SUZBIJANJE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA

Doc. dr Neboja Teofilovi Kriminalistiko-policijska

akademija, Beograd Mr Tatjana Teofilovi, vii analitiar
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije
Saetak: Poslednjih godina dolo je do poveanja broja problema vezanih za
unutranju i meunarodnu bezbednost. Povean broj "starih" i pojava novih
bezbednosnih problema, pre svega, u zemljama koje se nalaze u tranzicionom ili
posttranzicionom procesu u velikoj meri je posledica strukturne krize u savremen
om
drutvu (svetu), kao i novih medunarodnih okolnosti i odnosa u kojima dolazi do
drastinog porasta organizovanog kriminaliteta. Novi oblici ugroavanja bezbednosti
predstavljaju pretnju globalnoj bezbednosti tako to svojim postojanjem i negativn
im
delovanjem ugroavaju bezbednost drutva u celini, a takoe omoguavaju drugim
ugroavajuim oblicima da nastanu, traju i da se u budunosti razvijaju jo opasniji obl
ici
ugroavanja bezbednosti kako na nacionalnom, tako i na meunarodnom nivou.
Kljune rei: bezbednost, organizovani kriminalitet, suzbijanje krivina dela, trgovin
a
ljudima.
I UVODNE NAPOMENE
U savremenim meunarodnim odnosima dominantnu pretnju bezbednosti
predstavljaju organizovani kriminalitet, terorizam, sistemska korupcija, ali i e
tniki,
unutranji konflikti. Sa aspekta bezbednosti i drutvene opasnosti na nacionalnom i
meunarodnom planu posebno je znaajan organizovani kriminal. Zahvajujui mnogim
promenama u ekonomskim i politikim sferama na unutranjem i meunarodnom planu,
organizovani kriminalitet se sve vie internacionalizuje i poprima oblike transnac
ionalnog
organizovanog kriminaliteta. Transnacionalni organizovani kriminalitet nastoji d
a
iskoristi povoljne uslove ne samo za svoj opstanak, ve i za proirenje svoje krimin
alne
delatnosti, i to ne samo prostorno ve svojim infiltriranjem u nove drutvene sfere.
Ostvarivanjem odreenih pozicija i jaanjem uticaja u ekonomskim i politikim
strukturama, organizovani kriminalitet postaje znaajna pretnja bezbednosti kako u
nacionalnim, tako i u meunarodnim razmerama, i na taj nain ugroava ekonomske,
politike, pravne, kulturne, moralne i sve druge znaajne vrednosti jednog drutva. 1
Ovaj
vid kriminaliteta se ispoljava u oblasti privredne i vanprivredne delatnosti, u
domenu
opteg kriminalitcta, kao i u svim drugim oblastima drutvenog ivota u kojima se
kriminalnom delatnou moe ostvariti znatna finansije ska dobit to je i osnovni cilj
kriminalnog udruivanja.
Organizovani kriminalitet postoji i u zemljama u tranziciji kao i u onima koje s
u u
posttranzicionom periodu. U zemljama u tranziciji organizovani kriminalitet delu
je kao
transnacionalni doivljavao je izvesne transformacije koje su bile adekvatne drutve
nim
1
Bezbednost, u najirem politiko-pravnom smislu, obuhvata mere i aktivnosti uvanja i
zatite od
ugroavanja nezavisnosti i integriteta jcdne zemlje (drave, nacije) i unutranjeg ust
avnog i pravnog
poretka. U prvom sluaju se govori o spoljnoj, a u drugom o unutranjoj bezbednosti:
"Politika
enciklopedija", Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 79.

promenama zemlje koja je prolazila proces tranzicije. Zahvaljujui kriminalnoj del

atnosti
organizovani kriminalitet je dobijao nove forme, zauzimao jake pozicije i sticao
veliku
finansijsku mo i visok drutveni status. Nastojei da zadri zauzete pozicije organizov
ani
kriminalitet je nastavio da deluje i u zemljama koje su prole proces tranzicije,
prilagoavajui svoju delatnost novonastalim drutvenim odnosima.
II ORGANIZOVANI KRIMINALITET-PRETNJA BEZBEDNOSTI U ZEMLJAMA U
TRANZICIJI
Dominantna pretnja bezbednosti u savremenim meunarodnim odnosima je kriza
takozvane "nekonvencionalne", odnosno meke bezbednosti, a njeni najkarakteristini
ji
primeri su organizovani kriminal, terorizam, sistemska korupcija, ali i etniki, u
nutranji
konflikti.
Kriminal, kao negativna i specifina drutvena pojava, prcdstavlja unutranji neoruani
oblik ugroavanja bezbednosti. Meutim, organizovani kriminal kao jedan od njegovih
najopasnijih vidova sve vie dobija meunarodni karaktcr i, kao takav, utie na stabil
nost i
bezbednost drave spolja. Organizovani kriminalitet. koji moe imati razliite oblike
ispoljavanja, kako na unutranjem, tako i na meunarodnom planu, direktno ili indire
ktno
ugroava vrednosti drutva, drave i samog pojedinca. Kao takav, organizovani
kriminalitet (pre svega transnacionalni) predstavlja savremeni bezbednosni izazo
v, rizik i
pretnju i zato je identifikovan u strategijama nacionalne bezbednosti mnogih zem
alja. 2 Za
mnoge autore, organzovani krirainalitet predstavlja ozbiljnu opasnost i pretnju
za
funkcionisanje pravne drave i za razvoj demokratije u meunarodnim razmerama 3,
odnosno predstavlja pretnju meunarodnom miru i stabilnosti.4
Organizovani kriminalitet nije nova pojava koja je nepoznata subjektima bezbedno
sti,
ali novi savremeni oblici organizovanog kriminaliteta su mnogo sloemji i obuhvata
ju
ire geografske okvire. Za razliku od starih oblika iji je reprezent mafija, ovi no
vi,
dananji, vidovi su mnogobrojniji:
2
organizovani
organizovani
organizovani
organizovani
organizovani
organizovani
organizovani
organizovani
organizovani
organizovani
organizovana
organizovana
organizovani
organizovani

ekonomski kriminalitet tipa kriminalitet "belog okovratnika";

ekonomski korporacijski (organizacijski) kriminalitet;
kriminalitet zloupotrebe vlasti;
vojni kriminalitet;
narko-kriminalitet;
kriminalitet u vezi oruja i municije;
kriminalitet u vezi nakita i skupocenosti;
kriminalitet u vezi kulturno-istorijskih dobara;
kriminalitet sa radioaktivnim materijalima;
kriminalitet u vezi falsifikovanja novca i hartija od vrednosti;
nedozvoljena trgovina automobilima ("auto mafija");
prostitucija i trgovina belim robljem;
kriminalitet u vezi iznuda (rcket);
kriminalitet u vezi trgovine ljudima;

Kova M, Strategijska i doktrinama dokumenta nacionalne bezbednosti - teorijske os

nove. Svet knjige,
Beograd, 2003; str.131.
3

Angeleski M, Vo borbata protiv organiziraniot Kriminalitet e potreben poorganizi

ran naunostruen pristap. Godinik na fakultetot na bezbednost, Skopje 2002; str. 95.
4
Zalisko N, Russian organized crime: The foundation for trafficking, Police, Bobi
t Publishing Company,
Redondo Beach 2000. p.19.

