. novembra 1943. godine osnovali
Zemaljsko antifaistiko vjee narodnog osloboenja Sandaka ili ZAVNOS.
Ponosni na svoju antifaistiku borbu i u znak seanja taj veliki dan danas
obeleavamo kao dan Sandaka. Zato koristim ovu priliku da graanima estitam 20.
novembra dan Sandaka.
Sa druge strane, za ovu priliku u takoe iskoristiti i da dravi, odnosno dravnom
vrhu i institucijama kroz nekoliko pitanja skrenem panju na uslove u kojima se danas
ivi u Sandaku. Bonjaci vrsto podravaju i zalau se za lanstvo Srbije u EU, pa
shodno tome, kao osnov za dananja pitanja, koristiti upravo poslednji izvetaj Evropske
komisije o napretku Srbije ka EU.
U delu izvetaja koji se tie Sandaka izmeu ostalog stoji da je bonjaka
zajednica i dalje nedovoljno zastupljena u dravnim institucijama i organima sa javnim
ovlaenjima, a u prvom redu, u sudstvu, tuilatvu i policiji naroito.
U izvetaju takoe stoji da je region Sandak i dalje ostao jedan od
najnerazvijenijih, sa visokom stopom nezaposlenosti, uz nedostatak adekvatne
infrastrukture i investiranja u tom regionu.
Ovo nije rekla opozicija. Ovo je rekla Evropska komisija, a mi godinama unazad
upozoravamo da su upravo ovo prepreke na naem evropskom putu. S toga danas traim
od predsednika Vlade, Aleksandra Vuia da nam odgovori koje e mere zapoljavanja
preduzeti da se u sastavu policije, sudstva i tuilatva zaposle Bonjaci u onom procentu
koji ine u gradovima u Sandaku?
Ovakvom porukom zapoljavanja drava alje Bonjacima jasnu poruku da im ne
veruje i da ne eli da im poveruje obavljanje odgovornih pozicija, odgovornih funkcija u
zemlji, osim ako je neki pojedinac u direktnoj slubi neke veinske stranke koja je na
vlasti.
Pitam ta e uraditi po pitanju smanjenja nezaposlenosti u Sandaku koje iznosi i
preko 60%, to je tri puta vie nego u ostatku Srbije? Kada e u Sandak doi bilo kakva
investicija, nebitno da li e biti domaa ili strana?
Odgovorno tvrdim da su danas putevi u Sandaku najgori koje ete nai u zemlji i
zato postavljam pitanje ministarki infrastrukture kada e graani u Sandaku dobiti iste
puteve kakve imaju graani i u ostatku zemlje?
Pitam ta je sa Auto-putem kroz Sandak i eleznicom do Novog Pazara? Pitam i
ministarku dravne uprave i lokalne samouprave ta e preduzeti po pitanju
prezaduenosti grada Novog pazara, ko e preuzeti odgovornost za nezakonito usvojene
budete od 2009. godine, pa na ovamo i ko e preuzeti odgovornost za astronomski i
nezakonit dug grada Novog Pazara koji e vaa koalicija ostaviti u centru Sandaka?
ta e Vlada uraditi po pitanju korumpiranih partijskih inspektora koji reketiraju
graane i privredu u Sandaku i tako spreavaju i najmanju nadu za razvoj privrede?
Postavljam pitanje i kada e se nastaviti realizacija programa povratka i odrivog
opstanka prognanih Bonjaka u Priboju, koji je ova Vlada zaustavila? ta e ova Vlada

preduzeti za reavanje sluajeva otmice Bonjaka u trpcima, Priboju i Sjeverinu i kada

e rtvama dodeliti status civilnih rtava rata?
Pitam ministra policije kada e konano reiti svirepa ubistva u Novom Pazaru,
koja godinama nisu rasvetljena, na ta smo ve nekoliko puta upravo u ovoj Skuptini
ukazivali? Pitam ministra prosvete kada e Bonjaci u kolama u Priboju, Prijepolju i
Novoj Varoi moi da pohaaju kolu na maternjem bosanskom jeziku i kada e dobiti
udbenike, kao i sva druga deca?
Ovo su samo neka od pitanja koja mue graane Sandaka i koja kod njih
pojaavaju oseaj dvostrukih standarda i da su graani drugog reda. Zato pozivam Vladu
da hitnim merama u svim ovim oblastima promeni ovo stanje, kako bi naredne godine na
dan Sandaka, zajedno sa estitkom (Iskljuen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite, gospoo Filipovski.
DUBRAVKA FILIPOVSKI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Grupa srpskih intelektualaca, predvoena akademikom Vasilijom Krestiem,
pokrenula inicijativu za podizanje memorijalnog centra srpskim rtvama 20. veka, kao
to to imaju mnogi narodi u svetu, Jevreji u Jerusalimu, Jermeni u Jerevanu.
Cilj ove inicijative je da se sakupi sav materijal o stradanju naeg naroda, od
Balkanskih ratova do dananjih dana, da se popiu sve rtve genocida, svi stradali u
ratovima, u logorima i na kunom pragu i da se na levoj obali Save podigne ovaj
memorijal. Srpski memorijal bi trebalo da bude ona inicijativa koja e otrgnuti od
zaborava istinu o jednom od najstradalnijih naroda u 20. veku.
Prema informacijama koje ja do sada imam, Skuptina Grada Beograda je odredila
jednu lokaciju kod starog Sajmita, ali memorijal treba da bude podignut za rtve iz
Drugog svetskog rata. Meutim, moje pitanje upueno je Vladi Republike Srbije i
premijeru Vuiu, da li su upoznati sa ovom inicijativom i ko je njihov stav o ovom
pitanju?
Takoe, prema mojim saznanjima do sada, podizanje ovog memorijala su podrali
predsednik Republike Tomislav Nikoli i patrijarh Irinej.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Marko urii. Izvolite.
MARKO URII: Hvala.
Imao bih pitanje za predsednika Vlade. Ovih dana zavrena je jedna faza u prodaji
Telekoma, faza kada su date ponude i jedna od ponuda, kako javnost mogla da sazna
kroz medije, je ponuda Investicionog fonda Apolo zajedno sa slovenakim
Telekomom.
Ono to je moje pitanje za premijera - da li e ispitati eventualni sukob interesa i
na koji nain e reagovati, poto je Apolo strateki partner firme Lazard, od 2008.
godine zajedno nastupaju u Evropi. U brojnim poslovima je Lazard savetovao Apolo
prilikom njihovih akvizicija u Evropi, a Lazard je, kao to znamo, odreen od strane
Vlade za savetnika pri prodaji Telekoma.
Postavlja se pitanje da li je firma Lazard u sukobu interesa? Ona e sada
obraditi ove ponude i dati predlog Vladi o tome koju ponudu eventualno da prihvati. U

situaciji kada Lazard radi procenu ponuda sa jedne strane, a sa druge strane savetuje
jednog od kupca, sasvim logino je da se postavi pitanje sukoba interesa i da li e drava
Srbija u ovom poslu zbog ove situacije biti oteena?
Drugo pitanje je za ministra kulture. Letos kada je ovde obrazlagao izmene i
dopune medijskih zakona, na pitanje o tome da li e u roku biti registar medija sastavljen,
on je rekao da, nemojte da brinete. Taj rok je isticao, odnosno sada je ve istekao 14.
avgusta ove godine, pre vie od tri meseca. Do dana dananjeg registar medija javno,
onako kako je zamiljeno zakonom, ne postoji. Ako odete na sajt Agencije za privredne
registre i deo Registra za medija, videete nepotpun Registar medija u kome nema svih
podataka, nema uopte podataka o vlasnitvu medija, nema podataka o mnogim drugim
stvarima, koje su po zakonu obavezne i koje su najkasnije od 14. avgusta ove godine
morale da budu dostupne javnosti.
Ministar i njegov dravni sekretar su nas ovde ubeivali da e to biti uraeno,
kada su bili u julu mesecu u Skuptini. Do dana dananjeg to se nije desilo. Pitam
ministra kada e to da se desi? Zahtevam da podnese ostavku zbog toga, jer taj njegov
neuspean, jedna od mnogih neuspenih stvari koje je radio, uzrokovao je da od strane
Evropske komisije u Izvetaju o napretku Srbije u delu za medije jasno stoji da nikakvog
napretka nema, da se usvojeni zakoni ne primenjuju. Ovo je najbolji primer kako se
usvojeni zakoni i ono to je ovde proklamovano kao politika Vlade, u ovom konkretnom
sluaju politika ministra za kulturu i informisanje, ne sprovodi.
Ne mogu da razumem koji je problem da posle vie od godinu dana i tri meseca,
znai 15 meseci kako je usvojen Zakon o medijima, ne moe da se napravi registar sa
svim onim stvarima koji zakon regulie. Taj rok je bio vie od godinu dana od dana
usvajanja zakona, tri meseca je prolo od tog roka, tog registra nema.
Traim od ministra odgovor kada e to uraditi? Zajedno sa tim odgovorom
oekujem i njegovu ostavku. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Milorad Stoi. Izvolite.
MILORAD STOI: Uvaeni predsedavajui, dame i gospodo narodni poslanici,
potovani graani Srbije, imam poslaniko pitanje za ministra zdravlja, gospodina dr
Zlatibora Lonara, a tie se Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Niu.
Pre obrazloenja ovog pitanja, istakao bih jedan veoma pozitivan primer kako se
inicijative i predlozi koji se upuuju preko poslanikih kancelarija u praksi realizuju.
Naime, pre izvesnog vremena sam postavio poslaniko pitanje u vezi polaganja strunih
ispita za licenciranje nastavnika koji treba da se realizuju u Niu. Dana 17.11.2015.
godine u Niu, u organizaciji Regionalnog centra za obrazovanje i direktorke Centra
Danijele Markovi, odran je sastanak na kome je prisustvovao ministar prosvete,
gradonaelnik Grada Nita, rektor Nikog univerziteta, prorektori, dekani nikih
fakulteta, direktori nikih kola, osnovnih i srednjih, i druge zvanice i jednoglasno je
podrana inicijativa da se licenciranje nastavnika obavlja u Niu.
Ministar se sloio sa inicijativom i verovatno e od 2016. godine biti omogueno
da nastavnici sa jugoistoka i iz Centralne Srbije imaju mogunost da ovaj ispit polau u
Niu.

Voleo bih da i drugi ministri uju glas lokalnih samouprava, pa u u tom duhu
postaviti poslaniko pitanje. Na osnovu lana 46. i lana 48. Zakona o zdravstvenoj
zatiti, kao i lana 14. Uredbe o planu mrea zdravstvenih ustanova, lana 4. Zakona o
javnim slubama i lana 37. Statuta Grada Nia, Gradsko vee Grada Nia donelo je
Predlog odluke, a Skuptina Grada Nia je usvojila Odluku o osnivanju Zavoda za
gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Niu.
Od aprila 2012. godine, kada je Gradsko vee dalo predlog, a Skuptina Grada
Nia donela Odluku o osnivanju zavoda za gerontologiju, do danas nije nita uraeno za
obavljanje zdravstvene zatite starih lica iz oblasti opte medicine, rehabilitacije,
palijativnog zbrinjavanja i nege u kunim uslovima.
Nakon svih reenja i odluke Skuptine grada, Ministarstvu je jo poetkom 2012.
godine podnet zahtev za donoenje kadrovskog plana, na osnovu kojeg bi zaposlili u
instituciji mogli da budu priznati, odnosno ugovoreni od strane ministarstva. Poenta
osnivanja zavoda je, pored zbrinjavanja starih i bolesnih, i rastereenje doma zdravlja, tj.
preuzimanje neugovorenih radnika koji su tekovina prethodnih direktora.
Na osnovu Uredbe o planu mrea zdravstvene ustanove, u Niu su osnovani Zavod
za zdravstvenu zatitu studenata, Zavod za zdravstvenu zatitu radnika, Zavod za hitnu
medicinsku pomo, Zavod za stomatologiju, Zavod za plune bolesti, tuberkulozu, Zavod
za kone i venerine bolesti. Jedino nije osnovan zavod za gerontologiju i palijativno
zbrinjavanje.
Da se jo jednom podsetimo, zavod za gerontologiju obavlja zdravstvenu zatitu
starih lica iz oblasti opte medicine, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u
kunim uslovima. Zavod za gerontologiju moe obavljati specijalistiko-konsultativnu
delatnost iz oblasti medicine i psihijatrije.
Pitanje za ministra zdravlja, gospodina Zdravka Lonara - da li se uopte neto
radi na donoenju kadrovskog plana po zahtevu Skuptine Grada Nia? Da li e stari
Grada Nia, koji ine skoro jednu treinu stanovnitva u Niu, biti u prilici da svoje
zdravstvene potrebe reavaju u zavodu za gerontologiju, jer u ovim uslovima postojanja
zdravstvene mree u Gradu Niu oni predstavljaju graane drugog reda? ta je potrebno
da Grad Ni uradi kako bi se zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje stavio u
funkciju?
Osnivanjem zavoda realizovao bi se samo jedan deo Nacionalne strategije o
starenju, koju je donela Vlada Republike Srbije. Da podsetimo da je Srbija jedna od pet
zemalja, posle Italije, Nemake, Bugarske i vedske, najstarijih nacija u Evropi. Prema
tome, mi kao odgovorni ljudi moramo razmiljati i u tom segmentu i da konano
dozvolimo osnivanje zavoda za gerontologiju u Niu i na taj nain omoguimo starijim
jednu primerenu zdravstvenu zatitu. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem, gospodine Beiu.
Dame i gospodo narodni poslanici, upuujem pitanje iz prostog razloga to smo
16. novembra 2015. godine postavili pitanje ministarstvu gospoe Zorane Mihajloviu,
Ministarstvu graevinarstva, saobraaja i infrastrukture da li je pomenuto ministarstvo

kao drugostepeni organ uknjiilo u vlasnitvo poljoprivredne korporacije Beograd a.d,

poljoprivredno zemljite koje je u dravnoj svojini, odnosno vlasnitvu, na kojem je
poljoprivredna korporacija Beograd, tanije PKB imala pravo korienja do sada?
Ono to nas veoma zanima, jeste kolika je povrina tog zemljita. Imamo
informacije da se radi o 19.000 hektara koje se brzopleto upisuju u vlasnitvo PKB, koji
ide u narednih nekoliko nedelja na pogubnu privatizaciju. U kojim vremenskim
intervalima je izvren upis tog zemljita? Na osnovu ijeg zahteva je takoe upisano
19.000 hektara u vlasnitvo PKB?
Zato se mi ne slaemo sa ovim? Zato to mislimo da je, po Zakonu o
poljoprivrednom zemljitu, nemogue otuiti poljoprivredno zemljite. Na ovaj nain se
zakon zaobilazi i onaj koji sutra bude kupio PKB postae automatski vlasnik
poljoprivrednog zemljita. Mislimo da je to veoma opasno, iz prostog razloga to PKB
danas na tritu Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore uestvuje u 50% proizvodnje
mleka. Dravni PKB treba da bude instrument dravne poljoprivredne politike, a ne da se
prodaje budzato.
Kaemo budzato zato to smo dobili odluku po kojoj se PKB prodaje, a poetna
cena je 51 procenat od utvrene trine cene. Nikada nam niko nije odgovorio zbog ega
je to tako. Ukoliko u prvom krugu ne uspe privatizacija, u drugom krugu se jo vie
sniava cena, na 30% od utvrene trine cene. Postavljamo pitanje zbog ega je
nekome u interesu da PKB budzato bude prodat, kada se radi o najveem proizvoau
hrane, zdrave i jeftine hrane u Srbiji? ta e se dogoditi sutra kada privatnik koji bude
kupio PKB obustavi samo jednu od grana proizvodnje? ta bi se dogodilo npr. 1999.
godine, za vreme bombardovanja, da je PKB bio u privatnim rukama? Zamislite samo
situaciju da privatni vlasnik u tom momentu iskljui kompletnu proizvodnju i premesti je
u neku drugu zemlju. Srbija ne bi imala jeftinu i zdravu hranu.
Da li e PKB da doivi sudbinu PIK Beeja iz 2007. godine? To je takoe pitanje
za gospou Zoranu Mihajlovi, s obzirom da je u toj Vladi bila jedna od onih koji su
zagovarali ovakav nain prodaje. Svi znamo kako se PIK Beej zavrio i svi znamo
koliko je loa privatizacija uticala na to da radnici ostanu bez posla, a da taj deo Srbije
ostane bez proizvodnje hrane. Pokuaj privatizacije PKB je u stvari pokuaj otuenja
dravnog zemljite za jedan veoma mali novac. Ne prodaje se brend, to je takoe isto
veoma udno. Prodaje se samo imovina.
Deo dravnog zemljita, koji sada ministarstvo gospoe Zorane Mihajlovi kao
drugostepeni organ nalae katastru da uknjii na PKB, sutra e postati vlasnitvo neke
privatne firme. Ono to nije uspelo da se uradi na Zlatiboru i ono to je katastar odbio u
Beogradu, ono to je katastar odbio na Zlatiboru, opet se deava da drugostepeni organ
nalae katastru da upie u svojinu zemljite koje pripada Republici Srbiji, u ovom sluaju
Gradu Beogradu.
Drava ne moe da obavee privatnog vlasnika sutradan da proizvodi odreene
koliine hrane ili odreene koliine mleka i mi iz tog razloga smatramo da je ovo takoe
jedan mutan posao i jedna loa privatizacija, koju gradonaelnik Beograda Sinia Mali
gleda i nita ne pokuava da uradi, a Zorana Mihajlovi po drugi put (Iskljuen
mikrofon)

PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospodine Booviu.

(Bala Boovi, s mesta: Samo da zavrim reenicu.)
Isteklo je vreme. Morate da pratite vreme i da se prilagodite vaem vremenu.
Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik dr Slobodan Gvozdenovi. Izvolite.
SLOBODAN GVOZDENOVI: Uvaeni predsedavajui, koleginice i kolege
narodni poslanici, uvaena ministarko, moja dananja pitanja su upuena ministru pravde,
gospodinu Selakoviu.
Moje prvo pitanje glasi ovako poto je dana 7. 04. 2015. godine slubenici
Policijske uprave Valjevo dostavili su Javnom viem tuilatvu u Beogradu krivinu
prijavu protiv direktora preduzea Ingrap Omni Teodosija Krsti protiv Zorana
Jakovljevia i jo pet lica za teka krivina dela zloupotrebe poloaja i dela falsifikovanja
slubene isprave i jo pet lica ija imena neu ovde navoditi. Interesuje me da mi ministar
pravde odgovori ta se deava sa tom krivinom prijavom, da li se po njoj postupa i u
kojoj fazi je postupanje odnosno, dokle su stigle predistrane radnje?
Preduzee Ingrap Omni ve 10 godina u Valjevu, za vreme vlasti Demokratske
stranke, a pogaate da je ovaj drugookrivljeni bivi gradonaelnik Valjeva, inae tada
lan Demokratske stranke, za 10 godina rada sa valjevskom direkcijom, sa Valjevom,
preduzee Ingrap Omni je radilo preko 90% posla. Suma koja se navodi u ovoj
krivinoj prijavi, za koju su otetili budet grada Valjeva i budet Republike Srbije jeste
negde oko 50 miliona.
Voleo bih da mi ministar pravde odgovori na moje pitanje u kojoj fazi se nalazi
ovaj postupak, da li je krivina prijava odbaena ili su predistrane i istrane radnje od
strane Vieg javnog tuilatva izvrene? Neu ovde sada govoriti zbog ega je izuzeto
Vie javno tuilatvo u Valjevu. Uostalom, ministar to moe lako da proveri. Ali, voleo
bih da taj odgovor na moje pitanje stigne to pre.
Moje drugo pitanje takoe je upueno ministru pravde, a odnosi se na to kako je
Nenad Marinkovi odlukom Dravnog vea tuioca iz 2014. godine, suprotno Zakonu o
javnom tuilatvu, odnosno bez javnog konkursa, postavljen na funkciju zamenika vieg
javnog tuioca u Valjevu i dokle e to nezakonito postavljenje da traje, obzirom da su
dobro upueni pravnici u valjevskom okrugu znali da je isti postavljen 2009. godine u
Valjevu na mesto osnovnog javnog tuioca, iako nije imao pune tri godine radnog
iskustva u pravosuu odnosno u javnom tuilatvu?
U vezi sa ovim, namee se jedan zakljuak da nadleni organi u Ministarstvu
pravde, prilikom izbora i postavljanja tog oveka na pomenute funkcije, nisu imali u vidu
zahtevnost odnosno strunost, iskustvo i dostojanstvo, koja je u praksi naalost i
potvrena, ako se setite samo onog grubog silovanja na Ubu, jula ili avgusta meseca,
maloletnice, gde je isti imao propuste u radu i postupanju ne odredivi pritvor
poiniocima. Hvala vam i oekujem odgovore od ministra pravde.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Poto se vie niko od predsednika odnosno ovlaenih predstavnika poslanikih
grupa ne javlja za re, nastavljamo sa radom.

Obavetavam vas da je spreen da sednici prisustvuje narodni poslanik dr

Vladimir Pavievi.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj taki
dnevnog reda PREDLOGU ZAKONA O OZAKONjENjU OBJEKATA.
Saglasno lanu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skuptine, obavetavam vas da sam
pozvao da dananjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlovi, potpredsednik Vlade
i ministar graevinarstva, saobraaja i infrastrukture, zajedno sa svojim saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izvetaje Odbora za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i
telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i miljenje Vlade o
podnetim amandmanima.
Poto je Narodna skuptina obavila naelni pretres, saglasno lanu 157. stav 3.
Poslovnika Narodne skuptine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni
poslanici zajedno Nataa Vukovi, Goran iri, Bala Boovi, mr Aleksandra Jerkov i
zajedno Jovan Markovi i Dragan utanovac.
Da li neko eli re?
Re ima narodna poslanica Nataa Vukovi. Izvolite.
NATAA VUKOVI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Mi smo podneli ovaj amandman zato to smatramo da bi drugaiji naziv ovog
zakona bolje oslikavao zapravo problem koji se reava i cilj koji se eli postii. Na je
predlog da ne bude ni legalizacija ni ozakonjenje, nego da bude Zakon o postupanju sa
nezakonito izgraenim zgradama. Na taj nain se zapravo oduzima taj jedan epitet
ozakonjenje, odnosno legalizacija neega to je bespravno. Slaemo se u tome da je ovo
problem koji moramo da reimo i da je za Srbiju reavanje ovog problema izuzetno
vano.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, potovani kolege poslanici,
potovana ministarko sa saradnicima, mislim da je jako vano na poetku otvoriti ovu
temu zbog ega i na kakav nain ste doli do zakljuaka da je ovo termin koji se koristi u
naslovu ovog zakona o ozakonjenju objekata, zaista ispravan?
Na predlog koji smo ovde izneli podrazumeva da se u narednom periodu, kroz niz
postupaka koji bi se ovde primenili, u stvari otvori tema i pitanje da li je ovaj Predlog
zakona koji ste ovde dali zaista primenjiv, da li je bolji moda termin zakon o
postupanju sa nezakonito izgraenim objektima? Mi smo ovde dali i primer zgradama,
zbog toga to smo u nizu lanova, a posebno u lanu 1. i lanu 3, videli jednu vrstu
tumaranja i nedoslednosti, as pominjete zgrade, as pominjete objekte.
U primeni zakona, imajui u vidu da veoma mali broj graevinskih inspektora
treba da postupa po ovom zakonu zbog svih nedoreenosti i nejasnoa, smatramo da e
doi i do pogrenih tumaenja, do loih odluka na terenu i da e graani biti zbog toga
oteeni.

Vi ste u startu ovde naveli da je ovo posao koji e biti zavren za godinu dana.
Naa terminologija i predlog na neki nain otvara mogunost da se amandmani koje smo
predloili, a koji se tiu postupanja graevinske inspekcije i nadlenih organa, u primeni
ovog zakona u sledee dve godine ostavi kao mogui prostor. Duboko verujemo da ovaj
zakon nee biti sproveden i primenjen u sledeih godinu dana i duboko verujemo da je
ova formulacija koju smo ponudili bolja. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik dr Vladimir Orli.
VLADIMIR ORLI: Hvala, gospodine predsedavajui.
Pozivam da se amandman ne prihvati. Konkretno i iskljuivo po pitanju samog
predloga, pitanje neke nedoslednosti apsolutno nije na dnevnom redu i takvom pitanju
ovde prostora nema. Nema nikakve nedoslednosti u pogledu upotrebe termina, govorimo
o terminu ozakonjenje. Ova re se koristi u kompletnom Predlogu zakona u obliku u
kom je stigao u Narodnu skuptinu.
Upuujem predlagaa da primeti da i sam u svojim obrazloenjima, u svojim
amandmanima dva, osam, deset itd, koristi upravo ovaj termin. Hvala lepo.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Dame i gospodo, upravo ovo to je prethodni govornik rekao nije istina. U
obrazloenju amandman se ne prihvata iz razloga to je zakon sa identinim nazivom
donet i primenjuje se u Republici Hrvatskoj. Neko je pogreio, gospodine Beiu, pri
sastavljanju ovih obrazloenja. Mi tvrdimo da je va Predlog zakona prepisan iz
hrvatskog zakonodavstva. Jer, ta znai ozakonjenje, ako moe ministarka da mi objasni?
ta to znai na naem jeziku?
Mi smo ponudili zakon o postupanju sa nezakonito izgraenim zgradama. Taka,
to je u duhu srpskog jezika, a vi ste nam u obrazloenju stavili, da to nije dobro zato to
takav zakon postoji u Hrvatskoj, kakav smo mi predloili. Ne, niste u pravu, kakav ste vi
predloili postoji u Hrvatskoj i va predlog, pardon, naziva zakona je u duhu Hrvatskog, a
ne u duhu srpskog jezika. I, iz tog razloga smo predloili ovu izmenu i dolo je do
zabune, oigledno nekog ko je pisao ovo obrazloenje samo zato da se ne prihvati
amandman poslanika DS. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Uvek se iznenadim kada ujem, sada posle toliko
godina DS koja nam pria o tome kako treba da se izvri proces ozakonjenja, a deset
godina je dozvoljavala da se izgradi, praktino, gotovo milion i po nelegalno izgraenih
objekata. To je za mene veliko iznenaenje.
Naravno, vrlo sam zadovoljna ukoliko ste konano poeli da razmiljate kako ovaj
problem da se rei. Za vau informaciju ova Vlada e taj problem reiti, problem koji ste
vi napravili, problem onih koji su se praktino bogatili na tome to su graevinske
dozvole davali za pet, sedam i deset godina ili to ih nisu davali uopte i problem koji ste
vi proizveli, a to je da mi danas u ovoj Skuptini raspravljamo o milion i po nelegalno

izgraenih objekata umesto da radimo neke druge stvari, neke druge zakone mi reavamo
brljotine prethodnih godina vae vlasti.
Ovaj zakon je pravljen pre svega za obine graane. Ovaj zakon e pomoi
svakom obinom graaninu koji se trudio i pokuavao da gradi i radi na legalan nain, a
to nije mogao da uradi upravo zbog svega onoga to ste vi u prethodnom periodu radili.
Pomoi e, dakle, Vlastimiru da legalizuje kuu u Kaluerici, Nadi da legalizuje,
odnosno da ozakoni svoju kuu u nekom drugom gradu. Pomoi e zaista obinim
graanima Srbije.
Na kraju, moda ovo sve i nije loe kako se vi iz DS ponaate, jer je to znak koliko
brinete ili ne brinete o obinim graanima. Mislim da ste vi to pokazali upravo i sa ovim
to sada govorite, a naroito sa onim to ste radili prethodnih deset godina.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Nataa Vukovi.
NATAA VUKOVI: Replika.
Gospodine predsedavajui, gospoa ministar, ve drugi put pominje ovde da je
problem bespravne gradnje nastao u vreme poslednjih deset godina to je u potpunoj
suprotnosti sa tekstom obrazloenja koje su sami dali uz ovaj zakon. Ja u da ga
proitam. Kae problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija ali je
naroito eskalirao devedesetih godina prolog veka kada se belei masovna bespravna
gradnja itd.
Druga stvar, ono to sam istakla i u naelnoj raspravi, SNS je na vlasti ve etiri
godine. etiri godine ste imali vremena da ponete da reavate ovaj problem, 2013.
godine ste doneli takoe jedan zakon koji se ticao legalizacije, nije napravljen nikakav
pomak. Zato da vam verujemo da e to sada biti sluaj?
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima magistar Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovana ministarko, sama injenica da je na ovaj predlog
zakona koji ima manje od 50 lanova uloeno skoro sto amandmana, govori o tome da su
poslanici vrlo ozbiljno pristupili ovom predlogu, a DS je dala preko 30 amandmana na
ovaj predlog i mislim da je nedopustivo da na takav nain komentariete o naem radu i o
naem pristupu u predlaganju ovog zakona, odnosno amandmana.
Znai, od prvog trenutka smo eleli da vam kaemo da je na doprinos upravo u
tome da vam pomognemo da se ovaj lo predlog zakona na neki nain popravi kroz
amandmane. Terminologija koju smo predloili jeste u duhu srpskog jezika i nije samo
vezan taj predlog za terminologiju nego za sutinu koja se kasnije odnosi na primenu
zakona.
Znai, va zakon koji ste predloili je u suprotnosti sa praksom, sa realnim
ivotom. lanovi 1. i 3. su u potpunoj suprotnosti, a da ne pominjem koliko lanova
kasnije u zakonu imaju potpunu suprotnost jedan u odnosu na drugi. Mi smo vam ranije
predlagali da se usvoji set zakona i o legalizaciji, i o javnoj svojini, o dravnom premeru i
katastru, da se usvoje zakoni i o konverziji itd, kao jedan set zakona koji e pomoi da se
reavaju problemi u ovoj oblasti.

Ako uemo dublje u sutinu zakona koje ste donosili u prethodnom periodu, pa
oni su tek u suprotnosti jedan sa drugim i videete u praksi da ovo to ste vi danas
predloili nee moi da bude primenjeno u praksi. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Replika, potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Prvo, nije tano da smo etiri godine na vlasti, ali hajde
da vidimo koliko ste vi godina bili na vlasti. Dakle, Pajti je na vlasti 16 godina, DS,
znai zajedno sa Beogradom, 20 godina. Sve to ste uradili, uradili ste pogreno. Ostavili
ste zemlju u bankrotu. Da ste mogli ovo da reite to danas, o emu danas razgovaramo,
ne bismo priali o tome.
Milion i po nelegalno izgraenih objekata, 800 hiljada je nastalo 2000. godine od
kada je DS dola na vlast sa jasnom namerom i niste mi odgovorili, proli put sam vas
pitala kada smo razgovarali u naelu o ovom zakonu. Izvinite, ko je uzeo novac za to to
niste davali graevinske dozvole ili to su mnogi ekali graevinske dozvole po pet, est i
sedam godine? Zato niste hapsili one koji su gradili nelegalno? I danas nam objanjavate
da ovaj zakon nije dobar.
Ne morate vi iz DS da nam verujete, veruju nam graani Srbije, veruju graani
Srbije svi oni obini ljudi koji imaju stanove i kue da emo ovaj problem da reimo kao
to smo reavali kao to reavamo druge probleme. Ali, vi najmanje imate pravo da
priate o tome ko je koliko na vlasti. Mi probleme reavamo, vi ste ih stvorili.
Mnogo bi bolje bilo da radimo druge stvari, a ne da reavamo brljotine, strane
koje smo ostavili iza sebe, pogotovo kada govorimo o graevinskoj mafiji. Pitate
odakle graevinska mafija? Pa, pitajte kolege iz vae poslanikog kluba. Pa, pitajte vae
poslanike koji su panjake prvog reda prebacivali u graevinsko zemljite i gradili
zgrade, te ljude pitajte odakle graevinska mafija, jer ta graevinska mafija nije nastala iz
SNS nego je nastala DS.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima Nataa Vukovi. Izvolite.
NATAA VUKOVI: Ponovo se vraam na obrazloenje zakona koji ste sami
podneli uz ovaj zakon. Dakle, problem bespravne izgradnje nastao je, naroito eskalirao
90-ih godina prolog veka kada se belei masovna bespravna gradnja koja je uzrokovana
velikim prilivom stanovnitva sa ratom zahvaenih podruja. Nedostatkom svake vrste
kontrole nad bespravnom gradnjom kao i nepostojanjem planske dokumentacije koja bi
omoguila legalnu gradnju. Da li je ovo obrazloenje koje ste podneli uz taj zakon. Prema
tome, nemojte govoriti o tome da je najvei deo i problem bespravne gradnje nastao u
vreme vlada u kojima je dominantnost stranaka bila DS.
Vi jeste etiri godine na vlasti, odnosno u martu mesecu 2016. godine e biti etiri
godine na vlasti, a to to niste imali premijera tokom prve dve godine ne znai da niste
imali dominantnu ulogu i da niste uticali dominantno na rad ove vlade. Dakle, etiri
godine ili tri i po tanije, trebalo vam je da ponete da reavate po vaem miljenju
ozbiljno ovaj problem.
Drugo, to se tie ovog zakona. Mi smo rekli jasno i u ovoj raspravi, mi jesmo za
legalizaciju onih objekata, za ozakonjenje onih stanova i kua koje slue za stanovanje

ljudi koji nemaju drugu nekretninu za stan, podobno za stanovanje i za njih smatramo da
je opravdano to imaju najpovoljnije uslove, ali kada smo mi reavali pitanje legalizacije
bespravne gradnje, nismo predviali nejednak, nejednaka pravila za investitore. Ovo je
diskriminatorski zakon prema svim onim investitorima koji su radili u skladu sa zakonom
u proteklim pet, deset ili 20 godina.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljuje. Re ima magistar Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovana ministarko, oekivao sam da e dananja
rasprava u stvari na ovaj nain i otvorena i da e to tako i trajati. Znai, mi priamo o
amandmanu o konkretnom predlogu koji smo dali u elji da se popravi lo zakon, a vi sve
vreme priate o prolosti. Mi pokuavamo da kaemo neto to je konkretno vezano za
svaki amandman, a vi se vraate na prolost.
Ako to to vi govorite malo bolje analiziramo onda moramo da se vratimo, recimo
na vau izjavu od pre nekoliko meseci kada se ovde usvajao Zakon o prostornom
planiranju i kada ste rekli da je 2009. i 2010. godine u Srbiji prodato 19 hiljada stanova i
nekretnina, a da je posle vae velike promene i velike vlasti, odnosno u toku vae velike
vlasti 2013. godine 672 stana i objekata prodato u toku te godine na teritoriji Srbije.
Odakle onda to da ste vi posle 2012. godine otvorili mogunosti i perspektive,
izdavali dozvole, a pre toga to nije postojalo. Odakle to da ste vi pomogli graevinsku
industriju, a pre toga to niko nita nije uradio i zbog ega sve vreme i u javnosti i ovde u
Skuptini zamenjujete teze i manipuliete informacijama. Nije tano da je problem nastao
u prethodnih, ne znam, deset godina.
Problem nelegalne gradnje je najvie nastao u toku devedesetih godina, kada su
ljudi videli da moraju sami da se snalaze i kada su pravili objekte za svoje stanovanje
koje nisu zavrili ni do dana dananjeg.
Ovde hoemo kroz mnogo amandmana da ukaemo da i pored toga to ste moda
mislili o tim ljudima niste dobro predvideli procedure kako e ti ljudi koji ive i dan
danas u nezavrenim kuama u 50, 60 ili 100 kvadrata dalje da legalizuju svoje objekte.
Niste odgovorili na sutinsko pitanje - da li je ovaj zakon koji predlaete o ozakonjenju u
isto vreme i prihvatanje i potvrda da ljudi koji dobiju papire i reenje o ozakonjenju, u
stvari dobijaju i upotrebnu dozvolu za svoje objekte i u niz lanova zakona niste
predvideli procedure kako se ti problemi reavaju? O tome treba da priamo. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Replika, potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Prvo poslanie da vas informiem zakon koji je ovaj
parlament usvojio, protiv koga ste vi takoe bili, a o to je zakon koji se zove Zakon o
planiranju i izgradnji, a ne kako ste ga vi nazvali Zakon o prostornom planiranju.
Naravno, vi ste bili protiv tog zakona. Taj zakon je reio problem izdavanja
graevinskih dozvola. Taj zakon je bio baza i osnova da danas priamo o ovom problemu
i reavamo ovaj problem. Taj zakon je reio pitanje da se graevinske dozvole dobijaju za
manje od mesec dana.
Moramo da se vratimo u prolost zbog toga to u prolosti su se graevinske
dozvole proseno davale za 250 dana. To nije opet napravila Vlada Srpske napredne
stranke, nego vlada Demokratske stranke i po tim svim prethodnim zakonima ljudi su

ekali po sedam godina da bi doli do graevinske dozvole i zato su vrlo esto gradili
nelegalno.
Dakle, moramo da se vratimo u prolost, zato to tu prolost koju ste nam vi
ostavili, taj ogroman broj nelegalno izgraenih objekata, a naravno na neki nain nazovite
legalno izgraenih objekata vaih partijskih prijatelja, mi sada reavamo kroz Zakon o
ozakonjenju.
Zakonom o ozakonjenju obini ljudi, graani Srbije, koji su bili prinueni da idu
od altera do altera i da ekaju graevinske dozvole i sve svoje uslove i nisu mogli da
dobiju dozvole, oni e ovim zakonom moi da se ozakone i to je najvanije. Kada
pogledate prolost, moramo da je pogledamo da bismo sada reavali u sadanjosti.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Mr Jovan Markovi, po amandmanu.
JOVAN MARKOVI: Mislim da treba da zavrimo sa ovim amandmanom, ali
(Iskljuen mikrofon)
PREDSEDAVAJUI: Morate se ponovo prijaviti. Izvolite, prijavite se.
JOVAN MARKOVI: Znai, mislim da sve vreme i u ovom parlamentu i u
javnosti uopte stvarate jednu pogrenu predstavu i jednu pogrenu sliku o vaim
aktivnostima, o vaim uspesima. Ovo to vi priate sve vie lii na onaj film
Podzemlje, koji smo imali prilike da gledamo pre 10, 12 godina i da se udimo kako je
to mogue.
Znai, vi dobro znate da je procedura koju ste predloili u Zakonu o planiranju i
izgradnji ubrzana samo tri dana u odnosu na ono to je bio predlog zakona koji ste
menjali. O tome smo priali, o ovom zakonu danas emo danas jo priati poto nemamo
dovoljno vremena, da se zaustavim na ovome. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Replika, potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Moramo da govorimo o uspesima, jer ova Vlada ima
uspehe. Samo da vas podsetim, da, jeste, graevinsku dozvolu ste izdavali za 300 dana u
proseku. To kae Svetska banka, Meunarodna finansijska organizacija na duing biznis
listi, svetskoj duing biznis listi zbog vaeg nerada i zbog vae korupcije smo mi bili pri
dnu liste.
Da, mi smo za godinu dana uspeli da donesemo zakon, da implemetiramo zakon i
da graevinske industrija povea drutveni bruto proizvod Srbije.
Da, to su uspesi ove Vlade i mi time treba da se hvalimo zato to je to istina, a ne
zato to to samo kae ova Vlada, nego zato to to kau meunarodne finansijske
institucije takoe.
Vama bi trebalo da bude drago, zato to ste vi isto tako graani i graanke ove
drave. Treba da vam bude milo i drago kada drutveni proizvod raste i kada se
popravljaju stvari, na alost, zbog svega onoga to ste vi radili.
Zakon o ozakonjenju je brljotina vaih prethodnih vlada i to ozbiljan, na koji je
neko, znai, prethodni zakoni, na kojima je neko ozbiljno zaraivao, na kojima je neko
ozbiljne kriminalne radnje sprovodio, u kojima se zaista samo iskljuivo radilo u korist

politiara iz vae stranke. To je istina. Imate poslanika koji vam je primer za to, a
moemo da priamo i o nekim drugim.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Jovan Markovi, s mesta: Javljam se za re.)
Nemate vreme.
(Jovan Markovi, s mesta: Imam vremena.)
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko
Veselinovi.
(Jovan Markovi, s mesta: Replika.)
Nemate pravo.
Izvolite, gospodine Veselinoviu, prijavite se.
JANKO VESELINOVI: Hvala vam.
Potovani predsedavajui, potovana potpredsednice Vlade, Pokret za
PREOKRET je podneo est amandmana na Predlog zakona o ozakonjenju objekata kako
bi popravio veoma lo zakon.
Stav Pokreta za PREOKRET jeste da je potrebno zavriti postupak legalizacije
onih objekata koji slue za stanovanje i koji su jedini objekat za stanovanje tim
porodicama. Taj postupak je ova Vlada trebala da zavri u prethodne etiri godine.
Diskutovao sam kada ste donosili prethodne izmene i dopune zakona, rekao sam
da neete realizovati legalizaciju, bio sam u pravu. Potpisujem svaku re koju sam tada
rekao. Dakle, za etiri godine niste uspeli da sprovedete postupak legalizacije.
Pokret za PREOKRET je ukazao kroz svoje amandmane na propuste, ozbiljne
propuste u ovom Zakonu o legalizaciji, pa i na sam naziv zakona. Rekao bih da sam ovim
amandmanom jurio lisicu, istina opasnu lisicu, a isterao vuka, veoma opasnog vuka.
Dakle, ovim amandmanom predloio sam da se naziv zakona menja i da umesto
Zakon o ozakonjenju objekata naziv ovog zakona bude Zakon o legalizaciji objekata.
Jurei opasnu lisicu, koristiu svojih pet minuta, vodio sam rauna o tome da je
zakon u kontinentalnom pravu u koji spada i naa zemlja osnovni izvor prava. Kada se
kae osnovni izvor prava, znai, da svi pravni akti izviru iz zakona.
Ovim zakonom muti se taj izvor prava reju da se neto ozakonjuje, znai da je
uvek mogue koristei analogiju, neto to je nezakonito pretvoriti u zakonito. Napraviu
paralelu sa Anglosaksonskim pravom.
Zamislite nekoga ko bi u Velikoj Britaniji doneo odluku da jedan precedent iz pre
70 godina ospori na nain da kae da taj precedent vie nije precedent, ve se primenjuje
neto novo. Tog dana bi pao ceo pravni sistem u celom Anglosaksonskom svetu.
Vi na ovaj nain ruite na pravni sistem. Ali, ne samo to, rekao sam da sam
isterao vuka. Vi sa ovim zakonom gospodo iz Vlade, gospodo iz Srpske napredne stranke
ne legalizuje objekte. Ovo je velika prevara. Jasno se to vidi iz vaeg obrazloenja u
kome se kae, citiram Amandman se ne prihvata iz razloga to se termin legalizacija
koristi u svim dosadanjim zakonima i znai naknadno izdavanje graevinske i upotrebne
dozvole, dok se ozakonjenje po svojoj sadrini znaajno razlikuje od legalizacije, jer se
u postupku naknadno ne izdaju citiram jo jednom graevinska i upotrebna dozvola,

ve se donosi reenje koje sadri minimalne tehnike, geodetske i kae i svojinske

elemente za upis prava svojine.
Pa ovo je onaj Veljin zakon, gde upisujete objekte da bi naplaivali porez. Vi ovaj
zakon donosite da bi upisali svojinu.
Dakle, objekat posle donoenja ovog zakona i dalje ostaje nelegalan. Nema
upotrebne dozvole, nema graevinske dozvole, vi upisujete samo pravo svojine. To jasno
ovde kaete. Bilo je veoma sporno kada smo videli promenu naziva zakona, ali je sada
sasvim jasno da vi u stvari elite sa jedne strane da upiete objekte, da upiete pravo
svojine na tim objektima kako bi naplaivali porez, a sa druge strane, nameravali ste da
ozakonite, kako vi to kaete, objekte vaih stranakih prijatelja, predsednika Republike,
njegovih sinova, raznih funkcionera SNS itd. Tih primera ima koliko hoete
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Veselinoviu, ja vas molim da potujete
dostojanstvo Narodne skuptine.
JANKO VESELINOVI: Apsolutno.
PREDSEDAVAJUI: Govorite o amandmanu koji ste podneli.
JANKO VESELINOVI: Imajui u vidu injenicu da vi svaku re moju kaem
protiv Vlade i kada kaem istinu na neki nain reavate tako to mi iskljuite mikrofon.
Dakle, apsolutno se drim zakona.
PREDSEDAVAJUI: Ako ne govorite o vaem amandmanu, morau to da radim.
JANKO VESELINOVI: Dakle, Pokret za preokret smatra da ovaj zakon hitno
treba da ovog trenutka povuete iz procedure. On je duboko protivu Ustava, protivu
pravnog poretka, protivu jednakosti graana, protivu pravnog sistema koji se zasniva na
zakonima, jer ponavljam, kod nas je zakon osnovni izvor prava.
Napravili ste nekoliko greaka. Moje kolege su ukazale malopre na neke stvari
koje nisu nebitne. Meutim, ovde se radi o injenici da ovi objekti nee biti legalni
donoenjem ovog zakona. Oni e biti samo upisani sa pravom svojine. Oni nee imati
upotrebnu ni graevinsku dozvolu. Pitam vas da li e imati upotrebnu i graevinsku
dozvolu? Samo taj odgovor mi dajte. Nee, ovde jasno pie u obrazloenju.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Aleksandar Markovi, po amandmanu.
ALEKSANDAR MARKOVI: Zahvaljujem predsedavajui.
Uvaena gospoo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja
cenim pravniko znanje, odnosno poznavanje pravne nauke predlagaa ovog
amandmana, ali prosto, ono to smo malopre uli jednostavno ne odgovara istini i uopte
nije tako.
Predloio bih da ne prihvatimo ovaj amandman. Dakle, ponoviu amandman na
naziv Predloga zakona, bez obzira na to ta je predlaga ovog amandmana priao o
samom zakonu i itav niz nekih neistina ili poluistina.
Ono to mi je problematino ili siptomatino, to je obrazloenje koje nam je
dostavio prilikom predlaganja ovog amandmana, gde kae da termin ozakonjenje unosi
pravne nedoumice i stvara mogunost za zloupotrebu itd, itd.
Dakle, ne znam kakvu nedoumicu stvara ovakav naslov, Predlog zakona o
ozakonjenju objekata, pogotovu ako uzmemo u razmatranje miljenje Vlade koje smo

dobili, gde se kae, gde je jasno sve objanjeno da izmeu pojma legalizacija i
ozakonjenje postoji i sutinska razlika po sadrini akta koji se donosi, ali i po nainu
voenja postupka koji prethodi donoenju reenja. Dakle, ja ne sumnjam da je predlaga
ovog amandmana proitao obrazloenje, ali i dalje insistira na tim nedoumicama.
Dakle, ovde je stvar potpuno jasna i ovde je sve vrlo razumljivo. Mada, ja verujem
da predlaga ovog amandmana esto dolazi u nedoumice, da se esto nalazi u
nedoumicama ili u dilemama.
Rezultat tih njegovih dilema i nedoumica je da esto menja miljenje, da esto
menja stranke. Prvo se naao u jednoj nedoumici kada je shvatio da je godinama bio u
pogrenoj stranici, pa je onda promenio tu stranku, pa se ulanio u jednu drugu stranku,
pa se vrlo brzo potom naao u novoj nedoumici, pa je onda izaao iz te stranke, pa je
osnovao jedan pokret i doveo sve nas ovde u nedoumicu da li je u pitanju pokret ili grupa
graana ili udruenje graana ili politika partija. Dakle, iz tih njegovih nedoumica
trpimo posledice svi mi.
Vratio bih se samo na naziv Predloga zakona. Jo jednom reenicom u naglasiti
da smo do sada imali nekoliko puta, ja mislim pet puta, i to u vreme kada su vlast vrile
njegove stranke, sve u kojima je bio, naziv legalizacija objekata, Zakon o legalizaciji.
Nismo se proslavili sa takvim nazivom zakona. Odgovornost za to je, naravno, na njima.
Evo, ovog puta imamo naslov koji kae Zakon o ozakonjenju objekata, pa
pretpostavljam da emo ovog puta imati vie sree i zavriti sve ono to vi niste zavrili.
Predlaem da odbijemo ovaj amandman. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Marijan Ristievi.
MARIJAN RISTIEVI: Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iznenaen diskusijom ovog
preokrenutog to se vercuje, voe udruge. Izgleda smo svi mi u greci kada smo
registrovali politike partije to nismo registrovali udruenje graana, pa sa tri lica koja
su neophodna za registraciju udruenja glumili ovde politike partije i na takav nain
izbegavali Agenciju za borbu protiv korupcije i razne vrste kontrole, pod ijim nadzorom
su politike partije.
Neko ko juri opasnu lisicu, njega obavezno treba testirati na besnilo. Lisica i
besnilo, to je veoma blizu.
PREDSEDAVAJUI: Morate se vratiti na amandman.
MARIJAN RISTIEVI: Nisam ja govorio da jurim lisicu, izvinjavam se. U
obrazloenju amandmana, predlaga amandmana je rekao doslovce da je jurio lisicu, a
izjurio je vuka. Svako ko juri lisicu, rizikuje da dobije besnilo. To je optenarodni izraz.
Ali, to se zakona tie, kada pripadnici stranke biveg reima u svom obrazloenju
priaju o ozakonjenju, o zakonima, to je naprosto dirljivo. U njihovo vreme zakone su
uglavnom naruivali razni pekulanti, varalice itd, pisali zakone i amandmane i kada oni
priaju o zakonu i kada oni priaju o ozakonjenju objekata i legalizaciji, meni doe da
plaem, a evo i zato.
Najverovatnije kada je jurio lisicu, a izjurio vuka, ovaj preokrenuti, da je mislio na
ovaj poslovno-stambeni objekat u Iniji, koji je pravljen 2007. godine.

(Narodni poslanik Marijan Ristievi pokazuje fotografije.)

Ali, on je onda bio mali, nije bio punoletan. Mislim, ta stranka biveg reima nije
bila punoletna ili on nije bio punoletan, pa je zaboravio ovaj sluaj. Trideset do etrdeset
hiljada metara kvadratnih, iza ovoga je stajao potpredsednik stranke biveg reima,
Goran Jei. ak ovde na poslednjem spratu, on ima penthaus od 250 m2. Em je objekat
nelegalan, em su komiju zatrpali jer nije bilo dovoljno placa, pa su pripojili njegov plac.
Komiju sam nekako spasio, njegov plac nisam. Oni su ovaj objekat izgradili nelegalno, a
cenu sam platio ja. Posle sam podneo krivinu prijavu. Oni su me kroz par meseci
smenili u zgradi Uprave vodovoda bez ikakvog kvoruma.
PREDSEDAVAJUI: Morate se vratiti na amandman.
MARIJAN RISTIEVI: Onaj koji je jurio lisicu, najverovatnije da je mislio i na
ove objekte da je izjurio, nelegalni objekat u Iniji od 30 do 40 hiljada kvadrata u centru
grada, bez reakcije tuilatva, bez reakcije republikih organa, ali boe moj.
Potpredsednik stranke biveg reima moe sve. Ali, gde je tu bio predsednik?
Objekat broj dva. Fabrika za reciklau olovnih akumulatora, 2007. godine, objekat
je graen nezakonito. Neko je jurio lisicu, neko je jurio vuka, a neko je pravio objekte na
vodozahvatu za reciklau olova. Da bi dobili ekoloku saglasnost ili kako se to zove,
uticaj na ivotnu sredinu itd, oni su namerno u zahtevu promaili broj parcela, pa su
kasnije tehnikom ispravkom pokuali na nain da dobiju graevinsku dozvolu za ovo,
poto nisu, oni su ga izgradili bez graevinske dozvole, na vodozahvatu, i to
regionalnom, ije granice su izbrisali da bi mogli uopte kasnije da legalizuju ovaj
objekat.
Znate li koje otvarao taj objekat? Sadanji predsednik, tada ne znam ta je bio u
stranci biveg reima, moda je i ovaj bio maloletan tada, ali mi lii na sadanjeg
predsednika stranke biveg reima, a tu je i potpredsednik i veoma su veseli dok
nezakonito otvaraju nezakonito izgraen objekat na vodozahvatu.
(Narodni poslanik Marijan Ristievi pokazuje fotografiju.)
Tako da Iniji, zbog ovoga, vremenom, poto otpadne vode idu u upojni kanal,
iznad vodozahvata, iznad bunara, preti pravi genocid. Dakle, ukoliko se desi neka
havarija, mi emo biti u grdnom problemu.
Kada neko juri lisicu, taj obavezno izjuri vuka. Kako je moj prethodni govornih
rekao, ja mislim da zakon treba da se menja, kao to se menjaju razni zakoni o
legalizaciji, da bi bili dobri za sve ljude, a ne samo za pojedine, kako je bilo u vreme
njihove vladavine. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi, po Poslovniku.
(Nataa Vukovi, s mesta: Po Poslovniku.)
Gospoo Vukovi, javio se pre vas.
JOVAN MARKOVI: Potovani predsedavajui, ukazujem na povredu lana 107.
u stavu 2. koji govori o nedopustivom korienju uvredljivih izraza i kako, gospodine
predsedavajui,
(Zoran Babi, s mesta: Penthaus.)
Molim?

(Zoran Babi, s mesta: Penthaus.)

PREDSEDAVAJUI: Molim vas gospodine Markoviu, nastavite. Molim vas
dozvolite da gospodin Markovi zavri izlaganje.
(Aleksandar Martinovi, s mesta: Ne smeju da upotrebljavaju izraze Jei, Pajti,
penthaus.)
Nastavite, gospodine Markoviu.
JOVAN MARKOVI: Kako da nastavim kada mi dobacuju?
(Narodni poslanik Bala Boovi dobacuje s mesta.)
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Booviu, nemojte da dobacujete.
Molim vas, narodni poslanici, nemojte da dobacujete, dozvolite da gospodin
Markovi nastavi.
JOVAN MARKOVI: Gospodine predsedavajui, imam utisak da, kako vreme
prolazi i kako due sedite na tom mestu predsedavajueg, je sve tee vama obrazloiti
argumente i stavove koje imamo po raznim pitanjima.
Znai, vi, dok prethodni govornik vrlo uvredljivo govori o poslaniku koji sedi
ovde i naziva ga vercerom, umesto da reagujete, vi se onako vrlo umilno smejete i
odobravate to to on govori. Sada sa uenjem gledate u mene, o emu ja zapravo priam
i da li ste razumeli o emu je on priao ili je toliko vama prijatno dok on govori na takav
nain, ja ne mogu ba da zakljuim. Umesto da ga opomenete, vi mu dajete, kroz tu vrstu
smeha, podrku da on nastavi na ovakav nain. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospodine Markoviu.
Poto malo paljivije proitate amandman, ovaj amandman je na naziv zakona
Predlog zakona o legalizaciji. ao mi je to po ovom amandmanu moe iroko da se pria
o svim loim stvarima nelegalne gradnje.
Kada je gospodin Ristievi koristio neke rei, ja sam ga opominjao, a vama sada
oduzimam dva minuta, jer ste zloupotrebili povredu Poslovnika.
Re ima narodni poslanik Nataa Vukovi, povreda Poslovnika.
(Jovan Markovi, s mesta: Ja sam rekao)
Vi ste zloupotrebili Poslovnik, koristili ste ga za repliku i oduzeo sam vam dva
minuta.
(Bala Boovi, s mesta: Nije tano.)
Gospodine Booviu, nemojte da dobacujete, opomenuu vas.
(Jovan Markovi, s mesta: On je pominjao vercere.)
Ja sam ga opomenuo u tom trenutku.
Izvolite, gospoo Vukovi, povreda Poslovnika.
(Jovan Markovi, s mesta: Rekao je da je vercer.)
Gospodine Markoviu, morau da vas opomenem ako ne dozvolite da se nastavi
rad sednice.
Gospodine Markoviu, izriem vam opomenu.
(Jovan Markovi, s mesta: Zbog ega?)
Zato to ne dozvoljavate da gospoa Vukovi govori.
(Jovan Markovi, s mesta: Rekao sam)
Gospodine Markoviu, oduzimam vam ponovo dva minuta.

