Trgovina ljudima

Prirunik za vrnjaku edukaciju

sa analizom dobrih praksi
preventivno-edukativnih radionica

Sadraj
Uvod
PRVI DEO PROBLEM TRGOVINE LJUDIMA
1. ta je trgovina ljudima?
2. Istorijski osvrt na problem trgovine ljudima i ropstvo
3. Ko moe biti rtva trgovine ljudima?
4. Zato ljudi postaju rtve trgovine ljudima?
5. ta su to zemlje porekla, tranzita i destinacije?
6. Kako izgleda proces trgovine ljudima?
7. Da li za rtve trgovine ljudima uopte postoji izlaz?
8. ta dalje? Reintegracija
9. Uobiajene predrasude o trgovini ljudima
10. ta moe da uradi da zatiti sebe i svoje prijatelje od trgovine ljudima?
11. Kviz
5
7
8
11
11
12
13
14
17
18
18
19
21
DRUGI DEO ZA VRNJAKE EDUKATORE/KE I RADIONIARE/KE
12. Radionica za radioniare/ke
Radionica 1: Koji su kvaliteti radioniara/ke?
13. Radionica za vrnjake edukatore/ke
Radionica 1: Umetnost komunikacije
Radionica 2: Potovati druge
14. Znanja i vetine radioniara/ki i vrnjakih edukatora/ki
15. Pripremite vau prezentaciju
25
27
27
29
29
31
32
33
TREI DEO PRIMERI DOBRE PRAKSE
16. Radionice
17. Korisni linkovi i kontakti
37
38
44
ETVRTI DEO - EVALUACIJE
Evaluacije radionica
47
48

PETI DEO
Prilog 1
Prilog 2
Prilog 3
Prilog 4
71
72
74
76
79

ANEKSI
Komentari uesnika
Upitnik ta je to trgovina ljudima?
Upitnik Podeli svoje znanje
Evaluacioni list za radioniare/ke

Prirunik Trgovina ljudima prirunik za vrnjaku edukaciju sa analizom dobrih praksi pre
ventivno-edukativnih
radionica je nastao na osnovu dugogodinjeg rada NVO ASTRA u oblasti prevencije trg
ovine ljudima. Od svog
osnivanja, aktivisti/kinje ASTRE i lanice ASTRA mree su odrale preko 500 radionica
za mlade ljude, uenike i
studente, kako bi ih upoznali sa problemom trgovine ljudima i nainima na koji se
mogu zatititi. Veliki broj ovih
radionica smo organizovali kao vrnjaku edukaciju, duboko verujui da su mladi ljudi
spremni i sposobni da svoje
znanje e kasno i uspeno podele sa svojim vrnjacima.
Trgovina ljudima je globalni fenomen o kome se intenzivno govori poslednjih godi
na na najviim nivoima
meunarodnog i nacionalnog politikog odluivanja. Brojne lokalne i meunarodne nevladin
e organizacije su
takoe angaovane na suzbijanju ovog problema. Ipak, iako se mnogo pria i, ini se, mno
go radi, problem trgovine
ljudima u svetu se ne smanjuje. Na stranicama koje slede saznaete koji su uzroci
i kakvo okruenje pogoduje
postojanju trgovine ljudima siromatvo, nezaposlenost, nestabilnost, socijalna isk
ljuenost, rat, korupcija,
nedostatak mogunosti i alternative. Svi ovi uzroci su i dalje tu, to spreava sutinsk
u prevenciju problema. Zbog
toga se oslanjamo na ono to imamo i to moemo, a to je irenje informacija i podizanje
svesti. U tom cilju je i
nastao ovaj prirunik.
Prirunik Trgovina ljudima prirunik za vrnjaku edukaciju sa analizom dobrih praksi pre
ventivno-edukativnih
radionica se sastoji od pet delova. U prvom delu ete saznati osnovne informacije o
problemu trgovine ljudima
- ta je to, kako izgleda, zato postoji i koga pogaa. U drugom delu se nalaze uputst
va i saveti za vrnjake
edukatore i radioniare uopte, sa praktinim primerima radionica koje se mogu drati. U
treem delu se nalaze
detaljni scenariji za dve preventivno-edukativne radionice za mlade koje su akti
visti/kinje i saradnici/e ASTRE
osmislili i drali u prethodnom periodu. U etvrtom delu moete proitati rezime evaluac
ionog izvetaja za 154
radionice odrane tokom kolske 2007/2008. godine u jedanaest gradova u kojima su ak
tivne lanice ASTRA mree.
Izvetaj je izraen na osnovu upitnika koji su popunjavali uesnici pre i nakon uea na ra
dionici, kao i upitnika
namenjenog radioniarima. Modeli evaluacionih upitnika su priloeni u poslednjem del
u prirunika kao korisne
smernice za evaluaciju radionica. Prva tri dela su namenjena samim vrnjakim edukat
orima i radioniarima,
dok je etvrti deo vie namenjen organizatorima ove vrste edukativnih aktivnosti, ma
da e i samim vrnjakim
edukatorima i radioniarima biti korisno da proitaju iskustva i zapaanja i svojih ko
lega i koleginica i onih kojima
su radionice namenjene.
Ovaj prirunik je samo poetak. Dobar edukator mora stalno da ui, proiruje svoje znanj
e, veba i usavrava se.
Ako imate neka pitanja, nedoumice, dileme.... slobodno nas pozovite ili nam piite
. Rado emo vam pomoi. Samo
zajedno moemo iskoreniti trgovinu ljudima.
ASTRA Tim

prvi deo
problem trgovine ljudima

1. ta je to trgovina ljudima?
Trgovina ljudima, kao oblik ekonomske i seksualne eksploatacije ljudi, predstavl
ja jedan od najgorih zloina naeg vremena.
Trgovci ljudima, koristei se prevarom, nasiljem i eksploatacijom, tretiraju ljude
kao robu, dok rtve ive u uslovima prinude i straha.
Trgovina ljudima predstavlja jedan od najteih oblika krenja ljudskih prava. rtve ne
maju slobodu kretanja ili slobodu izbora;
tanije, one nemaju kontrolu nad svojim ivotom. Ovaj fenomen je takoe poznat i pod n
azivom moderno ropstvo, zato to
se rtve dre u uslovima slinim ropstvu i tretiraju se kao svojina ljudi koji su ih k
upili. Trgovina ljudima je oblik organizovanog
kriminala, ali i biznis koga pokreu ponuda i potranja na tritu. Roba koja se nudi su
ljudi, uz pomo kojih trgovci ostvaruju
ogromne zarade koje se procenjuju na oko 32 milijarde dolara godinje.
injenica je da se ene, deca i mukarci prodaju kao roba svuda u svetu. Meunarodna org
anizacija rada (MOR) procenjuje da
ukupno ima 2,4 miliona rtava trgovine ljudima. Prema proceni amerikog Stejt dipart
menta, 80% rtava ine ene i devojice, dok
je polovina rtava maloletna. Procenjuje se da svake godine u svetu izmeu 600.000 i
800.000 ljudi postanu rtve meunarodne
trgovine ljudima. Ova brojka ne ukljuuje rtve interne trgovine ljudima, tj. trgovi
ne ljudima koja se odigrava unutar granica
jedne zemlje. Ova kriminalna aktivnost belei porast, i po zaradi se nalazi na tree
m mestu, odmah nakon trgovine drogom i
ilegalne trgovine orujem. Meutim, vrlo mali procenat rtava se ikada identifikuje. Z
a trgovinu ljudima se kae da je to nisko
rizina, a visoko profitna kriminalna aktivnost, zato to je nije lako otkriti, a je
dnu rtvu je mogue preprodati vie puta.
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, o
dnosno njen Protokol za prevenciju, suzbijanje
i kanjavanje trgovine ljudima, posebno enama i decom, u lanu 3 definie ta je to trgov
ina ljudima i daje osnov svim dravama
lanicama Ujedinjenih nacija za borbu protiv nje. ta je trgovina ljudima?
Trgovina ljudskim biima oznaava vrbovanje, prevoenje, prebacivanje, skrivanje i prima
nje lica, putem pretnje silom ili upotrebom
sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlaenja ili
tekog poloaja ili davanja ili primanja novca ili
koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilj
u eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum,
eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije,
prinudni rad ili slubu, ropstvo ili odnos slian ropstvu,
servitut ili uklanjanje organa.
Kada se radi o trgovini decom, nije vano koje sredstvo je upotrebljeno, tj. govor
iemo o trgovini decom iako nije bilo elemenata
pretnje, prinude, zloupotrebe poloaja i slino. Takoe, pristanak rtve na eksploatacij
u, bilo da se radi o deci ili odraslima, ne
menja injenicu da se radi o trgovini ljudim.
Savet Evrope je usvojio Konvenciju za borbu protiv trgovine ljudima, u kojoj je
takoe sadrana ova de nicija. Kako se trgovina ljudima
odvija u nekoliko zemalja (transnacionalno/internacionalno), mada se moe dogoditi
i u samo jednoj zemlji (interna trgovina ljudima),
neophodna je meunarodna saradnja. Ipak, iako postoje meunarodni dokumenti, primena
nacionalnih propisa je od sutinskog
znaaja, a razliite zemlje sprovode razliite aktivnosti kako bi se izborile sa ovim
problemom, odnosno kako bi kaznile poinioce,
obezbedile bolji tretman rtava i sprovele preventivne mere usmerene na reavanje uz
roka koji dovode do trgovine ljudima.
8

U Srbiji, trgovina ljudima je zabranjena lanom 388 Krivinog zakonika, a predviena

azna je od dve do deset godina zatvora.
Trgovina decom radi usvojenja je zabranjena lanom 389, a kazna za ovo delo je od
jedne do pet godina zatvora.
Uobiajena greka je verovanje da devojke postaju rtve trgovine ljudima zato to su
vne
Nije vano zato se neko javio na oglas ili prihvatio poslovnu ponudu; najvanije je
asilje koje neko trpi ako zavri u
lancu trgovine ljudima. Devojke ne postaju rtve zato to su naivne, kao ni mladii,
e, mukarci. Oni su prevareni,
a nakon toga izloeni fizikom i mentalnom zlostavljanju. Zarobljeni u lancu trgovin
e ljudima, oni gube slobodu
izbora i kontrolu nad svojim ivotima. Ljudi koji ih regrutuju i prodaju su esto os
obe od poverenja (roaci, partneri,
prijatelji...). Zbog toga svako moe da postane rtva trgovine ljudima.

nai
n
en

Iako se ene najee prodaju i kupuju radi seksualne eksploatacije, rtve trgovine ljudim
a mogu biti i mukarci. Mukarci
su obino izloeni radnoj eksploataciji, ali mogu biti rtve i drugih oblika eksploata
cije. Deca su najosetljivija kategorija, kada
govorimo o trgovini ljudima. Ona se koriste za prinudnu pronju, seksualnu eksploa
taciju, prinudni rad, rad u kui ili prinudnu
vojnu slubu (npr. deca vojnici). Broj dece koja postaju zrtve trgovine ljudima je
u porastu. Detetom se smatra svaka osoba mlaa
od 18 godina.
Postoji nekoliko oblika trgovine ljudima:
Seksualna eksploatacija
Prinudni rad
Prinudno prosjaenje
Prinuda na vrenje krivinih dela
Trgovina organima
Prinudni rad u kui
Prinudni brakovi.
Vano je napraviti razliku izmeu trgovine ljudima, krijumarenja ljudi i prostitucije
. Iako se ova tri pojma esto meaju, oni se
veoma razlikuju. Meutim, krijumarenje i prostitucija, ako je prinudna, mogu da se
pojave kao rezultat ili sredstvo trgovine
ljudima.
9

Trgovina ljudima
Krijumarenje ljudi
Cilj je eksploatacija rtve radi pro ta.
Cilj je neku osobu prebaciti preko granice, takoe radi pro ta.
Destinacija moe biti i prekogranina i interna (trgovina
ljudima iz sela u gradove, ili sa severa na jug, bez prelaska
granice jedne zemlje)
Uvek podrazumeva prelazak granice.
Ne postoji pristanak rtve da bude prodata i eksploatisana; ona
je izloena pretnjama, prinudi i prevari.
Krijumarenje se odvija uz pristanak krijumarene osobe.
rtva trgovine ljudima ivi u izolaciji, nema slobodu kretanja,
a dokumenta su joj oduzeta.
Krijumarene osobe mogu da odu, promene posao, itd. Ali, postoji
rizik da i one mogu postati rtve trgovine ljudima, zato to se
oslanjaju na krijumara da ih prebaci preko granice i veruju mu da
e ih prevesti do dogovorenog mesta.
Trgovina ljudima
Prostitucija
rtve nemaju slobodu odluivanja, ve ih potpuno kontrolie
osoba koja ih je kupila.
Osoba koja se dobrovoljno bavi prostitucijom je slobodna da odluuje
o sopstvenom ivotu
rtve nemaju slobodu kretanja
Osoba koja se dobrovoljno bavi prostitucijom ima slobodu kretanja
Seksualna eksploatacija je samo jedan od mnogih oblika
trgovine ljudima
Moe, ali ne mora, da ukljuuje razliite oblike prinude i
eksploatacije
10

2. Istorijski osvrt na problem trgovine ljudima i ropstvo

Trgovina ljudima je oblik ropstva koji postoji i danas, u XXI veku, pa se esto na
ziva i moderno ropstvo. Mnogi ljudi veruju da
ivimo u svetu u kome ropstvo ne postoji i da je sa njim zavreno izmeu 1793. i 1888.
godine, koliko je trajala borba za zabranu
trgovine robljem iz Afrike u Ameriku. Meutim, to nije tano. I dan danas mnogo ljud
i ivi u uslovima slinim ropstvu, trpei
najstranije oblike eksploatacije.
Ropstvo je u ljudskom drutvu prisutno vekovima, znamo ga iz starog Egipta i Rimsk
og carstva. Kasnije je dostiglo vrhunac
u Africi, odakle su robovi odvoeni preko okeana, to predstavlja najveu poznatu prin
udnu migraciju u svetu. Robovi su bili
primoravani da rade na plantaama i u rudnicima. Iako je ropstvo zvanino zabranjeno
, a robovi osloboeni tokom XIX veka, ono
nije u potpunosti iskorenjeno. Meunarodne organizacije su tokom XX veka usvojile
vie konvencija koje se tiu trgovine ljudima.
Osim toga, jedan od najpoznatijih dokumenata, Univerzalna deklaracija o ljudskim
pravima (1948), u svom lanu 4 zabranjuje
ropstvo i trgovinu robljem: Niko se ne sme drati u ropstvu ili potinjenosti: ropstv
o i trgovina robljem zabranjeni su u svim
oblicima. Ipak, trgovina ljudima postoji i danas kao oblik modernog ropstva.
Da li znate?
Neki ljudi trgovinu ljudima zovu trgovina belim robljem, to nikako nije tano
O trgovini ljudima se prvi put progovorilo kao o problemu u XIX veku, kada su be
li ljudi poeli da se pojavljuju kao rtve.
Meutim, izraz trgovina belim robljem ne moe da se upotrebljava kao sinonim za trgovi
nu ljudima, zato to ovaj
problem pogaa sve ljude, bez obzira na njihovu rasu, etniko ili nacionalno poreklo
.
3. Ko moe postati rtva trgovine ljudima?
Ne postoji profil rtve trgovine ljudima. Svako moe postati rtva, iako mnogi misle Ja
sam pametna/ja sam obrazovan /nisam
lakoverna /nema anse da upadnem u trgovinu ljudima. Zapamtite: ba svako!
I inenjer i neko ko ne zna da ita i pie;
I deak i devojica;
I neko ko ima 11 godina, ili 40, ili ak beba;
I neko ko ivi u Engleskoj i neko ko ivi u Africi;
I neko ko ivi u domu i neko ko ivi sa roditeljima.
11

4. Zato ljudi postaju rtve trgovine ljudima?

Postoje razliiti uzroci koji dovode do toga da neko postane rtva trgovine ljudima.
Ti uzroci se mogu podeliti na tzv. push i pull
faktore, tj. faktore koji nekog guraju, tj. privlae da doe u situaciju koja e se zavr
kao trgovina ljudima. Nezaposlenost,
siromatvo, nedostatak obrazovanja, nedostatak mogunosti, nasilje ili diskriminacij
a mogu podstai nekoga da pokua da
izgradi ivot na nekom drugom mestu, i guraju ga da potrai reenja. Svako ko eli da prom
eni svoj ivot e, na primer, biti
zainteresovan da razmotri neku ponudu. A ako se to iskombinuje sa zamiljenim pred
nostima boljeg ivota, posla ili zanimljivog
iskustva na nekom drugom mestu, takvu ponudu je lako prihvatiti. ta mogu biti uzr
oci?
Uslovi ivota u zemlji porekla
Ako pogledamo iz kojih zemalja najee dolaze rtve trgovine ljudima, videemo da su to u
najveem delu tzv. zemlje u razvoju i
zemlje u tranziciji. Zemlje u tranziciji prolaze kroz politike, drutvene i kulturn
e promene i suoene su sa razvojnim problemima.
Neravnomerna raspodela moi i mogunosti, siromatvo i nezaposlenost stvaraju okruenje
koje se esto koristi za regrutovanje
rtava, zato to su ljudi u stalnoj potrazi za poslom. Osim toga, korupcija i eventu
alno prisustvo rata pruaju trgovcima pogodno
okruenje za rad.
Diskriminacija na tritu rada
U uslovima velike nezaposlenosti i ekonomske krize, ene su te koje se prve otputaj
u, a poslednje zapoljavaju. Zbog toga su
primorane da se okrenu crnom tritu rada, gde su izloene opasnosti da postanu rtve tr
govine ljudima. Isto vai i za mukarce
koji izgube posao.
Nasilje
ene i deca esto moraju da napuste svoje porodice ili svoju sredinu zbog nasilja ko
je u njima trpe, bilo da se radi o porodinom
nasilju ili nasilnom okruenju kao takvom. Zato to ih niko ne titi od nasilja, devoji
ce, deaci, ene prihvataju ponude koje e
im omoguiti da odu.
Drutveni inioci
U veini drutava, u trenucima ekonomske krize ili rata, pozicija ene dodatno slabi,
a u isto vreme se od nje oekuje da ima
dvostruku ulogu: da se brine o porodici, ali i da bude glavni hranilac porodice.
Mnoge devojke i ene u celom regionu, ali i ire,
prisiljene su da svoje telo posmatraju kao jedino sredstvo za stvaranje prihoda
koje im stoji na raspolaganju. To ih ini rizinom
grupom i produava stanje njihove diskriminacije i marginalizacije u drutvu.
12

5. ta su to zemlje porekla, tranzita i destinacije?