- organizovani kriminalitet u vezi igara na sreu, itd.5

Mnogi od ovih oblika organizovanog kriminaliteta su esto povezani, odnosno, u
meusobnoj su direktnoj ili indirektnoj uzrono-posledinoj vezi. Na primer: prilikom
krijumarenja ukradenih automobila u njima se, takoe, krijumari i oruje, droga,
nuklearne materije, koje se prodaju na istom ili na drugom tritu. Ilegalno steenim
profitom se najee finansiraju teroristike organizacije i trgovina "belim robljem", a
umeani su i predstavnici stranih vojski ili raznih humanitarnih organizacija.6 est
o se,
meutim, deava da obavetajne slube stranih zemalja koriste meunarodne kriminalne
organizacije (koje potiu iz njihovih zemalja ali funkcioniu na prostoru drugih) za
svoje
obavetajne poslove ili za izvrenje "prljavih poslova".7
Organizovani kriminalitet u ovim sluajevima je povezan i sa ekolokim i politikim
kriminalitetom. Njegov krajnji cilj jeste sticanje profita kroz postojanje i del
ovanje
organizovanih kriminalnih grupa. Iz ovoga proistie da je organizovani kriminal
neideolokog karaktera i iskljuuje delovanje bilo kakvog politikog ili nacionalistiko
g,
ideolokog delovanja8, a, takoe, iskljuuje mogunost poistoveivanja sa nekim oblicima
politikog kriminala9, poput terorizma.10
Meutim, na drugoj strani, organizovani kriminalitet ipak pokuava da sc infiltrira
u
politiki sistem zemlje, a to je mogue postii na vie naina:
- finansiranjem politike i predizborne kampanje svojih kandidata i korupcijom
glasakog tela na izborima ili
- isto to samo sa kandidatima koji nisu iz kriminalnog okruenja, ali uz pomo
korupcije ili zastraivanjem aktivnih politikih faktora.
Zapravo kriminalne grupe tee da svoju ekonomsku mo transformiu u politiku sa
ciljem da svoj politiki poloaj iskoriste za uveanje svoje ekonomske moi. U tom
sluaju, nosioci organizovanog kriminala bi se, adekvatnim politikim odlukama, zatit
ili
prilikom vrenja svojih kriminalnih delatnosti. Najopasniji oblik infiltriranja
organizovanog kriminaliteta u politike strukture je onaj u kome dolazi do krimina
lizacije
pojedinih lanova, a neretko i veine lanova vlade jedne zemlje. Tako donete politike
5
Angeleski M, Vo borbata protiv organiziraniot Kriminalitet s potreben poorganizi
ran naunostruen pristap. Godinik na fakultetot na bezbednost, Skopje 2002; str. 101
.
6
Amaudovski, Meguslovsnost i meguzavisnost na teririzmot i organiziraniot krimina
litet, Godinik na
Fakultetot na bezbednost, Skopje, 2002; str. 92.
7
Raspon tih aktivnosti je razliit, kree se od prikupljanja obavetajnih podataka do i
legalnih i
legalnih ulazaka ili izlazaka iz zemlje pripadnika obavetajnih slubi, obezbeenja fa
lsifikovanih
dokumenata, korienja veza i obavetajnih pozicija iz struktura dravne administracije,
koje su lanovi ili
su u vezi sa kriminalnom organizacijom, do nabavke i dostavljanja oruja i sprovoen
ja subverzivnih
aktivnosti poput atentata, sabotaa, diverzija.
8
kuli M, Organizovani kriminalitet, Dosije, Beograd 2003; str.39-58.
9
Staji Lj, Mijalkovi S, Zbornik radova, Fakultct civilne odbrane, Bcograd 2004; str
. 47-63.
10

U domenu politikog kriminaliteta, organizovani kriminalitet se ispoljava u vidu o

rganizovanog
meunarodnog terorizma. Specifinost ovog tipa terorizma je da teroristika organizaci
ja uiva finansijsku,
materijalnu i svaku drugu pomo jedne drave i njenih organa radi izvranja teroristiki
h akata na teritoriji
jedne ili vie drava, ime se ispoljava element inostranosti. Terorizam se relativno e
sto defnie kao vid
organizovanog kriminaliteta, s obzirom da savremeni terorizam predstavlja delova
nje dobro organizovanih
teroristikih organizacija. Veina klasinih definicija organizovanog kriminaliteta sm
atra da je za
organizovane kriminalne grupe karakteristino da su one izriito neideolokog karakter
a, odnosno da je
njihov jedini motiv delovanja sticanje profita, a ne ostvarivanje ideolokih, naci
onalnih ili drugih ciljeva, za
ije se ostvarenje zalau teroristi, odnosno teroristike organizacije. Aleksi , kuli M,
riminalistika,
Dosije, Beograd 2002; str. 380-385.

odluke od strane dravnog vrha, iji je cilj omoguavanje delatnosti organizovanih

kriminalnih grupa su, u stvari, "kvazilegalne" i imune su na sankcije unutranjeg
prava i
ovde se, zapravo, radi o "dravnom organizovanom kriminalu". Posebna opasnost je a
ko
se ovakve organizovane kriminalne grupe infiltriraju u strukture meunarodnih
organizacija.
Organizovani kriminal se esto infiltrira u nevladine organizacije. Ove organizaci
je na
razne naine utiu na politike odluke zemlje u kojoj deluju i to kroz navodnu borbu z
a
zatitu prava odreenih interesnih grupa. Za svoje zalaganje i svoj rad one dobijaju
i
izvesne svote novca od svojih vlada, kao i od zemlje (zemalja) domaina. Naravno,
pri
tome su mogue i razne zloupotrebe finansijskih sredstava nevladinih organizacija
vezanih za ilegalne, ali i legalne poslove organizovanog kriminaliteta.
U dananje vreme dolo je i do pojave novih, ali i oivljavanja nekih starih oblika
organizovanog kriminaliteta. Meu novije oblike kriminaliteta, spada i krijumarenje
crvene ive, nukleamog materijala ili nuklearnog otpada, ili genetski materijal.
Tenja organizovanog kriminaliteta za to veim profitom dovela je do nekih
iskorenjenih i prevazienih oblika ugroavanja bezbednosti. Tako je, na primer,
krijumarenje oruja i narkotika sada previe opasan posao, krijumarenje automobila
manje unosan, a vie rizian posao. Zato je danas trgovina ljudskim biima dosta unosa
n
posao, a opet manje rizian od prethodno navedenih vidova organizovanog kriminalit
eta.
Dananje moderao roblje se moe eksploatisati na vie naina:
- radno, obavljanjem fizikih poslova uz nikakvu ili bar minimalnu naknadu;
- seksualno: organizovanjem prostitucije, porno industrije i seks turizma;
- trgovinom ljudskim organima i tkivima - jer je to izuzetno traena i skupa "roba
";
- zloupotrebom dece: brani parovi bez dece mnogo plaaju za ilegalno
usvajanje, seksualna eksploatacija dece (pedofilija) je unosniji posao od klasine
prostitucije, takoe, i deja pornografija donosi vei profit od klasine pomografije, a
prosjaenjem deca ostvaruju velike prihode;
- u krajnjem sluaju, moderno roblje se moe uvek prodati treim licima radi dalje
eksploatacije.
Kod ovakvih pojavnih oblika organizovanog kriminaliteta posebno je zabrinjavajue
to to esto dolazi do kombinovanja vie oblika eksploatacije rtve. Tako se, na primer,
ilegalno usvojeno dete koristi i za deju pomografiju, eksploatie kroz pedofiliju i
koristi
za prosjaenje. rtve ovakvih vidova kriminaliteta se najee tretiraju kao izvrioci
kriminalnih radnji, to je svakako jo jedan bezbednosni problem. U sluaju da je stra
noj
dravljanki na teritoriji tree zemlje oduzet paso i da je ona primorana da se bavi
prostitucijom, kada od strane dravnih organa doe do otkrivanja njenog boravka i nj
enih
aktivnosti, njoj se ne prua nikakva pomo, ve je tretirana kao prestupnik zbog ilega
lnog
boravka u zemlji i bavljenja prostitucijom. Jedan od veih bezbednosnih problema j
e taj
to kriminalne organizacije, preko kanala za ilegalni ulazak u zemlju, omoguuju
masovne ilegalne imigracije, a ovo je posebno znaajno ako se ima u vidu i injenica
da
imigranti sa sobom nose i svoj kriminalitet.
Svako lice, bez obzira na pol, nacionalnu ili versku pripadnost, moe biti rtva
trgovine ljudima, ali najee su ugroene ene i deca. Najee rtve su devojke i ene
izmeu 25 i 34 godine koje potiu iz siromanih regiona i drava, neretko iz razorenih
porodica i brakova, ali se esto moe nai i veliki broj osoba od 12 do 18 godina.

Trgovina enama, iako je u poslednje vreme dola do izraaja, nije pojava novijeg
datuma. Njeni zaeci datiraju jo iz vremena Rimske imperije, a takoe je bila prisutn
a i u
srednjem veku nakon kolonizacije. Prostitucija se razvijala paralelno sa razvoje
m

