1

KOMPANIJSKO PRAVO
PRIVREDNI TRGOVAKI SUBJEKTI
I.
1)
2)
3)
a)
b)
c)
d)
-

II.

Opti pojam i kvalifikacije

Tri su zajednike karakteristike udruivanja koje vode nastanku privrednog drutva :
Udruivanje lica na osnovu koje nastaje posebna pravna zajednica
Udruivanje koje nastaje na osnovu pravnog posla
Udruivanje koje je usmereno na ostvarivanje nekog zajednikog ekonomskog cilja
Kompanijsko pravo bavi se sledeim formama drutva :
Ortakluk kao osnova nastavka drutava
Privredna drutva prema ZPD
Drutva za uzajamno osiguranje prema Zakonu o osiguranju
Zadruna drutva prema Zakonu o zadrugama
Razlikovanje trgovakih i graanskih poslova mogue je vriti po 2 osnova : samo po osnovu forme
sve delatnosti koje obavljaju trgovaka drutva smatraju se trgovakim bez obzira na karakter i
po osnovu predmeta delatnosti trgovako je svako drutvo koje obavlja trgovaku delatnost i isto
vai za trgovca pojedinca preduzetnika
Dakle, pored preduzetnika i provredno drutvo je trgovac i za pojam trgovca je nuno ispunjenje
nekoliko kumulativnih pretppostavki : da je re o fizikom ili pravnom licu, da to lice samstalno i
trajno obavlja trgovaku delatnost, da to ini radi sticanja dobiti i da se radi o proizvodnji, prometu
robe ili vrenju usluga na tritu
Trgovaki ( privredni ) subjekti

1. Individualni trgovac preduzetnik

- Pravna forma organizovanja preduzea radi obavljanja odreene delatnosti radi sticanja dobiti pod
po pravilu individualnim poslovnim imenom od strane fizikog lica i sa neogranienom
odgovornou celom svojom imovinom
- Individualni trgovac preduzetnik moe iskljuivo biti fiziko lice i nikako pravno lice
- Individualni preduzetnik moe organizovati preduzee uz jedini uslov da podnese prijavu za upis u
propisani registar i ovaj upis nema konstitutivno dejstvo sa stanovita davanja posebnog
subjektiviteta tako organizovanom preduzeu, ali je uslov za obavljanje delatnosti u toj formi
- Odgovara lino, direktno i neogranieno celom svojom imovinom za obaveze koje nastanu iz
obavljanja delatnosti bez mogunosti ogranenja takve odgovornosti
- Mora biti upisano u registar pod personalnim poslovnim imenom i mora sadrati oznaku pr ili
preduzetnik, oznaku pretene delatnosti i sedite, kao i adresu
- Obavljanje delatnosti prestaje : pismenom odjavom gubitkom poslovne sposobnosti, smru
- I udrugim sluajevima propisanim zakonom
2. Jednolano trgovako drutvo
- ZPD prihvata koncepciju jednolanod DOO i AD koji mogu osnivati pravna i fizika lica
- Ima sve organe koje imaju drutva tog tipa i kada stekne bar jo jednog lana bez obzira na osnov,
duno je da se uskladi sa Reenjima zakona koja se odnose na vielano drutvo i da to upie u
registar i formalnopravno se ne radi o promeni pravne forme takoda se ne primenjuju pravila koja
vae za tu promenu

2
3. Kolektivni privredni subjekti
- Pravno lice koje osnivakim aktom osnivaju pravna ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju
sticanja dobiti i razlikuju se :
a) Drutva lica odlikuju ih peronalna svojstva i neograniena odgovornost za obaveze drutva, za
ustupanje udela po pravilu se trai saglasnost svih ortaka, injenice vezane za linost ortaka vode
po pravilu prestanku drutva i ovim drutvom upravljaju ortaci a ne posebni organi, od i kd
b) Drutvo kapitala dominiraju interesi kapitala, udeli su lako prenosivi, drutvo ne prestaje zbog
injenica vezanih za pojedinog lana ili akcionara, ne postoji odgovornost za obaveze drutva, ve
samo obaveza snoenja rizika poslovanja do iznosa uloga, njima upravljaju organi drutva, a ne
lanovi i akcionari to ne znai da oni ne mogu biti organi, ad i doo
- Ugovor o osnivanju mora biti sainjen u pisanoj formi, a nekad i u sveanoj formi, opti uslovi za
punovanost trae se i kod ovog ugovora, a budui da ovaj ugovor ima statusna institucionalna
dejstva ima i odreenih pravila koja proizilaze iz ovog dejstva, ima bitne i fakultativne elemente koji
zavise od prirode drutva i ije izostajanje ne ini ugovor nitavim
- Privredno drutvo se osniva po pravilu radi obavljanje odreene lukrativne delatnosti u cilju sticanja
profita, a izuzetno se moe osnovati i za neke neekonomske ciljeve
- Pored toga, potrebno je i da se osnivai udrue i da na osnovu ugovorno izraene volje udrue
svoj rad ili se obaveu na uzdravanje od konkurencije i udrue odreeni drugi ugovoreni ulog
- Ulog je odreeno pravo iji predmet moe biti stvar i novac, koje osniva preuzima obavezu da
stavi na raspolaganje drutvu koje osniva u cilju obavljanja neke privredne delatnosti
- Konstutivni element je i volja da se stvori drutvo i da se u njemu sarauje sa dr osnivaima i l
III.