Kod trgovine ljudima, drave se mogu podeliti na zemlje porekla (iz kojih se rtve r
egrutuju), tranzitne zemlje (preko ije teritorije
se vri prebacivanje rtava do krajnjeg odredita, ali koje su esto i mesta privremene
eksploatacije) i zemlje destinacije (u kojima
se rtve eksploatiu). Treba, meutim, imati na umu da retko koja zemlja spada samo u
jednu od ovih grupa, ve istovremeno
moe biti i zemlja porekla, tranzita i destinacije. To je jo jedan od razloga zato j
e trgovina ljudima sloen problem.
Zemlje porekla po broju prijavljenih sluajeva trgovine ljudima1
Vrlo visoko
Visoko
Srednje
Nisko
Vrlo nisko
Nije prijavljeno
Izvor: United Nations Of ce on Drugs and Crime (UNODC). 2006. Traf cking in Persons:
Global Patterns, p. 39.
1
http://www.unfpa.org/swp/2006/english/images/chapter_3/Fig7_small.jpg
13

Zemlje destinacije prijavljenih sluajeva trgovine ljudima 2

Vrlo visoko
Visoko
Srednje
Nisko
Vrlo nisko
Nije prijavljeno
Izvor: United Nations Of ce on Drugs and Crime (UNODC). 2006. Traf cking in Persons:
Global Patterns, p. 38.
6. Kako izgleda proces trgovine ljudima?
i.Regrutovanje
Najopasnije kod trgovine ljudima je to to te u lanac trgovine ljudima esto uvodi n
eko koga poznaje komija, prijatelj, deko/
devojka, roak. Trgovac (ovek koji regrutuje, posrednik, poslodavac, korumpirani sl
ubenik, prevoznik, onaj koji vri eksploataciju
i organizuje pruanje usluga) zloupotrebljava poverenje rtava i njihovu elju za bolj
im ivotom. Naini regrutovanja se
razlikuju, kreativni su i promenljivi, ali ono to je svima zajedniko je obeanje dob
rog posla, boljeg ivota i ispunjenja snova.
2
http://www.unfpa.org/swp/2006/english/images/chapter_3/Fig6_small.jpg
14

esto ljudi upadaju u lanac trgovine ljudima dok trae posao, ponude za uvanje dece i
uenje jezika u inostranstvu ili za
bavljenje manekenstvom, turistike aranmane, mogunosti za brak ili nastavak kolovanja
. Za regrutovanje se sve ee koristi
i Internet.
Ovo su najei naini vrbovanja:
Lana obeanja prijatelja, agencija za zapoljavanje ili nekog treeg ko ti nudi posao i
li putovanje, u zemlji i inostranstvu.
Tzv. lover boy strategija deko te zove da krene sa njim i da ponete novi ivot na ne
drugom mestu.
Obmanjujui oglasi za posao u razliitim medijima (novine, Internet, priaonice). Posl
ovi koji se nude su bolje plaeni i pruaju bolje
uslove rada nego u zemlji u kojoj potencijalna rtva ivi.
Prodaja od strane porodice nekad zbog siromatva, nekad zbog disfunkcionalnosti, a
li nekada i zbog toga to roditelji veruju da
e njihovo dete imati bolji ivot na nekom drugom mestu, ne sanjajui da e ono postati
rob.
Iako je Internet odlino sredstvo uz pomo koga moe da nae korisne informacije ili da k
municira sa drugim ljudima, moe se
koristiti i za regrutovanje rtava trgovine ljudima (kroz priaonice ili lane oglase
za posao).
Otmica je mogu, ali ne previe est nain regrutovanja za trgovinu ljudima.
Bila sam sa dekom oko est meseci. Bio je fin, sa smislom za humor, pristojan, ak se
i mojoj mami svideo. Tako
da, kad mi je jednog dana predloio da krenem u Italiju sa njim, nisam sanjala ta m
oe da mi se desi. Iako se
mami sve to nije dopalo, pristala sam da poem.
Kad smo stigli u Italiju, nali smo se sa njegovim drugom koji nas je doveo do naeg
novog stana. im smo uli,
zakljuali su me i rekli da sam upravo prodata. Vritala sam na mog deka, ali on je s
amo otiao, njegov deo posla
je bio gotov.
Prvo su me pretukli, a onda su mi rekli da znaju gde e nai moju porodicu ako sluajn
o pokuam da pobegnem.
ii.Transport
Transport podrazumeva prevoz rtve na teritoriji jedne zemlje ili preko meunarodnih
granica, u pravcu konane destinacije.
Konana destinacija je mesto gde postoji najvea tranja i gde se ostvaruju najvei prof
iti od eksploatacije.
rtve trgovine ljudima se prevoze kopnom, vazduhom i morem. Za to se koriste prava
ili falsifikovana dokumenta, a ponekad se
granica prelazi ilegalno, van graninih prelaza.
15

Ponekad se rtve transportuju tajnim kanalima, sakrivene u kamionima, kombijima, n

a brodovima, ili prelaze granicu peice,
kroz umu, preko reke i slino.
Prvu eksploataciju rtve mogu doiveti ve na putu, pre nego to stignu na svoju destina
ciju, a na putu do konane destinacije
mogu biti i vie puta preprodavane.
Ne zaboravite da transport ne podrazumeva uvek prelazak dravne granice, poto trgov
ina ljudima moe biti i internog karaktera.
rtve se mogu prevoziti iz grada u grad, iz jednog lokala ili bordela u drugi, iz
kue u kuu, a sve u jednoj zemlji.
iii.Eksploatacija
Eksploatacija rtava podrazumeva naine na koji se rtve koriste radi postizanja krajn
jeg cilja trgovine ljudima, a to je ostvarivanje
zarade za trgovca.
U zavisnosti od toga da li se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, p
rosjaenju, radu u kui ili nekom drugom obliku
trgovine ljudima, rtve se susreu sa razliitim oblicima nasilja i muenja, u cilju pot
pune kontrole nad rtvom i osiguravanja
njene poslunosti.
Jo dok su na putu ili im stignu na odredite, trgovci im oduzimaju dokumenta navodno
da bi ih uvali, da bi sredili radnu
dozvolu i slino. Tako rtva gubi svoj pravni identitet. Za mnoge rtve to je prvi put
da odlaze iz svoje zemlje; one ne znaju
jezik, ne znaju gde su, ne znaju ta mogu da urade. Ponekad se plae institucija, pr
e svega policije i ne ele da od njih potrae
pomo. Uz to, trgovci nalaze nain da ih uvere da ni ne treba da trae pomo policije za
to to su policajci korumpirani i svi rade
zajedno.
Na koji jo nain trgovci ljudima kontroliu svoje rtve i spreavaju njihovo bekstvo?
Zatoenitvo/izolacija:
Trgovci dre rtve zatoene. Obino su zakljuane u stanovima/kuama i pod stalnim nadzorom.
Svaki njihov izlazak se paljivo
prati i ne dozvoljava im se da stupaju u kontakt sa nepoznatim ljudima bez kontr
ole. rtve su esto izolovane, zbog ega postaju
zavisne od trgovca. esto ih prebacuju sa jednog mesta na drugo kako bi izgubile o
rijentaciju gde se nalaze.
Pretnja nasiljem/izazivanje straha
Trgovci koriste razliite pretnje nasiljem kako bi zastraili rtve. Tu je pre svega f
iziko nasilje, prebijanje, silovanje. Trgovci
takoe svoje pretnje usmeravaju i na lanove porodice i rtvi bliske osobe, njenu decu
, brau, sestre, prijatelje i slino. rtve
esto dolaze iz drutava koja ne bi imala razumevanja za injenicu da su one rtve trgov
ine ljudima, a ne prostitutke. Boje se da
e biti obeleene ako se sazna ime su morale da se bave, ili se prosto plae za bezbedn
ost svojih najdraih.
Duniko ropstvo
Jo jedan efikasan metod koji trgovci koriste je duniko ropstvo. Naime, trgovac rtvi sa
opti da ju je kupio i platio njeno
putovanje i da ona moe da ode im mu vrati taj novac. Na taj dug se svakodnevno dod
aje kamata i ono to rtva navodno
svakodnevno troi za hranu, stan, odeu i slino. Na kraju taj iznos postane tako veli
ki i svakodnevno raste, da je gotovo nemogue
da e rtva ikada moi da ga otplati.
16

Ni/Italija: Ivana je mislila da je u svom novom deku nala srodnu duu. Njeni roditelj
i su se ionako svaali
po ceo dan, a njen deko je bio jedini koji razume njena oseanja i ljutnju. Rado je
prihvatila kada je pozvao
da zajedno odu u Italiju i tamo pokuaju da neto naprave. U Italiji ih je ekao drug
od njenog deka. Deko je
ostavio sa njim i rekao da e brzo doi, samo da telefonira kui. Kad su stigli u stan
, taj drug ju je silovao i rekao
joj je da ju je deko prodao. Naterao je da se bavi prostitucijom na ulici. Stalno
je tukao zato to nije donosila
dovoljno novca kojim bi on povratio svoje ulaganje u nju. Prvo je to bila cena k
oju je platio za nju, pa njeni
trokovi, hrana, minka, odea....Ivana je bila sigurna da nikada nee moi da otkupi svoj
u slobodu!
Same rtve esto nisu svesne da su rtve, smatraju da su same krive za sve to im se dog
odilo, oseaju veliki stid zbog posla kojim
moraju da se bave i ne znaju da mogu da potrae pomo.
Neke predrasude koje prate trgovinu ljudima
Kad bih ja upala u lanac trgovine ljudima, pokuavala bih da pobegnem sve dok mi to
ne poe za rukom
rtve trgovine ljudima ive pod stalnom kontrolom i uz pretnju nasiljem. Osim toga,
trgovci ih ucenjuju i prete im da e
povrediti njihovu decu, brau i sestre, roditelje ako pokuaju da pobegnu. Ako ipak
probaju da pobegnu i ne uspeju,
trgovci e ih prebiti, nekad i na smrt, kako bi spreili ostale devojke da pokuaju is
to. Uz sve ostalo, ovo je najubedljiviji
razlog koji im poruuje da ne pokuavaju bekstvo.
Ljudi e potraiti pomo kad ih identifikuju ili kad oni sami shvate da su postali rtve
trgovine ljudima
rtve trgovine ljudima nisu uvek svesne da su rtve. Osim toga, ako i shvate, zbog n
epoverenja i oseaja krivice nee
hteti da svoju priu podele sa drugima. Ili, kako kae jedna rtva Nisam znala kome da
verujem, pa sam zavrila kao
rob. Sada mi kau, da bih bila slobodna i dobila pomo treba da verujem svima vama,
potpunim strancima. Ono to
znate je uvek manje strano od onoga to ne znate.
7. Da li postoji izlaz iz lanca trgovine ljudima?
rtve najee uspevaju da se izbave iz lanca trgovine ljudima zahvaljujui:
Policijskim racijama,
Pomoi klijenata i graana,
Bekstvu.
Ree se dogaa da sam trgovac pusti rtvu kad mu postane beskorisna. Ipak, imajte na u
mu da se procenjuje da samo mali deo
rtava, 10-20% njih uspe ikad da se spase.
17

Izlaz iz trgovine ljudima postoji. Trgovina ljudima je u krajnoj liniji jo jedna,

iako ilegalna, aktivnost trine ekonomije. Ljudi
su postali roba, i dokle god bude potranje za takvom robom, postojae i ponuda. Zat
o je potrebno baviti se svim dimenzijama
problema trgovine ljudima kako bi se on iskorenio, ukljuujui potranju za uslugama k
oje nude trgovci, siromatvo i nezaposlenost,
efikasan meunarodni pravosudni pristup radi kanjavanja trgovaca, zatitu rtava i drug
o. Osim toga, neophodna je prevencija
kroz edukaciju, putem medijskih kampanja, kroz kolski sistem i slino.
8. ta dalje?
Kada rtve izau iz lanca trgovine ljudima, potrebno je dosta vremena i rada kako bi
se ona u potpunosti oporavila i vratila u
ivot. U tom periodu, njoj su potrebne razliite vrste pomoi, od medicinske, kako bi
se saniralo njeno loe zdravstveno stanje i
fizike povrede, do psiholoke pomoi i podrke. Ovaj proces je izuzetno vaan, jer se rtva
vraa u isto ono okruenje iz koga je
morala da ode i ekaju je isti problemi koje mora da rei. Treba joj pruiti svu pomo k
ako se ne bi desilo da ponovo bude uvuena
u lanac trgovine ljudima.
9. Uobiajene predrasude u vezi sa trgovinom ljudima
Ako neko prihvati neku poslovnu ponudu ili svesno kree da se bavi prostitucijom, o
nda ne moemo govoriti o trgovini ljudima
rtva ne moe pristati na trgovinu ljudima, zato to pristanak ne moe da se bazira na p
revari ili prinudi ili gubitku kontrole
nad sopstvenim ivotom ili gubitku linog dostojanstva. Za postojanje trgovine ljudi
ma kao krivinog dela, pristanak rtve nema
nikakav znaaj.
Trgovina ljudima i prostitucija su jedno te isto
rtva trgovine ljudima koja zavri u prinudnoj prostituciji nema pravo izbora ili od
luivanja o bilo kom aspektu svog ivota, dok
prostitucija moe biti svestan izbor ene. Osim toga, trgovina ljudima nije samo pri
nudna prostitucija ili seksualna eksploatacija,
ve ukljuuje i prinudni rad, prinudnu pronju ili prinudno uzimanje organa. rtve mogu
biti ne samo ene, ve i deca i
mukarci.
18

Samo strankinje su rtve trgovine ljudima

Trgovina ljudima se ne smatra problemom ako je poznato da u lokalnim barovima ra
de samo neke strankinje. Trgovina enama,
meutim, deava se i devojkama u njihovim zemljama, kada one bivaju prodate iz jedno
g grada u drugi. U poslednje vreme
primetan je porast broja rtava trgovine ljudima koje su dravljanke/i Srbije.
rtve trgovine ljudima uvek potiu iz siromanih porodica
Ne postoji profil rtve trgovine ljudima. One mogu biti bilo kog pola, godina ili
porekla. One mogu biti i bogate i siromane. Iako
su mladi ljudi bez mogunosti zaposlenja pod najveim rizikom od ulaska u lanac trgo
vine ljudima, siromatvo je samo jedan
element koji omoguava postojanje trgovine ljudima.

10. ta moe da uradi da zatiti sebe i svoje prijatelje od trgovine

ljudima?
Ne govorimo ti sve ovo o trgovini ljudima da bismo te uplaili, ve da bi bio/la sve
stan/a ovog problema i rizika koji se mogu
izbei. Bolje spreiti nego leiti, sloie se.
Treba da uiva u ivotu i treba da nastavi da pravi planove za budunost i sledi svoje sn
ve. Nemoj da prestane da trai nove
prijatelje i upoznaje nove ljude, zabavlja se. Samo obrati panju na neke stvari da
bi izbegao/la rizine situacije.
Provera budueg poslodavca
a) Da li si proverio/la firmu u kojoj treba da radi?
b) Da li si proverio/la da li takva firma uopte postoji, koliko dugo, ko su joj k
lijenti, u koliko zemalja ima predstavnitvo, koja
je njena adresa i broj telefona?
c) Da li si proverio/la da li je firma registrovana u nadlenoj instituciji (npr.
Agencija za privredne registre u Srbiji)?
d) Da li si se raspitao/la o firmi za koju e raditi u ambasadi svoje zemlje u zeml
ji destinacije?
e) Da li si se raspitao/la o firmi za koju e raditi?
f) Da li ima ugovor o radu?
g) Daj ugovor na proveru advokatu ili osobi od poverenja.
h) Ako je ugovor napisan na razliitim jezicima, Da li si proverio/la da li su obe
verzije identine?
i) Da li si napravio/la kopiju ugovora za svaki sluaj?
19

j) Da li si proverio/la da li u ugovoru postoje neke neprecizne formulacije, npr

. u sluaju neispunjavanja svih obaveza koje
naloi poslodavac, a da se nigde ne precizira ta to mogu biti sve obaveze?
k) Da li se tvoj budui poslodavac raspitivao za tvoje kvalifikacije, vetine, radno
iskustvo i slino?
Pripreme za putovanje
a) Da li si napravio/la nekoliko fotokopija svog pasoa?
b) Da li si bar jednu fotokopiju pasoa i drugih vanih dokumenata ostavio/la kod ro
ditelja/prijatelja/neke druge osobe od
poverenja?
c) Paso i druga dokumenta uvek nosi sa sobom, a daj ga samo graninoj policiji ako
trai. Nikom drugom ni efu, ni
prijateljima, ni roacima.
d) Da li si roditeljima/prijatelju/osobi od poverenja ostavio adresu i broj tele
fona mesta gde e odsesti?
e) Da li si prepisao/la negde vane telefone za sluaj da izgubi telefon?
Kako da izbegne rizik lover boy vrbovanja
a) Da li potpuno zavisi od deka?
b) Da li ti on predlae da zajedno odete u inostranstvo i zaponete novi ivot?
c) Da li ti se ini da on troi mnogo para, a ne vidi da neto radi, tj. kako zarauje?
Ako ima neke sumnje u vezi svog posla, deka itd., evo ta moe da uradi da smanji rizik
d ulaska u lanac trgovine ljudima:
a) Obrati panju na ono to tvoji roditelji/prijatelji imaju da kau. Oni se pre svega
brinu za tebe i ele ti dobro. Ako planira
da ode, uvek kai prijateljima ili porodici gde i s kim ide.
b) Nekome se moe uiniti da rad u seks industriji donosi laku i brzu zaradu. Ipak,
zapamti da dobrovoljna prostitucija lako
moe da postane trgovina ljudima.
c) Ako sumnja da je neko rtva trgovine ljudima, prijavi policiji ili pozovi ASTRU.
Drugima je potrebna tvoja pomo i to je
najmanje to kao graanin/ka moe da uradi.
d) Potrai pomo od organizacija kao to je ASTRA. Pozovi ih oni su tu da ti pomognu.
Ako se plai ili ne eli da razgovara
sa svojim roditeljima/prijateljima, javi se ASTRI na telefon +381 11 33 47 817 i
li poalji e-mail na astrasos@sezampro.rs.
Mi te neemo osuivati zbog onoga to ti se desilo.
20

11. Test
Rei test i proveri ta si zapamtio/la od onoga to si proitao/la u priruniku. Na neka p
itanja moe dati i vie odgovora. Zabavi se!
1. Ko moe biti rtva trgovine ljudima?
a) Samo nepismeni ljudi iz siromanih zemalja.
b) Samo ljudi koji su glupi i ranjivi.
c) Svako, ukljuujui i mene.
2. Kako moe prepoznati trgovca?
a) Trgovac uvek eka svoje rtve ispred trgovine.
b) Nikad ne moe biti siguran to moe da bude tvoj roak/drug/deko/devojka ili bilo koja
druga poznata ili nepoznata
osoba.
c) Trgovac ima tetovau, na licu mu pie da je zao, ima bradu, vozi veliki motor, a
na uglu usana mu visi cigareta.
3. Ti si na poslednjoj godini kole i komija ti nudi posao poznaje nekog oveka u Nem
akoj koji ima firmu i trai ljude kao to si ti.
ta e uraditi?
a) Pa, ponuda je dobra, ali u ipak proveriti tu firmu.
b) Naravno da u prihvatiti, komiji mogu da verujem.
c) Vau, drugi ljudi ne mogu da nau posao, a meni se nudi! To je fantastino, odmah u
ga prihvatiti!
4. Deko eli da te povede na put u Italiju. Dobro se poznajete, zajedno ste ve godin
u dana. ta e uraditi?
a) Naravno da idem, uvek sam elela da priam italijanski.
b) Znam ga ve godinu dana, naravno da neu sumnjati u njegove namere, zato bih?
c) Popriau sa roditeljima i videu ta e mi oni rei. Zatim, raspitau se gde tano idemo,
kva mi viza treba i pre nego to
odem ostaviu roditeljima ili prijateljima podatke o tome gde u biti. I, naravno, n
ikome neu dati svoj paso.
5. Zato rtve ne pobegnu?
a) One ele da zarade puno para i da ive u luksuzu, zato ostaju.
b) Zato to su glupe i nikad im nije palo na pamet da pokuaju da pobegnu
c) Zato to ih trgovci strogo kontroliu i prete da e ih nai u sluaju bekstva.
6. Iz kakvih zemalja rtve najee dolaze?
a) Uvek iz siromanih zemalja, ljudi iz bogatijih zemalja imaju vie para i paljiviji
su.
b) rtve mogu doi i iz najbogatijih zemalja, kakva je Engleska, ali i iz najsiromani
jih, npr. iz Afrike.
c) rtve dolaze iz patrijarhalnih zemalja.
21