Bolje da to kaem, nego da dam jo jednu opomenu, onda bih morao da ga

iskljuim sa sednice.
Gospodine Markoviu, da li ete sesti da gospoa Vukovi moe da obrazloi
povredu Poslovnika?
Izvolite, gospoo Vukovi.
NATAA VUKOVI: l. 108. i 109. Poslovnika.
Pre svega, niste opomenuli prethodnog govornika kada se uvredljivo izraavao i o
poslanicima i time je ugrozio dostojanstvo parlamenta. Znai, vi se starate o redu na
sednici.
Sa druge strane, lan 109. ste povredili time to ste potpuno neosnovano dali
opomenu poslaniku Markoviu, jer je on u skladu sa Poslovnikom reagovao na povredu
Poslovnika i na uruavanje dostojanstva i ugleda parlamenta.
Zaista nema nikakvog razloga da na ovaj nain vodite sednicu. Mi razgovaramo o
amandmanima i trudimo se da uvaavamo argumente, da iznosimo svoje argumente i da
ovu raspravu i da ovaj parlament uljudno predstavimo graanima Srbije. Zaista nema
nikakvog razloga da na ovaj nain krite poslovnike odredbe.
PREDSEDAVAJUI: To je lan 103, a ne lan 109.
Gospoo Vukovi, ja nisam gospodinu Markoviu dao opomenu zato to je
zloupotrebljavao Poslovnik, ve sam mu zbog toga oduzeo dva minuta. Ja sam mu dao
opomenu iz razloga zbog ega nije dozvolio da vi govorite kada sam vam dao re i dalje
je govorio sa mesta, nije dozvoljavao da se sednica nastava, vama nije dozvoljavao da
obrazloite povredu Poslovnika i iz tog razloga je dobio opomenu. Zahvaljujem se.
Na lan 1. amandmane, u istovetnom tekstu
(Janko Veselinovi, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Na lan 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno
Jovan Markovi i Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi.
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Ja vie ne mogu da kaem potovani predsedavajui, jer
ovo to ste vi u prethodnih nekoliko minuta uradili je neuveno i mislim da ne prilii ni
ovom parlamentu ni vama
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu, da li elite da obrazloite, dobili ste
re po amandmanu koji ste podneli. Ne prilii ni vama da ne dozvolite vaoj koleginici
Natai Vukovi da govori, tako da ako govorite o nedolinom ponaanju u Velikoj sali
Narodne skuptine, prvo dajte kritiku sebi, pa moete ostalima.
JOVAN MARKOVI: Ako mi uzimate re, moram na takav nain da kaem.
Verujte da moram tako.
PREDSEDAVAJUI: Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Znai, to se tie lana 1. ovog zakona mislim da je
napravljen previd, potovana ministarko, i da niste na adekvatan nain shvatili nau
poruku koja je ovde upuena kroz ovaj amandman. eleli smo da ovaj lan na neki nain
uskladite sa lanom 3. Znai, u prvom stavu lana 1. kae se da se ovim zakonom ureuju
uslovi i postupak, itd, itd. za ozakonjenje delova objekata. Poto u lanu 3. na slian

nain opisujete i ozakonjenje zgrada, smatrali smo da je dobro da postoji i jedna i druga
terminologija u ovim lanovima kako ne bismo kasnije doli u primeni ovog zakona do
problema.
Naime, u lanu 1. stav 2. precizira se postupak kako e pomoni objekti biti
ozakonjeni, a u lanu 3. se u 2. i 3. stavu detaljnije opisuju delovi zgrada koji e biti
ozakonjeni na neki nain i u nekom postupku i proceduri, kako ve vi to predlaete.
Znai, ako ne biste prihvatili ovaj, a niste prihvatili ovaj na amandman, onda dolazimo u
problem da svi ovi ljudi, koji imaju nezavrene objekte ukljuujui i zgrade i pomone
objekte, u ovoj proceduri nee moi da primene ove lanove o kojima vi ovde priate.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Zoran ivkovi, po amandmanu.
Da li ete koristi pet minuta ili samo dva minuta?
Samo dva minuta. Izvolite.
ZORAN IVKOVI: Sa istim argumentima, kao to je kolega Markovi rekao,
mislim da odbijanje ovog amandmana ne vodi ka poboljanju zakona. U naelnoj
raspravi sam govorio da zakon ide u dobrom smeru, da je to veliki problem koji treba
reiti, da je to problem ije e reenje biti na korist velikog broja graana Srbije, moemo
da kaemo reenje za celo drutvo, ali odnos prema amandmanima koji su dati i prema
amandmanu na ovaj lan, jasno govori da to nije bila namera, nego da je ovo jo jedna
predizborna pria. Meni je ao to je to tako. Bilo bi mnogo bolje da je moj prvi utisak
bio taan.
Arogancija u argumentaciji koja je ovde prisutna, pa i ovde u raspravi, o tome da
se licitira kada je, koliko nelegalnih objekata sadrano, potpuno pogrena argumentacija
da je u poslednjih 10 godina sazidano milion i po nelegalnih objekata. Da je to tako, onda
bi to bio najuspeniji deo istorije Srbije, da se za 10 godina izgradi milion i po bilo
kakvih objekata. To naravno nije tano.
Prema tome, nelegalna gradnja je odavno prisutna, decenijama, rekao sam, posle
onog Zakona o intabulaciji. Mnoge vlasti su uzele svoj deo odgovornosti u celom tom
procesu. Ovo je bila prilika da se stavi taka na taj proces, ali ovakvim odnosom to nee
biti uraeno i moram da povuem svoj stav da emo podrati ovaj zakon, jer oigledno da
ovde nisu dobre namere u pitanju.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Nekoliko informacija. Nelegalna gradnja jeste zapoeta
90-tih, ali je bum krenuo upravo od 2000. godine pa na ovamo, dakle preko 800.000
nelegalnih izgraenih objekata u Srbiji je bilo nakon 2000. godine.
Da se podsetimo pre svega, na vlasti je bila DS i svi oni koji su danas veoma
protiv ovog zakona. Jedan od poslanika DS sada kae niste hteli da nas sasluate i da
vidite nae poruke. Ne, ja sam vrlo dobro shvatila poruku DS, DS da je elela da rei
svoj problem, odnosno problem nelegalne gradnje ona bi to uradila u prethodnih deset
godina. Naprotiv DS je elela i ostavila da se gradi nelegalno, a kada se gradi nelegalno
onda nema ni taksi, ni doprinosa, niega u budetu drave, ali zato ima verovatno mnogo

taksi i doprinosa u nekim drugim budetima, privatnim depovima itd. To je ono to se

deavalo prethodnih gotovo 15 godina, odnosno manje 13.
Da ponovim, 800.000 objekata je izgraeno od 2000. godine pa na ovamo,
nelegalno izgraenih objekata. Prema tome, oni koji ele da podre ovaj zakon,
ponavljam ovaj zakon treba da omogui graanima da konano ree svoj problem, da im
omogui da dobiju pravo nad svojim objektima, da im omogui da te svoje objekte,
zgrade, stanove ostave svojoj deci, da im omogui jedan normalan i ureen ivot. To je
ono to radi ovaj zakon.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodna poslanica Nataa Vukovi, replika.
NATAA VUKOVI: Zaista ne mogu da razumem kada potpredsednica Vlade i
ministar govori o tome kada je nastao problem bespravne gradnje i onda pitam da li je
ovo obrazloenje koje su oni dali uz ovaj zakon tano ili nije?
U obrazloenju koje ste nam poslali kae se problem je nastao 90-tih godina. Ko
je tada bio na vlasti u Srbiji? Zato je nastavo problem bespravne gradnje? Nije ba
nastao 90-tih, velika naselja su izgraena 70-tih godina u okolini Beograda itd. Zato je
nastao najvei problem 90-tih godina, zbog ije politike, ko je vodio politiku koja je
unesreila tolike ljude i tolike izbeglice u Srbiju 90-tih godina i poetkom 2000. godine?
To je glavno pitanje, nemojte o tome da li je DS mogla da rei. Naravno da nije mogla da
rei pitanje tako to e svakom investitoru dati tako rei besplatno ozakonjenje i
legalizaciju, ono to vi ovim predlaete.
Ovim zakonom e se stvoriti nova klasa bogataa, jer e svi oni investitori koji su
bespravno gradili objekte za trite, koji nisu mogli po prethodnim zakonima besplatno,
kako sada predviate da dobiju legalizaciju. Sada e oni stei ogromno bogatstvo,
legalizovae svoje bespravno podignute objekte za trite, za prodaju i to je ono protiv
ega ustajemo kada govorimo protiv ovog zakona, a ne ustajemo protiv zakona zbog toga
to e ljudi koji su imali potrebu da ree svoje stambeno pitanje, izgradili neke kue od
50, 60 ili 100 kvadrata u kojima ive i kojima je to jedina nekretnina koju poseduju. To je
kljuno pitanje ovde.
PREDSEDAVAJUI: Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da pojasnim, da, u obrazloenju pie da je
nastalo 90-tih godina, a da pojasnim da je bum nastao od 2000. godine i da ponovim jo
jednom, od kada je DS na vlasti.
Pitanje bogaenja i siromaenja je pitanje za vas. Po meni, vi prvi treba da
razmislite o tome i da ustanete protiv onih koje ste vi napravili bogatim unutar vaih
redova. Pitanje bogaenja i siromaenja ne reava Zakon o ozakonjenju. To reavaju
poreski zakoni, neki drugi zakoni. Reiemo i to, oekujem od vas da glasate recimo za
Zakon o poreklu imovine, koji e se sigurno nai ovde u parlamentu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik dr Marko Atlagi.
MARKO ATLAGI: Potovani potpredsednie, gospoo ministarko, potovani
narodni poslanici, vratiemo se na amandmane, mislim da nema nikakve potrebe da
vodimo ovakvu ustru raspravu.

Moram da kaem da sam pomalo okiran predlogom ovog amandmana, kao i

prethodnih, s tim vie to mislim da je on nesvrsishodan, nepotreban, neadekvatan i
nesmislen. Obrazloiu to u nekoliko reenica.
Mislim da oni koji su predlagali amandman da su ga predloili iz tri mogua
razloga, prvo iz zabave, drugo iz neznanja i tre iz nepoznavanja sutine biti. Mislim da
je ovo radi zabave, jer meu njima ima vrsnih po meni pravnika i ne mogu da shvatim, a
vidite ovaj amandman koji glasi ozakonjenje objekata i zgrada.
Moja malenkost e malo ii u struku gospodo pravnici, pa emo i budue
amandmane brzo reiti. Re zgrada ve je obuhvaena pojmom objekat. Gramatiki
gledano, vi, profesori srpskog jezika ako je objekat glagolski dodatak koji oznaava na
kome se ili na emu se vri radnja, onda u gramatikom smislu potpuno odgovara
zakonsko reenje gospoo ministarko. Potpuno ste u pravu i to se tie objekata, ali i
ozakonjenja. Ozakonjenje je srpska re, znai zakonsko priznavanje i usklaivanje,
renik srpskog jezika broj etiri, strana 81, knjiga etiri, Matica srpska 71. Legalizacija
je latinska re, da sada ne idemo u detalje. Prema tome, gospodo profesori prava na
univerzitetu, ipak nas studenti gledaju bar za ovakve stvari.
Drugo, kada sam rekao oko zgrade, ta latinski znai objekat sam rekao, a
pravniki gospodo narodni poslanici, objekat je predmet na koji se odnose obaveze
subjekta u pravnim odnosima. Valjda neete to negirati. Reili smo problem.
Zgrada u graevinskom smislu, sada idemo u graevinarstvo, gospodo inenjeri
graevinarstva je graevina koja se sastoji od vanjskih zidova i krovne konstrukcije i
jedne ili vie zatvorenih prostorija. Hoete citat iz renika graevinarstva? To govori da je
Predlog zakona gospoo ministarko izuzetan i ovo to se tie zgrada i ozakonjenja.
Dakle, predlaem da se amandman odbije i ne samo on, ovi prethodni, nego i ovi
koji e doi vezano oko naziva zakona, jer to je ispod nivoa naih studenata na pravnom
fakultetu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinovi.
Re ima narodni poslanik Janko Veselinovi.
JANKO VESELINOVI: Pokret za PREOKRET je podneo jo jedan amandman
sutinske prirode.
Prvo da se zahvalim svima onima koji brinu i vode rauna o Pokretu za
PREOKRET, a veeras je konstitutivna sednica Gradskog odbora Beograda, kruna naeg
rada u Beogradu. Inae pokret se kae na maarskom mozgolom, ja u svaki put da
edukujem pripradnike nacionalnih manjina kako se Pokret za PREOKRET kae.
Ovaj zakon ima jednu svoju ozbiljnu manu. On ozakonjuje pod navodnicima, to
kau mladi, ozakonjuje i objekte koji su sagraeni ili je njihova gradnja poela nakon
donoenja poslednjeg Zakona o legalizaciji. Ba ono na ta sam ukazivao poslednji put
kada ste ovde bili gospoo ministarko, lanico Vlade najneefikasnije na svetu.
Tada sam rekao jasno sada kada donesete ovaj zakon pale se mealice,
graevinske maine i kree gradnja nelegalnih objekata, koje ete vi opet jednog dana
legalizovati. I evo ga, sagraeni su recimo teniski tereni na mestu kole, srednje kole i vi
ete sada legalizovati te objekte. To je uradio va stranaki kolega.

Legalizovaete i druge objekte za koje kaete da vidite iz avionskog snimka,

odnosno iz vazduhoplova. To gospodo nije vladavina prava. Dakle, vi ete opet one koji
danas upale mealicu i ostalo ozakoniti kroz neko vreme.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Aleksandar Markovi.
ALEKSANDAR MARKOVI: Zahvaljujem predsedavajui.
Uvaena gospoo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici,
predlaem da se naravno odbije i ovaj amandman. Podravam sve one razloge koje je i
Vlada navela u svom miljenju koje nam je dostavila.
Prvo, opet je nejasno ko je predlaga ovog amandmana. Opet nam je stigao
predlog amandmana koji je potpisan sa prof. dr, da ne itam ime i prezime, pa povlaka
Pokret za PREOKRET. Poto paljivo itam amandmane, kao i obrazloenje amandmana,
moram da primetim da i neki drugi samostalni poslanici kada predlau amandmane se
potpiu imenom i prezimenom, a ovde imamo ime, prezime, povlaka Pokret za
PREOKRET. Ne znam da li je ovek u meuvremenu promenio svoje ime i prezime,
treba da vidite u linoj karti.
Moda je registrovao u svom imenu podatak ili ta je ve u pitanju videemo.
Adekvatnije bi bilo da pie - poslanik u dilemi, odnosno u nedoumici.
Dakle, kada je re o amandmanu potpuno je nepotreban amandman. Dakle,
nepotreban i neprihvatljiv i ja ne mogu da se ne osvrnem na da to obrazloenje
predlagaa amandmana obesmiljuje celu intenciju koju je eleo amandmanom upravo da
potencira.
U obrazloenju kae smatram da predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti ija je
izgradnja zapoeta ili su izgraeni nakon donoenja poslednjih izmena Zakona o
legalizaciji, pazite objketata, ne znam ta znai objektata, tu nije u pitanju jedna
greka, dakle, usamljen sluaj, ima niz nekih greaka, ali ne elimo sada da sitniarimo,
iz razloga to se drugi graani dovode u neravnopravan poloaj.
Evo hipotetiki da prihvatimo ovaj amandman. Dakle, da se izuzmu svi ti objekti,
pa jel to onda nee biti neravnopravnost? ta onda sa tim licima? ta onda sa tim
objektima, ta sa tim graanima? Dakle, apsolutno besmisleno i mislim da smo isuvie
vremena potroili. Dakle, i ja sam oduzeo vie vremena. Predlaem iz svih ovih razloga,
dakle da odbijemo ovaj amandman i nadam se da emo odbiti.
PREDSEDAVAJUI: Hvala, gospodine Markoviu.
Re ima prof. dr Vladimir Marinkovi. Izvolite.
(Janko Veselinovi, s mesta: Replika.)
(Bala Boovi, s mesta: Pomenut je Pokret za preokret.)
Gospodine Booviu, da li se vi alite? Zato to je pomenut Pokret za preokret, ta
to znai za Narodnu skuptinu?
(Bala Boovi, s mesta: Postoji.)
Da li postoji u Narodnoj skuptini poslanika grupa Pokret za preokret?
(Bala Boovi, s mesta: Postoji.)
Vidim da ste vickasti danas, gospodine Booviu.
Izvolite, gospodine Marinkoviu, izvolite. Nastavite.

VLADIMIR MARINKOVI: Ja sam eleo po prethodnom amandmanu, ali neto

jedinica nije bila u redu. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Zoran Anti.
ZORAN ANTI: Dame i gospodo narodni poslanici, nekako ini mi se da smo sa
suvie emocija krenuli u razmatranje ovog zakona po amandmanima i da jedan od ciljeva
ove rasprave treba da bude i da nai graani shvate koje su im mogunosti, koje
mogunosti otvara ovaj zakon.
Znai, injenica je da vie od deset godina nismo uspeli da reimo ovaj problem i
da nam je neophodno da novo zakonsko reenje i da je krajnje vreme da se podvue crta i
da sve ono to moemo da uradimo uradimo i da se ubudue ovakvi problemi ne
pojavljuju, ponovo.
Znai, ima ovde dosta reenja koje Vlada doivljava kao stvar javnih interesa,
javnog interesa da se, dakle, ova oblast rei, jer reenja koja su poprilino uplaena u
odnosu na reenja koja smo imali do sada i ba zbog toga mogu da kaem da je ovaj
zakon u mnogome olakava legalizaciju obinim graanima.
Da prebaci odgovornost svega na dravne organe. To je sasvim jedan drugaiji
koncept u odnosu na ono to smo imali i u odnosu na hrvatsko zakonodavstvo koje je
ovde esto pominjano, gde sami graani podnose zahteve.
Vi znai sada ne podnosite zahteve. Drava i graevinska inspekcija rade svoj
posao. Vama su potrebna samo dva dokumenta da biste zavrili, legalizovali svoj objekat,
naravno ukoliko za to postoje uslovi, a uslovi su postavljeni poprilino iroko uz
minimalne finansijske trokove i nema razloga za ovim amandmanom koji nas vraa u
2014. godinu, sagledajmo realno stanje u zemlji.
Pitanje je da li je drava u stanju da rui hiljade graevinskih objekata irom
Srbije? Mi sa 2015. godinom podvlaimo crtu i ja sam siguran da e ova Vlada imati,
dakle, snagu u 20125. godini, posle donoenja ovog zakona, krene u ruenje onih
objekata koji se grade nakon tog roka, jer nema opravdanja za graane ako po ovako
jednostavnoj proceduri, ovako minimalne trokove ne budu legalizovali svoje objekte,
onda stvarno mislim da Vlada nema zato da osea niti kakvu griu savest i kada bude
krenula u proces ruenja tih objekata.
Prema tome, dajte da malo pomognemo graanima da shvate koliko je ovaj zakon
u sutini prost, koliko im omoguava da ozakone, legalizuju, ako hoete, dosadanje
objekte i da ubudue rasprave malo vie vodi rauna o graanima i damo im to vie
informacija tako da mogu da ovaj posao zavre na zadovoljavajui nain u odnosu na
same graane i u odnosu na celokupni reim. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Antiu.
Na lan 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavnom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem
da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne.)

Zahvaljujem.
Na lan 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gordana
omi, zajedno Nataa Vukovi, Goran iri, Bala Boovi, mr Aleksandra Jerkov,
zajedno Jovan Markovi, Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi i Vladimir
Pavievi.
Re ima mr Aleksandra Jerkov.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem gospodine potpredsednie.
Koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo u raspravi u naelu rekli da ovaj
zakon predstavlja amar svim onim graanima i investitorima koji su poteno i u skladu
sa zakonom gradili objekte, da li za stanovanje, da li za trinu namenu i gospoa
ministarka, mada ovde neveto pokuava da nas ubedi u to da je nekako DS kriva za
nelegalnu gradnju zbog toga to je bilo nemogue dobiti dozvole ili su se one dosta dugo
ekale, taj argument bi imao smisla kada bi svi gradili, u sluaju da su svi gradili
nelegalno. Meutim, injenica je da nisu svi gradili nelegalno, da je bilo i graana i
investitora koji su sve radili u skladu sa zakonom, koji su skupo plaali sve to je trebalo
platiti i bilo je graana i investitora koji takve stvari nisu inili i vi ovim zakonom
zapravo opratate svim investitorima koji su gradili nelegalno i moda je manji problem
moralni, to im opratate, a vei je problem to to vi njima direktno stavljate pare u dep.
Ovi lanom koji mi predlaemo da se brie imate dovoljno obraza da to proglasite
za javni interes. To je, mislim, vrhunac cinizma, gde vi recimo imate dva investitora,
jedno koji je za zgradu koju je izgradio platio nekakve naknade u visini od 100 hiljada
evra i imate investitora koji e u skladu sa ovim novim zakonom za zgradu
koju je izgradio na istom mestu moda platiti pet hiljada evra i vi jednom investitoru
poklanjate 95 hiljada evra. Stavljate mu direktno te pare u dep i to proglaavate javnim
interesom.
Vi, dakle, gospoo Mihajlovi, privatni interes ovim Predlogom zakona nazivate
javnim interesom sve ubeujui nas u to kako je to mnogo bolje od onoga to se radilo
ranije.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Goran Kovaevi.
GORAN KOVAEVI: Dame i gospodo, kada kaete amar, onda je ovo amar
u stvari celoj Srbiji. Milion i po nelegalnih objekata puta etiri lana porodice, tri lana
porodice, to je pet miliona graana Srbije.
Ovde je sutinsko jedno nepoznavanje kada se kae vi uzimate novac od
nekoga. Mislim da je ovaj zakon javni interes za dravu Srbiju zato to svi ti koji su
uplatili i svi oni koji nisu uplatili mogu da postave jedno kljuno pitanje a ta smo mi
dobili za taj novac koji smo uplatili?
ta emo da radimo ako svi koji su uplatili, a mali ih je deo, zato to imate
ogroman broj drutvenih objekata, pitaju dravu i pokrenu sudski spor, ta je drava
trebala da uradi za njih po osnovu te naknade. Znate, kada ste plaali naknadu ureenje
graevinskog zemljita, vi ste morali da imate neto, je li tako? Napravili ste neki ugovor.
ta emo da radimo sa onima koji su uplatili a nemaju to? Koga e oni da tue? Od koga

e oni da naplate tetu za zadnjih 20 godina ako su platili naknadu, a nemaju ili su platili
prikljuak za vodu, prikljuak za struju, putnu infrastrukturu?
Da li je to javni interes da imamo sudske postupke i to je meni potpuno razumljivo
kada imate jednu zakonodavnu vlast koja je doivljavana i koja je doivljavana do pre
dve godine kao boija i koja nije potovala ni sopstvene zakone, mogla da ih kri, onda je
sasvim teko da shvatite da drava nije iznad svega i da imate zakon i principe ugovorne
obaveze i da te norme morate da potujete.
Nije nikakav problem da se ne razumemo i nije nikakav problem da javni interes
ne mogu svi da vide u Skuptini RS. ta je tu sporno? Neko smatra da nije. Ne postoji
nijedan zakon u RS koji je donet zadnjih 40 godina a da nije imao javni interes. Da li je
tako? Jeste. Da li su zakoni o privatizaciji iz 2000. godine javni interes? Da li su sve
odluke koje su donoene imale i u praksi pokazano javni interes?
(Predsedavajui: Gospodine Kovaeviu, vratite se na amandman.)
Amandman, javni interes.
Znai, SNS smatra da ovaj zakon ima javni interes zato to se tie najmanje
nekoliko miliona graana Srbije. U izboru izmeu politike i javnog interesa i graana
Srbije SNS nema ta da bira, to su graani Srbije.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac.
Izvolite, gospoo Rakonjac.
VESNA RAKONjAC: Uvaeni predsedavajui, potovani ministre, uvaene
kolege, ovo je samo jo jedan primer kako SNS eli da brine o svojim graanima.
Mnogo manji broj je investitora i zato se vezujemo samo za velike objekte? Sa
druge strane, uglavnom te velike objekte u to vreme, 2000. do 2012. godine, gradili su
vai prijatelji, pa moda ako su vas napustili, sada vam je krivo i ao to e eventualno da
se okoriste.
Mi brinemo o graanima Srbije i elimo da po najniim moguim cenama ozakone
svoje objekte za stanovanje. Naravno, i reeno je kada smo obrazlagali ovaj zakon u
naelu, da jednostavno jeste nepravda prema onima koji su potovali zakone, ali,
uglavnom, to je veoma mali broj ljudi. Ako nisu to uradili u vreme vae vladavine, bili su
proganjani, izopteni. To su morali da urade. Samo vai prijatelji i u vreme dvehiljaditih
godina su zidali na panjacima, preimenovali objekte, nestalo je 800 vojnih stanova, jer
su preimenovani, pa sada imao vojna lica koji su beskunici. Razmislite o tome i ponite
da mislite o obinim graanima Srbije koji ele da legalizuju svoje stambene objekte i
koji su uglavnom manji od 100 kvadrata. Prestanite da budite megalomani i da se samo
odnosite prema onima koji su gradili hiljade i hiljade kvadrata i to nelegalno, a potiu iz
vaih stranakih redova.
to se tie onih teniskih terena, kamo lepe sree da smo imali to vie teniskih
terena, a ne da imamo objekat za nezbrinutu decu koji je ruiniran, a milion evra, ako se
dobro seam, je nestao, nestao na raun dece sa invaliditetom. Razmislite o tome, pa se
onda javite za re.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik mr. Jovan Markovi, po amandmanu.

JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, kako na uvaeni kolega,

gospodin Babi pre nekoliko dana ree - sto puta ponovljena la, postaje istina, tako ve
danima i mesecima sluamo razne lai ovde koje se tiu DS. One se ponavljaju i time se
prikriva veoma lo Predlog zakona koji se danas ovde pred nama nalazi u proceduri.
Znai, potovane kolege poslanici, ono to je sutina u ovom naem amandmanu.
Ovo je takoe u redu, da li je tako gospodine predsedavajui?
(Predsedavajui: Gospodine Markoviu, da li neko od narodnih poslanika neto za
svojim mestom pokazuje, a time ne govori nita i ne uznemirava vae izlaganje, ja tu ne
mogu da reagujem kao predsedavajui.)
Ja moram da sednem, ali to je u redu to on radi?
(Predsedavajui: Kako mislite?)
Malopre ste mi rekli da sednem, a sada kolega moe da radi ono to on hoe i to je
u redu?
(Predsedavajui: Hoete da kaete da zabranim narodnim poslanicima da ustanu?)
Meni ste zabranili malopre.
(Predsedavajui: Zabranio sam vam da ne uznemiravate, da ne dobacujete i da ne
dozvoljavate poslanici, vaoj koleginici, Natai Vukovi da govori, a gospodin
Ristievi dri neke papire bez ijedne rei, to zato to je RTS u njega uperio kamere, tu
ne mogu nita. To je sloboda medija.
Koristite vae vreme, ne razumem zato to radite.)
Da li moete da mi vratite vreme?
PREDSEDAVAJUI: Kako da vam vratim vreme? Vreme je prolo, dva minuta.
Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Marko Atlagi.
Izvolite.
MARKO ATLAGI: Potovani potpredsednie, opet emo, mislim, vrlo brzo
reiti ovaj amandman i sve amandmane na ovaj lan zakona, samo da pokuamo objasniti
ta je to javni interes, poto negiraju da je ovaj Predlog zakona javni interes, gospoda iz
opozicionih klupa pogotovo. Nije to okantno ako to rade profesori pravne grupe
predmeta na fakultetu.
Dozvolite, jednu reenicu u citirati: Javni interes je interes je cele drutvene
zajednice ili pojedinih njenih delova o kome pravo uopte mora da vodi rauna, Pravni
leksikon 64/333.
Meutim, potovane dame i gospodo, da se razumemo oko pravnog interesa, to ne
znai da pravo ne treba da titi i privatni interes, ali kada? Kao opti interes. Imamo dva
primera za to privatni interes se titi samo izrino odreeno pravom, dok javni interes
se titi stalno. Dakle, on je u kontinuitetu, stalno se titi itd, a privatni je odreen pravom.
Privati interesi se tite samo ako su u skladu sa javnim interesom. Meutim, ovo je vano,
zadnju reenicu koju u rei. Vrlo je teko u pravnoj nauci rei ta je to javni, ta je to
privatni interes, ali, podvlaim ovo ali, obino se ostavlja nadlenom organu dravnom da
ceni u svakoj konkretnoj situaciji ta je to javni interes i Vlada Republike Srbije
predlogom ovog zakona u lanu 2. izuzetno je to fino rekla.

Gospodo pravnici, ima vas mnogo ovde, mislim da oko ovoga je zaista suvino
voditi raspravu. Hvala vam lepo.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Atlagiu.
Re ima narodni poslanik Zoran ivkovi.
ZORAN IVKOVI: Uz uvaavanje svih nadri pravnih saveta koje dobijamo,
mislim da amandman ima smisla, jer ovo je jedan od retkih zakona u kome se donoenje
zakona i ova oblast definie kao javni interes.
Naravno, da je svaki zakon koji mi donosimo ovde u javnom interesu. Da li smo
doneli bilo koji zakon, da li je u prethodnom sazivu, da li je od 1804. godine, koja se meri
kao poetak moderne srpske istorije, neki dravni organ, a pre svega Skuptina, u raznim
oblicima donela zakon koji se bavi privatnim interesom? Bilo bi jako tuno da se tako
neto desilo, a ako se tako neto desilo tako to u tim zakonima nije pisalo eksplicitno
kao ovde u lanu 2. da je to javni interes, onda smo mi u velikom problemu. To znai da
je cela moderna srpska istorija kroz parlament donosila zakone, u Srbiji su donoeni
zakoni koji su protivni javnom interesu.
Naravno da to nije tako, naravno da je bilo puno propusta, ali veina zakona
donetih u parlamentu Srbije u bilo koje doba u poslednjih 100 i neto godina su bili
zakoni koji su doneti u javnom interesu, neki uspeni, neki manje uspeni.
Prema tome, upravo je ovde problem to insistiranje na toj teatralnosti, na
estradizaciji zakona. Ako vi kaete da je ovo zakon, to je kao da kaete da je ovaj zakon
po zakonu i da ovaj zakon treba da ozakoni neku oblast. Pa, naravno da je u javnom
interesu i naravno da je zakonit. Prema tome, to je bila svrha ovog amandmana.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine ivkoviu.
Re ima narodni poslanik prof. dr Ljubia Stojmirovi.
LjUBIA STOJMIROVI: Ve sam se uplaio da mi predsedavajui nee dati re.
Vezano za ovaj predlog koleginice Jerkov, mislim da je dosta interesantan. Zato?
Sino sam bio u jednom drutvu i uveni beogradski neimar gospodin iri, zvani ira,
koji je po eninoj liniji Crnotravac, pa je valjda iz te ljubavi i proisteklo da se bavi tim
poslom, je jedno slino pitanje meni uputio. Rekao je celog svog radnog veka radio sam
estito i poteno, sve dozvole sam uredno plaao, sve papire sam redovno imao i sve to
sam radio, radio sam u duhu i po slovu zakona. Da li je poteno da sada neko ko je radio
suprotno, ko nije imao dozvole, ko nije to uradio u skladu sa zakonom, sa nekih pet
hiljada dinara ili evra, plati neto to sam ja plaao 100 hiljada evra?
Bilo mi je teko da mu odgovorim na to pitanje, ali sam ga pitao, poto je sada u
penziji, koliko dugo ne radi. Ve pet godina ne radi, to je znai sve bilo u onom periodu
do 2010. godine. Ko je tada bio zaduen da izdaje te dozvole, da daje papire
investitorima, ko je u beogradskim optinama uglavnom na vlasti, ko je u Vojvodini na
vlasti, ko je doveo do tog zameateljstva?
Slaem se da je problem nelegalne gradnje nastao unazad nekoliko decenija. Jeste
bilo problema i pre 90-ih, i posle 90-ih, ali ono to je nastalo od 2000. godine do
dananjeg dana recimo, to je zaista prevrilo svaku meru.
Mislim da kolege iz Demokratske stranke treba da budu zahvalne ovoj Vladi koja
pokuava da ispravi njihove brljotine, da popravi ono to su oni unitili, ono to su uradili

za Srbiju, odnosno protiv graana Srbije. I, ako se ve desi negde, a mora da se desi da
nastane neki propust, pokuajte na jedan kolegijalni nain da zajedno sa nama ispravite
to.
Da li je mogue reiti ove probleme tako da svi budu zadovoljni? Pa nije i nikada
nee moi da bude. Najverovatnije e se i kroz ovaj zakon napraviti neke greke i
napravie se neki propusti za koje e uvek neko rei da nisu u redu. Onako kako je meni
gospodin iri jue postavio pitanje, mnogi e postavljati pitanja, ali jedanput za sva
vremena ovo mora da se rei. Nadam se da emo svi zajedno uspeti da ovaj predlog
Vlade uobliimo onako kako je najbolje za graane Srbije. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Dejan Nikoli, replika, pominje DS.
Izvolite, gospodine Nikoliu.
DEJAN NIKOLI: Potovani predsedavajui, dame i gospodo narodni poslanici,
pa onako kako niste znali da date odgovor gospodinu iriu, zvanom iri, tako ni nama u
parlamentu ne znate da date odgovor na pitanja koja sve vreme postavljamo. Pozivate se
na prethodna vremena i prethodne zakone i pominjete u tom kontekstu i neku veliku
korupciju. Pa, ministar iz ove Vlade je doneo prethodni zakon. On sedi danas u Vladi, u
Nemanjinoj 11. Pola Vlade je glasalo za zakon pre tog zakona koji danas sedi u
Nemanjinoj 11.
Ko je izdavao dozvole? Pa, ponite od Josipa Broza, Kaluerica je nastala tada, pa
preko Slobodana Miloevia, Tomislava Nikolia i sve ostale do 2015. godine. To su ljudi
ije su vlade izdavale dozvole. Tano je da je bum nastao posle 2000. godine. Tano je.
Veliki broj izbeglica je dolo tada. Ako uemo u genezu ko je vodio te ratove i ko je
izgubio te ratove, videete sav besmisao vaih izjava i konstatacija danas u parlamentu.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re po Poslovniku ima narodni poslanik Zoran Babi. Izvolite.
ZORAN BABI: Povreda Poslovnika, gospodine predsedavajui, lan 107.
U nemanju jasne argumentacije, nemanju hrabrosti da se pogleda u ogledalo i da
prizna svoje greke i da te svoje greke nekako lepo definie u ti ostalim koji su vodili,
ali nikako pominjui imenom i prezimenom one ljude koji su na krajnje pogrean nain
vodili ovu dravu 12 godina, naalost, Vojvodinu vode i due, vode je naalost i sada,
uvredio je drugog narodnog poslanika, profesora doktora Ljubiu Stojmirovia. oveka
koji ne samo da ume da daje odgovore, ve i ceni i ocenjuje odgovore drugih, bavei se
profesorskim poslom vie godina nego to gospodin Nikoli ima godina ivota. Onda
kada ne postoji jasna argumentacija, gospodin Nikoli je takvog oveka, koji, ponavljam,
ima vie godina iskustva u prosveti i iskustva sa studentima nego to gospodin Nikoli
ima godina ivota, ocenio kao nekog ko ne zna da da odgovor. Uzgred, sebe i one ljude
koji na pogrean nain vode Vojvodinu, koji su vodili nau dravu 12 godina, svrstao je u
ostalo, samo da ne snosi nikakvu odgovornost i nikakvu krivicu za ovo stanje u kojem
se naa drava takvom pogubnom politikom nala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Ljubia Stojmirovi, s mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku, gospodine Stojmiroviu. Ja sam i pustio gospodina

Babia da bi uo da li ste pomenuti, ali niste pomenuti u izlaganju gospodina Nikolia.
Na lan 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno
Jovan Markovii i Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi.
Re ima narodni poslanik Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, potovana ministarko, u lanu 3.
prvi stav kae da se predmet ozakonjenja u smislu ovog zakona odnosi na objekte koji su
zavreni u graevinskom smislu.
Sve ove kolege, kao i kolega Atlagi i svi ovi ostali koji su govorili trebali su
dobro da paze ta sam priao za lan 1. i da obrate panju koliko je on sutinski vezan za
ovaj lan 3. i koliko se ovde tumara u ovim predlozima i koliko e ovi predlozi biti teko
primenjivi u praksi.
U drugom stavu ovog lana se kae da izuzetno od odredbi stava 1. ovog lana,
kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja moe biti i zgrada na kojoj su
izvedeni samo konstruktivni graevinski radovi. Znai, gospodo poslanici, ovde se pria
o tome da se pominju zgrade koje nisu zavrene.
Poto niste uvaili na amandman za lan 1, onda se sada namee pitanje da li e u
ovom lanu i po ovim procedurama ljudi koji nisu zavrili svoje objekte, kue koje su
100 kvadrata, ali, recimo, samo su pod ploom, da li e oni u narednom periodu moi da
ozakone svoje objekte?
S obzirom da niste odgovorili na pitanje da li je ozakonjenje objekata u isto vreme
i dobijanje upotrebne dozvole, onda se postavlja pitanje da li po ovom lanu 3. moete da
postupate za sve objekte ili samo za stambene zgrade, na koje ste verovatno u ovom
sluaju mislili? Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Markoviu.
Re ima narodni poslanik Zoran ivkovi.
(Marko Atlagi, s mesta: Replika.)
Kako vi moete, gospodine Atlagiu, repliku?
(Marko Atlagi, s mesta: Pomenuo me je imenom i prezimenom.)
Izvinjavam se, imate re.
Izvinjavam se, gospodine ivkoviu, re ima dr Marko Atlagi, pominjanje
prezimena. Izvolite.
MARKO ATLAGI: Potovani potpredsednie, nemam nameru ponovo
odgovarati, ni citirati leksikone, ni udbenike studenata, ali dozvolite mi ipak da kaem,
poto me je u negativnom kontekstu kolega spomenuo, ak i oko naziva ovoga zakona.
Mislim da niste u pravu svi koji tvrdite suprotno od onog to je Vlada predloila,
jer ja sam i rekao ta znai jedna re, a ta znai drugo. ak ste toliko ili ne poznavajui
znaenje rei, ne poznavajui srpski jezik i rekli da smo posudili od Hrvata. Znate, ja sam
vam citirao da je to srpska re ovde, s tim vie to se kae da su Hrvati posudili od nas tu
re ozakonjenje. Pogledajte, molim vas, srpski jezik. Evo ga ovde, itau vam ako hoete,
pa da vidite da u pravnom, gramatikom i svakom drugom i graanskom smislu to zaista
znai.

Znai, to nije korektno. Ovde je stvar da se mi nadgornjavamo oko injenica, oko

boljih reenja, a ovo to je prethodni govornik govorio, pie mu u zakonu taan odgovor.
ini mi se da ne itamo svi zakone i svi amandmane. Potpuno vam pie odgovor na
pitanje koje ste pitali sada i nema razloga da niko od poslanika, ni gospoa ministarka da
odgovara. Hvala lepo i izvinite na intervenciji.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Jovan Markovi, povreda Poslovnika. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Ukazujem na povredu lana 106, koji u prvom stavu kae
da govornik moe da govorim samo o taki dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Pretpostavljam da je kolega zatrpan sa ovim enciklopedijama i sa ovim knjigama i da ste
vi moda i umorni danas, predsedavajui, ali kaite gospodinu, kolegi poslaniku da se
ovde razmatra lan 3. zakona koji danas razmatramo, a ne lan 2. i nisam nikada rekao da
se posuuje (Iskljuen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu, ja sam vas ve nekoliko puta
zamolio da u slobodno vreme proitate Poslovnik. Gospodin Atlagi je dobio repliku na
vae izlaganje i na pominjanje njegovog imena i prezimena. U replici ne mora da se dri
dnevnog reda i sada vam ja oduzimam dva minuta zato to ste zloupotrebili prijavu po
Poslovniku.
Re ima narodni poslanik Zoran ivkovi. Izvolite.
ZORAN IVKOVI: Nesumnjivo je da je argumentacija koju je kolega Markovi
dao sasvim dovoljna da se shvati da je reenje koje je dato u amandmanu na lan 3. stav
2, od strane gospodina utanovca, Markovia, Pavievia i u moje ime, bolje reenje i
preciznije definie ovu materiju. Tom preciznijom definicijom se smanjuju mogunosti
zloupotrebe ovog zakona koji, bez obzira to to ne treba staviti u lan 2, jeste od javnog
interesa.
Oigledno je da se pri izradi ovog zakona koji je imao neophodnost da se donese,
nema sumnje da je neophodno doneti zakon koji treba da rei te stotine hiljada i miliona
bespravnih objekata, podizanih decenijama, a ne u poslednjih 10 godina, da ipak pri
donoenju tog zakona, onaj ko ga je pisao, a ja neu da ulazim u istragu ko je to jer se zna
ko snosi odgovornost za Predlog zakona, da se ilo sa tim da se donese jedno novo
zakonsko reenje koje e biti bolje nego to su bila prethodna, ali ipak sa adekvatnim
brojem rupa koje e biti dobro mesto da se posadi, razvija korupcija i da se beru rezultati
te korupcije.
Mogu da sumnjam da je to ideja predsednika Vlade, ministarke ili ljudi koji su u
ministarstvu, ali generalno to nije dobro reenje. Nije mi prijatno, ak i kad jedna loa
Vlada propusti ansu da uradi neto dobro. Zato su i podneti amandmani koji oigledno
imaju za cilj da poprave zakon, a predlaga, odnosno Vlada, ne eli da zakon bude dobar.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Marijan Ristievi.
MARIJAN RISTIEVI: Dame i gospodo narodni poslanici, predlaem da se,
naravno, ne prihvati ovaj amandman, iz vie razloga. Naveu neke koji su znaajniji.
Nisam ba siguran ni da e svi predlagai amandmana, a posebno prethodni govornik,
glasati za svoj amandman. Vie smo mi prihvatili njihovih amandmana, vie smo mi

glasali za njihove amandmane nego oni sami. Da budem iskren, ak bih se dvoumio ako
oni dou za neke njihove amandmane i da glasamo, ali ne verujem da e nas oni svojim
prisustvom uopte udostojiti na glasanju, da budu prisutni prilikom glasanja za svoje
amandmane.
Ono to je upeatljivo za mene je da oni stalno govore o nekom javnom interesu.
Za vreme vladavine stranki biveg reima, svi javni poslovi koje su oni vodili su bili
prihvaeni, bili su pretvoreni u privatne biznise i danas kada oni govore o javnim
poslovima, za mene je to naprosto dirljivo jer oni za vreme svoje vladavine nisu reavali
egzistenciju graana, ve svoju. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Zoran Babi.
ZORAN BABI: Zahvaljujem se, gospodine predsedavajui.
U tehnikom smislu izmeu rei zgrada i rei graevinski objekat ili objekat
ne moe da se stavi znak jednakosti. Taj znak jednakosti ne postoji. Zbog toga bih pozvao
predlagae amandmana da pogledaju klasifikaciju vrsta graevinskih objekata koji je
izdao Zavod za statistiku, pa e pogledati da su pod klase objekata, pa pod broj jedan
zgrade, pa one mogu biti stambene zgrade, nestambene zgrade, pa pod dva ostale
graevine, saobraajna infrastruktura, cevovodi, sloene industrijske graevine itd. Zbog
toga, izmeu rei objekat, graevinski objekat i rei zgrada ne moe da se stavi
znak jednakosti.
Pod broj dva, ono zbog ega ne treba prihvatiti ovaj amandman je i obrazloenje
koje je dolo i u kojem su rekli da je ovaj zakon mogunost za korupciju, odnosno da se
ozakone plodovi korupcije. Ne znam da li je to neka svojevrsna autoprojekcija predlagaa
amandmana pa je ozakonjeno neto to se desilo na Frukoj gori, na padinama Fruke
gore, pa je na voleban nain vinograd postao stan na Vraaru ili vie stanova na Vraaru.
Da li je mislio na tu vrstu ozakonjenja plodova korupcije?
Pod tri, jedan od predlagaa amandmana je mogao i da kao predlog amandmana
bude umesto objekata da se kae zgrada, ali ne samo zgrada, ve zgrada na Vraaru.
Ne mora da brine, ne mora da brine o svojoj zgradi na Vraaru izgraenoj na panjaku
druge, tree, klase, ne znam koje, zaista, ovaj zakon se odnosi na sve graevinske
objekte, ovaj zakon se odnosi na sve graane Republike Srbije, tako da ne mora
amandmanom ba da crta svoju zgradu na Vraaru na panjaku druge ili tree klase.
PREDSEDAVAJUI (Konstantin Arsenovi): Na lan 3. amandman je podneo
narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Da) Izvolite.
Re ima narodni poslanik Vladimir Marinkovi.
VLADIMIR MARINKOVI: Zahvaljujem, uvaeni predsedavajui.

Potovana potpredsednice Vlade sa svojim timom, dame i gospodo narodni

poslanici, jo jednom ste pokazali da je vaa orijentisanost ka privredi, ka biznisu i ka
razvoju opteg interesa u Republici Srbiji, naravno, kroz razvoj proizvodnih pogona i
ekonomskog ambijenta koji e dovesti do toga da privuemo to vie stranih i domaih
investicija, dakle, to je potpuno nesporno.
Zahvaljujem na prihvatanju ovog amandmana koji usaglaava ovo zakonsko
reenje sa Zakonom o planiranju i izgradnji, iz istog razloga to ima puno onih objekata
koji ne moraju da podrazumevaju klasine zidove. U skladu sa novim tehnologijama,
postoje montani i panel zidovi koji se ugrauju u objekat i naravno da, sledei taj
princip, smatrali smo da ove zgrade, posebno proizvodne hale, napominjem, koje jo
uvek nemaju zidove, mogu biti predmet ozakonjenja, ukoliko, naravno, ispunjavaju sve
ostale uslove.
Ovo e biti jo jedan prilog, jo jedan doprinos da ovaj zakon moe da se
implementira u punom kapacitetu, u interesu je privrede. Vi ste malopre lepo konstatovali
da sada vi kao ministar i da Vlada Republike Srbije koristi ansu koju ima sa pozicije
koja je bila, ja mislim, kada su u pitanju graevinske dozvole, samo iza Srbije su u
jednom trenutku bile Sirija i Somalija, a svi u ovoj sali a i ire znamo u kakvom se stanju
te dve drave nalaze. Izgleda da ne pomae ni napredak na Duing biznis listi Svetske
banke od 39 mesta, da se u istoj ovoj sali, u cenjenom Domu Narodne skuptine
Republike Srbije promovie kvazileviarska demagogija o tome kako se kroz ovo
zakonsko reenje brine o interesima privrednika koji nisu u skladu sa zakonom gradili
ove objekte. U redu je i ta primedba. Ali, nisam uo nijedan konkretan predlog ta da se
uradi sa tim privrednicima u zemlji gde je strateki cilj interes da razvijamo zaposlenost,
da otvaramo nova radna mesta, da promoviemo jednu sasvim novu politiku ekonomije.
Zasigurno nije cilj da sruimo hale i da sruimo pogotovo proizvodne objekte.
Zato vam hvala na prihvatanju ovog amandmana. Smatram da e jako doprineti
tome da ti objekti ubudue mogu da budu i kolateral, kada je u pitanju sticanje
mogunosti za nova kreditna sredstva, za razvoj, za proirenu reprodukciju tih biznisa i u
svakom sluaju e to biti jedna lepa vest koja e doprineti privrednom rastu nae zemlje.
Hvala jo jednom.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Na lan 3. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojevi.
Izvolite, narodni poslanik Suzana Spasojevi ima re.
SUZANA SPASOJEVI: Potovani predsedavajui, uvaena ministarko,
saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici. Predsedavajui, samo da napomenem da
koristim vreme ovlaenog predstavnika poslanike grupe.
Mislim da se kod ovog amandmana moda nismo najbolje razumeli jer ste mi u
obrazloenju za odbijanje amandmana naveli da se amandman ne prihvata s obzirom da u
daljem tekstu Predloga zakona postoje precizno propisane situacije u kojima se takav
objekat moe zavriti u graevinskom i graevinsko-zanatskom smislu.
Mi smo predlogom ovog amandmana u stari eleli da stvorimo uslove da se to
vie objekata, da li su zapoeti ili zavreni, zavre, odnosno upiu na osnovu izdate
graevinske i upotrebne dozvole, znai, u jednoj redovnoj proceduri i upravo uvoenjem

ovakve kategorije objekata i uslova koji se zovu uklapanje, izbegla bi se svaka dalja
legalizacija u budunosti.
Jer, procedura bi izgledala tako da nakon to investitor podnese zahtev za
uklapanje objekta iz bilo kog razloga, struna sluba urbanizma koja je nadlena za
ozakonjenje objekata izdaje informaciju o uklapanju objekata na lokaciji koja sadri sve
uslove i sva ogranienja iz standardne informacije o lokaciji, kao i mere za uklapanje
zapoetog ili zavrenog objekta.
Nakon toga se pristupa izradi projekta, odnosno idejnog reenja u jednoj od
predvienih varijanti, a takvih varijanti ima dve. Jedna varijanta je da se uklapa objekat
takav kakav jeste, a u drugoj varijanti se moda trai da se neki deo objekta ukloni i
nakon toga se podnosi zahtev za lokacijske uslove. Lokacijski uslovi se izdaju u jednoj
redovnoj proceduri, na emu svi mi insistiramo i teimo i uklapanje se radi u skladu sa
predvienim urbanistikim okvirima, bez ikakvog urbanistikog i bilo kakvog drugog
popusta. Ponavljam, ovo je samo u cilju da bi to vie objekata ulo u redovnu proceduru.
Mislim da je zaista najmanje bitno u toku ije vlade je vie izgraeno bespravnih
objekata. Ako krenemo da analiziramo u toku ije vlade je vie izgraeno i koji su razlozi
za to bili, mislim da se nee dobro oseati oni koji upravo na tome insistiraju.
Najbitnije je za nas, kao poslanike, koji smo odgovorni prema narodu, najbitnije je
za Vladu koja je odgovorna prema narodu, da nae najbolje mogue zakonsko reenje da
se bespravna gradnja, koje zaista mnogo ima u Srbiji, rei na onakav nain koji je
najpovoljniji za graane Srbije. Imamo zaista mnogo zakona, mnogo izmena i dopuna
zakona, koji nisu dali efekte i graani nisu mogli da ispune one uslove koje su zakoni
propisivali. Ako nam jeste cilj da pomognemo graanima, naroito onima koji su na taj
nain reavali svoje stambeno pitanje, onda zaista mislim da je ovo zakon upravo taj koji
prua takvu ansu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Neo Jovanovi.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se predsedavajui.
Uvaena ministarko, potovane kolege narodni poslanici, naravno da bi trebalo
sagledati sutinu amandmana koleginice Suzane Spasojevi i u tom pravcu ja dajem
podrku ovom amandmanu, jer smo u naelnoj raspravi imali odreenu, ne polemiku, ne
dijalog, ve moda vie skepsu prema nekom predlogu koji je tada postojao kao neto to
verovatno za vas kao predlagaa nije potpuno prihvatljivo, jer smo tada rekli da ne treba
pojmovno odreivati ozakonjenje zgrade, ve pojmovno treba terminoloki ili pojmovno
treba odrediti da se ozakonjuju radovi, i to izvedeni radovi na zgradi, jer je zgrada kao
graevinski objekat finalno zavreni objekat, ukoliko se ne radi o eventualno zgradi u
izgradnji.
Ono to je predloila koleginica Suzana Spasojevi je pre svega u cilju
preveniranja neega to u budunosti moe da se desi, a istovremeno i neto to
omoguava zaista onako kako je i obrazloeno, da se na najefikasniji nain, u
najpraktinijem smislu, pod ozakonjenje podvedu svi objekti koji zaista imaju taj aspekt
uklapanja prema informaciji o lokaciji koja mora da sadri, jer informacija o lokaciji po
odredbama Zakona o planiranju mora da sadri i ove parametre koji se odnose na

uklapanje zgrade, objekta ili radova koji su izvedeni na objektu. To uklapanje u stvari
podrazumeva onaj finalni aspekt, odnosno cilj koji se ovim zakonom eli postii.
Zbog toga je ovaj amandman iskljuivo usmeren na podizanje kvaliteta zakona i
mislim da bi trebali da razmislite o prihvatanju ovog amandmana, jer zaista nosi u sebi
odreenu teinu koja podrazumeva efikasnost ovog zakona i u buduem periodu u
praktinoj primeni. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Re ima ministar Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da pojasnimo, da ne ostane nerazjanjeno.
U vaem predlogu amandmana ste napisali, izmeu ostalog bilo koja faza
izgradnje. Bilo koja faza izgradnje moe da bude i temelj.
Vlada je vrlo jasno propisala funkcionalno i graevinski minimalne uslove koji
moraju da postoje da bismo mogli da krenemo u proces ozakonjenja. Ako vi mislite da mi
danas treba da ozakonimo i temelje, mi se s tim ne slaemo. Znai, to jednostavno ne
moe da bude predmet ovog zakona.
Mi hoemo da reimo problem, mi hoemo da reimo ve izgraene, odnosno
stavljene pod krov ili ve kako smo tano definisali u zakonu objekte, ali, kada govorimo
o prevenciji, izmeu ostalog, to ste i vi pomenuli, ovaj zakon ne treba da nam daje
nikakvu prevenciju. Ovaj zakon reava trenutno ve izgraene objekte, a ve smo doneli
zakon koji onemoguava i ne daje mogunost da vie gradite bez dozvole. Ovaj zakon
nije vezan za to. Zakon o planiranju i izgradnji i dobijanje graevinske dozvole je zakon
koji ne daje vie mogunost da vi gradite bez graevinske dozvole.
Nismo mogli da se sloimo sa formulacijom bilo koja faza izgradnje, jer to
prosto nije dopustivo. Trebaju nam minimalni i funkcionalni graevinski uslovi da bismo
objekat legalizovali.
PREDSEDAVAJUI: Na lan 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su
narodni poslanici zajedno Jovan Markovi i Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi
i Vladimir Pavievi.
Re ima narodni poslanik Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Naravno, potovane kolege, da su graani Srbije potpuno
svesni da je i u prethodnih pet pokuaja primene zakona koji su postojali postojala dobra
namera, ali i da je ovo veoma veliki problem i da mora postojati sistemsko reenje za
reavanje ovakvog problema i mi sve vreme i u naelnoj raspravi, i danas kroz
amandmansku raspravu, pokuavamo da ukaemo na to da je ovaj zakon duboko
nepravedan, da ima mnogo propusta, da e biti teko primenjiv.
Jedan od lanova koji se odnosi na taj na pokuaj da popravimo ovaj zakon kroz
amandmane jeste upravo vezan za ovu terminologiju, gde smo u stavu 2. ovog lana rekli
da umesto termina u smislu zakona, koristite termin u skladu sa zakonima, a u ovom
sluaju je to kojim se utvruje izgradnja objekata.
U stavu 3, takoe je ista formulacija. Umesto rei u smislu zakona, da se koriste
termini u skladu sa zakonom, u ovom sluaju kojim se ureuju dravni premer i
katastar.

Ovde je moda kljuna naa namera da se u stavu 6. ovoga lana pomogne

ljudima, graanima Srbije koji imaju sledee probleme, a vezani su za ovu proceduru
ako su u postupku legalizacije odnosa prema lokalnim upravama regulisali sve potrebne
papire, dokumentaciju i te odnose, da su doli u situaciju da nije izdata graevinska
dozvola, da nije izdata upotrebna dozvola, kako da im se u narednom periodu izvri
povraaj novca, ali ne samo to nego i da im se ozakoni objekat. Zbog toga smo rekli da se
na kraju tog stava kae ali, nadleni organ nije izvrio naknadu za graevinsku dozvolu,
itd. do dana stupanja na snagu ovog zakona, jedinica lokalne samouprave je duna da tom
licu izvri povraaj uplaenih sredstava i ozakoni objekat.
U sluaju da ovaj amandman nije prihvaen, a nije, onda e ljudi na terenu imati
veliki problem. Nije samo cilj ovde da se povrati taj novac, nego da se utvrdi
odgovornost zbog ega nije izdata dozvola, odnosno da mu se objekat ozakoni u redovnoj
proceduri. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Zoran ivkovi. Izvolite.
ZORAN IVKOVI: U ovom amandmanu, u obrazloenju se opravdano,
predlaga kae da je brisanje stava 1, da ne bi bilo dobro reenje i ja tu nau greku
prihvatam. Ali, mislim da u ostalom delu, to su ove ispravke u stavu 2 koji postaje stav 1,
gde se menjaju rei i u stavu 5, ovo to je rekao gospodin Markovi malo pre, mislim da
su to bolja reenja od onih koja su data u tekstu Predloga. Te nae intervencije su za cilj
imale upravo to da se pojasni, pojednostavi i pobolja zakon, da bi njegova primena bila
laka, adekvatnija i nedvosmislena.
Ako daje bilo kakvu mogunost da se tumai na dva ili vie naina, onda je, kao
to znamo, to plodno tlo za korupciju. Poto svi kaemo u ovom parlamentu da nemamo
elju da to radimo, naprotiv, svi glasno govorimo da je to na najvei problem i da smo
svi spremni da se protiv toga borimo, onda poetak te borbe treba da bude upravo u
zakonima koje donosimo, da se pri donoenju zakona ne stvaraju sistemske greke u tim
zakonima koje su pravo mesto za razvoj korupcije o kojoj sam ve puno govorio.
Prema tome, ja oekujem da kao to sam ja priznao da je ovaj stav 1. neophodan i
da treba da ostane i da smo pogreili kada smo traili njegovo brisanje, da predlaga
uvai nae argumente za ostatak ovog amandmana. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Zoran Anti.
ZORAN ANTI: Dame i gospodo, ja sam se javio zbog dela amandmana koji se
odnosi na stav 1. U stavu 1. imate obavezu da su oni objekti koji su izgraeni, ja mislim
pre 1972. godine, za njih nije ni bila potrebna graevinska dozvola. I predlaga ovog
zakona je eleo da jednostavno proceduru uprosti, jer u dosadanjem zakonu o planiranju
i izgradnji imate mogunost da te objekte legalizujete, ucrtate, dobijete elektrinu
instalaciju, vodovodnu instalaciju bez ikakvih problema. Samo trebate da pratite
proceduru koja ve postoji i da jednostavno ne bi optereivali ovaj zakon i sav ovaj veliki
posao koji je pred nama kada je u pitanju evidentiranje svih tih objekata koji su nelegalno
izgraeni, nije potrebno da se jednostavno i ovim bavimo. Znai, cilj je efikasnost, brzina
i da se ovaj rok od godinu dana ispotuje.
Prema tome, nema razloga da se ovaj stav brie. On te ljude ne iskljuuje i oni ve
mogu da legalizuju i uvedu svoje objekte i po dosadanjem zakonu. Hvala.

PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Goran Kovaevi. Izvolite.