drutva, tako da su ve krajem XIX veka postojali organizovani oblici delovanja u

trgovini enama. Ova trgovina je vremenom dobijala nove forme tako da danas
predstavlja jednu od znaajnih delatnosti transnacionalnog organizovanog kriminala
. U
zemljama Centralne i Istone Evrope (ukljuujui i nau zemlju) tokom poslednje
decenije XX veka uoeno je veliko poveanje ovog tekog oblika kriminaliteta. Srbija s
e
tu, uglavnom, javlja kao zemlja tranzita, zemlja porekla rtava, ali i zemlja njih
ove
privremene destinacije. Kada je u pitanju trgovina enama radi seksualne eksploata
cije,
posebna panja se posveuje samom nainu namamljivanja rtava, njihovom transportu,
odnosno transportu u zemlje destinacije, kao i razliitim oblicima viktimizacije k
ojoj su
izloene. Najei nain namamljivanja je ponuda ilegalnog posla u inostranstvu (rtve
oekuju da rade kao konobarice, frizerke, igraice, manekenke), kidnapovanje, razni
turistiki aranmani, prodaja koju obavlja porodica ili regrutovanje za rad u domaoj
prostituciji. Kao namamljivai najee se javljaju poznanici ili agencije za traenje
poslova u inostranstvu, dok se ree javljaju prijatelji, mladii, suprunici ili rodit
elji.
Kada stignu na mesto odredita, rtvama se oduzima paso i postaju predmet seksualnog
zlostavljanja samih posrednika, zatim sledi maltretiranje dok ne prihvate prosti
tuciju kao
zanat. Radi lake kontrole, prostitucija je esto praena upotrebom droge i praksom da
se
takve ene zaduuju, a kako ne mogu da vrate novac, one sve vie postaju zavisne od
poverilaca i jedini nain im je bavljenje prostitucijom koja trgovcima enama donosi
veliki profit. Mogui su, meutim, i drugi naini koji dovode do trgovine enama,
odnosno njihovog ukljuivanja u prostituciju. To su obezbeivanje dozvola za boravak
,
omoguavanje ivotnih i radnih uslova i pruanje raznih vidova pomoi enama koje su
privedene tokom racije i kojima prcti deportovanje.
Trgovina enama radi seksualne eksploatacije predstavlja ozbiljan socijalni proble
m, a
karakteriu je velika rasprostranjenost, izuzetna pokretljivost i velika drutvena o
pasnost.
Trgovina decom najee se odnosi na deju prostituciju i pornografiju, ali su esti i
oblici trgovine decom radi njihovog bavljenja prosjaenjem, primoravanja da obavlj
aju
odreene poslove ili vre odreena krivina dela, najee ona kojima se pribavlja
protivpravna imovinska korist. Kriminalne organizacije bave se i ilegalnom proda
jom
beba branim parovima bez dece i tu se, uglavnom, javljaju dva naina izvrenja:
- kada su sami roditelji saglasni da prodaju svoju bebu uz odgovarajuu novanu
naknadu,
- drugi, tei oblik je kada sc bebe kradu, proglaavaju za umrle, a potom prodaju
zainteresovanim licima.
Prisutna je i pojava da ene koje su pred poroajem odlaze u inostranstvo da bi se
tamo porodile i prodale novoroene. Ova kriminalna delatnost se odvija posredstvom
kriminalne organizacije uz saglasnost oba roditelja, ili samo majke, uz odgovara
juu
zaradu. Kao jedan od razloga za poveanje trgovine dccom sa ciljem njihove seksual
ne
eksploatacije navodi se tzv. seksi turizam, a oteavajua okolnost je to ovaj vid
eksploatacije dece esto prati i uivanje droge, kao jedan od naina da se lake podnese
i
prebrodi poetna faza ove kriminalne delatnosti. Seksualna ekspoatacija ostavlja v
elike
traume na dete, izraene psihike probleme i fizike posledice.
U novije vreme sve vie je prisutna ilegalna trgovina ljudskim organima radi

njihove transplantacije, u kojoj se ostvaruje velika finansijska dobit. Ilegalna

prodaja
ljudskih organa sve vie poprima razmere organizovanog kriminaliteta i to, pre sve
ga,
transnacionalnog. Ljudski organi se organizovanim kanalima transportuju do odred
inog
mesta, odnosno do korisnika, koji plaa veliku sumu novca za tu uslugu. Organizova
ne
kriminalne grupe prate legalno i ilegalno trite, posebno potranju za ljudskim organ
ima,

zatim proveravaju od kog sloja ljudi potranja dolazi i kolika je nadoknada za tu

uslugu.
Ukoliko jc nadoknada za trgovinu dobra, kriminalna organizacija ukljuuje svoje
organizovane kanale da pronau tracni ljudski organ i da ga dopreme do korisnika.
Poznati sluajevi iz sveta pokazuju da bogati ljudi esto ne biraju sredstva da dou d
o, za
njih potrcbnih, Ljudskih organa, kojih na legalnom tritu nema. Naravno, takvu situ
aciju
veto koriste kriminalne organizacije i ostvaruju dobar profit. Trgovina ljudskim
organima se najvie razvija u onim zemljama koje imaju razvijen privatan bolniki se
ktor
i gde je kontrola drave mala. esto same kriminalne organizacije finansiraju otvara
nje
takvih bolnica, a za nabavku traenih organa slue se i ubistvima ili prevarama migr
anata
koji esto zavravaju kao donatori organa.
Zemlje koje izlaze iz perioda viedecenijskog jednopartijskog sistema i koje se
nalaze u tranzicionom procesu imaju velike tekoe da stvore profesionalne javne slub
e
umesto nasleenih poslunikih. To, pre svega, podrazumeva zatitu javnih slubenika11
od politikih promena, jer ako slubenik zna da e biti smenjen zajedno sa vladajuom
politikom strukturom, on e nastojati da se to vic obogati za vrcme dok je na tom
poloaju. Reforma javnog sektora treba da obuhvati i poveanje plata javnih slubenika
(jer
ukoliko su plate male, slubenici e biti vrlo skloni korupciji), zapoljavanje novih
kvalifikovanih ljudi namesto starih i reformu javnih programa.
Svakako, najvea pretnja postoji ako su zaposleni u sudstvu i policiji skloni
podmiivanju i zloupotrebi slubenih ovlaenja. Kada su sudije sklone podmiivanju,
postoji opasnost po itav pravni poredak, jer sudije su esto ti koji se staraju da
u dravi
vladaju zakoni. Meutim, ako imamo korumpiranog sudiju, pravda je daleko. U sudsko
m
procesu bolje prolazi onaj koji vie plati, jer takav sudija tumai zakon kako nalae
mo
novca, zatim pod pritiskom otkaza, unapreenja ili neke druge usluge. U tim prilik
ama
veoma esto se postupa po nalogu tzv. "telefonskog prava" jer su sudije postavljen
e po
partijskoj liniji i ne sude po zakonu, ve po maksimi "ne treba se drati zakona ko
pijan
plota", odnosno po nalogu svojih politikih mentora.
S drage strane, ako je policija korumpirana sloboda i ivot nisu zatieni, jer se lic
a
mogu pritvarati ili oslobaati po volji politikih monika. Pri tome se deava da polici
ja
titi kriminalca, a ne graanina, odnosno, na slobodu se, bez pravnog osnova, putaju
viestruki kriminalci.
Meutim, kada je u pitanju politika sfera, veoma pogodno tlo za korupciju jesu
politike partije i njihovi lideri, naroito u vreme predizbornih aktivnosti. Naime,
tokom
izborne kampanje partijama su potrebna velika fmansijska sredstva, pa mnogi posl
ovni
ljudi, odnosno "biznismeni", koriste ovu situaciju i, pod vidom legalnih donacij
a, vre
potkupljivanje politiara koji, kada dou na vlast, imaju obavezu da "zahvale".
U situacijama kada sudstvo i javna bezbednost postanu korumpirani, drava se nalaz
i
samo korak pred onim to se naziva zarobljena drava ili ukradena drava, 12 tj.
11

Da bi mogli da rade svoje poslove, javni slubenici moraju imati ovlaenja za donoenje
odluka. Odluke
moraju biti u skladu sa javnim intercsom, koji je definisan zakonima, pravilima
i upustvima za sprovoenje
politike. Meutim, ne moe se svaka situacija predvideti unapred, tako da slubenici m
oraju da imaju u
odreenoj meri i slobodu da odlue na koji nain e postupiti. Dilema u vezi sa diskreci
jom lei u tome to
pravila moraju biti fleksibilna, ali se, s druge strane, tom fleksibilnou otvaraju
vrata arbitrarnom
odluivanju i administrativnoj korupciji. Umee dobre administracije je da se izbegn
e rukovoenje sa vrha
o svakoj sitnici, a da pri tom diskrecija ne pree potrebne granice. Karklins R, S
istem me je naterao, OEBS
Misija u Srbiji, Beograd, 2005; str. 121.
12
Kada analitiari govore o "zarobljenoj dravi" ili o "ukradenoj dravi", oba termina s
e odnose na
institucionalno zarobljavanje i skrivenu privatizaciju javnih institucija.