7. Drugarica ti kae da je dobila fantastian posao u inostranstvu, uvae decu, platie j

oj smetaj, prevoz, radnu dozvolu. Porodica za
koju treba da radi kae da ima odlino iskustvo sa devojkama iz Srbije i voleli bi d
a ona radi za njih, ali treba da doe to pre. ta
bi joj rekao/la?
a) Rekao/la bih da treba detaljnije da proveri porodicu, au-pair agenciju i sam
kontakt. To je vano i ja mogu da joj pomognem.
Inae sam srean/na to je nala posao, a obeala je da e mi redovno pisati.
b) ta me briga, njen ivot, moe sa njim da radi ta hoe.
c) Zato bih se uopte uputao/la u to, ionako mi nee poverovati, samo e rei da sam ljubo
moran/na na nju.
8. eli da ide u Italiju na odmor. Tvoj drug iz odeljenja ti kae da i on hoe da ide i
da radi u baru kod nekog prijatelja. I ti moe tu
da radi i da celo leto provede u Italiji. ta e uraditi?
a) To je odlino! Mogu i da zaradim neto i da budem na odmoru.
b) Ne znam, bolje je da dobro razmislim pre nego to pristanem, mada je ponuda pri
mamljiva.
c) Porazgovarau sa roditeljima/prijateljima (iako e se oni protiviti), mogu da pok
uam.
9. Kada rtve uspeju da izau iz lanca trgovine ljudima, sve je super i one se odmah
vraaju svakodnevnom ivotu.
a) Naravno, sve je bolje od pakla u kome su bile.
b) Postoji opasnost da e ponovo upasti u trgovinu ljudima.
c) Da, porodica i prijatelji e se dobro brinuti o njima.
10. Trgovina ljudima ne postoji u naoj zemlji?
a) Nikad nisam uo/la ni za jedan sluaj, pretpostavljam da ne postoji.
b) Trgovina se deava u svim zemljama u svetu, pa pretpostavljam i u mojoj.
c) To postoji samo u Africi.
11. Kako mogu da se zatitim od trgovine ljudima?
a) Koristiu kondom.
b) Unajmiu telohranitelje.
c) Pridravau se saveta koje sam proitao/la u Priruniku.
ODGOVORI
b
c
Odgovor
2
1
Pitanje
a
3
c
4
c
5
b
6
a
7

b&c
8
b
9
b
10
c
11
22

23

dru deo
za vrnjake edukatore i radioniare

mogli da steknu neka nova znanja, ona mora biti

Da bi radionica bila uspena i da bi uesnici na njoj
jakih edukatora, kao i dobra postavka, oprema
kvalitetna. Zato su vani kvaliteti radioniara i vrn
niar/vrnjaki edukator/ka treba da razmisli o
i komunikacione vetine. Da bi bio kvalitetan radio
je gluma i drugi kreativni scenariji, koji ne samo
korienju razliitih metoda tokom radionice, kao to
stavljaju na manje stresan nain. Ukljuivanjem
da zabavljaju uesnike, ve im kakljive teme pred
i svare temu trgovine ljudima, ve e razviti i
uesnika, ne samo da e ih ohrabriti da uestvuju
nice e pokazati da li su uesnici neto nauili,
sopstvene vetine. Evaluacija pre, tokom ili nakon radio
i
dobro uraen, da li si razjasnio/la kljuna pitanja
ali e i tebi, kao radioniaru/ki, rei da li je posao
da li si moda neto propustio/la.
Prijatno okruenje, poverenje i strunost radioniar
a/edukatora da govori o odreenoj temi podstai
e
uesnike da zaponu diskusiju.
Ako edukator moe da se povee sa uesnicima,
onda e i uesnici biti otvoreniji da prime poruku
i da
promene svoj stav ili ponaanje, posmatrae edukatora
kao pouzdan izvor informacija i verovae u primljene
informacije.
ikacija,
ao to su komun
(k
ki
a/
ar
i
on
di
li
ju kapaciteta ra
ing kako bi stek
en
en
a
tr
gr
u
u
o
a
pr
m
da
po
onice,
Oni moraju
be/radionice
luka, voenja radi
no znanje itd.).

nt
od
tavie, takve ve
a
va
nj
le
e
re
no
e,
do
nj
a,
va
mopoto
a konflikat
samodisciplina, sa
sluanja, reavanj
og
vn
ti
ak
,
ije
ac
ik
mun
razliite vetine ko
sti.
zacionih sposobno
grupa
ni
ga
or
i
ja
an
ar
ih radionica koje
pregov
vn
ba
za
i
ih
vn
ta
je
ti nekoliko jednos
nekoliko saveta ko
i
i
lo
ti
ed
da
pr
ti
o

o
m
m
e
e
slede, prvo
bom. Potom
da uradi meu so
Na stranama koje
e
o
m
a
or
at
uk
jakih ed
radionicu.
predavaa ili vrn
ar/edukator dri
i
on
di
ra
o
ka
k
do
moe iskoristiti
26

12. Radionica za radioniare/ke

Radionica 1
Koji su kvaliteti predavaa?
se vri na osnovu kvaliteta o
Ciljevi
vodio/la radionicu. Samoocenjivanje
neko
bi
da
i
ebn
potr
su
iteti
kval
Cilj radionice je razumeti koji
kojima se razgovaralo na radionici.
Potreban materijal
Papir, flomasteri, kamenii
Potrebno vreme
90 minuta
Aktivnosti:
g.
ba da ima
ioniare da sednu u kru
je kvalitete facilitator tre
1. Zamoli (budue) rad
ko
ate
shv
da
i
mo
po
radionica
2. Reci im da e im ova
a i flomaster.
dobija jedno pare papir
ica
esn
u
ik/
3. Svaki uesn
re oi.
4. Potrebno je da zatvo
u.
zik
5. Pusti tihu mu
lo.
islili.
osobu do koje im je sta
le kod osobe koju su zam
6. Zamoli sve da zamisle
u kvalitet koji najvie vo
pi
na
da
i
i

o
ore
otv
oli ih da
zavre sa pisanjem.
7. Nakon 5 minuta, zam
na pod ili sto nakon to
ve
sta
ce
rti
ka
je
svo
da
su sline.
8. Potrebno je
ce i da grupiu one koje
rti
ka
aju
it
pro
da
ike
10
9. Zamoli uesn
na podu.
Na primer, ukoliko ima
du vertikalno poreane
rtica u vertikalnoj liniji.
ka
je
o
lik
ko
ia
n
10. Kartice treba du bu
me
ka
ica treba da ima onoliko
kamenia.
imaju.
11. Svaki uesnik/uesn
ica treba da ima po 10
esn
u
ik/
litet koji oni smatraju da
esn
u
kva
ki
an
sva
pis
iji,
na
lin

je
oj
joj
ko
aln
tik
na
kartica u ver
nie na svaku karticu
/uesnice da stave kame
12. Zamoli sve uesnike
g.
/uesnice da sednu u kru
kamenia.
13. Zamoli sve uesnike
kojoj kartici ima najvie
na
ite
da ima.
ver
pro
i
a
tim
lite
kva
m
dobar facilitator treba
svi
je
o
e
ko
li kao kvalitete
14. Razgovarajt
ova
fik
nti
ide
ri
ia
ion
su sami rad
15. To su kvaliteti koje
27

Savet za radioniare/ke:
Ovu vebu moe koristiti da sazna kako osoba koja eli da stekne neke kvalitete to moe da
uradi.
Sledi spisak kvalite
ta koje dobar radi
oniar/vrnjaki ed
Kontinuirano u
ukator/ka treba da
enje da bi mogla
poseduje, kako bi
da planira i da bi
Sposobnost slu
bila efektna u svom
bila u toku sa onim
anja i komunikac
radu:
to se deava u ob
ije.
Sposobnost da
lasti trgovine ljudi
se izae na kraj sa
ma.
emocijama i tek
Neosuujui stav
im situacijama.
i sposobnost izra
avanja oseanja
Prilagodljivost
.
i fleksibilnost.
Sposobnost da
ohrabri i prui po
drku.
Sposobnost za
davanje primera.
Sposobnost da
ulije poverenje.
Sposobnost da
sagleda stvari iz ra
zliitih uglova.
Sposobnost da
donese odluku i da
ohrabri druge za
tako neto.
28

13. Radionica za vrnjake edukatore/ke

Radionica 1
Umetnost komunikacije
Cilj:
koje su potrebne za vrnjaku edukaciju.
Sticanje osnovnih komunikacionih vetina
Potreban materijal
Papiri sa ispisanim scenarijima.
Potrebno vreme
90 minuta
Aktivnost
Zamoli uesnike da sednu na pod u krugu.
1. Svi vrnjaki edukatori treba da sedn
u u krug.
2. Prosledi kutiju sa papirima na koji
ma je napisan scenario u krug i zamoli
svakog uesnika da uzme po jedan pap
3. Proitaj scenario sa papira i 5-10
ir.
minuta se pripremaj za vebu.
4. Zamoli ih da proitaju odlomak i da
se pripreme za vebu.
5. Poni od jednog kraja kruga i zam
oli svakog vrnjakog edukatora/ku da
odgovori na datu situaciju.
6. Zamoli ih da svako izabere partnera
za vebu.
7. Zavri krug.
8. Nakon svakog dela pitaj za komenta
re/sugestije.
9. Zaponi diskusiju onda kada su svi
u krugu zavrili. Ispod su neka pitanja
koja moe da postavi u diskusiji:
a. Kakvo je tvoje iskustvo iz ove veb
e? Zato?
b. Da li misli da ove vetine moe
iskoristiti u realnoj ivotnoj situaciji
? Ako da, zato? Ako ne, zato?
c. Da li je za tebe uobiajeno da o ovak
vim stvarima razgovara sa svojim drug
ovima i drugaricama/vrnjacima i vrn
Da li bi se oseao/la prijatno da pod
jakinjama?
eli neko iskustvo sa grupom?
d. Sudei po ovoj vebi, ta su po tebi
dobre komunikacijske vetine?
29

Saveti za vrnjake edukatore/radioniare/ke:

- Ovi scenariji e ti pomoi da proceni svoje komunikacione vetine, kao i da obnovi osn
ovno znanje o trgovini
ljudima.
- Ponavljanje diskusije e pomoi vrnjakim edukatorima da postanu sigurniji kada priaju
o ovom problemu, a
i bolje e pamtiti neke detalje.
Evo nekih predloga za scenarija, a ti, ako eli, moe dodati jo neki.
Tvoj drug poinje razgovor o trgovini
ljudima i pita o emu se tu radi
Tvoj drug je veoma ljut zbog naina na
Drugarica te pita o razliitim nainima kako
koji trgovci ljudima tretiraju ene i eli da
dolazi do trgovine ljudima
razgovara o tome.
Tvoja drugarica dobija primamljivu
ponudu za posao u inostranstvu i eli da
otputuje. Ipak, eli da uje i tvoj predlog.
Tvoj drug je skoro gledao lm o trgovini
ljudima i eli da izbegne da i sam postane
rtva.
Tvoja drugarica se seli u grad i trai od
tebe savet kako da se uva.
Tvoj drug je iz vedske, iz imune
porodice i misli da samo ljudi iz zemalja
u razvoju mogu da postanu rtve trgovine
ljudima. Razgovarajte o ovome.
Tvoja drugarica izgleda sjajno i ti zna
da razmilja da je prostitucija najlaki
nain da se brzo doe do para. Ona eli
da skupi pare za kolovanje i misli da cilj
opravdava sredstva. Razgovarajte o tome.
Tvoja drugarica se upravo vratila iz
Amsterdama, videla je ulice crvenih
fenjera i oduevljena je. Misli da sve
te ene zarauju dosta novca i da to
rade svojevoljno. To joj se svia i eli da
se okua u tome sledei put kad ode u
Amsterdam. Razgovarajte o tome.
Tvoja drugarica eli sa tobom da
razgovara o svom seksualnom ivotu.
Tvoj drug eli da gleda lm koji ti
de nitivno ne eli da gleda.
Tvoj drug trai posao skoro est meseci i
jo nita nije naao. Sada je u depresiji i
eli sa tobom da razgovara.
Misli da jednu tvoju prijateljicu deko

vara. Videla si ga nekoliko puta sa nekim

drugim devojkama. eli da razgovara o
tome sa prijateljicom, koja je zaljubljena
u njega.
Tvoja drugarica hoe da da otkaz na
dobro plaenom, sigurnom poslu, kako
bi ila u Irak da radi. eli o tome da
razgovara sa tobom.
Tvoja drugarica izgleda ima puno
problema sa mukarcima u poslednje
vreme. Zbunjena je i eli sa tobom
da razgovara o tome iz mukog ugla
gledanja, jer sa tobom moe slobodno da
razgovara kao sa prijateljem.
30

Radionica 2
Potovati druge
Oekivani rezultati
Uesnici e postati svesni pozitivnih osobina jedni drugih.
Uesnici e vie ceniti ljude oko sebe, posebno svoje prijatelje i porodicu.
Svia mi se
Cilj
Nauiti da potujemo tue kvalitete.
Materijal
Nije potreban
Vreme
45 minuta
Aktivnosti
sednu u krug.
Zamoli uesnike da
Ob
simo i dobro i lo
jasni da svi u sebi no
ti ka
Ova veba e pokaza
Poni od jednog kraja
njega ili nje.
e i da je vano da pr
ko da potujemo tue
kruga i zamoli svakog
epoznamo ono dobr
o.
pozitivne osobine.
uesnik
osobi sa leve stran
a/uesnicu da kae
e jednu stvar koju vo
li kod
strane koju
obi sa svoje desne
os
i
re
da
sa
e
o
ak
otnom smeru (tj. sv
novite vebu u supr
po

i
or
tv
za
ug
kr
se
Kada
a ili nje).
osobinu voli kod njeg
Moe postaviti sledea pitanja kako bi pods
takla razgovor nakon vebe:
Kako si se oseala dok si davala komplimen
t? Zato?
Kako si se oseao dok si primao komplimen
t? Zato?
Koliko esto se zahvali prijateljima ili poro
dici za stvari koje urade za tebe?
Kako se osea kada te prijatelji kritikuju ili
govore negativne stvari o tebi? Zato?
Da li moe da smisli naine na koje moe
da iskoristi svoje pozitivne osobine kako bi
pomogao nekome? Kako?
31

Napomena za vrnjake edukatore/ke

Ovo je prijatna veba koja e izazvati dobra oseanja u grupi. Moe iskoristiti priliku d
a porazgovara o nainima
na koji mladi ljudi pomau prijateljima u tekim situacijama. Ova veba e ti takoe pomoi
da izgradi grupnu
dinamiku kroz pozitivna oseanja i tako ti pomoi da ima interaktivniju grupu.
14. Znanja i vetine predavaa i vrnjakih edukatora
Znanja
Vetine
Lini razvoj
ta je trgovina ljudima?
Grupni rad
Komunikacija
Razliiti oblici trgovine ljudima
Facilitiranje (olakavanje komunikacije)
Empatija i neosuujui stav
Faze trgovine ljudima: vrbovanje, prevoz i
eksploatacija
Komunikacija
Samopouzdanje
Reintegracija
Osnove savetovanja
Samopouzdanje i samopotovanje
Kriterijumi za identi kaciju rtava
Metode dranja govora
Grupna dinamika
Status trgovine ljudima u odreenoj
dravi
Informisanje
Razliite vrste pomoi dostupne osobama
koje su identi kovane kao rtve trgovine
ljudima
Prezentacija
Senzibilnost
Prava rtava trgovine ljudima

Pitanja roda
Lokalno zakonodavstvo o trgovini ljudima
Socio-kulturna i ekonomska dinamika
32

15. Pripremite prezentaciju

jale koji e ti pomoi da tvoja prezentacija bude zanimljivija i
Kada radi sa velikom grupom, esto je dobro imati razliite materi
radionicu izvedete uspeno. Dobro bi bilo da na kraju radionice
da dobro izgleda. Ako radi u paru, zajedno e vam biti lake da
znanje. Na stranama koje slede, pokazaemo ti metode izvoenja
uesnicima da neku vebu na kojoj e moi da primene steeno
moe da uradi ako ima tremu.
radionica koje se tiu trgovine ljudima. Ali prvo da pogledamo ta
ta ako ima tremu?
Trema je neto to je svima poznato, ak i najiskusnijim govornicima neki od njih imaj
u tremu iako su navikli da priaju pred
publikom. Dalje, trema se pojavljuje kada nisi skoncentrisan/a na svoju prezenta
ciju, ve na sebe i svoju nervozu. Da bi kontrolisao/la
nervozu i da bi tvoja prezentacija bila interesantna, mora da die pravilno i da obr
ati panju na sledee sitnice
i
Vebaj svoj deo pred prijateljima, kolegama, porodicom ili ispred ogledala kako bi
stekao samopouzdanje, uvebao manire
video koje delove prezentacije moda nisi dobro pripremio.

Dri au vode pored sebe za vreme prezentacije, tako da moe da se poslui ukoliko ti st
knedla u grlu ili da odri
mekou glasa.

Ne zaboravi da die pravilno! Moe da veba pravilno disanje. Dok priprema prezentaciju
ie polako i zadravaj dah na
nekoliko sekundi.
Zaboravi na publiku i budi sigurna u svoje znanje i pripremljenost. Najvanije je
da publika uje neto o temi, a ne da tebe vidi.
Publika eli da te slua. Prihvati kao normalno da osea nervozu i da moe sa njom da izae
a kraj. Fokusiraj se na svoju
prezentaciju i na svoj zadatak. Ne razmiljaj o negativnim stvarima koje ti padaju
na pamet. Koncentrii se na ono to eli da
kae. Govori glasno i pitaj da li svi mogu da te uju, priaj dovoljno polako. Uspostav
i kontakt oima sa svojom publikom,
ukljui ih u svoju priu tako to e im se obraati direktno (npr. pitaj ih da li su ovo ve
li).
Ostali korisni saveti
Poni na vreme i zavri na vreme. Napravi dovoljan broj pauza da bi publika i dalje
bila koncentrisana. Panja se, generalno
govorei, dri 45 minuta. Zato napravi pauzu i vodi rauna da ima dovoljno vazduha u p
rostoriji ili da je dobro provetrena.
Napravi ugodnu atmosferu sa dovoljno svetla i prostora. Poreaj stolove i stolice
odlino je ako moete da sedite u krugu tokom
radionice.
33

Kako da izbegne da deluje izvetaeno?

