Ujedinjeni Narodi ili Ujedinjene Nacije je svjetska

organizacija sa sjedistem u New Yorku.

Tekst Povelje usvojene na konferenciji predstavnika
pedeset zemalja u San Franciscu 1945. godine: U
uvodnom dijelu tog dokumenta izmeu ostalog se
kae :"Mi, ujedinjeni narodi, odluni smo sauvati
budua pokoljenja od uasa rata, koji je dva puta u toku
naeg ivota donio ovjeanstvu neopisive patnje, i
potvrditi vjeru u osnovna prava ovjeka, u dostojanstvo
i vrijednost ljudske linosti, u ravnopravnost mukarca i
ene, velikih i malih naroda. Odluni smo stvoriti uvjete
pod kojima bi se odrali prava i potivanje obveza to
nastaju iz ugovora i drugih izvora meunarodnog prava
te raditi na postizanju drutvenog napretka i boljih
ivotnih uvjeta u sve veoj slobodi."
Povelja je promovisala osnovne ciljeve Ujedinjenih
naroda: odranje meunarodnog mira i sigurnosti,
razvijanje prijateljskih odnosa na temelju potovanja
ravnopravnosti i samoodreenja naroda te suradnju u
rjeavanju ekonomskih, socijalnih, kulturnih i
humanitarnih tekoa. Ujedinjeni narodi e usklaivati
djelatnost razliitih naroda u ostvarivanju tih ciljeva.
Ujedinjeni narodi su od Drugog svjetskog rata, bez
obzira na svoju nesavrenost i neuspjehe mnogih
pothvata, opravdali svoje postojanje i pokazali se
nezamjenjivom inistitucijom meunarodne suradnje,
ouvanja svjetskog mira i sigurnosti.

Historija
Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Drutva
naroda i Tree internacionale, za koje su mnogi smatrali
da su neefikasne u ulogama meunarodnih upravnih
tela: obe su formirane kao odgovor na Prvi svetski rat,
na pretpostavakama da bi takvi ratovi mogli biti
spreeni od strane takve jedne organizacije, ali ipak
nisu uspele da spree izbijanje Drugog svetskog rata.
Najvea prednost koje Ujedinjene nacije imaju nad
Drutvom naroda je sposobnost da odravaju i isporue
oruane snage svojih lanica kao mirotvorce.Termin
Ujedinjene nacije skovao je Frenklin Delano Ruzvelt
tokom Drugog svetskog rata, kojim je oznaio
Saveznike. Prvi put je formalno korien 1. januara,
1942 u Deklaraciji Ujedinjenih nacija, koja je angaovala
Saveznike na principima Atlantske povelje i obavezala
ih da ne sklapaju pojedinano mir sa Silama
Osovine.Ideja o Ujedinjenim nacijama je razraena u
deklaracijama potpisanih na Saveznikim
konferencijama u Moskvi, Kairu i Teheranu tokom 1943.
Od avgusta do oktobra 1944, predstavnici Francuske,
Republike Kine, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih
Drava, i Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi
razradili planove kod Dumbarton Ouksa u Vaingtonu. Ti
i kasniji razgovori proizveli su predloge koji opisuju
smisao postojanja organizacije, njenog lanstva i
organa, kao i sporazume za odravanje meunarodnog
mira i sigurnosti i meunarodne socijalne i ekonomske
saradnje.Dana 25. aprila 1945, poela je prva

konferencija Ujedinjenih nacija o meunarodnim

organizacijama u San Francisku. Pored vlada zemalja,
odreen broj nevladinih organizacija, ukljuujui Lions
Klab Internenl, je bilo pozvano da prisustvuje stvaranju
povelje. Pedeset nacija koje su imale svoje predstavnike
na konferenciji potpisalo je Povelju Ujedinjenih nacija
dva meseca kasnije, 26. juna. Poljska nije imala
predstavnike na konferenciji, ali joj je sauvano mesto
meu originalnim potpisima, koji je dodala kasnije.
Ujedinjene nacije su nastale 24. oktobra, 1945, poto su
Povelju ratifikovale pet stalnih lanica Saveta
bezbednosti Republika Kina, Francuska, Sovjetski
Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Sjedinjene Drave i
veina ostalih 46 potpisnica.S poetka, organizacija je
bila poznata pod nazivom Organizacija Ujedinjenih
nacija, ili OUN. Meutim, od 1950ih, spominju se i kao
Ujedinjene nacije, ili UN

Ljudska prava
Tenja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog
stvaranja UN. Zverstva iz Drugog svetskog rata i
genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora
delovati u cilju spreavanja slinih tragedija u
budunosti. Najraniji zadatak je bilo stvaranje pravne
osnove za razmatranje i postupanje po albama o
krenjima ljudskih prava.
Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje lanice
na promovisanje univerzalnog potovanja svih, i
pridravanje ljudskim pravima i na uzimanje
zajednikih i odvojenih akcija ka stvaranju takvog

sveta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, iako

pravno neobavezujua, je usvojena od strane Generalne
skuptine 1948. godine kao zajedniki standardza sve.
Skuptina redovno preispituje potovanje ljudskih
prava. UN komisija o potovanju ljudskih prava
(UNHCR), pod pokroviteljstvom EKOSOC-a, je primarno
telo UN-a zadueno za promovisanje ljudskih prava, pre
svega putem ispitivanja i ponude tehnike pomoi. Kao
to je dogovoreno, Visoki komesar za ljudska prava je
zvanino jedini odgovorni za sve UN aktivnosti vezana
za ljudska prava.

Ujedinjene nacije i njene agencije su glavni podravaoci

i inplementatori principa stvorenih u Univerzalnoj
deklaraciji o ljudskim pravima. Glavni zadatak je
podravanje zemalja koje se nalaze u tranziciji ka
demokratiji. Tehnika podrka u obezbeivanju
slobodnih i fer izbora, poboljanje pravosudnig sistema,
stvaranje ustava, edukacija o ljudskim pravima, i
transformisanje vojnih pokreta u politike partije su
znaajno doprinele demokratizaciji irom sveta.
UN takoe znaajno podravaju prava ena za aktivno
uee u politikom, ekonomskom, i drutvenom ivotu
u svojim zemljama. UN doprinosi podizanju svesti o
ljudskim pravima preko sporazuma i preko obraanja
panje na zloupotrebe preko rezolucoja Generalne
skuptine i Saveta bezbednosti kao u preko presuda
MSP-a.

Sporazumi i meunarodno pravo

UN pregovara sporazume kao to su Konvencija

Ujedinjenih nacija o zakonu na moru kako bi se izbegle
potencijalne meunarodne razmirice. Razmirice oko
korienja okeana mogu biti reene od strane
specijalnog suda.

Znaajnije linosti pri UN-u

Mnogi poznati humanitarci i slavne linosti su ukljuene
u rad Ujedinjenih nacija ukljuujui; Endru Hepbern,
Deni Kej, Peter Ustinov, Bono, Defri Sa, Klint Borgen,
Andelina Doli i Majka Tereza.