stanjem u kojem su ne samo pojedine slube i agencije, ve i sam vrh vlasti, dakle
kompletna drava, u raljama korupcije. Prema tome, posledica uea politikih prvaka u
korupciji je nastanak fenomena "zarobljene drave", pod kojim se podrazumeva
protivzakonito plaanje pojedinaca iz vlasti kako bi se ostvario uticaj na izradu
i
usvajanje zakona, propisa i odluka dravnih organa. Za razliku od ovog tennina,
strunjaci Svetske banke kao sinonim za visoko korumpirane drave koriste naziv
"zarobljeno drutvo". Ovakav model "drutvenog ureenja" karakterie monopol
finansijskih oligarhija "iz senke", koje imaju direktnu kontrolu nad politikim pa
rtijama,
vojskom, policijom i drugim bezbednosnim slubama, svojim poslanicima u parlamentu
.
Pri tome, tzv. oligarsi (spoj novca i moi dao im je ovaj naziv) manipuliu procenom
stvaranja politike i stvaraju pravila koja e pomoi da se igra po njihovom i tako d
a oni
budu u znaajnoj prednosti. Tako stiu mo da donose zakone i uredbe u svoju i korist
svojih monopola, utiu na sudske odluke i "u rukavicama" ili "podzemnim sredstvima
"
organizovano pljakaju nacionalne resurse. Pomou korupcije kriminalci stiu ugled, mo
i uveavaju svoj profit teei krajnjem cilju - preuzimanju i kontroli celokupnog
fmansijskog i privrednog sistema. U takvoj situaciji drava nema "problema" sa
kriminalom, jer kriminalne organizacije poseduju i kontroliu dravu.
"Zarobljena drava" je sistemska, strukturna ili endemska (kako se sve naziva)
korupcija velikog obima u kojoj se uspostavlja skriveni politiki reim suprotan svr
si
koju imaju dravne institucije po ustavu. Ovakvo zarobljavanje mogu da izvre privat
ne
firme, uske interesne grupe, ali i politiki lideri. Pri tome, moe se uoiti razlika
prema
vrstama institucija koje se zarobljavaju (zakonodavna, izvrna, sudska i regulatom
e
agencije). Uz zarobljavanje drave dolaze i drugi korupcionaki postupci, kao na pri
mer,
odluka organa gonjenja i pravosua da li da se pokrene istraga o nekom sumnjivom in
u.
Politiki oligarsi su, takoe, upleteni u nepropisno fmansiranje politikih partija,
kupovinu medija13 i planove iji je cilj uklanjanje politikih protivnika. U posebno
ekstremnim sluajevima zarobljavanje drave podrazumeva de facto preuzimanje javnih
institucija, ne samo zarad poslovnih interesa, ve radi vrenja oiglednih krivinih del
a.
U ovakvim sluajevima mree kriminalaca planski prodiru u organe izvrne vlasti,
najee u ministarstva koja se bave finansijama i ekonomskim pitanjima.
Kontekst u kojem je samobogaenje slubenika bilo sistemsko postojao je u
komunistikoj eri kada je drava posedovala gotovo sve: nepokretnost i firme, javna
preduzea i infrastrukturu, zemlju i prirodne resurse. Tranzicija iz takvog sistem
a i trini
sistem doveli su do privatizacije velike koliine imovine, to je omoguilo da se oni
koji
su za privatizaciju bili nadleni i lino obogate. Na taj nain je vlasnitvo promenila
i
imovina mnogih dravnih i drutvenih institucija, kao na primer sportska i kultuma
drutva, univerziteti i slino, koje su morale da prou kroz tranziciju kako bi postal
e
prave organizacije graanskog drutva. Ove radikalne promene koje su se dogodile u
bivim komunistikim zemljama stvorile su jedinstven kontekst koji ukljuuje iskuenja
prilikom privatizacije dravne i drutvene imovine (komunistike drave su posedovale
gotovo sve) i izazove izgradnje novog zakonskog i sudskog sistema. Izuzetno iroka
13
S obzirom da su mediji glavni izvor informacija javnosti o korupciji, mnogi novi

nari koji su tano

izvetavali o ovom drutvenom zlu nalazili su se zbog toga pred ozbiljnim izazovima,
a nekoliko njih je i
ivotom platilo svoj rad. Tako je u Ukrajini, u periodu od 1995. do 2001. godine,
ubijeno 11 novinara meu
kojima je najuveniji bio Igor Aleksandrov, voditelj televizijskog programa na koj
em su prikazivani
istraivaki izvetaji o korumpiranosti Vlade i organizovanom kriminalitetu. Dragi nov
inari su postali rtve
nasilja, neosnovanih tubi i pretnji upuenih njima ili lanovima njihovih porodica Is
to, str. 57.

privatizacija ove imovine dovela je do pojave profitera tranzicije, politikih oli

garha i
stvaranja kartela vladajuih elita. Pri tome, veina postkomunistikih reima je uspela
da
uspostavi demokratske strukture, ukljuujui i mnoge zakone i druge propise koji su
osmiljeni da bi se ograniila korupcija, ali oni retko funkcioniu u praksi usled man
jka
kapaciteta za njihovo sprovoenje i manjka politike volje.14
Kada su u pitanju novonastale nezavisne balkanske drave, kao i postsocijalistike
drave iz Centralne i Istone Evrope,15 veina njih se nalazi u kandama organizovanog
kriminaliteta i korupcije koji se sve vie manifestuje kao razorni po ove drave koj
e su u
tranzicionom procesu i sa jo uvek slabim demokratskim institucijama. Pri tome,
korupcija ne opstaje samo zbog zajednikih interesa pojedinaca koji su u nju ukljue
ni,
ve i zbog njihovog medusobnog ucenjivanja, jer mnogi moni politiari poseduju
kompromitujui materijal o svojim "konkurentima", koji praktino odrava prikrivanje.
Kompromitujui materijal najee koriste korumpirani pojedinci i njihove mree kako
bi se zatitili od rivala. Jer, kada lanovi grupe imaju saznanja o krivici drugih,
to deluje
kao sredstvo odvraanja i sredstvo za ouvanje postojeeg stanja. Po njihovom shvatanj
u
postoji samo jedno sredstvo kojim se moe odgovoriti na kompromitujui materijal, a
to
je noviji i moniji materijal koji kompromituje one koji vas napadaju. esto su i li
deri
drava namemo ohrabrivali korupciju kako bi obezbedili dovoljnu koliinu
kompromitujueg materijala (kompromat), koji bi mogli koristiti radi ucenjivanja
politiara kada zatreba. Meutim, gledano analitiki, ovo je i oekivano, s obzirom da j
e
u ovim drutvima politika shvaena kao najrentabilniji biznis koji omoguuje bogaenje
preko noi i bezbroj privilegija, a iskljuuje bilo kakvu odgovomost. Tako da ono to
jo
nisu uspele da ostvare zemlje iz ovog regiona, uspelo je kriminalcima, jer su us
postavili
multietninost svojih mrea i relativizaciju dravnih granica.16
III UMESTO ZAKLJUKA
U savremenim meunarodnim odnosima organizovani kriminal predstavlja jednu od
dominantnih pretnji bezbednosti, pored terorizma, sistemske korupcije i etnikih,
unutranjih konflikata. Kriminal kao negativna i specifina drutvena pojava predstavl
ja
zapravo unutranji neoruani oblik ugroavanja bezbednosti. Meutim, upravo
organizovani kriminalitet kao jedan od njegovih najopasnijih vidova sve vie dobij
a
meunarodni karakter i kao takav utie na stabilnost i bezbednost drave spolja.
Organizovani kriminalitet ugroava ekonomske, politike, pravne, kulturne i sve drug
e
znaajne vrednosti jednog drutva, drave i samog pojedinca. Kao takav, organizovani
kriminal predstavlja savremeni bezbednosni izazov, rizik i pretnju za funkcionis
anje
pravne drave i razvoj demokratije u meunarodnim razmerama, odnosno predstavlja
pretnju meunarodnom mim i stabilnosti.
Organizovani kriminalitet postoji i u zemljama koje su u tranziciji, kao i u oni
ma
14
Isto, str. 11, 17,25,32-34.
U savremenom politikom diskursu te zemlje se nazivaju "propalim dravama". Njih kar
akteriu procesi
koji su sve vie diskontinualni - koji ne mogu da se odre u srednjoronom periodu, po

staju dogaaji, i
manifestuju se kao prekidi kontinuiteta, cepanje drutvenog tkiva ili kao izbijanj
e bezbednosnih kriza.
16
Od devedesetih godina XX veka, u ovom delu Evrope "ustalila" se izreka da "Sve d
rave imaju
kriminalce, a samo na Balkanu kriminalci imaju svoju dravu" i "Balkanom vlada mul
tietnika mafija kojoj
sekundiraju nacionalistike politike elite".
15