Zamisli da osoba kojoj govori nije upoznata
Koncentrii se na najbitnije take koje neko ko slua tvoju prezentaciju treba da uje.
tavie, uvebaj svoju radionicu unapred
sa temom, zato izbegavaj skraenice (npr. MOR umesto Meunarodna organizacija rada).
to govori. Bolje je da sve objasni svojim
i pazi na vreme. Izbegavaj izvetaenost jer e ljudi prestati da obraaju panju na ono
reima i da improvizuje, nego da ita beleke.
Kontakt oima
i da lake komunicira sa njima. Dalje, tebi
Uspostavi kontakt oima sa uesnicima. Ovo e ti pomoi da privue njihovu panju
e to pomoi da izgleda prirodno i samouvereno.
Poloaj tela
Oputeno dranje, laki pokreti i gestovi e
uveati mo tvoje poruke i panju koju ti
publika poklanja. Tako lake komunicira,
a pravi poloaj tela pokazuje tvojoj publici
da ima samopouzdanja. Moe se da se pribl
ii publici ako eli neto da naglasi
i da se udalji ukoliko eli da ih ostavi da
razmisle o neemu. Moe da se posmatra
tako
to e se snimati ili vebaj pred
ogledalom!
Glas
Glas treba da ti bude izraajan, jasan i dovo
ljno glasan. Naui da pravi pauze u govo
ru i nemoj da govori prebrzo. Razmisli
ta eli sledee da kae i napravi male pauz
e tako da publika ima dovoljno vremena da
razmisli o onome to govori. Koristi
razliite tonove i nemoj da se osea nape
to dok govori. Pitaj publiku i prilagodi jain
u glasa prema njima.
ta da radi ako zaboravi ta ide sledee?
u svoje beleke. Ako napravi greku, vrlo je mogue da publika
Ne panii. Pitaj uesnike ili kolege gde si stao/stala ili pogledaj
to nee ni primetiti! Zato se opusti i nastavi dalje.
ta da radi ako ima problematinu publiku?
prvi kratki spot o trgovini ljudima. Generalno, publiku zanima
Publika se obino smiri nakon uvodnog dela, npr. nakon to vide
panju publike. Ukoliko ima problema sa publikom, moe da
ta ima da kae. Osim toga, vizuelni efekti odlino privlae
tare. Dalje, moe da ih podseti da mogu slobodno da odu sa
ih zamoli da budu tii, ili da ih pita da li imaju pitanja/komen
radionice ukoliko im se ini da tema nije bitna.
je teko da slua ovakve stvari. Nemoj to da ignorie i ponudi
Ali imaj na umu da neko moe da napusti radionicu zato to mu/joj
da se izbore sa novim informacijama koje dobiju.
toj osobi da porazgovarate nakon radionice, tako da uesnici mogu
34

Upoznaj se sa uesnicima
. Takoe moe da porazgovara sa
Dobar nain da se upozna sa uesnicima je da doe nekoliko minuta pre poetka radionice
za organizaciju radionice/
zaduena
je
nekim ko je ve radio sa istom grupom o njegovom/njenom iskustvu ili sa osobom koj
a
sledeim pitanjima:
radionicu
zapone
predavanja. Moete se upoznati kroz neformalan razgovor pre radionice ili moe da
ta oekujete?
ta elite da nauite?
Da li ste na radionici /predavanju dobrovoljno?
Koliko e uesnika biti prisutno?
Kakva je struktura grupe po polu ili godinama?
Koje e aktivnosti imati pre ili nakon radionice/predavanja?
ena?
Da li e grupa biti energina, puna entuzijazma ili umorna i ak neprijateljski raspol
o
Kako da uesnici zapamte ono to su nauili na radionici?
Uesnici e zapamtiti ono to im se nekoliko puta ponovi, stvari koje su im zvuale
neobino i ono to je za njih imalo lino
znaenje.
Napravi opti pregled na poetku radionice koji predstavlja tvoj radni plan. Napravi
kontakt
sa publikom tako to e neto pitati
uesnike, ohrabriti ih da diskutuju i da aktivno uestvuju. Dalje, ponudi im neku ig
ru
ili ispriaj zanimljivu priu. Vane stvari bi
trebalo da ponovi nekoliko puta i da naglasi kljune stvari. Koristi razliite naine
da predstavi temu i uspostavi vezu izmeu
publike i prezentacije.
Na kraju radionice, jasno napravi kraj i rezimiraj najbitnije take. Proveri da li
ima nekih
pitanja. Moe da oceni radionicu tako
to e koristiti upitnike koje e popuniti uesnici.
Audio-video oprema
h taaka tvoje prezentacije. Ako koristi projektor ili neto
Primarni razlog za korienje dodatne opreme je naglaavanje kljuni
ti ureaji e oiveti tvoju prezentaciju i zabaviti publiku. Ovi
slino, nemoj da preteruje sa velikim brojem informacija. Razlii
u sluaju tehnikih problema. Izvri tehnike pripreme pre
ureaji treba da slue kao podsetnik, nemoj se oslanjati na njih
ima.
radionice i proveri da li svi mogu da vide prezentaciju na ovim ureaj
35

trei deo
preventivno-edukativne radionice
o trgovini ljudima

Radionica 1
Trajanje: 90 minuta
Broj radioniara/ki: dva
Materijal:
1. 35 papiria (7 papiria na kojima pie RTVA, 7 papiria na kojima pie AGENT, 7 papiria
a kojima pie TRGOVAC, 7
papiria na kojima pie POLICIJA, 7 papiria na kojima pie NVO)
2. CD ili kaseta na kojoj se nalaze inserti iz filmova
3. Laptop ili video rekorder
4. Papir na kome su napisana pitanja, redosled putanja inserata, odgovori na pita
nja
5. Evaluacioni listovi
6. Promotivno-edukativni materijal koji se daje uesnicima na kraju radionice
Ideja radionice:
Radionica je zamiljena kao diskusija na temu trgovine ljudima na osnovu inserata
iz filmova Human Traficking i Ljilja
4 Ever
Uputstvo za radioniare/ke:
Uesnici se nakon predstavljanja dele na 5 diskusionih grupa. Na poetku svaki uesnik
dobija ili izvlai papiri na kome
pie rtva, trgovac, agent, policija, NVO. Njihov prvi zadatak je da naprave grupe
iti zastupljen po
jedan predstavnik svake uloge, tj. svaka grupa mora da ima svoju rtvu, trgovca, a
genta, policajca i NVO.
Potrebno je da se formira pet grupa sa po pet uesnika u svakoj. Eventualni viak ues
nika treba da se rasporedi po
postojeim grupama. Na osnovu duplih uloga, grupe e dobijati bonus pitanje. Npr. ak
o u jednoj grupi postoje dve rtve,
ta grupa e dobiti bonus pitanje za rtvu, i na to e pitanje odgovarati jedna od ulog
a rtve koja nije odgovorila na
regularno pitanje. Tamo gde nema duplih uloga, radioniar sam odreuje koje e bonus p
itanje tim grupama postaviti,
vodei rauna da to pitanje nije odreeno duplom ulogom u nekoj od grupa. Npr. ako ima
mo samo u dve grupe duple uloge
(policajac i agent), u ostale tri grupe postaviemo bonus pitanje za preostale ulo
ge (NVO, rtva, trgovac).
Nakon to sve grupe daju svoje odgovore na postavljeno pitanje, radioniari e prodisk
utovati, prokomentarisati ili dopuniti
odgovore, vodei rauna da ne govore o pitanju koje tek treba da se odgovori. Pohval
iti grupe za date odgovore, a posebno
pohvaliti one sa izuzetnim, potpunim i zanimljivim odgovorima.
38

Predstavljanje ASTRE (o nevladinoj organizaciji)

1 minut
Predstavljanje uesnika (koji je va omiljeni kviz)
3 minuta
Predstaviti radionicu i podeliti uesnicima kartice
2 minuta
UVOD ukupno
6 minuta
1. Pustiti spot 1
36 sekundi
Posle spota, postaviti pitanje ta je trgovina ljudima?.
Na ovo pitanje odgovara POLICAJAC. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje.
Sasluati paljivo predstavnike grupa, jednog po jednog. Izvesti zakljuak.
Odgovori koji treba da se dobiju ili dopune
organizovani kriminal
zloin
krenje osnovnih ljudskih prava (pravo na slobodu kretanja, izbora i odluivanja)
srodni pojmovi: prostitucija i krijumarenje (dodatno objanjenje)
prodaja, ropstvo
oblici trgovine: seksualna i radna eksploatacija, prinudno prosjaenje, prinuda na
vrenje krivinih dela, lani brak,
trgovina bebama i organima.
2. Najaviti prvo bonus pitanje za grupu koja ima dva trgovca. TRGOVAC odgovara n
a ovo pitanje.
Postaviti pitanje Za trgovinu ljudima se kae da je oblik organizovanog kriminala k
oji je visoko profitabilan, a nisko
rizian. Zato je to tako? Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje. Ako nema odgovora pi
tati ostale grupe. Odgovor
prokomentarisati ili samo pustiti klip
3. Pustiti spot 2
29 sekundi
Postaviti pitanje Ko su rtve trgovine ljudima? Na ovo pitanje odgovaraju RTVE iz sva
ke grupe. Grupe imaju 30
sekundi za razmiljanje. Odgovore prokomentarisati i zakljuiti da svi mogu biti rtve
.
4. Pustiti spot 3
5,17 minuta
Prvo prokomentarisati lover boy nain regrutovanja prikazan u insertu. Postaviti pit
anje Na koje sve naine trgovci
dolaze do rtava? Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje.. Na ovo pitanje odgovaraju
uloge AGENTI u ime grupe.
Odgovori: oglas, otmica, preko prijatelja, poslovna ponuda, internet, prodaja.
5. Najaviti bonus pitanje za grupu koja ima dva agenta i jedan od njih daje odgo
vor na pitanje. Ako se pre ovog pitanja
nije prialo o zemljama porekla, tranzita i eksploatacije, napraviti kratak uvod: Z
emlje iz kojih rtve dolaze se nazivaju
zemljama porekla, zemlje tranzita su one zemlje kroz koje rtva prolazi na putu do
zemlje gde e biti eksploatisana, a
koja se zove zemlja destinacije. Gde spada naa zemlja i da li uopte postoji trgovi
na kod nas?

39

6. Pustiti spot 4
2,1 minuta
Postaviti pitanje: Kakvi su opti uslovi u kojima se nalaze rtve trgovine ljudima?. N
a ovo pitanje odgovaraju uloge
TRGOVAC u ime cele grupe. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje..
Odgovori:
trgovci ljudima oduzimaju identifikaciona i putna dokumenta svojim rtvama
stalna pratnja i prismotra
izolacija
fiziko, psihiko i seksualno zlostavljanje
esta promena lokacije
rtva ne moe da prestane sa radom i da se vrati kui kada to poeli
rtva mora da zaradi minimalnu sumu novca dnevno ili nedeljno
od rtve se trai da vrati novac koji je trgovac uloio u njen dolazak u zemlju odredit
a, za prevoz, smetaj i hranu i
na to se esto dodaje dnevna kamata
zamena dana za no
loa ishrana
loi higijenski uslovi
7. Najaviti bonus pitanje za grupe koje imaju dve uloge RTVA.
Pustiti spot 5
1,51 minuta
Postaviti pitanje: Razmislite, kakve su sve mogue psihike i fizike posledice kod oso
ba koje su preivele trgovinu
ljudima? Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje.
Odgovori:
post traumatski stresni sindrom
narkomanija, alkoholizam
nepoverenje
neuhranjenost
nesanica
problemi sa zubima
depresija
razne bolesti
8. Najaviti bonus pitanje za grupu koja ima dve uloge POLICAJAC. Ta uloga odgovara
na pitanje u ime grupe nakon 30
sekundi konsultacija.
Pustiti spot 6
3,01 minuta
Postaviti pitanje Na koje sve naine je mogue izai iz lanca trgovine?
Odgovori: Bekstvo, pomo klijenta, racija.
40

9. Najaviti bonus pitanje za grupu koja ima dve NVO uloge. Postaviti pitanje: Koje
su sve vrste pomoi potrebne
rtvama nakon izlaska iz lanca trgovine?. Na ovo pitanje odgovara NVO predstavnik g
rupe. Grupe imaju 30 sekundi
za razmiljanje.
Odgovori: Medicinska, psiholoka, pravna i materijalna pomo.
10. Pustiti spot 7
2,15 minuta
Postaviti pitanje Na koje sve naine moemo da se zatitimo od toga da postanemo rtva tr
govine ljudima?. Na
pitanje odgovaraju NVO uloge. Grupe imaju 30 sekundi za razmiljanje.
Odgovori: Sakupiti to vie informacija o tome gde idemo, kod koga (adresa, telefon)
, ta treba da radimo, drati paso
i dokumenta kod sebe, ostaviti fotokopiju pasoa i kontakte nekoj osobi od poveren
ja, dobro proveriti poslodavca i
ugovor.
Za kraj postaviti pitanje Da li ima neto na ta nismo odgovorili ili vam nije bilo j
asno? 5 minuta
Ukupno trajanje diskusija
65 minuta = 14,80 (klipovi) + 45,2
Razmiljanje i diskusija o temi + 5 minuta (dodatna pitanja)
Igrica Zatvori lanac
10 minuta
Radioniar zapoinje priu nekom reenicom (npr. Igor, diplomirani mainski inenjer prelist
avao je oglase; Maja je posle
kole otila do kafia da se nae sa drugaricom i popije kafu; Zorana, sedamnaestogodinja
devojka, posle deset meseci
koje je provela u Italiji kao rtva trgovine ljudima, vraa se u Srbiju). Od uesnika
se trai da redom, svako nastavi priu
jednom reenicom. Pria se zavrava reenicom poslednjeg uesnika. Pria mora da bude o trgo
vini ljudima i da prati
proces (faze) trgovine ljudima.
Evaluacija
Kraj podela materijala, diploma...
5 minuta
41

Radionica 2
Trajanje radionice: 90 minuta
Materijal: Laptop raunar, projektor, kartice za edukativne igre
Broj radioniara/ki: dva
Broj uesnika/ca: 15 - 20
Predstavljanje radioniara, uesnika i programa radionice, predstavljanje
NVO ASTRA, putanje preventivno-edukativnog spota Otvori oi
10 minuta
Insert iz dokumentarnog filma Human Trafficking (Trgovina ljudima)
1 minut
Diskusija o pojmu i pojavnim oblicima problema trgovine ljudima.
Predstavljanje globalnih procena o rasprostranjenosti fenomena i broju rtava.
5 minuta
Insert iz igranog filma Lilja 4 Ever
4 minuta
Razgovor sa uesnicima o procesima trgovine, nainima vrbovanja
(regrutovanja) rtava u lanac trgovine ljudima, o tome ko mogu postati rtve
i ko mogu biti trgovci ljudima
10 minuta
Edukativna igra ta ti oi govore?
Scenario i objanjenje svrhe edukativne igre videti u prilogu
15 minuta
Insert iz film Lilja 4 Ever
5 minuta
Razgovor sa uesnicima/cama o uslovima u kojima se nalazi rtva, kao i o
nainima mogueg izlaska iz lanca trgovine ljudima; Pitanja uesnika/ca
15 minuta
Edukativna igra Mesto zloina
Scenario i objanjenje svrhe edukativne igre videti u prilogu
20 minuta
Zavrna diskusija i dodatna pitanja
Popunjavanje evaluacionih listova
Kraj radionice
42
10 minuta

Scenarija i objanjenja svrhe edukativnih igara koje se koriste u radionici

Trgovina ljudima/decom osnovni pojmovi
EDUKATIVNA IGRA TA TI OI GOVORE?
Materijal: Kartice na kojima su odtampane slike kriminalaca kao i poznatih iz sve
ta umetnosti, politike i sporta.
Kartice na kojima su odtampane samo oi istih osoba sa predhodnih kartica.
Trajanje:
20 min.
Cilj igre: Upoznavanje uesnika/ca sa injenicom da svako moe biti trgovac ljudima i
da je teko proceniti osobu samo na
osnovu fizikog izgleda.
Uputstvo: Svakom uesniku/ci se podeli po jedna kartica sa slikama na kojima su odt
ampane oi. Od njega/nje se trai da
razmisli, a zatim kae kakva je osoba ije su oi na kartici. Nakon to su svi uesnici/ce
izneli svoje procene, svakom
ponaosob se otkriva identitet osobe sa kartice, tako to im se daje kartica sa sli
kom celog lica.
EDUKATIVNA IGRA MESTO ZLOINA
Materijal: etiri fotografije stambenih objekata i etiri fotografije situacija (ovek
u gepeku, oglas, dvoje mladih u kafiu,
radionica za falsifikovanje dokumenata)
Trajanje:
30 min.
Cilj igre: Evaluacija znanja steenog na radionici
Uputstvo: Uesnici/ce se dele u etiri grupe. Svaka grupa dobije po jednu fotografij
u stambenog objekta, tzv. mesta zloina
i jednu fotografiju situacije. Njihov zadatak je da osmisle priu o trgovini ljudi
ma koju e ilustrovati ovim fotografijama.
Trebalo bi da odgovore na pitanja o tome ko je rtva, kako je dospela u lanac trgo
vine ljudima, kako je bila eksploatisana,
u kakvim uslovima je boravila i kako se izbavila. Uesnici/ce imaju 15 minuta za r
azmiljanje. Na kraju, svaka grupa
predstavlja ostalima svoju priu.
43

Lista kontakata:
ASTRA, Beograd
SOS telefon 011 3347817
e-mail: astrasos@sezampro.rs
NVO Kocka, Novi Sad
061 183 2197
e-mail: of cekocka@gmail.com
Centar za prava ena u Vrcu, Vrac
013 822795
063 8680257
e-mail: stoz@hemo.net
Taboo, grupa za a rmaciju razliitosti, Zrenjanin
064 279 7971
e-mail: taboo.org@gmail.com
http://www.reaguj.co.yu/alfa/frameset/Frame-6.htm
ene u akciji, Velika Plana
026 515946
063 1337415
e-mail: zeneakcija@yahoo.com
www.zeneuakciji.org.yu
Centar za devojke, Uice
031 517510
e-mail: girlscen@eunet.rs
Udruenje ena i majki Anna, Novi Pazar
020 312402
063 8334981
e-mail: uzm.anna@gmail.com
Centar za devojke, Ni
063 8616859
e-mail: centric-nis@bankerinter.net
44

Centar za kulturnu a rmaciju, Dimitrovgrad

010 360992
064 3893490
e-mail: anelia_abc@yahoo.com
Sos za ene i decu rtve nasilja, Vlasotince
016 877-490
063 8536304
e-mail: sosvlas@eunet.rs
Odbor za ljudska prava Vranje
017 410822
017 414854
e-mail: sezam@ptt.rs
sosvr@ptt.rs
45

erti deo
evaluacija preventivno edukativnih
radionica odranih tokom kolske
2007/2008. godine