Vani instituti privrednog drutva

1. Predugovor, graanski ortakluk i preddrutvo
- Predugovor mora sadrati sve bitne elemente budueg osnivakog akta da bi bio punovaan, u
protivnom bi konstituisao samo odreene obaveze za ugovorne strane
- U pravnom prometu preddrutvo ne nastupa za svoje osnivae nego za budue drutvo koje e iz
njega nastati odn ijim nastankom preddrutvo prestaje
- Odgovornost za obaveze iz faze osnivanja, kada jo nema drutva, moe se reiti na taj nain to
se sami osnivai mogu tretirati kao neka vrsta ortake zajednice te da po samom zakonu
odgovaraju na toj osnovi solidatno neogranino prema poveriocima iz tih ugovora
2. Pravni subjektivitet privrednog drutva
- Redovno se stie upisom osnivakog akta u propisani registar i nae pravo ne poznaje drutva bez
pravnog subjektiviteta
3. Probijanje pravne linosti
- Pravilo je da lanovi i akcionari ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze drutva odn zatieni
su ogradom velom pravne linosti
- Prema ZPD oni odgovaraju solidarno za obaveze drutva ako zloupotrebe pravilo o ogranienoj
odgovornosti za obaveze drutva npr upotrebe drutvo za postizanje cilja koji je inae zabranjen i
rok bza tubu poverilaca je 6 meseci od dana saznanja za zloupotrebu odn 5 god
4. Imovina privrednog drutva
- Ukupnost prava koja pripadaju drutvu kao pravnom licu, a predmeti ovih prava ine imovinsku
masu u obimu u kome se na njih odnosi pravo koje je sastavni deo imovine
- Obaveze ne ine imovinu, ve su njeni tereti jer imovinu ine samo prava i otuda imovina nema
aktivu i pasivu ve moe postojati samo aktiva i pasiva imovinske mase
- Ako su obaveze vee od prava, drutvo je prezadueno to vodi njegovom steaju

3
5. Imovina vlasnika privrednog druptva
- Udeli ili akcije u privrednom drutvu, a izuzetno ako je predmet uloga neko drugo pravo, onda
vlasnik zadrava pravo svojine na stvari koju ulae u privredno drutvo
- Odvojenost imovine imaoca udela i akcija od imovine drutva vodi i odvojenoj odgovornosti
drutva za obaveze koje preuzima u pravnom prometu
6.
IV.

Pravni status ogranka

Nema svojstvo pravnog lica ali se aktima drutva utvruje koja ovlaenja ima u pravnom prom
Nema svoju imovinu imovina je jedinstvena i nedeljiva kategorija celog drutva
Nema svoje organe, nema svoje poslovno ime, ali ima svoj naziv koji sadri poslov ime drutva
Po pravilu obavlja poslove iz delatnosti drutva a izuzetno mu se delatnost moe razlikovati
Nema svoje sedite, ali ima mesto obavljanja poslova iz delatnosti drutva
Nema svoje opte akte, nije subjekt statusnih promena, nije subjekt steaja i likvidacije
Nije subjekt promene pravne forme, po pravilu nema parninu sposobnost, registruje se prema
mestu obavljanja delatnosti ili seditu drutva
Zajednika obeleja privrednih drutava

1. Registar privrednih subjekata

- Privredni su bjekti se registruju u registru koji je propisan zakonom i kod nas je to APR
- Registar se sastoji iz registarskih uloaka s registarskim listovima i upis se obavlja upisom u
registarske uloke koji imaju 2 dela : aktivni listovi koji sadre vaee podatke i pasivni raniji
upisi koji ne sadre vaee podatke i njhovo poreenje omoguuje praenje promena stanja
- U registru vode se : prvo kontrolnik brojeva registarskih uloaka, drugo zbirka isprava, treedruge propisane knjige i evidencije
- U registar se registruju obavezno sva privredna drutva, preduzetnici, zadruge i dr subjekti, kao i
ogranci stranih drutava i domai ogranci koji imaju zastupnike koji nisu i zastupnici drutva
- Registruju se sve injenice ije je saznanje relevantno za stupanje subjekta u pravni promet i to
su : poslovno ime, sedite, datum i vreme osnivanja, datum i vreme promena, matini broj, pib,
pravna forma, ifra i opis pretene delatnosti, brojevi rauna u bankama, podaci za identifikaciju
osnivaa, ime i matini broj zastupnika i granice njihovih ovlaenja, osnovni kapital, podatke o
likvidaciji i steaju, zabelebe podataka od znaaja za pravni promet, podatke o rezervisanim
nazivima, godinje finansijske izvetaje kao i dr pdoatke u skladu sa zakonom
- Registracija se vri prema pravilima upravnog postupka i po pprijavi i slubenoj dunosti
- Prijava se podnosi na propisanom obrascu sa prateom dokumentacijom i u roku od 15 dana od
nastanka podatka, a moe se podneti neposredno ili potom, ukljuujui i elektronsku
- Registar APR proverava samo ispunjenost formalnih uslova za registraciju, a ne tanost podataka i
verodostojnost dokumenata
- Po prijavi registrator odluuje u roku od 5 dana od prijema i to reenjem ili zakljukom, a ako
propusti da u tom roku odlui smatrae se da je prijava usvojena o emu donosi reenje
- Prijava se moe i delimino usvojiti ako su ispunjeni uslovi za registraiciju samo nekih podataka
- Odluka se istovremeno objavljuje na internet stranici APR i u postupku registracije nije dozvoljen
povraaj u preapnje stanje, a mogu je prekid i odlaganje postupka
- Protiv odluke podnosilac ima pravo na albu u roku od 30 dana od objavljivanja i to ministru
nadlenom za poslove privrede preko APR iji registrator moe ako oceni da je alba osnovana
reenje staviti van snage i usvojiti reenjem zahtev iz prijave, a ako u roku od 5 dana oceni da nije
osnovana odn ako ne donese reenje kojim zamenjuje pobijano, duan je da albu bez odlaganja
dostavi ministru koji je duan da o njoj odlui u roku od 30 dana, s tim da je moe odbaciti ili odbiti
ili pak reenjem usvojiti albu i doneti odluku