GORAN KOVAEVI: Zadovoljstvo je svakako kada se manje vie svi slaemo
oko ovog amandmana i konstatujemo da on ima ozbiljan problem, pre svega to se tie
stava 1. lana 4.
Svi objekti koji su graeni na seoskom podruju pre 1968. godine nisu imali
obavezu da imaju graevinsku dozvolu. To znai da nismo imali ni detaljne urbanistike
planove za jedan veliki deo teritorije Republike Srbije, jer su brojna prigradska naselja u
stvari napravljena na seoskom podruju.
Tako da je prihvatanje ovog amandmana u stvari u suprotnosti sa onim to je
drava propisala ve. Ona nije 1968. godine traila nikakvu graevinsku dozvolu, samim
tim ne moe da bude ni naplaena naknada za ureenje graevinskog zemljita u nekom
procesu legalizacije kao to je ovaj. Besmisleno je traiti od poljoprivrednih proizvoaa
u umadiji da objekte koji su napravljeni 1902, 1905. godine ozakone i da mi na taj
nain, ova Skuptina, praktino retroaktivno im uvodimo neka pravila koja su
besmislena.
Takoe, treba rei da ovaj Zakon o ozakonjenju nije jedinstven, da manje vie
ovakve zakone o ozakonjenju imaju sve zemlje, pogotovo one zemlje koje su krenule u
prikljuenje EU. Pre sedam, osam godina ovakav zakon je donet u Bugarskoj, praktino
identian. Moramo da shvatimo da ovakav zakon sutinski proistie iz potrebe jednog
drutvenog ureenja koje je postojalo u jednom delu Evrope. Samim tim, ovaj amandman
za SNS nije prihvatljiv.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Na lan 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
magistar Dejana Radenkovi.
Re ima narodni poslanik Suzana Spasojevi. Izvolite.
SUZANA SPASOJEVI: Potovani predsedavajui, opet vreme ovlaenog
predstavnika i za dalje da znate.
Ministarko, ovde se ovaj lan, ta smo mi u stvari hteli? Da se Zakon o
ozakonjenju odnosi i na objekte koji imaju privremenu dozvolu. Zato? Pa, ta je
privremena dozvola? ta imaju objekti koji imaju privremenu dozvolu? Prvo, znamo
kada je ta dozvola uvedena jo osamdesetih godina. Znamo da je odluka o privremenoj
dozvoli ukinuta 2003. godine.
Znamo ta se sve zidalo na osnovu privremene dozvole i kako se privremena
dozvola upotrebljavala, a znamo razloge zbog kojih je osamdesetih godina i uvedena.
Rokovi na koje je ta privremena dozvola izdavana su uglavnom istekli, tako da
zaista ne vidim ni jedan razlog zato objekti sa privremenom dozvolom ne bi bili
obuhvaeni ovim zakonom, jer je to faktiki kao da nemaju nikakvu dozvolu.
Znamo, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je sada na snazi, privremena
graevinska dozvola se izdaje za izgradnju asfaltne baze, agregata, fabrike betona, itd.
Ako na objekte koji imaju privremenu dozvolu, mislim na stambene i poslovne
objekte, ne primenimo ovaj Zakon o ozakonjenju, ve idemo nekom redovnom
procedurom pa izdajemo upotrebnu dozvolu, a znamo kakvi su uslovi za dobijanje
upotrebne dozvole, znai tehniki pregled koji mora da se sprovede, pa koji obuhvata i

kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom, sa tehnikom

dokumentacijom itd. Ovi objekti uglavnom nemaju tehniku dokumentaciju, a projekte
na osnovu kojih je izdavana privremena dozvola, znate i sami da uglavnom nisu
ispotovani uslovi iz tih projekata, tako da zaista ne znam na osnovu ega e moi da se
izvri tehniki prijem i dobije upotrebna dozvola kada su ovi objekti u pitanju? Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Na lan 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Goran iri, Bala Boovi i magistar Aleksandra Jerkov.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman smo podneli iz prostog razloga
to postoje mnoge kolizije u ovom predlogu zakona, lan, sa mnogim lanovima i to je
uticalo na nau odluku da ispravimo koliko je mogue sve one greke koje postoje i koje
su napravljene i na koje zapravo niko na kraju nije ni obraao panju.
Stotine hiljada objekata zbog ovakvih kolizija nee moi da se legalizuje. Nee
moi da legalizuju upravo oni graani zbog kojih se navodno ovaj zakon i donosi. Stotine
hiljada objekata koje ine krov nad glavom, pre svega graana Srbije, nee moi ali oni
zato veliki komercijalni objekti, poslovnih prostora od desetine i desetine hiljada kvadrata
e naravno moi da se legalizuju.
ta se deava, to je nae pitanje ministarki Zorani Mihajlovi, u situaciji kada svi
oni koji su po zakonu gradili budu Evropskom sudu tuili Srbiju da im se vrati novac koji
su dali za naknadu za ureenje gradskog graevinskog zemljita?
Kako je mogue da neko na Zlatiboru 10 hiljada kvadrata dobie popust 50
miliona dinara, a kako je onda ili zato ne bi dobio na nekom evropskom sudu onaj koji
bude u centralnoj beogradskoj optini tuio Srbiju zato to je platio uredno sve takse koje
je morao da plati po zakonu.
Zato mislimo da je ovaj zakon ne ravnopravan, posebno prema onima koji su na
Savskom Vencu, Vraaru, Starom Gradu, Paliluli, Zvezdari, Vodovcu, plaali uredno
svih ovih godina ureenje gradskog graevinskog zemljita. Onda neki evropski sud kae
U redu, ili ete vratiti svima ili ete morati da naplatite i ovim vaim partnerima za koje
tvrdimo da stoje iza ovog predloga zakona, a govorimo i jedino govori DS da je u pitanju
graevinska mafija. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Ivana Stojiljkovi. Izvolite.
IVANA STOJILjKOVI: Zahvaljujem predsedavajui.
Malo pre smo sluali jednu naelnu raspravu u ovom zakonu, a predlaga nije se
osvrnuo na ono to je i predloeno ovim amandmanom i zato se on ne moe prihvatiti.
Ovim amandmanom je predloeno da se brie u lanu 4. stav 3. koji govori na ta
se ovaj zakon ne odnosi. Ovaj zakon se upravo ne odnosi na objekte koji su ve dobili
graevinske dozvole i to je upravo ono to objanjava ovaj lan, dakle sve ono to je ve
ulo u proces legalizacije, prosto e se na nekom mestu zaustaviti i ii e pod ovim novim
zakonom, znai na ozakonjenje.
Ono to je jako bitno rei, jeste da nije tana informacija da ovaj zakon e doneti
loe za one koji imaju pojedinane stambene zgrade, ve upravo obrnuto, za sve one koji

su gradili do 100-200 kvadrata, ovaj zakon e zaista doneti dobro i to su upravo oni ljudi
koji nisu mogli da dou do graevinskih dozvola ili zbog nepostojanja planske
dokumentacije i nisu mogli da uu u proces legalizacije zato to nisu imali dovoljno
novca da to sprovedu prema prethodnim zakonima.
Ono to bih ja rekla, jeste da jo jednom napomenemo da je u pitanju porodino
stanovanje u 85% sluajeva kod nezakonito izgraenih objekata. Znai ostatak su zgrade.
Ono to bih ja jo napomenula da kada smo se osvrtali na to od kada je krenula
nelegalna gradnja, upravo ti pojedinani stambeni objekti su graeni u vreme devedesetih
kada je bio priliv izbeglih lica, ali od 2000. godine su se naglo poele graditi ove zgrade,
upravo ovih procenata o kojima priamo, poinje da se gradi. Zato mi trpimo
nemogunost da se sprovede legalizacija? Upravo zbog ovih zgrada koje nisu potovale,
jer i investitori tada su imali veze sa lokalnim projektantima i ljudima koji su odluivali
oko toga. Nisu se potovale graevinske linije, nisu se zgrade odvajale adekvatno i oni,
sve i da su hteli da legalizuju, na kraju nisu mogli da legalizuju te objekte.
Zbog svega ovoga, potrebno je podvui crtu, naravno da e delimino biti
sprovedena pravda, da e neko profitirati, i to verovatno legalizovae se objekti graeni
od 2000. godine, koji prosto negde na ulicama stoje, nema vie ni trotoara, ne mogu ni da
se zaobiu, ne mogu ni vatrogasna kola da ih obiu, ali mora da se podvue crta.
Ono to je cilj i ove Vlade i Srpske napredne stranke, to je da sve ono to e se
ubudue graditi bude po pravilima i po zakonima i to je ono to je cilj, a ne obrnuto.
Dolazi vreme kada e se mnogo vie graditi. Znai, na cilj je da se ubudue gradi prema
zakonu i po graevinskim dozvolama. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Neo Jovanovi. Izvolite.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se, predsedavajui.
Uvaena ministarko, mislim da ono to smo u naelnoj raspravi rekli, to se tie
ovog stava 3, on je u pravno-tehnikom smislu rei prihvatljiv, jedino to smo mi u
naelnoj raspravi smatrali da bi moda moglo da se dopuni da se povodom zahteva mora
istai da je potrebno ispunjenje zakonom predvienih uslova.
Meutim, imajui u vidu da se ovaj stav na neki nain nadovezuje na prethodni
stav 2. o kome je govorila uvaena koleginica Suzana Spasojevi, ja u vas, uvaena
ministarko, zamoliti da bi izbegli neke dileme, samo jedno pojanjenje. ta e se desiti u
sluaju isteka privremene graevinske dozvole, jer ona se izdaje na odreeno vreme, ona
je oroena, kada to vreme istekne, a apsolutno je objekat za koji vai privremena
graevinska dozvola nelegalan objekat, jer vie te privremene graevinske dozvole
nema? S druge strane, i odluka po kojoj je doneta ta privremena graevinske dozvola
prestaje da vai. Dakle, nemamo ni materijalno-pravno utemeljenje za privremenu
graevinsku dozvolu, a istekom roka privremene graevinske dozvole nemamo vie ni
privremenu graevinsku dozvolu.
Zbog ega onda taj objekat, s obzirom da nema pokrie u dozvoli, ne smatramo
nelegalnim objektom i podvedemo pod ozakonjenje, shodno odredbama predloenog
zakona za koji smatramo da je dobar? Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Zoran Babi.

ZORAN BABI: Ukoliko je predlaga amandmana u obrazloenju, kada je

govorio o graevinskoj mafiji i postojanju nelegalnih stvari prilikom rada i inspekcijskih
organa, ali i organa jedinica lokalne samouprave, mislio na gradsku optinu Palilula, o
emu u jednim uglednim dnevnim novinama itamo ve danima, i kako se u sprezi
izmeu lokalnih funkcionera, a podsetiu vas da Palilulu vodi kadar DS i u prolim i u
ovom sazivu, i kako se u sprezi sa inspekcijskim organima optine Palilula, kako se sa
predsednikom i bivim i sadanjim predsednikom optine Palilula, inae visokim
funkcionerima DS, dozvoljava sve. Iznos, kako navodi jedan ugledan dnevni list, iznos
od pet do sto hiljada evra, najee kuriri, vozai funkcionera optine Palilula, i tada je
sve mogue i sve moe, i dozvoljeno je dizati po nekoliko spratova vie i nikada
inspekcija nije izlazila, niti radila svoj posao.
Ukoliko je predlaga amandmana mislio na kadrove DS u okviru te graevinske
mafije na optini Palilula, onda u redu, moemo da razgovaramo o tome, jer su to zaista
anomalije koje su u interesu i graana optine Palilula i graana Beograda, ali i graana
Srbije, zaista treba hirurkim putem odsei i zabraniti.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Nataa Vukovi, replika.
NATAA VUKOVI: Jue je tano pomenut taj sluaj. Meutim, mi smo jue
dali odgovor koji mislim da niste uzeli u obzir, a to je sledee. To to spominjete na
Paliluli, re je o objektu koji ima 8.000 kvadrata. Zna se da su za objekte do 800 kvadrata
zaduene optine, a preko 800 kvadrata dozvolu izdaje Grad Beograd i nadlene
graevinske inspekcije Grada Beograda. Prema tome, nemojte nama pripisivati stvari
koje apsolutno ne stoje. To inite stalno i mislite da ako sto puta kaete neku neistinu, da
e narod pomisliti da je to istina. To nije dobar metod i, na kraju krajeva, obie vam se o
glavu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Branka Bonjak, po amandmanu.
BRANKA BONjAK: Hvala.
Uvaena ministarko i saradnici, potovane kolege, kada govorimo o spisku
objekata koji bi trebalo da budu predmet legalizacije, vezano za ovaj amandman, elim
da kaem da ukoliko bi se prihvatio, mi bismo praktino jedan veliki broj objekata koji bi
trebalo da budu ozakonjeni ovim zakonom izgubili sa spiska, obzirom da je veliki broj
objekata dobio graevinsku dozvolu i u fazi gradnje je dolo do bilo izmena, bilo
probijanja urbanistikih parametara, te smatram da treba da ostane sve u skladu sa
predloenim lanom.
Pridruila bih se pitanju svojih kolega Suzane Spasojevi i Nee Jovanovia. ini
mi se da i objekti sa privremenom dozvolom u svemu odgovaraju situaciji u kojoj se
trenutno oni nalaze. ak mislim da za veliki broj objekata sa privremenom dozvolom
imamo situaciju da su u fazi dobijanja te dozvole oni potovali odgovarajue uslove, jer
su po odreenim zadatim parametrima i dobijali te dozvole. Mislim da bi moda dobro
bilo da se i oni nau na spisku tih objekata. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima gospoa ministar.
ZORANA MIHAJLOVI: U pravu ste da su potovali, ba zato to imaju
privremenu graevinsku dozvolu i potovali su sve propise. Potpuno je prirodno i dali

smo to u zakonu vrlo jasno i da mogu da odmah da krenu u traenje svoje upotrebne
dozvole.
Da ponovim jo jednom, ovaj zakon reava pitanje onih koji nemaju graevinsku
dozvolu. Privremena graevinska dozvola jeste ve jedna vrsta graevinske dozvole i to
je bio razlog zato nismo uvaili odreene amandmane na ovu temu.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Gospoo Branka, nemate pravo na repliku, jedino po amandmanu.
(Branka Bonjak, s mesta: Po amandmanu.)
Izvolite.
BRANKA BONjAK: Samo bih htela da kaem, mislim da kada sam predloila
da se moda uvae objekti sa privremenom dozvolom, mislila sam da bi dobro bilo da oni
po istoj proceduri obave postupak ozakonjenja. Mislim da oni ne bi trebalo da budu
sankcionisani, naprotiv. Samo toliko. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Na lan 4. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici
Aleksandar Seni, akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran
Bogdanovi, Branka Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Re ima narodni poslanik Branka Karavidi.
BRANKA KARAVIDI: Hvala.
lan 4. definie objekte na koje se ovaj zakon ne primenjuje. Mi smo u stavu 6.
istog lana predvideli, on inae glasi ovako ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji
se u smislu ovog zakona, kojim se ureuje odbrana, smatraju vojnim objektima, odnosno
na objekte koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju rudarskim
objektima, postrojenjima i ureenjima. Mi smo predvideli da se posle rei: vojnim
objektima dodaju rei: kao i na objekte koji se u smislu drugih propisa smatraju
objektima od stratekog znaaja za bezbednost Republike Srbije.
U obrazloenju koje smo dobili kae se da je u lanu 1. Zakona o planiranju i
izgradnji u stavu 2. precizirano da se odredbe tog zakona ne odnose na vojne i rudarske
objekte, s obzirom na to da je u cilju uspostavljanja analogije sa materijalnim propisima
propisano da predmet ozakonjenja ne mogu biti vojni i rudarski objekti.
Mi se potpuno slaemo sa tim. Meutim, vi dalje kaete, takoe, pojam objekata
od stratekog znaaja za bezbednost Republike Srbije nije definisana ni jednim posebnim
zakonom, te bi njegovim unoenjem u Predlog zakona moglo doi do razliitog
tumaenja u primeni. Mi ni ne tvrdimo da postoji poseban zakon koji definie, odnosno
odreuje objekte od posebnog stratekog znaaja za Republiku Srbiju, ali pretpostavljam
da e meu ovim objektima se nai objekti koji se definiu u, recimo, sferi energetike,
saobraaja, eventualno MUP-a. Mislili smo na te objekte, te vas jo jednom molim da
razmislite i usvojite ovaj na amandman. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Na lan 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici
Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi.
Re ima narodni poslanik Zoran ivkovi.
Izvolite.

ZORAN IVKOVI: Ovo je jedan od dva nama najvanija amandmana, a to je na

lan 5. i onaj koji definie novi lan 46.
U ovom lanu se jasno definie koji objekti ne mogu biti ozakonjeni u 1. stavu, ali
ve u 2. i u 3. stavu se relativizuje ta cela reenost, tako da se navodi da ne mogu da budu
ozakonjeni objekti koji su graeni na zemljitu koje je nepovoljno za gradnju ili oni koji
su graeni u zatienim zonama. Tu su i uvene vikendice.
U 2. stavu kae da izuzetno od odredbe 1. stava taka 1) moe da se ipak to
legalizuje, ako se donesu neki dokazi da to to je graeno na klizitu je stabilno, pa se
navodi koji su sve to dokazi, izmeu ostalog i drugih dokaza. To drugih dokaza
verovatno sa dva svedoka ili, ne znam, sa predsednikom mesnog odbora neke stranke da
on za to garantuje, a u 3. stavu se relativizuje zabrana da se legalizuje ono to je u
nacionalnim dobrima, nego se kae ako upravlja tog javnog dobra dozvoli, moe. To je
korupcija par ekselans.
U obrazloenju zato se odbija ovaj deo, koji se tie klizita, predlaga nije hteo
uopte da uzme u obzir taj na argument, nego se bavi samo time da upravlja javnog
dobra u postupku na zahtev itd, donosi svoju odluku, odnosno daje i odbija davanje
saglasnosti na ozakonjenje, ime se izbegava arbitrarnost. Upravo to to ste naveli je
dokaz arbitrarnosti.
Prema tome, uvaite ove amandmane, spasite vrednost ovog zakona. Ako se briu
ova dva stava, ovaj zakon ima smisla, bez toga nema smisla.
PREDSEDAVAJUI: Na lan 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici
Aleksandar Seni, akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran
Bogdanovi, Branka Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Re ima narodni poslanik Biljana Hasanovi Kora.
Izvolite.
BILjANA HASANOVI KORA: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Uvaena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo
podneli amandman na lan 5. koji regulie koji objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja.
Kao prvo, predloili smo da se u stavu 1. lana 5. taka 1) posle rei movarno
tlo stavi zapeta i dodaju rei: peskovito tlo, jer smatramo da u enumeraciji
nepodobnog zemljita treba navesti i peskovito tlo.
Moda se meni ovo ini znaajnim i bliskim zato to dolazim iz Vojvodine, iz
Vrca, blizu nam je Deliblatska peara i malo sam upoznata sa problemima koji mogu da
nastanu na tom tlu i mi smo smatrali da treba navesti i peskovito tlo.
Dalje u taki 2) posle rei trajnost stavlja se zapeta i dodaju rei osim ako je
objekat izgraen od prirodnih materijala i namenjen turizmu i kulturi, etno kue i slino.
Intervenciju na ovu taku 2) smo stavili sa ciljem da omoguimo ozakonjenje onih
objekata koji su izgraeni od materijala koji ne obezbeuju trajnost, ali je svrha tih
objekata u funkciji turizma, primera radi etno kue, ili imaju kulturni znaaj, kao to su
replike objekata iz istorijske prolosti koji obogauju turistiku ponudu nae zemlje i
kulturno istorijske sadraje.
Dalje, smo predloili u stavu 2. posle rei inenjersko-ideolokih izvetaja da se
stavi taka i ostatak reenice da se brie.

Stavom 2. propisano je da izuzetno od odredbe stava 1. taka 1) novog lana

nadleni organ moe izdati reenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen
odgovarajui dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugroava stabilnost terena i susedne
objekte, te da se stabilnost objekta i ugroavanje stabilnosti terena i susednih objekata
utvruju na osnovu izvetaja, grafikih priloga planskog dokumenta sa oznaenim
povrinama tla koje je nepovoljno za graenje i inenjersko-ideolokih izvetaja i drugih
dokaza na osnovu kojih se moe utvrditi ova injenica.
Formulacija odgovarajui dokaz i drugi dokazi na osnovu kojih se moe utvrditi
ova injenica je vrlo uoptena. Ona otvara mogunosti za razliita tumaenja i stvara
rizik za pojavu korupcije, te iz tog razloga predlaemo da se te rei briu.
Takoe, predlaemo brisanje stava 3. koji propisuje da, izuzetno od odredbe stava
1. take 3) i 4) ovog lana, nadleni organ moe izdati reenje o ozakonjenju ako u
postupku bude pribavljena saglasnost upravljaa javnog dobra, odnosno saglasnost
organizacije nadlene za zatitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara. Ova odredba je po
naem miljenju vrlo neprecizna, s obzirom da ne predvia kriterijume za postupanje
upravljaa javnog dobra, odnosno organizacije nadlene za zatitu prirodnih, odnosno
kulturnih dobara, ime se ovim organima javne vlasti daju iroka diskreciona ovlaenja i
zbog te nepreciznosti, takoe, moe doi do razliitih tumaenja i do otvaranja rizika od
korupcije.
Stavom 5. lana 5. Predloga zakona propisano je da izuzetno od odredbe iz stava
1. ovog lana, ako po pravnosnanosti reenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju,
promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom
drugaije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgraenog objekta, nadleni
organ konstatuje ovu injenicu i nastavlja postupak ozakonjenja.
Ovaj izuzetak je tako formulisan, prema naem miljenju, da otvara prostor za
razliito tumaenje i interpretacije, to bi stvorilo ogromne probleme prilikom primene
zakona, pa smo zato predloili brisanje.
Jo jednom apelujem da razmotrite ovaj na amandman. On jeste odbijen. Razlozi
su uglavnom, osim za stav 1, kao i za prethodni amandman koji je obrazlagao kolega
ivkovi, ali obzirom da ste u predizbornoj kampanji i sad tokom ovog perioda, kada
vrite vlast, stalno apelovali na borbu protiv korupcije, mi predlaemo da ovim
amandmanom smanjite mogunost koruptivnog ponaanja.
PREDSEDAVAJUI: Na lan 5. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni
poslanik Zoran Babi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 5. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Milan Petri.
Re ima narodni poslanik Milan Petri.
Izvolite.

MILAN PETRI: U medijima je nedavno izaao tekst o ruenju, upravo,

vikendica u zoni zatite. Zato se to ba radi u ovom trenutku sada i nekoliko dana nakon
to e se omoguiti legalizacija vikendica u odreenim zonama zatite?
Da li to znai da e se sruiti i vikendice graanima, a nakon usvajanja ovog
Predloga zakona, odnosno ba ovog lana 5. stava 1. taka 4) koji e omoguiti da nekim
ljudima koji su bili u vlasti, odnosno bili nekada ili nekima koji su sada u vlasti, odnosno
onima koji su imali prednost da grade na ovim atraktivnim i zabranjenim lokacijama, bez
straha od posledica? Takoe, smatramo da je ovaj lan u suprotnosti sa lanom 35.
Zakona o zatiti prirode.
Iz tih razloga smo ba predloili da se u lanu 5. stavu 1. taka 4) u zagradi gde
stoji - osim vikendice i drugih objekata za odmor, stavi - ukljuujui i vikendice i druge
objekte za odmor. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Na lan 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad anak, Bojan
Kostre, Olena Papuga, Nada Lazi, ore Stoji i mg Dejan apo.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima narodni poslanik Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, ovaj lan 5. je ovih dana bio
predmet analiza u javnosti i o njemu smo dosta priali i u naelnoj raspravi i spravom se
postavlja pitanje - zbog ega je u nacrtu, odnosno javnoj raspravi, svesno izbegnut ovaj
termin i ova opcija da se u lanu 5. u stavu 4. ne pominju vikendice i drugi porodini
objekti, a da se onda naprasno, kada dobijemo zakon na razmatranje ubace ovi termini, da
se otvori vrlo ozbiljna i velika javna rasprava, koja podrazumeva da se postavljaju pitanja
- da li to znai da e odreeni objekti u slivu reka, na akumulacijama itd. biti rueni ili
nee, ili je ovo samo uvod da odreeni moni ljudi u dravi Srbiji budu zatieni i da se
njihovi objekti koji su uraeni i izgraeni na nezakonit nain legalizuju?
Oigledno je da je i gospodin Babi i gospoa ministarka i svi ostali, kolege ovde
prisutni u skuptini da su izabrali opciju da o ovome ne priaju, da se ne vodi debata, da
se ne otvara problem kako bi to manje bilo komentara na ovu temu.
Ali, ja moram da kaem, potovana ministarko, da je javnost sa pravom otvorila
ovu temu, pogotovo to ste vi u stavu 6, jel tako, ovog lana, vrlo nemuto objasnili i
obrazloili proceduru koja je vezana za izdavanje saglasnosti upravitelja, u ovim
sluajevima javna preduzea, ustanove, udruenja graana itd. znai, ne postoji jasna
procedura kako e se izdavati saglasnosti od tih institucija prema fizikim licima, ali ste u
svakom sluaju otvorili ovu mogunost da se vrlo ne transparentno, odnosno na mala
vrata, uvodei korupciju u ove postupke, dobijaju papiri, dobijaju ozakonjenja objekata
koji su zaista nedopustivo, nezakonito izgraeni.
Ovde se, u nastavku ovog stava 4. takoe, posle vaih izjava koji ste imali ovih
dana u javnosti i rekli ste - to e biti samo dozvoljeno u drugoj zoni, pa onda mi smo
predvideli da e samo biti zabrana vezana za izvorita, za vodosnabdevanje itd. Znai, mi

smo u vaem obrazloenju ove take 4) takoe, dobili vrlo nemute odgovore i ostala su
pitanja - koji su to sluajevi kada e te vikendice i kue biti ozakonjeni?
Sluao sam dobro vae izjave u medijima ovih dana i pravo da vam kaem, nisam
dobio adekvatne odgovore na ova pitanja. Iz najbolje namere, vi znate koliko smo i vi i ja
bili u duelima i vezani za ovu problematiku oko akumulacije Vrutci, kada je Grad Uice
ostao bez vode za pie, zbog pojave algi, pre dve i po godine i dobro znate kakve
probleme oko svega toga imaju graani Uica i kakve ste izjave vi davali vezano za taj
problem.
Ja moram da vas podsetim da je upravo vaa Vlada, odnosno prethodna Vlada, iz
2012. godine, u podruju akumulacije jezera Vrutci, odakle se Grad Uice snabdeva
vodom, odnosno snabdevalo se vodom, da je vaa Vlada 2012. godine izdavala reenja o
legalizaciji bespravno podignutih objekata u prvoj zoni sanitarne zatite, iako je to i u
tom trenutku bilo protiv zakona. Kako sada da mi vama poverujemo da ete vi sa
usvajanjem ovog zakona, na ovakav nain, ovako bahato voditi rauna o interesima
graana koji se recimo, snabdevaju sa akumulacija vodozahvata itd u nekim gradovima u
Srbiji? Kako ete vi, iako ste imali praksu, da se na ovakav nain legalizuju objekti
reenjima ministra, protivno zakonu, protivno miljenjima gradskih uprava, protivno
miljenjima javnih preduzea i time direktno ugroavali ne samo zakon nego u ovom
sluaju i graane Uica, kako e te sada u narednom periodu kada otvarate na mala vrata
mogunost da se ozakone ovakvi objekti, vi voditi rauna o zdravlju i bezbednosti
graana Srbije? Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodna poslanica Ivana Stojiljkovi.
IVANA STOJILjKOVI: Zahvaljujem predsedavajui.
Prosto negde ne bih mogla da ostavim ovako nedoreeno, poto je bilo neistina
izreenih. Vlada kao sa stoerom SNS u Uicu nikada nije davala dozvole za izgradnju u
prvoj zoni zatite jezera Vrutci. Ono to jeste ova vlast uinila to je uklanjanje objekata
koji su bili postavljeni, da li privremenih ili bilo kakvih, a nisu smeli da budu postavljeni
blizu akumulacije i to u vremenu dok je na vlasti bila DS.
Ono to je tada isto zloupotrebljeno jeste i ta mogunost da se grade mali
privremeni objekti za ribouvare, koji su kasnije postajali mnogo vei, ak su se u nekom
trenutku i prodavali kao vikendice.
U svakom sluaju, naravno da je to problem i ono ime e se baviti, postoje i
zakoni koji e jasno definisati ta sme u kojoj zoni zatite da se gradi, postoji i sada je u
nacrtu i zakon o zatiti prirode i zakon o zatiti ivotne sredine, koji e tano i precizno
navesti ta je u prvoj, drugoj i treoj zoni zatite.
Mi smo nedavno usvojili Zakon o nacionalnim parkovima, gde se jasno stavlja do
znanja da prva zona zatite ne moe, nije nikada moglo i nee moi da se daju dozvole za
gradnju. Takoe postoje i odreene zatite i u drugoj zoni, trea je uglavnom za gradnju.
Ono to je injenica jeste da ova vlast nikako nee dozvoliti da to se na bilo koji
nain poremeti, zakoni e naravno biti na strani prirode i ouvanja prirode. To je ono u
emu emo se uvek slagati. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.

Re ima magistar Jovan Markovi, po amandmanu.

(Jovan Markovi, s mesta: Javljam se za repliku.)
Nemate pravo na repliku, niste pomenuti.
(Jovan Markovi, s mesta: Replika na moje izlaganje.)
Gospodine Markoviu, molim vas, bilo koji narodni poslanik sada moe da se javi
i kae pomenuto je moje izlaganje.
Znai morate biti pomenuti u negativnom kontekstu, pomenuto vae ime i
prezime.
(Nataa Vukovi, s mesta: Replika, pomenuta je stranka.)
Molim vas, samo sa gospodinom Markoviem da raistim.
Mora da bude pomenuto ime i prezime onog momenta, ja ak ne kaem da mora
biti u negativom kontekstu, ali im je pomenuto dau vam pravo na repliku. Bez toga
nemate pravo.
Re ima narodna poslanica Nataa Vukovi, o amandmanu.
(Nataa Vukovi, s mesta: Replika.)
Zato? Pomenuta je DS?
Gospoo Stojiljkovi, da li ste pomenuli DS?
Izvolite.
Izvinjavam se, moda nisam uo. Ako tvrdite, verujem vam da je pomenuta DS.
Izvolite.
NATAA VUKOVI: Mislim da koleginica nije upoznata sa reenjima ministra
Velimira Ilia od 6. novembra 2012. godine kojima su ponitena reenja o ruenju
objekata koja je izdala lokalna vlast u vreme kada je gradonaelnik bio Jovan Markovi.
U vreme dok je Jovan Markovi bio gradonaelnik pokrenuta je procedura za
ruenje i uklanjanje desetine objekata. Svake godine je akcija za ienje jezera u okviru
akcije Oistimo Srbiju i utroeno je vie stotina hiljada dinara itd.
Prema tome, govorite neto to je proizvoljno i to ne odgovara stvarnom stanju
stvari. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Moram da pitam gospou Vukovi, zato to ste i danas u
nekom izlaganju, takoe u replici rekli da je u negativom kontekstu narodni poslanik
Marijan Ristievi vreao narodnog poslanika.
Ja sam uzeo steno beleke i nigde nisam naao tu reenicu koju ste vi pomenuli.
Samo da se zna zbog javnosti.
Re ima narodni poslanik Zoran Babi.
ZORAN BABI: Samo jedna mala digresija, gospodine predsedavajui, na
prethodna izlaganja.
Ne sumnjam da je jedan gradonaelnik, a sada narodni poslanik pokrenuo
inicijativu za ruenje i da su izdata reenja. Ali, odreagovao bih na opasku koleginice,
uvaene koleginice Vukovi da, eto, on je sjajno i dobro radio svoj posao zato to je
celih 10 reenja takvih dobio. Pa mi smo pre nekoliko dana ovde uli od gospodina
Markovia da u gradu Uicu ima deset hiljada nelegalnih objekata i vi kaete da je dobro
kada na deset nelegalnih objekata se donese deset reenja godinje za uklanjanje i
ruenje.

Gospoo Vukovi, to je jedan promil gde ja mogu istom tom matematikom

kojom ste pokazali da neko dobro radi svoj posao, mogao da kaem da je on samo jedan
promil bio dobar gradonaelnik Uica. Uostalom, ne moram ja o tome da govorim. O
tome mnogo bolje govore graani Uica koji su svoje miljenje i pokazali i rekli na
izborima 2012. godine.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
(Jovan Markovi i Nataa Vukovi, s mesta: Replika.)
Molim vas samo da saekate da dobijete re.
Pre toga re ima, replika na vae izlaganje, gospoica Stoiljkovi, gospoo
Vukovi jer je pomenuta imenom i prezimenom, pa tek onda vi na izlaganje gospodina
Babia.
(Jovan Markovi, s mesta: Nije pomenuta.)
Ako vi kaete da nije, komentarisala je njeno izlaganje i pomenula je gospoicu
Stoiljkovi.
(Jovan Markovi, s mesta: Uopte nije pomenuta. Vi meni po istom osnovu niste
dali re.)
Pomenula je gospoicu Stoiljkovi.
(Jovan Markovi, s mesta: Neverovatno je to to radite.)
Neverovatno je to to vi radite gospodine Markoviu. Stvarno je neverovatno to
to radite vi. Non stop ustajete, non stop dobacujete.
Mogu da prihvatim da nekada nisam u pravu i nekada nisam neto dobro uo i to
uvek proverim u steno belekama, kao to je gospoa Vukovi rekla da na izlaganje
gospodina Veselinovia kada je govorio gospodin Ristievi da je vreao narodnog
poslanika, a ja ovde ne mogu da naem ni jednu re koja je izgovorena u tom pravcu i
ono to je rekla gospoa Vukovi.
Znai, ja moram to da proverim.
U ovom sluaju imala je gospoica pravo na repliku. Ako vi kaete da nije, takoe
u to da proverim.
Ako nije pomenuto njeno ime i prezime, ja u se vama izvinuti.
Imate re. Dobili ste re. Izvolite.
IVANA STOILjKOVI: Zahvaljujem predsedavajui.
Samo bih elela da se osvrnem na konstataciju da ja ne znam ta se deava u
Uicu. Ja bih samo pomenula da ja dolazim iz Uica i vrlo dobro znam ta se deava u
trenutku kada se deavala itava havarija i akcident sa naim jezerom. Bila sam direktno
ukljuena i za reavanje problema i dan danas sam ostala.
Ono to mi je ao jeste to se mi i dalje bavimo naim Vrutcima. O tome ko je kriv
verovatno e nadlene slube i doneti odluku oko toga. Sada je vreme da se bavimo kako
da reimo na problem.
Ono to je injenica jeste da nije prosto izneto kada su graeni ti objekti za koja su
doneta reenja. To je ono to nas zanima, u kom periodu su graeni. Da li je to bilo za
vreme vlasti SNS, to ne verujem jer mi smo posle toga doli na vlast u Uicu. Tako da u
svakom sluaju mi nemamo tu vrstu odgovornosti i imamo prava da pogledamo u oi i da
kaemo da je neko kriv za to.

U svakom sluaju, elim da kaem da je i ove milione koje je koleginica

pomenula, 65 miliona dinara je u pitanju, 30 miliona je, istina, otilo u rekonstrukciju
brane koja je tada bila napukla i to je reeno, a za 35 miliona smo se mesecima i
godinama pitali gde su otili, jer sigurno sam da u tom trenutku da je taj novac uloen
pravilno zaista u ienje akumulacije Vrutci da do ovog problema sada mi ne bismo
doli, jer viestruko manje para je ova Vlada izdvojila da se napravi alternativni vodovod
od Suikih vrela do Uica.
Tako da prosto molim da se skoncentriemo na reavanje problema. Naravno da
ova Vlada ne sme i nee i vrsto bih volela da nam to svi obeaju da nee dozvoliti da se
grade objekti i da e se potovati taj zakon u zonama zatite. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospoo Stoiljkovi.
Ako utvrdim u belekama da nije pomenuto ime i prezime gospoe Stoiljkovi,
bie oduzeto vreme od poslanike grupe, ta dva minuta.
Izvolite, narodni poslanik Jovan Markovi na izlaganje gospodina Babia. Replika
dva minuta.
JOVAN MARKOVI: Potovani gospodine predsedavajui, ja vas najljubaznije
molim da gospodinu Babiu ve jednom objasnite ili da ga uputite da se informie da sam
ja zajedno sa mojim saradnicima i DS na izborima pre tri godine dobio preko 30%
podrke ljudi u Uicu. Posle svega to smo uradili u te etiri godine graani su rekli svoju
re i mi smo te izbore dobili, ali onda su oni ibicarenjem, komponovanjem itd. doli do
zakljuaka da treba da postave jednog gradonaelnika, pa da onda iz druge stranke
prevedu drugog oveka pa da ga postave za gradonaelnika, pa smenjuju te ljude i ljudi
se smeju u Uicu ta vie radite sa vlau u Uicu.
Vi ovde kada, gospodine Babiu, vrlo nemuto zamenjujete teze i problem oko
10.000 podnetih zahteva za legalizaciju svodite na deset reenja o ruenju na akumulaciji
jezera Vrutci, vi govorite upravo o tome koliko ste se loe pripremili za ovu raspravu i
koliko u stvari ne vladate informacijama koje su vezane za ovo vrlo vano pitanje.
Znai, umesto da kaete zbog ega ste stavili u lanu 4. taka 5. reenja da se
vikendice i kue navodno za odmor grade u zonama izvorita, u zonama akumulacija, u
prirodno zatienim zonama i time legalizujete neto to nikada nije bilo u ovoj dravi
legalizovano, vi poinjete da priate o neemu to vrlo malo poznajete.
Znae, moje nastojanje je da upravo kroz reenja o ruenju uredimo tu
akumulaciju, je bila uvod da spreimo veliku katastrofu, a vi ste, odnosno ova Vlada pre
tri godine reenjima ministra direktno ponitavali reenja gradonaelnika i reenja lokalne
uprave i time dovodili u pitanje bezbednost i zdravlje ljudi, a onda se ministarka
ukljuuje i mene optuuje
(Predsedavajui: Vreme.)
da sam ja krao na jezeru Vrutci (Iskljuen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Markoviu.
(Jovan Markovi, s mesta: I naravno to je bio razlog To je zamena teza.)
Re ima narodni poslanik Zoran Babi. Replika na izlaganje gospodina
Markovia. Pomenut je imenom i prezimenom. Izvolite.

ZORAN BABI: Kad god neko nema dovoljno dobru i snanu argumentaciju
krene da ustaje i mae rukama ovde, Poslovnikom, ne znam ime ve, da govori van
take dnevnog reda, da govori o onome to ga ovek pita i ne pita i to je legitimno pravo
svakog narodnog poslanika.
Ne vidim razloga za toliku nervozu. Videli smo kako je moja uvaena koleginica
Ivana Stoiljkovi iz Uica vrlo argumentovano, tiho, pristojno, onda kada je dobila re
govorila i o onim problemima, ali i o reenjima za grad Uice.
Ono to je mnogo vei problem je kada neko ko nema argumentaciju, pa jo uz to
nema ni podrku graana Uica, onda kree sa tim uvredama nemuto objanjenje, niste
se pripremili, ibicari, ovakvi, onakvi.
Dajte molim vas, gospodine Beiu, ako neko hoe da unese ovde duh
primitivizma to je njegovo pravo. O tome graani Srbije najbolje procenjuju, ali vi ste u
obavezi da taj duh primitivizma, da za taj duh primitivizma ipak zakljuate vrata Narodne
skuptine i kompletno naeg drutva.
Neko ko se nije dobro pripremio za ovu sednicu jasno nije mogao da vidi ni moj
amandman na isti ovaj lan i na bolje pojanjenje ta sme, ta ne sme i koji objekti i
naravno nema gradnje objekata u Prvoj zoni zatite, ali neko ko nije itao ili ko nije eleo
da proita ili ko ono to je proitao ne eli da interpretira, onda emo dobiti ovakvu
raspravu koju mislim da Narodna skuptina ne zasluuje takvu raspravu, a graani Srbije
ne zasluuju takve predstavnike.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Jovan Markovi, s mesta: Replika.)
Zato mislite? Niste pomenuti uopte.
(Jovan Markovi, s mesta: ovek je priao o mom izlaganju.)
Nije vae ime i prezime pomenuto gospodine.
(Jovan Markovi, dobacuje s mesta.)
Dobila je na osnovu pominjanja njenog imena i prezimena, kao to ste vi dobili
prethodno kada ste pomenuti, kao to je sada dobio gospodin Babi poto je pomenut.
Na osnovu toga da ja tumaim da li neko u svom izlaganju je mislio o neijem
izlaganju i da li to izlaganje pominje ili ne, to ne mogu da radim. Pogotovo ako to nije u
negativnom kontekstu. Zahvaljujem.
Prelazimo na sledei amandman.
Na lan 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko urii i
Slobodan Homen.
(Jovan Markovi, s mesta: Da li mogu po amandmanu?)
Sad smo ve preli na sledei amandman.
Re ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.
SLOBODAN HOMEN: Zahvaljujem potovani predsedavajui.
Gospoa ministarka, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni
poslanici, ve sam o ovom problemu govorio u uvodnom izlaganju i, da budem iskren, s
jedne strane mogu da pozdravim koji je najavila ministarka, koji je podneo gospodin
Babi, koji je malopre priao, kojim jeste pojanjeno, odnosno smanjena je mogunost

izuzetaka, odnosno legalizacije ili ozakonjenja objekata u delovima nae zemlje koje su
pod posebnom zatitom.
Ono to je moje pitanje, zato sam se javio za re, je upravo to zato od jednog
zakona za koji moemo da zaista ima dobro reenje, uz odreene izuzetke, kao to je ovaj
ovde, zaista pravite zakon koji nee doneti nita dobro.
Moj amandman koji sam podneo glasi da jednostavno ono to ste napisali,
gospoo ministarka, da ne moe da se gradi, da ne moe da se ozakoni objekat, tako i
ostane. Jednostavno, da sve izuzetke izbriemo iz zakona. Tano je da je amandmanom
ublaen odnos, uz manju mogunost izuzetaka, ali zaista ne vidim potrebu zbog ega vi,
kada ste legalizovali ili ozakonili objekte koji se nalaze i u drugom stepenu zatite
prirodnih dobara ili kulturnih dobara.
Posebno elim da napomenem da smatram da ovo pravi i nepravnopravnost
graana Srbije. Oni koji imaju objekat, oni e ga legalizovati, imae vikendicu ili
porodinu kuu na takvom mestu, a neko ko bude podneo zahtev, nee moi da dobije
redovnu dozvolu, jer tu nije predvieno za gradnju u redovnoj proceduri. Mislim da e
ovaj lan ovako kakav je napisan sa ovakvim izuzetkom sigurno biti i predmet rasprave
pred Ustavnim sudom, jer vi ne moete da pravite neravnopravnost meu graanima. Ko
je divlje zidao, taj moe da ima vikendicu, ako to nije radio, ne moe nikada ni da dobije
dozvolu.
Ponavljam jo jednom, ja vas molim da zaista uzmete u obzir da usvojite
amandman i da ovaj zakon kako ste napisali bude savreno jasan, bez ijednog izuzetka,
jer mislim da je poteniji i pravedniji i prema onima koji su zidali i onima kojima
planiraju da zidaju i na legalan i na nelegalan nain. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Aleksandar Radojevi.
ALEKSANDAR RADOJEVI: Potovani predsedavajui, potovana ministarko,
koleginice i kolege, jako je zanimljivo sluati raspravu u kojoj prethodni reimi,
prethodna vlast sede i gledaju kako se u zatienim podrujima neto deava, niu
objekti, grade se, a sada bi trebalo neko posle njih da doe i ono to je raeno na oigled
svih porui. Ima tu nekih objekata u raznim zonama zatite koji su stariji od samih zona
zatite.
Primera radi, imam ovde jedan mejl koji je danas stigao od jednog Udruenja
graana Zapadna Morava, koji su na jezeru Ovar banja u Meuvrju napravili neke
vikend kue i kue za stanovanje, a koje su starije, neke od njih, 480 ih ima ukupno,
jedan veliki deo je objekata koji su izgraeni pre proglaenja klisure za predeo izuzetnih
odlika.
Takvih mesta ima puno, zaista se ne moe sada krenuti u frontalno ruenje svih
njih. Da li su oni koji odravaju te svoje kue na obali jezera vei zagaivai od grada
Uica, kaem Uice zato to je uzvodno u vodotoku, ili Ivanjice ili Poege ili svih onih
gradova iz kojih kanalizacija kompletnih gradova ide u istu tu reku, Zapadnu Moravu,
bez ikakvog preiavanja? Da li su vei zagaivai ljudi u erdapskoj klisuri od samog
grada Beograda koji ima 2,5 miliona stanovnika? Da samo operu ruke svi Beograani

tokom jednog dana bie vei zagaivai od svih tih kua, vikend kua koje su nizvodno
na Dunavu.
Dakle, zaista je najlake rei nekom ko je sada, u liku ove Vlade, spreman da
pokua da rei problem koji je nasledio iz prolosti, da treba neto da uradi po onome to
oni nisu uradili prethodno. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Gospoo ministarka, da li elite re?
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da dodam uvaenom poslaniku Homenu. Ako
bismo tako uradili, kao to vi sada kaete, i sklonili ba sve izuzetke, onda znate ta?
Onda moemo i da uopte nemamo Zakon o ozakonjenju, da se vratimo na postojei i da,
ono to sam rekla na poetku, posmatramo sve nezakonito izgraene objekte, odnosno
one koji su to radili da imaju krivine prijave i da ih stavimo u zatvor.
Moramo da imamo odreene stvari gde moramo da napravimo odreenu vrstu
otklona i odreene izuzetke i to je svima jasno. Primer upravo, to je primer koji sam htela
da kaem, ali primer koji ste sada uli je jedan od razloga zato recimo u drugom stepenu
zatite smo ostavili. Terminologija zakona, jo jednom da ponovim, je terminologija iz
Zakona o zatiti prirode.
Tako da, mislim da je ovaj zakon, kao to sam rekla, delimino pravedan i
pokuava da rei problem onih drugih 1,5 milion ljudi koji su gradili i iz objektivnih, ali i
iz drugih razloga nas doveli u situaciju da imamo toliki broj nelegalno izgraenih
objekata i moramo to da reimo, nema treeg reenja, ini mi se da nema.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospoo ministarka.
Na lan 5. amandman je podnela narodni poslanik Gordana omi.
Da li neko eli re? (Da.)
Re ima narodna poslanica Nataa Vukovi.
NATAA VUKOVI: Gospodine predsedavajui, koristim vreme ovlaenog
predstavnika.
Koleginica Gordana omi podnela je sledei amandman na lan 5, kojim
predvia da se ne dozvoli ozakonjenje i u sledeim sluajevima kada je objekat
izgraen, odnosno rekonstruisan u pogledu namene i spratnosti objekta, kao i udaljenja
od susednih objekata protivno uslovima propisanim planskim dokumentom ili odredbama
Pravilnika o optim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, i ako izgraen,
odnosno rekonstruisan je tako da je visina objekta vea od visine propisane odredbama
Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji itd.
Mislimo da je od velike vanosti ovaj amandman i da treba spreiti, onemoguiti
ozakonjenje objekata koji su bespravno zidani na ovaj nain, zato to se tu, pre svega,
radi, gotovo po pravilu, o visokim objektima, viim objektima. Dakle, to nisu kue za
stanovanje koje je izgradio jedan graanin za sebe, nego su to obino zgrade vee
spratnosti, namenjene tritu. Tu se radi o investitorima, o raznim poslovnim ljudima koji
su raunali na to da e, ukoliko budu gradili mimo pravila, mimo zakona objekte vee
spratnosti, jednog dana dobiti ozakonjenje.

Ukoliko ne budemo usvojili ovaj amandman, zapravo emo dati zeleno svetlo da
se slina praksa nastavi i ubudue.
Ponavljam, DS se zalae za to da se ozakoni bespravna gradnja svima onima ije
je stanovanje reeno izgradnjom kua od 60 do 100 kvadrata, ali ne prihvatiti ovaj
amandman znai podstai istu praksu i u budunosti. Veoma veliki broj graana, pre
svega u velikim gradovima, koji su gradili u skladu sa zakonom, koji su dobili dozvole,
koji su potovali pravila, urbanistike uslove, itd, ugroeni su i vrednost njihove imovine
je ugroena vrlo esto bespravnom gradnjom u njihovoj neposrednoj okolini. Dakle, oni
su postupali u skladu sa zakonom, gradili su u skladu sa pravilima, a oni koji nisu sada e
dobiti ozakonjenje objekata visoke, velike spratnosti i time zapravo omoguiti da imovina
onih koji su gradili u skladu sa zakonom izgubi na vrednosti.
Veoma veliki broj graana je povreen tom praksom i njihovi interesi su povreeni
i mislimo da, ukoliko bismo usvojili ovaj amandman koleginice omi, time bismo
zatitili jednaka prava graana. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Neo Jovanovi.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se predsedavajui.
Imajui u vidu pristup ovom lanu 5. Predloga zakona, uli smo vie analitinih
teza i sve su usmerene na to da se sprei povreda zabrane diskriminacije, da se faktiki
jedni ne stavljaju u preterano privilegovan poloaj, a drugi diskriminiu.
Izmeu onoga to je predloeno da se svi izuzeci eliminiu i da se prihvati ovakav
predlog, mi smo u naelnoj raspravi podrali vas, jer zaista, ako bi se svi izuzeci
eliminisali onda bi se obesmislila sutina ovog zakona.
Meutim, moram da postavim jedno pitanje, jer e, bojim se, u praksi doi do
ozbiljnih problema ako bi se ovakav stav, poslednji stav lana 5. zadrala. O emu se
radi? Radi se o tome da ovde imamo pravnosnano reenje kojim se odbija zahtev za
legalizaciju.
Pravosnano znai da je odbijen zahtev u prvom stepenu, alio se Neo Jovnaovi
drugostepenom organu, Neova alba odbijena. Neo je pokrenuo upravni spor
upravnom tubom. Upravni sud je rekao tvoja tuba nije osnovana i potvrdio oba,
prvostepeno i drugostepeno reenje.
Ovde sada imamo situaciju da se kae - i pored toga to sam ja pravosnano
odbijen, to je moj postupak pravosnano okonan, da u sluaju ako se promeni planski
dokument, to nije sporno, ili ako je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom
drugaije propisani, a povoljniji su za Nea Jovanovia, da e tada nadleni organ samo
konstatovati ovu injenicu i nastaviti postupak po odredbama ovog zakona.
Uvaena ministarko, uvaena dravna sekretarko, mi imao na desetine, na stotine
hiljada, rekli ste milion i 500, ali pitanje je koliko je ovakvih situacija. Kako e bez
zahteva Nea Jovanivia neko da konstatuje ovu situaciju? Kako e bez mog obraanja
nadlenom organu da neko konstatuje da postoje povoljniji uslovi za mene nego to su
bili u tada vaeem zakonu? To bez mog obraanja nije mogue, zbog toga to e
nadleni organ u ogromnoj masi ovakvih situacija jednostavno da previdi Nea

Jovanovia, a mi znamo da se ceo ovaj zakon bazira na postupanju eksoficio, odnosno po

slubenoj dunosti.
U jednom od stavova ovog zakona nedvosmisleno jasno stoji - kada graevinski
inspektor donese reenje o ruenju i dostavi ga, tada poinje postupak ozakonjenja. Gde
sam tu ja kao stranka? Kako e organ prepoznati da su povoljniji uslovi iz zakona za
mene sada nego to su bili pre pet godina? Ja vas molim da u praksi imate u vidu da e to
da izazove probleme, i to ne male probleme. Mislim da bi tu trebalo, ako nikako
drugaije, da resorni odbor reaguje amandmanom kako bi se barem ovaj stav lana 5.
korigovao i u praksi ostvario puni efekat. Zahvaljujem se.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da ne bude zabune. Znai, takav objekat e
graevinska inspekcija popisati sasvim sigurno i nakon toga uzeti izjave po pravu
slubene dunosti i raditi dalje. Znai, nije nemogue ovo to vi sada govorite, ali mora
biti popisan sigurno, to je ve prvi korak ka svemu drugom. Organ vodi postupak nakon
toga, to je normalno.
PREDSEDAVAJUI: Na lan 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici
Nataa Vukovi, Goran iri, Bala Boovi i mr Aleksandra Jerkov.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
BALA BOOVI: Zahvaljujem, predsedavajui.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je lan zakona o kojem vladajua veina
izbegava da debatuje, s obzirom da je ovo predlog od strane Vlade Republike Srbije koji
u neravnopravan poloaj stavlja sve graane koji nee moi da legalizuju svoje objekte, a
na stotine hiljada ih je takvih. S druge strane, sinovi predsednika Republike e moi sebi
da legalizuju vikendice koje su navodno u nekoj zatienoj zoni. Samo e oni moi to da
urade, a svi drugi nee moi to da urade. Samo e moi Savanova da se legalizuje kod
Savskog amfiteatra, uvena kafana, a trebalo je tu navodno da bude neki tand za
promociju, ali ostali graani nee moi da dobiju legalizaciju na tom podruju. tavie,
sruene su im tamo kue u kojima su iveli desetinama i desetinama godina.
Imali smo prilike sada da ujemo od gospoe Mihajlovi da je ovo delimino
pravedno reenje. Ja pitam kakva je to delimina pravda? Ili je pravedno ili je
nepravedno. Zbog vae delimine pravde stotine hiljada ljudi e ostati uskraeno. A
tajkuni na Zlatiboru, ta emo sa njima? ta emo sa Kraljevim konacima, gospoo
Mihajlovi? ta emo sa PK Zlatiborom, gospoo Mihajlovi? Da li je to ta delimina
pravda, da tajkuni mogu sve, a graani Srbije ne mogu nita? Zbog te vae delimine
pravde smo i podneli ovaj amandman, jer delimina pravda ne postoji. U toj vaoj
deliminoj pravdi nekome tedite milione i milione evra i neko je debeo novac za ovaj
predlog zakona. Razmislite malo o tome.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Aleksandar Jovii. Izvolite.
ALEKSANDAR JOVII: Hvala, uvaeni predsedavajui.
Paljivo sam sluao sve ovo. Ne znam da li ste vi ta razumeli. S jedne strane se
pominju tajkuni, a s druge strane sto hiljada graana. Kae - sruene su im kue. Nita

ovde nismo mogli da poveemo. Ovde se radi o ozakonjenju, da se ljudima omogui da

legalizuju svoje objekte. To ljudi ekaju ve 20-30 godina.
Ja se seam, poto dolazim sa optine Palilula, bilo je sijaset tribina od iste
stranke, gde su pred svake izbore nudili reenje za legalizaciju, kako bi dobili izbore i,
naravno, posle izbora nikada vie se tom temom nisu ni bavili. Bavili su se nekim drugim
temema i stvarima, a to moemo, evo, da itamo i ovih dana u medijima npr. kako to
izgleda.
Kad kaete sruene su im kue tamo, gde je to tamo, izvinite molim vas? Savski
amfiteatar i onaj dole potez koji je oien posle 70 godina, gde nijedan kamen niko nije
pomerio, gde smo imali 50 olupina starih brodova, nehumane uslove za ivot, stecite
narkomanije ljudi koji su se tu zavlaili po onim olupinama i upama, kuama, ne znamo
kako to da nazovemo, a danas ti ljudi imaju elementarne uslove za ivot, koje im je
obezbedila drava. Vi se njima niste bavili, niti vas je to uopte interesovalo.
Priate o tajkunima. Pa, ja bih podsetio graane Republike Srbije, graane Grada
Beograda, jedne velike afere u vreme Demokratske stranke, a to jeste afera, kako smo je
mi tada zvali, K1-K2, a to je Slavija, gde ste iz ekstra zone lokaciju prebacili u drugu
zonu, gde je drava izgubila na desetine miliona evra da biste mogli da omoguite ba tim
tajkunima o kojima vi priate da grade i da zidaju i da u centru Beograda podiu svoje
graevine, kao da to rade u Sremici ili ne znam ti ni ja u kojem prigradskom mestu.
Kako vas nije sramota?
Vi uvek elite autoproekcijom da postignete neke stvari i to ste uradili i u
postavljanju poslanikog pitanja danas, a usko je vezano za ovo, gospodine
predsedavajui. Vi kaete da neko u PKB-u eli neku zemlju da otui ili, ta ste ve rekli,
da odnese ne znam ti ni ja kud, a ja u vas podsetiti da je Vlada Republike Srbije 2011.
godine, predsednik iste je bio Mirko Cvetkovi, omoguila i dala saglasnost na predlog
jednog oveka. Ja ne znam da li vi imate njegov broj, moete da ga pozovete da ga pitate
jer ste blisko saraivali, a to je Dragan ilas. Na njegov predlog Vlada je omoguila da
se zemljite uknjii na PKB.
Dakle, to je uraeno za vreme Demokratske stranke i to ljudi moraju da znaju,
uvaeni predsedavajui. Danas su to veliki borci i bore se protiv onoga to su oni usvojili.
Zamislite kakva kontradiktornost, da kada ste na vlasti stavite arapu, a kada odete u
opoziciju onda se obuete u belo i nudite blagostanje, potenje i ne znam ti ni ja ta, to
totalno nekako i ne prilii i nije prirodno kada izlaze iz vaih usta takve rei.
Ja elim da naglasim da ste vi na svaki mogui nain omoguili da se u Beogradu i
u itavoj Srbiji gradi nelegalno. I opet ponavljam, i to sam rekao kada smo raspravljali u
naelu, nije ba ta ste sve obeavali, dosta tu ima ljudi koji su skupljali blok po blok da
naprave sebi krov nad glavom, jer su doli sa prostora bive Jugoslavije, pobegli od rata.
Ali, ima i onih koji se danas bogate na osnovu vaih lokalnih funkcionera koji im
omoguuju i imaju zatitu pojedinih lokalnih tajkuna, a saznaemo uskoro ko su i oni, da
kada se stavi crvena traka vi moete da gradite i pod crvenom trakom, pod utom trakom,
pod obe boje, i pod utom i crvenom, na primer na Paliluli. Pretpostavljam da je to
primer koji se moe uvideti i na drugim optinama. Nemojte, molim vas, vi priati o bilo
kakvoj legalizaciji i ozakonjenju. Pa vi ste sagradili most na Adi koji nema ni jedan jedini

papir, a imali ste svu vlast u ovoj zemlji. Petsto miliona evra ste potroili, most se zove
tri u jedan.
Nemamo mi nita protiv izgradnje mostova. Nama treba desetine mostova, tunela,
ali nemojte pljakati i nemojte sada govoriti da to niste inili, kada svi znamo da jeste.
Most koji ste preplatili tri puta je skuplji od procenjene cene, nema nijedan jedini papir.
Tako ste se vi ponaali u ovoj zemlji. Tako se vi ponaate i u optinama gde imate vlast i
tu pozivam sve dravne organe da reaguju. Zato? Pa, zar su toliko jaki da mogu da rade
ta god hoe i da im ne moe niko nita? E, pa moi e im, e, pa moi e im. Mogu da se
pozivaju na koga god ele, ali doi e vreme kada e ljudi znati ta im se radi ispred
njihovih vrata.
Vi ste im to omoguili, a sada propagirate neko potenje, propagirate potenje, a
sve to ste dotakli u ovoj zemlji uspeno ste unitili, mi to pokuavamo da podignemo.
Predsednik Vlade Aleksandar Vui pokuava ono to ste 15 godina ruili da polako die
i podie, da imamo jaku ekonomski razvijenu zemlju i mi emo mu u tome pomoi. Ali,
naalost, izuzetno je teko sluati od vas da vi govorite o borbi protiv korupcije jer vi ste
je u ovoj zemlji zapoeli, stvorili, a po nekim optinama je i danas-dane odravate. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Joviiu.
(Bala Boovi, s mesta: Replika.)
Gospodine Booviu, repliku moe samo da dobije gospoa Vukovi jer je
pomenuta DS.
(Bala Boovi, s mesta: Pomenuo je moje ime.)
Nijednog trenutka, paljivo sam sluao, ba zato to gospodin Jovii
Gospodine Booviu, nemojte molim vas. Ja znam da ima pravilo gospodin
Jovii da vas pomene, zato sam paljivo sluao, pomenuo je DS, ak itavo vreme
izlaganja je priao gospodinu predsedavajuem, da sam se i ja uplaio od toliko stvari
koje su
(Bala Boovi, s mesta: Ovo to je govorio, pomenuo me je.)
Gospodine Booviu, nijednom nije pomenuo vae ime i prezime.
(Bala Boovi, s mesta: Jeste.)
Ja razumem da ste vi navikli da on stalno spominje, pa da i u ovom sluaju ste
mislili da vas je pomenuo, ali naalost, nije. Ja bih vam vrlo dao da je pomenuo vae ime
i prezime.
Ako gospoa Vukovi o pominjanju DS eli, ja u dati repliku.
Vidite i sami
da mi je svejedno da li dao re vama ili gospoi Vukovi, ali moram da potujem
Poslovnik. Pomenuta je DS i gospoa Vukovi ima pravo, vi nemate, naalost.
Zahvaljujem.
Na lan 5. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinovi.
Da li neko eli re? Predlaga nije prisutan.
Gospodine Ristieviu, vi elite po ovom amandmanu. Izvolite.
MARIJAN RISTIEVI: Naravno, gospodine predsedavajui. Ovo govori
dovoljno o kvalitetu amandmana.
Ono na ta elim da vam skrenem panju, to je da ubudue kada se ovi amandmani
predlau da se svi neuredni amandmani odbijaju i da to preporuite nadlenim odborima,

s obzirom da smatram da je ovaj amandman ne samo neozbiljan, nego nije uredan.