Kao to smo ti rekli u uvodu, ovo poglavlje e vie koristiti organizatorima radionica
, ali moda naa predhodna
iskustva poslue i tebi.
Tokom kolske 2007/2008. godine, ASTRA i organizacije lanice ASTRA mree3 odrale su 15
4 preventivno-edukativne
radionice za srednjokolce/ke na temu problema trgovine ljudima u 11 gradova u Srb
iji.
Ono to je speci no za ovu seriju radionica je da su one sadrinski, strukturno i tehnik
i bile ujednaene. U cilju
standardizacije preventivno-edukativnog rada ASTRA mree, organizovan je trening r
adioniarki i radioniara, gde im
je predstavljen scenario radionice, kao i evaluacioni metod koji e se koristiti.
Scenario i strukturu radionice su osmislili
radioniari i radioniarke ASTRE, a na osnovu viegodinjeg iskustva koje naa organizacij
a ima u preventivnom radu
sa mladim ljudima4
Obuhvatna evaluacija je obezbedila dvostruki ugao gledanja (kako radioniara/ki, tj.
onih koji sprovode programe,
tako i mladih kojima su oni upravo i namenjeni) na korisnost ovakvog naina rada.
Osim toga, ona nam je omoguila
adekvatno poreenje rada radioniara irom Srbije, te uvid u prednosti, ali i eventual
nih nedostataka na koje bi, u
budunosti, trebalo usmeriti panju. Takoe, ovo istraivanje je omoguilo i odreivanje tre
utne snage ovakvog
oblika prevencije problema trgovine ljudima, a samim tim, i odgovora na pitanje
da li je potrebno dalje ulaganje
intelektualnih i materijalnih kapaciteta, posebno imajui u vidu relativno dugake p
ripreme, znatna materijalna
sredstva, intelektualni i vremenski angaman veeg broja radioniara/ki i injenicu da j
e kapacitet svake pojedinane
radionice ogranien, to jest, da je, svakako, ogranien broj polaznika/ca po radioni
ci.
To je, ujedno, i sama sutina sprovedenog istraivanja objektivno potvrditi ili opov
rgnuti znaaj ovakvog drutvenog
delovanja, naravno kada je u pitanju problem trgovine ljudima. Praktini cilj ovog
istraivanja je, svakako, doi do
konkretnih zakljuaka i preporuka koji e popraviti i izdii na novi kvalitativni nivo
radioniarski rad sa mladima u
Srbiji (naravno, ako se pokae potreba za ovim vidom edukacije/prevencije). Na osn
ovu toga, a nita manje vredan
cilj za budunost je i prekrojiti radionice ba po meri njihovih konzumenata/kinja, po
boljati praksu i, posledino,
smanjiti obim ovog drastinog, nehumanog i izuzetno drutveno opasnog problema.
3

Radionice su odrane u periodu od septembra 2007. do aprila 2008. godine, a sprovo

dile su ih 11 organizacija koje ine ASTRA mreu, sa teritorije cele republike
Srbije. Organizacije su: ASTRA Beograd, Centar za kulturnu a rmaciju Dimitrovgrad,
Centar za devojke Ni, ANNA Novi Pazar, KOCKA Novi Sad, Centar za devojke
Uice, ene u akciji Velika Plana, SOS za ene i decu rtve nasilja Vlasotince, Odbor z
ljudska prava Vranje, Centar za prava ena Vrac i TABOO Zrenjanin.
4
Pored nekoliko stotina radionica namenjenih optoj populaciji i mladima, ASTRA je
sprovela desetine radionica, treninga i seminara specijalizovanih za edukaciju
razliitih vidova strunjaka koji se u svom radu sreu (ili se mogu sresti) sa problem
om trgovine ljudima pogranina policija, lekari, socijalni radnici, pravosudni
organi, prosvetni radnici Vie o ovom obliku delovanja organizacije moete pogledati
na veb sajtu www.astra.org.rs

48

UKRATKO O METODOLOGIJI PROCENE USPENOSTI OVAKVOG VIDA PREVENTIVNOG

DELOVANJA
U svrhu istraivanja, dizajnirana su tri instrumenta - dva namenjena ciljnoj grupi
, mladima koji su prisustvovali radionicama i jedan
namenjen samim radioniarima.
Instrumenti su imali razliite zadatke:
1. Upitnik Trgovina ljudima, ta je to?5 je bio namenjen utvrivanju aktuelnog nivoa z
nanja mladih o problemu (pre sprovoenja
radionice), kao i izvesnih stereotipa i predrasuda koji ova populacija prema pro
blemu ispoljava. Sadravao je 14 tvrdnji koje su se
mogle potvrditi ili opovrgnuti jednostavnim zaokruivanjem slaganja/neslaganja, al
i je, takoe, ostavljena i opcija nisam siguran/
sigurna, otvoreno pitanje u ijem odgovoru se od mladih trailo da de niu problem i pet
socio-demografskih varijabli (pol, razred
koji ispitanik pohaa, godine starosti, kolu koju pohaa i grad u kome ivi).
2. Upitnik Trgovina ljudima, ta je to iznesi svoje znanje i oceni radionicu6 je, ta
koe, bio namenjen mladim polaznicima, ali se
popunjavao posle odrane radionice. Sadravao je istih pet socio-demografskih varija
bli, ponovno de nisanje problema trgovine
ljudima, pet pitanja koja su se ticala provere znanja o problemu i 11 pitanja ve
zanih za uspenost, kvalitet, svrsishodnost i eventualno
poboljanje same radionice.
3. Strunjacima koji su sprovodili radionice je bio namenjen trei instrument evalua
cioni list za radioniarke i radioniare7. Pored
osnovnih informacija o organizaciji, datumu, vremenu trajanja, uzrastu i broju ue
snika/ca, radioniarke i radioniari su bili obavezni
da zaokrue da li su svaku temu radionice obradili, u kom stepenu, kao i razloge z
ato su neke ostale delimino/potpuno neobraene,
koja su tehnika sredstva koristili, kakva je bila aktivnost uesnika radionica i us
lovi odravanja. Takoe, od njih je zahtevano da
istaknu koje su probleme u realizaciji eventualno imali, da izvedu zakljuke o usp
enosti, kao i da daju komentare i sugestije. Ne treba
posebno napominjati da se evaluacioni list popunjavao posle svake radionice, pa
je, tako, u obradu ulo ak 198 evaluacionih listova.
Dakle, uzorak za ispitivanje su inili svi radioniari (iz svih 11 gradova), to jest
, njihove ocene uspenosti sopstvenog sprovoenja radionica
i prigodno odabran uzorak mladih koji su proli radionice i popunjavali upitnike.
Kako je preglomazno i nesvrsishodno obraivati svih
4 000 jednih i 4 000 drugih upitnika, odabran je prigodni uzorak, u kome se, nar
avno, vodilo rauna o jednakoj zastupljenosti mladih oba
pola, svih srednnjokolskih uzrasta, kolskih pro la (gimnazija i struna kola) i iz svih
11 gradova gde su radionice sprovoene. Podaci
su se obraivali kvantitativno i kvalitativno, uz sva dozvoljena ukrtanja podataka,
pa su, tako, oni bili podvrgnuti analizi i naknadnoj
sintezi, te procesu zakljuivanja, na osnovu ispitivanih promenljivih i postavljen
ih zadataka.
U ovom delu bi se jo jednom trebalo osvrnuti na sam radioniarski postupak i novine
koje su uvedene u zajednikom, koordinisanom
radu 11 organizacija.
Radioniarski postupak je unapred de nisan de nisan je sadraj, teme i podteme, njihov r
edosled izlaganja, oblici interakcije, koja
e se osnovna tehnika sredstva koristiti, dinamika i vremensko ogranienje. Prva pret
postavka je da e uniformnost radionica (dakle,
unapred de nisane tematske oblasti, metodologija rada, procedure i tehnike karakter
istike) omoguiti adekvatno poreenje rada i
uspenosti rada svih radioniara, zakljuivanje, ali i lake uvoenje (kao i kontrola uvoen
ja) novina i poboljanja. Ova uniformnost
je, naravno, proistekla iz dobre prakse, ltrirana kroz dugogodinje praktino iskustv
o, u prvom redu ASTRE, ali i organizacija ASTRA
mree. U tu svrhu je i organizovan trening radioniara/ki.

5
U prilogu br. 2 moete pogledati izgled i sadraj upitnika Trgovina ljudima ta je to?
U prilogu br. 3 moete pogledati izgled i sadraj upitnika Trgovina ljudima, ta je to
iznesi svoje znanje i oceni radionicu
7
U prilogu br. 4 moete pogledati izgled i sadraj evaluacionog lista za radioniare i
radioniarke
6
49

Druga pretpostavka je da e se adekvatno procenjivanje rezultata uspenosti radionic

a postii samo ako se prvo umree, a zatim uvae
podaci dobijeni iz dva izvora od onih koji radionice neposredo sprovode i od onih
kome su one i namenjene. Taj dvostruki ugao
gledanja obezbeuje da se kroz radionicu sprovedu upravo one tematske jedinice koje
imaju najveu informativnu, edukativnu i
motivacionu snagu za sve njene uesnike. U tu svrhu su konstruisani razliiti instrum
enti (upitnici) procene uspenosti.
USPENOST RADIONICA OCENA RADIONIARA/KI
Kao to je ve ranije reeno, radioniarski proces je, pored samog odravanja radionice, i
mao jo dve faze pripremnu fazu (trening u
cilju standardizacije) i zavrnu fazu (evaluaciju rada nakon svake radionice). Sva
ku od 154 radionice su vodile dve iskusne radioniarke/
radioniara i to u trajanju od 90 minuta.
Stepen obraenosti pojedinanih tema
Teme koje su sadravale sve radionice su8:
Definicija fenomena trgovine ljudima
rtve trgovine ljudima
Trgovci ljudima
Eksploatacija ljudi
Posledice trgovine ljudima
Izlazak iz lanca trgovine ljudima
Reintegracija
Zatita
Aktuelna situacija u Srbiji po pitanju trgovine ljudima
Prvi zadatak u proceni uspenosti radionica je bio da se svaka od tema klasi kuje u
jednu od tri kategorije obraena tema, delimino
obraena i neobraena tema. Nakon ovakve, tzv. grube klasi kacije, radioniari su trebal
i da navedu sve podteme koje su obradili, kao i
razloge zato neke od tema i podtema nisu obradili.
U tabeli 1.1 prikazana je procena obraenosti razliitih tema svih 154 radionice.
tema
neobraena tema %
delimino obraena %
obraena
de nicija trgovine ljudima
0,0
5,5
94,5
rtve trgovine ljudima
0,0
0,0
100
trgovci ljudima
0,0
1,5

98,5
eksploatacija
0,0
3,0
97
posledice trgovine ljudima
0,0
8,6
91,4
8
U prethodnom poglavlju se moete detaljno informisati o sadraju svih tema i podtema
koje su sadravale radionice i na koji nain su one predviene da se prezentuju
polaznicima.
50

tema
neobraena tema %
delimino obraena %
obraena
izlazak iz lanca trgovine ljudima
0,0
8,6
91,4
reintegracija
1,0
2,5
96,5
zatita
0,0
2,5
97,5
situacija u Srbiji
0,5
15,2
84,3
Tabela 1.1
Po navodima radioniara, sve teme, sem teme aktuelna situacija u Srbiji po pitanju
trgovine ljudima, su potpuno obraene i to u preko
90% radionica. Razlog delimine obrade aktuelne situacije u Srbiji (15,2%) se, jed
nostavno, moe opisati kao nedostatak vremena,
budui da je ova tema zauzima poslednje mesto u vremenskom rasporedu tema.
to se tie teme koja je obuhvatala de nisanje ovog velikog drutvenog problema, u devet
sluajeva od deset, razlog delimine obrade
je tehnike prirode format video spota nije odgovarao postojeem raunaru, pa se, tako
, nije ni mogao pogledati. Kada su u pitanju teme
koje su se bavile posledicama problema i izlaska iz lanca trgovine ljudima, radi
oniari navode da su one objanjene kroz druge teme, kroz
izlaganje pozvanih gostiju (policajci iz antitra king timova u lokalnim sredinama)
, te da video materijal govori vie od rei, pa su zbog
toga i ocenjene kao delimino obraene.
Pomona tehnika sredstva zasluna za uspeno sprovoenje radionica
U doba intenzivnog tehnikog napretka, u svim delovima Srbije, bez obzira na ekono
msku razvijenost podruja, raunar sa zvunicima (u
veini sluajeva laptop) se pokazao kao apsolutno neophodno pomono tehniko sredstvo. V

eina radioniara je obezbedila i projektor

sa platnom kako bi svi polaznici radionice mogli da vide prezentovani materijal.
U sluaju odsustva projektora i platna, radioniari su
koristili televizor i DVD ureaj. Pored nabrojanog, poboljanju rada radioniara su do
prineli i kolska tabla, ip art, hamer papir i
tampani/elektronski edukativno-preventivni materijal.
Dakle, za adekvatno sprovoenje radionice neophodni su sledei tehniki uslovi:
Raunar (laptop) sa zvunicima adekvatne jaine, projektor i projektorsko platno, kolsk
a tabla ili ip art i tampani i elektronski
preventivno-edukativni materijal.
Ono na ta su iskusni radioniari skrenuli panju, a o emu znanjem potkovani, ali manje
praktino iskusni radioniari manje vode
rauna su sredstva koja olakavaju rad i, esto, spaavaju izvoenje radionice: produni ka
foto aparat sa rezervnim baterijama,
USB memorija sa snimljenim materijalom (u sluaju da CD ne funkcionie), olovke, omas
teri i markeri raznih boja, makaze, selotejp i
dovoljno materijala koje e se podeliti korisnicima radionica, kao i kolskom osoblj
u.
Uslovi odravanja radionica
U preko 50% sluajeva uslovi odravanja radionica su ocenjeni kao zadovoljavajui, u 4
0% kao izuzetno dobri, dok su samo u 2 procenta
uslovi bili potpuno neadekvatni (gra kon 1.2.).
51

40,4%
izuzetno dobri uslovi
zadovoljavajui uslovi
57,6%
nezadovoljavajui uslovi
2%
0%
20%
40%
60%
Gra kon 1.2

Meutim, razmatranje rezultata kategorije uslovi odravanja radionica unekoliko kompli

kuje heterogenost kategorije. Kvalitativnom
analizom objanjenja ocena uslova radionica od strane radioniara dolo se do njihove
podele na:
Uslove koji se tiu fizikih karakteristika prostorija u kojima su se odvijale radio
nice.
Uslove koji se tiu tehnike opremljenosti.
Uslova koji se tiu tzv. radne klime.
U grupu uslova u vezi sa zikim karakteristikama spadaju: adekvatna veliina prostori
je, provetrenost, osvetljenje, akustinost prostorije,
ali i zvuna izolovanost od ostalih prostorija ili hodnika, mogunost rasporeda stol
ica za sedenje u krug, dobar raspored tehnikih
pomagala u prostoru (TV ili video bim koji svi uesnici mogu da vide) i slino.
Tehnika opremljenost je podrazumevala ve nabrojana pomona tehnika sredstva za kvalit
etno sprovoenje radionica, dok su uslovi
koji se tiu radne klime bili u vezi sa dobrom saradnjom izmeu radioniara/ki i osobl
ja kole koja je podrazumevala kako pozitivan stav
zaposlenih (direktora/ki i predmetnih nastavnika/ca) prema ovakvom vidu edukacij
e uenika/ca, tako i izlaenje u susret kada su u
pitanju termini odravanja radionica, ustupanje asova i obezbeivanje tehnike.
Kao nezadovoljavajui, uslovi su ocenjeni samo u dva grada u kojima su se sprovodi
le radionice (u Uicu jedna radionica, u Novom Sadu
tri radionice). Uslovi za najvei broj (114 radionica) su ocenjeni kao zadovoljava
jui. Drugim reima, radioniari/ke su ovakvim ocenama
eleli da istaknu da su ispunili sve postavljene radioniarske zadatke, ali uz neke
manje smetnje i opstrukcije. Uglavnom, rad je
oteavao nedostatak tehnike opreme (na primer, projektor, kablovi, zvunici, kodeci u
raunaru za putanje odreenih video formata i
zvune kartice) i adekvatnih prostorija za rad (neodgovarajua veliina i neprilagoenos
t prostorije putanju multimedijalnih sadraja).
Sledee to je muilo radioniare/ke je obezbeivanje pravovremenog odravanja radionice,
o, perioda u toku dana kada su
uenici psiho ziki najspremniji da aktivno uestvuju u radionici.
O nainima prevazilaenja ovakvih potekoa bie vie rei u zakljuku.
Aktivnost uesnika radionica
Generalna procena radioniara/ki je da su polaznici radionica u veini sluajeva bili
aktivni, ili, ak, izuzetno aktivni. Na ove dve kategorije
odlazi itavih 90.4% radionica (gra kon 1.3.). Smanjenu aktivnost mladih radioniari/ke
su objasnili sledeim injenicama:

52

neke radionice su se odravale nakon popodnevnih kolskih asova, pa su uenici/ce bili

umorni i gladni.
preveliki broj uenika/ca u pojedinim radionicama (35) je spreavao aktivno uee
90 minuta za ovako osmiljenu radionicu je malo bilo je mnogo pitanja na koja nije
bilo vremena da se odgovori
Na pojedinim radionicama uenici/ce su se prvi put u ivotu susreli sa ovom temom, p
a su radije sluali nego to su aktivno
uestvovali.
izuzetno aktivni
22,2%
aktivni
68,2%
delimino aktivni
9,1%
nisu aktivni
0,5%
0%
25%
50%
75%
Gra kon 1.3
U tekstu koji sledi, italac/itateljka e moi da stekne sliku o aktivnosti uesnika/ca n
a radionicama kroz zabeleke samih radioniara/
ki odmah nakon odravanja radionica.
Uesnici su bili zainteresovani za temu, paljivi i aktivni. Svi su podjednako uestvo
vali, davali su odgovore, postavljali pitanja,
komentarisali su. etiri devojice su zainteresovane za volontiranje u naoj organizac
iji (radionica u Beogradu).
Uesnici su uli za trgovinu ljudima, ali nisu bili detaljno upueni. Svi su uestvovali
i veoma zainteresovano su sluali nae
izlaganje. Tema im se dopala, ali ih je malo i uplaila (radionica u Beogradu).
Pojedinci apsolutno nisu postavljali pitanja i davali komentare koji su bila u d
irektnoj vezi sa temom, generalno gledano
uesnici/ce nisu bili aktivni, mada je bilo aktivnijih pojedinaca (radionica u Beo
gradu).
Za decu su ove radionice neto sasvim novo iako su prethodno uli o trgovini ljudima
(radionica u Dimitrovgradu).
Radionice su odrane posle asova i uenici su bili umorni (radionica u Dimitrovgradu)
.
Dosta aktivni, postavljali dosta pitanja na koja jednim delom nismo stigle da od
govorimo zbog nedostatka vremena (radionica

u Niu).
Druga godina Gimnazije nije sasvim dovoljno informisana, i zbog toga je znatno z
ainteresovana, tako su sa posebnom panjom
pratili film, odgovarali na pitanja i postavljali pitanja (radionica u Novom Paz
aru).
Uenici/ce su rado ulazili u diskusije. Dosta su znali o ranijim akcijama i zapamt
ili neke glavne poruke sa ulinih akcija. Jedna
od devojaka je na radionicu ponela flajer koji smo delile prilino davno, tako da
nam je bilo drago da je makar kod nekoga
naa zajednika poruka ostala na vidljivom mestu! (radionica u Novom Pazaru)
Imali su mnogo pitanja, to je dovelo do toga da nam 90 minuta bude malo (radionic
a u Novom Sadu).
Postavljali su dosta pitanja i navodili primere iz tampe (radionica u Novom Sadu)
53