4
-

Odluka ministra je konana i protv nje se moe voditi upravni spor a protiv odluke Upravnog suda
strana i nadleni javni tuilac mogu Vrhovnom kasacionom sudu mogu podneti zahtev za
preispitivanje odluke
Ako registrator utvrdi da je podatak ili dokument registrovan a da u moemntu registracije nisu bili
ispunjeni uslovi, ukinue svoju odluku i brisati najkasnije u roku od 6 meseci od narednog dana od
objavljivanja i istovremeno uspostavlja prethodno registrovano stanje
Lice koje ima pravni interes moe tubom zahtevati utvrenje da je registracija osnivanja nitava :
1) ako su u prijavi navedeni neistiniti podaci, 2) ako je registracija izvrena na osnovu lanog
dokumenta ili dokumenta sa neistinitim injenicima i 3) ako postoje drugi zakonski razloz
Tubu za utvrenje postojanja osnova nitavosti podnosi lice koje ima pravni interes u
subjektivnom roku od 30 dana od saznanja za postojanje osnova, a najkasnije u rpoku od godinu
dana od izvrene predmetne registracije
Po pokrenutoj tubi vri se zabeleba spora u registru i zakonom se ureuje mogunost zastajanja
s postupkom po tubi za utvrenje nitavosti ako se radi o otklonjivom osnovu to je na proceni
nadlenog suda, a ako se ne ostavi ovaj rok ili po njegovom bezuspenom proteku, ako se utvrdi
osnov postojanja nitavosti, presuda se dostavlja APR i u roku od 15 dana vri bri
U svim sluajevima nitavosti drutva, osnivai su solidarno odgovorni za nastalu tetu treim
licima, kao i poveriocima za obaveze prestalog drutva
Podaci znaajni za pravni promet objavljuju se istog dana po donoenju reenja o registraciji
predmeta registracije na internet strani APR po slubenoj dunosti i registar izdaje na zahtev
zainteresovanog lica izvod iz registra koji sadri podatke iz aktivnog dela registarskog uloka, a
moe izdavati uverenja o podacima iz pasivnog dela

2. Delatnost
- Princip slobode obavljanja delatnosti doputena je svaka delatnost koja nije zakonom zabranjena
ili nije suprotna sa dpobrim poslovnim obiajima
- Utvruje se konstitutivnim aktima drutva i moe se obavljati uz ispunjenost propisanih uslova koji
su zavisni od karaktera delatnosti
- Drutvo moe da registruje obavljanj bilo koje delatnosti ak i kad ne ispunjava uslove za
obavljanje te delatnosti u tom trenutku, ali ne moe otpoeti obavljanje delatnosti za koje s
propisani posebni uslovi, dok ne ispuni te uslove, u protivnom ini privredni prestup
- Izuzetno je obavljanje odreenih delatnosti u domenu dozvoleili odobrenja nadleog dravnog
organa i po pravilu zahteva organizovanje odreene forme privrednog drutva za njihovo obavlj
3. Sedite i pripadnost privrednog subjekta
- Svako drutvo mora imati svoje sedite koje se utvruje u konstutivnom aktu i ima 2 koncepta :
a) Koncept osnivanja koncept registrovanog sedita po mestu osnivanja i prema njemu drutvo ima
svoje registrpvano sedite prema mestu osnivanja koje ne mora biti vezano za mesto obavljanja
delatnosti niti za mesto odakle se upravlja drutvom koncept nacionalnosti kompan
b) Koncept realnog stvarnog sedita sedite je tamo gde drutvo obavlja glavnu delatnost ili odakle
se upravlja drutvom i ovaj koncept u varijanti mesta uprave prihvata ZPD
- Sedite ima viestruki pravni znaaj, pre svega fiskalni i poslovni : za odreivanje mesne
nadlenosti registra, sudskih i upravnih organa itd
- Na promenu sedita primenjuju se pravila utvrena u osnivakom aktu i obavezno se registruje i
propisano objavljuje

5
4. Poslovno ime
- Obavezni element osnivakog akta svakog privrednog drutva i sadri :
a) Obavezni elementi oznaka imena, oznaenje oblika drutva, oznaka posebnog statusa i oznaka
sedita, a skraeno obavezno sadri oznaku naziva i pravne forme
b) Fakultativni elementi neobavezni i njihov izbor je slobodan, tu spadaju : oznaka koja upuuje na
delatnost, razni dodaci u vidu crtea, boja, slika skica ili ukrasa, oznaka godine osnivanja
- Elementi koji ne mogu biti sadrani u poslovnom imenu su : neistiniti podaci, oznake suprotne
javnom moralu, slubeni znakovi za kontrolu i garanciju kvaliteta
- Uiva viestruku pravnu zatitu : po samom zakonu, po osnovu postojanja opravdanog poslovnog
interesa, po osnovu nelojalne utakmice i krivinopravno
- Zatita se sastoji u odbijanju zahteva za upis, u brisanju kasnije registrovanog, u zabrani upotrebe
tueg i eventualno u naknadi priinjene tete
- Registar nadleam po mestu sedita vodi rauna da u svoj registar ne upie 2 ista ili slina imena
dva drutva ili preduzetnika koja obavljaju istu ili srodnu pretenu delatnost i ako se desi takav
sluaj, registar je duan da izvri registraciju onog imena koje se prvo prijavilo
- Menja se na nain predvien aktima drutva i preduzetnika i registruje se i objavljuje
- Osnivai koji nameravaju osnivanje drutva ogu registrovati samo nameravano ime s tim to mora
osnovati drutvo sa tim imenom u propisanom roku od rezervacije
5. Zastupnici i punomonici
- Drutvo mora imati najmanje jedno fiziko lice kao zakonskog zastupnika, a ako drutvo zastupa
drugo drutvo, to ini preko svog zastupnika ili punomonika i prema ZPD drutvo zastupa direktor
ex lege i ovo zakonsko zastupniko ovlaenje proizilazi iz samog statusa direktora drutva
kapitala koji se u zastupnikkim poslovima pojavljuje kao sastavni deo tog drutva, kao njegov
organ, izraavajui volju tog drutva
- Pored direktora, mogu se odrediti i dr lica za zastupanje statutarni zastpnici koji se obavezno
registruju, a ako je odreeno vie statutarnih zastupnika potrebno je odrediti da li e oni svoja
ovlaenja vriti zajedno ili odvojeno, a ako u aktu nije nita reeno, treba pretpostaviti da je re o
samostalnim zastupnicima samostalno zastupanje treba da bude pravilo, a kolektivno se izriito
odreuje
- Osim na zakonu i aktima drutva zastupanje se moe zasnivati i na izjavi volje, punomoju po
zaposlenju i aktu nadlenog organa
- Punomoje je pismeno ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje
punomoniku i ima 5 formi :
1) Opta punomo ovlaenje da preduzima sve pravne pposlove koji ulaze u redovno poslovanje
vlastodavca, a to su tekui poslovi ali ne i vanredni kao npr otuenje sredstava
2) Posebna punomo na osnovu nje se obavljaju poslovi koji ne ulaze u redovno poslovanje npr
zakljuivanje ugovora o jemstbu, moe biti odreena i posebnim zakonima
3) Poslovna punomo sve poslove koji su uobiajeni u vrenju poslovne delatnosti privrednog
subjekta odreene vrste odn krug uobiajenih poslova drutva date struke iri je od kruga tekuih
redovnih poslova koje moe obavljati punomonik opteg punomoja
4) Punomo trgovinskog putnika poslovi u vezi sa prodajom robe koji su navedeni u punomoi
5) Ovlaenje punomonika po zaposlenju
- Prokura punomo iji su sadrina i obim ovlaenja odreeni zakonom i to je najire punomoje,
pa otuda i odreenje da se njeno davanje i prestanak registruju
- Prokurista ne sme obavljati sledee poslove :
a) Sticanje ili otuenje nepokretnosti ili udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim drutvima
b) Preuzimanje menine obaveze i obaveze jemstva
c) Zakljuivanje ugovora o zajmu ili kreditu
d) Zastupanje drutva pred sudovima ili arbitraom