koje su u postranzicionom periodu. Uzroci organizovanog kriminaliteta u zemljama

u
tranziciji su radikalne promene ekonomskog i politikog sistema koje nastaju nakon
smene centralistikog sistema i uvoenja demokratije i promena u trinoj ekonomiji, i
dovode do niza problema i protivrenosti koji deluju kao kriminogeni faktori. U
tranzicionim zemljama organizovani kriminalitet deluje kao transnacionalni, a doi
veo je
i izvesne transformacije koje su bile adekvatne drutvenim promenama zemlje koja j
e
prolazila proces tranzicije. Zahvaljujui svojoj kriminalnoj delatnosti organizova
ni
kriminal je zauzimao jake pozicije, visok drutveni status i sticao veliku finansi
jsku mo.
Teei da zadri ve steene pozicije, organizovani kriminalitet je nastavio da deluje i u
zemljama koje su prole proces tranzicije, prilagoavajui svoje delatnosti novonastal
im
drutvenim uslovima.
U razliitim zemljama organizovani kriminalitet se ne ispoljava u istim oblicima i
sa
istim intenzitetom, ve su oni adekvatni postojeim drutvenim odnosima. Zato u
konkretnoj dravi treba tragati za onim oblicima koji su prouzrokovani postojeim
uslovima. Neki od faktora koji su doveli do nastanka organizovanog kriminaliteta
su
prestali da postoje, neki deluju u blaem intenzitetu, a neki su i dalje izraeni. U
svakom
sluaju, ne treba oekivati da e prestankom odreenih faktora nestati i odgovarajui
oblici organizovanog kriminaliteta. Posledice negativnog dejstva ovih faktora os
eaju se i
nakon njihovog prestanka. Oblici organizovane kriminalne delatnosti nisu uvek uol
jivi i
prepoznatljivi, to svakako oteava blagovremeno preduzimanje efikasnih mera na
njihovom suzbijanju i spreavanju da prerastu u sloenije oblike. Razvojem
meunarodnih, ekonomskih i drugih veza, organizovani kriminalitet dobija nove poja
vne
oblike, uz korienje raznih metoda i sredstava.
Primeri iz najrazvijenijih zemalja pokazuju da slabljenje ili unitenje najmonijih
kriminalnih organizacija ne dovodi do slabljenja, a jo manje do potpunog suzbijan
ja
odreenih oblika organizovanog kriminaliteta, jer druge kriminalne grupacije dobij
aju
svoju ansu i zauzimaju "upranjeno" mesto. Meutim, uspostavljanjem pravne drave u
zemljama koje prolaze proces tranzicije, te delovanjem organa otkrivanja, krivino
g
gonjenja i presuivanja, organizovani kriminalitet se moe "drati pod kontrolom".
Pravna drava je, ipak, u stanju da sve oblike organizovanog kriminaliteta,
odgovarajuom zakonskom regulativom i savesnim radom nadlenih organa, svede na
najmanju moguu meru, odnosno u drutveno prihvatljive okvire.
LITERATURA:
1. Angelski M, "Vo borba protiv organiziraniot kriminalitet e potreben poorganiz
iran
nauno-struen pristap." Godinik na Fakultetot na bezbednost, Skopje 2002.
2. Amaudovski, "Meguslovsnost i meguzavisnost na terorizmot i organiziraniot
kriminalitet", Godinik na Fakultetot na bezbednost, Skopje, 2002.
3. Bokovi M, "Organizovani kriminalitet", Policijska akademija, Beograd, 1998.
4. Bokovi M, "Transnacionalni organizovani kriminalitet", Policijska akademija,
Beograd, 2003.
5. Vens D, "Organised Pavment Card Crime", Meunarodna koferencija o saradnji u
borbi protiv organizovanog kriminaliteta kreditnim karticama, London, 1996.
6. Dobovek B, "Organizovani kriminal", Zaloba Unigraf, Ljubljana 1997.

Trgovina ljudima
Trgovina ljudima je jo jedan od delatnosti organizovanog kriminaliteta i mogla bi
se definisati kao sloena pojava ugroavnja bezbednosti zasnovana na instituciji rop
stva i
eksploatacije odnosno postupanja prema oveku kao da je roba ili stvar, cilj ekspl
oatacije
njegove radne snage, znanja, vetina, telesnog i polnog integriteta radi zadovolje
nja linih
ili tuih nagonskih, zdravstvenih ili emocionalnih potreba ili sticanje direktne i
li
indirektne materijalne koristi za sebe ili drugoga pri emu se ugroava bezbednosti
drzave na spoljnom politickom planu i planu unutranje stabilnosti drutva u domenu
javne bezbednosti i pojedinca u domenu krenja ljudskih prava.
Korienje termina "trgovina ljudima" moe predstavljati oblik diskriminacije jer
ljudi predstavljaju mnozinu. Pod ljudskim biem se podrazumeva kako ovek tako i ena
i dete. rtve trovine ljudima mogu biti ene, deca i ljudi. Pravilniji je naziv "trg
ovina
ljudskim biima".Trgovina ljudima se sastoji u dovoenju ljudskih bia u ropski status
koji podrazumeva vlasnitvo nad njima.
Velika opasnost ovih krivinih dela je i u tome to ona danas ine nesumnjivo
veoma obimnu "tamnu brojku" kriminaliteta na nacionalnom i meunarodnom planu.
Elemenat inostranosti je uveliko prisutan i zbog toga to se uinioci ovih krivinih d
ela
povezuju sa akterima drugih oblika organizovanog kriminala koji imaju meunarodni
opseg (narko kriminal, krijumarenje oruja, krijumarenje vozila, pranje novca i sl.)
ako
i pojedinim oblicima socijalne patologije (prostitucija, pedofilija itd.). ova k
rivina dela
sadr sve one karakteristikekoje imaju i drugi oblici organizovanog kriminaliteta
sa
koima se saimaju, odnosno prepliu.
Posebnu drutvenu opasnost, meutim, sadri trgovina decom i maloletnicima, s
obzirom da je njihov budui ivot time sudbinski usmeren u dva nepoeljna smera
ukoliko ova delatnost ostane po strani uspene drutvene intervencije: neminovno pos
taju
ertve, odnosno nosioci kriminalnog ili socijalno-patolokog ponaanja.17
Organizovanje, posredovanje ili neposredno uestvovanje u ilegalnoj prodaji beba
branim parovima bez dece, takoe je pojava koju organizovani kriminalitet koristi z
a
ostvarenje sopstvenih prihoda. Do sada je na meunarodnom planu otkriveno nekoliko
kriminalnih organizacija koje su se bavile ovim nezakonitim poslom uz visoke nova
ne
naknade. Ovu oblast karakteriu dva naina izvrenja: prvi, kada su roditelji saglasni
da
svoju bebu prodaju uz odgovarajuu novanu naknadu, najee zbog nedostatka
sredstava za ivot, i drugi, koji je mnogo tei i opasniji, gde bebe kradu, proglaava
ju za
umrle i potom se prodaju zainteresovanim licima. Prisutna je i pojava da ene koje
se
nalaze pred poroajem odlaze u inostranstvo da bi se tamo porodile i prodale
novoroene, a podaci ukazuju da je takvih sluajeva bilo i kod nas. Pored sluajeva
prodaje beba branim parovima bez dece prisutna je pojava ilegalne prodaje dece u
inostranstvu, ali i wihova otmica, radi bavljenja odreenim vidovima kriminalne
delatnosti koji kriminalnim organizacijama donose dobru zaradu.
Trgovina ljudskim organima
17
Krivokapi Vladimir: Ilegalne migracije i trgovina ljudima kao oblici organizovano
g kriminaliteta,

Bezbednost 6/02, str. 859-865.

Osim trgovine ljudima i trgovina ljudskim organima je deo u koji je kriminalni

profit naao pogodno tlo, tj. "robu" i trite. Savremena medicina je tako uznapredova
la
da su neke transplantacije, posebno kada su u pitanju bubrezi, postale rutinski
hirurki
posao. Okolnost da se lako putuje po svetu, da je komunikacija olakana, da postoj
i brza
razmena iformacija izmeu prodavaca i preprodavaca organa, ukazuje da je ovaj obli
k
trgovine veoma unosan posao.18
Ilegalna prodaja ljudskih organa radi njihove transplantacije sve vie poprima
organizovane kriminalne razmere. Ovakve i sliene situacije veoma veto koristi
organizovani kriminalitet, koji organizuje meunarodne kriminalne kanale kojima se
obezbeuju traeni ljudski to donosi veoma dobru zaradu. Nesporno je da je
organizovani kriminalitet prisutan u ovoj oblasti i da e isti nastojati da svojom
ekspanzijom proiri kriminalnu delatnost na to vie zemalja, a u tom kontekstu treba
relano sagledati stanje kod nas u ovoj oblasti, kako bi se blagovremeno spreili,
osnosno
otkrili sluajevi individualnog i organizovanog kriminalnog delovanja u oblasti pr
odaje
ljudskih organa.
TRGOVINA LJUDIMA19
U jednom novijem izvetaju istie se da jo uvek postoji manjak informacija o obimu
ovog kriminala i da su napori u borbi protiv trgovine ljudima do sada bili manje
ili vie
neusklaeni i neuspeni66. Trgovina ljudima predstavlja temu kojom se bave vlade
mnogih evropskih zemalja ve nekoliko godina. To se ogleda, izmeu ostalog, i u broj
u
meunarodnih konvencija i odluka donesenih poslednjih godina:

18
Konvencija o pravima deteta (1990)20;
Konvencija Europol-a (1998)21;
Udarna grupa Pakta stabilnosti o trgovini ljudima [SPTF] (2000)22;
Preporuke Saveta ministara o "Delovanju protiv trgovine ljudima u svrhu
seksualnog
iskoriavanja" (2000) i o "Zatiti dece od seksualnog iskoriavanja" (2001)23;
Direktiva Saveta EU o dopuni odredaba lana 26. Konvencije za sprovoenje
engenskog
sporazuma od 14. juna 1985. "Odgovornost prevoznika" (2001)24;
Okvirna odluka Saveta EU o borbi protiv trgovine ljudima (2002)25;
Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta i prodaji dece (2002)26;
Bokovi Milo: Kriminologija s penologijom deo II, Socijalna patologija, Novi Sad 20
02, str. 149.
U ovom izvetaju namerno se ne bavimo pitanjem ilegalnog usvajanja dece, trgovinom
ljudskim
organima ili deijom pornografijom, to su sve aspekti trgovine ljudima.
20
UNODC Izvetaj o "Trgovina ljudima: globalni uzorci", objavljen 24. aprila 2006. g
odine
21
UN Konvencija o pravima deteta, usvojena rezolutitjom Generalne skuptine br. 44/2
5 20.11.1989,

stupila na snagu 2. septembra 1990. god. Zemlje koje pristupaju EU, Bugarska i R
umunija i zemlje
kandidati Hrvatska i Turska ve su potpisale i ratifikovale ovaj protokol.
22
Konvencija, bazirana na l. K.3 Sporazuma o EU, o uspostavljanju Ureda evropske po
licije (Konvencija
o Europolu), aneks iz lana 2., 1998.
23
SPTF je formiran da se podstakne i ojaa saradnju meu zemljama Jugoistone Evrope (SE
E) i deluje
pod okriljem Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE), na alost, akt
ivnosti koje su
dokumentovane okonane su 2004. god.
24
Savet Evrope, R(2000)ll i R (2001)16.
25
Direktiva Saveta EU 2001/51/EC, OJ L187/45.
26
Okvirna odluka Saveta EU 2002/629/JHA, OJ L 203/1.
19

Evropski nalog za hapenje (izruenje) (2002)27;

UNOHCHR, Preporuke principa i smernica o ljudskim pravim i trgovini ljudima
(2002)28;
OSCE Plan delovanja za borbu protiv trgovine ljudima
(2003)29;
'Protokol o trgovini ljudima' uz Konvenciju UNTOC
(2003)30;
Okvirna odluka Saveta EU o borbi protiv seksualnog iskoriavanja dece i deije
pornografije
(2004)31;
Direktiva Saveta EU o dozvolama za krai boravak (2004)32;
Konvencija Saveta Evrope o delovanju protiv trgovine ljudima (ETS197).
Iako je neizbeno da neke od rtava trgovine ljudima uu u zemlju kao ilegalni imigran
ti,
zbog metoda koje trgovci koriste, ovo su dva veoma razliita kriminalna podruja 33.
Za
razliku od koncepta krijumarenja migranata koji se fokusira na ilegalne prelaske
granice,
trgovina ljudima predstavlja krenje ljudskih prava pojedinca putem eksploatacije,
esto
delovanjem mrea organizovanog kriminala34. Zbog toga je to manje problem politike
migracije, a vie zatite rtava i njihovih prava i kanjavanje trgovaca i njihovih
saradnika. Trgovina ljudima je viestruki, sve vei problem globalnog domena35.
Kao posledica toga, potrebno je istai est glavnih zadataka koji stoje pred vladama
:
Primeniti i dobro iskoristiti usklaene zakonske propise za borbu protiv trgovine
ljudima;
Smanjiti potranju, bilo za uslugama koje prua seksualno roblje ili za robom ispod
cene
koju
proizvode potinjeni ljudi u fabrikama, farmama i rudnicima;
Intenzivirati saradnju agencija za sprovoenje zakona;
Usmeriti se na kriminalce koji zarauju na osetljivosti ljudi koji pokuavaju pobei
od
siromatva, nezaposlenosti, gladi i ugnjetavanja;
27
Fakultativni protokol o prodaji dece, deijoj prostituciji i deijoj pornografiji po
stao je pravno obavezujui
18.1.2002. Do danas ga je potpisalo i ratifikovalo vie od 100 drava (vidi: www.ohc
hr.org).
28
Okvirna odluka Saveta EU 2002/584/JHA, OJ L190/1.
29
UNHCHR, Preporueni principi i smernice o ljudskim pravima i trgovini ljudima, dop
una izvetaju
visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih natitja Ekonomskom i socijalnom sa
vetu, str. 2, E.2002.68.
30
Na osnovu ministarske deklaracije o trgovini ljudima, donesene u Portu, 2002.
31

Protokl o spreavanju, suzbijanju i kanjavanju trgovine ljudima, naroito enama i deco

m, kao dopuna
Konvencije UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, donesena rezolu
cijom A/RES/55/25 od
15. 11. 2000. god. na 55. sednici Generalne skuptine UN-a, stupila na snagu 25.12
. 2003. Sva projektna
podruja su potpisala i ratifikovala UN "Palermo" konvenciju i uz nju vezan protok
ol o "Trgovini ljudima".
32
2004/68/JHA, 22. decembar 2003.
33
Direktiva Saveta EU 2004/81/EC, 29. april 2004, (OJ L 626/19, 6.8.2004).
34
Prema lanu 3(a) UNTOC Konvencije "Trgovina ljudima podrazumeva regrutovanje, prev
oz,
prebacivanje, smetanje ili prijem osoba, korienjem pretnje ili upotrebnom sile ili
drugih oblika prisile, otimanjem,
prevarom, obmanom, zloupotrebom moi ili osetljivog poloaja ili davanjem ili priman
jem plaanja ili
koristi za dobijanje pristanka osobe koja ima kontrolu nad dragom osobom, u svrh
u eksploatacije. Eksploatacija
ukljuuje, najmanje, eksploataciju prostitucije dragih ili druge oblike seksualne
eksploatacije, prisilni rad ili usluge,
ropstvo ili postupke sline ropstvu ili uklanjanje organa".
35
UNODC, Izvetaj o Trgovini ljudima: globalni uzorci, 24. april 2006. god., utvruje
127 zemalja porijekla,
98 tranzitnih zemalja i 137 odredinih zemalja i zakljuuje: "Doslovno nijedna zemlj
a u svetu ne postoji
koja nije pogoena kriminalom trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije ili pr
isilnog rada".

Zatititi rtve trgovine, naroito ene i decu;

Pruiti pomo rtvama trgovine u programima repatrijacije.
Trgovina ljudima, iako teko krivino delo i ugroavanje ljudskih prava, u mnogim
zemljama smatra se lakim krivinim delom, za koje se izriu blae kazne, i nije potrebn
a
posebna oprema niti sloene mree nalik na preduzea. Sreom, slino kao i veina
evropskih zemalja, projektna podruja su se rano fokusirala na ovu problematiku,
zahvaljujui podrci evropskih tela i programa, kao to su CARDS, Savet Evrope, SECI
Centar, Pakt stabilnosti, OSCE, ODIHR i UN.
Projekat LARA Saveta Evrope je 2003. godine utvrdio zemlje u kojima ova kriminal
na
podruja nisu bila zakonski ureena. U upitniku Saveta Evrope za 2006. godinu vena
projektnih podruja je navela znaajne zakonske izmene i dopune, posebno u krivinom
zakonodavstvu, nove strategije, planove delovanja, organizacione ili strukturaln
e
promene i druge aktivnosti (osim Bosne i Hercegovine). Nedavno je IOM uspeno
okonao dvogodinji projekat kojim je data podrka Jugoistonoevropskim zemljama u
uvoenju privremenih dozvola boravka za rtve trgovine, u to su u potpunosti bile
ukljuene nevladine organizacije, ukljuujui i izradu mehanizma "psa-uvara". Sva
projektna podruja u regiji su donela potrebne propise i sloila se da podre regional
ni
pristup87.
Iako je svakako dolo do mnogih poboljanja na zakonodavnom nivou, ostaje i dalje
problem konkretnog izostanka implementacije meunarodnih standarda od ega trgovci
ljudima izvlae ogromnu korist.
Trgovina ljudima i (seksualno) iskoriavanje osetljivih osoba u velikoj meri je
"podzemni zloin", to objanjava tekou u tanom kvantificiranju veliine problema
vezano za razliite elemente ovog oblika organizovanog kriminala. Mnogi napori
agencija za sprovoenje zakona fokusiraju se samo na vidljive delove trgovine Ijud
ima,
uglavnom zanemarujui neformalne i organizacione strukture koje su u pozadini. irom
Evrope jo uvek se ne zna koliko krivinih prijava, npr. zbog silovanja, nezakonitog
hapenja i zatvaranja, tekih telesnih povreda, pljake i krae (dokumenata), predstavlj
a
skrivene elemente organizovane trgovine ljudima. Dodatni problemi u otkrivanju t
rgovine
ljudima javljaju se zbog injenice da ene rtve trgovine vrlo esto ute o trgovcima kako
bi zatitile porodicu kod kue kojoj prete kriminalne organizacije.
Tgovina ljudima esto ukljuuje kriminalne organizacije koje se koriste pretnjama il
i
silom, prisilom, prevarom, obmanom i drugim sredstvima. Trgovina ljudima obuhvat
a
nekoliko jasno odvojenih, ali meusobno povezanih dela, kao to su regrutovanje,
transport, smetanje i eksploatacija, to nije jednokratni dogaaj, nego se odvija u
odreenom periodu. Organizovane grupe iskoriavaju trine prilike za seksualnim
uslugama i jeftinom radnom snagom s jedne strane (potranja) i teku situaciju ena i
dece u mnogim zemljama na drugoj strani (ponuda). Osim toga, raunaju na visoke
zarade i, uprkos zakonodavnim promenama, na relativno nizak rizik kontrole i san
kcija,
kao i na injenicu da novi sistem kontrole granica u proirenoj EU jo uvek ne
funkcionie bez tekoa.
Niski podaci koji se belee i niska stopa osuujuih presuda za uinioce krivinog dela
trgovine ljudima predstavlja zabrinjavajui problem koji treba reavati. Ovaj izvetaj
ima
za cilj da popuni praznine u projektnim podrujima otvaranjem pitanja trgovine lju
dima u