 Vrlo aktivni, zaiteresovani da prodube teme, posebno teme o vrbovanju i o psihiki

m i zikim posledicama (radionica u Uicu)
Veina uenika je aktivno uestvovala u radu. Neki su imali potrebu da komentariu i ond
a kada to nije bila njihova uloga.
Zato smatram da je ideja kviza teko ostvariva u svim situacijama (radionica u Velik
oj Plani)
Uenici diskutovali unutar grupa i davali interesantne odgovore na pitanja (radion
ica u Vlasotincu)
Uenici zainteresovani da se nadalje bave ovakvom edukacijom (radionica u Vlasotin
cu)
U veini tema uenici su bili izuzetno aktivni i informisani, manje su bili aktivni
za dve, tri teme u vezi sa kojima su bili
najmanje informisani (radionica u Vranju)
Primeujemo da su aktivniji uenici stariji razreda (zbog predznanja koje poseduju),
ali su i uenici I razreda dosta aktivni, a
pre svega zainteresovani za ovu problematiku. Tako da nismo imali problema u vez
i njihove aktivnosti prilikom sprovoenja
radionice (radionica u Vranju)
Na ovoj radionici bilo je 35 uenika i to je stvaralo problem oko podele u grupe,
interesovanje uenika nije bilo u potpunosti
zbog pojedinih uenika koji su ometali rad (radionica u Vrcu)
Poto su se uesnici APSOLUTNO prvi put susreli sa ovom temom vie su bili paljivi sluao
ci nego aktivni uesnici (radionica
u Zrenjaninu)
Svaki razred je drugaiji a aktivnosti i zanimljivost voditeljki radionice nije je
dini faktor koji e aktivirati ili ne uenike
(radionica u Zrenjaninu)

Problemi u realizaciji radionica

Ovo su problemi s kojim su se radioniari/ke ponekad susretali u praksi. Moda e vam
ove informacije biti korisne.
Iako razliito tehniki opremljeni, problemi u realizaciji radionica su se, uglavnom
, ticali zadovoljavanja tehnikih uslova za nesmetano
sprovoenje radionica. To je bio sluaj u Beogradu, Dimitrovgradu, Niu, Novom Sadu, V
elikoj Plani i Zrenjaninu. U praksi, ti problemi
su: projektor i laptop nisu kompatibilni, nedostaje produni ili USB kabl, nedosta
ju kodeci, zvunici ili zvune karte i slino.
Druga grupa problema se ticala obezbeivanja 90 minuta za trajanje radionice u sre
dini kolskog dana, to sa sobom povlai dogovor
sa predmetnim nastavnicima kako bi ustupili asove, ili u suprotnom odravanje radio
nica u meusmeni ili nakon asova (to povlai
skraivanje trajanja radionica i umor uenika/ca). Ovakve probleme su imali radioniar
i/radioniarke u Beogradu i Niu.
Trea grupa problema koji su se pojavili u praksi je u vezi sa prostornim uslovima
za odravanje radionica. Tako, radioniari/ke su imali
primedbe na buku u hodnicima, preveliku ili premalu prostoriju, neadekvatan rasp
ored klupa i slino. Od ovakvih problema su patili
na radionicama u Vrcu, Vranju, Velikoj Plani.
I, na kraju, etvrta grupa faktora istie radnu klimu u prvom redu pad aktiviteta i
panje zbog umora uenika/ca, ali i pojedinih (mada
retkih) uenika koji su pokuavali da sabotiraju rad zbijajui ale (radionice u Uicu, Ve
likoj Plani i Novom Sadu). Umor i opadanje
panje uesnika/ca su imali razliite izvore kao posledica celodnevnog pohaanja nastave
i u drugoj polovini radionice kao posledica
aktivnog radioniarskog rada (radionica traje 90 minuta).
54

USPENOST RADIONICA OCENA MLADIH KORISNIKA

Informisanost mladih u Srbiji po pitanju problema trgovine ljudima
U analizi informisanosti mladih o ovom problemu korien je uzorak od 1300 polaznika
radionica. Polaznici radionica su bili uenici
srednjih kola i gimnazija, iz 11 gradova u Srbiji, oba pola i uzrasta od 14 do 19
godina, odnosno iz sva etiri razreda srednje kole.
Za ovu svrhu dizajnirani upitnik, mladi su popunjavali pre uestvovanja u radionic
i kako bi se dobilo tzv. poetno stanje informisanosti.
Nakon radionice, mladi su popunjavali drugi upitnik, koji je merio kako usvojena
znanja, tako i razliite aspekte uspenosti sprovoenja
radionice.
Vratimo se nivou informisanosti mladih. Kao i u istraivanjima prethodnih godina9,
mladi su, generalno, svesni da problem trgovine
ljudima postoji u naoj zemlji (93,1%). Meutim, u nezanemarljivom procentu nisu sig
urni (16,9%) da li se ovo kriminalno delo kod nas
kanjava zakonom ili ne, ili smatraju da se ono ak i ne sankcionie (7,7%).
Takoe, ispitivani srednjokolci/ke, kao i par generacija pre njih, imaju problema u
de nisanju ovog ozbiljnog drutvenog problema.
U emu se problem manifestuje? U prvom redu u tome to je pojam heterogen i ukljuuje
razliite pojavne oblike, razliite uesnike
i metode (kako regrutovanja, tako i eksploatacije). Tako, mladi, od reda, nisu u
meli da obuhvate sve, ve su intuitivno i uopteno
de nisali pojam kao zlostavljanje ljudi, zloin (najgori, protiv ovenosti...), jedan o
ova kriminala sa pogubnim posledicama
po oveka i slino.
6%
1%
TVRDNJA
trgovina ljudima postoji u
naoj zemlji
tano
netano
nisam siguran/na
93%
Gra kon 1.4
Stereotipi i predrasude negativno boje postojee znanje, inei mlade jo ranjivijom grupo
m, te pojaavajui realan rizik od trgovine
ljudima. Na tvrdnju da je rtva po pravilu naivna i lakoverna, ak 46,6% je odgovori
lo potvrdno, dok 16,1% nije sigurno. Ove podatke
moemo dovesti u vezu i sa konstatacijama 33,6% ispitanika da njih i njihove blinje
nije lako prevariti (pogledati Gra kon 1.5.). To
9
Pogledati rezultate i zakljuke drugog poglavlja Srednjokolci u Srbiji - trgovina lj
udima, Internet, potrebe i problemi pri korienju - istraivanje srednjokolske
populacije publikacije organizacije ASTRA Trgovina ljudima (decom) pogled kroz In
ternet prozor (2006) i Istraivanje stavova beogradske srednjokolske i studentske p
opulacije
prema trgovini enama (2002)na www.astra.org.rs
55

veoma direktno ukazuje da mladi imaju sklonost minimiziranju problema, te, samim
tim, i nepridavanju vanosti sopstvenoj sigurnosti.
Kao i u ranijim istraivanjima, i dalje je prisutan pokuaj opravdavanja situacije u k
ojoj se nala rtva tako to se istie njena krivica
(18,5%) ili se u nju bar sumnja (13%).
Meni i blinjima se to ne moe desiti, jer nas nije lako prevariti
rtva je naivna i lakoverna
18,6%
nisam siguran/na
16,1%
47,8%
netano
37,4%
33,6%
tano
46,6%
0%
25%
50%
Gra kon 1.5

Na praznine u informisanosti srednjokolaca u Srbiji ukazuju i sledei podaci:

31% srednjokolaca/ki je miljenja da su trgovci ljudima uvek i samo mukarci, i to on
i koji su u organizovanim kriminalnim
grupama, dok 16,8% nije sigurno da li jo neko moe biti trgovac ljudima
40% ispitanika/ca misli da prisilan rad i prinuda na prosjaenje nije oblik trgovi
ne ljudima ili nije sigurno
Vie od polovine mladih (57%) smatra da je bekstvo najei nain izlaska iz lanca trgovin
e ljudima, dok 21,1% nije sigurno
Takoe vie od polovine ispitanika/ca vidi otmicu kao najei nain koji koriste trgovci l
udima da bi doli do rtava (51,9%)
24% je miljenja da su ugroene samo mlade ene i deca
21,4% ispitanih mladih misli da su psihike posledice koje rtve trpe ipak lake od fi
zikih
14,5% smatra da su rtve u Srbiji uglavnom stranog porekla koje samo prolaze kroz
nau zemlju, te da su domae rtve veoma
retke, dok 22,1% ispitanih nije sigurno u (ne)istinitost te tvrdnje
Sliku o informisanosti mladih dodatno komplikuju i podaci koji slede.
Mladi u Srbiji su u veini tano ocenili da fenomen trgovine ljudima nije iskljuivi pr
oizvod siromanih zemalja i zemalja u tranziciji,
ve da ovaj drutveni problem postoji i u razvijenim i bogatim zemljama (85,5%). Tak
oe, samo 6% ispitanika misli da se rtva, jednom
kada izae iz lanca trgovine ljudima, lako vraa svom preanjem, normalnom ivotu, to je,
svakako, u suprotnosti sa ranije iznetom
injenicom da preko 20% obezvreuje uticaj psihikih posledica po rtve trgovine ljudima
.
56

Povezanost sociodemografskih odrednica, informisanosti, stereotipa i predrasuda

Kako mladi srednjokolci/ke u Srbiji nikakako nisu homogena grupa koja isto misli,
ima ista interesovanja, elje, potrebe, navike...,
ukljuivanjem etiri sociodemografske varijable eleli smo da proverimo da li postoje
znaajne statistika odudaranja (kada je u fokusu
naeg interesovanja problem trgovine ljudima) izmeu grupa koje se razlikuju po polu
, mestu u kojem ive i koluju se, vrsti srednje
kole i razredu koji pohaaju, odnosno uzrastu kojem pripadaju.
Statistika obrada10 je pokazala (i dokazala) da se miljenja mladih ljudi, bar kada
su ispitivane teme u pitanju, vrlo esto razlikuju ako
mladi pripadaju mukom, odnosno enskom polu, ako su razliitih godina, iz gimnazija i
li iz strunih kola i iz razliitih gradova.
ivot u veim gradovima u Srbiji ne donosi nuno i bolju informisanost ljudi, iako su
u njima dostupnija sredstva javnog informisanja,
kulturni i socioloki sadraji. Meutim, ono to je primeeno u obradi prikupljenih podata
ka je da postoje odreeni regioni, odnosno
grupe gradova koje su se esto pojavljivale u istoj kategoriji. No, termin esto u ovo
m istraivanju nikako ne znai uvek, pa tako
postoje i rezultati odgovora na jedan deo tvrdnji koji upuuju da mladi iz ba odreen
ih gradova uestalije misle na odreeni nain.
Mogue objanjenje ovog fenomena ide u pravcu ranijih primarno preventivnih ili info
rmativnih aktivnosti koje su se na odreenoj
teritoriji sprovodile i koje su, oigledno, bile nedovoljne ili jednostrane. Pod o
vakvim aktivnostima, svakako, podrazumevamo irok
opseg koji ukljuuje kako izvetavanja elektronskih i tampanih medija, tako i rad raz
liitih strunjaka/kinja NVO, kola, centara za
socijalni rad, policije i dr.
Podaci pokazuju da tzv. prvi region sa slinom uestalou odgovora ine odgovori mladih i
z Vranja, Dimitrovgrada i Vlasotinca, a drugi
odgovori mladih iz vojvoanskih gradova Vrca i Zrenjanina. Tako, mladi iz Vranja (5
4,4%), Vlasotinca (53,8%), Dimitrovgrada (53,7%),
ali i Novog Pazara (53,5%) su skloniji da odgovore potvrdno na tvrdnju da su rtve
trgovine ljudima naivne i lakoverne, kao i da su
trgovci ljudima uglavnom mukarci (Vranje 39,4%, Vlasotince 40,6%, Dimitrovgrad 42
,3%) nasuprot njihovim kolegama iz, na primer,
Uica (13,3%) ili Zrenjanina (15,9%).
to se tie potvrivanja ili opovrgavanja tvrdnje da meni i mojim blinjima se to ne moe d
esiti, jer nas nije lako prevariti, situacija je
neto komplikovanija. Tu, u potvrdnim odgovorima prednjai Beograd, to moe biti posled
ica izvesne samouverenosti dece iz glavnog
grada (Gra kon 1.6.).
10
U statistikoj obradi je korien SPSS program za tehnike deskriptivne i neparametrijs
ke statistike (frekvencije, krostabulacije, Hi kvadrat, uz, naravno test
pouzdanosti).
57

Potvrdni odgovori na tvrdnju Meni i mojim blinjima se to ne moe desiti, jer nas nij
e lako prevariti
Beograd
42,7%
Uice
38,3%
Novi Sad
37,1%
Vlasotince
38,1%
Ni
35,9%
Velika Plana
38,4%
Vranje
35,6%
Novi Pazar
31,0%
Vrac
26,1%
Dimitrovgrad
25,5%
Zrenjanin
25,0%
0%
25%
50%
Gra kon 1.6

Srednjokolci/ke u Vlasotincu i Novom Pazaru su skloniji da tvrde da su rtve trgovi

ne ljudima samo mlade ene i deca (36,3, odnosno
31,3%), nego oni koji ive u ostalim gradovima, a posebno u Beogradu i Novom Sadu
(13,5, odnosno 18,2%).
Krivicu rtve za situaciju u kojoj se nala vie istiu mladi u Niu (26,7%), Dimitrovgradu

(26,2%) i Vlasotincu (22,5%), nego ostali,

dok su ispitanici iz Vrca (12,1%), Zrenjanina (13,6%) i Novog Pazara (13,1%) najm
anje skloni ovakvom svaljivanju bremena krivice
na lea rtve.
Otmica kao dominantan vid ulaska rtve u lanac trgovine ljudima je zastupljena u o
psegu odgovora ispitanika od 63,4% (u Novom Sadu)
do 40,3% (u Dimitrovgradu). Psihike posledice po rtvu najvie minimiziraju u Velikoj
Plani (27,6%), a najmanje u Zrenjaninu (11,4%).
Na kraju, mladi ispitanici u Uicu i Zrenjaninu (16,7, odnosno 10,3%) u veem procen
tu su miljenja da je rtvi relativno lako da se
58

vrati normalnom ivotu nakon izlaska iz lanca trgovine ljudima nego ostalim ispita
nicima/cama, a posebno nego onima koji ive u Niu
ili Beogradu (2,9, odnosno 2,2%).
Odgovori na pitanja da li pohaanje strune kole ili gimnazije, kao i da li pripadnos
t mukom ili enskom polu imaju neke veze sa stepenom
informisanosti i udelom stereotipa i predrasuda su, naalost, potvreni i to na tetu
strunih kola i mlade muke populacije. Izuzimajui
injenicu da su deaci u neto veem procentu sigurni da se trgovina ljudima u Srbiji kan
java zakonom, za sve ostale dole navedene
tvrdnje vai pravilo da su deaci, kao i uenici srednjih strunih kola (statistiki) znaaj
o manje informisani i (statistiki) znaajno
skloniji predrasudama i stereotipijama (Tabele 1.7 i 1.8).
Tabela 1.7
tema
tano %
netano %
nisam siguran/na %
struna kola
gimnazija
struna kola
gimnazija
struna kola
gimnazija
rtva trgovine ljudima je po
pravilu naivna i lakoverna
51,5
41
35,3
39,7
13,3
19,3
Trgovci ljudima su uvek mukarci koji su
u organizovanim kriminalnim grupama (u
ma ji)
37,5
23,4
47,1
58,2

15,4
18,4
Prisilan rad i prinuda na prosjaenje nisu
oblici trgovine ljudima
20,2
16
56,4
64,1
23,4
19,8
rtve trgovine ljudima su samo mlade ene
i deca
27,3
20,1
60,2
66,3
9,5
13,7
rtva je sama kriva za situaciju u kojoj se
nala
21,4
15,2
67,8
39,3
10,8
15,5
Otmica je najei nain koji koriste
trgovci ljudima da bi doli do rtava
55,5
47,7
26,2
35,5

18,3
16,8
rtva trgovine ljudima ima veoma teke
zike posledice, dok su psihike ipak
neto lake
28,4
13,5
57,3
70,7
14,2
15,8
Jednom kada izau iz lanca trgovine
ljudima, rtve se lako vraaju normalnom
ivotu
9,3
3,3
79,9
84,9
10,8
11,8
59

Tabela 1.8
tano %
tema
netano %
nisam siguran/na %
m
f
m
f
m
f
Trgovina ljudima je kanjiva naim zakonom
78,3
72,7
9
6,4
12,8
20,9
Bekstvo je najei nain izlaska iz lanca trgovine ljudima
58,1
55,9
24,2
19,7
17,7
24,4
Meni i mojim blinjima se to ne moe desiti, jer nas nije lako
prevariti
41,3
26,1
42,7
52,7

16,1
21,1
rtve trgovine ljudima su samo mlade ene i deca
28,1
19,9
62,4
66,8
9,6
13,3
rtva je sama kriva za situaciju u kojoj se nala
23,3
13,7
65,6
71,3
11
15
rtva trgovine ljudima ima veoma teke
psihike ipak neto lake

zike posledice, dok su

23
19,9
60,1
67
16,9
13,1
rtve trgovine ljudima u Srbiji su uglavnom stranog porekla koje
samo prolaze kroz nau zemlju, dok su domae rtve veoma retke
17,6
11,6
62,8
64
19,6

24,4
60,1%
54,9%
48,8%
44,4%
43,8%
1
2
3
4
5
Gra kon 1.9
60
7
8
9
8,1%
18,1%
16,4%
15,8%
32,1%
6
23,0%
18,2%
13,6%
11,2%
5,9%
5,3%
3,7%
10%
22,8%
17,8%
20,8%
13,8%
63,9%
59,6%
54,6%
50,3%
20%

33,0%
34,6%
24,4%
30%
21,1%
20,0%
19,8%
12,1%
40%
40,6%
50%
30,8%
30,1%
23,5%
60%
54,2%
48,4%
45,8%
38,6%
Pohaani razred, odnosno uzrast ispitanika/ca, takoe, igra znaajnu ulogu kada je inf
ormisanost mladih u pitanju. U grafikonu
1.9 koji sledi moete primetiti skoro linearni skok informisanosti po odreenim tvrd
njama (uz pad predrasuda i stereotipa) kako
nai ispitanici/ce postaju stariji, odnosno kako se blii zavretak srednje kole.
10