6
-

6.
a)
b)
c)
-

Moe se dati bilo kom licu u drutvu ili zaposlenom kod preduzetnika, ali i drugom licu i daju je
ortaci, komanditori i komplentari odn skuptina, ako aktima nije drugaije odreeno
Preduzetnik izdaje prokuru lino i ona se obavezno registruje i drutvo je moe opozvati u svako
doba i ovog prava drutvo se ne moe odrei niti ga ograniiti ili usloviti
Moe biti : pojedinana moe se dati jednom ili veem broju lica, a ako je data veem broju svaki
od prokurista nastupa samostalno i skupna kod nje se za punovnost aktivnih radnji trai
saglasnost svih prokurista , dok se pasivne radnje smatraju punovanim iako su uinejne samo
jednom od skupnih prokurista
Zastupanje i prekoraenje ogranienja ovlaenja
Ovlaenja zastupnika se mogu ograniiti na :
Zakljuivanje odreenih ugovora
Vrenje odreenih pravnih radnji
Zakljuivanje ugovora i vrenje drugih pravnih radnji sam uz saglasnost organa upravljanja
Ovlaenja odn ogranienja se registruju i objavljuju, a
Zakon o obligacionim odnosima predvia sledee: kada zastupnik prekorai granice ovlaenja,
zastupani je u obavezi samo ako odobri prekoraenje, a ako odbije odobrenje, zastupnik i
zastupani su solidarno odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela ako je bila savesna
ZPD postavlja suprotno pravilo : prema treim licama registrovana ogranienja ovlaenja nemaju
pravno dejstvo s tim to se dodaje pravilo o dunosti zastupnika da se pridrava ovlaenja iz
akata i odluka nadlenih organa drutva
Izuzetno, ogranienje koje se sastoji u zajednikom sklapanju poslova od strane vie zastupnika ili
prokurista deluje prema treim licima

7. Zastupanje i pravni posao izvan cilja drutva

- 2 pravca :
1) Apsolutno nitavi pravni poslovi, ija naknadna rehabilitacija nije mogua, budui da su zakljueni
izvan pravne sposobnosti pravnog lica
2) Punovani su jer pravno lice ima optu pravnu sposobnost
- ZPD usvaja izriitu normu da su ugovori zakljueni izvan okvira delatnosti pravnovaljani, osim ako
drutvo dokae nesavesnost treeg lica, s tim da samo objavljivanje registracione delatnosti nije
dovoljan dokaz za to

7
DUNOSTI PREMA PRIVREDNOM DRUTVU
1.
2.
3.
4.
5.
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
1)
2)
3)
A.
B.
C.
D.
E.
F.

ZPD posebno ustanovljava sledee dunosti odreenih lica :

Dunost rada u interesu privrednog drutva
Dunost panje u poslovnim odlukama
Dunost lojalnosti drutvu u sluaju postojanja sukoba linog interesa i interesa povezanih lica sa
interesom privrednog drutva
Dunost po osnovu konkurencije
Dunosti uvanja poslovne tajne
Dunosti prema ZPD imaju :
Svi ortaci u ortakom drutvu
Svi komplementari komanditnog drutva ali ne i komanditori jer nemaju upravljaka ovlaenja
lanovi i akcionari sa znaajnim kapital ueem ili kontrolni lanovi i akcionari
Zastupnici drutva i prokuristi
Direktori i lanovi nadzornog odbora
Likvidacioni upravnik
Dr lica odreena osnivakim aktom ili statutom
Navedena lica duna su da rade neposredno u interesu samog drutva a ne i neposredno za
ostale interese, znai smatra se da je interes privrednog drutva jedini neposredni interes za iji
raun ova lica moraju da rade
Lica koja imaju zakonom ustanovljene dunosti panje dobrog domaina ili panje dpobrog
strunjaka prema drutvu duna su da rade u interesu drutva
Nisu odgovorna za posledice svojih poslovnih odluka ako su pri tom kumulativno :
Postupala u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva
Postupala sa dunom panjom
Savesna su
Sankcija poverede dunosti panje je naknada tete i rok za podnoenje je 6 meseci subjektivni,
odn 5 godina objektivni
Sukob interesa obuhvata sve situacije u kojima lice bira da vri svoja prava i ovlaenja na nain
da povreuje interes kompanije ili da zadovoljava sopstvene interese koji su izvan drutva ili stie u
drutvu neku prednost na tetu drugih akcionara
Direktne povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa lica obuhvataju :
Korienje za sebe korporacijskih ansi
Prisvajanje imovine drutva
Pribavljanje koristi od treih lica iz poslova povezanih sa kompanijom
Krenje zabrane neosnovanog obogaenja
Korienje povlaenih informacija
Zloupotreba poloaja u drutvu
Izuzetno, povreda sukoba interesa ne postoji ako se prilikom korienja za sebe korporacijskih
ansi ili u sluaju korienja povlaenih informacija ili korienja imovine drutva, pribavi
prethodno ili naknadno odobrenje posla iz sukoba interesa
Pravilo nekonkurencije - Lica koja imaju dunosti prema privrednom drutvu ne mogu :
Biti angaovana u drugom privrednom drutvu konkurentske delatnosti
Biti preduzetnici koji imaju isti ili slian predmet poslovanja
Biti zaposlena u konkuretnom druptvu
Biti na drugi nain angaovana u konkurentnom drutvu
Biti lanovi ili osnovai u drugom pravnom licu koje ima isti ili slian predmet poslovanja, osim ako
za to dobiju odobrenje