Amandmane mogu da predlau narodni poslanici, kao i zakone, Vlada, nadleni odbori,
nikakva udruenja graana, bez obzira koliko su preokrenuta, ne mogu da budu
predlagai amandmana, a ovaj amandman i u svom naslovu i u potpisu je potpisan sa
jednim udruenjem graana. Njegovo je pravo, ukoliko eli, da se potpie kao ena u
crnom, ali mi takav amandman treba da odbijemo.
Dakle, treba potovati i Poslovnik, treba potovati i Ustav i kada je u pitanju jedan
profesor prava, tim pre njegova obaveza je vea da predaje uredne amandmane, ne samo
da ih predaje ve da bude i prisutan kada oni treba da se brane, a ne da tri s vremena na
vreme u salu. Evo, mislim da sam mu sada omoguio da doe da odbrani svoj
amandman, s obzirom da u trenutku kada je trebalo da brani amandman uopte nije bio
prisutan.
Molim vas da ubudue skrenete panju nadlenim odborima da sve neuredne
amandmane, bez obzira da li su ih pisali doktori prava ili zemljoradnici kao ja, budu
odbijeni. S tim u vezi, zabrinut sam za znanje studenata kojima on predaje pravo. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima predlaga amandmana dr Janko Veselinovi. Izvolite.
JANKO VESLINOVI: Hvala vam to brinete za zdravlje i moje i Pokreta za
preokret. Veeras formiramo gradski odbor Pokreta za preokret u Beogradu.
Ovaj amandman se odnosi na lan 5. i u lanu 5. predloio sam da se stavovi 2. i 3.
briu, a da lanovi 4. i 5. postaju lanovi 2. i 3. Ovo je u sutini osnovni nedostatak ovog
zakona, pored injenice da je on u samoj sutini prevara jer ne znai legalizaciju, ve upis
nepokretnosti radi plaanja poreza, ovaj zakon omoguava legalizaciju objekata koji su
izgraeni, odnosno rekonstruisani na zemljitu nepovoljnom za graenje, recimo, na
klizitu. Kae ukoliko se utvrdi da je taj objekat stabilan, pa onda treba doneti odluku
da to klizite vie nije klizite. Ako na zemljitu koje je klizite moe da se sagradi
stabilan objekat, onda to nije klizite.
S druge strane, ovim zakonom omoguava se da se legalizuje objekat na
podrujima javne namene, za objekte za javne potrebe i ovim lanom se omoguava
legalizacija objekata koji su sagraeni, porodinih kua i vikendica na podrujima pod
posebnim stepenom zatite, prvom i drugom stepenu zatite. Dakle, tu su, naravno, i kue
porodice Nikoli i svih onih drugih funkcionera SNS.
PREDSEDAVAJUI: Vreme. Zahvaljujem.
Na lan 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinovi.
Da li neko eli re? Ne. Zahvaljujem.
(Janko Veselinovi, s mesta: Uredno sam se javio.)
Ja ne mogu ekati, gospodine Veselinoviu, da se vi udostojite da se javite.
Izvolite, dr Janko Veselinovi.
JANKO VESLINOVI: Nemojte, predsedavajui, nigde da urite. Svaki as
primene ovog zakona znai tetu za graane Srbije, odnosno korist za one koji su iz
nelegalnih sredstava gradili objekte na mestima gde je to zabranjeno, a vi ovim zakonom
omoguavate da se ti objekti legalizuju.

U lanu 6. stav 4, za koji sam predloio da se brie, opet ista stvar ozakonjuju se
objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, prema prethodnom Zakonu o
legalizaciji. Pokret za preokret se otro protivi tome da budu legalizovani objekti koji su
sagraeni ili ija je gradnja poela nakon usvajanja poslednjeg Zakona o legalizaciji.
Zato? Zato to ste ba vi, gospodo, gospoa Mihajlovi, omoguili da se u
meuvremenu, nakon donoenja tog zakona, grade nelegalni objekti. Vi kaete sada
legalizovaete sve one objekte koji su iz vazduhoplova snimljeni da postoje na zemlji. Pa,
vi unosite pravnu nesigurnost, unosite pravnu nesigurnost. Svako onaj, dakle, kome
padne na pamet da pravi ponovo nelegalne objekte u dogovoru sa nekim iz vlasti, da e
biti donet opet ovakav tetan zakon, taj objekat e biti legalizovan. Time se stvara pravna
nesigurnost, time se stvara nejednakost izmeu graana Srbije, emu ova Vlada posebno
pogoduje.
PREDSEDAVAJUI: Vreme.
Re ima ministar potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Potpuno sam iznenaena vaom neverovatnom borbom
da se pomogne graanima Srbije. Milion i po nelegalno izgraenih objekata je nastalo,
opet da podsetim, za vreme vae vlasti. Dodue, vie ne znam koje stranke su sve, iz
jedne stranke u drugu stranku, u treu, kako ste se ve delili, ali kako god, u to vreme
kada su ti objekti nastajali vi ste bili na vlasti i ta sranost da ne pomognemo graanima
Srbije, a njih ima milion i po koji su bili iz esto i najee objektivnih razloga
onemogueni da dobiju svoje graevinske dozvole jer za vreme vae vlasti to bee 300
dana u proseku i vie.
Dakle, ovaj zakon pomae graanima Srbije da ozakone svoje objekte, da imaju
svoj vlasniki papir, da su upisani u katastar, da mogu to da prenesu na svoju decu, da
mogu normalno da ive i da bude sve ureeno. To omoguava ovaj zakon. To za ta se vi
zalaete, naalost, zalaete se za sve ono to je postojalo u prethodnom periodu, a to je da
se nastavi da se gradi nelegalno. Ova Vlada to nee. Ova Vlada uspostavlja red. Doneli
smo Zakon o planiranju, donosimo ovaj zakon, doneli smo Zakon o konverziji i
ureujemo graevinarstvo. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Vladimir Orli.
VLADIMIR ORLI: Hvala, gospodine predsedavajui.
Pozivam, dame i gospodo, da se svakako ovaj amandman ne podri i izraavam
svojevrsno uenje da ni toliko energije ne utroi onaj koji odreene stvari predlae, da
bar pogleda jedan kratak i vrlo koncizan odgovor koji dobije od strane predlagaa. Da je
to uinio, ja sam uveren, mnogo ta bi ovde bilo jasnije, a pre svega ono to smo uli
malopre tokom usmenog obrazloenja amandmana, a naalost je samo jo jedan detalj u
prilog generalnoj oceni sa koliko se neozbiljnosti i koliko povrnosti neki ovde bave
ovom raspravom, bave sopstvenim predlozima, a posebno onim porukama koje ele da
poalju. Naalost, to nije prvi put i naalost nije prvi put danas.
U principu, ono to je dolazilo iz tog pravca sale, danas je bukvalno bilo utopljeno
u taj duh neozbiljnosti i povrnosti. Svakako u se truditi da imam ekonomian odnos
prema vremena, gledam da dam jednu zajedniku ocenu, na primer sada, za sve ono to

smo imali prilike do sada da ujemo, a dolazilo je iz tih redova tamo. Da je pogledao
sadraj ovog lana sam predlaga, pa i ako je to propustio, da je pogledamo sadraj
obrazloenja sam predlaga, primetio bi da ovako neto apsolutno ne moe da se usvoji.
Ovaj stav ako bi se obrisao izgubio bi se osnov za adresiranje tog stava u jednom i
drugom stavu koji se u izbornom tekstu nalaze nakon njega.
Ovo se, dame i gospodo, apsolutno ovako ne radi i odatle moja ocena onom
neozbiljnom i povrnom odnosu, a na nju bih dodao jo jednu, na hronini nedostatak
oseaja, potrebe da se potuje istina prilikom obraanja u Narodnoj skuptini Republike
Srbije, to je moda za najveu zabrinutost danas. Hvala lepo.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Milan Novakovi.
MILAN NOVAKOVI: Potovani predsedavajui, uvaena ministarko sa
saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlaem svakako da se ovaj
amandman odbije.
Zarad istine, hteo bih samo da graane podsetim na jednu istinu u Novom Sadu,
gde gradska vlast od 2008. do 2012. godine ona nije vodila rauna o legalnosti i o sledu
papira, uopte neophodnih za izgradnji infrastrukturnih projekata. Mnogo projekata ovde
bih mogao da navedem u Gradu Novom Sadu, za koje apsolutno gradska vlast nije imala
potrebnu dokumentaciju, ali je bilo vano da se unapred prebace avansi, raznim
borovicama, neborovicama, to ministarka jako dobro zna kakvi probleme smo imali
kada smo doli na vlast u Novom Sadu 2012. godine i dan danas trpimo te posledice.
Stoga, hou da kaem da ukoliko vlast u Novom Sadu, tada pokazivala graanima,
da moe bez papira da se gradi, da se radi, a pogotovu to je bitno sutinski
infrastrukturni projekti za koje je potrebno, mislim, pre svega, planska dokumentacija da
bi se znalo ta se radi, koliko kota na osnovu projekata, pa tek onda da se po fazama
plaa, vano je bilo da se prebacuju avansno novci borovici 400 i neto miliona i da ne
nabrajam itd.
U svakom sluaju, ovaj zakon je dobar i on eli naim graanima, koji veina je
stvarala krov nad glavom, decenijama i ova vlast je prepoznala da eli da rei ivotne
probleme mnogih graana. Jednom se moralo presei i upravo hrabrost pokazuje ova
vlada da takve ivotne stvari rei i da konano ljudi i narod koji je svoj krov nad glavom
sticao mukom, dolazei i iz krajeva zahvaenim ratom i sve ono to se deavalo na
prostorima bive Jugoslavije, nali utoite u naoj Srbiji i zbilja jednom za sva vremena
da reimo ovaj problem.
S druge strane, legalizacijom objekata konano emo i prihod u budet moi i te
kako da uveamo, ne legalizacijom, ali svakako uplatom poreza, jel svi estiti graani
Srbije znaju da treba da plaaju i plaaju poreze, to se pokazuje iz prethodnog perioda, u
zadnje tri godine, da je i te kako povean broj uplata poreza, akciza itd. to se govori o
jednom odnosu prema dravi i o jednom odnosu vlasti prema dravi.
Svi mi, ukoliko ne budemo uvali nau dravu, i upravo ovaj zakon je taj koji
pokazuje, sa jedne strane interes prema graanima, a sa druge strane interes prema dravi.
Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.

Re ima narodni poslanik Zoran Anti.

ZORAN ANTI: Dame i gospodo, jednostavno ovaj amandman stavlja nege oko
700, 800 hiljada ljudi koji do sada nisu podneli zahtev za legalizaciju u situaciju da ne
mogu da pristupe legalizaciji. Iskreno ne znam kad je zadnji put napravljen satelitski
snimak na osnovu koga bi eventualno moda neko od njih i mogao da pristupi procesu
legalizacije, ali verovatno za veliki broj njih bilo bi onemogueno uopte da se proces
legalizacije izvri, jer osnov i uslov za to je, kao to rekoh, satelitski snimak, jer oni nisu
podneli dosad zahteva za legalizaciju, po starim zakonima.
Vlada je u obrazloenju zakona dala podatak da dosad ima negde oko 770.000
ljudi koji su podneli zahtev a da oko milion i po ima nelegalnih objekata. Prosta raunica.
Tako da vraanje unazad na neki nain obesmiljava ovaj zakon, i kao to rekoh, zakon se
donosi u ovom trenutku da bi se svi problemi koje smo dosad imali stavili, zavrili,
odnosno legalizovali svi objekti. Prema tome, nema nikakvog razloga da se vraamo u
2014, 2013. ili bilo koju godinu, a da se ono to je u meuvremenu uraeno stavljamo
pod tepih ili ostavljamo nekim buduim vladama ili nekim buduim generacijama da te
probleme reavaju.
Cilj je da se sve ono to imamo do ovog trenutka rei, da nakon toga krenemo sa
ozbiljnom primenom Zakona o planiranju i izgradnji i da ovakvih problema to je
mogue manje, teko je rei da ih neemo imati, jer na alost nekako se kod nas taj odnos
prema dravi nije naroito jak. Kada treba neto da oekujemo od drave svi smo jaki, svi
znamo koja su nam prava, ali obaveze esto umemo da zanemarimo to nije sluaj samo
u ovoj oblasti, to je moda deo naeg i mentaliteta. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodna poslanica Sonja Vlahovi. Odustali ste?
Re ima narodni poslanik Marijan Ristievi.
MARIJAN RISTIEVI: Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira to sam dirnut naporom da se od
kapi vode napravi jezero, da se od jedne travke napravi plast sena i da se od tri graevine
napravi politiki pokret ili stranka, ja sam i dalje pri tvrdnji da se ovakvi amandmani na
ovakav nain potpisan, proglase neurednim i odbiju. S toga, predlaem poslanicima da ih
ne usvoje jer bi doli u situaciju da neuredne amandmane, neuredno podnete prihvatamo.
Dirnut sam takoe njegovom diskusijom i borbom za siromane, s obzirom da se
po meni radi o tom naglom zaokretu jer je ovek za dve, tri godine promenio tri politike
stranke i dva udruenja. Bez obzira na toliko preokretanje dirnut sam ovom njegovom
borbom za siromane s obzirom da za vreme stranke biveg reima kada je on bio
pripadnik kao mali, nije bio jo preokrenut da se nije borilo protiv siromatva ve su se
borili protiv siromanih. Takoe sam siguran da su oni sa narodom delili dobro i zlo tako
to su sebi uzimali dobro, a narodu delili zlo.
Iskoristiu priliku da ponovim pitanje gospoi ministarki po pitanju bunara,
legalizacije bunara, jer nama na selu u poljoprivredi taj objekat puno znai, jer EPS nee
da nam prikljui elektrinu energiju ukoliko taj objekat nije legalan i to je veliki problem
na selu, pa bih molio u nekom buduem odgovoru da isto zbog ljudi koji ive na selu

znamo i da li e su u sklopu nekog objekta smatrati da je na poljoprivrednom gazdinstvu

legalizovan bunar ili e on biti kao poseban objekat posebno legalizovan. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Ristieviu.
Na lan 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Da.)
Izvolite, re ima narodni poslanik Milan Petri.
MILAN PETRI: Zahvaljujem.
U lanu 6. u stavu 4. miljenja smo da treba precizirati datum satelitskog snimka u
2015. godini. Mi smo tu stavili datum ba poslednji dan u 2015. godini, 31.12.2015.
godine. Mislimo da to ima dvostruko dejstvo, jer naime, na tom snimku se moe videti da
li je bilo i dogradnje odreenih objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju, naravno,
nakon podnoenja zahteva. Tako da, to kasniji snimak, ipak smatramo da ide u prilog
boljoj primeni ovog zakona. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Petriu.
Na lan 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi. Izvolite gospodine Markoviu.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, potovana ministarko, potovane
kolege poslanici, mi smo u ovom lanu 6. stav 4. prepoznali vau nameru da u narednom
periodu to aktivnije uete u ove poslove oko popisa nepokretnosti i ozakonjenja, ali
takoe smatramo da je ovaj pristup koji ste ovde ponudili nerealan i da nee biti mogue
da se sprovede u praksi zbog niza problema.
Mislim da oni koji su vam predlagali ovo, nisu uzeli u obzir sve probleme koji se
ovde javljaju oko geodetske uprave i oko ljudi koji rade na tim poslovima.
Na predlog je bio da se u stavu 4. gde se kae da se predmet ozakonjenja, objekat
za koji nije podnet zahtev za legalizaciju, u skladu sa ranije vaeim zakonom kojim je
bila ureena legalizacija objekata, znai da se izbrie ovaj deo koji je vidljiv na
satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim
ovim zakonom. Da se umesto te formulacije stavi formulacija - a za koji e zahtev o
ozakonjenju objekta biti podnet do 31.12.2015. godine.
Mnogo je poslanika danas govorilo o svim problemima koji se u ovim
procedurama ovde javljaju, ali je ono to je moda najvanije, upravo ta dobrovoljnost o
kojoj vi ovih dana govorite.
Mi smatramo da graani moraju da budu upoznati sa svim aktivnostima drave
koji se tiu njihovih objekata. Smatramo da je uz adekvatno obrazloenje i uz dobru
medijsku kampanju dovoljno da se graani jo jednom ukljue u ove procedure, u ove
procese, i da je dovoljno da se do 31.12. ove godine, ostavi rok da oni jo jednom
podnesu svoje zahteve. Da se kombinuje ta vaa namera za sve one objekte koji imaju
uslove i koji su snimljeni i postoje u ortofoto snimcima geodetskih uprava da se mogu
ozakoniti, ali oni graani koji ele da podnesu svoje prijave da budu u prioritetu. Hvala
vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Markovi.

Re ima narodni poslanik Branka Bonjak. Izvolite.

BRANKA BONjAK: Hvala vam gospodine predsedavajui.
Potovana potpredsednice Vlade i saradnici, pa mislim da prihvatanjem ovog
amandmana zapravo bi se moda dolo u suprotnost sa nekim od zahteva koji smo danas
uli, a to je da ova legalizacija i razgovor o ovoj legalizaciji koji traje ve par meseci, da
se time omoguava nesolidnim a da na brzinu u zadnjem momentu grade, te smatram da
bi ova formulacija trebala da ostane ovakva kakva je u zakonu, obzirom da bismo time
to eventualno predvidimo rok 31. decembar, zapravo bili u suprotnosti sa lanovima
zakona a to je da danom stupanja na snagu ovog zakona, svaki naknadno izgraeni
objekat ne moe biti ozakonjen.
Stvorili bismo jedan prostor od mesec dana kada bi stvarno svako pohitao da neto
izgradi i da nekim satelitskim snimkom sa kraja godine dobijemo neku ne odgovarajuu
sliku u odnosu na lanove zakona koji su propisani. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinkovi.
VLADIMIR MARINKOVI: Ja bih da podrim moju koleginicu Branku Bonjak
i prosto mi nije jasno da prethodni govornik, kolega iz DS za kog smatram da je veoma
racionalan i veoma struan, u jednom segmentu rasprave govori o bojazni da se, o
implementaciji samog zakona, sada se kroz predlog ovog amandmana trai neto to e
produiti, da ovaj zakon ne zaivi dan posle njegovog usvajanja. Tako da meni apsolutno
nije jasno ta opozicija u ovom domenu eli. Ako hoemo ozbiljno da se bavimo
politikom i ozbiljno da razmatramo ovaj zakon, moramo biti koncizni i znati ta elimo.
Zakonodavac i mi ovde u parlamentu i vi koji ste predloili zakon, tano kroz
Predlog zakona govorimo o tome ta elimo i na kakav nain neto elimo da reimo, a
ovde se radi o raspravama koje imaju u sebi mnogo kontradiktornosti, tako da apsolutno
mogu da kaem da ne razumem ta je sutina i poenta same kritike ovog zakona, kada je
jedan deo opozicije u pitanju.
Naravno, smatram da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Jovan Markovi, s mesta: Replika.)
Da li je pomenuto vae ime i prezime, gospodine Markoviu?
(Jovan Markovi, s mesta: Moje izlaganje jeste.)
Nije dovoljno samo vae izlaganje.
Re ima narodna poslanica Katarina Raki.
KATARINA RAKI: Hvala.
Podnoenjem jednog ovakvog amandmana, narodni poslanici koji su ga podneli
prosto su dokazali da su oni u stvari ti koji ele da nastave praksu kakva je u Srbiji bila
do sada u odnosu na objekte koji su nelegalizovani.
Kao to sam to rekla u naelnoj raspravi, ovo je jedan potpuno novi zakon,
potpuno novi pristup, potpuno novi nain za reavanje stvari. Znai, nema novih zahteva
za legalizaciju. Ovaj zakon graanima ne daje dobrovoljnost da biraju hoe li ili nee
legalizovati objekte. Graani e morati da legalizuju objekte i ovaj zakon im tako neto i
omoguava.

Ono to ste vi predloili jeste ponovno podnoenje zahteva, ponovno pomeranje

rokova. Nema vie toga i iz tog razloga smatram da je jedan ovakav amandman potpuno
ne prihvatljiv.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Gospodine Markoviu, morate da razumete da podnosilac amandmana obrazlae
zbog ega smatra da amandman treba biti prihvaen, a neko ko je protiv prihvatanja tog
amandmana on obrazlae zbog ega misli da taj amandman ne treba biti prihvaen.
Svako ima pravo da onda tumai neije izlaganje i kada bi svi onda imali pravo na
repliku, mi nikada ne bi zavrili jedan amandman, to morate da razumete.
Znai, morate biti pomenuti u negativnom kontekstu imenom i prezimenom da bi
ste imali pravo na repliku. Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Zoran Anti. Izvolite.
PREDSEDAVAJUI: Dame i gospodo, nema sumnje da i gospodin Markovi u
principu ima dobre namere da se rokovi skrate i cilj svih poslanika je da se to pre zavri
ovaj posao i s te strane sve je to u redu, puno pohvala.
Ali, predvia se jedna stvar da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai
dosadanji zakon i ovo to je moja koleginica rekla, nema vie zahteva, sada po sili
prilike graevinska inspekcija izlazi, odreuje reon.
U tom reonu snima objekte, podnosi zahteve za ruenje, odnosno nalog za ruenje.
Eventualno formiraju se komisije kojim e raditi taj posao jer je posao jako zahtevan,
morate da priznate.
Oekivati, mi bi faktiki, ovaj posao bi morali da odrade graevinski inspektori ili
te komisije, a ne graani pojedinano. U ovom trenutku mislim da je to nemogue. ak i
tehniki tek nakon usvajanja ovog zakona morae da se donesu verovatno izvesni
formulari u koje e sve to morati da se upie. Danas je ve 18, 19. novembar, za mesec,
mesec i po dana oekivati da e graevinske inspekcije to da zavre, jako teko ide.
Ja sam doao do nekog podataka od pre godinu dana da je bilo samo nekih desetak
graevinskih inspektora, recimo na nivou Republike. Oigledno je da mi konstantno
imamo problem sa inspekcijskim slubama i jako esto se govori o tome da nemamo
dovoljan broj inspektora u mnogim oblastima, pa i u ovoj oblasti. To je bio jedan od
razloga zato do sada ovaj proces nije iao bre i verovatno zato imamo i ovoliki broj
nelegalnih objekata.
S tim u vezi, sigurno i pred ovu Vladu predstoji i jedna ozbiljnija analiza u svim
oblastima moemo li te inspekcijske slube da ojaamo da bi smo mogli i zakone da
sprovedemo, bez obzira na ovaj Zakon o zabrani zapoljavanja, jer je oigledno da je to
neki vii interes.
Kada sve to saberete, namera da se to pre zavri ovaj posao je namera i Vlade.
Sasvim sigurno, s obzirom i na kaznene odredbe koje dotiu i graevinske
inspektore, mislim da emo imati jako brzo zavrenje ovih poslova i da emo u narednom
periodu stanje, kada su u pitanju, legalno izgraeni objekti, biti znatno bolje nego to je
do sad, odnosno bie jako malo ovih nelegalnih.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Da li elite, gospodine Markoviu, po amandmanu?

Re ima magistar Jovan Markovi, po amandmanu.

JOVAN MARKOVI: Potovane kolege poslanici, ja sam oekivao od vas da se
vi takoe ukljuite bar toliko da proitate i ove predloge koje smo dali i sam amandman.
Ja ne znam da li je ideja gospoi ministarki dola na pamet kada je obilazila
autoputeve, radove na autoputevima i obilazila radove iz helikoptera, nadgledala te
radove, da se ovako neto primeni ili je to bilo na osnovu saveta ljudi koji su se i danas
ovde ukljuivali u raspravu, ali ja sam hteo da kaem da je ovo u praksi neprimenjivo, da
ste trebali prvo da konsultujete ljude na terenu, ukljuujui i graevinske inspektora, da
ukljuite u debate i sve one ljude koji e ovo kasnije primenjivati, da vam kau da ovo
nije primenjivo. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Vladimir Orli.
VLADIMIR ORLI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Dakle, u najkraem, izgleda da se ovde nismo dobro razumeli. Sutina naih
zamerki, zamerki kojima se ja pridruujem sa svoje strane, je da se ovakvim predlogom
potpuno promauje jedna od osnovnih namera ovog zakona, potpuno promauje. I ono to
bi trebalo da bude jedan od najznaajnih rezultata ovog predloga, njegove primene u
praksi ve koliko sutra, na ovaj nain se potpuno anulira. Rekao bih da je re o
elementarnom nerazumevanju.
Inae, to se tie mogunosti da se zakoni utemelje na dobrim preporukama
realnosti i struke, vratio bih nas sve samo na trenutak na dan rasprave u naelu. Struka je
konsultovana, njena miljenja su uvaena. Struka ovo predloeno podrava.
Kada priamo o realnosti, ko ako ne predlaga ovog zakonskog reenja uvaava
realnost na najbolji mogui nain? Ako ne elimo da reimo problem koji je realno
prisutan, onda moemo da se bavimo nekim generalnim priama bez ikakve sutine,
poente i poruke, kao to neki danas uporno pokuavaju ceo dan. ta je rezultat, pitam
vas? ta je rezultat? Da ostanemo u problemu koji pokuavamo da reimo ili da ga
reimo jednom kako treba i konano.
Milion i 500 hiljada objekata, samo razmiljate o redu veliine onoga o emu
priamo danas i bie vie nego jasno da li treba da se ovim bavimo ozbiljno ili onako
kako neki uporno rade. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko urii i
Slobodan Homen.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik Slobodan Homen.
SLOBODAN HOMEN: Koristim vreme ovlaenog predstavnika. Gospoo
ministarka, dolazimo do, ja mislim, sutinske take ovog zakona, a verujem da svi elimo
da ovaj zakon uspe, bez obzira na dananje i lutanje o temi, na razne politike
kvalifikacije kojima zaista mislim da nije bilo mesto, ali da ne bih ja to isto radio, da se
vratim na sam tekst zakona.
Sami ste rekli, gospoo ministarka, da je ovo peti ili esti zakon, ve sam ja i
zaboravio, i da nijedan nije bio uspean, i to ne samo da nije bio uspean, nego je

injenica da je bio sve vei i vei broj divlje i nelegalne gradnje. Zakljuili smo svi
zajedno da je to nevezano od toga koje bio na vlasti i da je za ovaj zakon sutinski izazov
da li e uspeti to da sprei.
Ono kako ja vidim, a mislim, sloiete se samnom, da je sutinski problem to su
graani do sada uvek oekivali, a pokazalo se da je tano, priam o onim graanima koji
ele da zidaju mimo zakona, uvek kau nema problema, sad u ja lepo da zidam, a
sigurno e ova ili neka nova vlada doneti novi zakon. To tako traje 30 godina i graanima
smo, tom delu graana koji tako razmiljaju, dali za pravo. Evo, donosimo jo jedan
zakon, a rezultata nema nigde, odnosno broj nelegalnih objekata raste li raste i sad je
negde na milion i po.
Upravo zbog toga sam podneo amandman od koga, verujem, zavisi uspena
primena ovog zakona. Nemojte da dozvolimo da ljudima koji sluaju raspravu danas i
danas divlje zidaju i viu pourite, usvojie zakon za koji dan, legalizujte svoje objekte,
jer oni koriste dobru volju Vlade, kompromise koje je ministarka predloila, dobru volju
svih nas. Kaem, hajde da se jednom, i neka napravi nepravda, ali da im se prui prilika
da legalizuju objekat, pa po niim cenama, bez obzira to zakon nisu potovali.
Gospoa ministarka je najavljivala ovaj zakon zadnjih est, sedam, osam meseci.
Isto je tako neko sedeo i sluao najave kroz novine i rekao odlino, ide novi zakon,
hajde da zidamo.
Sutina mog amandmana je samo da ne dozvolimo legalizaciju posle januara 2014.
godine, ne da ne mogu da se podnesu zahtevi ko nije podneo, neka podnese zahtev,
nikakvih problema nema ko je zidao ranije, ali objekti koji su zapoeti posle 29. januara
2014. godine, nemojte da im damo da se legalizuju. Mislim da bi to bilo fer i poteno, jer
priamo o ljudima koji u velikoj veini zloupotrebljavaju najave donoenja novog
zakona.
To ne mora biti 29. januar. Ja sam neodreeno dao predlog kroz amandman, u
2014. godini, jer siguran sam da postoji satelitski snimak, a to je bio u prvom nacrtu
zakona, a ministarstvo je predloilo nekog datuma 2014. godine. Ako bi se tako sada
postupilo prilikom ovog zakona, onima koji ele nelegalno da grade bilo bi jasno da ako
se bude donosio sledei zakon, moe se ticati procedura, olakavanja, iznosa novca, o
emu priamo, to je sada povoljnije, ali nee se dati novi rok za legalizaciju.
Ako svakim zakonom damo novi rok za legalizaciju, a sada po ovom zakonu za
ozakonjenje, ja mislim da je ovo borba u kojoj ne ova Vlada, nego nijedna vlada nikada
nee uspeti da pobedi.
Molim vas da dobro razmilite. Ne mislim da je to veliki broj objekata, a mislim da
je poruka sutina i da ako to primenite i usvojite ovaj amandman, zaista, moete ostati
upameni kao ministar koji je neto ozbiljnije uradio na ovom polju. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Goran Kovaevi.
GORAN KOVAEVI: Ovo jeste zakon o ozakonjenju i Zakon o legalizaciji. On
se svakako tie oko milion i po bespravno podignutih objekata. Ali, istovremeno, iako se
to ne vidi nigde u zakonu, ovo je i abolicija dravne administracije, odnosno onog njenog
dela koji nije vodio rauna o izgradnji u prethodnih 30, 20, 50, 80 godina.

Mi pored objekata koje pokuavamo da uvedemo u zakonsku normu, istovremeno

vrimo aboliciju institucija koje su bile direktno i iji smo mi nadreeni. Ovo je praktino
dvosmeran zakon, iako ne govorimo ni danas, ni u naelu i tom problemu.
Definitivno je jasno da mora da se prestane sa ovakvim vidom ponaanja o
izgradnji objekata u Republici Srbiji. Da li je taj datum 29. januar 2014. godine ili je to
datum stupanja na snagu ovog zakona, svakako, to su periferne stvari. Poruka koju mi
kao Skuptina treba da poaljemo je da je ovo kraj jednog naina funkcionisanja, pri
emu menjamo nain izdavanja graevinske dozvole i sve to je u skladu sa izmenama
ovog zakona, gde je samo ovaj zakon jedini i jedinstven i da o njemu raspravljamo, on ne
bi imao nikakvog efekta. Prosto, mi emo u paketu razliitih zakona koji e olakati
izgradnju omoguiti svima da do graevinske dozvole dolaze, uopte da mogu da dou,
da dolaze bre, a samim tim se nadamo da nee vie biti potrebe za bespravnim oblikom
gradnje u bilo kom obliku.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik Branka Karavidi.
BRANKA KARAVIDI: Zahvaljujem.
Mi smo na ovaj lan na stav 5. uloili amandman. Stav 5. kae da satelitski snimak
iz stava 4. ovog lana mora biti dostupan na uvid graanima u elektronskom obliku na
internet stranici ministarstva nadlenost za poslove graevinarstva. Mi smo dodali posle
rei: graevinarstva rok: najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
U obrazloenju odbijanja amandmana kae se amandman se ne prihvata obzirom
da ne moe da se garantuje da e do 31. decembra 2015. godine biti omoguen uvid u
elektronskom obliku na internet stranici Ministarstva graevinarstva itd, a isti e biti
dostupan im se za to steknu tehniki uslovi.
Ovih dana sam pratila medije i videla sam izjavu nekog iz ministarstva, gde se
izmeu ostalog kae da svaki pokuaj nelegalne gradnje posle usvajanja ovog zakona
bie spreen izradom satelitskih snimaka, koji e biti napravljeni na dan stupanja na
snagu zakona. Ako znamo da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja
u Slubenom glasniku, neka to bude, recimo, ponedeljak, to je 23. novembar, mene
interesuje zar ministarstvo ne moe da do kraja godine, recimo, od 23. do 31. januara
postavi to na svoj sajt?
Mislim da je to izuzetno vano. Tu bi se pokazala i ozbiljnost Ministarstva, a i svih
nas da graanima pruimo informaciju, odnosno da im damo na uvid sve ono to uspeli
da tim snimkom vidimo.
Drugi deo naeg amandmana se odnosi na stav 6a, koji smo mislili da dodamo
posle stava 6, i on glasi: Sadraj evidencije, kao i postupak popisa objekata iz stav 6.
ovog lana, propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Vi kaete da je ta tema obraena u lanu 46. koji je u vezi sa lanom 7. Meutim,
nekako nam se ini loginim da posle stava 6. koji kae: Popis i evidenciju nezakonito

izgraenih objekata iz stava 4. ovog lana sprovodi jedinica lokalne samouprave ide stav
koji kae: Sadraj i evidencije, kao i postupak popisa objekata iz stava 6. ovog lana,
propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Znai, elela bih od vas, gospoo ministarka, da saznam ta znai to kad se steknu
tehniki uslovi? Da li je rok od recimo 40 dana do kraja ove godine dovoljan da se steknu
tehniki uslovi, da se satelitski snimci nau na internet stranici Ministarstva?
Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
Izvolite, gospoo Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Moda nije na pravi nain reeno, kada je reena re
tehniki uslovi. Odnosi se, pre svega, na kraj budetske godine, na sprovoenje javnih
nabavki, dakle na nain nabavke samih satelitskih snimaka. Zbog toga stoji ovakvo
obrazloenje.
Znai, svakako kada satelitski snimak bude u potpunosti plaen, staviemo mi to
svakako na sajt Ministarstva, bez brige, ali, re tehniki nije u redu u obrazloenju.
Odnosi se zaista na proces, sam postupak sprovoenja nabavke satelitskog snimka.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodna poslanica Branka Karavidi, po amandmanu. Izvolite.
BRANKA KARAVIDI: Zahvaljujem.
elela bih samo da znam da li je izjava nekog iz Ministarstva u kojem se kae da
e satelitski snimak biti napravljen na dan stupanja na snagu zakona i objavljen odmah
istinit ili ne? Znai, da li je ta izjava nekog iz Ministarstva verodostojna ili ne?
Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima ministar dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Da ne bi bilo zabune, pre svega, zbog graana Srbije,
ja sam videla isto to, pogreno interpretirana izjava. Nije ta izjava. Postoje ve uraeni
satelitski snimci, a mi emo sada da vidimo kada je to najbolje da ih nabavimo. Dakle,
izjava koju ste sad proitali nije tako ni reena.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Narodni poslanik Suzana Spasojevi, podnela je amandman kojim se predlae da
se posle lana 6. doda novi lan 6a.
Da li neko eli re? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na lan 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi.
Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, to se tie lana 7. on otvara ovu
temu i pitanje oko popisa nezakonito izgraenih objekata i u 2. stavu kae se da popis
sadri zone i dinamiku vrenja popisa po zonama.

Mi smo smatrali da je mesto i vreme da ovde iza ove formulacije predloimo da

krajnji rok za zavretak popisa bude, umesto kasnije predlaganih 12 meseci, 24 meseca.
Imajui u vidu kapacitete sa kojima raspolau lokalne uprave, odnosno imajui u vidu
probleme sa brojem, pre svega, graevinskih inspektora, o tome smo govorili u naelnoj
raspravi, imajui u vidu da oko 300 graevinskih inspektora u Srbiji ne moe za 12
meseci popisati sve objekte i one koji su podneli zahteve i oni koji nisu podneli zahteve,
predlaemo da ovaj rok bude u ovom lanu definisan i da on podrazumeva aktivnosti oko
popisa u trajanju od 24 meseca.
Ministarka Mihajlovi je ovih dana nekoliko puta izjavljivala kako e u stvari
lokalne samouprave moi da formiraju i posebne komisije i posebne timove koje e initi
struni ljudi iz javnih preduzea, iz javnih uprava, iz javnih ustanova, itd.
Meutim, mi smatramo da je to nedovoljno. Smatramo da je ova politika Vlade
koja je ila u pravcu da se smanjuju plate zaposlenima u javnom sektoru dovela do toga
da postoji neinteresovanje, da postoji nezainteresovanost, da je teko angaovati te ljude
da budu odgovorni na svojim poslovima i da i u ovoj varijanti prevazili mogunosti
lokalnih uprava. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Marko Atlagi.
MARKO ATLAGI: Potovani predsedavajui, samo dve reenice elim, da ne bi
zabune bilo.
Predlaem da se amandman odbije, jer smatram da je rok potpuno dovoljan za
okonanje ovoga vanog posla, osim ako jedan od predlagaa amandmana nije imao na
umu svoj veliki panjak na Vraaru kod Hrama Svetog Save.
Ono to je najvanije, Vlada eli da uvede red u graevinarstvo i stavi taku na
nelegalno izgraene objekte koji e biti legalizovani, ne kao to prethodnik ree da nee
moi graani, po najniim cenama u istoriji drave Srbije, ak jeftiniji, nego prethodni
zakon, 287 puta. Izraunao sam, tano e biti jeftiniji. Prema tome, oni su tako rei, hajde
da kaem po reniku naih graana, dabe. Hvala lepo.
Predlaem da se amandman odbije.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Jovan Markovi, s mesta: Replika.)
Zato, gospodine Markoviu?
Vi ste iz Uica. Ne mogu nikako da vas uklopim sa panjakom na Vraaru.
(Jovan Markovi, s mesta: Rekao je da imam panjak na Vraaru.)
Gospodine Markoviu, da bi vam bilo jasno, na lan 7. amandman su zajedno
podneli narodni poslanici Jovan Markovi i Dragan utanovac.
Morate razumeti da je prethodni govornik mogao da govori o jednom ili drugom
predlagau amandmana i ne moete automatski da tumaite da je tako neto reeno vama.
(Jovan Markovi, s mesta: Poslovnik.)
Pogotovo ako niste iz Beograda, ako nemate nikakve veze sa Vraarom, ne
razumem kako onda elite da ja vas poveem sa Vraarom.
(Jovan Markovi, s mesta: Poslovnik.)

Ne moete, gospodine Markoviu, morau opet da vam oduzmem dva minuta,

tako da vie neete imati vreme poslanike grupe, ako pokuate da zloupotrebite
Poslovnik.
Potpuno je jasno da se ovo nije odnosilo na vas i ja ne mogu na bilo koji nain da
vam dam repliku na osnovu toga.
Da li i dalje insistirate?
Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovani predsedavajui, pozivam se na lan 107.
Poslovnika Narodne skuptine, stav 2. koji govori o korienju uvredljivih izraza u
raspravi. Pokuau i pored svih rizika i neuvenog pristupa koji ste danas imali prema
meni u ovoj diskusiji da vam obrazloim da moda niste uli da je kolega upravo rekao
da prethodni govornik ima panjake na Vraaru. Ja sam govorio o amandmanu, a on je
rekao kako se ja vodim kao vlasnik nekih panjaka na Vraaru.
Kolega Ristievi do njega sve vreme pokazuje, verovatno, zgradu Narodne
biblioteke na Vraaru, te je (Iskljuen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu, ja verujem da vi namerno ne
govorite neistinu. Ja verujem da niste paljivo sluali.
Znai, prethodni govornik ni u jednom trenutku nije pomenuo da prethodni
govornik, nego jedan od podnosilaca amandmana, a vi niste jedini. Ja sam vam ve rekao
da vi niste jedini podnosilac amandmana, nego ste podneli amandman zajedno sa
narodnim poslanikom Draganom utanovcem.
(Jovan Markovi, s mesta: Ako je tako...)
Ja sada moram da vam uzmem dva minuta, jer ste zloupotrebili Poslovnik,
pokuavate na neki nain da zloupotrebite javljanje po Poslovniku.
Ja to sada neu uiniti, jer su vam ostala samo dva minuta, ali vas molim da
paljivo sluate ono to govore, u ovom sluaju to je govorio narodni poslanik Marko
Atlagi i ako hoete da ubedite bilo koga u ovoj sali, kada je pomenut panjak na
Vraaru, da se to odnosilo na vas, mislim da niko od narodnih poslanika nee u tom
poverovati.
(Jovan Markovi, s mesta: Da li mogu da kaem?)
Ne, ne moete. Da li imate vi gospodine Markoviu panjak na Vraaru?
(Jovan Markovi, s mesta: Jel mogu samo da kaem?)
Vi ste ve rekli da nemate i onda vas molim nemojte da se pronalazite u diskusiji
gospodina Atlagia.
(Jovan Markovi, s mesta: Jel mogu da priem da vam kaem?)
Izvolite.
Re ima narodi poslanik, izvinjavam se pre toga prednost ima potpredsednik
Vlade dr Zorana Mihajlovi.
Izvolite, gospoo Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Hvala vam.
Poto svo vreme govorimo o tome da li lokalne samouprave mogu ili ne mogu da
ozakone, odnosno da li mogu da sprovedu ovaj zakon i upravo pomenuti poslanik je ovde
pokazivao neko reenje Ministarstva graevinarstva iz 2012. godine i to reenje kojim

navodno Ministarstvo zaustavlja ruenje kod jezera Vrutci, naselje Banja, da ne bude
zabune zbog graana Srbije.
Prvo lokalna samouprava pod vostvom tadanjeg, a danas poslanika gospodina
Markovia je dala prvostepeno reenje za kamp prikolice koje uopte nisu predmet
graevinske inspekcije za poetak i to je bio razlog zato je Ministarstvo ponitilo
reenje, jer je njihov graevinski inspektor radio neto iz resora komunalnog inspektora.
Da li je to bilo vie sa namerom ili sa neznanjem ne znam, mislim da ima i jednog
drugog. Iz tog razloga je naravno Ministarstvo u skladu sa zakonom kako je i radi,
ponitilo reenje.
Dakle, kamp prikolice nisu u nadlenosti graevinske inspekcije, to sam sigurna
da se zna. Prema tome, Ministarstvo nije zaustavilo ruenje, jer je to morao da uradi pre
svega komunalni inspektor. Dakle, samo zbog toga da ne obmanjujete javnost,
Ministarstvo je uradilo u skladu sa zakonom, a grad koji ste vi vodili danas ima preko
10.000 nelegalno izgraenih objekata i vae inspekcije koje su bile u vaoj nadlenosti
nisu znale praktino svoj posao, a moda je to bila i namera da tako neto poaljete u
prvom stepenu na drugi stepen, da znate sigurno da e Ministarstvo uraditi u skladu sa
zakonom poto vi niste i da e to vratiti, da e neki moda vai prijatelji ostati tamo u tim
svojim kamp prikolicama. Samo toliko.
PREDSEDAVAJUI (Veroljub Arsi): Re ima narodni poslanik Katarina Raki.
Izvolite.
(Jovan Markovi, s mesta: Replika.)
Replika, na osnovu ega kolega?
(Bala Boovi, s mesta: Rekla je gospodina Markovia.)
Pravo na repliku magistar Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovana gospoo Mihajlovi, vidim da vrlo brzo vae
slube rade, da imate vrlo veliki broj saradnika bilo bi dobro kada bi se i oni ukljuili da
u narednom periodu reavaju probleme ljudi, a ne da na ovakav nain svi zajedno
zamajavate graane.
Ja odgovorno tvrdim da naa reenja iz 2011. godine, 2010. godine koja smo kao
Gradska uprava donosili da su bila po zakonu i nikada nisam imao nameru da se meam u
rad institucija, pogotovu ne da vrim pritisak na graevinsku inspekciju ili na bilo koju
drugu inspekciju. Verujem da su ti ljudi radili posao po nalogu Gradske uprave i Vea
gradskog kako treba i potpuno je neprihvatljivo da na ovakav nain abolirate ili branite
odluke Vlade i ministra koji je bez reenja Gradske uprave, bez saglasnosti u Uicu davao
reenja o legalizaciji objekta koji se nalazio u prvoj zoni sanitarne zatite akumulacije
Vrutci, i to se deava upravo nekoliko meseci pre velikog zagaenja.
Kako je on to radio u to vreme neodgovorno, tako ste vi kasnije izjavljivali da sam
ja taj koji je krao ribu iz jezera Vrutci i to je uslovilo pojavu algi u neko doba. Ta vaa
izjava je toliko neodgovorna da to proizvodi ogromne tete i posledice ne samo za
problem koji se reava u Uicu, nego za rad institucija.
Ona u svakom sluaju nema nameru da rei problem nego da sakrije
neodgovornost svih onih ljudi koji su doli posle 2012. godine na vlast u Uice i koji ne

znaju niti da rade te poslove, ni ta im je uloga, ni ta je ingerencija, a kamoli kako e da

ree problem zagaenja vode u jezeru Vrutci.
Vi ste njih sakrili, kao to danas krijete i to to su radili vai prethodnici u tom
periodu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlovi, izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da ne bude zabune jo jedanput.
Moda je stvarno neznanje kod vas, to mogu da razumem. Kamp prikolica nije u
nadlenosti graevinske inspekcije, nije smela ni biti u vae vreme. Ali, u vae vreme kod
vas jeste pa je zato reenje poniteno iz dva razloga. Jedan je formalne prirode zato to
ste po zakonu bili duni da sasluate stranku, a drugi je zbog toga to lepo, i to vam ak i
u obrazloenju pie, pa, poto ste to pokazivali evo i ja pokazujem i mogu svi da
pogledaju pie lepo, izmeu ostalog - ako se objekat gradi ili je njegovo graenje
zavreno bez graevinske dozvole lanom 2. stav 1. Zakona je propisano da je objekat,
molim vas posluajte ovo - graevina spojena sa tlom.
Znate, kamp prikolica nije graevina spojena sa tlom. Pa, u tom smislu nije u
nadlenosti graevinske inspekcije, neko komunalne. Znai, pretpostavljam da je
neznanje. Ne bi nikako bilo dobro da je bila namera pa je iz tog razloga i Ministarstvo
ponitilo reenje prvog stepena i to stoji ovde i moemo ga pokazati svima i staviemo ga
sad i na sajt da se to vidi. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Kolega Markoviu, nemate sada pravo na repliku.
Re ima narodna poslanica Katarina Raki.
KATARINA RAKI: Hvala.
Ja bih da se vratim na amandman i to na jedan jako lo amandman, kojim su
predlagai samo nastavili praksu onu koju su do sada radili, praksu traenja od graana
da podnose nove zahteve. Evo, ovim predlogom jednog ovakvog amandmana oni ele da
poveaju rok sa 12 na 24 meseca.
Prvim predlogom zakona rok je bio est meseci da inspekcije naprave popis
nelegalno izgraenih objekata, za ta smatram da je bilo sasvim dovoljno. Opozicija nije
verovala ni da e se u Srbiji graevinske dozvole donositi za 28 dana, pa je u Srbiji tako
neto danas mogue. Za 28 dana se dobijaju graevinske dozvole.
Tako, da hajde da pustimo da praksa pokae kako e se ovo pokazati na terenu. to
kako su oni radili sude milion i po nelegalnih objekata, tako da smatram da o jednom
ovakvom amandmanu ne trebamo ni diskutovati. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Da li jo neko eli re po ovom amandmanu? (Ne.)
Na lan 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skaldu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Re ima narodna poslanica Biljana Hasanovi Kora.