1 RTVA TRGOVINE LJUDIMA JE PO PRAVILU NAIVNA I LAKOVERNA

2 TRGOVCI LJUDIMA SU UVEK MUKARCI
3 PRISILAN RAD I PRINUDA NA PROSJAENJE NISU OBLICI TRGOVINE LJUDIMA
4 BEKSTVO JE NAJEI NAIN IZLASKA IZ LANCA TRGOVINE LJUDIMA
5 MENI SE TO NE MOE DESITI, JER ME NIJE LAKO PREVARITI
6 U NEKIM RAZVIJENIM I BOGATIM ZEMLJAMA NEMA TRGOVINE LJUDIMA
7 RTVA JE SAMA KRIVA ZA SITUACIJU U KOJOJ SE NALA
8 OTMICA JE NAJEI NAIN KOJI KORISTE TRGOVCI LJUDIMA DA BI DOLI DO RTAVA
9 RTVA IMA TEKE FIZIKE POSLEDICE, DOK SU PSIHIKE IPAK NETO LAKE
10 RTVE SU UGLAVNOM STRANKINJE, DOMAE RTVE SU VEOMA RETKE
Stavovi mladih korisnika/ca nakon odranih radionica i njihova procena uspenosti ov
akvog vida edukativno-preventivnog rada
Radi validacije usvojenih znanja na radionici, ponovo, ali preformulisano je pos
tavljeno pitanje ko moe da postane rtva trgovine ljudima.
ak 97,1% ispitanik mladih, nakon uestvovanja, misli da rtve mogu postati svi, dok k
ategorija ene i deca uzimaju samo 1.9%
odgovora, za razliku od poetnih dvadeset i vie.
to se tie moguih naina vrbovanja, regrutovanja rtava u lanac trgovine ljudima, ispita
nici/ce su znaajno proirili spektar odgovora.
Pa tako, pored otmice (koja se, ipak, javlja sa manjem uestalou u odnosu na neke dr
uge kategorije) o kojoj je bilo rei ranije, navode
i poslovne ponude, bilo da su one date lino ili preko oglasa (treina svih odgovora
), vrbovanje putem Interneta, sklapanjem lanog
prijateljstva ili emotivnih veza, lanim obeanjima boljeg ivota, ponudama za brak, r
azliitim prevarama ili ucenama.
Vidovi eksploatacije rtava trgovine ljudima se u ukupnom zbiru odgovora ispitanik
a/ca uslovno mogu podeliti u dve grupe grupu
frekventnijih odgovora u koju spadaju odgovori prisiljavanje na prostituciju i prin
udan rad, sa svim varijatetima kao to su, na
primer, seksualno iskoritavanje ili eksploatacija, prinudan rad u kui, teak prinuda
n ziki rad i slino i grupu neto manje frekventnih
odgovora koju ine prisiljavanje na prosjaenje, prodaja organa i prisiljavanje na krimi
alne aktivnosti. Trebalo bi napomenuti i da
su devojke neto vie rade da nabroje razliite oblike eksploatacije, dok deaci, ipak,
forsiraju, u prvom redu (u dve treine odgovora),
prinudan rad i seksualnu eksploataciju.
Razliiti modusi izlaska iz lanca trgovine ljudima se ne razlikuju u razliitim kate
gorijama mladih. I oni malo stariji i oni na poetku
srednjokolskog kolovanja, iz svih gradova, kola i oba pola u velikom procentu (izmeu
15 i 20%) smatraju da se iz lanca trgovine
ljudima izlazi veoma teko, nikako, skoro nemogue ili bekstvom (30% svih odgovora).
dve najzastupljenije kategorije i
ujedno veoma interesantan podatak koji trai dodatno razmatranje u zakljuku. Takoe,
kod svih ispitivanih grupa, kao jedna kategorija,
pojavljuju se i veoma drastini odgovori ukljuuju destrukciju ili autodestrukciju iz
lazi se smru, samoubistvom, ubistvom
trgovca.
Ostale kategorije (iznad 5% uestalosti) su: uz pomo organizacija koje se time bave
, uz pomo policije i policijskim racijama, nepanjom
trgovca, trgovac moe da pusti rtvu, pomo i saaljenje klijenta i, kada su u pitanju d
eaci, pokuajem uvlaenja nekog drugog u lanac
kako bi zamenio mesto rtve.
61

Kao vidove zatite mladi ispitanici i ispitanice najee navode (vie od 5% uestalosti u o
dgovorima):
Ne treba biti lakoveran i verovati svima. (20%)
Biti pod stalnim oprezom i panjom. (20%)
Kloniti se nepoznatih i sumnjivih osoba.
Ne javljati se na sumnjive oglase i poslovne ponude.
Pozvati ASTRU.
Dobro informisanje i provera informacija (preko ogranizacija ili institucija).
Obavetavanje roditelja i prijatelja gde se ide.
Kopiranje i ostavljanje linih dokumenata (pasoa) kod lica od poverenja.
Dranje dokumenata kod sebe.
Edukacija.
Praenje deavanja na ovu temu.
Kao to se moe uoiti, prvi deo ove liste (prve etiri stavke) istie pojmove kao to su ne
lakovernost, obazrivost, sumnjive ponude i ima
znaajnu uestalost u optem broju svih odgovora. U drugom delu liste, mladi su navodi
li konkretnije vidove zatite od trgovine ljudima.
Ovi podaci su ilustrativni i znaajni za dalju obradu uspenosti radionica, jer upuuj
u na relativno maglovitu sliku koju znaajan deo
ispitanika/ca ima o sopstvenoj zatiti i kao takvi zasluuju i dodatna objanjenja u z
akljuku.
Kako mladi uesnici/ce ocenjuju radionice
Sistem ocenjivanja srednjokolskog znanja u Srbiji obuhvata davanje ocena u raspon
u od jedan do pet (jedan nedovoljno znanje, pet
odlino znanje). Kako je ovakav nain ocenjivanja blizak naim srednjokolcima/kama, pri
menjen je kao metod kojim su oni ocenjivali
razliite aspekte radionice. Tako, oni su, kroz ovu petostepenu skalu (1 ne zadovo
ljava, 2 jedva zadovoljava, 3 osrednje, 4 vrlo
dobro i 5 - odlino), ocenjivali:
pripremljenost radioniara/ki za odravanje radionice;
zanimljivost radionice;
korisnost radionice;
tehniku izvedenost radionice;
koliinu novih informacija primljenih na radionici;
i kvalitet radionice u celini.
Preko 80% uesnika/ca smatra da su radioniari i radioniarke uloili trud i dobro se sp
remili za njeno izvoenje (gra kon 1.10).
Naravno, prostor za poboljavanje pripremljenosti radioniara/ki postoji i ini ga, up
ravo, procenat svih onih odgovora koji ne de niu
radioniare/ke kao izuzetno pripremljene (procenat ocena koje nisu 5).
62

odlino
62,8%
vrlo dobro
20,4%
osrednje
8,0%
jedva zadovoljava
2,2%
ne zadovoljava
1,6%
0%
25%
50%
75%
Pripremljenost radioniarki i radioniara
Gra kon 1.10
Sa druge strane, iako su radioniari/ke, u globalu, procenjeni kao relativno uspeni
, postoje znaajne razlike s obzirom na razliite
socio-demografske varijable. Drugim reima, postoje statistiki znaajne razlike u oce
ni pripremljenosti radioniara/ki od strane mladih
razliitog pola i u razliitim gradovima. Deaci su stroiji arbitri, pa tako za itavih 1
2 procentnih poena manje daju vrlodobre i odline
ocene (mukih 4 23,6%, 5 60,6%, naspram enskih 4 17,3%, 5 74,9%), meutim i kod
gorija ne zadovoljava ne
prelazi 3%.
to se tie mladih iz razliitih gradova, oni koji ive u Beogradu (82,9% odlinih ocena),
Uicu (82,5%) i Novom Sadu (82,3%) bolje
ocenjuju pripremljenost nego njihove kolege u Niu (79,3%), Vranju (78,6%), Zrenja
ninu (75,9%), a posebno nego u Vrcu (67,1%),
Novom Pazaru (62,2%), Vlasotincu (60,0%), Velikoj Plani (58,4%) i Dimitrovgradu
(40,3%). No, ne bi trebalo izgubiti iz vida da procenat
vrlodobrih i odlinih ocena u svim gradovima prelazi 75 procenata, to je, priznaete,
solidan rezultat.
U gra konu 1.11 koji sledi moete se upoznati sa ocenama mladih koje se tiu zanimljiv
osti radionica, njihove korisnosti, tehnike
izvedenosti i koliine dobijenih, novih informacija.
63

63,1%
76,8%
51,4%
53,6%
odlino
23,6%
13,1%
29,6%
23,9%
vrlo dobro
8,7%
5,9%
11,9%
14,0%
osrednje
0%
korisnost radionice
2,1%
2,5%
4,9%
6,0%
jedva
zadovoljava
ne
zadovoljava
zanimljivost radionice
tehnika izvedenost radionice
koliina novih informacija
2,5%
1,7%
2,2%
2,6%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%

80%
Gra kon 1.11
Kao to se moe primetiti, kod sva etiri ispitana aspekta radionice ubedljivo najvie i
ma odlinih ocena. Ipak, najbolje se kotira korisnost
radionica (76,8% odlinih ocena), to, u svakom sluaju, jeste ubedljiv dokaz koji gov
ori u prilog ovakvog naina preventivno-edukativnog
rada. Meutim, ono to bi, svakako, poboljalo kompletan utisak je obogaivanje radionice
novim, korisnim podacima (aktuelnost
sadraja) i poboljanje njene tehnike izvedenosti (aktuelnost tehnike).
Ispitivane socio-demografske varijable prave znaajne razlike izmeu razliitih podgru
pa mladih u sva etiri aspekta.
Mladim Uianima je radionica najzanimljivija (80,7% odlinih ocena), a zatim mladim V
ranjancima i Vranjankama (73%). U svim
ostalim gradovima mladi ocenjuju najboljim ocenama zanimljivost radionica sa 60
do 68 procentnih poena, sem u Dimitrovgradu, gde
je procenat ovih ocena neto nii i iznosi 47% (meutim, srednjokolci u Dimitrovgradu s
u dali i najvie vrlodobrih 34.9% i osrednjih
12.1% ocena).
Ocene zanimljivosti radionica se znaajno razlikuju i po polu. Deaci svih uzrasta z
naajno ree daju odline ocene, dok znaajno
ee sve druge. Ono to paljiv italac moe primetiti kao obrazac u ocenama deaka koji su
sustbvovali radionicama je da su
oni sve aspekte radionice, a ne samo zanimljivost, ocenili (statistiki) znaajno st
roije nego njihove kolske drugarice (tabela 1.12).
Ovakvi podaci zavreuju vie panje, posebno u nekim buduim istraivanjima i preocenama r
ada, dok e o moguim (pretpostavljanim)
razlozima ovog fenomena biti vie rei u zakljuku ovog teksta.
64

Tabela 1.12
aspekti radionice
ne zadovoljava % jedva zadovoljava %
m
f
m
f
osrednje %
m
f
vrlo dobro %
m
f
odlino %
m
f
zanimljivost radionice
4,5
0,6
3,8
0,5
11,4
6,1
28,2
19,1
52,1
73,8
korisnost radionice
3,4
0,2
3,9
1,1
9,8
2,2
16,9

9,4
66,1
87,2
tehnika izvedenost radionice
4,0
0,5
6,6
3,3
13,8
10,2
30,9
28,3
44,8
57,8
koliina novih informacija
4,0
1,2
8,8
3,3
16,5
11,5
24,0
23,7
46,6
60,3
ocena radionice u celini
1,0
0,2
2,4
0,6

9,3
3,6
31,1
19,5
56,3
76,2
No, da nastavimo sa ostalim statistiki znaajnim razlikama izmeu mladih iz 11 gradov
a u Srbiji. Pored pripremljenosti radioniara/ki,
i svi ostali aspekti radionica su u razliitim gradovima ocenjeni znaajno razliito.
Korisnost radionica je na celokupnom uzorku ocenjena kao izuzetna preko 85% ispi
tanika u svim gradovima pojedinano korisnost
ocenjuje vrlodobrim i odlinim ocenama. Meutim, mladi u Dimitrovgradu (62,4% najbol
jih ocena), Vrcu (70,1%) i Novom Sadu
(71,3%) su bili neto tedljiviji u davanju najveih ocena, za razliku od kolega koji i
ve u, na primer, Niu (86%), Novom Pazaru (85,5%)
ili Vranju (83,5%).
Po oceni mladih, tehnika izvedenost radionica je bila na najviem nivou u Vranju (6
8,6%), zatim u Uicu (66,7%) i Niu (64,2%).
Radioniari u ostalim gradovima u Srbiji su donekle podbacili u tehnikoj opremljeno
sti/izvedenosti radionica, dobivi znaajno manje
odlinih ocena ove ocene se kreu u rasponu od 32,2 do 55 procenta. Situacija ostaje
nepromenjena i kada se urauna vrlodobra ocena:
radionice u Vranju (96,9%), Uicu (89,5%) i Niu (86,7%) su najuspenije.
Radionice u Vranju su pobednici u procentu najboljih ocena i kada je koliina izneti
h novih informacija u pitanju (71,1%). Procentualno
najmanje ovakvih ocena je u Dimitrovgradu (45%), Vrcu (45,2%) i Novom Sadu (49,6%
), dok je u ostalim gradovima izmeu 50 i
60 procentnih poena. No, razlike izmeu gradova se smanjuju kada se urauna i sledea v
rlodobra kategorija, a za sve gradove
pojedinano iznosi preko 70 posto. Zanimljiv podatak je da je najvei procenat tzv.
osrednjih ocena u Uicu (17,.5%), zatim Vlasotincu
i Dimitrovgradu (po 18,1%), te Beogradu i Velikoj Plani (po 19,5%).
U gra konu 1.13 moete videti kako celokupan uzorak mladih ispitanika i ispitanica o
cenjuje radionicu u celini. Ali, znaajne razlike
postoje i u ocenama mladih iz razliitih gradova i po ovom aspektu. Opet, mladi iz
Vranja, Nia i Uica daju vie odlinih ocena nego
drugi (84,3, 74,4 i 75,4%), dok su oni u Dimitrovgradu najstroiji (49%). Ocene u
ostalim gradovima se kreu izmeu 60 i 70 procentnih
poena.
65

0,6%
1,5% 6,4%
odlino
vrlo dobro
OCENA RADIONICE U CELINI
25,2%
osrednje
jedva zadovoljava
66,4%
ne zadovoljava
Gra kon 1.13
Na kraju, to se tie razlika izmeu grupa po socio-demografskim karakteristikama, vano
je napomenuti da pohaanje odreene vrste
kole (srednje strune ili gimnazije) ne igra znaajnu ulogu, bar kada su ispitivane v
arijable u pitanju. Takoe, ni ispitivani uzrasti
srednjokolaca ne prave statistiki znaajnu razliku, sem kada je re o na radionicama d
obijenoj koliini novih informacija. Procenat
vrlodobrih i odlinih ocena se skoro potpuno linearno sniavao kako su se srednjokolc
i bliili maturi (tabela 1.14).
Procenat ocena 4 i 5 za aspekt radionice koliina novih informacija na radionici
razred
vrlodobra ocena %
odlina ocena %
prvi
62,0
83,4
drugi
50,0
76,1
trei
56,0
76,0
etvrti
47,0
75,0
Tabela 1.14
Obraenost tema na radionicama
Da bi se ispitala obraenost tema na radionicama, mladima su postavljena tri pitan

ja:
koje teme su, po njihovom miljenju, najbolje obraene;
koje teme bi mogle bolje da se obrade;
ta im se u radionicama najvie svidelo.
66

Iako smo u prethodnom pasusu videli da postoje znaajne statistike razlike izmeu mla
dih razliitog pola i iz razliitih gradova u
svim prouavanim aspektima radionica, ove razlike se ne prenose, bar ne u potpunos
ti i ne znaajno, na kvalitativne odgovore na gore
postavljena pitanja.
Ukratko:
Najbolje obraene teme su sve teme na radionici.
Najloije obraene teme su sve teme na radionici.
Ove dve naizgled paradoksalne i kontradiktorne reenice oslikavaju svu heterogenos
t problematike trgovine ljudima. Fenomen je
obuhvatan, sa izuzetnim brojem pojavnih oblika, naina regrutovanja i vrbovanja, v
idova eksploatacije i razliitih modusa prevencije
(primarna, sekundarna i tercijalna prevencija) i suzbijanja (razliiti akteri koji
uestvuju u suzbijanju). Kao takav, oigledno provocira
razliita interesovanja za razliite teme koje obuhvata. Ovakva interesovanja mogu b
iti odraz prethodnog znanja, moda crta linosti ili
nekih intelektualnih/socijalnih sklonosti.
Meutim, ono to moe da se izvue kao najmanji zajedniki sadralac u odgovorima mladih je
da su najbolje obraene teme one
koje dovode do novih saznanja, koje su kvalitetno i iscrpno objanjene i koje pobuu
ju interesovanje svojom interaktivnom formom
(plastinost video klipova, diskusija u kojoj se uvaava miljenje uesnika/ca i radionia
rske igre kao vid uenja putem aktivnog, linog
angaovanja).
Najslabije obraene teme su one koje nisu sadravale gore navedene aspekte, bilo da
to nije bilo predvieno u sadraju radionice (na
primer, nema video klipova koji prezentuju oblike trgovine ljudima kao to su trgo
vina mukarcima, bebama ili organima) ili da je bio
neki od formalnih razloga (nepostojanje dovoljno vremena za diskusiju i sl.).
Shodno svemu reenom, mladima su se najvie svideli primeri (posebno oni plastino pri
kazani kroz deo lma ili spota), diskusije kao
mogunost da svako iznese svoje miljenje, kviz kao radioniarska igra za sticanje zna
nja i radioniari/ke (...zato to sve objanjavaju,
predavai su bili stvarno uanimljivi..., dobro izgledaju, komunikativne su i rade svo
j posao...).
CROSSROADS DVOSTRUKI UGAO GLEDANJA
Svaka radionica je sadravala tri faze. Te faze se, uslovno, mogu nazvati:
pripremna faza
faza realizacije
faza evaluacije
Pripremna faza je opisana u uvodu ovog teksta i njoj je tokom trajanja ovog proj
ekta posveena znaajna koliina vremena i intelektualnog
napora. Na osnovu ranije empirije i dugogodinje prakse u preventivnom radu svih 1
1 organizacija, a posebno ASTRE, odreen je sadraj
radionice, sukcesivni sled tema koje je potrebno obraditi i naina na koje bi to t
rebalo uraditi. Takoe, predviena su i potrebna tehnika
sredstva za uspeno sprovoenje, snimljen je i podeljen materijal potreban za radion
ice. U te svrhe odran je i trening za radioniare.
Dakle, ova faza je imala svoju sadrinsku i svoju formalnu stranu. Kao to je paljivi
italac/itateljka imao prilike da vidi, obe ove strane
su se re ektovale na kvalitet radionica i to su primetili kako radioniari/ke, tako
i korisnici/e radionica. Na ovom mestu, ipak, valja
67

napomenuti da su radioniari/ke posvetili vie panje sadrinskoj strani ove faze, oigled
no je doivljavajui kao superiorniju i bitniju
od one tehnike. Ovakvo miljenje ima opravdanja, jer bez dobre sadrine ne vredi ni najb
olja organizacija na svetu, ni nepresuni
izvori najnovijih tehnikih i znaajnih materijalnih dobara. No, neposveivanje dovoljn
e panje formalnim aspektima neminovno dovodi
do mlake radionice, posebno kod adolescenata/kinja koji, u dananje vreme, rado kori
ste i visoko vrednuju tehnika dostignua.
U ovoj fazi je potrebno da organizacija sama obezbedi sva potrebna tehnika pomaga
la i da proveri njihovu ispravnost. Ovo jeste
znaajan problem, posebno imajui u vidu koliko nove tehnologije kotaju, ali to obezb
euje nesmetan rad i nezavisnost od tehnikih
karakteristika prostora gde se radionica sprovodi. Stoga bi o budetu za pomona teh
nika sredstva trebalo razmiljati jo u fazi pisanja
projekata i obezbeivanja sredstava.
No, ovom formalnom aspektu bi trebalo dodati i deo koji se tie, po reima jedne rad
ioniarke, preobimne papirologije i napornog
ugovaranja radionica. Pripremna faza je vremenski najzahtevnija od sve tri. Dobra
i dugotrajna priprema, koja ukljuuje i vebanje
odravanja radionica, i kontaktiranje potencijalnih uesnika, te dobijanje odobrenja
za odravanje, organizovanje sastanaka (u ovom
sluaju sa direktorima srednjih kola i razrednim stareinama) u cilju preciziranja bu
due saradnje, provera zikih karakteristika
prostorija i slino, osiguravaju nesmetano sprovoenje druge faze.
Sredinja faza je faza realizacije i ona, kao i prethodna, ima svoj sadrinski i svo
j formalni deo. Evaluacija uspenosti radionica se najvie i
bavila ovom fazom. to se tie sadrine, radioniari/ke, ali i mladi su visoko ocenili s
am kvalitet radionice. Radioniari/ke su skoro u svim
situacijama obradili sve teme koje radionica pokriva i u 90% sluajeva ocenili pol
aznike kao izuzetno aktivne ili aktivne uesnike. I jedna
i druga strana je diskusiju, razmenu miljenja istakla kao znaajnu za savlaivanje te
me (i sa sadrinskog i sa motivacionog aspekta).
Sve zamerke radioniara/ki su se ticale nezadovoljenih tehnikih uslova bilo da je u
pitanju nedovoljnost tehnike opreme, problem
obezbeivanja 90 minuta za trajanje radionice u optimalnom terminu (odravanje radio
nice nakon asova kada su deca umorna i
gladna, odravanje u skraenom terminu izmeu dve smene i slino) ili neadekvatnih prost
ornih uslova. Ako ponovo proitate pasus
koji se odnosi na pripremnu fazu radionice, pronaiete i reenja za mnoge od ovih pro
blema. Ovakve zamerke upuuju i mladi korisnici
radionica, ocenjujui tehniku izvedenost najslabije od svih istraivanih aspekata.
to se tie implementacije sadrine radionice, o relativnoj koliini nauenog se zakljuiva
putem uporeenja informisanosti mladih
pre i posle radionice. Ukratko, mladi pre radionice nisu uspevali da adekvatno d
e niu pojam, budui da je opiran i heterogen, a u
znaajnom procentu su gajili i razliite sterotipe i predrasude u vezi sa problemom
(na prethodnim stranama se moete informisati o
rezultatima). Nakon radionice, ispitanici/ce su dopunili svoje de nicije i znaajno
proirili spektar odgovora na pitanja o regrutovanju,
vidovima eksploatacije i modusima izlaska iz lanca, a smanjili predrasude i ster
eotipno miljenje.
Ipak, ono na ta bi radioniari/ke trebalo da obrate panju su odgovori koji se tii izl
aska iz lanca trgovine ljudima i vidova zatite od ovog
ozbiljnog drutvenog problema. Znaajan broj mladih nakon odrane radionice smatra da
je iz lanca trgovine ljudima gotovo nemogue
izai, istiui tu i drastine odgovore koji ukljuuju destrukciju ili autodestrukciju (izl
azi se ako se ubije trgovac, samoubistvom i
sl.). Takoe, znaajan broj mladih ima prilino maglovite predstave o vidovima sopstve
ne zatite u kojima se istiu pojmovi kao to su
nelakovernost i stalna obazrivost, umesto konkretnih akcija koje mladog oveka mog

u zatititi. Zakljuak koji se moe iz ovoga izvui

je da su u radionicama, do izvesne mere, teme kao to su pragmatizam i svrsishodni
mehanizmi prevladavanja teke ivotne situacije
(kakva je trgovina ljudima) prepokrivene ozbiljnou problema i dramatizacijom kao p
redstavljanjem realne ozbiljnosti. Drugim reima,
radionice su na zaista impozantan nain pokazale ozbiljnost problema, ali je, oigle
dno, ostalo malo vremena i prostora da se sa
mladima adekvatno prorade i teme izlaska iz lanca i zatite.
68