8
-

Povreda pravila sukoba interesa i pravila zabrane konkurencije iz ZPD, pored prava na naknadu
dokazane prozrokovane tete, raa i sledea prava :
Da se poslovi izvreni za raun lica koje povreuje ova pravila priznaju kao poslovi izvreni za
raun drutva
Da se drutvu predaju sve koristi koje je ostvarilo to lice iz poslova, a koji su obavljani za raun tog
lica
Da se sva potraivanja koja proizilaze iz posla izvrenog za raun tog lica ustupe drutvu
- Pored ovih, mogue je osnivakim aktom utvrditi i druga prava
- Poslovna tajna informacije o drutvu za koje je oigledno da bi prouzrokovale tet drutvu ako
dou u posed treih lica, kao i podatak koji moe imati ili ima ekonomsku vrednost zato to nije
opte poznat, niti e lako dostupan treim licima koja bi njegovim korienjem ili saoptavanjem
mogla ostvarti ekonomsku korist i koji je od strane drutva zatien odgovarajuim merama
- Ne moe se smatrati poslovnom tajnom :
i. Informacije ije je objavljivanje u skladu sa zakonom obavezno
ii.
Informacije ije je objavljivanje neophodno radi obavljanja poslova ili zatite interesa drutva
iii.
Informacije koje ukazuju na to da postoji delo kanjivo zakonom
- Sankcije za lica koje povrede dunost uvanja poslovne tajne mogu biti :
a. Naknada tete
b. Iskljuenje tog lica iz lanstva drutva
c. Raskid radnog odnosa
- Rok za podnoenje tube 6 meseci subjektivni, 5 godina objektivni
PRIVREDNA DRUTVA I TUBE
I.
II.
-

III.
-

Individualna tuba
Moe je podii svaki ortak, lan ili akcionar kome je odlukama organa drutva ili radnjama lica koje
ima dunosti prema drutvu prouzrokovana teta, povredom dunosti
Primeri su : neisplata dividende, netano prikazivanje rezultata poslovanja i sl
Tueni po ovoj tubi je drutvo odn drutvo i lanovi organa drutva ili druga lica koja imaju
dunosti prema drutvu, ijom povredom vrenja su prouzrokovali teta tuiocu
Kolektivna tuba
Tuba koju podie jedan ili vie ortaka, lanova ili akcionara protiv drutva ili lica koja imaju
dunosti radi priznavanja nekog prava koje im pripada, s tim da odluka deluje i prema dr ortacima,
lanovima, ili akcionarima koji se nalaze u istoj poziciji, u smislu utvrenog prava koje drutvo
moe priznati svim licima koje se nalaze u toj poziciji i ako nisu bila suparniari u sporu
Derivativna tuba
Ako postupak ne pokrene drutvo, ovaj postupak po principu derivacije u svoje ime a za raun
drutva, moe pokrenuti kao tuilac svaki komanditor, lan ili akcionar koji pojedinano ili skupno
poseduje propisani procenat kapital-ueca odn najmanje 5 % osnovnog kapitala drut
Prema naem zakonu, primarni tuilac je drutvo, a ostali su sekundarni
ZPD ne daje pravo na tzv viestruku derivaciju mogunost podizanja tubi ne samo u drutvu
gde ima status ve i u povezanim drutvima
Pravo na podizanje derivativnih tubi je zakonsko i ono se ne bi moglo iskljuiti ili ograniiti
Ovaj institut ne postoji za ortako drutvo, ali zakon ne iskljuuje mogunost dase aktom ili
ugovorom utvrdi i za ovo drutvo kao pravo ortaka
ZPD uvodi mogunost da isti tuilac vodi postupak istovremeno i po derivativnoj i individualnoj
tubi, ako su ispunjene pretpostavke i za jednu i za drugu
to se tie ropkova, nema posebnik, takoda se primenjuju opti rokovi, a koji su utvreni ZPD,
subjektivan 6 meseci i objektivan 5 godina, ako posebnim zakonom nije utvren drugi rok
zastarelosti