BILjANA HASANOVI KORA: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.

lan 7. govori o popisu nezakonito izgraenih objekata i mi smo uloili
amandman na stav 2. tako da se on menja i glasi program propisa sadri zone i
dinamiku vrenja popisa po zonama.
Naime, stavom 2. iz Predloga zakona predvieno je da popis sadri zone i
dinamiku vrenja popisa po zonama. Imajui u vidu da je stavom 1. lana 7. propisano da
se popis nezakonito izgraenih objekata iz lana 6. stav 4. ovog zakona vri prema
programu propisa po zonama, odnosno celinama koji na predlog Graevinske inspekcije
donosi naelnik optinske odnosno graevinske uprave. To smo i amandmanom predloili
da se precizira da je neophodno da program propisa, a ne popis sadri podatke o zonama i
dinamici vrenja popisa.
Mislim da ovim amandmanom koji smo podneli kolege iz poslanike grupe
BORIS TADI SDS, ZZS, ZS i koji ste prihvatili na nae zadovoljstvo, smo pokazali
da zaista imamo elju da se pobolja tekst zakona, da se preciziraju neke odredbe, da se
otklone suprotnosti ako postoje izmeu stavova i razliitih lanova, jer nam je bitno, ne
toliko da pomognemo Ministarstvu u izradi zakona, nego nam je bitno da zakon bude
dobar, jer e se primenjivati na veliki broj graana.
Zato je neophodno da bude precizan, doreen, jasan, bez mogunosti razliitih
tumaenja.
(Predsedavajui: Vreme.)
I zato jo jednom apelujem da razmislite i o ostalim naim amandmanima.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Samo da obavestim narodne poslanike, da saglasno lanu 27. i lanu 87. stavovi 2.
i 3. Poslovnika Narodne skuptine, obavetavam vas da e Skuptina danas raditi i posle
18 asova zbog potrebe da Narodna skuptina to pre donese akte iz dnevnog reda ove
sednice.
Da li jo neko eli re po ovom amandmanu? (Ne.)
Na lan 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Goran iri, Bala Boovi i mg Aleksandra Jerkov.
Da li neko eli re? (Da.)
Re ima narodni poslanik, prvi se javio kolega Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem predsedavajui, dame i gospodo uvaeni
graani, lan 7. je sporan, prevashodno iz razloga koji smo navodili na samom poetku
ove diskusije.
Ovo jeste delimino pravilno reenje i mi smo iz tog razloga omoguili da
inspektor dobije mogunost da izvri popis svakog bespravnog objekta za svoju zonu
kako bi mogao pravednije da donese reenje o ruenju za sve objekte ako oni ne mogu
biti predmet, kako vi kaete, ozakonjenja. Iz tog razloga smatramo da je ovo reenje
pravedno.
Vidim da je velika nervoza i kod ministarke Zorane Mihajlovi kada god se
spomene graevinska mafija. Mislim da nema razloga za tim. Kod delimino pravednih
reenja gde samo mafijai i tajkuni mogu sebi da legalizuju, uz jako sitan novac, ono to
su protiv zakona gradili na desetine hiljada kvadrata. Ja sam vam rekao i tano o kojim

objektima se radi na Zlatiboru, a mogu da priam i o Beogradu i Novom Sadu i ostalim

gradovima i optinama. To je zapravo razlog donoenja ovoga zakona.
Omoguili ste graevinskoj mafiji da legalizuje ono to se nikada nije moglo
legalizovati. estitam vam na tome. Ovo je va etvrti koruptivni zakon. Mislim da e te,
odnosno da neete imati tu mogunost nakon sledeih parlamentarnih izbora, jer ono to
ste vi omoguili tajkunima i ono to ste vi omoguili onima koji su nelegalno gradili svih
ovih godina, to nikada ni u jednoj zemlji nije bila praksa i ovo je prvi put.
Da se razumemo to nisu radili ni ministri pre vas, pa ni Velimir Ili. Vi ste prva
ministarka koja je to dozvolila. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Re ima ministar dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Sve dok ne odgovorite na pitanje, zato niste sprovodili
zakon deset godina, zato niste uhapsili sve one i podigli krivine prijave koji su gradili
nelegalno, zato ste selektivno primenjivali zakone koje donosi sadanji va ministar u
senci - prosto nema svrhe razgovarati.
Jo jedna stvar, zanimljivo je, rekli su mi da ste zavrili pravni fakultet, to to vi
govorite, zaista ima malo veze sa onim to se nalazi u zakonu i jo zanimljivije iznenaena sam koliko ne umete ak ni da proitate zakon, a kamoli da ga tumaite.
(Bala Boovi, s mesta: Replika.)
PREDSEDAVAJUI: Po kom osnovu kolega Booviu?
Replika?
(Bala Boovi, s mesta: Postavila je pitanje.)
Postavljala je pitanja? Pa, nije vama traila, nije postavljala pitanje poslanicima,
nego ministru koji sedi u hladu.
Re ima narodni poslanik Aleksandar Jovii. Izvolite.
ALEKSANDAR JOVII: Hvala uvaeni predsedavajui.
Ja bih voleo da ujem ta imena po Novom Sadu, Beogradu itd. od uvaenog
kolege sa druge strane s obzirom da mi kada iznosimo argumente postoje imena i
prezimena, postoje imena firmi i tano se moe utvrditi ko je u ovoj zemlji bahato gradio,
a da im je to omoguilo ba vae nezakonje jer ste vi imali etiri ili pet vaih zakona, a
mislim da ih je bilo etiri, koje ste usvajali svojevremeno dok ste imali svu vlast u ovoj
zemlji, pa nikada nisu primenjivani i ba u to vreme je carstvo nelegalne gradnje
podignuto npr. na optini Palilula, najveoj teritorijalnoj beogradskoj optini koja ima
skoro 180 hiljada stanovnika.
Ljudi svakoga dana, uvaena ministarsko, uvaeni predsedavajui, se isuavaju
ko su ti tajkuni koji tako grade brzo i uurbano. Ako vidite da imate 25 hiljada kvadrata
za gotovo etiri do est meseci na levoj obali Dunava, kada govorim o Krnjai, Koteu i
Bori, ko su ti tajkuni? Da li oni koji idu i ispijaju kafe u optini Palilula u Takovskoj gde
imate koaliciju, a izmeu ostalog imate predsednika iz DS od 2000. godine ve? ta
radite i kako zastraujete ljude i vi ste poslednji ovek koji moe o tome da pria.
Da sam na vaem mestu, a nikada neu biti na vaem mestu, jer nikada ne bih
mogao da podravam politiku koju je vaa stranka sprovodila, a oigledno nastavlja i
danas da je sprovodi na lokalu i u pokrajinskoj vladi, gde jo imate vlast, ne bih se ni
pojavio danas u ovoj Skuptini i na ovoj sednici, jer inite vie tete za ono malo ljudi

tamo to elite da zatite, a zatiti ih neete jer u Srbiji e se potovati zakoni, znae se ko
je ta radio i kako radi i dan danas i mislim da je to nae pravo.
Videli ste ove slike, ne znam koji je novinski list, nije ni vano, neemo ni da
pokazujemo, objavio ta se deava na optini sa koje ja dolazim kao narodni poslanik,
optina Palilula.
Iskoristiu vreme, mogao bih rei i vezano je za ovu temu, jer e biti jo gradnje
na toj optini naravno u budunosti, ali potpuno poteno, odgovorno, legalizovano,
ureeno, kao to Palilula, kao to Beograd treba i da bude. I mi se za to zalaemo i
borimo.
Dok se sa jedne strane, poto ste malopre rekli da postoje tajkuni, ja ne mislim da
milion i po hiljada ljudi koji nisu legalizovali objekte da su to tajkuni. To je na narod
kome mi moramo da omoguimo cenu koju oni mogu da plate i da uemo u proces
ozakonjenja, da drava od toga ima korist a da ljudi konano dobiju svojinu i kau da je
to neto njihovo to su napravili.
Ja se seam i 2006. 2007. 2008. godine koliko su ljudi bili u strahu koliko ete da
podignete legalizaciju i koliko e to da kota. Danas je to primereno primanjima.
Izvinjavam se, ako moe malo panje.
ta hou da kaem, od Palilule koja je zaista jedna potencijalna optina u
Beogradu poto ste se te teme dotakli, gde niste za 15 godina uveli jednu liniju na levoj
obali kanalizacije, gde niste reili infrastrukturu, gde niste omoguili ljudima da est
kilometara vazdunom linijom od ove Skuptine imaju elementarne uslove u 21 veku, vi
neto priate i vi nekoga optuujete.
Da ste po jedan centimetar dnevno uvodili kanalizaciju i menjali azbesne cevi u
Krnjai do sada biste zavrili. Jedan centimetar, a ne da imate neke ozbiljnije radove.
Niste se time bavili. Najlake vam je bilo da reketirate ljude. Najlake vam je bilo da onu
sirotinju to podigne jednu plou jedva uzmete 200, 300 ili 500 evra da mu to ne sruite.
Kako vas nije sramota?
Ne priamo mi o ozakonjenju, niti optuujemo ljude koji nisu platili, nisu ni mogli
zato to im niste ni omoguili, a kada priamo o ovom zakonu nigde nisam, a poto se za
razliku od vas kreem meu graanima, uo primedbu da je to skupo, da je to papreno ili
da je to skidanje koe sa lea. Niko nije rekao, ali to je ova Vlada omoguila i ovaj zakon
e se potovati i primenjivati, ali emo se obraunati sa onima koji su imali sve mogue
privilegije da rade i da grade ko kako hoe i zaista mi je udno zato va ministar u senci,
ini mi se MUP, je li tako, poto je bio izvanredan dok je vodio realno Ministarstvo
odbrane, zato ne uestvuje u ovoj raspravi?
ega se taj ovek plai i od ega on bei ili je oigledno zauzet, moda imate
sednicu? Ne znam, nisam u toku.
Jo jednom elim da kaem svima da niko ne naseda na provokaciju ili na zamenu
teza od strane biveg reima i onih koji danas neodgovorno vode pokrajinsku vladu, jer ja
sam bio svedok velike pljake i velike korupcije, kada govorimo o graevinskom
zemljitu, to je otetilo nas za osam miliona evra samo u gradu Beogradu, kada ste
omoguili da se na Slaviji, na najatraktivnijoj i najskupljoj lokaciji u Beogradu, neto iz
ekstra zone prevede u drugu ili u treu zonu, kao da je u pitanju Ova ili Padinska Skela,

da se izbegne ono to dravi sledi i ovom narodu, da biste omoguili ba tima, a taj
termin esto koristite, tajkuni, da rade ta god hoe u Beogradu i u ovoj zemlji.
Ta praksa je zavrena i ovim elim da zavrim. Znam da vama kao predstavnicima
biveg reima, gde je anarhija postojala i to je svakodnevno injenino stanje koje smo
mogli da vidimo s jedne strane, s druge strane, da omoguite mnogima da se obogate
preko noi, teko da prihvatite injenicu da mi elimo da napravimo sistem, da uvedemo
da se potuju zakoni u ovoj zemlji, kao to to radimo i kada govorimo o zaposlenima, da
oni koji su godinama za vreme vae vlasti bili u sivoj ili crnoj zoni, da danas budu
prijavljeni, da imaju sta, da imaju socijalnu zatitu i sve ono to im pripada, isto tako
elimo i kada govorimo o graevini, odnosno o graevinarstvu u naoj zemlji da se
potuju zakoni i da naa zemlja, odnosno na budet od toga ima koristi. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku na izlaganje prethodnog poslanika, narodni
poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
Dame i gospodo narodni poslanici, jednom je imala priliku danas efica
poslanikog kluba DS da objasni mladom kolegi ta su zapravo propisi do 800 kvadrata
je optinska nadlenost u Beogradu, preko 800 kvadrata, na alost ili na vau sreu,
gospoe Zorane Mihajlovi i gospodina Sinie Malog. To je adresa na koju treba da se
javite iz prostog razloga to hiljade i hiljade kvadrata nisu u optinskoj ingerenciji.
Nadam se da ete to nauiti ukoliko elite da se kandidujete za funkciju predsednika
optine Palilula.
Ono to je vano da se zna jeste da su i mostovi koje ste pominjali jedini mostovi
koje ete videti tokom vae Vlade, i most preko Ade i Zemun-Bora i izmeu Surina i
Obrenovca su mostovi koji dovoljno govore o vladavini DS. To su mostovi pravljeni ne
za DS, nego za graane, a ono to vi ovde pravite jeste desetine hiljada kvadrata na
Zlatiboru, Kopaoniku, Novom Sadu i Beogradu svojim lanovima srpske devianske
stranke.
Znam da je po malo zamagljen vidik iz DIPOS vila na celokupan problem loeg
ivota u Srbiji, ali, na alost, graani se sa tim suoavaju i zato ete izgubiti naredne
izbore. Zahvaljujem se.
PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku, dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo mala ispravka poslanie DS. Za prethodnih
godinu i po dana u Srbiji je izgraeno 250 mostova.
(Bala Boovi, s mesta: Koliko je, 250?)
Da, da, neki su manji, neki su vei, ali su izgraeni. Deluje nemogue, verovatno.
Takoe, svi su izgraeni, jedna vrlo zanimljiva stvar za vas, da znate, uz graevinsku
dozvolu. Sve to ste radili u prethodnom periodu radili ste bez graevinske dozvole.
Sve to radi danas Vlada Srbije, svaki objekat koji poinje da radi, radi iskljuivo i
samo sa graevinskom dozvolom i to je razlika izmeu SNS, odnosno nae Vlade i Vlade
vae, ali ostavljam i dalje pitanje izvinite, zato niste uhapsili milion i po ljudi, zato ste
zakon primenjivali selektivno, ko je uzeo novac, poslanie DS, u prethodnih deset godina
kada ste selektivno primenjivali zakone, koje je naravno donosio va ministar, trenutno u
senci? Neko jeste uzimao novac da neko dobije graevinsku dozvolu, a da neko ne dobije

graevinsku dozvolu i neko jeste inio da obini ljudi u ovoj zemlji ne mogu da grade, a
da neki drugi ljudi iz vae stranke grade vile, zgrade i to na neverovatnim mestima.
Dakle, to su pitanja na koja prvo morate da date odgovor graanima Srbije. To da
li vi verujete da li emo mi ovaj zakon da sprovedemo ili ne, mogu rei da je gotovo
manje vano. Nama veruju graani Srbije, mi emo ovaj zakon sprovesti i oni e postati
vlasnici svojih stanova i svojih kua.
PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Jovii.
Izvolite.
ALEKSANDAR JOVII: Hvala uvaeni predsedavajui.
Znate kako, ovek se ui dok je iv i treba da usvaja ako mu neko savetuje u nekoj
oblasti, ali to stvarno ne mogu da usvojim od onih koji su na svaki mogui nain
upropastili sve ega su se dotakli.
Kada kaete da optina daje dozvolu do 800 kvadrata, prvo da se razumemo, kada
gradite objekat ne moete da krenete da ga gradite od 801 kvadrata, pa na gore, pa da
svalite onda na nekog drugog, nego morate da napravite neto do 800 kvadrata, neko
mora da reaguje ako nije dobio ni lokacijsku, graevinsku ili bilo kakvu dozvolu. Kada
govorimo o optini Palilula i levoj obali Dunava, veina zgrada je u takvom statusu i niko
nije reagovao.
(Bala Boovi, s mesta: to niste?)
Pa, grad je sada reagovao.
Ako nastavite, moemo da obelodanimo, a to e se i znati, po kom principu se
tano pravila zatita i ko je taj ko je mnogo moan ili ti koji su mnogo moni, koji su jai
od itave optine i ako oni kau da inspekcija ne sme da vas dira, onda niko ne sme da
vas dira.
Zato emo danas ve jednom da raistimo da li e tako da ostane i u budunosti
ili e neto da se menja. Zalaem se da se neto menja zato to 15 godina ste po tom
principu funkcionisali. Optinska inspekcija je slala ljude koji su krenuli da grade kod
nekih lica sa kojima treba da popiju kafu, pretpostavljam. E, pa ne moe vie i nee moi.
Zato pozivam sve nadlene organe da to ispitaju, da ne bismo imali ovde velika
objanjenja kako je grad kriv, a grad je zajedno sa Ministarstvom graevine doneo odluku
da se objekti rue zato to su sagraeni nelegalno, ni od koga nisu dobili, zavravam, ni
jednu jedinu dozvolu, nego grade dokle god mogu, dok neko ne kae pa dokle vie?
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Joviiu.
(Bala Boovi, s mesta: Replika, da odgovorim gospoi ministarki.)
Upravo o tome govorim, zato skaete, nema potrebe. Jedini razlog kojim biste
imali eventualno da ostvarite pravo na repliku jeste da odgovorite na pitanje gospoi
ministar, a to je da kaete ovde svima ko je iz DS, koja je vrila vlast do pre neku godinu,
primao novac i od koga.
(Bala Boovi, s mesta: Mogu da odgovorim.)
Ako ete to da odgovorite, ako ne, prekinuemo izlaganje. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem predsedavajui.
Bilo je nekoliko pitanja. Prvo pitanje je bilo oko 250 mostova u Srbiji koje je
izgradila Vlada.

PREDSEDAVAJUI: Tumaim Poslovnik da jedino pravo da ostvarite pravo na

repliku jeste da odgovorite na pitanje ko je iz DS dok je vrila vlast uzimao novac i od
koga.
(Bala Boovi, s mesta: Da li mogu da kaem?)
Traite re, a o mostovima, o tom po tom.
BALA BOOVI: Da li su postojali pojedinci koji su uzimali novac u ime DS?
Odgovorno kaem da jesu, ali su oni danas lanovi SNS.
PREDSEDAVAJUI: Molim imena?
BALA BOOVI: Nisam ja ni tuilatvo, ni policija, ni sud, gospodine
predsedavajui. Svi do jednog su danas lanovi SNS i slobodno ih privedite pravdi i
aplaudirau vam na tome. Nekoliko puta sam ak pozvao i ministra unutranjih poslova
da to uradi.
Ako bih mogao oko 250 mostova, bio bih vam zahvalan?
PREDSEDAVAJUI: Ne moete. Dobiete spisak mostova, nema problema.
Re ima narodni poslanik Branka Bonjak. Izvolite.
BRANKA BONjAK: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Uvaena potpredsednice Vlade, potovane kolege, u duhu zahteva amandmana da
se redefiniu rokovi za evidenciju, elela bih vrlo principijelno da iznesem svoj stav, da
mislim da je ovo zakon koji apsolutno nema stranaka obeleja, on nema stranake boje.
Ovde se ozakonjuju objekti koji pretpostavljam da su gradili bilo graani koji nisu
lanovi nijedne stranke, bilo graani koji su lanovi razliitih stranaka. Sasvim je izvesno
da e ovo to danas ozakonjujemo, ili to emo recimo sutra izglasavanjem zakona
ozakoniti, biti pogodnost dravi Srbiji da prestane sa nezakonitom gradnjom.
Ovde smo uli razliitu argumentaciju. Sa obe strane je iznoena neprincipijelnost
i selektivan pristup zakonu. U duhu toga, elela bih da napomenem jo jedan vid, da tako
kaem, selektivnosti. Trenutno je na snazi u razliitim beogradskim optinama akcija
ekspresnog donoenja reenja o ruenju objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju.
Naravno, nema potrebe da sada iitavam ono to mi graani kau, ali je vrlo bitno da
ako smo krenuli u postupak ozakonjenja objekata, da onda ne zloupotrebljavamo situaciju
od narednih par dana, kada je mogue doneti takva reenja. Utoliko zaista molim kolege
koji su predlagali promene rokova iz opozicionih stranaka, da se pozabave i situacijama
koje imamo trenutno u optinama, gde se zaista selektivno pristupa ovoj mogunosti da
se po starom zakonu donose brzopotezna reenja. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana omi.
Da li neko eli re? (Da.)
Re ima narodni poslanik Nataa Vukovi. Izvolite.
NATAA VUKOVI: Koristim vreme ovlaenog.
Gospoa omi podnela je amandman na lan 7. stav 7, za koji predlae da se
menja i da glasi tako to e se rei da oni objekti koji su izgraeni posle 1. novembra
2013. godine nisu predmet ozakonjenja. To je sutina ovog amandmana. Po naem
miljenju, ovo je izuzetno dobar amandman zbog toga to je neprihvatljivo da se
ozakonjuju oni objekti koji su graeni posle donoenja Zakona o legalizaciji. To bi

znailo da su zapravo oni koji su bespravno gradili tada, posle 2013. godine, znali da taj
zakon nee biti primenjen.
E, sad je moje pitanje, poto ovde neko optuuje DS da nije primenila zakone koje
je donosila, ja pitam a ta je smetalo SNS da primeni Zakon o legalizaciji koji je donet
2013. godine? Koliko im je trebalo vremena da budu na vlasti, da ponu da reavaju
problem bespravne radnje? Do sada smo izbrojali tri i po godine.
Znai, na je stav da oni objekti koji su izgraeni posle 1. novembra 2013. godine,
kada je donet Zakon o legalizaciji, ne treba da budu ozakonjeni, da budu predmet ovog
postupka.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Nevenka Miloevi. Izvolite.
NEVENKA MILOEVI: Zahvaljujem, uvaeni predsedavajui.
Potovana ministarko sa saradnicima, uvaene kolege narodni poslanici, apsolutno
smatram da ovaj amandman na lan 7. treba odbiti i podrala bih obrazloenje
ministarstva koje je dato, da se Predlog zakona odnosi na sve nelegalno izgraene,
nezakonito izgraene objekte. Znai, ne moe se izuzeti niko i to vai i za one koji nisu
podneli zahtev za legalizaciju, a sve to na osnovu satelitskog snimka iz 2015. godine.
Ja ovde moram da se zapitam, ja lino, a verujem i graani Republike Srbije ceo
dan, ko to nama danas pria vie o tajkunima i malverzacijama? Ovaj zakon je upravo
raen u prilog graanima Republike Srbije, gde e oni na jedan brz, jeftin nain i sa
veoma malo procedura moi da ozakone svoje objekte. To smo uli i to je poenta ovog
zakona. Dakle, apsolutno je zakon graen u najboljem interesu graana Republike Srbije.
Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana omi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 8. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno
Nataa Vukovi, Goran iri, Bala Boovi i mr Aleksandra Jerkov i zajedno Jovan
Markovi i Dragan utanovac.
Da li neko eli re? (Da.)
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, lan 8. u svom treem stavu
govori o tome da predmet ozakonjenja moe biti i objekat koji ima spratnost propisanu
vaeim planskim dokumentom, a izuzetno i objekat koji ima najvie dve etae o
dozvoljenoj spratnosti za tu urbanistiku zonu.
Dosta je bilo polemike o ovom predlogu i na odboru i ini mi se u javnosti u
prethodnom periodu. Na amandman se odnosi na to da se ipak obrati panja i slaemo se
sa tim pristupom da moda lokalne uprave treba da imaju kljunu i presudnu re u
donoenju ovakvih odluka i ozakonjenju ovakvih objekata. S druge strane smo i skeptini
da li to moe da prouzrokuje odreene nepravilnosti i zloupotrebe i korupciju i da to bude
razlog da se ugroavaju ivoti i bezbednost ljudi.
Zbog toga smo predloili da predmet ozakonjenja moe biti i objekat koji ima
spratnost propisanu vaeim planskim dokumentom. Iako ne postoje druge procedure,

iako ne postoji namera predlagaa da se u narednom periodu urade podzakonska akta,

mislim da je ovo smislen predlog, pre svega zbog bezbednosti ljudi.
Imajui u vidu koliko je objekata, odnosno koliko je zgrada poslednjih godinama,
u poslednjih 20-30 godina, doivelo tu tzv. nadgradnju i koliko je od tih objekata upravo
rizinog kvaliteta, da tako kaem, sa loim stabilnim osloncima, sa loim materijalima od
kojih su graeni itd, smatram da je nedopustivo da se ugroava zdravlje i bezbednost
ljudi tako to e se sada dozvoliti odreena spratnost koja e kasnije ugroziti
funkcionisanje graana, odnosno bezbednost objekata.
U sluaju da se postupi po ovom naem predlogu bilo bi nuno i neophodno da oni
objekti koji imaju stabilnost, imaju nosivost, koji su izgraeni od vrstih materijala, na
neki nain budu precizirani i da se opet da mogunost da se na lokalnom nivou donose
odluke koji su ti objekti koji e biti ozakonjeni. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Samo da proverim. Znai, prijavljeni su i Nataa Vukovi i narodni poslanik
Bala Boovi. Izvolite.
NATAA VUKOVI: Vreme predstavnika.
Dakle, obrazloenje kojim je odbijen ovaj na amandman na lan 8. ne elim da
komentariem. Mi smo traili ovim amandmanom da predmet ozakonjenja moe biti
objekat koji ima spratnost propisanu vaeim planskim dokumentom. U odgovoru kojim
je odbijen ovaj amandman reeno je da e biti prihvaen amandman jednog narodnog
poslanika, kojim je jedinici lokalne samouprave dato ovlaenje da odredi maksimalnu
spratnost objekta u odreenoj celini, zoni itd.
Vidite, mi ne mislimo da je ovo dobro reenje. Mi jesmo za decentralizaciju, jesmo
za to da lokalne samouprave imaju kljune uloge u regulisanju ivota i rada,
privreivanja u lokalnim zajednicama, ali mislimo da u ovakvoj oblasti kao to je
legalizacija, ozakonjenje, ovo nije dobro reenje. Ovakav amandman, koji ste vi spremni
da usvojite, zapravo e stvoriti novi prostor za korupciju iz sledeeg razloga. Po naem
miljenju, lokalne samouprave e imati mnogo manje kapaciteta da se odupru pritiscima
investitora koji su zidali objekte vee spratnosti bespravno, nego to bi to bio sluaj da je
zakonom predviena maksimalna spratnost jednog objekta koji moe biti ozakonjen kao
bespravan. Dakle, bie transparentnost manja, neemo znati ta se gde deava i kako se
odvijaju postupci.
Mislim da e biti, ono to sam govorila i u naelnoj raspravi, ovim dodatno
povean prostor za diskreciono odluivanje u ovim postupcima, u odreivanju pravila, na
kraju krajeva, i da emo time imati jednu neujednaenu praksu i jako mnogo novih
privilegija, a da e cela stvar biti u prilinoj meri sakrivena od javnosti jer e tako
decentralizovani kapaciteti lokalnih samouprava zapravo stvoriti jednu nedovoljno
osvetljenu, da e ceo postupak ozakonjenja na taj nain biti nedovoljno osvetljen. Time se
potvruje ono to smo govorili, da je ovaj zakon i nepravian, da ljudi nee imati
jednake mogunosti ozakonjenja, da se ovim zapravo diskriminiu oni koji su bespravno
gradili i da se otvara novi prostor za korupciju. To je nae duboko ubeenje.
To to vi priate o korupciji u DS, to stvarno je ve, kako da vam kaem, postalo
negde i anahrono, zato to ste vi na vlasti ve tri i po godine.

(Predsedavajui: Po amandmanu, molim vas.)

Ja razumem da ste vi dobili izbore 2012. godine, neu da priam o borbi protiv
korupcije, ali to danas vie kod graana Srbije unazad tri i po godine
PREDSEDAVAJUI: Niste priali po amandmanu. Morate po amandmanu da
priate.
(Nataa Vukovi, s mesta: Po amandmanu govorim. Da je bilo prostora za
korupciju. To je argumentacija.)
PREDSEDAVAJUI: Izvolite, nastavite.
NATAA VUKOVI: Dakle, zakljuiu samo jednom reenicom. Da ta pria o
korupciji i DS kod graana vie ne prolazi, s obzirom da je prolo tri i po godine od
trenutka kada ste vi na vlasti i vie vam niko ne veruje u borbu protiv korupcije.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
Samo, ovo vreme vam se odbija od vremena efa poslanike grupe, a narodni
poslanik Bala Boovi kao podnosilac amandmana. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem.
Dakle, nadovezau se samo na gospou Natau Vukovi, iz prostog razloga to je
ovo amandman koji je sutinski vaan, da ne bi dolazilo i ubudue do divlje gradnje.
Dakle, predmet ozakonjenja moe biti objekat koji ima spratnost propisanu
vaeim planskim dokumentom. To je na predlog. Sve mimo toga to pie u vaem
predlogu zakona ostavlja mogunost za netransparentnost, gde e se opet neki
privilegovati i neki e moi bespravno da grade i neki e moi da uu u ono to nije
propisano planskim dokumentima, a naravno graani Srbije nee imati pravo na to.
Ono to nam smeta jeste upravo ta delimina pravda, kako je i ministarka imala
nekoliko puta danas to da kae, delimina pravda je dovela do toga da su graani Srbije
svi na jednoj strani, a s druge strane imamo vrh vlasti koji uiva privilegije koje
omoguava ova Vlada Republike Srbije. Mislim da to nije dobro reenje. Mislim da je to
neto to graani Srbije vide svakog dana na ulici, svakoga dana u optinama, svakoga
dana u gradovima, svakoga dana kada se okrenu vide da samo vrh SNS ivi dobro, da svi
ostali ive mnogo loije.
Iz tog razloga smo predloili ovaj amandman, da se makar u ovom sluaju to ne bi
deavalo u budunosti. Smatramo da je ovo jedino pravedno reenje, a da delimine
pravde u Srbiji, naalost, nema, ima nepravde za graane, a pravda je samo za one koji su
na vlasti. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Aleksandar Jovii, po
amandmanu. Izvolite.
ALEKSANDAR JOVII: Hvala, uvaeni predsedavajui.
Znate, ovaj amandman naravno da ne moemo prihvatiti, jer nismo shvatili sutinu
ta uopte ovim amandmanom eli da se postigne. Ali, zamolio bih to i da vide poslanici,
treba da znaju, iz svih stranaka, naravno, ta znai nelegalan objekat bez bilo kakve
dozvole i to u ije vreme.
Znate, za vreme Dragana ilasa imali smo, kau, 200 mostova, za vreme biveg
reima. Evo, ja u pokazati jedan most, isto da graani vide, koji ste ostavili naim
graanima, naem narodu u Barajevu. Pogledajte kakva velesila od mosta. Ako

pogledate, poto nemamo mesta da sve to uklopimo, sa leve strane treba da se radi
eksproprijacija, a tu vam je Srpska pravoslavna crkva, njihovo dvorite i ulaz u crkvu. Ne
moete, naravno, da radite eksproprijaciju ili bilo ta da ruite, a ovamo ulazite u privatan
posed kod komije, jednog oveka. Dvanaest miliona i 600, bez dozvole. Dozvola je za
ovo pare, to je veoma vano, predsedavajui, dozvola je za ovo pare dobijena takoe u
vremenu aktuelnog reima, u to vreme Dragana ilasa.
Ali, ta je vano, predsedavajui, i sloiete se sa tim? Kau ne moete vie
priati o korupciji, vi ste na vlasti tri godine. Jeste, gospodo, ali ste vi 15 godina na vlasti,
isto. U Pokrajinskoj vladi imate premijera. Mi smo tri, a vi ste 15. I jo uvek ste na vlasti,
u veini beogradskih optina ste na vlasti. I dalje nastavljate da se ponaate onako kako
ste se ponaali i za vreme ilasa i mnogih pre njega.
(Predsedavajui: Kolega Joviiu, molim vas, po amandmanu.)
Naravno, po amandmanu, pa sve je vezano za amandman.
Ja vam pokazujem, ljudi moraju da znaju kako su se ostavljali, predsedavajui,
mostovi. Zato to kaem? Zato to mi jesmo na vlasti tri godine, ali jo jednom
ponavljam da ima elemenata korupcije i dalje jer imamo pokrajinskog premijera koji je
na vlasti 15 godina. Tako da, nemojte se graanima Srbije predstavljati kao opozicija jer
vi to niste, moete da budete - ako okrenete lea Bojanu Pajtiu. Moda ste to uradili pa
ste vi sad ovde opozicioni poslanici i ne priznajete vaeg predsednika stranke gospodina
Bojana Pajtia, zavravam, a to nije ni nemogue, s obzirom da menjate efove
poslanikih grupa veoma esto, tako da vidimo ko e biti sledei.
PREDSEDAVAJUI: Jeste li eleli po amandmanu ili replika?
(Nataa Vukovi, s mesta: Replika.)
Pravo na repliku, izvolite.
NATAA VUKOVI: Samo da zamolim kolege iz SNS da se ne bave oni DSom. Imamo mi svog predsednika i znamo ta radimo.
to se tie borbe protiv korupcije, DS ne bei ni na koji nain od onoga to je
utvrivanje odgovornosti svakog pojedinca, bilo da je pripadao DS-u ili bilo kojoj drugoj
politikoj organizaciji ili uestvovao u vlasti, ali to stvarno jeste pitanje za sud i za
nadlene pravosudne organe. Dakle, licitiranje ovde o ovim ili onim zaista nije mesto ni u
ovom parlamentu, ne doprinosi naoj raspravi i ne doprinosi, na kraju krajeva,
dostojanstvu parlamenta da se na taj nain jedni drugima obraamo.
Prema tome, volela bih da se zaista argumentima suprotstavljamo jedni drugima,
ja sam vrlo sklona uvek da prihvatim argumente svojih sagovornika i verujem da ste vi to
isto. Prema tome, ono to smo mi tvrdili samo, to je da ovo reenje kada ne prihvatite na
amandman, a prihvatite amandman da e lokalne samouprave utvrivati spratnost
objekata, da e to poveati korupciju. To e se pokazati tanim u praksi. Vi moete to da
negirate sada, ali praksa e to pokazati. Nama je ao zbog toga. Mi bismo voleli, ja bih
lino volela i moje kolege, da takvih praksi vie ne bude i da nemamo korupciju u Srbiji.
Dakle, mi se za to zaista zalaemo, iskreno. Verujem da nam je to svima zajedniki
interes i da je to onaj javni interes o kojem govorite u lanu 3, kada kaete javni interes
je ozakonjenje bespravno podignutih objekata. Hvala.

PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Babi.

Izvolite.
ZORAN BABI: Morau da opovrgnem rei uvaene koleginice i morau da vam
kaem o, da, beali ste od borbe protiv korupcije. Evo ga jedan mali razlog i jedna mala
injenica. Od 2010. do 2013. godine, iako ste imali komotnu veinu u Narodnoj skuptini
Republike Srbije, niste usvojili ni strategiju, jedan dokument koji donosi i usvaja
Narodna skuptina, niste usvojili strategiju o borbi protiv korupcije. Na koju borbu protiv
korupcije se pozivate, ako kaete, ako je injenica da nismo kao drava, kao drutvo
imali usvojenu ni strategiju o borbi protiv korupcije? Tri godine, od 2010. do 2013.
godine. Naravno da je Vlada Aleksandra Vuia i SNS i skuptinska veina 2013. godine
tu strategiju usvojila na pet godina, a na taj period se i usvaja. Tako da, to se tie borbe
protiv korupcije, jasno ste se opredelili ba time to niste usvojili ni strategiju o borbi
protiv korupcije.
Sa jednom stvari u se sloiti, SNS se ne bavi i nema potrebe da se bavi DS-om,
delanjem pojedinaca iz DS-a uveliko se bave pravosudni organi Republike Srbije.
PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku ima narodni poslanik Nataa Vukovi.
Izvolite.
NATAA VUKOVI: Borba protiv korupcije ima mnogo faza. Prva faza je da
donesete zakon. Druga faza je da osnujete i obezbedite uslove za rad Agenciji za borbu
protiv korupcije. Sve je to uradila Demokratska stranka. Naravno, bilo je potrebno doneti
strategiju, itd. Ali, ne moete sve doneti u jednom mandatu. Moda je bilo neto sporosti,
moda je ta sporost bila delimino i zbog toga to smo imali jednu opoziciju koja je bila
takva da se vrlo teko kretalo napred u nekim evropskim reformama, moda smo kasnili
zbog toga to su neke stranke koje su prethodno bile mnogo brojnije u ovom parlamentu
tokom prve dekade 21. veka zapravo onemoguavale vrlo veliku elju za ubrzavanjem tih
procesa, sve to stoji.
Ali, ono to je sada pitanje, to je kakve mi sada zakone donosimo i kakva reenja
sada predviamo, jer emo te zakone primenjivati i u lokalnoj samoupravi i u centralnim
republikim organima i to je sada bitno pitanje. A o prolosti su graani dali svoj sud,
2012. i 2014. godine. Ali, dae i vama ponovo na izborima.
Znai, ovaj zakon e biti izvor nove korupcije. To je ono to mi tvrdimo i to e
graani videti. A onda emo izvui ko je ta u ovoj raspravi govorio.
PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babi. Izvolite.
ZORAN BABI: Ja mislim da je ovo prethodno izlaganje za jednu skuptinsku
antologiju - da neki zakoni i strategije u borbi protiv korupcije nisu doneti zbog
poslanikih grupa koje su tada bile u opoziciji. Postojala je komotna skuptinska veina,
postojao je Poslovnik koji ste napravili kakav ste eleli i kakav ste hteli, a sada je kriva
tadanja opozicija zato strategija o borbi protiv korupcije nije usvojena. Molim vas! Ja tu
zaista ne vidim nikakvih dodirnih taaka sa logikom.
To bi bilo kao kada bi mi gledali ovih milion i 500 hiljada objekata koji su
nelegalno izgraeni i rekli znate, neka tamo poslanika grupa e postavljati i davati
neke amandmane i sada e oni biti krivi zbog ega se neemo tom temom ni baviti, niti
takav zakon donositi. To nema nikakve veze sa logikom, uz svo uvaavanje.

Zaista je neophodno da se svako pogleda u ogledalo, a mislim kada su izlaganja

pojedinih narodnih poslanika u pitanju, bar malo pre kada se prialo o nekoj nelegalnoj
gradnji i nekim stvarima kako ive i kako su iveli ranije, verujem da je to govorio stajui
ispred ogledala i gledajui svoj odraz u tom ogledalu.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Koleginice Vukovi, molim vas, po kom osnovu? Replika? Izvolite.
NATAA VUKOVI: Oko kanjenja i bilo ega, ja sam samo rekla da smo mi
doneli zakon, da smo stvorili uslove za borbu protiv korupcije. Stvorili smo Agenciju za
borbu protiv korupcije. Doneli smo Zakon o spreavanju sukoba interesa, itd.
Zato danas pie progres u Izvetaju o napretku Evropske komisije da Vlada Srbije
kasni sa donoenjem preciznijeg zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije? Prema
tome, i vi imate neka kanjenja iz nekih razloga koje verovatno smatrate opravdanim. Ja
vam samo kaem da se to moe desiti.
Ali, ono to je pitanje danas jeste da li emo imati vie korupcije sa ovim zakonom
o ozakonjenju? Mi tvrdimo da emo imati.
PREDSEDAVAJUI: Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babi.
Ovim zavravamo krug replika.
ZORAN BABI: Ja u jo jednu reenicu.
Ovo je jo jedno izlaganje koje moda nije za onu skuptinsku antologiju, ali, jeste
svojevrsno priznanje. Kada s jedne strane kaete evo, mi smo doneli Zakon o Agenciji
za borbu protiv korupcije, nismo doneli strategiju, nije nam potrebna strategija, znate,
ipak, u strategiji postoje i koraci koji moraju da se ispune i rezultati koji moraju da se
pokau, a sada je i Evropska komisija, i drago mi je to se koleginica pozvala na Izvetaj
Evropske komisije, rekla i pokazala i dokazala da je taj zakon manjkav. Znai, vi se
pozivate na zakon koji ste usvojili i odmah pokazujete da je on manjkav.
Ovo mi lii kao kada je gospodin Bojan Pajti kritikovao Zakon o radu. A onda
nije shvatio da je kritikovao Zakon o radu kojeg je formirala i napravila i usvojila
Demokratska stranka, pa je to onda bre-bolje skinuto sa sajta Demokratske stranke, jer
je video da je kritikovao samog sebe. Ja ovo shvatam kao kritiku onoga to ste radili i to
nije loe, to je dobar poetak priznavanje krivice, priznavanje i prihvatanje
odgovornosti za sve ono loe to ste radili.
Uostalom, Vlada Republike Srbije vodi jednu jasnu politiku borbe protiv
korupcije. I u borbi protiv korupcije nema zatienih. To smo mnogo puta do sada u ove
tri godine pokazali.
U ovoj skuptinskoj sali, u jednoj tekoj sednici je skidan imunitet narodnom
poslaniku Srpske napredne stranke zato to je postojala sumnja pravosudnih organa da se
ogreio o zakon. I nama nije bio problem da u jeku predizborne kampanje ukinemo
imunitet. Zato? Zato to nijedna knjiica, nijedno poznanstvo, lanska knjiica, niiji
broj telefona nikoga nee zatititi. Mi praktino pokazujemo te stvari. U jednom danu su
privedeni ljudi koji su visoki funkcioneri i Demokratske stranke i naeg koalicionog
partnera, ali i nai visoki funkcioneri. Zato to ne postoje ljudi koji su funkcioneri i to to
su funkcioneri ili lanovi neke stranke ih nee abolirati od krivice ako su uradili neko
krivino delo.

Da li je takvih stvari i takvih prilika bilo u prolosti? Ne, nije. Dovoljno je bilo
poznavati nekoga. Dovoljno je imati lansku kartu Demokratske stranke. Dovoljno je
poslati onaj uveni dopis iz Vlasotinaca(Iskljuen mikrofon) koji je rekao taj
ovek mora da napreduje u pravosudnim organima zato to je odbacivao sve optube
protiv Demokratske stranke. E, to je borba protiv korupcije na va nain.
PREDSEDAVAJUI: Koleginice Vukovi, po kom sada osnovu? Replika.
NATAA VUKOVI: Ko malo bolje poznaje proces evropskih integracija i
proces pristupanja zna da se reforme odvijaju fazno i da se tokom pristupanja, prvo
pridruivanja a onda pristupanja Evropskoj uniji, neki zakoni, naravno, unapreuju, zbog
toga to ne moete odmah doneti zakon koji e biti na nivou onoga to je u EU potpuni
standard, nego se ti standardi uvode postepeno.
Prva stvar je da formirate institucije, da im obezbedite da rade, itd. To smo mi
uradili i to ja naglaavam kad govorim o Agenciji za borbu protiv korupcije i za prve
zakone koje smo u tom segmentu doneli. vrsto stojim pri tome da je Demokratska
stranka imala ozbiljnu nameru i ozbiljnu reformu u tom segmentu.
Ono to je vano, to je da znamo da i vi morate unaprediti taj zakon, kao to ga je
Hrvatska unapreivala. Ja mislim da je strategiju pet ili est puta menjala i doraivala,
kao i akcione planove. To je prosto normalno u procesu pristupanja i to je neto to
verujem da e kolege iz SNS prihvatiti vremenom.
PREDSEDAVAJUI: Kolega ivkovi, povreda Poslovnika.
ZORAN IVKOVI: Povreen je lan 255, koji kae da su sednice Skuptine i
njenih radnih tela javne. Trenutno nema prenosa nae sednice i ja bih mogao da razumem
da se deava neto vano, od javnog interesa, kao to pie u lanu 2. ovog zakona.
Meutim, prenosa sednice nema zato to ide prenos teniskog mea Federer i neki
Japanac. Ja ne znam ko je od njih dvojice, da li je lan Vlade, da li se ulanio u neku
vladajuu stranku, ili ima neki drugi vitalni interes po Srbiju, srpski narod i njene
graane, ili je to opstrukcija od strane Javnog servisa, uz dozvolu rukovodstva Skuptine,
da graani Srbije ne mogu da budu direktno upoznati sa donoenjem zakona za koji smo
se svi dogovorili i sloili da je od najvieg nacionalnog interesa?
Prema tome, ja vas molim ili da omoguite da se ukljui prenos ponovo i da se
nastavi upoznavanje srpske javnosti sa onim to se deava ovde, oko jednog vanog
zakona, ili da se napravi pauza dok se ne izigraju tenisa taj vajcarac i Kinez, ili Japanac,
pa da onda mi nastavimo kasnije. Siguran sam da e predlagai amandmana ostati ovde i
posle pauze, da brane svoje navode i da dokazuju da smo u pravu sa onim to predlaemo
kroz amandmane. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, kolega ivkoviu.
Mi od emitera RTS nismo dobili obavetenje da nije prenos u toku.
(Zoran ivkovi, s mesta: Proverite.)
(Bala Boovi, s mesta: Pauza.)
Molim vas nemojte da mi dobacujete.
Traiemo da se izjasne po ovom pitanju i za onaj deo sednice koji nije emitovan u
direktnom prenosu, bie izvreno reemitovanje. Meni je jako drago da ste politiki

napredovali, poto dok ste vi bili premijer, ja kao narodni poslanik, nisam imao pravo na
sednice koje prenosi dravni informativni servis.
Obavestiemo vas im budemo dobili informaciju iz RTS.
Re ima narodni poslanik Zoran Babi, pravo na repliku.
ZORAN BABI: Slaem se, gospodine Arsiu sa vaom argumentacijom i dodao
bih kao graanin ove drave i voleo bih da su i gospodin Niikori i Federer graani Srbije
i da budu lanovi stranke i kad bi takvi asovi i takvi pobednici, i da je sree da ih je vie u
Srbiji, ne bih na tako posprdan nain se odnosio prema ljudima iz jednog, svetskim
velikanima iz sveta tenisa.
Sa druge strane, ao mi je to gospoa Vukovi, nije trenutno tu. Verujem da e
uti. Mislim da borba protiv korupcije nije zgrada Agencije za borbu protiv korupcije.
Borba protiv korupcije nisu ni ljudi koji rade u Agenciji za korupciju. To je forma.
Sutina se nalazi u sinergiji celokupnog drutva, u sinergiji svakog pojedinca da je onda
kada ukae na korupciju da je zatien od drave, a ova skuptinska veina je usvojila
Zakon o zatiti uzbunjivaa.
Borba protiv korupcije se nalazi i u pravosudnim organima, da sudije sude po
zakonu i Ustavu, a ne kao to smo 2012. godine u Specijalnom sudu za organizovani
kriminal zatekli pod debelim slojem praine neka tri predmeta. Nita vie, a onda je za
godinu dana 138 optunica podignuto i 138 optunica i potvreno. Sve je to sutinska
borba protiv korupcije.
Pozivati se na borbu protiv korupcije, rei da je rezultat to to je obezbeena
zgrada za Agenciju protiv korupcije, zato to su neki ljudi nali zaposlenje u okviru
Agencije je mislim omalovaavanje naeg drutva i svih graana.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, kolega Babiu.
Dobili smo obavetenje od RTS da danas, u etvrtak 19. novembra nee biti u
mogunosti da od 15.00 asova prate zasedanje Skuptine Srbije u direktnom prenosu na
Drugom programu RTS, zbog ranije ugovorene obaveze prenosa teniskog mea Federer
Nikori, sa Masters turnira u Londonu.
Snimak dela sednice koji nije bio emitovan u direktnom prenosu emitovae u
nastavku programa.
(Zoran ivkovi, s mesta: Javljam se za re.)
Gospodine ivkoviu, po kom osnovu sada?
(Zoran ivkovi, s mesta: Prvo, replika vama.)
Ja sam vas, gospodine ivkoviu, pohvalio.
(Zoran ivkovi, s mesta: Ne, ne, niste me pohvalili.)
Pa pohvalio sam vas.
(Zoran ivkovi, s mesta: Ne, to ja ocenjujem poto ste vi meni replicirali)
To vi ocenjujete.
(Zoran ivkovi, s mesta: Naravno.)
Ne znam po kom osnovu, ali dau vam pravo na repliku.
ZORAN IVKOVI: Prvo, moj politiki napredak ili nazadovanje se ocenjuje na
izborima, naravno i to ni ja niti va niti moj, ne moe, napredak da se meri time to emo
jedan drugome da dajemo komplimente ili uvrede. Pod jedan.

Pod dva, u to vreme, ako ste mislili na vreme kada sam ja bio premijer Skuptine,
sednice su prenoene, osim u delu te godine kada je bilo vanredno stanje, to je bilo 40
dana, bilo je dosta sednica, ali nakon toga su sednice prenoene. Ne seam se da je tada
SNS bila u parlamentu, tako da se ne seam ni vas.
Nakon toga, nakon mog reklamiranja povrede Poslovnika, dali ste sledeem kolegi
pravo da replicira meni, to je naravno nemogue, kada je u pitanju povreda Poslovnika.
Prema tome, da se ne vraamo u istoriju, jer emo tu nai puno interesantnih
dogaaja, koji nee biti dobri za jednog, drugog, treeg ili petog kolegu, nego vi
omoguite da mi imamo direktan prenos ove vane sednice za koju smo se svi dogovorili
i predlaga zakona i predlagai amandmana i sve kolege, da je od vitalne vanosti za
oblast koja se definie ovim zakonom.
PREDSEDAVAJUI: Kolega ivkoviu, morau da vam odgovorim iako nije bila
povreda Poslovnika.
Kolega Babi je dobio pravo na repliku na osnovu izlaganja koleginice Vukovi,
a ne na osnovu vaeg izlaganja.
(Zoran ivkovi, s mesta: Ne, nije.)
Replicirao je apsolutno koleginici koja je govorila o Agenciji za borbu protiv
korupcije, a on je priao o radu Agencije za borbu protiv korupcije.
Za razliku od vremena kada ste vi bili premijer, ova Skuptina i ova Vlada ne
mogu da utiu na program javnog servisa RTS i takoe traiemo iz Arhive RTS da nam
pokau snimke direktnog prenosa od zavretka Sablje do poetka rasprave izglasavanja
nepoverenja vaoj Vladi.
(Zoran ivkovi, s mesta: Nije bilo nepoverenje ovoj Vladi, nego sam ja traio
da)
To je bilo posle. Sada po Ustavu ne moete vie da rasputate Skuptinu.
(Zoran ivkovi, s mesta: To je iz radikalskih vremena, ja to razumem.)
Iz demokratskih vremena?
(Zoran ivkovi, s mesta: Iz radikalskih.)
A iz radikalskih. Dobro.
Po amandmanu narodni poslanik dr Vesna Rakonjac. Izvolite.
VESNA RAKONjAC: Hvala.
Uvaeni predsedavajui, uvaeni ministre, potovane kolege, ja se samo pitam,
evo posle dueg vremena vraamo se na predloeni amandman. Mislim da je apsolutno
neprihvatljiv i pitam se otkuda sada tolika briga za bezbednost graana, gde su bile vae
graevinske inspekcije u to vreme da reaguju kada su se ti objekti zidali? nate, nita
preko noi ne moe da se pozida jedan ili dva sprata. Znai, potrebno je neko vreme. To
je jedna stvar.
Druga stvar, imali smo lekciju iz promocije autoprojekcije i da e lokalne
samouprave raditi onako kako ne treba i da e trpeti pritiske i biti podlone da podlegnu
tim pritiscima.
To nije sluaj sa onim sredinama gde je SNS na vlasti. Brinete oigledno brigu za
one optine koje su i dalje pod vaom ingerencijom, ali mislim da to nee jo dugo da

traje, tako za ovih pet-est meseci do lokalnih izbora, mislim da nee napraviti toliko
veliku tetu.
to se tie zakona koji su usvajani u vae vreme bili su zakoni za privatni interes
pa sada mi moramo to da ispravljamo i zato vam smeta zato to mi usvajamo zakone za
javni interes, znai za nae graane.
Jo samo da dodam u vezi Agencije za borbu protiv korupcije, ne sumnjam da ste
imali dobru nameru, ali kae se Put u pakao je poploan dobrim namerama. U taj pakao
ste nas vi doveli, tako da sada moramo, naalost, da se upamo kako znamo i umemo.
Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Hvala.
Na lan 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanovi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
Marijana Mara.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Milorad Mijatovi,
profesor dr Branko urovi, Milena Bianin, dr Ivan Bauer, profesor dr Vladimir
Marinkovi, profesor dr Vesna Besarovi, dr Muamer Baevac, Meho Omerovi, Branka
Bonjak i Ljiljana Nestorovi.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima narodni poslanik Branka Bonjak. Izvolite.
BRANKA BONjAK: Potovani predsedavajui, uvaena potpredsednice Vlade i
saradnici, potovane kolege, vezano za lan 8. elela bi samo da istaknem zadovoljstvo za
redefiniciju onog dela lana koji se odnosi na osnov za legalizaciju objekata koji su
drugaije spratnosti u odnosu na odgovarajui planski dokument. Takoe bi elela da
pohvalim saradnju sa kolegom Babiem i spremnost Vlade da prihvati ovaj amandman.
On je zapravo u duhu onog to smo i mi eleli svojim amandmanima.
Samo bi htela, vezano za ovaj na lan, da istaknem, taj amandman nije prihvaen
i on se odnosi na deo lana 8. u kome smo eleli da u popis situacija objekata koji e biti
ozakonjeni uvrstimo i objekte koji se nalaze u zoni za koju ne postoji odgovarajua
planska dokumentacija.
Svi stavovi lana 8. referiu se na situacije kada je planski dokument definisao
mogunosti ozakonjenja. Jedino nije naveden sluaj da je podnet zahtev za ozakonjenje

objekata u zoni za koju ne postoji planska dokumentacija. U tom smislu je bio na lan,
pa sam elela da obrazloim ta je bila ideja kolega poslanika i mene. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Da li jo neko eli re? (Ne)
Na lan 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik Biljana Hasanovi Kora. Izvolite.
BILjANA HASANOVI KORA: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Podneli smo amandman na lan 9. kojim smo predloili da se on menja tako da
glasi po pribavljanju relevantnih dokaza i dokumentacije, te razmatranje izvetaja o
zateenom stanju u skladu sa ovim zakonom, utvruje se ispunjenost uslova propisanih u
lanu 3, 5, 6. i 8. ovog zakona, to predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
lanom 9. Predloga zakona koji nam je dostavljen propisano je da ispunjenje
uslova propisanih u lanovima 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak
postupka ozakonjenja.
lanovima 3. i 5. Predloga zakona propisani su znaajni izuzeci u pogledu uslova
za ozakonjenje nezakonito izgraenih objekata, dok je lanovima 25, 26, 28. i 30.
predvieno postupanje nadlenog organa kako bi utvrdio da li se radi o tim izuzecima.
Mi amandmanom interveniemo kako bi ovu odredbu izmenili i logiki propisali
da se nakon pribavljenih relevantnih dokaza i dokumentacije, kao i razmatranja izvetaja
o zateenom stanju, a ne pre toga, utvruje ispunjenost uslova propisanih u lanovima 3,
5, 6. i 8. Predloga zakona. Amandman je odbijen sa obrazloenjem da je formulacija
predloena u Predlogu zakona preciznija.
Mislim da je ovo paualno dato obrazloenje, jer nikako ne moe da bude
preciznije, i ne radi se o preciznosti, nego o utvrivanju redosleda koraka za utvrivanje
uslova propisanih lanovima za sprovoenje daljeg postupka ozakonjenja. Mi smatramo
da je redosled koraka koje smo mi predloili loginiji, ispravniji i da ostavlja veu pravnu
sigurnost graanima koji uu u ovaj postupak.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Da li jo neko eli re? (Ne)
Na lan 10. amandman je podnela narodni poslanik Milena Bianin.
Da li neko eli re?
Vi ste eleli po ovom amandmanu?
Re ima narodni poslanik Branka Bonjak. Izvolite.
BRANKA BONjAK: Da, kao ovlaeni predstavnik SDPS.
elela bi da prosto objasnim ta je bila ideja ovog amandmana. Amandman
zapravo menja samo jednu svezu u iskazu, u stavu, u kome pie predmet ozakonjenja
moe biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajuem pravu na graevinskom
zemljitu ili objektu. Koleginicin, zapravo na amandman je bio da se sveza ili menja
svezom i.

Iskoristiu priliku da obrazloim i svoj amandman na isti lan 10, te se neu

javljati kasnije. Zajednika ideja je bila da se dokaz o odgovarajuem pravu na
graevinskom zemljitu ukljui u obaveznu dokumentaciju, a zapravo ideja je bila da se
to prevashodno odnosi na podnoenje prijava o ozakonjenju, na Zakon o posebnim
pravima. Kako je amandman na lan 10. u delu koji definie ba ovu oblast prihvaen, mi
onda smatramo da je zapravo ono to smo mi kao podnosioci amandmana eleli da
postignemo zapravo i postignuto. Utoliko se zahvaljujemo to je prihvaen jedan deo
ovog lana, te se ja, kada bude doao na red moj amandman, neu javljati za re. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Neo Jovanovi. Izvolite.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se, predsedavajui.
Kolege narodni poslanici, uvaena ministarko sa saradnicima, imajui u vidu da su
svi nai amandmani, uz podrku zakona, ili u pravcu poboljanja kvaliteta zakona, u
odnosu na lan 10. bih samo skrenuo panju na odgovarajue pravo koje ste definisali
kao uslov za ozakonjenje objekta, naravno, ukoliko vlasnik dostavi dokaz u
odgovarajuem pravu.
U stavu 2. lana 10, uvaena ministarko, kao odgovarajue pravo, definisali ste
pravo svojine. Moram da podsetim da po odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nain sticanja svojine je zakon, nasleivanje ili pravni posao, odnosno
ugovor. A kako se svojina definitivno stie? Upisom u slubu za katastar nepokretnosti.
Znai, osnov sticanja smo definisali. Postoje tri osnova: zakon, pravni posao,
nasleivanje. Kad se stie? Stie se na originalan nain, a to je upisom u katastar.
Ako je to tako, zbog ega bi uopte takav objekat podlegao ozakonjenju? On, kako
ste ga definisali, ima pravo svojine. Ako ima pravo svojine, onda je ta svojina definisana
upisom u katastar nepokretnosti.
Postavlja se pitanje da li takav objekat moe da bude predmet ozakonjenja? Da li
treba preformulisati ovakav stav?
Nije sporno da pravo korienja, pravo zakupa na graevinskom zemljitu, i druga
prava, budu odgovarajua prava na osnovu kojih vlasnik objekta, koji je predmet
ozakonjenja, podnosi dokaz o tome. Ali, ako govorimo o svojini i primenjujemo odredbe
Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, onda je ovde nuna intervencija u smislu
preformulacije ovakve odredbe zbog toga to se pravo svojine stie upisom u evidenciju
katastra nepokretnosti za odgovarajuu optinu na kojoj se taj katastar nalazi, odnosno
nadlean. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Da li jo neko eli re po ovom amandmanu? (Ne.)
Na lan 10. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno
Jovan Markovi i Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovane kolege poslanici, potovana ministarko, ja vas
najljubaznije molim da obratite panju na nau argumentaciju koja se tie obrazlaganja
ovog drugo stava lana 10. Pored ovoga to je kolega Jovanovi naveo, a sa im se

potpuno slaem, ja elim da otvorim i ovu drugu temu, koja se tie zakupa na
graevinskom zemljitu koje je u javnoj svojini.
Smatrali smo da treba brisati ovaj predlog koji ste u stavu 2. predloili, gde se
kae da se kao odgovarajue pravo smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo
svojine, pravo korienja ili pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini,
kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji kao odgovarajua prava na
graevinskom zemljitu.
Gospodo poslanici, ako priamo o korupciji, ako priamo o tetnim posledicama i
efektima ovih predloga, molim vas, uzmite u obzir ove argumente o kojima govorim.
Imajui u vidu Zakon u konverziji, koji daje mogunost da se pod vrlo povoljnim
uslovima i okolnostima, iako ste u zakupu na 99 godina, na graevinskom zemljitu,
prodaje, gradi, trguje, da se stavite u funkciju vlasnika da nekom nepokretnou itd,
dolazimo do toga da e primenom ovog lana zakona zakup na zemljitu koje je u javnoj
svojini biti vrlo brzo predmet kriminala, korupcije. Nije dobro da dajemo mogunost da
se bez jasnih kriterijuma, u smislu ako je neko u zakupu na javnoj svojini, recimo, na pet
godina, iskoristi i Zakon o konverziji i ovaj zakon i da se po tom osnovu ubrzano gradi i
prodaje, trguje, itd.
Znai, ako niste definisali jasne kriterijume i principe kako e se izvriti
ozakonjenje na javnoj povrini, ako je u smislu ovog lana u pitanju zakup, onda je dobro
da se to uradi, odnosno da se povue ovaj predlog i da se na neki drugi nain precizira.
Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Zoran Babi, po Poslovniku.
Izvolite.
ZORAN BABI: Gospodine predsedavajui, reklamiram povredu Poslovnika lan
107. Poto ni vi, a oito gospodin Markovi to ne eli da vidi, jedna treina parlamenta, a
verujem da e u godinama pred nama vie od jedne treine parlamenta initi ene,
nekulturno je u najmanju ruku, ali krenje Poslovnika, obratiti se sa gospodo poslanici,
pa i u ovoj sali sada su mnogo strpljivije i marljivije i svojim prisustvom to pokazuju ba
ene, narodne poslanice.
Molim vas, gospodine predsedavajui, da ubudue ne dozvolite takvo poniavanje
koleginica, ali i svih ena koje se bave politikom, ali i svih ena u Srbiji koje motiviemo
da se bave politikom, koje u ovaj parlament nisu samo unele arm i lepotu, ve su unele
mnogo mudrosti, da ubudue takvih stvari ne bude.
Ja u u ime gospodina Markovia, jer ne verujem da e on imati snage da to sam
uradi, uputiti izvinjenje svim narodnim poslanicama koje on nije eleo da vidi u ovoj sali,
ba takvim obraanjem, samo gospodi narodnim poslanicima.
PREDSEDAVAJUI: Kolega Babiu, ja ipak ne mogu da utiem na poslanike
kako e da zaponu svoje izlaganje, mogu samo da apelujem da vode rauna o tome.
Kolega Markovi, po kom osnovu sada vi?
(Jovan Markovi, s mesta: Mogu li samo jednu reenicu, poto sam prozvan.)
Prozvani ste bili iz dela koji se odnosi na povredu Poslovnika, odnosno ukazana je
meni na moj rad.
Izvolite.

JOVAN MARKOVI: Mislim da je u redu da se po prvi put sa kolegom Babiem

sloim. Ja se zaista izvinjavam svim koleginicama koje su bile ovde prisutne, a koje
nisam pomenuo. inilo mi se da je znaaj ove teme o kojoj sam govorio tako veliki i
vaan da sam moda u nekom trenutku i prevideo to to sam izgovorio, tako da je kolega
Babi u ovom sluaju u pravu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Neo Jovanovi.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se, predsedavajui.
Opet u po amandmanu, imajui u vidu da smo zauzeli odreene stavove koji se
odnose na isti lan. Kolega Markovi je pomenuo konverziju. Da, konverzijom se
reavaju odreena pitanja. Imajui u vidu da emo ovde imati situacije u kojima se ispod
objekta nalazi zemljite za redovnu upotrebu objekta, imamo zemljite koje je inae
definisano lanom 70. Zakona o planiranju i izgradnji, kao zemljite za redovnu upotrebu
objekta, gde je tano precizirano koja to povrina odgovara povrini jedne graevinske
parcele na teritoriji jedinica lokalne samouprave, tako da u tom pravcu ne moemo
primedbodovati zakonu na taj nain, ali u svakom sluaju prihvatam neto drugo to bi
moglo opet da se vee za ono to sam malopre rekao, uvaena ministarko.
Daleko od toga da mi u poslanikoj grupi SPS traimo da se neto brie, taman
posla. Da bi se brisalo, to znai automatski da bi se neto obesmislilo. Ne mislimo na taj
nain. Mislimo da bi trebalo imati u vidu injenicu, ono to sam malopre rekao moram da
pojasnim i da ponovim, kako bi izbegli u praksi odreene probleme.
Ako sam vlasnik objekta, moje pravo vlasnitva se upisuje u list nepokretnosti. U
listu nepokretnosti pravo svojine na objektu moe da bude istovremeno i pravo svojine sa
pravom korienja katastarske parcele na kojoj je objekat izgraen. U toj situaciji imamo
definisana dva prava. Pravo svojine u korist vlasnika objekta. To je Neo Jovanovi.
Pravo korienja na katastarskoj parceli na kojoj je Neo Jovanovi izgradio objekat.
Ja sam samo postavio pitanje. Ako ja ve imam upisano pravo svojine u katastru,
imam uknjieno pravo na katastarskoj parceli na kojoj je moja kua izgraena, da li moja
kua podlee odredbama Zakona o ozakonjenju? Prema lanu 10. stav 2. podlee i
mislim da je to apsolutno suvino zbog toga to je moj pravni interes, materijalni i svaki
drugi interes, za ozakonjenjem iscrpljen zato to sam ja svoje pravo svojine upisao u
katastar. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Re ima narodni poslanik Sonja Vlahovi.
SONjA VLAHOVI: Hvala, potovani predsedavajui.
Ja bih samo iskoristili pravo na repliku, a ne po amandmanu, i samo bih dodala na
izlaganje kolege Babia, koji se javio po Poslovniku, da je danas svetski dan mukaraca.
Ja u ime mojih koleginica i u moje ime estitam svim kolegama dan, a i svim graanima
nae Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, koleginice Vlahovi.
Da li jo neko eli re po ovom amandmanu? (Ne.)
Na lan 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Babi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je

amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da

je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 10. amandman je podnela narodni poslanik Branka Bonjak.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re?
Na lan 10. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Branko urovi.
Da li neko eli re?
Na lan 12. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re?
Na lan 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Re ima narodni poslanik dr Blagoje Bradi.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Uvaena ministarko, potovane koleginice i kolege, lan 13. nalazi se u delu koji
obrauje nain i postupak ozakonjenja i on kae u svom stavu 1. nadleni organ po
utvrivanju ispunjenosti prethodnih uslova, a oni su sadrani u lanu 10, i postojanja
odgovarajuih prava iz lana 10. ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja
pribavljanjem dokumentacije iz lana 11. ovog zakona.
Mi smo predloili da se ovaj stav 1. menja i glasi nadleni organ nakon
pribavljanja izvetaja o zateenom stanju i ostale relevantne dokumentacije iz lana 11.
ovog zakona utvruje ispunjenost uslova za ozakonjenje i postojanje odgovarajuih prava
iz lana 10. ovog zakona.
Zato smo to rekli, uvaena ministarko? lan 13. Predloga zakona predvia da
nadleni organ u utvrivanju ispunjenosti prethodnih uslova i postojanju odgovarajuih
prava nastavlja postupak ozakonjenja pribavljanjem izvetaja o zateenom stanju, iji je
sastavni deo elaborat geodetskih radova za nezakonito izgraeni objekat. Sa druge strane,
prema lanu 11. stav 1. izvetaj o zateenom stanju pribavlja se u cilju utvrivanja
mogunosti ozakonjenja, dok je lanom 19. stav 8. propisano da ako stanje konstrukcije,
odnosno kvalitet izvrenih radova u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti nije
zadovoljavajui ili su u meuvremenu izmenjeni tehniki propisi za tu vrstu objekta,
izvetaj sadri i predlog mera, odnosno popis radova koji se preduzimaju pre izdavanja
reenja o ozakonjenju. Uzimajui u obzir da citirane odredbe Predloga zakona nisu u
potpunosti usaglaene, mi smo predloili ovu izmenu, te mislim da je smisleno da
prihvatite na amandman, jer je konkretniji i bolje sroen, nego to je u Predlogu zakona.

PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Da li jo neko eli re po ovom amandmanu? (Ne.)
Na lan 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
ore abarkapa.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 25. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik dr Blagoje Bradi.
BLAGOJE BRADI: Uvaeni predsedavajui, potovana ministarko, dakle,
predloili smo u lanu 25. izmenu stava 5. koji kae u izvornom obliku po pravosnano
okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana, nadleni organ bez odlaganja
dostavlja graevinskoj inspekciji.
Mi smo predloili da se to izmeni i da glasi: Po pravosnano okonanom
postupku, reenje iz stava 2. ovog lana, nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji
u roku od tri dana, od dana donoenja reenja, jer smatramo da nezakonito izgraeni
objekat nije u stepenu izgraenosti propisanim ovim zakonom nadleni organ, te
neosporno je da pravni standard bez odlaganja egzistira i u naem pravnom poretku.
Miljenja smo, a to ste vi prihvatili, da u cilju efikasnije primene zakona, rok treba
odrediti na taj nain koji smo predloili da je tri dana, te vam se zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Da li jo neko eli re po ovom amandmanu. (Ne.)

Na lan 25. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno

Nataa Vukovi, Goran iri, Bala Boovi i mr Aleksandra Jerkov i zajedno Jovan
Markovi i Dragan utanovac.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajui, dame i gospodo, potovani graani, ovo je lan za koji
smo mi predloili da se obrie iz prostog razloga to je on u koliziji sa lanom 25. stav 6.
i lan 18.
Dakle, u lanu 18. ono to je predvieno ovim zakonom na neki nain je u
suprotnosti sa onim to se predvia lanom 25. i smatramo da svaki zakon koji u sebi
sadri nesuglasice u svojim lanovima i svaki zakon koji pokuava na nekoliko razliitih
naina jednu te istu stvar da uredi, nije dobar zakon.
Iz tog razloga e mnogi ostati uskraeni kada je u pitanju legalizacija, a da se to ne
bi dogodilo, ovaj lan 25. stav 6. mora da se obrie, iz prostog razloga to nije u skladu sa
lanom 18. ovog zakona.
Da se ne bi dogodilo da sutra neko moe sebi, kako se ovde navode odreeni
zanatski objekti, po emu se uvode svi komercijalni objekti na tritu, da se legalizuju, a s
druge strane neko ne moe svoj krov nad glavom, samo zato to je u pitanju objekat na
nekoj parceli koja ima vie vlasnika, smatramo da je veoma vano ispraviti one falinke
koje su od strane poslanika Demokratske stranke, a i mnogih drugih opozicionih stranaka,
malopre smo i gospodina Bradia uli, uoene i smatramo da je veoma vano da tekst
zakona preistimo vrlo dobro.
Neko je rekao da su nai amandmani, zapravo da nemaju nikakvu svrhu i da
nemaju nikakav smisao. Mislim da je veoma vano da smisao i svrha svake skuptinske
rasprave bude dobar zakon, a ne to to e neko da doe i progura neto da bi neko ranije
otiao u svoj kraj ili u svoju kuu. Mislim da je veoma vano da dobro prekontroliemo
svaki predlog zakona i ovi amandmani upravo slue za taj posao. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Zoran Anti. Izvolite.
ZORAN ANTI: Mislim da se ovde radi dame i gospodo o nesporazumu.
Oigledno je da se radi o okonanju postupka ozakonjenja, s jedne strane, znai, objekte
koji nisu zavreni, koji su ve izdefinisani, upisani su u pravo svojine kod tih objekata i
sasvim je normalno da neko ko je zavrio te pravne pretpostavke, moe da nastavi
dogradnju tih objekata i zavrava. Tako da ne postoji nijedan razlog da se tim ljudima ne
omogui da, naravno, potujui Zakon o planiranju i izgradnji koji to definie, taj
postupak nastave, bez obzira na trenutno stanje objekta.
Prema tome, ini mi se da ovde nema kolizije sa lanom 18. i da se nismo dobro
razumeli, ili da ovaj stav jednostavno nije dobro protumaen od kolega. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Da li se jo neko javlja za re? (Ne.)

Na lan 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,

akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik dr Blagoje Bradi. Izvolite.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
Uvaena ministarko, potovane koleginice i kolege, dakle, mi smo intervenisali u
lanu 26. u stavu 2. i stavu 7. i nisu gramatike i interpunkcijske ispravke, nego smo,
verovatno je to zakonodavac grekom propustio, dodali i dopunili stav 2. jer on kae
kada nadleni organ utvrdi da je nezakonito izgraeni objekat, izgraen na terenu
nepovoljnom za graenje, obavestie vlasnika objekta o toj injenici, naloiti da u roku
od 30 dana izvri dostavljanje dokaza, a mi smo dodali geolokih, geodetskih,
arhitektonskih i drugih relevantnih dokaza, na osnovu koga se moe utvrditi da je taj
objekat stabilan, da ne ugroava stabilnost terena i susednih objekata i u stavu 7. smo
dodali, on izvorno glasi po pravosnano okonanom postupku reenje iz stava 4. ovog
lana, nadleni organ bez odlaganja dostavlja graevinskoj inspekciji i mi smo dodali
onaj rok od tri dana, to mislimo da je smisleno i da je dobro da stoji u zakonu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Da li se jo neko javlja za re? (Ne.)
Na lan 26. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno
Jovan Markovi, Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, potovane koleginice i kolege
poslanici, uvaena ministarko, znai, lan 26. smatrali smo da iza stava 7. treba dodati
stav 8. koji kae da po pravosnano okonanom postupku nadleni organ sprovodi
postupak ruenja objekta u roku od 30 dana.
Imajui u vidu da se ovde na nekoliko mesta u ovom Predlogu zakona vrlo
proizvoljno i pogreno ini mi se definie ta obaveza ta se deava sa nekim predmetima i
sluajevima, kada se zavri postupak utvrivanja vlasnitva ili kada se zavri pravosnaan
prethodni postupak pravosnani, dolazimo do toga da se ne odreuje dalja uloga
graevinske inspekcije. I pored toga to smo vie puta ukazivali u prethodnih nekoliko
sati da je jako loe da se sa ovako malim brojem graevinskih inspektora kree u ovako
ozbiljne poslove i u ovako ozbiljne procedure, smatrali smo da je taj nedostatak koji se
ovde iskazuje posle prvog reenja o ruenju, posle upravnog postupka koji se sprovodi i
posle zavrenog upravnog postupka ostao da visi u ovom Predlogu zakona i da se kasnije
kroz vrlo nejasne procedure daje na neki nain obaveza graevinskoj inspekciji da taj

postupak rei, ali mi smo smatrali da sa ovim amandmanom tu proceduru poboljavamo,

odnosno da je preciziramo.
Zbog toga smo predloili, da opet kaem, svesni svih oteavajuih okolnosti u
kojima e graevinska inspekcija raditi da upravo zbog dvostrukog tumaenja njihove
uloge i zbog toga to su jako velike kazne predviene za te ljude, koji opet kaem,
sigurno nee moi da zavre te poslove u periodu od 12 meseci koji su im planirani i
nametnuti da se ipak kroz preciziranje ovog amandmana na neki nain ukae na one
njihove poslove koji su vani. Hvala.
PREDSEDAVAJUI (Igor Bei): Zahvaljujem.
Da li jo neko eli re? (Ne.)
Na lan 28. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno
Jovan Markovi, Dragan utanovac i zajedno Marko urii i Slobodan Homen.
Da li neko eli re?
Da, re ima magistar Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, lan 28. se odnosi na opet
procedure koje su vie puta pomenute i u naelnoj raspravi i danas u amandmanskoj
raspravi, a procedura se tie lana 5. stava 1. taka 3) i taka 4) koje predviaju da se
saglasnosti za izgradnju vikendica i za izgradnju kua u Prvoj ili Drugoj zoni zatite,
prirodne zatite, kulturne zatite, itd, radi na nain da se javna preduzea i javne
ustanove, upravljai tih prostora itd, izjasne i daju saglasnost na ono to se ovde u zakonu
predvia, a to je da se kue navodne za odmor i vikendice mogu ozakoniti u pojasevima
gde to do sada nikada nije bilo.
Smatrali smo da itav ovaj lan 28. treba brisati. Zato? Ako nikada do sada nije
postojala praksa u Srbiji da se na ovakav nain ozakoni nelegalna gradnja na podrujima i
u mestima koje direktno mogu da ugroze zdravlje i bezbednost ljudi koji nam reavaju
prirodna dobra, koja kre zakone i u nacionalnim parkovima itd. Smatrali smo da ovaj
lan treba izbrisati i jasno pokazati i poslati poruku da oni ljudi koji su gradili u ovakvim
prostorima u podrujima posebne namene, posebne zatite, to nisu trebali da rade.
Ovde se namee pitanje da li emo dozvoliti da se zbog nekoliko pojedinaca koji
su ojaali, da li je to kroz uee u vlasti, da li su ojaali sa svojim nekim finansijskim
mogunostima imaju uticaj na strukture ove drave, o emu je govorio i gospodin Bala
Boovi nekoliko puta danas u raspravi, da li emo dozvoliti da oni budu jai i od drave
i od struke, da dozvolimo da se na ovakav nain na mala vrata uvodi princip koji e
uruiti ovaj sistem i graani su svesni da ste vi kroz priu o socijalnoj pravdi za 60% ili
80% ljudi koji imaju kue do 100 kvadrata u stvari uveli princip koji nikada do sada nije
bio primenjen i koji e uruiti ovaj zakon naravno i osnovne principe koje ste imali na
umu kada ste pravili zakon. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Blagoje Bradi.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
Uvaena ministarko, potovane koleginice i kolege, potovani graani Srbije,
dakle, vrlo bitan amandman i vrlo bitna i karakteristino odbijanje skuptinske veine i
Vlade Republike Srbije.

Da bi me dobro razumeli i da bi shvatili o emu je priao moj uvaeni kolega i o

emu je i kolega Bala Boovi u vie navrata priao, govori se da ovim lanom zakona
se omoguava legalizacija objekata u Prvoj i Drugoj zoni zatite. Prevedeno na na jezik
da se svi razumemo to je tamo gde niko od nas nije mogao da zida. Tamo gde su mogli da
zidaju samo privilegovani kroz decenije u nazad. Niko, niko, ba niko od obinih graana
ne moe da sebi da pravo i hrabrost, da skupi hrabrost da zida u zoni Prve zatite. To niko
ne moe.
Ovim to se usvajao zakon, tj. ovaj lan zakona se omoguava da to bude legalno.
Nema obinih graana u prvoj zoni zatite. Ne postoje. Samo krupni politiki igrai
sadanji, bivi, i bivi, i bivi, bivi, bivi su mogli da zidaju u tim zonama. Niko nije
mogao da zida pored jezera ako nije imao dobru politiku zaleinu. E, ovim lanom
zakona se to ozakonjava.
Ovim lanom zakona to postaje legalno i to postaje pravo. Ne potuje se ono da
mora da bude osam ili 16 metara udaljen od obale ako doe poplava pa da mogu da uu
graevinske maine, to se ne potuje. Ne potuje se zona nacionalnog parka i tamo gde
nikad nije mogla da bude vikendica, pa kad proete vidite i kaete ko li je ovde napravi.
Obian graanin nije. E, ovim lanom zakon se to uvodi u legalne tokove i to postaje
legitiman objekat. Zbog toga smo mi podrali ovakav amandman i podravamo ovakav
amandman, jer hoemo, kaemo da pravimo dravu da je pravo iznad pojedinca, a ovim
lanom zakona postaje pojedinac iznad prava. Zahvaljujem se.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
Izvolite, gospoo Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da pojasnim jo jednom ono to zaista pie u
zakonu, a to je da nema niti gradnje, niti ozakonjenja u zatitnom pojasu bilo kog javnog
dobra. To znai pored puteva, autoputeva, eleznike pruge, vodotokova, poletno-sletne
piste itd.
To to pie da treba da dobije miljenje upravljaa puta i prirode je zato to postoje
zakoni koji takoe reguliu i ovo sve to sam ja rekla sada stoji u ti tim drugim zakonima,
o vodama, zatite prirode itd.
Znai, nema gradnje i nema ozakonjenja u zatitnom pojasu bilo kog javnog
dobra.
PREDSEDAVAJUI: Na lan 28
(Blagoje Bradi, s mesta: Po amandmanu.)
elite ponovo po ovom amandmanu?
Izvolite dr Blagoje Bradi.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem.
Gospoo ministarka, ako sam ja vas dobro razumeo da svi oni koji su gradili na
povrinama javne namene i koji imaju divlji objekat na javnoj nameni, svi oni koji imaju
u zoni nacionalnog parka, svi oni koji imaju u zonama koje su pored reke, jezera,
akumulacionih jezera, u zatienim zonama, znai da ne postoji nain ni uz iju
saglasnost da ta vikendica ili kua za odmor ostane cela da e biti sruena. Jel to ste rekli?
Ako ste to rekli, onda se ja vama izvinjavam, samo ne bih voleo da budem svedok u

narednom periodu da te vikendice dobiju graevinsku dozvolu i da dobiju upotrebnu

dozvolu i da budu, kako vi kaete, u zakonu ozakonjen.
Ne moe neko da ide protiv zakona i da da neka, ne znam, Vodoprivreda,
Nacionalni park Kopaonik da da saglasnost nekome da ima u Prvoj zoni zatite. emu
slue onda ovi zakoni? Kakvi onda crni zakoni? ta mi donosimo ovde?
Mislim kolege da vi razmislite lepo i da bi se vi od ovoga obezbedili, da mi lepo
usvojimo ovaj amandman i onda emo biti potpuno sigurni da tako neto ne moe da se
desi u zemlji Srbiji.
PREDSEDAVAJUI: Re po amandmanu ima narodni poslanik Bala Boovi.
BALA BOOVI: Kao to su dobro primetili gospoda Bradi i Markovi, da li
ovo znai prosto i jednostavno, da vie ne ulazimo u svaki zarez ili svaku taku, da li ete
vi sruiti vikendice sinova predsednika Republike Srbije ili ne? To nas zanima gospoo
Mihajlovi.
PREDSEDAVAJUI: Re ima potpredsednik Vlade, replika, dr Zorana
Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Ajmo opet. Probajte gospodine Bala da itate zakon.
U zakonu vrlo jasno pie niko ne moe da bude ozakonjen ukoliko se nalazi u zatitnom
pojasu javnog dobra, podrazumeva se i vodotokova. Ako ne znate ta to znai, pitajte
nekoga da vam protumai.
Vrlo sam jasna bila. Znate, ne samo po imenu i prezimenu, kako vi govorite, svi
oni koji su gradili u zatitnom pojasu puteva, eleznice, vodotokova, poletno-sletne piste
ne mogu da budu ozakonjeni i ni sada gospodine Bradiu, sada i vama da kaem, nemaju
nikakva odobrenja niti od Srbijavoda, niti od Srbijauma za izgradnju, ni sada, jer ni
po sadanjem zakonu, ni po prolim zakonima, ni po ovom zakonu ne mogu da budu
ozakonjeni.
Ponovo se vraam, samo treba proitati zakon. Znam da je mnogo lepe priati
samo o tome i praviti predstavu od toga da li e vikendice ovoga ili onoga, po imenu i
prezimenu biti sruene, ali zakon je vrlo jasan u tome, nego priati o tome da je zakon
dobar i da zakon konano reava problem, reava problem milion i po ljudi.
U redu je, mi smo u parlamentu i sve je dozvoljeno, ali samo da se jo jednom
objasnimo, itajte zakon, a ja sam pojasnila, nikome ne moe biti ozakonjeno ukoliko se
nalazi u zatitnom pojasu prirodnog dobra. Nikome.
(Bala Boovi, s mesta: Replika.)
PREDSEDAVAJUI: Kakva replika, gospodine Booviu?
(Bala Boovi, s mesta: Rekla je gospodin Bala.)
Gospodin Bala?
Vi ste ovde mene kritikovali kada sam tako neto izgovorio, tako da ne mogu to da
razumem kao osnov za vau repliku.
(Bala Boovi, s mesta: Kako ne razumete?)
Re ima narodni poslanik dr Blagoje Bradi, po amandmanu.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem.
Dakle, da budem dovoljno jasan. Trudim se da u ovom parlamentu ne stiem svoju
popularnost, niti ne znam zbog ega priam. Lepo sam vam rekao, kada sam prvi put

govorio po ovom amandmanu, da ako ja greim, a voleo bih da greim, rei u vam
bravo ministarka. Ali, ne bih voleo da ove rei budu samo maska za neto to nee da se
desi. Imam pravo da iskaem svoju bojazan. Daj Boe da greim i da vi lepo uterate sve u
zakonske okvire i da mi budemo pravna drava, da se u njoj gradi samo uz graevinsku
dozvolu, to bih voleo.
Priaemo i za est meseci i za godinu dana, pa emo videti da li su sve te
bespravne vikendice, a hvala Bogu, svi znamo, u svakom mestu ima toga, nema samo u
Beogradu, nema samo pored Save i Dunava. Ima i pored Niave, ima i na Tari, ima i na
Kopaoniku, ima i na Zlatiboru, pa emo proi, proeljati spisak i videti da li je bio
Blako u pravu ili je ministarka Zorana bila u pravu. Zahvaljujem se.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Nema imena i prezimena nijedan zakon, nema Zakon o
ozakonjenju ime i prezime. Mi smo tu da zakon potujemo, da ak i ne priam o tome
zato nije potovan u prethodnom periodu. Zakon mora da se potuje, u zakonu vrlo jasno
pie, ovaj zakon nema podzakonska akta, primenjivae se od svog prvog do poslednjeg
lana.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Re ima narodni poslanik dr Blagoje Bradi. Izvolite.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
Uvaena ministarko, ovde smo reagovali na stav 8, koji kae: Po pravosnano
okonanom postupku, reenje iz stava 5. ovog lana nadleni organ, bez odlaganja,
dostavlja graevinskoj inspekciji. Poto to moe da se tumai i usko i iroko, mi smo
dali rok od tri dana, koji ste vi prihvatili i mislim da je to sasvim u redu. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad anak, Bojan
Kostre, Olena Papuga, Nada Lazi, ore Stoji i mr Dejan apo.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 29. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)

Na lan 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Milorad Mijatovi,

prof. dr Branko urovi, Milena Bianin, dr Ivan Bauer, prof. dr Vladimir Marinkovi,
prof. dr Vesna Besarovi, dr Muamer Baevac, Meho Omerovi, Branka Bonjak i
Ljiljana Nestorovi.
Re ima narodni poslanik Branka Bonjak.
BRANKA BONjAK: Zahvaljujem se.
Uvaeni predsedavajui, uvaena potpredsednice Vlade, potovane koleginice i
kolege, zapravo ovaj amandman je u stvari konsekventna izmena lana 29, a na osnovu
izmenjenog lana 8.
Ovaj amandman nama nije prihvaen, ali mislim da je ono to smo eleli da
postignemo zapravo ispunjeno kroz prihvatanje amandmana kolege Babia. Samo
ukratko da kaem da se radi o proceduri za objekte za koje ne postoje urbanistiki uslovi i
mislim da je izmena lana 8. u stvari definisala odstupanja od vaee planske
dokumentacije. Naravno, to je trebalo primeniti i u lanu 29, gde je konsekventno
primenjen predlog izmene kolege Babia. Mislim da je ono to smo mi predloili zapravo
isto to je i kolega Babi eleo da postigne. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 29. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno
Jovan Markovi i Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi.
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, u lanu 29. u stavu 2. kae se da
se u sluaju da nadleni organ utvrdi da namena nezakonito izgraenog objekta nije u
skladu sa namenom koja je utvrena vaeim planskim dokumentom itd, pa se onda u
zavrnom delu tog stava kae ili je spratnost via od etiri sprata ili tri sprata i
potkrovlje, ako vaeim planskim dokumentom nije odreena maksimalna spratnost u toj
urbanistikoj zoni, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev. Onda se tu pominje jo
nekoliko stavova.
Mi smo predloili da se u novom stavu 6. doda reenica koja kae po
pravosnano okonanom postupku nadleni organ sprovodi postupak ruenja objekta u
roku od 30 dana.
Imajui u vidu da je poslednji stav ovog lana definisan i kae ovako po
pravosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana, nadleni organ u roku
od tri dana dostavlja graevinskoj inspekciji.
Opet hou da podvuem da smo sve vreme, i u naelnoj raspravi i u
amandmanskoj raspravi, ukazivali na to da je primena ovog zakona gotovo nemogua,
izmeu ostalog, i zbog toga to postoji samo 300 graevinskih inspektora u Srbiji koji
nee moi da ree milion i po predmeta za godinu dana. Traili smo da se produi ovaj
rok na 24 meseca njihovog popisa i postupanja.
Ono to se kroz ovaj lan posebno definie je ta se deava kada praktino drugi
put organi uprave utvrde da je objekat nezakonito sagraen, da li je to zbog toga to je od
loeg materijala, da nema stabilnost, da je tlo loe itd., da li se tu onda postupak
obustavlja i nita se ne radi ili se daje inspekciji nalog da se taj objekat rui? Po ovom
predlogu kako ste vi uradili ponovo se dolazi u situaciju da se graevinski inspektor

obavetava, ali se ne nalae njegovo postupanje i zbog toga je preciziranje ovog stava
vrlo vano. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 30. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno
Jovan Markovi i Dragan utanovac i zajedno Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi.
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Slina je situacija i sa lanom 30. Predloili smo da se iza
5. stava, koji kae da po pravosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog
lana, nadleni organ u roku od tri dana dostavlja graevinskoj inspekciji.
Mislimo da to nije dovoljno, mislimo da e upravo zbog toga to recimo u Uicu
imate dva graevinska inspektora, a 10.000 zahteva za legalizaciju u ovom trenutku i
negde oko 8.000 zahteva koji nisu podneti za objekte koji nisu evidentirani, ovaj posao
biti nemogue uraditi. Ako bismo na ovaj nain definisali ulogu graevinskog inspektora
i ako bismo na ovaj nain, sa predlogom koji smo dali u amandmanu, obavezali i njih i
gradsku upravu, pa i sve ostale organe da se u ovom predmetu postupa po nekom hitnom
postupku i da se rui, onda bi to bila ozbiljnost.
Vi ste sa ovim pristupom, kako ste ve utvrdili u ovom zakonu, napravili takvo
reenje da praktino nee biti nikakvih ruenja, vi ste kroz ovaj zakon na mala vrata uveli
mogunost da svi oni ljudi koji su gradili veoma velike, ogromne objekte, a o tome se
govori i u ovom lanu ovde, e praktino i dalje moi to isto da rade. Oni e, kako je
gospodin Bala Boovi danas govorio i nekoliko puta smo ukazali, i gospoa Vukovi,
i o svemu tome smo priali, ukazali smo na to i da je najvei problem ovog zakona i
primene ovog zakona upravo u tome to ste ljudima koji su napravili stotine i hiljade
kvadrata na veoma atraktivnim lokacijama na Zlatiboru, u Beogradu, na planinama, na
jezerima itd, dali mogunost da kroz ovaj zakon izvre ozakonjenje, ali tu nije kraj. Po
ovome kako vi predlaete, oni e i u narednom periodu, posle vaih obilazaka, posle
reenja graevinske inspekcije, ak i reenja o ruenju, oni e moi da nastave taj posao,
oni e moi i dalje da grade, oni e imati neki izvetaj koji ste ovde traili od odgovornog
projektanta ili izvoaa radova i to e biti sve. Moi e da dalje zidaju, moi e da podiu
spratove, vi tu neete imati odgovor, reenje na njihove radove. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac.
VESNA RAKONjAC: Uvaeni predsedavajui, potovani ministre, potovane
koleginice i kolege, ja znam da Demokratska stranka samo uruava i da je ruenje neto
to jedino znaju da rade. Tako su ruili ceo sistem i celu dravu, pa bi sad da to rade gde
god stignu i gde god mogu.
Ako pogledamo paljivo stav 3. lana 30, on kae da postoji rok albe od 15 dana.
Zato bismo neto po hitnom postupku radili i ruili? Dajmo pravo svima i na pravo
albe. Prvo to. Drugo, nisu svi sporni predmet. Znai, tih 18.000, koliko ste naveli za
Uice, nisu svi ba sporni iz ove kategorije, pa da graevinski inspektori nee moi da
odrade svoj deo posla koji se odnosi na specifikacije iz l. 29. i 30.
Drugo, ti svi objekti su zidani u vreme vae vladavine i vae vlasti.
(Narodni poslanik Jovan Markovi dobacuje s mesta.)

Pa, nisu nikli kao peurke posle kie. Molim vas, nemojte da nam drite ovde
predavanja da su ti objekti nikli preko noi. Pa, gde su bili ti vai graevinski inspektori
da reaguju kada je prvi aov uboden u zemlju i kada je izlivena prva ploa? Molim vas,
uozbiljite se i nemojte da obmanjujete javnost. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Jovan Markovi, s mesta: Imam pravo na repliku.)
Ja sam mislio da ste ustali sada da se izvinite zbog dobacivanja.
(Jovan Markovi, s mesta: Imam pravo na repliku.)
Kako imate pravo? Niste pomenuti, gospodine Markoviu. Opet kaem, ja sam
mislio da ste ustali sada da se izvinite zato to ste dobacivali za vreme izlaganja gospoe
Rakonjac.
(Jovan Markovi, s mesta: Traim po istom osnovu pravo na repliku po kome ste
dali poslanicima SNS.)
Nije tano, gospodine Markoviu. Vrlo dobro znate moje pravilo, samo u sluaju
da je neko pomenut imenom i prezimenom.
(Jovan Markovi, s mesta: Malopre ste dali.)
Nije tano. Samo u jednom sluaju, koji se trenutno i proverava, ekam da
dobijem steno-beleke, pa da o tome razgovaramo. Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Neo Jovanovi. Izvolite.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se, uvaeni predsedavajui.
Uvaena ministarka sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovde imamo
situaciju koja je u poslednjem stavu lana 30. potpuno identina sa lanom 5. stav 6.
Dakle, potpuno identian tekst. Zaista, potpuno identian. Ja zaista sa uvaavanjem mogu
da prihvatim odgovor koji ste dali kada sam postavio to pitanje na lan 5. stav 6, kada ste
rekli - ti objekti e biti popisani. Mislio sam na ove objekte gde su vlasnici podneli
zahtev, odbijen zahtev, podneli albu, odbijena alba, vodili upravni spor, zavren.
Ja bih vas ovde samo zamolio za jednu zaista, pre svega sa nae strane
dobronamerna sugestija, ali jednu, da tako kaem, uslugu lokalnim samoupravama, kada
dou lokalne samouprave u ovakvu situaciju, s obzirom da je recimo Uice, koje je
pomenuo kolega Jovan Markovi, grad iz koga i ja dolazim, u situaciji da ima ogroman
broj vlasnika objekata koji su upravo u ovakvom statusu, zaista u ovakvom statusu.
Konkretno, kod mene u mom naselju, koje je prigradsko naselje, ima mnogo vlasnika
objekata koji imaju ovakv status, da su podnosili zahtev, da su odbijeni, da su imali
odreene manjkavosti, da su ak inili i zloupotrebe, da su vodili upravne sporove,
osnovano odbijeni njihovi tubeni zahtevi po upravnim tubama i sada oni dolaze u ovu
situaciju kakvu dolaze. Njih je zaista mnogo u evidenciji i ukoliko se samo njihovi
objekti popiu, a da ne dou u situaciju da sami odreaguju pred nadlenim organom
uprave, bie problem zbog toga to e se doi u situaciju da ih nigde nema.
Zbog toga bih ja zamolio da postoji jedno instruktivno miljenje ministarstva ka
lokalnim samoupravama, u smislu uputstva o radu ili uputstva o primeni zakona, kako
god da se zove, kako raditi u ovakvim situacijama. U ovakvim situacijama se mora
potovati pravo stranke da se obrati nadlenom organu, ukoliko nije nadleni organ

stranku prepoznao kao onog ko je zainteresovan da se njegov objekat ozakoni.

Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima mr Jovan Markovi, po amandmanu. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Replika, nije amandman.
PREDSEDAVAJUI: Kako, gospodine Markoviu, replika? Gde vas je gospodin
Jovanovi pomenuo na bilo koji nain?
JOVAN MARKOVI: Jeste li vi prisutni ovde? Zaista, da li ste prisutni u sali?
PREDSEDAVAJUI: Jeste li pomenuli ime gospodina Markovia i prezime?
(Neo Jovanovi, s mesta: Uice, rekao sam kao to je rekao gospodin
Markovi, u pozitivnom smislu.)
Onda u redu, to nisam uo. Bilo je pozitivno, pa nisam registrovao.
Imate onda re, gospodine Markoviu. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Vratite mi vreme, ako moete.
PREDSEDAVAJUI: Morate se ponovo prijaviti. Ja se izvinjavam to nisam uo
to vas je neko pohvalio, ali ipak to je osnov za repliku. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Gospodine predsedavajui, ovde se ne radi samo o tome da
li me je kolega pomenuo. Opet ne sluate. Vama se obraam, a vi me ne sluate. Znai, ne
radi se o tome da li me je pohvalio. Kolega Jovanovi je otvorio vrlo vanu temu. Ono o
emu je on govorio je sutinski vano, ne samo za ovaj lan, nego i za primenu ovog
zakona i ono to je nae iskustvo
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu
JOVAN MARKOVI: Nemojte me prekidati.
PREDSEDAVAJUI: Pa moram da vas prekinem, zato to i dalje ne razumete ta
znai replika i osnov za dobijanje replike.
JOVAN MARKOVI: Ne radi se o tome da me je pohvalio
PREDSEDAVAJUI: Ako ste dobili repliku, vas je na neki nain uvredio
gospodin Jovanovi i vi morate njemu da replicirate. Vi ne priate o dnevnom redu, nego
morate da replicirate gospodinu Jovanoviu, zato to smatrate da vas je on svojim
izlaganjem uvredio. To je osnov za repliku. Ako vi drugaije mislite da Poslovnik
propisuje, to je va problem, a ne na.
JOVAN MARKOVI: Znai, morate da razumete. Vratite mi vreme. Ponovo mi
uzimate vreme
PREDSEDAVAJUI: Ne mogu da razumem ono to vi jedino u ovoj sali
razumete. Znai, ja razumem ono to razumeju i ostali narodni poslanici, ono to
propisuje Poslovnik, a jedini vi u ovoj sali razumete neto drugo.
JOVAN MARKOVI: Ali, predsedavajui, vi ne sluate ono to ovek govori. Ja
hou da se ovde upravo fokusiram na to to je tema.
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu, da li je vas gospodin Jovanovi
svojim izlaganjem uvredio i pogreno protumaio vae izlaganje?
JOVAN MARKOVI: Pa, ne radi se samo o tome da li me je pogreno
protumaio (Iskljuen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUI: Izvinjavam se, vama ne vredi na bilo koji nain

(Jovan Markovi, s mesta: Vratite mi vreme.)

Ne mogu da vam vratim, gospodine Markoviu. Vi ste dobili repliku da replicirate
gospodinu Jovanoviu zato to smatrate da vas je vaim izlaganjem i pominjanjem vaeg
imena i prezimena uvredio, ali vi u izlaganju sada kaete da to nije tako, nego kaete da
je on otvorio vanu temu usled koje bi vi eleli sada da diskutujete sa ministarkom. To,
gospodine Markoviu, ne moe. Po Poslovniku Narodne skuptine to ne moe i to znaju
svi narodni poslanici. Jedino vi traite ovde neka posebna pravila itavo vreme. U svakoj
raspravi u kojoj vi mislite da trebate da diskutujete, vi traite neka posebna pravila. To
kada budete veina ovde, kada propiete i izmenite Poslovnik, i ta vaa pravila i to vae
shvatanje Poslovnika i parlamentarizma kada ugradite u taj Poslovnik, onda ete moi na
takav nain da diskutujete. Zahvaljujem se.
Na lan 31. amandman je podnela narodni poslanik Gordana omi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Re ima dr Blagoje Bradi. Izvolite.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Uvaena ministarko, potovane koleginice i kolege, podneli smo amandman na
stav 1. i stav 5. lana 32. Stav 1. izvodno glasi: Kad nadleni organ utvrdi ispunjenost
prethodnih uslova za ozakonjenje i postojanje odgovarajueg prava u smislu ovog
zakona, nastavlja postupak ozakonjenja u smislu lana 11. stav 1. ovog zakona i
obavetava vlasnika nezakonito izraenog objekta da u roku od 30 dana od dana
dostavljanja obavetenja dostavi izvetaj sa elaboratom geodetskih radova, odnosno
proverava da li su navedeni dokazi dostavljeni u postupku legalizacije bespravno
izgraenih objekata.
Mi predlaemo da taj stav glasi: Nadleni organ, nakon to pribavi izvetaj o
zateenom stanju, od vlasnika nezakonito izgraenog objekta zatraie izvetaj sa
elaboratom geodetskih radova, te, nakon to ispita da li su dokazi iz lana 11. ovog
zakona dostavljeni, utvruje ispunjenost uslova za ozakonjenje u skladu sa ovim
zakonom.
I stav 5. koji kae: Po pravosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 2.
ovog lana nadleni organ bez odlaganja dostavlja graevinskoj inspekciji. Mi smo
predloili da to glasi: Po pravosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 2. ovog
lana nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od dana
donoenja zakljuka.
Vi ste na amandman odbili sa obrazloenjem da se ne prihvata jer je neprecizan.
Ne razumem zato neprecizan kad smo u stavu 5. ba precizni. A kako se amandman ne
moe delimino prihvatiti, nije prihvaen i predlog za izmenu stava 5. ovog lana koji
precizira rok. Molim vas da jo jedared razmislite i prihvatite ceo amandman. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se gospodine Bradiu.
Gospodine Markoviu, molim vas za trenutak vae panje.

Poto smo imali ovde jedno nerazumevanje vi ste nas i ostale narodne poslanike
ubeivali u neto to nije tano, imam i jedan i drugi steno-beleke, znai gde gospoa
Ivana Stojiljkovi u svom izlaganju nijednog trenutka nije pomenula gospodina
Markovia i Jovana Markovia. Evo to u vam uruiti moete da pogledate.
Drugo, imamo takoe steno-beleke gde se kae osim ako jedan od predlagaa
amandmana nije imalo na umu svoj veliki panjak na Vraaru kod hrama Svetog Save.
Takoe se ovde ne govori o Jovanu Markoviu, nego jednom od predlagaa. Vi ste tvrdili
da je gospodin Atlagi govorio o vama.
Znai, i u jednom i drugom sluaju gde ste tvrdili da ja kao predsedavajui nisam
paljivo sluao, gde je reeno neto drugo, ja imam dokaz u steno-belekama da vi niste
govorili istinu. Izvolite, moete da pogledate, ja bih vas zamolio sledei put da paljivo
sluate i da ne mislite stalno da neko neto ima protiv vas, samo u pokuaju da potuje
Poslovnik Narodne skuptine.
(Jovan Markovi, s mesta: Da li mogu da kaem?)
Ne moete da kaete jer ja imam dokaz da vi ne govorite istinu gospodine
Markoviu.
(Jovan Markovi, s mesta: Potpuno je druga pria.)
Pa, dobro vi ste, potpuno drugu priu, vi ste rekli da se govorilo o vama, ovde
imam dokaz da se reklo - ako jedan od predlagaa. Takoe ste rekli da se govorilo da je
gospoa Stojiljkovi pominjala vas, takoe imam u njenom izlaganju da ni u jednom
trenutku nije pomenula gospodina Jovana Markovia.
(Jovan Markovi, s mesta: Nije tano.)
Pa, jeste rekli, sada kaete da niste rekli. Pa, zato ste onda traili osnovu za
repliku ako niste rekli, gospodine Markoviu?
(Jovan Markovi, s mesta: Da li mogu da kaem?)
Ne moete. Zahvaljujem.
(Jovan Markovi, s mesta: Uopte nije tano. Da li mogu da kaem?)
Pa, da li vi elite ako ubeujete mene da nije tano, zato ne ubedite sve ostale
poslanike koji su sluali itavo vreme gde ste vi traili osnov za repliku jer ste pomenuti u
izlaganju gospoice Stojiljkovi i gde ste takoe pokuavali nekoliko puta da dokaete da
je gospodin Atlagi rekao to vama za taj panjak na Vraaru? Ovde je lepo reeno ono to
sam ja tvrdio i to je tvrdio gospodin Atlagi.
(Jovan Markovi, s mesta: Da li mogu da kaem?)
Moete, ali kada dam re sledeem govorniku.
Na lan 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman
Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na lan 33. amandman je podnela narodni poslanik Gordana omi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na lan 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.

Da li neko eli re? (Da.)

Re ima mr Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, u lanu 33. stav 2. precizira se
dve takse koje se uplauju u Republiki lokalni budet idu i u kojoj razmeri.
Mi smo smatrali s obzirom da je taksa od pet hiljada dinara nedovoljna da treba tu
taksu usmeriti potpuno u iznosu od 100% prema lokalnoj upravi i da se taj novac
usmerava kasnije na infrastrukturu. Ovde smo uli i ministarku koja je rekla da e vei
deo 60% ili 70% od ovog novca biti usmeravan lokalnoj upravi, ali prvo mora da se
uplati u Republiki budet, a onda posle toga e se navodno vratiti u lokalni budet.
Imajui u vidu, iskustvo u ovih tri ili etiri godine rada ove Vlade, kada su
lokalnim upravama sve vreme nametnuta neka nova ovlaenja, nove nadlenosti i
smanjivani prihodi, smanjivani transferi, mi prosto ne moemo da poverujemo u to da e
taj novac biti, novac prihoda koji e biti dodatni novac u odnosu na ovo to sada postoji,
u smislu naplate poreza, transfera koji dolaze od lokalne uprave, praenje projekta koji su
vani za razvoj lokalnih uprava i smatramo da u stopostotnom iznosu ovaj novac treba da
bude usmeren u lokalnom budetu.
Zatim, stav 3. posle rei 100 metara kvadratnih predlaemo da stoji zapeta, da se
zameni zapeta takom, a preostali deo teksta da se brie. I, to se tie stava 3. da se posle
njega doda stav 4. koji glasi za pomone i ekonomske objekte taksa iz stava 1. ovog
lana plaa se u iznosu od dve hiljade dinara, a za objekte do 50 metara kvadratnih i tri
hiljade dinara, odnosno za preko 50 metara kvadratnih tri hiljade dinara.
Imajui u vidu da su pomoni objekti kao to su garae, ostave itd, takoe
planirani za legalizaciju po lanu 3. i lanu 1. ovog zakona, smatramo da je dobro da se
ove takse smanje za pre svega seoska stanovnitva i da sve one objekte koji mogu po
ovom osnovu da budu sa umanjenim taksama, tako da predloeni iznos dve odnosno tri
hiljade dinara. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodna poslanica Sonja Vlahovi. Izvolite, gospoo Vlahovi.
SONjA VLAHOVI: Hvala potovani predsedavajui, javljam se po amandmanu.
Kolega koji je priao pre mene je upravo podneo i amandman na lan 2. gde se
prosto sukob njegovog miljenja linog, gde kae da je oslovljavanje u smislu da se brie
lan 2, zato prihodi ne predstavljaju javni interes za Republiku Srbiju, a sada prosto, kroz
neka pitanja dau mu odgovor.
Kae danom ozakonjavanja hiljadu i po, pardon milion i 500 hiljada
nelegalizovanih objekata javni interes za Republiku Srbiju? Da. Da li je naplata takse za
ozakonjavanje i naplata poreza na imovinu i samo poveanje javnih prihoda jedinica
lokalnih samouprava na teritoriju Republike Srbije javni interes za Repliku Srbiju? Da.
Da li je stvaranje uslova za prostorno planiranje i racionalno korienje graevinskog
zemljita javni interes za Republiku Srbiju? Da. Da li je omoguavanje vlasnicima
nezakonito izgraenih objekata da imaju legalizovane objekte koji su upisani u javnu
knjigu vee trine vrednosti? Da. Da li je ureenje trita nekretnine javni interes za
Republiku Srbiju? Da. Da li je ozakonjavanje objekata koje reava veliki problem koji

ima iri ekonomski uticaj na drutveno-nacionalnu ekonomiju i dravni budet ima javni
interes za Republiku Srbiju? Da.
Prosto, u danu za glasanje neu prihvatiti ovakav amandman jer podneti po lanu
2. da se brie lan 2. zato to nije u javnom interesu Republike Srbije, a sada promenom
lana gde se prosto kolega buni zato to lokalna samouprava ne dobija. Pa, to je sve u
interesu i Republike Srbije i lokalnih samouprava. Znai, da li treba prihvatiti ovakav
amandman? Ne.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 33. amandman je podnela narodni poslanik Jovana Jovanovi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Goran iri, Bala Boovi i magistar Aleksandra Jerkov.
Da li neko eli re? (Da.)
Re ima Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, potovani graani, taksa iz stava prvog ovog
lana uplauje se u korist jedinice lokalne samouprave i to je ono to je predmet naeg
amandmana.
U obrazloenju smo jasno stavili do znanja da se ovim amandmanom usaglaavaju
odredbe ovog zakona sa Zakonom o lokalnim samoupravi. Kao to je gospodin Jovan
Markovi rekao, lokalne samouprave su esto dobijale nove terete u smislu novih
ovlaenja bez novih sredstava. Na ovaj nain se ne bi otetile lokalne samouprave ve bi
lokalne samouprave u svojim budetima imale neto vie sredstava tako da sve one
obaveze koje ste prenosili na njih da bi svoju odgovornost prebacili na neke predsednike
optina i gradonaelnike, sada e moda imati priliku da se iz ovoga izvuku.
Deset hiljada kvadratnih metara na primer na Zlatiboru, pedeset miliona dinara je
uteda. Za deset hiljada kvadrata pedeset miliona dinara je oteen lokalni budet po
ovom zakonu. Kada uzmemo samo na primeru jedne lokalne samouprave u Srbiji, evo na
primer u Parainu. Predsednik optine Saa Paunovi fenomenalno je otvoreno pismo
napisao ministarstvu i Vladi, u prvoj zoni za hiljadu kvadratnih metara poslovnog
prostora tedi se 4,3 miliona dinara. U prvoj zoni za hiljadu kvadrata stambenog prostora
tedi se tri miliona dinara. Bogatima tedite, a sirotinji naplaujete i to je ono protiv ega
se bori DS. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Booviu.
Re ima narodni poslanik ore abarkapa.
Da li ste odustali gospodine abarkapa? (Da)
Onda re ima narodni poslanik Vladimir Orli.
VLADIMIR ORLI: Hvala, gospodine predsedavajui.
Ja u, s obzirom da smo uli obrazloenje kako smo uli, odnosno ni minimum
minimuma interesovanja predlagaa za ono to se tie samog amandmana, onda prosto da
kaem da ne mogu da prihvatim amandman, odnosno da podravam obrazloenje koje
smo dobili od Vlade, bez ikakvog daljeg bavljenja temom koliko interesovanja pokae ko
amandman predlae, mislim da je dovoljno da ga dobije u istoj meri i sa druge strane.

Ali, jo dve dodatne napomene, ova velika zabrinutost za budet lokalnih

samouprava i za njihovu ulogu u itavom procesu. Prvo, ovo prvo, govorimo svakako o
onoj kategoriji objekata od kojih te lokalne samouprave do sada nikakvu korist nisu
imale. ta je sutina? Da primenimo reenje koje predvia ovaj zakon, pa da se nekakva
korist vidi, ili da se vratimo u ono divno stanje gde je ta korist bila okruglo nula. Ko ovde
za ta brine i da li razume ta pria, verovatno je pravo pitanje?
Druga stvar, to se tie pitanja lokalnih samouprava, da li one trebaju da budu
neto vanredno optereene, da li je, priali smo o tome i u naelu, sada je ovde re o
nekakvoj tobo prebaenoj odgovornosti i krivici, mislim da ukazuje na samo jednu
jedinu stvar. Razumevanje materije i poznavanje onog zakona koji se bavio ovom
problematikom do sada, bie da je podjednako visoko, odnosno ravno onoj istoj nuli.
Ovde oigledno onaj ko sebi daje za pravo da koristi krupne rei i uporno
pokuava estradizaciju nema preciznu predstavu o ulozi lokalnih samouprava u ovom
procesu do sada. Ako bude jo napomena, bie i odgovora sa moje strane. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Orliu.
Poto je gospodin abarkapa odustao, vi imate re, gospodine Jovanoviu.
Izvolite.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se predsedavajui.
Ja bih se nadovezao na diskusiju uvaenog kolege Orlia, istovremeno ispravio
uvaenog kolegu Boovia, imajui u vidu da je dolo do nekog nenamernog lapsusa,
nije govorio Jovan Markovi o teretu budeta jedinica lokalnih samouprava, govorio sam
ja o tome.
Moram samo da podrim da je reenje koje je predvieno u lanu 33. korektno
reenje, imajui u vidu da jedinice lokalnih samouprava na ovaj nain prihoduju
odgovarajua novana sredstva i na taj nain popunjavaju budete, to je u svakom
sluaju u prevashodnom interesu jedinica lokalnih samouprava.
Polazim od Uica koje je ionako i onako, to se tie budeta, upotrebiu jedan
peorativan termin prenapregnut, bukvalno tako, a mislim da vi to i te kako dobro
znate.
Ono to sam hteo radi ispravke, da konstatujem, ini mi se samo da nakon stupanja
na snagu ovog zakona dolazimo u situaciju da e jedinice lokalnih samouprava na teret
svojih budeta isplaivati odgovarajue trokove i onima koji, naalost, ovaj put u rei
naalost, to ne zasluuju. Oni protiv kojih je ak voen i krivini postupak za krivino
delo nedozvoljene gradnje, pa je obustavljen, a rekao sam, da ne ponavljam sto puta
jednu te istu tezu, i oni koji su prolazili i upravne postupke i upravne sporove, i negativno
se zavravalo sve ono po njih to se vezivalo za te postupke, oni e doi u situaciju da se
na teret budeta jedinica lokalnih samouprava isplauju odgovarajui trokovi koje su oni
snosili.
Da li bi u tom pravcu mogao da se uradi bilo kakav podzakonski akt kojim bi se
definisalo neto to nee obesmisliti sutinu ovog zakona kada je u pitanju ozakonjenje,
jer nam je svima neophodno potrebno, a i savreno jasno da je ovakav postupak
ozakonjenja neminovnost, ali se postavlja pitanje da li oni koji su nesumnjivo
protivpravno delovali, govorim iskljuivo sada o protivpravnosti, da li oni treba da budu

ti kojima e biti neto vraeno? U krivinom zakonodavstvu postoji jedan institut koji
zaista ukazuje na to da ako je zakon povoljniji za okrivljenog od dva materijalno-pravna
propisa, od krivino-pravnih propisa, zaista se primenjuje onaj povoljniji za okrivljenog,
ali ovde nije takva situacija.
Ovde je situacija gde okrivljeni, peorativno reeno, ili prenosno reeno je uinio
to je uinio, protivpravno delovao, a mi ga nagraujemo na taj nain to emo da mu
priznamo trokove iako je on za te iste trokove pravnosnano odbijen u svom zahtevu,
to znai da je trokove snosio na svoj teret, to je potpuno opravdano, odnosno
osnovano.
Zamolio bih vas samo da se razmisli u tom pravcu jer zaista ni Beograd, ni
Kragujevac, ni Ni, ni Novi Sad, ni Uice, ni bilo koji grad nemaju ni jedan jedini
opravdani razlog da takvima iz budeta vraaju neto to su sami skrivili.
Jedino gde je tamo krivica nadlenog organa, jedinice lokalne samouprave, gde je
dolazilo do utanja administracije, gde se nadleni organi nisu ponaali u skladu sa
zakonom, pa su zbog toga trpeli vlasnici objekata koji su sada predmeti ozakonjenja, e u
toj situaciji zaista treba da se isplate trokovi koji su oni snosili. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Bala Boovi, s mesta: Replika.)
Gospodine Booviu, pravo na repliku ima gospodin Markovi zato to je
pomenut. Pomenuo je gospodina Markovia.
(Bala Boovi, s mesta: Boovi je rekao.)
I vas je pomenuo? Dobro. Prvo ima prednost gospodin Markovi, pa vi.
Re ima mr Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Gospodine Jovanoviu, ja kada sam priao o raspodeli ovih
sredstava, o taksi prema lokalnim upravama, na neki nain priao sam o drugim lokalnim
upravama ali sam moda ponajvie mislio upravo o budetu Uica i injenici da u
poslednje tri godine taj budet je svake godine sve manji i manji, da nema nikakve
podrke Vlade Republike Srbije za mnoge projekte koji su potrebni da se tamo
zavravaju, da nema ni jednog novog posla, nikakve nove ideje koja se tu otvara kako bi
se neki infrastrukturni poslovi zavrili, izmeu ostalog to nedostaje novca.
Znai, kada analizirate kakvo je stanje budeta lokalnih uprava u poslednjih tri ili
etiri godine, videete da su lokalne uprave dobile nove namete, da su dobile nove
nadlenosti, a da je pri tome izostala svaka vrsta podrke za reavanje infrastrukturnih
problema, pitanja za razvoj, itd, o tome se i ne govori.
Ako bi smo doli u situaciju da sada okrenemo stvari i da bar ovaj novac koji
graani ulau u ozakonjenje ostavimo lokalnim upravama, ja misli da bi lokalne uprave u
tom smislu ile dalje u razvoj i ulagale taj novac u odreene projekte koji su vani.
Ako drava ve u ove etiri godine nita nije izdvajala za lokalne uprave, onda je
red i da bar ovo to se naplauje kao taksa na lokalnom nivou jer se tu i deava aktivnost
lokalnih uprava, graevinske inspekcije, Uprave za urbanizam, itd. da bi se ovaj zakon
primenio, onda je potpuno normalno i logino da taj novac ostane tu.
Znai, posebno je vano naglasiti da ovo iskustvo koje smo imali, a grad Uice je
tu moda najoitiji primer, upravo ukazuje na to da nije bilo podrke Vlade, da su svi

razvojni projekti u prethodnom periodu zaustavljeni, da nema ni strune ni materijalne

pomoi kako bi se neki poslovi zavrili i zbog toga sam priao o tom problemu na ovakav
nain. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi, replika. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
Gospodin Neo Jovanovi je oigledno pogreno razumeo moju interpretaciju
toga, odnosno amandmana koji smo podneli kao poslanici DS.
Prvo smo rekli da se taksa uplauje u korist jedinica lokalne samouprave. Vi ste
rekli ne; i u samom Predlogu zakona stoji u lanu 33. stav 2. da se odreena sredstva,
odnosno da se uplauje taksa na raun budeta lokalnih samouprava.
Da, ali u 70%. Trideset procenata ide na Republiku. Kako je mogue da Republika
prebaci na lokalnu samoupravu ovlaenja a ne prebaci sredstva. Nekim lokalnim
samoupravama ni jedan jedini dinar nije uplaen od strane ba te republike koja duguje i
AP Vojvodini, a ne samo lokalnim samoupravama i esto Gradu Beogradu.
ta se deava? Deava se to da oni prebace ovlaenja, ne prebace sredstva i onda
ih puste da se tako koprcaju u svojoj nesposobnosti, posebno neki novi koji su postavljeni
u poslednje vreme, a ovde se taksa uplauje svega u 70% lokalnoj samoupravi, a na
amandman je bio, isto da nema zabune, ja znam da ste imali najbolju nameru, da se ova
taksa u 100% uplauje lokalnom budetu, jer smatramo da je lokalni budet taj koji je
oteen, posebno u ovim vremenima krize kada Vlada Republike Srbije svoju
nesposobnost reava tako to njima uzima sva mogua sredstva, a ostavlja im teret na
leima.
Onda su oni ti koji dalje troe novac graana Republike Srbije, naravno, onako
kako oni misle da treba. Videli smo kako to izgleda u poslednje etiri godine. Ali, i u tom
sluaju, hajde jednom da principijelno zatitimo te ljude na lokalu. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Neo Jovanovi, replika.
NEO JOVANOVI: Zahvaljujem se predsedavajui.
Bio sam vrlo jasan i precizan, tako da apsolutno ne vidim potrebu za drugaijom
interpretacijom onoga to sam rekao, osim onako kako sam rekao, a to je zatita
budeta jedinica lokalne samouprave.
Poslanika grupa SPS, a i ja lino, mislimo da je to ovim lanom obezbeeno.
Zbog ega bi 100% priliva sredstava ilo na budet jedinica lokalnih samouprava, kada
imamo u vidu jednu notornu injenicu, da iza ovog zakona stoji predlaga u ime Vlade, a
to je resorno ministarstvo, koje e sprovoditi odreenu vrstu nadzora nad ovim zakonom i
koje e pratiti sprovoenje svih mehanizama koji se odnose na ozakonjenje objekata.
Nije malo 70% priliva u budet jedinica lokalnih samouprava, imajui u vidu o
kakvim se objektima radi i imajui u vidu gradaciju novanih iznosa koji se uplauju na
ime takse. To nije ni u kom sluaju bio motiv zbog ega sam se ja javio i sada radi
preciznosti upravo ovo i istiem.
Motiv zbog ega sam se ja javio jeste bio upravo onaj motiv koji je i uvaena
ministarka prepoznala imamo meu aboliranim vlasnicima objekata i one koji faktiko
protivpravnim delovanjem obezbeuju sebi odreenu korist. To je bio moj motiv, a ne ni

u kom sluaju da se konfrontiramo oko jedne stvari koja je savreno jasna, a to je zatita
budeta jedinica lokalnih samouprava.
to se samog Uica tie, i na meni i na gospodinu Markoviu i na uvaenoj
koleginici Ivani Stojiljkovi jeste da se borimo za grad, a ne da vodimo polemike u ovom
parlamentu, jer nam je zadatak (Iskljuen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUI: Vreme.
(Neo Jovanovi, s mesta: da vodimo iskljuivo onu priu koja ima i politiku
dimenziju kako bi grad Uice zavredeo panju i Vlade Republike Srbije i svih
institucija)
Da, imate pravo na repliku, gospodine Markoviu, jer gospodin Jovanovi ne zna
drugaije da replicira a da ne pomene vae ime i prezime. Izvolite.
(Zoran Babi, s mesta: ta je ovo? Imate skuptinu Uica?)
JOVAN MARKOVI: Ne znam zato ovako burna reakcija kolege Babia i
ostalih na ovo pominjanje Uica
PREDSEDAVAJUI: Zato to Uice nije tema dnevnog reda. Vi i gospodin
Jovanovi namerno pominjete jedan drugog, da bi vodili raspravu o Uicu a ne o
dnevnom redu. Ali, izvolite, formalno imate pravo.
JOVAN MARKOVI: Da li mogu ponovo da dobijem vreme?
PREDSEDAVAJUI: Ne. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Ali, zato me prekidate svaki put?
PREDSEDAVAJUI: Moram da vam odgovorim na pitanje koje mi postavite.
JOVAN MARKOVI: Znai, ne znam zbog ega su tako burne reakcije sa druge
strane od kolege Babia i ostalih poslanika, ako sam ovde, na neki nain, prozvan da se
ne bavim politikim temama i da neki drugi to rade na neki bolji nain, onda prosto
moram da odgovorim.
Znai, sve vreme zastupam interese ne samo graana Uica, nego i svih drugih
graana Srbije, a u ovom sluaju radi se i o lokalnim upravama, koje su za poslednje tri
godine doivele da se upravo zbog bahatosti i jednog loeg odnosa Vlade Republike
Srbije prema njima nagomilavaju dugovi javnih preduzea, ustanova, ne ispunjavaju se
obaveze, gomilaju se obaveze koje postoje u lokalnim budetima, lokalne uprave se
zaduuju za elementarno funkcionisanje. I ne samo da nema razvoja, i ne samo da nema
razvojnih projekata u bilo kojoj lokalnoj upravi, nego se deava opta stagnacija i
nazadovanje.
I za sve to vreme, Vlada Republike Srbije kao svoj put delovanja prema lokalnim
samoupravama ima nove namete, nove dabine, nove nadlenosti i ukida prihode.
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu, vi niste dobili repliku Vladi
Republike Srbije nego gospodinu Jovanoviu i molim vas obratite se njemu i objasnite
zbog ega smatrate da vas je uvredio, zbog ega ste dobili osnov za repliku.
JOVAN MARKOVI: Gospodine predsedavajui, va pokuaj da svaki put na
moje izlaganje napravite par puta prekide je zaista nedopustiv
PREDSEDAVAJUI: Samo da bih vas vratio na temu.