pogledu usklaenih i adekvatnih kazni, procesnog zakonodavstva, prevencije, ukljuuj

ui
poveanje svesti o problemu, prikupljanja podataka i intenziviranja procesa reinte
gracije.
Nije jasno da li je dolo do stvarnog poveanja broja osoba kojima se trguje iz

Jugoistone Evrope ili preko nje u EU, jer jo uvek nema centralnog prikupljanja
podataka koji bi omoguio da se utvrdi stvarni obim problema. Nepostojanje tanih
podataka i statistika o ovom fenomenu, organizacione manjkavosti i relativno sla
b
angaman agencija za sprovoenje zakona u ovoj problematinoj oblasti, oigledno je
spreilo projektna podruja da daju sveobuhvatne i detaljnije odgovore.
Informacije koje su dale i stavile na raspolaganje one meunarodne organizacije ko
je
deluju u ovoj oblasti, meutim, sugeriu da nema smanjenja trgovine, nego da je to
moda promena trenda u tome to je vie "unutranje trgovine" u nekim zemljama
izvorima i vie "skrivenog trita".
Svake godine na stotine hiljada mukaraca, ena i dece bude rtvom trgovine i
krijumarenja u celom svetu. Informacije o stvarnoj veliini problema su ograniene i
razlikuju se od izvora do izvora. Na primer, Izvetaj US Stejt Departmenta "Trgovi
na
ljudima" za 2005. godinu procenjuje da u celom svetu ima priblino 600.000 do 800.
000
osoba kojima se trguje godinje preko meunarodnih granica radi seksualne eksploatac
ije
i prisilnog rada, 70% ena i 50% dece. IOM procenjuje da se svake godine 500.000 en
a
proda na trita prostitucije u Evropi. OSCE je ak doao do procene da se godinje u
svetu trguje sa 1,2 miliona dece (osoba mlaih od 18 godina), koja se prodaju i ku
puju da
bi bila eksploatisana u poljoprivredi, industriji, rudnicima i u komercijalnoj s
eksualnoj
industriji, te za prosjaenje i sitni kriminal.
Iako nisu dostupni pozdani podaci, neke nevladine organizacije koje deluju u ovo
j oblasti
procenjuju da do 30% rtava trgovine u Jugoistonoj Evropi ine deca. Veruje se da ova
j
broj moe porasti jer trgovci trae naine da osiguraju mlae devojice za seksualnu
eksploataciju, posebno one koje se kupuju ili prodaju kao device, zbog straha od
HIV/AIDS-a. Odgovori koje su dala projektna podruja u vezi sa trgovinom decom nis
u
adekvatni i brojevi su nepotpuni i fragmentarni. Osim toga, tretiranje dece rtava
trgovine
na potpuno isti nain kao odraslih nije odgovarajue, posebno u sluajevima kada su de
cu
prodali vlastiti roditelji.
Iz tog razloga udarna grupa Pakta stabilnosti pozvala je drave u regiji da izrade
sveobuhvatne dravne planove delovanja protiv trgovine decom i da ih to pre sproved
u.
Projektna podruja, meutim, treba da izrade te planove i u skladu sa standardima EU
,
kao to je Okvirna odluka Saveta EU o borbi protiv trgovine ljudima i o borbi prot
iv
seksualne eksploatacije dece i deije pornografije, kao i Direktivu Saveta EU o
dozvolama za krai boravak rtava trgovine koje sarauju sa nadlenim organima.
Imajui u vidu znaaj "balkanske rute" za krijumarenje i trgovinu razliitim robama koj
e
su traene na evropskim tritima, nije udno da veliki broj rtava trgovine, naroito
ena, prolazi ovom rutom. Trgovina ljudima je ozbiljan problem u Jugoistonoj Evropi
ve neko vreme. Ova regija se koristi kao tranzitna ruta i mesto porekla, ali i sv
e vie kao
odredino mesto.
Osim toga, blizina zemalja odakle trgovina polazi, kao to su Moldavija, Rumunija,
Ukrajina s jedne strane, te zemalja EU-a, kao to su Grka i Italija, s druge strane
,
dozvoljavaju kriminalnim mreama trgovaca iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova

,
Crne Gore, Srbije i "Bive Jugoslovenske Republike Makedonije" da usko sarauju.
Posao trgovine ljudima obino funkcionie na sledei nain:

Regrutovanje: ene se javljaju na oglase za posao bejbisiterke, manekenke,

frizerke, plesaice,konobarice, i sl. objavljen u novinama ili na internetu. Isto
tako

ih prijatelji ili roaci pozivaju ili ohrabruju da trae prilike za "posao na Zapadu
"
Prevara vezano za line okumente: Za prevoz i dokumente staraju se
organizovane kriminalne grupe.
Vezivanje ugom: Lini dokumenti im se esto po dolasku oduzimaju i ene se
suoavaju sa velikom sumom novca koji duguju trgovcu za prevoz koji treba vratiti
prostitucijom.
Prisila: esto se pribegava nasilju kako bi se ene prisilile na prostituciju. Brojn
a
su izvetavanja o enama koje se dre u izolaciji, premlauju, siluju, prisiljavaju na
upotrebu droge kako bi ih se "slomilo" i nateralo da rade. U tu svrhu se i preti
njihovim porodicama.
Dalja eksploatacija: rtve se dalje prodaju ili razmenjuju izmeu kriminalnih
grupa ili zemalja kako bi se osigurala "svea roba" na tritu, spreilo otkrivanje i
rtve dezorijentisale tako da da ne mogu uspostaviti kontakt koji bi im pomogao da
pobegnu.
Meunarodno prisustvo, posebno na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, na poetku je
stvorilo znaajnu potranju za seksualnim uslugama krajem devedesetih i poetkom
2000-tih godina i
pretvorilo Kosovo i Bosnu i Hercegovinu u glavno odredite za ene rtve trgovine. Do
januara 2004. godine UNMIK-ov spisak barova i drugih slinih mesta koja su bila
"zabranjena" za osoblje UNMIK-a i KFOR-a, zbog sumnje da su neka od njih umeana
u trgovinu enama povean je na preko 200 do januara 2004".U meuvremenu u Bosni
i Hercegovini i na Kosovu, mnoga javna mesta gde se nude seksualne usluge zatvor
ena
su zahvaljujui naporima EUFOR-a, KFOR-a i agencija za sprovoenje zakona.
Odgovori na upitnik Saveta Evrope za 2006. godinu pokazuju da ostaje jo mnogo tog
a
da se uradi kako bi se dodatno poboljali rezultati rada vlada i sprovoenja zakona
u
ovoj oblasti i ukazuju na sledee:
Albanija navodi da su 2003. godine krivino gonjene 24 kriminalne grupe umeane u
trgovinu Ijudima (nema informacija o broju sluajeva i uinilaca). U prvih devet mes
eci
2004. god. razbijeno je 13 kriminalnih organizacija u 73 evidentirana sluaja trgo
vine
enama radi seksualne eksploatacije, sa 115 uinilaca. Devet sluajeva trgovine decom
je takoe zabeleeno, u koje je umeano 11 uinilaca. Nisu dati podaci za poslednja tri
meseca 2004. godine. Za 2005. godinu policija belei 30 sluajeva trgovine enama sa