9
ORTAKO DRUTVO
1)
2)
3)
4)
5)
-

Prema ZPD ima pravni subjektivitet koji stie od momenta registracije osnivakog akta i to
pretpostavlja i odvojenost imovine drutva od privatne imovine ortaka to ima sledee posledice
Privatni poverioci ortaka ne mogu se namiriti iz imovine drutva
OD za svoje obaveze odgovara i svojom imovinom pored odgovornosti ortaka svojom imovinom
Izmeu poverilaca drutva i ortaka ne postoje neposredni pravni odnosi
OD je poreski subjekt
OD je steajni subjekt
ZPD odreuje izriito da je minimalni broj ortaka 2, a to proizilazi iz ugovornog naina nastanka i
otuda ako iz bilo kog razloga ovo drutvo spadne na samo jednog ortaka, ono vie ne moe opstati
u ovom svojstvu
Ortaci u naem pravu mogu biti fizika i pravna lica, domaa i strana
Poslovno ime je pre moralo sadrati i imena svih lanova, vie njih ili jednog uz oznaku i ostali, kao
i oznaku oblika drutva, a sada vie nije nuno lino ime nekog od ortaka
OD nastaje simultanim osnivanje i to ugovorom o osnivanju koji mora biti u pisanoj formi
ZPD odreuje minimum obaveznih elemenata, a pored njih moe sadrati i fakultativne element
Pored osnivakog akta, OD moe da ima i ugovor oprtaka drutva koji se ne prilae registru, a
kojim ortaci mogu blie da urede svoje meusobne odnose
OD se moe osnovati za obavljanje bilo koje delatnosti, ali ipak izuzetno je obavljanje nekih
delatnosti u ovoj formi iskljueno posebnim zakonima npr delatnost berzi
Regulisanje internih odnosa ortaka je ugovorna materija i ZPD ne intervenie imperativnim nor
Kada je re o odgovornosti, na ZPD pprihvata sistem solidarne odgovornosti ortaka za obaveze
drutva, bez mogunosti drugaijeg ugovaranja, a kada je re o odgoovrnosti novog ortaka
drutva, on odgovara na isti nain kao i ostali ortaci i za obaveze nastale pre stupanja
Kada je re o raspolaganju udelom, ortaci imaju pravo pree kupovine, ali ne mogu
neiskorienjem tog prava ili uskraivanjem davanja saglasnosti prinudno ga zadrati u OD
Sa pravnim reimom prodaje udela treba izjednaiti i poklanjanje udela treem licu, zamenu udela i
eventualno zalaganje udela
Svojstvo ortaka u drutvu prestaje u sluaju : smrti, otvaranja steaja na nekim od ortaka, otkaza
nekog ortaka, iskljuenja ortaka, donoenja odluke i u dr sluajevima utvrenim aktom
OD moe prestati po osnovima utvrenim za prestanak svih formi drutava, ali i po posebnim
osnovima koji su po pravilu vezani za njegov karakter intuitu personae
Ako je osnovano na odreeno vreme ili za ispunjenje odreenog cilja, a protekom tog vremena ili
ispunjenjem cilja i dalje nastavi da posluje, smatra se da je preutnom voljom ortaka osnovano na
neodreeno vreme
Ako OD spadne na jednog ortaka, ZPD ostavlja rok od 3 meseca da obezbedi potrebni minimum
ortaka, a ako to ne uini pribegava se njegovoj likvidaciji
U sluaju postojanja opravdanih razloga po tubi nekog od ortaka, sud moe doneti odluku o
prestanku drutva ili ako se u tom smislu preinai tubeni zahtev iskljuiti ortaka
Opravdani razlog naroito postoji ako sud nae da neki od ortaka povreuje svoje ugovorne ili
zakonske dunosti koje su od uticaja na poslovanje drutva
Svi sluajevi prestanka OD upisuju se u registar radi dejstva prema treim licima to se i objavljuje

10
KOMANDITNO DRUTVO
-

Drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie pravnih ili fizikih lica radi obavljanja delatnosti pod
zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno solidarno za
obaveze drutva komplementar, a rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos ugovorenog
uloga komanditor
- Pravni subjektivitet stie upisom u propisani registar i priznaje mu se imovinska autonomija, te
moe u svoje ime i za svoj raun preuzimati prava i obaveze u pravnom prometu
- Poetna imovina drutva formira se od osnivakih sredstava osnivaa drutva, a kasnije se ona
moe smanjivati ili poveavati u zavisnosti od poslovanja
- Prijavu za upis u registar podnose lica koja su u osnivakom aktu navedeni kao zastupnici
- U objavi ne se se sadrati ime odn poslovno ime komanditora, kao ni oznaenje njegovog uloga,
ali se mora navesti podatak da drutvo ima komanditora i njihov broj
- Prema ZPD komplementari i komanditori mogu biti fizika i pravna lica
- KD je privredni subjekt koji obavlja neku privrednu delatnost radi sticanja dobiti, a izuzetno moe
biti iskljueno obavljanje odreene delatnosi u ovoj formi
- KD posluje pod poslovnim imenom koje moe biti personalno ili neko dr i mora da sadri naznaku
oblika drutva KD i navoenje imena komplementara znaajno je zbog obavetenja treih lica ko
neogranieno odgovara za obaveze drutva, dok se ostalo saznaje iz registra
- Ugovor je osnivaki akt i jedini pravni akt konstitutivnog znaaja i prilae se uz registracionu prij
- Pored njega, KD moe imati ugovor ortaka drutva koji se ne prilae registru, a kojim ortaci mogu
blie da urede svoje meusobne odnose
- Ugovor o osnivanju moe se promeniti saglasnou svih ortaka, ako nije odreeno drugaije
- Zakonodavac ne propisuje minimalni osnovni kapital i moe da se sastoji u novu stvarima i pravima
izraenim u novanoj vrednosti
- ZPD ne sadri detaljnu regulativu prava i obaveza ortaka ali sadri 2 znaajna principa :
1) Na ovo se primenjuju pravila OD ako nema posebnih
2) Komplementari imaju identian status sa statusom ortaka OD
- Komanditori su iskljueni iz upravljanja i voenja poslova drutva, to je povereno komplement
- Funkciju upravljanja vre svi, nekolicina ili 1 komplementar ili poseban organ ili spoljno
specijalizovano lice i to vai i za poslovoenje
- Prema ZPD udeli komplementara se mogu prenositi na trea lica samo uz saglasnost svih
komplementara i komanditora, ako drugaije nije ugovoreno, dok se udeo komanditora moe
prenositi na tree lice po pravilu slobodno
- Status komplementara u svemu je identian statusu ortaka, a kada je re o statusu komanditora,
nita ne govor protiv mogunosti dabude zastupnik drutva, ali ne kao organ, ve kao prokurista
- Komplementari odgovaraju za obaveze drutva neogranieno solidarno, dok komanditor odgovara
kao komplementar : kad se u poslovnom imenu nalazi njegovo ime,uz njegovu saglasnost i ako vdi
poslove drutva, onaj koji tek pristupi, do visine ugovorenog uloga od trenutka kada je postao ortak
- Ako iz KD istupe svi komplementari, a novi ne stupe u roku od 3 ili 6 meseci, onda KD mora
promeniti pravnu formu u DOO ili AD, u protivnom se otvara postupak likvidacije