JOVAN MARKOVI: To je zaista nedopustivo i mislim da posle ovoga to vi

danas radite, treba vi da proitate stenograme i da na sledeoj sednici kaete da to nije
bilo u redu.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Markoviu.
Svaki put sam vam proitao stenograme i utvrdio da vi ne govorite istinu. Nita
drugo ne mogu da uradim, osim toga to sam uradio.
Ako hoete da kaete da ja piem stenobeleke a ne ove devojke koje sede ovde, to
isto prihvatam i nije problem.
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, re ima narodni poslanik Marijan Ristievi.
MARIJAN RISTIEVI: Dame i gospodo narodni poslanici, potovani
predsedavajui, potovana ministarko, reklamiram lan 103. i lan 106. Poslovnika o
radu govornik moe da govori samo o taki dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Uz duno potovanje, prethodni govornik je govorio tako da mi to lii na prie
babe urovice. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Ristieviu, i vi niste paljivo sluali. Govornik
je dobio pravo na repliku. U pravu na repliku moe da govori van dnevnog reda, ali je
ipak trebalo da govori o raspravi koja je bila izmeu njega i gospodina Jovanovia, a ne,
kao to ste primetili, o neem sasvim drugom. Zahvaljujem se.
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Poto se stalno govori kako su stali razvojni projekti,
kako se nita ne radi, podatak Republikog zavoda za statistiku za graane Srbije, a ne za
predstavnike DS, poto oni oito ne veruju zvaninim podacima, kae ovako indeks
predviene vrednosti radova u septembru 2015. godine vei je za 238% u odnosu na
septembar 2014. godine, dakle, indeks predviene vrednosti radova. Onda dalje izdate
graevinske dozvole u septembru mesecu, ovo je najbolji trei kvartal u poslednjih osam
godina od kada se izdaju graevinske dozvole i to je rezultat zakona koje je ovaj
parlament usvojio, izmeu ostalog i Zakona o planiranju i izgradnji. Znai, nita ne stoji,
samo se uvode red i pravila koja nisu postojala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Katarina Raki.
KATARINA RAKI: Hvala.
Drago mi je da smo prekinuli ovaj krug replika i da smo se vratili na jo jedan
amandman i slobodno mogu da kaem, jo jedan lo amandman, ali ne po samom tekstu
koji stoji u amandmanu, nego u nameri da se obmanu graani Srbije, jer da je biva vlast
elela da uradi dobro graanima Srbije, ne bi bilo milion i po nelegalnih objekata, ne bi
bilo grada u Srbiji u kome nije podneto zahteva za legalizaciju.
Zato, gospodo, niste doveli posao do kraja? Imali ste pet zakona o legalizaciji,
kada ste mogli da naplatite i taksu za gradsko graevinsko zemljite i administrativnu
taksu i taksu za uknjibu objekta u katastar. Mogli ste mnogo da prihodujete lokalnim
samoupravama. Zato sada elite, kada prvi put elimo da podvuemo crtu i da popiemo
koji su to objekti koji ne plaaju ni porez na imovinu, nikakvu taksu u Republici Srbiji,
zato ovoga puta elite na ovakav nain graanima da bacite pesak u oi? Da ste hteli da

zavrite posao do kraja, zavrili biste to odavno i lokalne samouprave bi imale mnogo
vei prihod nego to e sada imati i da im se 100% od prihoda od ozakonjenja uplati u
budet. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Nataa Vukovi, po amandmanu.
NATAA VUKOVI: Hvala.
Oko bacanja peska u oi, molila bih samo da neko odgovori zbog ega od 2013.
godine nije bilo napretka u primeni Zakona o legalizaciji? Zato vam je trebalo toliko
vremena da ponete taj posao? to niste primenjivali Zakon od 2013. godine, odnosno od
2012. godine, od kad ste na vlasti? To je glavno pitanje u ovom trenutku. Ne morate vie
ii pet, est, 15 godina unazad. Znai, za vas je pitanje zato ga niste primenjivali? To je
vrlo vano i kljuno pitanje. Zbog toga ne znamo da li moemo da vam verujemo i da li
graani Srbije mogu da vam veruju da ete i ovaj zakon primenjivati. To je za nas kljuno
pitanje.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodna poslanica Katarina Raki, po amandmanu.
KATARINA RAKI: Ja bih vie volela da odgovorim na ovo pitanje, poto je
zakon iz 2013. godine bio posledica, jer je Ustavni sud oborio jedan neustavan zakon,
zakon iz 2003. do 2009. godine, i to je bio zakon koji se u sebi svaao. Imali smo jedan
zakon kojim ste istovremeno imali odredbu da je nelegalna gradnja krivino delo i da sve
one koji zidaju nelegalno u Srbiji trebate uhapsiti po istom zakonu. Takoe, po tom
zakonu da moete da zidate, odnosno da moete da legalizujete objekte. Naravno, da je
odredbe tog zakona, meni je ao da se toga ne seate ili imate delimino pamenje, ili
opet elite da bacite pesak graanima Srbije u oi, Ustavni sud oborio i da je postojao
vakum u vremenu i da je zakon koji je donet 2013. godine posledica toga to je Ustavni
sud oborio jedan, u nizu loih zakone koji ste vi doneli. Meni je ao da se vi posle dve
godine toga ne seate, eto da vas podsetim na to.
Ono to takoe mogu da vam kaem jeste da je po tom zakonu, iako su graani
mogli da prijave svoje objekte do kraja februara 2014. godine, legalizovano 1.850
objekata. Ja imam precizan broj objekata koji su legalizovani po tom zakonu i od tada.
Da li vi moete da mi kaete koliko je objekata legalizovano od 2003. do 2009.
godine kada ste imali zakon? Koliko je objekata legalizovano? Koliko ste uhapsili onih
koji su zidali na divlje? Koliko ste uhapsili onih koji su izdavali graevinske dozvole?
Koliko ste uhapsili onih koji su radili na alterima ili govorili ljudima da ne legalizuju
svoje objekte, nego da ekaju sledei i sledei zakon? Odgovorite vi meni na to.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodna poslanica Nataa Vukovi, po amandmanu. Izvolite.
NATAA VUKOVI: Dve godine se nije maklo dalje u primeni tog zakona iz
2013. godine. To je sutinska stvar.
Druga stvar, ono to mi tvrdimo jeste da e ovaj zakon proizvesti takvu
diskriminaciju i takvo nejednako postupanja i dovesti graane, investitore u toliko
nejednak poloaj da e, bojim se, Ustavni sud teko moi da se odupre jednoj pravnikoj
logici da na isti nain oceni i ovaj zakon.

Ja imam sledee pitanje ta ete raditi kad vam se obrati investitor koji je npr.
tokom prolog meseca platio naknadu za ureenje graevinskog zemljita u skladu sa
propisima koji se plaaju? Hajde da uzmemo neku od beogradskih centralnih optina ili
centar Novog Sada ili centar Nia, nije bitno, koji je platio ono to se plaa kad eli neko
da gradi u skladu sa zakonom i kad za istu tu kvadraturu, recimo od 1000 do 1500
kvadrata, ako neko gradi objekat za trite, sada za bespravno podignuti objekat investitor
ima da plati taksu do etiri i po, odnosno 10.000 evra u ovom trenutku, po predlogu vaeg
zakona. ta ete raditi kada vam se taj investitor koji je u skladu sa zakonom gradio i
dobio dozvolu obrati za povraaj sredstava, odnosno ta ete raditi kada Evropski sud za
ljudska prava utvrdi da graani nisu u jednakom poloaju u Republici Srbiji? Da li ete
morati ta sredstva da vratite?
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac.
Izvolite, gospoo Rakonjac.
VESNA RAKONjAC. Hvala.
Uvaeni predsedavajui, potovani ministre, samo elim da napomenem kakva je
briga o graanima bila 2010. godine za vreme Dulievog zakona i jednostavno koliko je
kotala legalizacija u prvoj zoni u Novom Sadu. etrnaest hiljada i 500 dinara po
kvadratu, U Beogradu 11.434 dinara i u uvenom Parainu 3.500 dinara.
Prema tome, elim da se vratim na amandman, jer ovo do sada nije bilo po
amandmanu, pa me interesuje koliko je u to vreme inkasirano u jedinice lokalne
samouprave i kako je to oiena Srbija od para koje su dobile lokalne samouprave,
legalizovanjem objekata? Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Vladimir Marinkovi. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVI: Zahvaljujem.
Uvaeni predsedavajui, ja nisam primetio da su jue predstavnici Leonija, koji
su otvorili pogon i mogunost za zapoljavanje 1500 ljudi, imali neto protiv ovog
predloga zakona, da je bilo ko od velikih investitora izrazio bilo kakav problem ili bilo
kakvu kritiku, kada je u pitanju ovaj zakon. Tako da nemojte da sluamo ovde veliku
brigu o investitorima, kada emo ove godine imati preko milijardu i 200 miliona stranih
investicija.
Koleginica Raki vam je bukvalno nacrtala i empirijski dala, podatke vam je
predstavila ta je to to e se dobiti implementacijom ovog zakona, ta je bilo 2013.
godine do danas, a Boga mi, dobrano i ta je bilo od 2000. do 2012. godine. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 33. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraaj,
infrastrukturu i telekomunikacije.
Molim gospou ministar da se izjasni o ovom amandmanu.
ZORANA MIHAJLOVI: Hvala vam lepo. Prihvatamo ovaj amandman.
PREDSEDAVAJUI: Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman
na lan 33. koji je podne Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i
telekomunikacije.

Na lan 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko urii i

Slobodan Homen.
Re ima narodni poslanik Marko urii.
Izvolite, gospodine uriiu.
MARKO URII: Hvala, predsedavajui.
Molim vas da ovo vreme preko dva minuta uraunate u vreme predsednika
poslanike grupe.
Znai, sutina naeg amandmana na lan 33. je upravo da rei jednu nepravdu koju
ovaj zakon nosi i uopte se ne tie ove prie o milion i po nelegalno sagraenih objekata,
porodinih kua, bunara i slinih stvari. Nema tu pomoi obinim graanima.
U lanu 33. od stava 7. do kraja propisuje se taksa za ozakonjenje stambenih i
stambeno-poslovnih objekata namenjenih tritu. Znai, namenjenih tritu, negde gde e
neko da pravi profit. Znai, ne da je neko reavao pitanje krova nad glavom, pa nije
mogao da legalizuje zato to nije bilo urbanistikih planova ili nije valjala administracija
ili nisu valjali ovi to su vladali zemljom do 2012. i sve drugo, nego oni koji su gradili za
trite. Ti koji su gradili za trite e sada, umesto takse, naknade za ureenje
graevinskog zemljita, plaati taksu za ozakonjenje od 500.000 do 3.000.000 dinara. To
je 10, 20, 30 puta manje od onoga to su morali da plate po sada vaeim zakonima,
umesto da su legalno gradili.
Ovde se radi o pravljenju ekstra profita onima koji su pravili zgrade namenjene
tritu.
(Vesna Rakonjac, s mesta: U vae vreme.)
U nae vreme, kako dobacuje neko iz sale, a predsedavajui ne reaguje, ali i u
dananje vreme. Sada da odem po Beogradu, dva kilometra odavde, videemo ta se radi,
gde se gradi nelegalno, videete da su svi investitori, znajui ta pie u ovom zakonu, koji
imaju dozvole, znajui da mogu dva sprata da odstupe od plana, zidali dva sprata vie.
Rade nou ljudi. Ja ih razumem, pogotovo te koji su dobili dozvolu i platili sve naknade,
a onda videli ovaj zakon, pa kau ekajte, to ja da ispadnem glup, ja u sada da
dozidam jo dva sprata, po ovom zakonu u moi da ozakonim stanove i napraviu profit
za sebe, a neko nema urbanistike uslove, ne ispunjava Prave se zgrade bez garae
trenutno. Garae se pretvaraju u stanove da bi moglo to da ode na trite. Znai, sada je
El Dorado u Beogradu i u drugim gradovima.
Ono to je sutina naeg amandmana je, ne ove takse, nego ajde da kaemo pola
od onoga to su trebali da plate. Pola. Mada ne razumem ni zato pola, pravo da vam
kaem, zato bi imali i toliko razumevanja za one koji grade stambeno poslovne objekte
namenjene tritu? Ne reavaju svoj problem, nego prave ekstra profit danas i pravie ga,
ne znam, do kraja godine, kako kae ovaj zakon. Pria se 29. decembar, tada e da se vri
slikanje. Oni sve znaju ljudi. Do 29. decembra grade, grade, grade, sad im ide vreme na
ruku. Zakon je ostavio, kae do kraja godine.
Ne znam ministarka, da li moete da nam kaete ovde, kog dana e biti to? To je
na problem sa ovim zakonom. Ne da reimo probleme graana koji su zidali prethodnih
10, 15, pet godina, nego oni koji zidaju sada, koji su zidali u poslednje dve godine,
znajui da e im se na kraju to isplatiti. Govorilo se ovde o tome kako su se sprovodili

prethodni zakoni. Pa koliko je to bilo uspeno ili neuspeno. Ali, ministarka je ovde, kada
je dola, pre dva dana, izgovorila po meni jednu neverovatnu reenicu.
Ministarka je rekla u odluivanju da li emo da krenemo na jedan rez koji se
zove podizanje krivinih prijava ili da naemo nain kako da reimo ovo pitanje, mi smo
se upravo opredelili za ovaj zakon.
Znai, vi ste rekli da vi niste hteli da sprovodite zakon, da krivino se kanjavaju
oni koji divlje grade. Ne onaj ko je sagradio kuu pre 20, 15 godina, nego oni koji sada
grade divlje, koji e zaraditi ogroman novac od toga to e umesto naknade za izgradnju,
platiti ovu taksu manju 20, 30 puta, otetiti budet, pre svega lokalnih samouprava. Ja
verujem u desetostruko viem iznosu nego sve ovo to mislimo da emo ovim zakonom
naplatiti. Od tih para lokalne samouprave treba da izgrade infrastrukturu u tim mestima,
put, kolu, vodovod, kanalizaciju. Odakle e se sada to graditi?
Mi ovde pravimo ljudima ekstra profit. Mi smatramo da to nije sutina ovog
zakona. Prihvatamo da ostane ovo na poetku, ovih prvih sedam lanova koji govore koje
su takse za stambene kue, za ljude koji reavaju problem svoje egzistencije, ali ovaj deo
je potpuno neprihvatljiv. Ponavljam, ovaj deo koji traimo da se brie, to je podela
stambenih zgrada namenjenih tritu od 500 pa do 1.000 pa od 1.500, pa preko 1.500,
samo tri, kaem, samo tri miliona preko 1.500 kvadrata moe da bude i 5.000 kvadrata,
moe da bude 15.000 kvadrata. I sad ete vi nekome umesto ne znam ni ja koliko
desetina miliona koliko je trebalo da plati, propisali ste taksu od tri miliona dinara.
Smatramo da je to duboko nepravedno i to je jedan od kljunih razloga zato mi ovaj
zakon ne moemo da prihvatimo. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima ministar, potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da pojasnim.
Apsolutno ne mogu da se sloim sa konstatacijom da Ministarstvo nije sprovodilo
i ne realizuje zakon. Mi smo jedino ministarstvo koje je krenulo u proces ruenja
prethodnih godinu dana i to jedino ministarstvo u prethodnih 10 godina koje je to zaista i
radilo, po nacionalnim parkovima, dakle, sve ono to je nadlenost Ministarstva.
Sve ono to je nadlenost bila lokalnih inspekcija ili gradskih inspekcija, u koliko
nije bilo mogue, ili u koliko lokalne inspekcije nisu radile svoj posao, onda je nastupala
sa nadzorom i Republika graevinska inspekcija. Na kraju krajeva, pominjali smo ceo
dan danas nekoliko primera, gde je i Republika graevinska inspekcija se ponaala i
postupala po zakonu i davala reenja o ruenju.
Znai, i te kako smo sprovodili zakon, ali imajui u vidu ozbiljno veliki problem,
opredelili smo se za ovaj zakon. Dakle, da pojasnim malo reenicu koju ste izjavili.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
mr Dejan Radenkovi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 33. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinovi.
Da li neko eli re? (Ne)

Narodni poslanik Dejan Nikoli je podneo amandman kojim se predlae da se

posle lana 33. doda novi lan 33a.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
BALA BOOVI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
Govorim o 33a. iz prostog razloga to je zakljukom Ustavnog suda potpuno jasno
reeno da se ne mogu diskriminisati legalni graditelji u odnosu na bespravne,
opratanjem plaanja takse za ozakonjenje. To je ovo o emu je maloas govorio i
gospodin Marko urii, i to je ono to celoga dana pominjemo kao opozicioni poslanici,
zbog ega se nekome oprata, ne pola i ne 10 ili 20 puta manje, nego oni koji nisu
potovali zakon i bespravno su gradili, samo na jednom primeru, na Zlatiboru, tede
milion evra.
E to je ona korupcija o kojoj smo priali. Samo na jednom primeru mi imamo
imena Kraljevi konaci, imamo PK Zlatibor, u samom centru imamo
(Iskljuen mikrofon)
PREDSEDAVAJUI: Isteklo je vreme gospodine Booviu, vaa poslanika grupa
vie nema vremena.
Zahvaljujem se.
Na lan 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Ninoslav Marinkovi, dr Blagoje Brdi i Ivan Kari.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li elite re?
Branka Karavidi, izvolite.
BRANKA KARAVIDI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
Ovim lanom se ureuje procedura kada nadleni organ utvrdi da postoji
mogunost ozakonjenja nezakonito izgraenih objekata.
Izmeu ostalog stavom 5. predvieno je da se po pravosnano okonanom
postupku zakljuak u odbacivanju zahteva ukoliko vlasnik nezakonito izgraenog objekta
u propisanom roku ne dostavi dokaz o plaenoj taksi, dostavlja nadlenoj graevinskoj
inspekciji. Ovde je po naem miljenju proputen rok, te smo mi u datom stavu ovog
lana dali predlog Vladi da taj rok bude rok od tri dana od dana donoenja zakljuka.
Mislim da je dobro to je Vlada imala sluha za prihvatanje ovog amandmana, jer
e ovaj zakon samim tim biti precizniji i sprovodljiviji. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospoo Karavidi.
Na lan 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, u lanu 34. u prvom stavu kae
kada nadleni organ utvrdi da postoji mogunost ozakonjenja da se u roku od 15 dana

dostavi obavetenje da se plati taksa za ozakonjenje propisana ovim zakonom. Ima dosta
odredbi ovog lana koji se kasnije preciziraju.
Mi smo smatrali da je potrebno da se stav 7. taka 4. brie i da se stav 9. brie u
ovom lanu. Osnovni razlozi su bili to to predloenim amandmanom spreavamo
legalizaciju nelegalno izgraenih stambeno poslovnih zgrada, gde bi legalizacijom samo
jednog fizikog dela bilo obustavljeno ruenje i obesmislila bi se primena ovog zakona,
kao i Zakona o planiranju i izgradnji.
Moje kolege su upravo govorile o tome koliko je ovaj zakon selektivan i koliko su
tetne posledice ovog zakona, kada imate velike investicije gde su ljudi u prethodnih
nekoliko godina vrlo svesno gradili objekte tamo gde su imali podrku lokalne vlasti, pre
svega. Sada dolazimo u situaciju da recimo, premijer kae pre nekoliko dana kako e
taksa za primenu ovog zakona biti 5.000 dinara, graani Srbije se odmah upuuju na tu
injenicu i kae se nita drugo nee trebati.
Kasnije imamo procedure, izmeu ostalog i ovu izjavu koja se ovde trai, izjavu
projektanta, geodetske planove, odgovorne izvoae radova, niko ne govori kolko to
kota.
Da li e zbog toga to je neko promenio uslove gradnje, proirio svoju gradnju,
sada taj deo objekta biti sruen ili e biti ozakonjen? Znai, kroz ovaj amandman koji
nudimo mi dajemo reenje i kako da se problem rei i kakao da se objekat po tom osnovu
rui.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Zoran Babi.
ZORAN BABI: Gospodine predsedavajui, ozakonjenje milion i 500 hiljada
objekata je zaista jedan krupan, veliki i ozbiljan posao, posao od nacionalnog znaaja, ne
samo zbog toga to e graani Republike Srbije, njih milion i 500 hiljada porodica dobiti
objekte vee vrednosti, ne samo to e se oiveti trgovina nekretnina, ne zato to e moi
da tim nekretninama i raspolau, ve i zbog toga to emo postati ureenija drava.
Drava koja e mnogo lake planirati i izgradnju infrastrukturnih objekata, jer ovako, bez
ozakonjenih objekata, bez ucrtanih objekata, na koji nain bilo koji infrastrukturni
objekat moete da planirate? Nikako. Ne znate da li e na toj trasi koju ste isplanirali, da
li ete naii na neki od milion i 500 nelegalnih objekata, odnosno objekata bez
graevinske dozvole.
Ono to ovim amandmanom trai podnosilac amandmana je da se prijava za
ozakonjenje, da se to zateeno stanje utvruje na nain to e neko uzeti obian beli papir
A4 formata, ba ovakav jedan, moda i drugu stranu da bi utedeo, pa ne mora da, moe
druga starana da bude iskoriena i moda u olovci bez ikakvog, bez lenjira, da samo
nacrta skicu, otprilike, kao kada se deca igraju.
Zar mislite da jedan graevinski objekat, ma koje povrine bio, do 100 ili preko
100, jedna kua moe da se nacrta, da moe da se prijavi za ozakonjenje bez ovoga to je
predlaga amandmana predvideo, a to je ime, prezime, jer mislim da je neophodno da
postoji trag i ko je to radi, broj licence preduzetnika ili naziv privrednog drutva, odnosno
drugog pravnog lica koje je izradilo izvetaj o zateenom stanju objekta?

Po ovome kako je predloio predlaga amandmana zateeno stanje e moi da

uradi dete na belom A4 formatu, bez potpisa, bez iega, nacrtae neki objekat i rei e
evo, na to mi lii kua, ima prozore, ima vrata, ima krov i to je dovoljno, za predlagaa
amandmana to je dovoljno.
Predlaga amandmana na ovaj nain je uputio amar strunoj javnosti,
Inenjerskoj komori Srbije, svim onim ljudima koji su vredno i odgovorno radili da bi
stekli diplomu diplomiranog inenjera graevine recimo, pa su morali da ulau u svoju
struku da bi dobili licencu, pa da bi tu licencu zadrali. Sada za predlagaa amandmana to
nita nije potrebno. Za predlagaa amandmana ovo je toliko neozbiljan proces da je
potrebno samo na jednom A4 formatu, belom A4 papiru da neko onako naslika ili nacrta
na ta mu lii taj objekat ili ta kua ili ta zgrada ili bilo koji objekat koji je predmet
legalizacije.
Smatram da je ovo zaista veoma neozbiljno predloeno i neophodno je da u
zakonu, da u Predlogu zakona ostane neophodnost ime, prezime, navoenje, neophodnost
navoenja imena, prezimena i broja licence preduzetnika ili naziva privrednog drutva,
odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo izvetaj o zateenom stanju objekta i ime,
prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova.
Neophodno je zbog struke, neophodno je zbog ozbiljnosti, neophodno je zbog posla koji
nas u narednih godinu dana oekuje u ozakonjenju nelegalnih objekata.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospodine Babiu.
(Jovan Markovi, s mesta: Replika.)
Zato mislite, gospodine Markoviu, da imate?
(Jovan Markovi, s mesta: Zato to je rekao predlaga amandmana.)
O predlagau amandmana, ali jo jednom vam pominjem, kao to sam u
prethodnoj raspravi rekao, da niste jedini predlaga amandmana. Tu je gospodin
utanovac. Ne mogu da budem sudija da li je gospodin Babi mislio na vas ili na
gospodina utanovca. Tako da niste pomenuti imenom i prezimenom to bi bilo va
osnov za repliku. Zahvaljujem se.
Na lan 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Goran iri, Bala Boovi i magistar Aleksandra Jerkov.
(Bala Boovi, s mesta: lan 34.)
Izvinjavam se, lan 34. Izvinjavam se jo jednom.
Na lan 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Goran iri, Bala Boovi i magistar Aleksandra Jerkov.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
BALA BOOVI: Zahvaljujem gospodine predsedavajui.
lan 34. stav 9. se brie iz prostog razloga to je po zakonu ostavljena jedna
veoma udna mogunost kada ve govorimo o mogunosti korupcije.
Dakle, samo jedan fiziki deo od 10 hiljada nelegalnih kvadrata ukoliko se
ozakoni, kako vi kaete, bie spreeno ruenje svih 10 hiljada kvadrata. Dakle, ako
budemo jedno garano mesto legalizovali u zgradi koja ima 10 hiljada kvadrata na
Kopaoniku bie spreeno i nemogue postupati po bilo kom drugom zakonu koji regulie

ovu oblast, pa ak planiranje i izgradnju i onda emo obesmisliti nekoliko zakona zbog
ovog lana.
Da li je mogue da neki pomoni objekat, neka upa koja je negde preureena u
neki stambeni prostor nee moi da bude legalizovana iz prostog razloga to je na parceli
gde ima vie vlasnika, a ovde e biti mogue da se legalizuje samo zbog jednog garanog
mesta 10 hiljada kvadratnih metara. To je neto to predstavlja apsurd.
Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman mislim da e potpuno da se obesmisli sve
ovo o emu ste vi priali danas i ovo jeste naravno delimino pravedno, pre svega je
pravedno za onog ko je vlasnik 10 hiljada kvadrata, a nepravedno je za sve ostale koji
nee to moi da urade po istom ovom naem zakonu.
Mislimo da je ovo velika sramota to na ovaj nain zaobilazite i Ustavni sud, a ta
je Ustavni sud za vas, gospodo, mali Ustavni sud naspram vaih velikih finansijskih
interesa? Zahvaljujem gospodine Beiu.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Booviu.
Re ima Zoran Babi.
ZORAN BABI: Ovo je jo jedan atak na dravu iz iste politike mrnje, ne
znam kako to da nazovem, da upotrebim adekvatan izraz.
Pravosudni organi su jedna od stubova svakog drutva, pa i naeg drutva. Ovakvo
omalovaavanje Ustavnog suda Srbije je zaista neprihvatljivo da se takvi tonovi i takve
rei uju iz Narodne skuptine RS.
I onda kada nam se te presude intimno i lino nisu dopadale ili su nam se dopadale
nikada niko od funkcionera i lanova SNS nije prokomentarisao nijednu odluku ni
Ustavnog suda, ali ni bilo kojeg drugog suda.
Oni koji na ovaj nain omalovaavaju sud, omalovaavaju dravu, omalovaavaju
sve nae graane.
Govorei o zgradama od 10 hiljada kvadrata koje su nelegalno izgraene, pa znate
ja sam te zgrade video danas, video sam ih danas na dve fotografije. Jedna fotografija je
sa optine Palilula i tih 10 hiljada kvadrata je uraeno i napravljeno pod onako dobrim
pokroviteljstvom i u dobrom dilu sa rukovodstvom optine iz redova DS i drugu
fotografiju, i tu sam fotografiju video u jednim dnevnim novinama, mi je pokazao
uvaeni gospodin Ristievi i odnosi se na zgradu u Iniji, u kojoj, gle sluajno, stan ima
potpredsednik DS i to mali, jedan stan otprilike kao jedno fudbalsko igralite.
ta emo sa tim? Nasluao sam se ovde svakakvih stvari, zbog jednog garanog
mesta, a ta garana mesta se ne pominju u stavu 9. lana 34.
Nasluali smo se ovde i tvrdnji da e se od podzemnih garaa sada napraviti
stanovi. Stanovi na potkrovlju i tavanu, viao sam, ali u podzemnim garaama, podzemne
stanove, to zaista nigde nisam video. Ta vrsta andergraunda mislim da postoji samo u
glavama nekih narodnih poslanika ovde u sali.
Bez obzira na koliinu kritika, zbog snage, opredeljenosti i volje i znanja, na kraju
krajeva, koju pokazuje ova Vlada Republike Srbije ulazei u kotac sa nelegalnom
gradnjom, sa tim da elimo da stavimo taku na viedecenijsku praksu u Srbiji i da
kaemo - dosta je, od sada pa nadalje ne moe vie tako, uzimajui za ozbiljno injenicu
da ljudi u Srbiji teko ive i da ne moe kroz ljude u Srbiji da se gleda kako e se

popuniti budet, bez obzira da li 70, 170 ili ne znam koliko procenata, naravno ne moe
170% od svega toga, da li 70%, 80% ili svih 100% ide u lokalnu samoupravu ili bilo koju
drugu.
Zbog ega dosadanji pokuaji legalizacije nisu uspeli? Nisu uspeli zato to ste
gledali na legalizaciju kao na plen, kao na nain da se pokrpe sve one rupe u budetu koje
ste imali. Neko danas ovde ree - Vlada Republike Srbije ne vodi rauna o javnom
preduzeu u Uicu. Potujem, imam mnogo prijatelja u Uicu. Divan kraj, mesto koje me
podsea i na moju Vrnjaku Banju. Nije ispod Goa, ali je ispod Zlatibora, jo moda
vee i lepe planine. Ali, kakve veze ima javno preduzee, optinsko, gradsko sa Vladom
Republike Srbije?
Sa druge strane, mi moramo da promenimo nain razmiljanja. Javna preduzea
nisu oformljena ni u Uicu, ni u Vrnjakoj Banji, ni u bilo kojem drugom mestu u Srbiji
da bi se zapoljavali stranaki kadrovi ili da bi neko bio direktor, a da mu Republika i
Vlada Republike Srbije nadometa dugove.
Javna preduzea, i taj Srbijagas u ovom trenutku ima potpuno izmirene obaveze
prema ruskom dobavljau gasa, za razliku od onog vremena kada ste vi vodili Srbiju i vi
vodili Vladu Republike Srbije, a ja bio narodni poslanik i kada smo samo mogli samo na
svaka dva, tri meseca da vidimo nova zaduenja koja su se merila u stotinama miliona
evra, bar za taj isti Srbijagas. I bolje vam je da vi ne pominjete Srbijagas i bolje vam
je da vi ne pominjete javna preduzea i bolje vam je da vi ne pominjete i ER Srbiju i da
ne pominjete Aerodrom Nikola Tesla i da ne pominjete druga javna preduzea, koja su
vam tada sluila samo da podmirite stranake aktiviste, a sada slue i da rade u interesu
graana Republike Srbije, da prave profit i da taj profit vrate onome ko ih je osnovao.
PREDSEDAVAJUI: Morate se vratiti na amandman, gospodine Babiu.
ZORAN BABI: Mislim, gospodine predsedavajui, da je obrazloenje samog
amandmana promaeno i zbog toga Srpska napredna stranka nee glasati o ovom
amandmanu.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi, povreda Poslovnika. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem predsedavajui.
U skladu sa lanom 103. poslanik je duan da navede koji je lan Poslovnika
povreen i za to ima dva minuta da obrazloi
PREDSEDAVAJUI: Do dva minuta gospodine Booviu, lepo proitajte, do dva
minuta, a ne dva minuta.
BALA BOOVI: lan 106, 107. i 108. o redu na sednici, o dostojanstvu, o
taki dnevnog reda, gospodin Zoran Babi je govorio o svemu, samo ne o tome. U
jednom momentu je rekao, na ta ga vi niste opomenuli, da je atak na dravu moje
izlaganje, gde sam rekao da je graevinska mafija jaa od Ustavnog suda u Srbiji,
graevinska mafija koja je predloila neustavan zakon.
PREDSEDAVAJUI: Ne mogu dozvoliti da vi koristite javljanje po Poslovniku za
repliku i da citirate ta je sve rekao gospodin Babi.
Objanjavajte onda onako kako je bilo.
(Bala Boovi, s mesta: Pa, objanjavam.)

Gospodin Babi je pominjao pominjanje Ustavnog suda na po njemu nain koji ne

prilii toj visokoj ustanovi.
Zahvaljujem se i smatram da nisam prekrio Poslovnik.
(Bala Boovi, s mesta: Traim da se glasa o povredi Poslovnika.)
Re ima narodna poslanica Katarina Raki. Izvolite.
KATARINA RAKI: Hvala potovani predsedavajui.
Meni ne smeta kada moj prethodni kolega pominje, kada su mu puna usta
graevinske mafije, jer pretpostavljam da on mora da pozdravi svoje kolege i prijatelje,
ali ono to mi jako smeta jeste to to ponovo, jo jednom baca pesak graanima Srbije u
oi.
(Bala Boovi, s mesta: Ovo je u skladu sa Poslovnikom i o amandmanu?)
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Booviu, nije u skladu sa Poslovnikom to vi
dobacujete.
KATARINA RAKI: Da, u skladu je sa amandmanom, a sada u obrazloiti i
zbog ega.
PREDSEDAVAJUI: Molim vas, gospoo Raki.
Gospodine Booviu, nije u skladu sa Poslovnikom to to dobacujete.
(Bala Boovi, s mesta: Ali jeste to to govori da smo kriminalci?)
Gospodine Booviu, da li vi viete u Velikoj sali Narodne skuptine?
Da li elite da vam dam treu opomenu?
(Bala Boovi, s mesta: Koju treu, kada sam dobio dve?)
Prvu, drugu, pa treu, ako tako budete nastavili da se ponaate. Kaem vam da u
morati, jer ste poeli da viete ovde na nas. Mogu dozvoliti da viete na mene, izai emo
ispred sale, koliko god elite moete da viete, ali ne moete u Velikoj sali Narodne
skuptine.
Vas ako vrea neto iz govora gospoe Raki, to morate u skladu sa Poslovnikom
da uradite, a ne da viete ovde na poslanike ovde u Velikoj sali. Ne mogu da procenim da
li neko govori neto po Poslovniku ili u skladu sa raspravom ili o temi u prvoj rei.
(Bala Boovi, s mesta: Osim kada sam ja u pitanju.)
Moram dopustiti bar da kae nekoliko reenica, da bi to mogao da proceni.
(Jovan Markovi dobacuje s mesta.)
Nemojte da dobacuje gospodine Markoviu.
Izvolite gospoo Raki.
KATARINA RAKI: Da li mogu da zamolim samo da mi vratite vreme?
PREDSEDAVAJUI: Vratiu vam vreme, izvolite, prijavite se.
KATARINA RAKI: ao mi je to je nekim sinonim za nelegalnu gradnju,
odnosno za legalizaciju u Srbiji graevinska mafija, korupcija, jako mi je ao to se takve
stvari sve vreme ponavljaju ovde u sali.
Ono povodom ega sam se javila je upravo amandman, odnosno stav 9. lana 34.
Ono to ste vi obrazloili, zaista mi je ao ako ste stvarno na takav nain razumeli ovo to
pie u stavu 9, ali to onda govori zato se stvari nisu pomerale, zato niste toliko godina
unazad ni reavali probleme nelegalne gradnje.

to se tie samog stava 9. lana 34, sada u ga proitati zarad graana: Kada je
predmet ozakonjenja stambena ili stambeno-poslovna zgrada, koja se sastoji od vie
posebnih fizikih delova za koju se ne moe utvrditi investitor, ali postoje podneti zahtevi
za ozakonjenje posebnih delova u skladu sa ovim zakonom, nadleni organ donosi
reenje o ozakonjenju stambene zgrade koja obavezno sadri specifikaciju svih posebnih
delova zgrade.
ta ovo znai? Znai da oni graani koji su kupili stanove od investitora, kako ste
ih vi nazvali, graevinska mafija, a ja sam ih nazvala vaim prijateljima, poto je to neki
period
(Jovan Markovi, s mesta: Ona to opet?)
Da, opet radim i stojim iza toga.
(Predsedavajui: Gospodine Markoviu, ne mogu da opomenem nekoga zato to
zove neke ljude prijateljima nekoga. Da li vi stvarno mislite da je to dovoljno za
opominjanje? Ja ne mislim, zato to bih onda opominjao vas svaka dva minuta.
Zahvaljujem.)
Ovde ne vidim u kom delu su graani oteeni, jer upravo ovaj stav, stav 9.
omoguava tim graanima koji su ve jednom bili prevareni i kupili nelegalan stan, ne
zato to su to hteli ih hira, nego to je to tada moda bilo jeftino, zato to nisu imali novca
za drugo, i sada vi brisanjem ovog stava elite da tim graanima ne dozvolite da tako
teko kupljen stan legalizuju. Oni nee legalizovati zgradu, to kae stav 11, ali ne bih
sada itala ceo zakon, ne bih graanima bacala pesak u oi.
Ponavljam, ne smetaju meni vai sinonimi za nelegalnu gradnju, meni smeta samo
zamena teze i nemojte vie bacati pesak u oi graanima Srbije.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospoo Raki.
Na lan 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Re ima narodna poslanica Biljana Hasanovi Kora. Izvolite.
BILjANA HASANOVI KORA: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
lanom 35. Predloga zakona propisano je da nadleni organ vodi slubenu
evidenciju o izdatim reenjima o ozakonjenju, a spisak izdatih reenja objavljuje se i u
elektronskom obliku i dostupan je za javnost i putem interneta.
Mi smo zakljuili da je ovaj lan nepotpun, da bi bio vrlo teak za primenu ili bi se
nejednako primenjivao, pa smo predloili da se dopuni ovaj lan stavovima 2. i 3. Na taj
nain amandmanom otklanjamo nedostatak u ovoj normi, tako to se predlae da sadraj
evidencije propisuje ministar, kako bi se obezbedila unificirana evidencija.
Takoe, predlaemo amandmanom da se propie i rok u kojem je nadleni organ
duan da obezbedi javnost spiska izdatih reenja putem interneta. Poto je na nae

zadovoljstvo ovaj amandman prihvaen, a ovo je jedan od sedam amandmana koliko nam
je ukupno prihvaeno, jo jednom elim da ukaem da smo se trudili da zaista
podnesemo konstruktivne amandmane i da apelujem da jo jednom pogledate i ostale, jer
mislimo da tu ima jo mesta i jo amandmana koji bi mogli da poprave tekst Predloga
zakona.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, gospoo Hasanovi Kora.
Na lan 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran ivkovi i
Vladimir Pavievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 38. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno
Nataa Vukovi, Goran iri, Bala Boovi, mr Aleksandra Jerkov i zajedno Jovan
Markovi i Dragan utanovac.
Re ima narodna poslanica Nataa Vukovi. Izvolite.
NATAA VUKOVI: Meni je ao, ovo je poslednji od naih amandman, ali ni
on nije prihvaen. elela bih da kaem samo da je neprihvatanjem ovih naih amandmana
proputena prilika da se dobar deo ovog zakona pobolja, unapredi i da se spree
nastupanja onih negativnih posledica koje mi predviamo u ovom zakonu. Ja u ih samo
jo ukratko ponoviti trei put. To su: ovaj zakon dovodi u neravnopravan poloaj graane
Srbije i ovaj zakon nee biti lako primenjiv, s obzirom na velike obaveze koje daje
lokalnim samoupravama, a da ne poveava ni sredstva u kontekstu zabrane zapoljavanja
u javnom sektoru. Ne verujemo da e biti mogue da se u ovako kratkom vremenu ovaj
posao zavri. I, ono to je najvanije, ovaj zakon sadri opasne koruptivne elemente i
mislimo da ima prostor za novu korupciju. Ovaj zakon stvara novu klasu bogataa i to e
biti vidljivo u periodu koji dolazi.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospoo Vukovi.
Samo ako mi dopustite jedno izvinjenje prema vama, jer uvidom u steno-beleke
sam upravo proitao da ono to sam ja protumaio kao pominjanje gospoe Stojiljkovi,
jeste je na neki nain pomenuli, ali kao koleginica i proputeno je to to sam ja mislio da
ste u nastavku rekli - koleginica Stojiljkovi. Tako da, kao to sam rekao, oduzimam dva
minuta poslanikoj grupi SNS. Zahvaljujem.
Na lan 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
(Jovan Markovi, s mesta: ta je sa mnom? Mene ste preskoili.)
Izvolite, gospodine Markoviu.
(Jovan Markovi, s mesta: Mene ste preskoili.)
Nisam vas preskoio, niste se javili.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Re ima narodni poslanik dr Blagoje Bradi. Izvolite.

BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem, predsedavajui.

Uvaena ministarko, koleginice i kolege, amandmanom smo delovali na stav 3.
koji govori da pravosnani akt iz stava 2. ovog lana nadleni organ bez odlaganja
dostavlja graevinskoj inspekciji. Mi smo to precizirali da taj rok bude tri dana i
ministarstvo je to prihvatilo. Mislim da je dobro to ste prihvatili ovaj na amandman, jer
time se jasno ograniava akt i vreme za koje on moe da se donese. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad anak, Bojan
Kostre, Olena Papuga, Nada Lazi, ore Stoji i mr Dejan apo.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran ivkovi i
Vladimir Pavievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
mr Dejan Radenkovi.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima narodna poslanica Suzana Spasojevi. Izvolite.
SUZANA SPASOJEVI: Potovani predsedavajui, uvaena ministarko, samo da
kaem da smatram da je moda potrebno u ovom lanu koji predvia da je mogue
prikljuiti na infrastrukturu objekat koji je u procesu ozakonjenja, moda je potrebno
traiti i potvrdu nadlenog organa koji vodi postupak ozakonjenja da je mogue ozakoniti
predmetni objekat, da ne bi u praksi dolazilo do zloupotreba, pa da na infrastrukturu bude
prikljuen objekat koji je u nekom pojasu zatite ili objekat koji je na klizitu, koji je u
praksi nemogue ozakoniti. Onda, znate kakve su ve kontrole, takve objekte u duem
vremenskom periodu ne moete iskljuiti sa tih infrastrukturnih mrea. Toliko, hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 45. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Seni,
akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran Bogdanovi, Branka
Karavidi, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje Bradi i Ivan Kari.
Re ima dr Blagoje Bradi. Izvolite.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem.
Dakle, lan 46. nalazi se u prelaznim i zavrnim odredbama. Amandmanom smo
delovali na stav 3. koji kae: Rok za sainjavanje popisa iz lana 6. ovog zakona
nezakonito izgraenih objekata je 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi
smo predloili da se rei: 12 meseci zamenjuju reima est meseci i dali smo
obrazloenje da je rok od est meseci koji je predloen amandmanom potreban i dovoljan

rok kojim e se sainiti predmetni popis. Mislimo da je dosta dugo godinu dana za sve
ono to je ve u veini sluajeva i evidentirano i postoji kao potpisana materija.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Markovi i
Dragan utanovac.
Re ima mr Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, u ovom lanu zakona u stavu 3.
kae se da je rok za sainjavanje popisa iz lana 6. ovog zakona nezakonito izgraenih
objekata itd. 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi smo pokuali,
potovane kolege, da i u naelnoj raspravi i danas u ovoj raspravi po amandmanima
ukaemo na to koliko je u raznim sluajevima nemogue primeniti ovaj zakon. Posebno
smo ukazali na to da su kapaciteti to se tie broja ljudi u graevinskoj inspekciji
nedovoljni i da e biti nemogue za godinu dana od strane 300 ljudi zaposlenih u
inspekcijama reiti milion i po predmeta, a videete i u ovom lanu koji ima osam ili
devet stavova, svaki put se kae graevinski inspektor, pa graevinski inspektor, pa
graevinski inspektor.
Nije mi jasno zbog ega, ima nas nekoliko ovde poslanika opozicije, vi neete i
predsedavajui sve vreme osporavate nae pravo da kaemo nae argumente. Ve
nekoliko puta vi upravo tu debatu koja treba da utie na poboljanje ovog zakona koite i
ne dajete nam re da kaemo ono to je potpuno opravdano za ovu raspravu i malopre i
ne znam koliko puta sa prekidanjem naih izlaganja to inite, neopravdano. Znai, u
ovom sluaju jo jednom hou da podvuem.
Nije mogue oekivati da e u lokalnim upravama(Iskljuen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUI: Vreme. Zahvaljujem vam.
Gospodine Markoviu, vi sami sa sobom potroite vreme i onda kada proe dva
minuta udite se to nemate vie vremena. Evo, niko vas nije prekinuo, vi ste sami
govorili i kad je prolo dva minuta, vi sad kaete to je iskljuen mikrofon.
(Jovan Markovi, sa mesta: Mogu li da zavrim?)
Kako mogu da mu dopustim reenicu kad se on minut sam sa sobom svaa, niko
ga ne opominje i na kraju udi se to mu je vreme isteklo.
(Bala Boovi, sa mesta: Red bi bio da mu dopustite da zavri reenicu.)
Molim vas, gospodine Booviu, nemojte da dobacujete.
(Bala Boovi, sa mesta: Po Poslovniku.)
Gospodine Booviu, prvi se po Poslovniku javio gospodin Markovi.
Izvolite gospodine Markoviu.
JOVAN MARKOVI: Ja mislim gospodine predsedavajui da je meni jako teka
uloga zapala, graani Srbije sigurno e razumeti ovo to priam, ali jako je teko da vi
razumete ono to u da kaem.
PREDSEDAVAJUI: Ne mogu da razumem jer ne znam koji je lan u pitanju.
JOVAN MARKOVI: lan 107. koji ste upravo povredili i hou da napravim
uvod jer mi je jako teko da vama objasnim zbog ega ste vi uvredili moje dostojanstvo
kada ste rekli da ja sam sa sobom priam minut o ovoj temi. Kako vas nije sramota da

tako neto posle ovoliko sati mog uea u raspravi kaete da ja sam sa sobom
raspravljam o ovoj temi ovde u prethodnih minut, na ta to lii.
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu ja nisam rekao da se vi raspravljate
sami sa sobom o ovoj temi, vi ste preko minut vremena govorili da vas neko prekida,
govorili ste van dnevnog reda, niste govorili o temi i ja vas nisam prekinuo i kada je
isteklo vreme, posle dva minuta, vi se udite zato to nemate vie vremena kada ste
potroili itav minut govorei o neemu to nema veze sa temom.
(Jovan Markovi, sa mesta: Hoete da kaete da sam ja sam sa sobom priao?)
To je razlog na osnovu toga to mi je gospodin Boovi dobacivao i ja nisam
mogao na drugi nain da mu objasnim samu injenicu da je vama isteklo vreme, jer ste vi
vodili monolog sami sa sobom. Eto, izvinjavam se ako sam rekao svaali se, vi ste sami
sa sobom, a niko vas nije prekidao. Imali ste svo vreme koje vama pripada. Vi ste u
jednom trenutku otili od teme i priali o tome kako vas neko prekida, kako vam ne da da
govorite, kako vas onemoguavamo da govorite o temi, da li je tako bilo gospodine
Markoviu?
(Jovan Markovi, sa mesta: Molim vas, da li je to razlog da kaete da sam sam sa
sobom razgovarao posle svih opomena koje sam dobio?)
Ne znam ta da vam kaem, ne vredi. Ja prihvatam da odustajem, zamoliu nekog
od profesora da pokua da vam objasni na koji nain da potujete Poslovnik, ja stvarno
vie nemam mogunost, jer sve to sam pokuao danas da vas uputim na potovanje
Poslovnika, vi jednostavno to ne razumete.
(Jovan Markovi, sa mesta: Sad ne razumem?)
Ne razumete na nain koji ja pokuavam da vam objasnim. Znai, ili pogreno
objanjavam ili jednostavno vi ne moete da razumete kako i na koji nain funkcionie
Poslovnik u Narodnoj skuptini.
(Jovan Markovi, sa mesta: Ja ne mogu da razumem?)
Oigledno je tako. Zahvaljujem se, ali ne vredi, gospodine Markoviu, evo pola
dana drimo narodne poslanike kao taoce koji sluaju kako ja vas pokuavam da
edukujem na koji nain da potujete Poslovnik. Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem.
Povreen je lan 108. iz prostog razloga to nekorektno vodite sednice, a o samom
redu na sednici morate da se starate vi, niko drugi. Ne moete da vreate poslanike, a da
oekujete da e na sednici da bude reda. Red ne moe da bude u trenutku kada vi govorite
za nekog da je priao sam sa sobom pred punom salom i pred graanima koji gledaju
direktan prenos. Dakle, molim vas da vodite rauna o svom ponaanju, jer tokom celog
dana ne moe da se uspostavi red na sednici iz prostog razloga to vi jednima
dozvoljavate sve, a nama koji neto kritikujemo ne dozvoljavate nita. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Booviu, kada ve govorite, ja bih voleo da
govorite do kraja istinu. U trenutku kada ste vi dobacivali
BALA BOOVI: Ja nisam dobacivao.
PREDSEDAVAJUI: Vi ste dobacivali.
BALA BOOVI: Nisam dobacivao.

PREDSEDAVAJUI: To emo lako da dokaemo, kao i u prethodnim

sluajevima, dobiete beleke i videete
BALA BOOVI: Govorite neistinu itav dan.
PREDSEDAVAJUI: Evo, i sada dobacujete, gospodine Booviu. Znai, ja u
vam dokazati uvidom u beleke da ste dobacivali i ja sam na osnovu toga na vae
dobacivanje zato nisam dozvolio gospodinu Markoviu da zavri reenicu rekao da je on
preko minut govorio o tome kako ga neko prekida, kako ne moe da govori
BALA BOOVI: Pa, ne dozvoljavate poslanicima da govore, o tome se radi.
PREDSEDAVAJUI: O tome sam govorio. Da li ga je neko u tom trenutku
prekidao, gospodine Booviu? Da li ga je neko u tom trenutku prekidao? Nije, preko
minut je govorio o tome, niko ga nije prekidao, na kraju kada je potroio vreme, problem
je to je potroio vreme i to ne moe da govori o onome to je eleo da govori. Ne vredi,
gospodine Booviu, va pokuaj da na ovakav nain opstruiete sednicu Skuptine i
temu, mislim da ja kao predsedavajui moram da se trudim da potujete Poslovnik.
Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik Katarina Raki.
KATARINA RAKI: Potovani predsedavajui, zaista se divim vaoj upornosti da
poslanicima dokaete da su uzaludno troili svoje vreme, ali graanima Srbije njihovo
vreme nije toliko bitno koliko im je bitno onih 15 godina koje su potroili uzaludno
pokuavajui da legalizuju svoje objekte.
Vratiu se na jo jedan lo amandman koji su podnele moje kolege narodni
poslanici Jovan Markovi i Dragan utanovac, u kome se trai da se rok od 12 meseci
promeni rokom od 24 meseca. Ovo je jako slian amandman onom prethodnom u kome
su takoe traili odlaganje i produavanje rokova, a ono to ovaj zakon, to ovaj predlog
zakona hoe, jeste da podvue crtu i da nema novih rokova, da nema novih podnoenja
zakona, da zavrimo posao jednom za svagda, do kraja.
U Predlogu zakona koji je prvenstveno bio na javnoj raspravi, rok je bio est
meseci. To da li vi verujete da e posao biti uraen i za 12 meseci graanima nije toliko
bitno koliko im je bitno da se sami u to uvere, a uverili su se vie puta kako ova Vlada na
elu sa SNS radi to, posebno kada su bili u prilici da se uvere da graevinske dozvole
dobijaju u roku od 28 dana. Tako da smatram da ni ovaj rok koji je 12 meseci, za mene
lino moda i predug, smatram da je sasvim nepotrebno da se proiri na duplo, tako da
smatram da je ovaj amandman samo jo jedan u nizu, ali hvala Bogu i poslednji u nizu
loih amandmana. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 46. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanovi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 46. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Babi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko eli re? (Ne)

Narodni poslanik Sran Dragojevi podneo je amandman kojim predlae da se
posle lana 46. doda novi lan 46a.
Re ima narodni poslanik Sran Dragojevi.
SRAN DRAGOJEVI: Potovani predsedavajui, potovana gospoo
ministarka, koristim vreme poslanike grupe zato to smatram da je ovaj moj predlog vrlo
znaajan i voleo bih da vam kaem koju re vie o njemu. Naravno, biu kratak poto
smo ve dugo u ovoj raspravi.
Naime, prvo u rei da ovaj zakon smatram zaista dobrim, zaista revolucionarnim.
Svi poslanici su obraali panju na pravne, ekonomske aspekte ovog zakona, a ja u da
skrenem panju na jedan ne manje vaan aspekat, a to je psiholoki aspekt ovog zakona.
Mi smo suoeni tokom niza godina da graani Srbije, dobar deo graana Srbije, moda i
polovina ivi u nelegalnim objektima.
I to je jedna situacija koja stvara kod graana strepnju. Strepnju da ne znaju da li
e moi svojim potomcima, svojoj deci da ostave te objekte.
Ovaj Zakon ljude liava strepnje i mislim da je zaista u tom smislu blagotvoran.
Naslanjajui se na taj aspekt, psiholoki aspekt, moj predlog, koji sam izneo, takoe
smatram veoma vaan.
U brojnim istraivanjima, koje su izvrene u oblasti psihologije urbanizma, mnoga
su svedoanstva, egzaktna svedoanstva da su ljudi koji ive u ureenim sredinama,
manje skloni agresiji, manje skloni nasilju u porodici, manje skloni alkoholizmu. Moj
predlog, da vas podsetim, ide u smeru da ljudi koji legalizuju svoje objekte imaju
obavezu da u roku od tri godine, srede spoljanje fasade svojih kua, svojih objekata, da
omalteriu i da okree svoje fasade.
Takoe, postoji tu jedan vrlo vaan i estetski element, koji ne smemo da
zaboravimo, svaki putnik koji sa zapada prolazi kroz Srbiju ima utisak neodoljiv da je
uao na Orijent, a mi idemo u Evropu. Svaki putnik ne moe da ne primeti stotine hiljada
ne omalterisanih kua, ne okreenih fasada. Mi imamo jako lepu zemlju, ali smo je
pretvorili, naalost, u zadnjih 25 godina u ruglo. Naa naseljena mesta su ruglo.
Ovaj zakon prua fantastinu mogunost da ljudi, kada ve imaju po jako
povoljnim uslovima mogunost da ree svoja ivotna pitanja, da legalizuju svoje kue, da
im se da i obaveza da svoje kue, svoje fasade omalteriu i da okree.
Vi ste gospoo ministarka napisali da se amandman odbija zato to je neprecizan,
jer ne namee kaznene odredbe. Ja namerno nisam hteo da istaknem kaznene odredbe
predlaui da te odredbe ne budu sankcije, da ne budu kaznene, nego da, pre svega, one
se odnose na odreene poreske olakice, da se te odredbe kroz pozitivnu poresku politiku
motiviu ljude da svoje kue urede.
Tako da, ja vas jo jednom molim da razmotrite ovaj moj predlog. Mislim da je
ovo poslednji trenutak da preko milion ne okreenih kua i fasada u Srbiji sredimo.
Jednom reju, da uljudimo ovu nau zemlju koja je lepa i treba da bude jo lepa. Hvala
puno.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi.

ZORANA MIHAJLOVI: Potovani poslanie, veoma mi je drago to kaete da

je ovo zakon, kako ste rekli, dobar i revolucionar zakon. Rei u vam da novim zakonom
o stanovanju, bie tano odreena obaveza odravanja zgrade, samim tim i fasada zgrade,
dakle obaveza.
I kaem jo jednom, drago mi je da ete glasati za ovaj zakon, pretpostavljam im
kaete da je dobar i revolucionaran i ako sam imala prilike pre dva dana na tviteru da
proitam vae miljenje o zakonu, koji je malo u koliziji sa ovim danas, ali mi je drago da
danas mislite ovako. Hvala vam lepo.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Narodni poslanici Zoran ivkovi i Vladimir Pavievi zajedno su podneli
amandman sa ispravkom, kojim predlau da se posle lana 46. doda novi lan 46a.
Izvolite gospodine ivkoviu, imate re.
ZORAN IVKOVI: Koristim sedam minuta, pet plus dva.
U naelnoj raspravi, ponoviu jo jednom, rekao sam da je vrlo vano doneti ovaj
zakon, da je problem veliki, da se meri milionima, milion i po kvadrata nelegalnih u
Srbiji, da je krajnje vreme da se donese zakon koji e da kroz jedan vid intabulacija rei
ovaj problem, da takvo reenje nikako ne moe da bude pravedno prema svima, to je
jasno.
Svaki leks specijalis, ovo je jedna vrsta leks specijalisa je takva da ima i korisnike
i gubitnike, ali da je procena da ako ovaj zakon bude popravljen amandmanima koje sam
podneo ja i moje kolege iz opozicije, da on moe da bude dobra osnova za jedno trajno
reavanje ovog problema.
Puno je bilo rasprave oko toga ko je kriv, kada je poela nelegalna gradnja, jue,
prekjue, nakjue, za vreme ove vlasti, prethodne vlasti, one vlasti pre toga. Mislim da je
poela jako davno i to sam ve rekao, ezdesetih godina, i starije kolege e se seati da su
i oni morali po nekim ranijim vremenima da legalizuju objekte koje su nasledili, dobili ili
tako neto.
Jedino to je sigurno, a ovo pola u ali, a veinom u zbilji u da kaem, svi
nelegalni objekti su bili izgraeni u vreme vladavine SPS ili stranke koja je bila
prethodnica SPS, znai Saveza komunista.
To je, nije prebacivanje, to je otprilike jedan taan zakljuak. Svi koji su danas u
ovom parlamentu, bili su nekada na vlasti i svi su imali svoj deo krivice za ono to se
deavalo i tu nema nikakve sumnje. Ko je mogao vie, ko je mogao manje, moe da se
ide od situacije do situacije i to moe da se utvrdi evidentno za svaku godinu.
Bilo je prebacivanja da je donet zakon 2003. godine koji je bespravnu gradnju
definisao kao krivino delo i bilo je prebacivanje zato to nije sprovoeno. Evo, ako me
slua ministarka, taj zakon je donet 2003. godine. Njegova primena je poela 2004.
godine kada je ministar za infrastrukturu koji je trebalo da sprovodi taj zakon, ovek koji
je i danas ministar u aktuelnoj Vladi, a sadanja potpredsednica Vlade i ministarka je bila
tada savetnica u toj Vladi.
Prema tome, to treba videti zato taj zakon nije sprovoen od 2004. godine na
ovamo pod raznim Vladama. Naravno da mislim da bi njegovo sprovoenje dalo bolje
rezultate.