Mladi ljudi ovakav vid preventivno-edukativnog rada generalno procenjuju kao usp
ean i to u preko 90% sluajeva. Visoki postotci
vrlodobrih i odlinih ocena su zabeleeni u svim ispitivanim aspektima radionica. Dr
ugim reima, opti stav ispitanika je da su radionice
uspele, odnosno da su ispunile svoju svrhu i oekivanja. To se poklapa i sa zakljucim
a radioniara/ki.
Ovaj zakljuak jeste opti zakljuak tree faze sprovoenja radionica evaluacije. Veina u
ika/ca je uivala u radionicama i veina se
usmeno izjasnila da su radionice korisne. Stoga, emu onda iscrpna procena uspenost
i? Ovakva procena uspenosti je, upravo, zalog
za budunost radioniarskog rada. U ovom izvetaju radioniari/ke mogu proitati gde su ko
nkretno greili, a ta su im bile prednosti i
dobri potezi.
Primer koji smo, sa razlogom, ostavili za kraj (a koji smo ostali duni da prokome
ntariemo) tie se injenica da se ocene radionica
znaajno razlikuju, i to po svim ispitivanim aspektima, kod devojaka i kod mladia,
kao i kod mladih iz jedanaest srpskih gradova.
Ove podatke radioniari nisu mogli da znaju, eventualno, tek samo da naslute iz ne
formalnih meusobnih razgovora. Oni upuuju na
zakljuke da je potrebno:
pronai naine za dodatno motivisanje mladia da uestvuju u radionicama;
sadrinski obraditi teme tako da zadovoljavaju potrebe oba pola;
jasnije predstaviti temu na naine koji pokazuju da se problem tie celokupnog drutva
;
pomno prouiti specifinosti lokalne sredine (kakva je informisanost, koliko su info
rmacije dostupne razliitim grupama ljudi
u lokalnoj sredini, koliko ima razliitih profila strunjaka/kinja koji se problemom
bave u lokalu i slino) i specifinosti
mlade populacije te sredine;
ako ste radioniarka ili radioniar, zaviriti u sebe i obaviti jednu unutranju evaluaci
ju sopstvenog rada iskreno i realno
sagledati svoje mogunosti, sopstveno znanje i kapacitete za ovakav rad;
na osnovu unutranje procene sopstvenog rada i efekata rada koji su vidljivi u rez
ultatima dejih odgovora i procena u
ovoj analizi, unaprediti svoje znanje i poveati kapacitete za njegovo prenoenje, u
savriti svoje radioniarske sposobnosti i
dodatno se motivisati za rad/
Dakle, radionice su bile generalno uspene, ali postoji znaajno polje za njihovo us
avravanje po svim ispitivanim aspektima. Poboljanje
tehnike izvedenosti i baratanja radioniarskim vremenom je apsolutno nuno, ali je potr
ebno i uvesti, na prvom mestu, nove, aktuelne
informacije (i to kroz primere i multimedijalne prezentacije, praene diskusijom)
u sve teme i podteme, vodei rauna o potrebama
deaka i devojica i njihovoj motivaciji. Sastanci ASTRA mree (gde e se razmenjivati r
adioniarska iskustva), novi treninzi radioniara/
ki i uvaavanje pripremne faze radionica su, takoe, neophodni. Standardizovane eval
uacije, periodino sprovedene, su veoma korisne
smernice i kao takve ih ne bi trebalo zaobii, vodei rauna da se korisnici/ce radion
ica to manje opterete. Optereenje radioniara/ki
procenama uspenosti sopstvenog rada smatramo integralnim delom posla kojim su iza
brali da se profesionalno bave.
Za kraj, prilog koji sledi odlomci komentara radioniara/ki i mladih uesnika/ca rad
ionica, a koji je neraskidivi deo zakljuka, predstavlja
svojevrstan oma itavom ovom projektu.
69

peti deo
prilozi

Prilog br. 1
Odlomci komentara radioniara/ki i mladih uesnika/ca radionica
Predlozi mladih uesnika/ca kako poboljati radionicu
Vie informacija o tome koliko je kod nas ljudi zlostavljano.
Vie vremena dati za rad.
Jo filmova!!!
Vie primera!
Podeliti letke.
Bolja organizacija pri podeli grupa.
Unajmiti tehniara.
Vie razgovarati.
Vie tehnikih uslova.
Da pogledamo snimke i ispovesti rtava.
Deljenje sokia u pauzi.
Dinaminije radionice.
ee, to ee...
Sve u svemu je odlino, nema potrebe da poboljavamo
Komentari, predlozi, sugestije, kritike mladih uesnika/ca radionica
Sve je super.
Treba malo opirnije.
Doite nam ee, jer emo zahvaljujui vama saznati kako da se zatitimo.
Interesantno, pouno, zabavno.
Odlino! Puno korisnih informacija, nisam znala da je to tako razvijeno u naoj zeml
ji. Svaka ast!
Super radioniarke.
Da je vie ovakvih radionica, moda bi nae drutvo bilo bolje.
Ovo je trebalo mnogo ranije, ali nema veze!
Odtampati letke koji e biti dostupni svima.
Raditi ankete to je mogue ee i sa irim spektrom populacije, to razliitijih godita.
Kontaktirati kancelariju premijera.
Ostao sam bez rei!
Zakljuci radioniara/ki o uspenosti sprovoenja radionica upeatljivi primeri iz prakse
Radionicu je medijski propratila TV DEVIC iz Smederevske Palanke koja u okviru d
nevnika u 20h svakodnevno emituje priloge
iz Velike Plane. Osim radioniarki, snimljeni su i neki uenici/e radionice koji su
dali svoje komentare o odranoj radionici.
Meutim, psiholog kole, S.. (1975) koja je i sama nekada prisustvovala naim edukacija
ma, a i ASTRINOM seminaru koji je
organizovan u Beogradu od 5-7.12-2005. godine, na sva pitanja novinara koji je el
eo da uje i njene komentare, rekla je da je
sve ovo to mi radimo besmisleno i da njoj ne pada na pamet da da bilo kakvu izjav
u. (radionica u Velikoj Plani)
Radionica je veoma, veoma uspeno sprovedena! Profesori su bili veoma zainteresova
ni, tako da smo i njima malu radionicu
sproveli u zbornici. Sada ozbiljno, veoma uspena radionica uzimajui SVE u obzir. (
radionica u Vranju)
72

 Iako smo radili u sali za fiziko, mladi su pokazali punu panju i vrlo su zainteres
ovano uestvovali u zadacima, najzanimljiviji
su im bili video klipovi i vrlo aktivna diskusija nakon toga. Takoe su rekli da i
m se nain ovakvog rada mnogo svia i da su
sada neka svoja saznanja upotpunili. Rekli su da bi trebalo ovakve teme priati ka
da se ide na ekskurzije van nae zemlje.
(radionica u Uicu)
Tehniki uslovi dobri, sadraj je obraen, uenici su bili delimino aktivni, radioniarke
u delimino zadovoljne realizacijom
radionice. (radionica u Vrcu)
Radionica je uspeno odrana zbog interesovanja uenika bez obzira na njihov preveliki
broj (radionica u Vlasotincu)
Uspeno, ali naporno! (radionica u Dimitrovgradu)
Radionica je bila uspena, ali nedostaje video bim da bi deca mogla da normalno gl
edaju inserte, a ne svi okupljeni oko malog
laptopa (radionica u Zrenjaninu)
Radionica je bila veoma uspena, iako nije bio veliki broj uesnica, jer je zaista t
eko pokupiti devojke da prisustvuju radionicama
od 20h, kada im ve zavrava dan i kada su poprilino umorne ili optereene obavezama za
sledei dan. (radionica u Novom
Sadu)
Bilo je dosta tanih odgovora, znali su skoro sve naine vrbovanja, delimino ta je trg
ovina, da ima trgovine kod nas, bekstvo
i racija za izlazak iz lanca trgovine, da paze kad se javljaju na oglase i ponud
e za posao. (radionica u Niu)
Problem nezainteresovanosti odreenih grupa za informisanje o ovom problemu. Lako
je raditi sa onima koji ele da saznaju
neto o tome, i za njih radionica zaista ima smisla.....ali problem postoji kod on
ih koji nee ni da uju o emu se radi, jer su
ubeeni da to nema ama ba nikakve veze sa njima... (radionica u Beogradu)
Ne mogu da zamislim savrenije znanje srednjokolaca o tome ta je trgovina i o proble
mima koji je prate, kad bi nam svi
srednjokolci bili ovakvi... Radionica je bila ekstremno uspena. (radionica u Beogr
adu)
Svi uslovi na radionici su bili zadovoljavajui, pa radionicu smatramo veoma uspeno
m. Uesnici su bili zadovoljni, svia im
se ovakav nain rada (radionica organizovana kao kviz, rad u grupama). (radionica
u Beogradu)
73

Prilog 2
UPITNIK TRGOVINA LJUDIMA, TA JE TO?
Kako da popunim upitnik:
I ovo bi trebalo da zaokruim/popunim:
ako zaokruim tano slaem se sa tvrdnjom
pol:
ako zaokruim netano ne slaem se sa tvrdnjom
razred: I
II
III
IV
ako zaokruim ? nisam siguran/sigurna
godine: 14
15
16
17
kola: struna / gimnazija
grad:
muki
enski
18
19
Trgovina ljudima postoji u naoj zemlji.
tano
netano
?
U nekim razvijenim i bogatim zemljama nema trgovine ljudima.
tano
netano
?
Trgovina ljudima je kanjiva naim zakonom.

tano
netano
?
rtve trgovine ljudima su samo mlade ene i deca.
tano
netano
?
rtva trgovine ljudima je po pravilu naivna i lakoverna.
tano
netano
?
rtva je sama kriva za situaciju u kojoj se nala.
tano
netano
?
Trgovci ljudima su uvek mukarci koji su u organizovanim kriminalnim grupama (u ma
fiji).
tano
netano
?
Otmica je najei nain koji koriste trgovci ljudima da bi doli do rtava.
tano
netano
?
Prisilan rad i prinuda na prosjaenje nisu oblici trgovine ljudima.
tano
netano
?
rtva trgovine ljudima ima veoma teke fizike posledice, dok su psihike ipak neto lake.
tano
netano

?
Bekstvo je najei nain izlaska iz lanca trgovine ljudima.
tano
netano
?
Jednom kad izau iz lanca trgovine ljudima, rtve se lako vraaju normalnom ivotu.
tano
netano
?
Meni i mojim blinjima se to ne moe desiti, jer nas nije lako prevariti.
tano
netano
?
rtve trgovine ljudima u Srbiji su uglavnom stranog porekla koje samo prolaze
kroz nau zemlju, dok su domae rtve veoma retke.
tano
netano
?
74

I na kraju,
Trgovina ljudima je...
HVALA NA SARADNJI!!!
75

Prilog br.3
TRGOVINA LJUDIMA, TA JE TO?
IZNESI SVOJE ZNANJE I OCENI RADIONICU
pol:
muki
enski
razred:
I
II
III
IV
godine:
14
15
16
17
kola: struna / gimnazija
grad:
18
19
Trgovina ljudima je...
Ko moe da postane rtva trgovine ljudima (zaokrui)?
Navedi najee naine vrbovanja rtava:
Navedi vidove eksploatacije (iskoritavanja) rtava:
76
deca
ene
mukarci
svi

Iz lanca trgovine ljudima se izlazi...

Kako mogu da se zatitim?
Oceni radionicu i radioniare
Dajem ocenu*
Radioniari su bili pripremljeni
1
2
3
4
5
Radionica je zanimljiva
1
2
3
4
5
Radionica je korisna za mene
1
2
3
4
5
Radionica je tehniki dobro izvedena
1
2
3
4
5
Koliina novih informacija
1

2
3
4
5
Radionica u celini zasluuje ocenu
1
2
3
4
5
Ocenjivanje* je kao u koli: 1 ne zadovoljava; 2 jedva zadovoljava; 3 osrednje; 4
vrlo dobro; 5 odlino
Teme
zato
zato
zato
zato
zato
77

koje su bile najbolje obraene na radionici:

to
to
to
to
to

Teme koje bi mogle bolje da se obrade:

zato to
zato to
zato to
zato to
zato to
Najvie mi se svidelo na radionici:
zato to
zato to
zato to
zato to
zato to
Moj predlog kako poboljati radionicu
Moj komentar, predlog, sugestija, kritika...
ZAHVALJUJEMO SE NA UESTVOVANJU!!!
78

Prilog br. 4
EVALUACIONI LIST ZA RADIONIARKE I RADIONIARE
Molimo Vas da nakon svake radionice popunite evaluacioni list. Analiza informaci
ja koje e se ovim putem prikupiti e biti od
izuzetne koristi za unapreenje kvaliteta radioniarskog rada svake od naih organizac
ija, ali i za postizanje optimalnih standarda
u zajednikom delovanju na polju primarne prevencije trgovine ljudima.
Organizacija:
Radioniarke/radioniari:
Datum odravanja:
Trajanje radionice:
Broj uesnika/ca:
Uzrast uesnika/ca:
Vrsta kole:
br.
teme
obraene/neobraene teme
1
De nicija trgovine ljudima
da
ne
delimino
2
rtve trgovine ljudima
da
ne
delimino
3
Trgovci ljudima, vrbovanje i naini
vrbovanja
da
ne
delimino
4
Eksploatacija i vidovi eksploatacije
da
ne

delimino
5
Psihike i

zike posledice

da
ne
delimino
6
Izlazak iz lanca trgovine ljudima
da
ne
delimino
napomena*
79

br.
teme
napomena*
obraene/neobraene teme
7
Reintegracija
da
ne
delimino
8
Kako se zatititi
da
ne
delimino
9
Situacija u Srbiji
da
ne
delimino
Napomena*
ako ste zaokruili DA
ako ste zaokruili NE
ako ste zaokruili DELIMINO
navedite podteme koje ste obradili
navedite razloge zato je tema ostala neobraena
navedite podteme koje ste obradili i one koje niste, kao i razloge zato su podtem
e
ostale neobraene
U radu su se koristila pomona tehnika sredstva (nabrojati):
Uslovi odravanja radionice su bili:
nezadovoljavajui
zadovoljavajui
izuzetno dobri
Molimo da objasnite odgovor:

Aktivnost uesnika radionice:

80
nisu bili aktivni
delimino aktivni
aktivni
izuzetno aktivni

Molimo da objasnite odgovor:

Problemi u realizaciji radionice:
Zakljuak o uspenosti sprovoenja radionice
(uzimajui u obzir tehnike uslove, obraeni sadraj, aktivnost uesnika, sopstveni angaman
)
Prostor za komentare, sugestije, predloge...
TIM EVALUATORA SE ZAHVALJUJE NA SARADNJI!
81

Trgovina ljudima prirunik za vrnjaku edukaciju

sa analizom dobrih praksi preventivno edukativnih radionica
Autor/ke:
Marija Anelkovi
Marijana Gligori
Sandra Hornoff
Neda Ili
Asha Jayaraman
Filip Milenovi
Ivana Radovi
Tamara Vukasovi
Tira: 500 primeraka
Dizajn: Darko Kolesar
tampa: tamparija TULI
Napomena: Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno reprodukovanje bilo koje vrste, deli
mino ili u celini, elektronski ili mehaniki,
ukljuujui fotokopiranje, snimanje ili bilo koji drugi sistem beleenja, bez prethodn
e pismene saglasnosti izdavaa.
Ovaj prirunik je deo projekta koji je finansijski podrala Evropska unija. Sadraj pu
blikacije je iskljuiva odgovornost ASTRE i ni
u kom sluaju ne predstavlja stanovita Evropske unije.
Izdava:
ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima
Beograd, Republika Srbija
astranet@sezampro.rs
www.astra.org.rs
ASTRA 2008
CIP - ,
Lektura i korektura:
Ivana Radovi i Marijana Gligori
Nasl. str. pritampanog prevoda: Human Trafficking. - Uporedo srp. tekst i engl. p
revod.
- Tira 500, Napomene uz tekst.
Prevod:
Ivana Radovi i Marijana Gligori
ISBN 978-86-84889-04-3
1. , []
) - - -
COBISS.SR-ID 152208396
37.035.4:343.431(497.11)(035)
TRGOVINA ljudima : prirunik za vrnjaku edukaciju : sa analizom dobrih praksi
i preventivno-edukativnih radionica / [Marija Anelkovi . . . [et al.] ; prevod Iva
na
Radovi i Marijana Gligori]. - Beograd : Astra - Akcija protiv trgovine ljudima, 20
08
(Beograd : Tuli). - 81, 81 str. : ilustr. ; 20 cm