11
DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU
1. Pojam
- Drutvo sa pravnim subjektivitetom koje pod zajednikim poslovnim imenom i po pravilu fiksiranim
osnovnim kapitalom i koje obavlja odreenu delatnost uz odgovornost celokpunom svojom
imovinom
2. Pravne karakteristike
a) Pravni subjekt nastao upisom u registar, ima svoju imovinu odvojenu od imovine lanova kojom
obavlja svoju delatnost i odgovara za preuzete obaveze, preuzima samostalno prava i obaveze,
poverioci drutva ne mogu realizovati svoje potraivanje prema lanu drutva, ali mogu ostvariti
prinudno izvrenje nad udelom lana u drutvu
b) Pravni subjektivitet i odvojenost od lanova ini moguim pravne poslove lanova sa drutvom
c) Ima osovni kapital koji ini zbir vrednosti uloga lanova, svaki lan moe imati 1 ulog i ulozi ne
moraju biti jednaki
d) lanovi ne odgovaraju za obaveze drutva ali snose riizk za poslovanje drutva do visine uloga
e) Posluje pod zajednikim poslovnim imenom , koje moe biti personalno ime lana ili realno
poslovno ime koje upuuje na delatnost i mora da sadri oznaku oblika DOO
f) Moe biti registrovano za obavljanje bilo koje delatnosti, ali se neke ne mogu obavljati u ovom
obliku, ve jedino kao AD banka
g) Ogranieno je po potencijalu jer mu je iskljuena mogunost javnog zaduivanja, a esto je
ogranieno i po broju lanova
h) Zatvoreno drutvo sa prisunim elementima intuitu personae, te je stoga osnovni kapital relativno
nepokretan i struktura lanstva stabilna, sa velikom mogunou kontrole ulaska i izlaska
i) Fleksibilna forma drutva sa velikom mogunou da se prilagoava
j) Veinski vlasnici koji su i zaposleni, preferiraju distribuciju zarade kroz plate, a ne kroz dividend
3. Osnivaki akt
- DOO osniva se odlukom o osnivanju ako je osniva jedan lan, odn ugovorom ako ih ima vie
- ZPD odreuje minimum obaveznih elemenata, koji pored optih obuhvata i posebne elemente koji
su diktirani prirodom ovog drutva, a moe da sadri i odreenje zastupnika drutva, mada je
preporuljivije da se to ini u posebnom aktu zbog toga to svaka docnija promena zahteva
promenu akta ako je to uinjeno u tom aktu
- ZPD predvia mogunost izmene akta veinom od ukupnog br glasova ako nije odreeno drug
4. Ugovor lanova drutva
- Donose ga osnivai drutva i proizvodi dejstvo danom potpisivanja ako nije drugaije odreeno
- Promene se vre jednoglasnou svih lanova potpisnika, ako nije odreeno drugaije
- U sluaju nesaglasnosti osnivakog akta i ugovora, primat ima osnivaki akt kao jedini konstitutivni
akt drutva
5. Trokovi osnivanja
- Snose ih drutvo ili osnivai, s tim to se pretpostavlja da oni padaju na teret osnivaa
6. lanovi drutva
- DOO mogu osnivati fizika ili pravna lica, a moe ga osnovati i samo jedno lice, dok se
maksimalan broj lanova ne utvruje
- Nakon zakljuenja ugovora ili donoenja odluke o osnivanju, vri se upis uloga lanova i njihova
uplata i DOO moe se osnovati samo simultanim nainom, dakle bez javnog poziva za upis udela,
jer bi to bilo suprotno zatvorenoj prirodi ovog drutva i snanim elementima intuitu perso
7. Upis u registar
- Nakon sprovoenja prethodnih radnji i sainjavanja konstitutivnog akta, sa prateim dokumentima
zavisno od vrste uloga, kao i od vrste delatnosti, vri se upis u registar, ime ovo drutvo stie
subjektivitet

12
-

ZPD propisuje obavezni minimalni novani deo uloga, kao neophodni uslov za osnivanje, a
dozvoljava i da predmet uloga bude i izvreni rad i usluge
- lanovi drutva ugovor mogu preuzeti ispunjenje inidbi imovinske vrednosti odn sporednih inidbi
i one se mogu preuzeti osnivakim ugovorom ili ugovorom lanova drutva
8. Udeli
- lanska prava koja se stiu na posnovu uloga u drutvo i ZPD ima vrst princip jedan udeo jedan
lan, koji vai i prilikom sticanja novih udela ili prenosa udela
- Oni mogu ali ne moraju biti jednake vrednosti, s tim to se osnivakim aktom odreuje koliki uloga
daje pravo na jedan glas
- ZPD utvruje obavezu evidencije lanova drutva i njihovih adresa radi dostavljanja
- Na jednom udelu moe postojati i vlasnitvo vie lica suvlasnici udela, koji se prema datom DOO
smatraju jednim lanom drutva i oni su solidarno odgovorni prema drutvu u vezi sa preuzetim
obavezama prema drutvu
- ZPD definie pojam sopstveni udeo kao udeo koji drutvo stekne od svojih lanova, dakle, drutvo
ne moe upisivati svoje udele, ali moe udele koje su po nekom pravnom osnovu stekli njegovi
lanovi kasnije otkupljivati ili sticati na dr nain i drati ih kao sopstvene udele
- ZPD govori o mogunosti povlaenja udela lana drutva od strane drutva, iako je pravilo da lan
ne moe traiti povraaj uplaenog uloga od drutva dok drutvo postoji, ipak se osnivakim aktom
moe utvrditi povlaenje udela i odluku donosi skuptina i osnovi povlaenja mogu biti : iskljuenje
lana, smrt lana ili njegov prestanak, prinudno izvrenje na udelu i sl
- Ugovorom o osnivanju treba urediti i posledice povlaenja udela : prestanak lanstva, ponitenje
udela, smanjenje osnovnog kapitala i sl
- Prenos udela lana drugim lanovima je slobodan, uz mogunost da se aktom utvrde ogranien
- Ako su ova ogranienja uvdena, najee prenos delova udela na ostale lanove srazmerno
udelima koje imaju u drutvu, kako se ne bi remetila postojea struktura udela, onda nema
slobodnog prenosa udela na dr lana po svom izboru, ve bi druga prava bila jaa od tog
- Prenos udela u sluaju smrti lana drutva vri se u skladu sa pravilima naslednog prava, ali Zakon
utvruje mogunost da drutvo ili lanovi u zakonom propisanom roku prinudno otkupe udeo
preminulog lana od naslednika, a akoje ovo pravo utvreno aktom u korist drutva, tu odluku
donosi skuptina, a ako je utvreno u korist jednog ili vie lanova, tu odluku u propisanom roku
donose lanovi i o tome obavetavaju drutvo
- ZPD ustanovljava pravilo prvenstva sticanja udela ili dela udela lana koji prodaje svoj udeo ili deo
od strane dr lanova u skladu sa aktom i zakonom
- Povreda zakonskog prava pree kupovine udela raa pravo na tubu sudu radi ponitaja preno
- Ako neki od alova koji su prihvatili ponudu za otkup ne pristupi zakljuenju ugovora, lan koji
raspolae svojim udelom moe udeo preneti dr lanovima koji pristupe zakljuenu ugovora i to
srazmerno njihovom procentu udela u ukupnom zbiru udela lanova koji su prihvatili ponudu
- Ako je ponuda odbijena, udeo ili deo udela se moe preneti treem licu pod uslovima koji nisu
povoljniji od uslova pod kojima je nuena prodaja tog udela lanovima i u propisanom roku
- Aktom se moe predvideti da se prenos treem licu koje nije lan moe izvriti samo na osnovu
saglasnosti skuptine drutva i takoe, umesto ovog, aktom se moe odrediti da dutvo umesto
davanja saglasnosti moe odrediti tree lice na koje e preneti udeo pod istim uslovom
- I pri prenosu udela u izvrnom postupku, lanovi imaju pravo preeg sticanja
- Udeo se po pravilu prenosi u celosti, ali deoba nije zakonom iskljuena, ali se moe iskljuiti
ugovorom o osnivanju, osim u sluaju prenosa udela na 2 ili vie lica
- Prenos udela vri se pravnim poslom i to u pisanom obliku s overom potpisa prenosioca i sticaoca,
a ona je potrebna i zbog upisa prenosa u registar
- U sluaju prenosa, za obaveze iz lanskog odnosa odgovaraju solidarno prenosilac i sticalac, ime
se tite opravdani interes drutva odn ostalih lanova drutva
- Pravo glasa ostvaruje se u skuptini i imaju ga svi lanovi srazmerno svom udelu