Naravno da i u devedesetim godinama je bilo svega i svaega, da ne priamo i o

Dedinju, ali i o Zemunu i o tim delovima tako koji su tad bili pod vlau partije kojoj su
tad pripadali najvei broj poslanika koji danas sede u ovom parlamentu.
No, generalno, da li treba? Treba reiti. Ono to su glavni pokuaji kolege
Pavievia i moji bili da pomognemo u definisanju jednog dobrog zakona, to je bila
intervencija na lan 5. one uvene vikendice, ona uvena arbitrarnost koja je tu
utemeljena. Nismo uspeli i to je odbijeno i time je ovaj zakon izgubio ansu da dobije
nae glasove kada bude glasanje za njega.
Drugi vaan lan od ovih 12. amandmana je amandman o kome se sada govori, a
to je novi lan 46a koji glasi da vlasnici objekata koji su graeni u skladu sa
graevinskom dozvolom izdatom od nadlenog organa i koji su za te objekte dobili
upotrebnu dozvolu, bie osloboeni plaanja 50% poreza na imovinu u narednih 15
godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
ta je cilj? Cilj je da ljudi koji su vlasnici, neki su bili i investitori, neki su i gradili
te stanove koji su izgraeni legalno, dobiju satisfakciju za to to su i u tim tekim
vremenima kada je bilo teko dobiti graevinsku dozvolu, kada smo bili 185 na svetskoj
listi po duini ekanja na graevinsku dozvolu, sada je stanje mnogo bolje, sada smo 139.
To je stvarno mnogo bolje stanje, ali koji su i u tim tekim vremenima uspeli da prou
sve te zamke i te lavirinte i da dou do graevinske dozvole i nakon izgradnje upotrebne
dozvole i bilo bi fer da oni dobiju neku satisfakciju zbog toga to su potovali zakon.
Da podsetim, ako kaemo da jedna treina objekata u Srbiji je nelegalna, to isto
znai da su dve treine legalne i bilo bi loe da dve treine graana Srbije budu gubitnici
ovog zakona koji je mogao da bude dobar da je bio popravljen sa amandmanima o kojima
govorim. To se nije desilo.
U obrazloenju kae se da se amandman za odbijanje ne prihvata s obzirom da ne
postoji ekonomska analiza efekata koja bi nastala prihvatanjem ovog amandmana, a
podnosioci amandmana nisu dostavili ekonomsku analizu o uticaju na lokalni i republiki
budet ako bi bila primenjena predloena mera.
Ovo je prvi put, verovatno u istoriji, da se od poslanika opozicije trai elaborat
kojim treba da dokau opravdanost svog amandmana. Finansijski efekti su vrlo
jednostavni, 50% se smanjuje porez na imovinu ljudima koji su vlasnici, koji su moda i
gradili objekte koji su legani.
ta se deava dalje? Pie, kae - uticaj na lokalni i republiki budet. Ovaj koji je
pisao nema pojma. Porez na imovinu nema nikakve veze sa republikim budetom, to je
100% prihod lokalnih samouprava.
Prema tome, odgovor na amandman je pisao neko ko nema veze sa materijom. Ko
je to bio, ne znam, to e ostati verovatno tajna. Tako da je ovo jedan neozbiljan odnos
prema ljudima koji su priblino potovali zakone i dali svoj doprinos vladavini prava u
ovoj dravi. ao mi je to se odbija samo zato to je predlog opozicije i ao mi je to se
nije iskoristila ansa da se uini neto to bi utemeljilo vladavinu prava. Moda ja greim,
moda e ministarka sada da prihvati amandman, ali poto kae ne, onda mi je ao to
je propustila tu ansu i u danu ili noi za glasanje, kad god to bude, mi neemo glasati za
ovaj zakon.

PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine ivkoviu.

Na lan 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad anak, Bojan
Kostre, Olena Papuga, Nada Lazi, ore Stoji i mr Nenad anak.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje i saobraaj, infrastrukturu i
telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 49. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinovi.
Da li neko eli re?
Re ima narodna poslanica Nataa Vukovi. Izvolite.
NATAA VUKOVI: Dakle, teta to Vlada nije prihvatila ovaj amandman
poslanika Veselinovia. Mi emo glasati za njega zato to on predlae da Narodna
skuptina preko nadlenog odbora razmatra godinji izvetaj o efektima primene ovog
zakona.
S obzirom da smo rekli, vi ste predloili da ovaj zakon ima znaaj javnog interesa
za Srbiju, bilo bi sasvim normalno da ste prihvatili ovaj amandman i da Skuptina zaista
na poseban nain prati efekte primene ovog zakona.
Mi emo, naravno, pratiti primenu ovog zakona, jer oekujemo da e primena
ovog zakona imati vrlo loe posledice u praksi. I ono to smo ve istakli tokom naelne
rasprave, to smo istakli povodom svih amandmana o kojima smo danas govorili, od
kojih nijedan niste prihvatili, mi smo u najboljoj nameri te amandmane podneli, s
obzirom da smo eleli da doprinesemo poboljanju ovog zakona i eleli smo da
doprinesemo upravo umanjenju onih negativnih efekata ovog zakona koji su da je ovaj
zakon nepravian, da dovodi u neravnopravan poloaj graane Srbije, da stvara novu
klasu bogataa i ekstra-profitera kojima ete ogromnu koliinu novca ostaviti u depu
umesto da bude u dravnoj kasi, ime ete onemoguiti zapravo izgradnju infrastrukture i
kapaciteta infrasturkturnih u naim gradovima i optinama, jer e jako veliki broj
sredstava biti van dravnog, odnosno lokalnog budeta.
Smatramo da ovaj zakon nije primenjiv i da e se to pokazati u praksi. Zato nam je
ao to nee biti poseban postupak za kontrolu primene ovog zakona. Lokalna
samouprava nema kapacitet da primeni ovaj zakon. Mali je broj graevinskih inspektora.
Ovim zakonom ste utvrdili da nisu potrebna dodatna sredstva za primenu ovog zakona,
to nije tano. Pokazae da su potrebna dodatna sredstva. Ministarka Udoviki je pre neki
dan rekla da se smanjuju izdvajanja za lokalnu samoupravu. Postoji zabrana
zapoljavanja u javnom sektoru. Broj graevinskih inspektora koji sada postoje u naim
gradovima i optinama nije u stanju da ovaj posao izvede do kraja.
Ponavljam, ima oko 40 optina i gradova u Srbiji koji nemaju graevinskog
inspektora. Nije jasno ko e ovaj posao uraditi.
S obzirom na nepravinost i na to da ovaj zakon dovodi u neravnopravnost veliki
broj graana Srbije, mi se slaemo da 80% bespravno podignutih objekata su oni koji su
graani zidali za svoje stanovanje i to su uglavnom i siromaniji graani i njima je
potrebno izai u susret. Oni su i do sada imali prilino povoljne uslove za legalizaciju.

Njih je oko 80% ili, da kaem, oko milion i 200 hiljada. Za nas je problem ta je sa onih
20%? Onih 300 hiljada bespravno podignutih objekata za nas su problem u ovom zakonu,
jer su to ljudi, uglavnom, veinom koji su zidali bespravno objekte za trite, koji su,
znai, hteli da time naprave profit.
Danas smo govorili o tome koliki e broj zgrada koji su premaili spratnost,
predvienu planskim
(Predsedavajui: Vreme.)
dobiti ozakonjenje. Na ovaj nain uvodi se jedan novi prostor za korupciju i u
fazi primene ovog zakona imaemo priliku to da pratimo i u Skuptini i u lokalnim
samoupravama. Demokratska stranka e tome pokloniti veliku panju.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospoo Vukovi. Vi ste imali tri minuta,
tako da nemate vie vremena ovlaenog predstavnika poslanike grupe.
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Kontrola primene ovog zakona i izvetaj koji radi
Ministarstvo saobraaja, graevinarstva i infrastrukture vrlo redovno dostavlja odboru
parlamenta, upravo zbog toga to mi elimo da pokaemo sve to smo uradili i to
radimo. Vrlo mi je drago to e DS da obrati panju kako se implementira zakon o
ozakonjenju, zato to e on sigurno biti realizovan, zato to emo time pokazati ono to
prethodne vlasti nisu uspele, uveemo red, kao to smo uveli Zakon o planiranju i
izgradnji.
Ovaj zakon zaista jeste pravljen za graane Srbije, za obine ljude koji su imali
prethodnih 15 godina i vie problem, pre svega, sa dravom i sa jednim nekorektnim
odnosom prema samim graanima. Ovaj zakon je pravljen za sve ljude koji jednostavno
danas imaju nezakonito izgraene objekte, a treba da steknu svojinu nad njima, treba da
budu upisani u katastar i treba da mi kao drava takoe uvedemo red u sektor
graevinarstva.
U naredna tri meseca ministarstvo e dostaviti izvetaj odboru parlamenta. Uvek
smo tu da podnesemo izvetaj samom parlamentu i poslanicima ukoliko takvu odluku
odbor bude doneo i sigurna sam da e u tom smislu i stranke opozicije videti kako mogu
stvari da se realizuju u Srbiji.
Ako smo danas uspeli ve da za samo nekoliko meseci poveamo drutveni bruto
proizvod najvie zbog rasta graevinske industrije i sada ve graevinarstvo ima udeo u
BDP 4,5%, a bilo je ispod 4% kad je ova Vlada napravljena, sigurna sam da emo sada
dalje da se razvijamo sa ovakvim zakonima. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Poto smo zavrili pretres o amandmanima, zakljuujem pretres Predloga zakona u
pojedinostima.
Poto smo obavili pretres Predloga zakona u naelu i u pojedinostima, Narodna
skuptina e u danu za glasanje odluivati o Predlogu zakona u naelu, u pojedinostima i
u celini.
Pre nego to preemo na drugu taku dnevnog reda, dajem pauzu od pet minuta.
( Posle pauze )

PREDSEDAVAJUI (Igor Bei): Potovani narodni poslanici, nastavljamo sa

radom.
Prelazimo na taku 2. dnevnog reda PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I
DOPUNAMA ZAKONA O DRAVNOM PREMERU I KATASTRU.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izvetaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za
prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i miljenje Vlade o
podnetim amandmanima.
Poto je Narodna skuptina obavila naelni pretres, saglasno lanu 157. stav 3.
Poslovnika Narodne skuptine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na lan 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
BALA BOOVI: Zahvaljujem, predsedavajui.
Mi smo podneli amandman na ovaj predlog zakona koji na jedan bolji nain
ureuje ovu oblast. Neophodno je da adekvatnije uredimo zvanja dravnih slubenika
zaposlenih u Republikom geodetskom zavodu. To, s jedne strane, e ovom zakonskom
reenju doprineti da bi se ostvarili bolji uslovi za rad, naravno i vea motivacija
zaposlenih za rad.
Ono to smo predloili jeste klasifikacija ko je sa srednjom, ko je sa akademskim
studijama, 180 ESPB bodova, sa 240 ESPB bodova, sve u svrhu toga da ove slube rade
mnogo bolje nego to su radile do sada.
Ruku na srce i sada su radile na nain koji je propisivao taj zakon. Moemo biti
potpuno zadovoljni u nekoliko sluajeva kada je katastar odbio da protivzakonito uknjii
zemlju, kako na Zlatiboru, tako i u Beogradu, kao prvostepeni organ, kada je u pitanju
zemljite PKB.
Meutim, drugostepeni organ je u oba sluaja dao direktivu Katastru da ipak mimo
Zakona o dravnom poljoprivrednom uknjii zemlju na privatno preduzee na Zlatiboru i
na PKB, kada je u pitanju grad Beograd, ime se desetine hiljada hektara poklanja nekim
privatnim licima, to je naravno mimo interesa graana Srbije, mimo javnog interesa,
mimo interesa Republike Srbije. Na taj nain smo zadovoljni kako je katastar odreagovao
i u prvom i u drugom sluaju.
Nismo zadovoljni to pored oblasti koju ureujemo, a tie se Katastra, nemamo
ureen sistem i nemamo ministarstvo koje potuje, u ovom sluaju, zakon. To je naravno,
ministarstvo koje predvodi Zorana Mihajlovi i nije radilo po zakonu, barem ne do sada.
Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospodine Booviu.
Gospodine Markoviu, iako sam rekao da neu ili u pokuati da vam ne dam
objanjenje, moram u ovom sluaju poto ste zajedno podnosioci amandmana. Samo
jedan lan poslanike grupe ima pravo da obrazloi amandman. Poto nemate vie

vremena poslanike grupe, poto je to iskoristio gospodin Boovi, vi onda nemate

vremena, tako da morate se dogovoriti sa vaim kolegama ko e se javljati po kom
amandmanu. Zahvaljujem.
Na lan 2. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraaj,
infrastrukturu i telekomunikacije.
Molim ministra da se izjasni o ovom amandmanu.
Izvolite, potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Izjanjavam se da prihvatamo amandman. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman i
da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Zahvaljujem.
Na lan 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran ivkovi i
Vladimir Pavievi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
BALA BOOVI: Ovo je jedna stvar koja je nelogina u samom zakonu, a mi
pokuavamo da je nekako uredimo ovim amandmanom.
Pre svega, u lanu 3, u izmenjenom lanu 11. stav 3, re zavod zamenjuje se
reju ministarstvo. Nije dobro da isti organ i donosi reenja i na ta reenja odluuje po
albi. Mislimo da ministarstvo treba da odluuje po albi, kao drugostepeni organ, a ne
jedan organ da bude i u prvom i u drugom stepenu taj koji e davati reenja, pa se onda
aliti istom tom organu koji vam je ve dao reenje.
Mislimo da to nije pravedno. To je moda delimino pravedno, kao to kae
ministar Zorana Mihajlovi, ali u ovom sluaju smatramo da je pravednije da postoji
drugostepeni organ, a da to bude ministarstvo, bez obzira to ga vodi u ovom sluaju
Zorana Mihajlovi. U nekoj narednoj Vladi e to ministarstvo biti pravedno, pa e onda
reavati po albi u ovim i slinim situacijama. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospodine Booviu.
Na lan 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,
Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran ivkovi i
Vladimir Pavievi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Re ima narodni poslanik mr Jovan Markovi.

JOVAN MARKOVI: Potovane koleginice i kolege poslanici, potovani graani

Srbije, potovana ministarko, DS je dala puno amandmana to se tie Zakona o katastru i
dravnom premeru. Pokuali smo opet da ukaemo na neke neloginosti, iako je ovo
daleko bolji zakon, nego to je bio Predlog zakona o ozakonjenju, o kome smo toliko
priali.
Mislim da je jako vano da ovih nekoliko amandmana koje smo podneli razmotrite
na pravi nain, a jedan od najvanijih razloga zbog ega smo ovaj amandman doneli jeste
upravo injenica da je kratko vreme da se stranka u postupku, u ovom sluaju graanin,
najee organizuje i da dostavi dokumentaciju, kao to ste vi predloili u vaem
predlogu, u roku od osam dana.
Imajui u vidu da je i po Zakonu o upravnom postupku i po drugim zakonima, pa i
u Zakonu o planiranju i izgradnji rok za albe i podnoenje dokumentacije 15 dana,
smatrali smo da je to razumno vreme.
U sluaju sporova izmeu graana i republikih institucija, izmeu graana i
uprave, itd, uvek dolazi do problema oko dokazivanja neega. Da biste neto dokazali
morate imati i dokumentaciju. Da biste imali dokumentaciju, morate se obratiti
nadlenim institucijama i slubama i mislim da graani u ovom sluaju sigurno nee
moi da za ovakvo kratko vreme prikupe dokumentaciju koja bi im bila vana u
sporovima o kojima se radi. Hvala.

PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Markoviu.

Na lan 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman
Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 25. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojevi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
ore Milievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, mr Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milisav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije

prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
Stefana Miladinovi.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima narodna poslanica Suzana Spasojevi.
SUZANA SPASOJEVI: Potovani predsedavajui, uvaena ministarko,
koleginice i kolege narodni poslanici, radi se o amandmanu gde smo predloili da se,
ukoliko se povrina navedena u ugovoru o kupoprodaji stana koji je kupljen od
investitora koji je u meuvremenu prestao da postoji, tako da je nemogue raditi aneks
ugovora, razlikuje od povrine koja je navedena u naknadno izdatoj graevinskoj i
upotrebnoj dozvoli dobijenoj u procesu legalizacije, kao prihvatljiva za upis u katastru
uzme povrina iz naknadne graevinske i upotrebne dozvole, samo u pitanju kada su
predmeti odnosno naknadne upotrebne i graevinske dozvole dobijene u postupku
legalizacije. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi.
ZORANA MIHAJLOVI: Potovana poslanice, hvala vam na komentaru,
prihvatam amandman.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se predstavniku Vlade na prihvatanju ovog
amandmana.
Narodni poslanici e se u Danu za glasanje izjasniti o ovom amandmanu i,
pretpostavljam, prihvatiti, poto ga je prihvatio i predsednik Vlade.
Da li jo neko eli re? (Ne)
Na lan 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman
Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Smatramo da je ovo, potovana gospodo, jedan amandman
koji bi trebalo da bude usvojen. Mi smo ovde predvideli mogunost da se obavetenja

alju i pisanim putem, to nije bilo mogue po vaem predlogu zakona. Obrazloenje
jeste da ne tako mali broj graana nije u mogunosti da preko internet portala prikuplja
informacije i to jeste i predstavljalo osnovnu potrebu za ovim amandmanom. Mislimo da
je veoma vano, posebno u nekim delovima Srbije gde je kompjuterska, kolokvijalno
reeno, pismenost na veoma niskom nivou, da se na ovaj nain ipak malo da i
transparentnosti. Neki ljudi bi mogli da se protive ovakvim reenjima, neki graani
posebno. Smatramo da postoje i mnogi nai stariji sugraani koji ne rukuju ba najbolje
internet portalima i smatramo da je iz tog razloga veoma vano da se uvede i ovaj nain
obavetavanja i pisanim putem. To je jedan tehniki amandman, ali mislimo da na jedan
pravi nain daje sliku o zakonu koji je i rekao gospodin Markovi, koji je bolji od onog
stanja koje smo imali do sada.
Dakle, ne vidim razlog zbog kojeg se ne bi usvojio jedan ovakav amandman.
Mislim da je veoma vano da sve grupe u drutvu koje koriste razne vidove obavetenja
budu zadovoljne. Evo, ovo je jedan od njih, da graani imaju mogunost i pismenim
putem da se obaveste, a ne samo preko interneta ili internet portala. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se gospodine Booviu.
Re ima narodni poslanik Marijan Ristievi, po amandmanu. Izvolite.
MARIJAN RISTIEVI: Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ak bio voljan da prihvatimo ovaj
amandman. Evo, i sasluao sam ga. Ali, onda sam se zamislio. Kad nee njihovi poslanici
da sasluaju ovakav amandman, to znai da taj amandman nije dovoljno kvalitetan. Mi
sluamo ta on govori, meutim, njihovi poslanici nisu prisutni ovde, a esto ni na
glasanju, ne dou da glasaju za sopstvene amandmane. Prema tome, mislim da je
uzaludno i da sluamo ubudue ovakve amandmane. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Samo da ne bude zabune do sada nije bilo nikakvog
obavetavanja, a od sada je to stavljeno na internet stranu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospoo Mihajlovi.
Na lan 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Da li neko eli re?
Re ima narodni poslanik Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Potovane koleginice i kolege, u lanu 42, u izmenjenom
lanu 116. stav 3. predlaemo da se posle rei: slubenoj dunosti dodaju rei: u roku
od 12 meseci. Znai, da se odrede rokovi.
Potovana ministarko, ovde se radi o tome da se u ovom stavu 3. kae: Ako je
granica izmeu dve katastarske optine utvrena sredinom zajednike parcele, put, reka
ili slino, vri se po slubenoj dunosti deoba tih parcela na dve parcele po duini i po
principu jednakosti povrina.

Imajui u vidu da vrlo esto u katastru ljudi koji su zauzeti velikim i vanim
poslovima odlau to upisivanje tih povrina i razdvajanje po katastrima, onda se u neko
doba deava da imate probleme kada se daju neki podaci vezano za optine, mesne
zajednice, za te granine parcele i smatrali smo da u ovom sluaju treba dati tu zakonsku
obavezu da katastar po slubenoj dunosti to reenje i te procedure zavrava u roku od 12
meseci.
S druge strane, imajui u vidu da niste u ovom lanu 2. ispotovali dogovor sa
sindikatom i da ljudi koji su zaposleni u katastru imaju zaista velike probleme to se tie
svojih primanja, onda se postavlja i pitanje motivacije. Ako znamo da srednja struna
sprema u geodetskim upravama ima negde platu oko 26,5 hiljada dinara, ako via struna
sprema ima platu oko 32,5 hiljade dinara, ako visoka struna sprema ima platu oko 54
hiljade, a ljudi rade tako odgovorne poslove, onda se postavlja pitanje njihove motivacije
da u nekom trenutku bez ovog naloga i davanja rokova rade taj posao kvalitetno i kako
treba. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima narodni poslanik dr Vladimir Marinkovi. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVI: Zahvaljujem uvaeni predsedavajui.
Vidim da se prethodni govornik dobro informisao o delu zarada u Republikom
geodetskom zavodu kod dela zaposlenih i pominje nedostatak dogovora sa sindikatom,
to mislim da apsolutno nije tano. Da li se zapitao i da li zna kolike zarade imaju
zaposleni u Narodnoj skuptini Republike Srbije, sa srednjom, viom, visokom spremom,
ili u Vladi Republike Srbije? Ovo je pokazatelj da zarad sitnih politikih poena odreeni
ljudi u ovoj Narodnoj skuptini iskljuivo diskutuju o tome, o posledicama. Mogu se ljudi
motivisati na neki drugi nain.
Mi smo sada u procesu fiskalne konsolidacije, mera tednje, kako bi uspostavili
temelje za privredni rast i tome i slui kako ovaj zakon o kojem smo prethodno
razgovarali, tako i ovaj zakon o kojem danas diskutujemo.
eleo bih da vratimo raspravu na jedan veoma ozbiljan nivo i da ne raspravljamo
samo u okviru zaraivanja sitnih politikih poena, jer mi elimo, kao parlament i kao
Vlada Republike Srbije, nadam se, iji je potpredsednica Vlade predstavnik ovde, da
svim graanima bude bolje, da svima u dravnoj upravi bude bolje, ali preduslov za to je
razvoj privatnog sektora, preduslov za to je ispunjenje svih aspekata onoga to definie
fiskalna konsolidacija i teke reforme koje je Vlada zapoela u aprilu prole godine.
Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
(Aleksandar Markovi, s mesta: Replika, iako nisam pomenut.)
Izvolite, gospodine Markoviu.
JOVAN MARKOVI: Hvala vam, gospodine predsedavajui, ali morao sam da
odgovorim gospodinu Marinkoviu, jer mislim da je potpuno pogreno tumaio koncept
o kome sam ja govorio.
Njegov nastup koji je vezan za priu oko neke opte situacije u dravi, gde je on
svestan svih problema, malih plata i zarada itd. je njegova stvar. O tome bi on trebao prvi

da govori, kao ovek koji je predstavnik vladajue koalicije, i da otvoreno o tome svi
razgovaramo i da traimo naine kako da se ta plata povea.
Gospodine Marinkoviu, upravo sam hteo da ukaem na to da, ako danas
slubenici u katastru primaju platu izmeu 25 i 30.000 dinara, postavlja se pitanje njihove
motivacije, a ako vi zanemarujete njihovu odgovornost i ulogu i njihov uticaj na razvoj
drutva na takav nai sa nipodatavanjem govorei kako oni nisu vani u procesu reformi
itd. i neka i oni ostanu na malim platama, to je va stav, koji je potpuno pogrean i koji je
potpuno lo. Mislim da su ti ljudi veoma vani, njihovi poslovi jesu veoma vani i dobra
osnova njihovih poslova mora da bude i dalje uticanje na reforme, na razvoj drutva itd.
Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Gospodine Markoviu, cenei tu injenicu da smo se
konano razumeli i u ovom sluaju dobili ste repliku, iako ste sami konstatovali da niste
pomenuti, povlaim opomenu koju sam vam dao u prethodnom delu rasprave.
Zahvaljujem se.
Re ima narodni poslanik dr Vladimir Marinkovi.
VLADIMIR MARINKOVI: Ovo je, naravno, jedan, slobodno mogu da kaem,
nevet pokuaj spina da sam ja bilo kojom svojom reju nagovestio i omalovaio radnike
Republikog geodetskog zavoda. Nasuprot tome, govorio sam i govorim i sada da je
Republiki geodetski zavod od stratekog nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, kao i
za svaku ozbiljnu dravu, ali govorim o tome da, kada je u pitanju poveanje zarada, kada
je u pitanju motivacija u kojoj je prethodni govornik pominjao, moraju se stvoriti realni
uslovi.
Ne ivimo vie u vremenu kada moemo linearno da poveamo penzije za 10% i
da nas to kota za tri, etiri godine preko milijardu i po evra ili da doemo u situaciju da
ne moemo da isplatimo plate rudarima u Resavici, kao to je to bilo krajem 2012.
godine, ili da ispunimo svoje obaveze koje smo preuzeli prema stranim investitorima, kao
to je to bio sluaj kod fabrike automobila u Kragujevcu.
Mi smo ozbiljna drava, ozbiljan parlament. Naravno, strateki cilj nam je da
ojaamo javni sektor i ojaaemo ga i pokuaemo u narednim mesecima na druge naine
da motiviemo, kako zaposlene u Republikom geodetskom zavodu, tako zaposlene u
dravnim agencijama, u ministarstvima u Narodnoj skuptini Republike Srbije, ali kroz
jaanje privatnog sektora,a ne kroz prosipanje jeftine demagogije da je sve mogue, samo
je pitanje sa ijim parama i nezaraenim parama.
Lako je, moemo i mi da krenemo da se zaduujemo, naravno, nikad se neemo
zaduivati sa sedam i po ili osam i po posto na meunarodnom tritu, moemo da se
zaduujemo, na sreu, i to moram da pohvalim, sa 2%, sa 3%. Uradiemo i rol over,
dakle refinansiraemo dugove i brinuemo se o zaposlenima u javnoj i dravnoj upravi,
ali na jedan pravi nain, kroz reformu te dravne uprave, kroz definisanje jasnih
parametara i principa za njihov efikasan i efektivan rad. Naravno vodiemo rauna da iz
realnih izvora sutra poveavamo njihove zarade i poveamo kvalitet njihovog ivota, to
je i strateki cilj Vlade Republike Srbije, ali i nas u veini ovde u parlamentu. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Re ima narodni poslanik Veroljub Mati, po amandmanu.
Izvolite, gospodine Mati.

VEROLjUB MATI: Zahvaljujem.

Prokomentarisau ovaj lan 42. ili 116. osnovnog zakona. Jednostavno, to je
ustaljeni posao koji slube za katastar nepokretnosti to rade bez nekih tekoa, tako da ne
vidim tu neki ozbiljan problem.
Ono to elim da kaem to su radnici, ljudi koji zavravaju posao u Republikom
geodetskom zavodu preko slubi za katastar nepokretnosti, po optinama i gradovima.
Mislim da je uinjen prvi korak, prema odreenom nivou i priznanju rada u Republikom
geodetskom zavodu, odnosno prema sloenosti posla, teini, potrebnim znanjima,
vetinama, strunosti i sve ono to prati jednu vrstu takvog posla, tako da do sada radnici
u Republikom geodetskom zavodu nisu imali posebnu identifikaciju. Sada su, ovim
amandmanom na lan 2, praktino prihvaeni katastarski slubenici, gde ima deset
raspona, u odnosu na obrazovanje, tako da je to jedan prvi iskorak, iskorak ka jednom
dobrom reenju, pa i nagraivanju u Republikom geodetskom zavodu.
Ono to je Republiki geodetski zavod, mora se uzeti ona osnova i zakonska
osnova koja reava i koja govori ta je katastar nepokretnosti. To je osnovni i javni
registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. On je od opteg interesa za
Republiku Srbiju. Mislim da se to shvata i u sadanjoj Vladi i svim onim koji nose
Republiki geodetski zavod u smislu posla, tako da oekujem, prvenstveno od radnika,
odnosno katastarskih slubenika, da odgovorno i kvalitetno rade svoj posao, a da e i
sadanja ministarka, nadam se, ukoliko Republiki geodetski zavod bude izvravao
kvalitetno posao, s obzirom na obim, skraene rokove, ako pokau svoj kvalitet i ono to
treba da urade, da e u buduem Zakonu o platama sigurno podrati radnike Republikog
geodetskog zavoda, koji to treba da zaslue. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Matiu.
Na lan 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, mr Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.

Da li neko eli re? (Ne)

Na lan 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojevi i
Vanja Vuki.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
BALA BOOVI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaeni graani, imao sam pre nekoliko dana
jednu priliku da mi je jedan graanin poslao jedno obavetenje i da me je na neki nain
informisao i skrenuo mi panju na jednu neloginost u ovom predlogu zakona. Zove se
Janko Radakovi i pismenim putem mi je dostavio objanjenje.
Dakle, ovde se radi o tome da su inovnici, kojima su inae smanjene plate u
javnom sektoru, sad zamislite koliko malu motivaciju tek sada imaju, ovde sada duni da
upisuju godinu, mesec, dan, as, minut i sekundu prijema zahteva. Da li postoji vea
besmislica nego neko da zapisuje koliko sekundi je prolo u trenutku kada mu je neko
stavio u ruku neki papir? Mislim da je iz ugla inovnika ovo samo jo jedno
omalovaavanje njihove uloge, njihove funkcije i njihovog na kraju posla. To su ljudi koji
nemaju motivaciju usled smanjenja plata u javnom sektoru, a jako je vano da svoj posao
odrauju kvalitetno.
Dakle, to je neto za ta ja mislim da smo svi mi ovde zainteresovani, da ne bude
to brzo i da ne meri on sekunde kad je ta primio, ve da zaista pokuamo da tim ljudima
malo olakamo njihov posao i da negde oni nau neku svoju motivaciju. Broj sekundi
mislim da je potpuno apsurdno uvoditi ovim predlogom zakona, te mislim da ovaj deo
treba da se obrie. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Re ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlovi.
Izvolite, gospoo Mihajlovi.

ZORANA MIHAJLOVI: Gospodine poslanie, to se radi i dan danas i po

trenutno vaeem zakonu. Dakle, automatski im se upie imamo i dan i sekund i as. To
je jedno.
to se tie motivacije, zaposleni u Republikom geodetskom zavodu se trude i
maksimalno struno obavljaju svoj posao. Zato se drava takoe potrudila da obezbedi i
garantuje vrlo vaan kredit od 44 miliona dolara, koji e trajati pet godina, za nekoliko
vrlo vanih komponenti neophodnih Republikom geodetskom zavodu. Dakle, etiri
komponente. Projekat poinje ve oktobra meseca, odnosno poeo je oktobra meseca ove
godine. Ba zbog toga to smo vrlo svesni da graevinarstvo i red ne mogu da se
uspostave ukoliko ne postoji reformisan, ureen i dobro opremljen Republiki geodetski
zavod. Tako da, verujem da e on samo da bude bolji i da emo imati elektronsku
graevinsku dozvolu od 1. januara naredne godine.
Ponavljam, za vau informaciju, ovo to ste stavili kroz amandman ve se radi, ve
postoji.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospoo Mihajlovi.
Na lan 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, mr Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, mr Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.
Na lan 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.
Na lan 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, mr Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Re ima mr Jovan Markovi.
Izvolite, gospodine Markovi.
JOVAN MARKOVI: Potovani graani Srbije, u ovom lanu 53. u izmenjenom
lanu 129. u prvom stavu se kae da protiv reenja, odnosno zakljuka donetog u prvom
stepenu moe se izjaviti alba Zavodu u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja,
odnosno zakljuka, preko nadlene slube.
Ja sam u prethodnom obraanju pokuao da objasnim zbog ega je vano da se i u
ovom sluaju ispotuju neki drugi rokovi, odnosno da se predloi rok od 15 dana i da se
graanima i licima koja su u postupku omogui da prikupe dokumentaciju i da ta
dokumentacija bude validna. Imajui u vidu stepen aurnosti dananjih institucija i
birokratije, da ljudi zaista nisu motivisani zbog toga to imaju ovako niske plate i zbog
toga to realno jako loije ive u odnosu prethodni period, onda moramo imati u vidu da i
ekanje na ovu dokumentaciju mora biti due.
to se tie treeg stava, kae se: Ako sluba nae da je alba osnovana, duna je
da usvoji albu i zameni odluku u roku od sedam radnih dana. Na predlog je da se to
radi po ubrzanom postupku. Ako je alba opravdana, to znai da su graani u pravu i
onda je prosto obaveza da dravni inovnik i dravna institucija postupa hitno i da taj
graanin dobije uslugu to pre. U ovom sluaju nema potrebe da se eka sedam dana,
nego je predlog da to bude tri dana. Kae - u protivnom albu sa spisima predmeta
dostaviti Zavodu u istom roku.
Mi smo u ovom sluaju predvideli da albu graanin i zainteresovana strana
dostavi Ministarstvu, iz razloga to smo u nekoliko navrata predloili da se ne ponavlja ta
praksa koja je i ranije bila loa, da se u istom stepenu vri i alba i donoenje reenja i
druga alba. Znai, drugi stepen da bude na istom nivou. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Markoviu.
Na lan 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko urii,
Aleksandar Seni, akademik Ninoslav Stojadinovi, Biljana Hasanovi Kora, Goran
Bogdanovi, Branka Karavidi, Slobodan Homen, Miroslav Marinkovi, dr Blagoje
Bradi i Ivan Kari.
Re ima dr Blagoje Bradi. Izvolite.
BLAGOJE BRADI: Gospodine predsedavajui, uvaena ministarko, koleginice i
kolege, uloili smo albu na lan 53. koji se odnosi na lan 129, a on kae: Protiv
reenja, odnosno zakljuka donetog u prvom stepenu moe se izjaviti alba Zavodu, u
roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, odnosno zakljuka, preko nadlene
slube.

Mi smo predloili da se doda novi stav iza ovog prvog stava, koji kae: Zavod je
duan da u roku od 30 dana od dana prijema albe sa spisima predmeta donese i slubi
dostavi konanu odluku po albi. Dobili smo odgovor da nam se amandman ne prihvata
iz razloga to u sadanjem trenutku predloeni rok za reavanje u drugostepenom
postupku nije realan, pre svega zbog velikog broja nereenih predmeta koje e Republiki
geodetski zavod preuzeti od Ministarstva. Mislim da bi ipak trebali da prihvatite na
predlog amandmana i da vremenski ograniimo ovaj postupak.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospodine Bradiu.
Na lan 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, mr Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, Aleksandra Jerkov,
Vesna Marjanovi, Bala Boovi, Duan Milisavljevi, Jovana Jovanovi, Aida orovi
i Gran iri.
Da li neko eli re? (Da.)
Re ima mr Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: Slian je predlog kao i za ostale predloge. Znai, u
zadnjem stavu u 5. taki ovog lana se kae da protiv reenja kojim se dozvoljava ili
odbija upis moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. S
obzirom da je i ministarka sve vreme preutala odgovore na ova naa pitanja i da su njeni
saradnici takoe ostali bez odgovora, a mislim da jeste vano pitanje, da nam se kae, ako
je ranija praksa bila loa, odnosno ako je ovaj rok od 15 dana bio dug, onda bi bilo u redu
da nam kaete, poto imamo jo nekoliko amandmana koje smo u ovom smislu
predloili, da li je to obrazloenje vezano verovatno za neko vae iskustvo, dobru
procenu ili praksu? Da nam to kaete, kako ne bismo troili vreme i vas i graana na
obrazlaganje ovog amandmana.
Znai, naa ideja je bila da se ipak upravo zbog graana i zbog toga to se u
raznim sluajevima deava da ljudi ne mogu da prikupe dokumentaciju, pogotovo to su
ljudi koji ive moda u selima, koji ive u nekim optinama koje dolaze, recimo, u neke
centre regiona ili u neke gradove gde postoji geodetska uprava koja izdaje neka reenja ili
neke druge institucije koje im daju neke informacije, saglasnosti, dozvole, potvrde itd,
onda je potpuno za oekivati da ljudi ne mogu da u tom roku, i to gospodin Ristievi
jako dobro zna, da ispotuju ove zahteve i ne bi bilo dobro da zbog kratkih rokokova koji
se ovde nameu, ljudi iako su u pravu za neke stvari, izgube svoje predmete ili svoja neka
prava. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Markoviu.

Na lan 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,

Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, Aleksandra Jerkov,
Vesna Marjanovi, Bala Boovi, Duan Milisavljevi, Jovana Jovanovi, Aida orovi
i Goran iri.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Anti.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, Aleksandra Jerkov,
Vesna Marjanovi, Bala Boovi, Duan Milisavljevi, Jovana Jovanovi, Aida orovi
i Goran iri.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 58. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandra Tomi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, Aleksandra Jerkov,
Vesna Marjanovi, Bala Boovi, Duan Milisavljevi, Jovana Jovanovi, Aida orovi
i Goran iri.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima magistar Jovan Markovi. Izvolite.
JOVAN MARKOVI: S obzirom, da nismo dobili odgovor u prethodnih nekoliko
amandmana i s obzirom da se radi o istom predlogu, ja zaista traim bar da se na neki
nain odgovori graanima i svim ostalim poslanicima na ta se mislilo kada se ovi rokovu
skrauju.
Hou da vam opet ukaem na tu injenicu da zaposleni i u Republikom
geodetskom zavodu i u drugim institucijama na lokalnom nivou, na republikom nivou
imaju zaista veliki otpor i nemaju motivaciju za rad posle svih ovih loih efekata koji su
imali posle smanjivanja plata i zarada, i posle toga to su praktino u poslednjih tri ili
etiri godine doli u situaciju da jako teko ive, odnosno daleko loije ive nego to je to
bilo ranije.
Mogu iz iskustva ili informacije koje imam iz Uica i drugih mesta u razgovoru sa
graanima da vam kaem da su ljudi prosto na neki nain u tihom bojkotu prema primeni
ovih zakona. To se onda odraava na interes graana, to to oni treba ili moraju da
dostave neku dokumentaciju koju u ovom sluaju iz raznih razloga ne mogu da dostave u
roku od osam dana. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Markoviu.

Na lan 65. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran ivkovi i

Vladimir Pavievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, magistar Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 69. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, magistar Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 69. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Aleksandra Tomi
i Veroljub Mati.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 70. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojevi.
Re ima narodna poslanica Suzana Spasojevi. Izvolite.
SUZANA SPASOJEVI: Zahvaljujem predsedavajui.
Amandman smo podneli na lan 70. kojim se menja vaei lan 175. i koji
odreuje koja su lica obveznici plaanja takse, odnosno koja su lica osloboenja od
plaanja takse. S obzirom da ivimo u vremenu u kojem socijalne potrebe graana nisu u
nekom proporcionalnom odnosu sa mogunostima drave i da zakoni i propisi moraju da
prate ivot, mi smo predloili da lica koja su na evidenciji za zapoljavanje, samohrani
roditelji ili lica u reimu socijalne zatite budu osloboena plaanja takse za upis,
odnosno da mogu da ostvare i svoja prava i obaveze prilikom upisa prava na
nepokretnostima jer je to njihovo osnovno pravo koje nekada zbog materijalnih
nemogunosti ne mogu da ispune.
S obzirom da je ovo poslednji amandman SPS na Predlog zakona o dravnom
premeru i katastru, iskoristiu priliku da iznesem zapaanje nae poslanike grupe da je

stanje u katastru poslednjih par meseci zaista krenulo na bolje i da se nadamo da e

usvajanjem ovog predloga zakona koji se odnosi na skraenje rokova, to je graanima i
najbitnije i koje e uticati na smanjenje guvi u katastru, sigurno katastar dostii jedan
evropski standard.
Takoe, zahvaljujem se i gospoi ministarki Mihajlovi i direktoru katastra i
saradnicima to su prepoznali da su nai amandmani podneti iskljuivo u jednoj dobroj
nameri da utiu samo na poboljanje teksta zakona. Zahvaljujem se.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Na lan 77. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, magistar Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 78. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, magistar Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milosav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Re ima prof. dr Vladimir Marinkovi.
VLADIMIR MARINKOVI: Zahvaljujem, uvaeni predsedavajui.
Potovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je
uz ono to nas oekuje od 1. januara 2016. godine odnosi se na stvarno revolucionarnu
stvar kod nas, a to je izdavanje elektronskih graevinskih dozvola. Institucije koje e se
usko baviti ovim poslovima kao to je naravno RGZ i katastar, da oni prate ove promene
koje e se desiti od 1. januara 2016. godine i da se ispuni jedan od 20 prioriteta koji su
definisani u Akcionom planu za sprovoenje Agende za razvoj informacionog drutva.
Nadamo se da e to u katastru i proraditi, profunkcionisati od 1. marta. Smatramo
da kao to i samo ministarstvo i cela Vlada, kao to su se i te kako izborili da od 1.
januara krene obuka ljudi i tehnika podrka koja e definisati mogunost da se na jedan
kvalitetan i efikasan nain izdaju elektronske graevinske dozvole, da e se do takvog
jednog primera doi i u samom RGZ.
Ovo je usklaivanje i sa onim to je propisano u Zakonu o planiranju i izgradnji,
tako i za ostale poslove zavoda kojim je ovim zakonom ve predviena mogunost da
budu u formi elektronskog dokumenta i nadam se da e u narednom periodu biti ispunjeni
svi od ovih 20 prioriteta koji definiu elektronsku dravu, dakle, sve aspekte rada javne
uprave koji e biti elektronski. Za to se snano zalaemo i i te kako podravamo kao

Ekonomski kokus, kao ljudi koji zajedno sa predstavnicima Vlade i ministarstva rade na
tome da dinamino ubrzaju razvoj dobrog poslovnog ambijenta u Srbiji. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Marinkoviu.
Re ima narodni poslanik Marijan Ristievi.
MARIJAN RISTIEVI: Dame i gospodo narodni poslanici, potovani
predsedavajui, koliko imamo jo vremena?
PREDSEDAVAJUI: Vrlo malo, gospodine Ristieviu.
MARIJAN RISTIEVI: Samo elim da zahvalim na zakonu i nadam se da e
ovo funkcionisati malo bolje barem za nas seljake sa katastrom nego to je do sada
funkcionisalo. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Ristieviu.
Na lan 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran ivkovi i
Vladimir Pavievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 81. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Raki,
Zoran Babi, Ivan Jovanovi, mr Dejan Radenkovi, Aleksandar Seni, Zoltan Pek,
Vojislav Vuji, Milisav Milojevi, dr Aleksandra Tomi i prof. dr Vladimir Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da je amandman u skladu sa Ustavom i
pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Poto smo zavrili pretres o amandmanima zakljuujem pretres Predloga zakona u
pojedinostima.
Poto smo obavili pretres Predloga zakona u naelu i pojedinostima Narodna
skuptina e u danu za glasanje odluivati o Predlogu zakona u naelu, pojedinostima i u
celini.
Prelazimo na 3. taku dnevnog reda PREDLOG ZAKONA O PRIJAVLjIVANjU
I EVIDENTIRANjU ZAKUPACA NA NEODREENO VREME U STANOVIMA U
SVOJINI GRAANA, ZADUBINA I FONDACIJA
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izvetaj Odbora za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i
telekomunikacije Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kao i miljenje Vlade o
podnetim amandmanima.
Poto je Narodna skuptina obavila naelan pretres saglasno lanu 157. stav 3.
Poslovnika Narodne skuptine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem gospodine Ristieviu, da je ovaj amandman postao sastavni deo

Predloga zakona.
Da li elite re? (Da)
Re ima narodni poslanik Marijan Ristievi.
MARIJAN RISTIEVI: Naravno.
S obzirom da sam podneo ukupno na ova dva sledea zakona 15 amandmana, s
obzirom da mi je vreme koje je preostalo kao poslanikoj grupi veoma kratko, ja u se
truditi gospodine Beiu da iskoristim to svo vreme, nadajui se da e poslanici opozicije
u punom broju da nas prate, ali u vam rei da utedim i njima i nama vreme, neu se
javljati vie ni po amandmanima koji su mi prihvaeni, ni po onima koji su odbijeni.
Zahvaljujem na odbijenim amandmanima, a jo vie zahvaljujem na onim koji su
prihvaeni, posebno onaj koji se odnosi na 11 lanova.
PREDSEDAVAJUI: Meni je posebno zadovoljstvo gospodine Ristieviu.
Na lan 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataa Vukovi,
Dejan Nikoli, Gordana omi, Jovan Markovi, Dragan utanovac, mr Aleksandra
Jerkov, Vesna Marjanovi, Bala Boovi, prof. dr Duan Milisavljevi, Jovana
Jovanovi, Aida orovi i Goran iri.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem gospodine Beiu.
Dame i gospodo, potovani graani, dakle Predlog zakona o prijavljivanju i
evidentiranju zakupaca na neodreeno vreme u stanovima u svojini graana, zadubina i
fondacija, jeste jedan od zakona koji prethodi, pretpostavljamo, makar Zakon o
stanovanju koji e se nai u nekoj proceduri, u nekom narednom periodu, trebalo je 2012.
godine da doe na dnevni red, meutim formirana je druga veina i evo ve etvrtu
godinu tog zakona u Skuptini nema.
Ono to je sutina ovde jeste da smatramo da postoji veliki broj lica koje zbog
starosti, odsutnosti ili iz nekih drugih opravdanih razloga nee biti u stanju da
blagovremeno podnesu prijave i da je zbog toga potrebno omoguiti njihovim
udruenjima da uine to umesto njih.
Samo na Starom gradu u 298 sluajeva gradskoj beogradskoj optini Stari Grad
imamo takvu situaciju da su tamo prevashodno graani koji ovaj problem imaju stara
lica. Mnogi jesu odsutni, mnogi i ne ive na tim optinama i u tom sluaju mislimo da je
na amandman veoma vaan da bude, ako nita drugo, onda makar razmotren, da
udruenja takoe budu ta koja e imati ovlaenje da svoje lanove prijave umesto njih
samih.

Kao to znate, problem je nastao onog trenutka kada je devedesetih godina

omogueno svim ili veini graana Srbije da vre otkup stanova u dravnom ili
drutvenom vlasnitvu.
Meutim, postojala je jedna manja grupa ljudi koja to nije mogla da uradi iz
kasnijih zakona koji su im to onemoguavali. U ovom sluaju, drava Srbija pokuava
godinama da rei ovaj problem i smatramo da e on biti reen i da je ovo prvi nain koji
se tie evidentiranja, a da onda prelazimo na Zakon o stanovanju koji e pravedno reiti
sve probleme sa kojima su suoeni ovi graani. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Booviu.
Na lan 4. amandman su zajedno podneli 12 poslanika DS.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima narodni poslanik Bala Boovi. Izvolite.
BALA BOOVI: Zahvaljujem.
Kada je u pitanju lan 4. samo bih se nadovezao. Dakle, trai se da nosioci
stanarskog prava, zakupac takoe na neodreeno vreme dostavi uverenje Uprave javnih
prihoda jedinice lokalne samouprave da se lica iz lana 2. ovog zakona i lanovi
njegovog porodinog domainstva ne vode u slubenoj evidenciji kao vlasnici
nepokretnosti po osnovu lokalnih javnih prihoda.
Da li gubi pravo onaj ko ima, na primer, vonjak u ortanovcima, koji ima na
primer neku njivu u Bujanovcu? Da li gubi pravo neko ko, pazite ovaj sluaj ima stan a
neko drugi ivi u tom stanu, neko je drugi nosilac stanarskog prava u njegovom stanu. Da
li on u smislu ovog zakona gubi onda prava koja mu dozvoljavaju po ovom zakonu? Da,
to nije dobro i jasno definisano.
Dakle, mislimo da je veoma vano da se prebace na jedinice lokalne samouprave i
da one budu te koje e izdavati uverenja i ta uverenja upravo trebaju da obezbede jedinice
lokalne samouprave, koje ve vode ovu vrstu evidencije.
Imaemo veoma mnogo sluajeva da oni koji su doiveli jednu vrstu nepravde
devedesetih godina i koji nisu bili u stanju, na primer u zadubinama da otkupe stanove,
stavljeni su u podreeni poloaj za razliku od veine, sada opet budu u problemu da
dokazuju dravi kako i na koji nain imaju, da li imaju neke prihode od svojine, da li
imaju svojinu na nekim njivama, vonjacima ili stanovima gde ve postoji stanarsko
pravo. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem gospodine Booviu.
Na lan 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,
Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aib Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zlata
eri, narodni poslanik dr Aleksandar Radojevi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa

Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman
postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,
Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aib Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,
Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aib Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,
Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aib Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 8. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Risrievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Na lan 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko urii,
Aleksandar Seni, Branka Karavidi, Biljana Hasanovi Kora, akademik Ninoslav
Stojadinovi, Goran Bogdanovi, Slobodan Homen, Ivan Kari, dr Blagoje Bradi i
Miroslav Marinkovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko eli re? (Da)
Re ima narodni poslanik Blagoje Bradi. Izvolite.
BLAGOJE BRADI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Dakle, podneli smo amandman na lan 8. koji izvorno glasi jedinice lokalne
samouprave su dune da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
putem sredstava javnog informisanja pozovu zakupce na neodreeno vreme i vlasnike
stanova na kojima je zasnovano pravo zakupa na neodreeno vreme, da podnesu prijavu
za evidentiranje iz lana 3. ovog zakona.
Mi smo dodali - radi boljeg informisanja, i ovaj stav sada glasi: Jedinice
lokalne samouprave su dune da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona putem sredstava javnog informisanja, kao i putem svoje zvanine internet
stranice, pozovu zakupce na neodreeno vreme i vlasnike stanova na kojima je
zasnovano pravo na zakup na neodreeno vreme da podnesu prijavu za evidentiranje iz
lana 3. ovog zakona, tako da je ovaj lan sada kompletniji. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem, gospodine Bradiu.

Na lan 8. amandman su zajedno podneli narodne poslanice Suzana Spasojevi i

Ivana Dini.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 8. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinovi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 8. amandman je zajedno podnela grupa od 12 poslanika Demokratske
stranke.
Re ima narodni poslanik Bala Boovi.
Izvolite, gospodine Booviu.
BALA BOOVI: Zahvaljujem, gospodine predsedavajui.
Dame i gospodo narodni poslanici, potovani graani, ono to jeste vano je da,
kao to sam maloas rekao, mnogo sluajeva je u mnogim gradovima, najvie u
Beogradu, u beogradskoj optini Stari grad ima preko 290 ovakvih sluajeva.
Prevashodno se radi o starim licima ili o licima koja ne ive na svojim adresama.
Rok je u pitanju za prijavu koji je 30 dana, kako ste vi predloili, poto se radi o
ogromnom broju dokumenata, smatramo da je u redu da se dozvoli rok od 60 dana i to su
razliita dokumenta, esto ih je teko izvaditi. Mislim da je na ovaj nain olakano
graanima da imaju jedan period kada vrlo mogu da obezbede neko slobodno vreme kada
e ta dokumenta i traiti, s obzirom da znate da posebno u radnom vremenu mnogi i nisu
u stanju da to dobave.
Ono to je vano jeste da je ovo i poslednji amandman poslanikog kluba
Demokratske stranke. Dobra je danas bila rasprava i zahvaljujem se svima na
amandmanima i na diskusijama koje smo imali. Ono to ostaje za ubudue jeste da emo
sasvim sigurno i ubudue govoriti u ime graana, jer smatramo da su ovi amandmani
produkt problema sa kojima se ljudi u Srbiji svakodnevno suoavaju. Nastaviemo da
branimo i da zastupamo njihove interese i smatramo da bi bilo zaista poteno makar
nekada da imamo ovde podrku od vladajue veine, ne zbog Demokratske stranke, vie
zbog graana Republike Srbije.
Na svaki mogui nain Demokratska stranka je danas ispotovala ovu fer debatu,
iako je bilo tri poslanika. Niste se ba nosili sa nama trojicom, a zamislite da nas je vie,
kako bi vam tek onda bilo. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se, gospodine Booviu.
Re ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlovi. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVI: Za vau informaciju, ako ne znate, svi zakoni koje mi
predlaemo idu u javnu raspravu. U toj javnoj raspravi mi razgovaramo i sa udruenjima.
Udruenja zakupaca, i sa njima smo se dogovorili da taj rok bude od 30 dana. Zato kao
takav stoji u zakonu.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Na lan 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Milorad Mijatovi,
prof. dr Branko urovi, Milena Bianin, dr Ivan Bauer, prof. dr Vladimir Marinkovi,
prof. dr Vesna Besarovi, dr Muamer Baevac, Meho Omerovi, Branka Bonjak i
Ljiljana Nestorovi.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije

prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Marijan Ristievi podneo je amandman kojim predlae da se
posle lana 8. doda novi lan 9.
Da li neko eli re? (Ne.)
Poto smo zavrili pretres o amandmanima, zakljuujem pretres Predloga zakona u
pojedinostima.
Poto smo obavili pretres Predloga zakona u naelu i u pojedinostima, Narodna
skuptina e u danu za glasanje odluivati o Predlogu zakona u naelu, pojedinostima i u
celini.
Prelazimo na 4. taku dnevnog reda PREDLOG ZAKONA O TRGOVAKOM
BRODARSTVU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izvetaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za
prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i miljenje Vlade o
podnetim amandmanima.
Poto je Narodna skuptina obavila naelni pretres, saglasno lanu 157. stav 3.
Poslovnika Narodne skuptine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na lan 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naslov iznad lana 3. i lan 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan
Ristievi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad anak, Bojan
Kostre, Olena Papuga, Nada Lazi, ore Stoji i mr Dejan apo.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 19. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad anak, Bojan
Kostre, Olena Papuga, Nada Lazi, ore Stoji i mr Dejan apo.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 21. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 106. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraaj,
infrastrukturu i telekomunikacije.
Molim da se ministar izjasni o podnetom amandmanu.

ZORANA MIHAJLOVI: Izjanjavam se da prihvatamo amandman.

PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman i da je amandman
postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 182. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Katarina Raki.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 196. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraaj,
infrastrukturu i telekomunikacije.
Molim da se ministar izjasni o podnetom amandmanu.
ZORANA MIHAJLOVI: Izjanjavam se da prihvatamo amandman.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman i da je amandman
postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 241. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 252. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 265. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 267. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 276. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Milan Petri.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na lan 416. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraaj,
infrastrukturu i telekomunikacije.
Molim da se ministar izjasni o podnetom amandmanu.
ZORANA MIHAJLOVI: Izjanjavam se da prihvatamo amandman.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman i da je amandman
postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lanove 477, 478, 480. do 493. i 500. amandman je podneo narodni poslanik
Marijan Ristievi.
Da li neko eli re? (Ne.)
Na naslov iznad lana 479. i lan 479. amandman je podneo narodni poslanik
Marijan Ristievi.

Da li neko eli re? (Ne.)

Na lan 480. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Raki.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lanove 494, 496. do 499, 501, 502. i 505. amandman sa ispravkom podneo je
narodni poslanik Marijan Ristievi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 780. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Raki.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa
Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na lan 793. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 795. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristievi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Poto smo zavrili pretres o amandmanima, zakljuujem pretres Predloga zakona u
pojedinostima.
Poto smo obavili pretres Predloga zakona u naelu i u pojedinostima, Narodna
skuptina e u Danu za glasanje odluivati o Predlogu zakona u naelu, pojedinostima i u
celini.
Prelazimo na 5. taku dnevnog reda PREDLOG ZAKONA O RADNOM
VREMENU POSADE VOZILA U DRUMSKOM PREVOZU I TAHOGRAFIMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: dr
Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi, aip Kamberi i
Stefana Miladinovi.
Prili ste izvetaje Odbora za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i
telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i miljenje Vlade o
podnetim amandmanima.
Poto je Narodna skuptina obavila naelni pretres, saglasno lanu 157. stav 3.
Poslovnika Narodne skuptine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na lan 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,
Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.

Da li neko eli re? (Ne)

Zahvaljujem.
Na lan 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin,
Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman
Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman
Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman
Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman
Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarevi, Enis Imamovi i aip Kamberi.
Da li neko eli re? (Ne)
Zahvaljujem.
Na lan 69. amandman je podnela narodni poslanik Stefana Miladinovi.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraaj, infrastrukturu i telekomunikacije
prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je
amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da
je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Re ima narodni poslanik Stefana Miladinovi.
STEFANA MILADINOVI: Hvala, gospodine Beiu.
Potovana ministarko, SPS kada je u pitanju ovaj paket zakona koji pokriva oblast
saobraaja je podnela samo jedan amandman. Ovaj amandman se ticao u jednom delu,
praktino je bila tehnika ispravka, dok smo u drugom delu smatrali da produenje roka
koje je predvieno za tahografe, kada su u pitanju stari modeli digitalnih tahografa,
sasvim dovoljno dve godine, imajui u vidu da je Ministarstvo odredilo godinu dana kao
rok za izmenu mehanikih tahografa.
Iskoristila bih ovu priliku da Ministarstvu i vama estitam na dva izuzetno
kvalitetna zakona o kojima smo imali priliku da raspravljamo. Hvala.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem se.
Poto smo zavrili pretres o amandmanima, zakljuujem pretres Predloga zakona u
pojedinostima.
Poto smo obavili pretres Predloga zakona u naelu i u pojedinostima, Narodna
skuptina e u Danu za glasanje odluivati o Predlogu zakona u naelu, pojedinostima i u
celini.

Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima, posebno poslanicima Markoviu,

Booviu i Bradiu koji su ostali do kraja, jedini od opozicije.
Zahvaljujem se gospoi potpredsedniku Vlade i njenim saradnicima na
konkstruktivnom ueu na sednici, tako da je nastavak sutra u 10.00 asova.
(Sednica je prekinuta u 19.50 asova.)