49 uinilaca i 10 sluajeva trgovine maloletnicima, sa 16 uinilaca. Drugi policijski

izvor belei 21 organizovanu kriminalnu grupu sa 75 uinilaca krivinog dela trgovine
enama radi prostitucije, orujem i Ijudima. U istom periodu Ured glavnog tuioca
Albanije (UGT) belei 409 sluajeva trgovine enama, koji ukljuuju 439 uinilaca.
Uprkos ovako razliitim podacima, koje ne dozvoljavaju ozbiljnu analizu, Albanija
tvrdi da je trgovina Ijudima problem koji je u opadanju. Meutim, prema UNODC-u,
Albanija je pre svega tranzitna zemlja ("veoma visoko"), uglavnom za rtve trgovin
e iz
Moldavije, Rumunije i Ukrajine u Grku, Italiju i Veliku Britaniju. Drugo, ona je
zemlja
porekla ("veoma visoko"), a zemlje odredita su uglavnom Belgija, Francuska, Grka,
Italija, Holandija, Velika Britanija, i u manjoj meri, Nemaka. Tree, Albanija je z
emlja
odredita ("srednje") za rtve iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine. Posebnu panju treba
posvetiti trgovini dece, posebno romske, ciganske i egipatske dece. Slubeni podac
i su
oigledno fragmentarni, razlikuju se i predstavljaju samo manji deo ukupnog proble
ma
i ovoj kriminalnoj pojavi treba posvetiti vie panje.
Bosna i Hercegovina (BiH) u svom odgovoru na upitnik za 2005. godinu navodi da s
e za
seksualnu eksploataciju smatra da je postala tajnija i sofisticiranija (privatni
stanovi,
eskort usluge, internet). Meutim, BiH nije dala nikakve podatke niti materijal za
2004. i
2005. godinu. Meutim, prema UNODC, BiH je prvo zemlja tranzita ("visoko"),
uglavnom za rtve iz Bugarske, Moldavije, Rumunije, Ukrajine u Italiju i druge zap
adne
zemlje. Drugo, ona je i zemlja odredita ("visoko") za rtve iz Bugarske, Moldavije,
Rumunije, Ukrajine, ali i Belorusije, Kazahstana i Ruske Federacije. Konano, BiH
je i
zemlja porekla ("srednje") rtava trgovine u Hrvatsku, Nemaku, Italiju, Holandiju,
paniju i Veliku Britaniju. rtve su uglavnom ene i devojke za seksualnu eksploatacij
u.
Hrvatska navodi da je njeno trite za trgovinu Ijudima maleno, u odnosu na ostala
projektna podruja u regiji. 2004. godine bile su 3 organizovane kriminalne grupe
sa 11
uinilaca umeanih u 3 zabeleena sluaja. 2005. godine ukupno 6 sluajeva trgovine
ljudima bilo je predmet krivine istrage, od kojih su samo dva povezana sa
organizovanim kriminalom. Ovi podaci govore o tome da je Hrvatska i dalje zemlja
tranzita, iako je zabeleeno i da "svi statistiki pokazatelji jasno govore da Hrvat
ska
postaje i zemlja odredita". U stvari, prema UNODC-u, Hrvatska je generalno ocenje
na
ocenom "srednje" kao zemlja odredita (za rtve iz Ukrajine), tranzita (za rtve iz
Bugarske, Moldavije, Rumunije, Ukraijne i drugih zemalja Centralne i Jugoistone
Evrope u veliki broj EU zemalja) i porekla (posebno u Austriju, Italiju i paniju)
.
Kosovo navodi da su se do 1. novembra 2005. god. okonale razliite promene u
policijskim strukturama i da je sektor za regionalnu trgovinu ljudima (THBS) u
potpunosti stavljen pod komandu Kosovske policijske slube (KPS), u Odeljenjeu za
organizovani kriminal. Meunarodnim policijskim slubenicima prestao je status
supervizora i otada obavljaju posao posmatraa i oficira za vezu. U maju 2005. don
esen
je Kosovski plan akcije protiv trgovine ljudima, sveobuhvatan okvir svih akcija
i
subjekata koji uestvuju u aktivnostima borbe protiv trgovine ljudima. Kosovo je
uspostavilo funkciju obavetajnog koordinatora odseka protiv trgovine ljudima i u
2006.
godine dalo kvalitetniju analizu. 2003. godine IOM je zabeleio znaajan broj Kosova

ra
rtava unutranje trgovine (83), posebno maloletnika oko 15 godina starosti. U 2004.
utvreno je 48 rtava, od ega 11 dece (mlaih od 18). Veina rtava je dola iz
Moldavije (17), Albanije (13) i samo 11 sa Kosova. Prema slubenoj i pouzdanoj ana
lizi
UNMIK-ovog THBS sektora za 2005. godinu, zabeleeno je ukupno 95 krivinih dela,
oko 90 uinilaca i 34 je uhapeno. Vena uinilaca su etniki Albanci (45). Bilo je 49
rtava trgovine, od ega 14 dece. 38 rtava (11 dece) prihvatilo je pomo u formi
sklonita i delimino repatrijaciju (14). 2005. godine sprovedeno je nekoliko opsenih
javnih i skrivnih operacija. Do danas (juni 2006. god), THBS je pregledao 603 ob
jekta,

zatvorio 15, izvrio 20 hapenja zbog trgovine ljudima i prostitucije, identifikovao

20
rtava, od kojih je 13 dobilo pomo od "DAS-a" (Direktna pomo rtvama trgovine,
partnerstvo vie agencija, ukljuujui THBS, Ministarstvo pravosua, CSW, IOM i
nevladine organizacije). UNODC je prvo oznaio Kosovo kao mesto tranzita ("visoko"
)
za rtve iz Belorusije, Moldavije, Rumunije, Ruske Federacije i Ukrajine koje se
prebacuju dalje u Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Italiju i druge zemlje Zapadne
Evrope i
Crnu Goru i Srbiju. Drugo, Kosovo je mesto odredita ("visoko") za rtve iz Moldavij
e,
Rumunije, Ukrajine, ali i Bugarske i Ruske Federacije. I na kraju, Kosovo je i m
esto
porekla ("srednje") rtava trgovine u Italiju i Austriju, ali i u Veliku Britaniju
.
Cma Gora belei 28 sluajeva u 2003. god, u 10 sluajeva umeanih ukupno 31 uinilac,
koji navodno deluju u 7 organizovanih kriminalnih grupa za period od 2000. do 20
04.
god. i samo 3 sluaja sa 3 uinioca trgovine 23 rtava u 2005. godini. Izvetaj o trgovi
ni
ljudima UNODC objavljen je u aprilu 2006. god, tako da je analiza koja se odnosi
na
Crnu Goru uraena za Dravnu Zajednicu Srbije i Crne Gore (vidi u nastavku).
Srbija za 2003. godinu belei ukupno 17 sluajeva trgovine koje je uinilo 106 osoba k
oji
ine 16 organizovanih kriminalnih grupa. Policija je u Srbiji otkrila 49 rtava trgo
vine u
2003103, od kojih je veina iz Rumunije, Moldavije, Ukrajine i Ruske Federacije.
Fenomen domah rtava unutranje trgovine, posebno maloletnika, ini se da je u
porastu. Uporedni podaci za 2005. god. nisu dati (osim injenice da je broj rtava
trgovine u padu i da je od ukupno 44 rtve u 2005. godini, 21 je strani dravljanin,
uglavnom iz Moldavije, Ukrajine i Rumunije). U prvoj polovini 2004. godine, loka
lna
nevladina organizacija ASTRA pomogla je 30 rtava trgovine, od kojih je 22 domaih
stanovnika, a samo 8 stranih. Prema Izvetaju o trgovini ljudima UNODC-a, Srbija i
Crna
Gora su, prvo, zemlje tranzita ("visoko") za tve iz Centralne i Jugoistone Evrope
u
Bosnu i Hercegovinu, posebno iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine u Italiju i druge
zemlje
Zapadne Evrope. Drugo, one se navode kao zemlje odredita ("srednje"), uglavnom za
rtve iz Ukrajine, i, u manjoj meri, Moldavije, te kao zemlje porekla ("srednje")
za
Holandiju i paniju.
"Biva ]ugoslovenska Republika Makedmija" saoptava, s jedne strane, da je izmeu
2000 i 4000 ena predmetom trgovine u toj zemlji, to donosi godinju zaradu od
kriminala od oko 30 miliona eura. S druge strane, meutim, belei samo 21 sluaj za
2004. godinu, u koje je umeano 13 kriminalnih grupa sa 52 uinioca i samo 12 sluajev
a
sa 40 uinilaca za 2005. godinu. Prema UNODC-u, ova zemlje je prvo zemlja tranzita
("visoko"), uglavnom za rtve iz Bugarske, Moldavije, Rumunije, Ukajine u Albaniju
i
delimino odatle preko Italije u Francusku i Veliku Britaniju, ali i iz drugih cen
tralno- i
jugoistonoevropskih zemalja na Kosovo, Crnu Goru i Srbiju. Osim toga, ona je zeml
ja
ocenjena ocenom "srednje" kao zemlja porekla za rtve trgovine u Italiju i kao zem
lja
odredita za rtve trgovine iz Bugarske, Moldavije, Rumunije i Ukrajine.