13
9. Imovinska prava
- Obuhvataju pravo uea u dobiti drutva i pravo ueca u raspodeli likvidacione ili steajne
mase, nakon prestanka drutva steajem ili likvidaciojom, a po podmirenju obaveza
- Ova prava u direktnoj su zavisnosti od veliine udela u drutvu
10. Solventnost drutva
- ZPD predvia sistem ogranienja plaanja lanovima po bilo kom osnovu ako drutvo ne moe da
izdri tzv test solventnosti i ovom pravilu postavlja izuzetak odn dozvoljenost plaanja ako posebni
finansijski izvetaji i standardi raunovodstvene prakse pokazuju da je isplata razumna u datim
okolnostima
11. Upravljanje drutvom
- U svakom DOO postoji skuptina koja se moe odravati na sednici i bez sednice, u jednolanom
ovlaenja taj lan ili od njega ovlaeno lice
- Rok za sazivanje je najkasnije 8 dana pre odravanja sednice i nju saziva direktor ili nadzorni
odbor, a mogu i manjinski lanovi sa 20 % kapital uea
- Saziva utvruje i dnevni red skuptine, a manjinski mogu predloiti dopuu ako poseduju 10 %
kapital uea, ako aktom nije predvien manji procenat
- Delokrug skuptine obuhvata sledee ako aktom nije predvieno drugaije :
donosi izmene osnivakog akta ;
usvaja finansijske izvetaje, kao i izvetaje revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije;
nadzire rad direktora i usvaja izvetaje direktora
odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, kao i o svakoj emisiji hartija od
vrednosti;
odluuje o raspodeli dobiti i nainu pokria gubitaka, ukljuujui i odreivanje dana sticanja prava na
uee u dobiti i dana isplate uea u dobiti lanovima drutva;
imenuje i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad odnosno naela za utvrivanje te
naknade,
imenuje revizora i utvruje naknadu za njegov rad ;
odluuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnoenju predloga za pokretanje steajnog
postupka od strane drutva;
imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izvetaje likvidacionog upravnika;
odluuje o sticanju sopstvenih udela;
odluuje o obavezama lanova drutva na dodatne uplate i o vraanju tih uplata;
odluuje o zahtevu za istupanje lana drutva;
odluuje o iskljuenju lana drutva iz razloga neplaanja, odnosno neunoenja upisanog uloga;
odluuje o pokretanju spora za iskljuenje lana drutva;
odluuje o povlaenju i ponitenju udela;
daje prokuru;
odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu sa prokuristom,
kao i u sporu sa direktorom
odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu protiv lana
drutva;
odobrava ugovor o pristupanju novog lana
odluuje o statusnim promenama i promenama pravne forme;
daje odobrenje na pravne poslove u kojima postoji lini interes, u skladu sa lanom 66. Zakona o
privrednim drutvima;
daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspolaganje imovinom
velike vrednosti u smislu lana 470. Zakona o privrednim drutvima;

14

12.
-

donosi poslovnik o svom radu;

vri druge poslove i odluuje o drugim pitanjima u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima.
Osnovi prestanka svojstva lana
ZPD ureuje najee osnove npr smrt, pre stanak pravnog lica, istupanje, iskljuenje, prenos, uz
dodatak da to mogu biti i dr osnovi utvreni aktom
13. Pravo istupanja i iskljuenja
- lan moe istupiti u svako doba i bez navoenja razloga ako ne trai naknadu za svoj udeo, ali ne
moe istupiti ako ima neizmirene obaveze prema drutvu na osnovu uloga ili dodatnih uplata ili ako
bi istupanjem naneo tetu drutvu, kao ia ko bi time izbegao primenu pravila o posebnim dunost
- lan DOO moe istupiti iz opravdanih razloga, podnoenjem pisanog zahteva ako mu ostali
lanovi ili samo DOO prouzrokuju tetu, ako je spreen u ostvarivanju svojih prava i drugo
- Ako skuptina odbije zahtev za istupanje, takvo istupanje se moe traiti tubom pred sudom
- Skuptina moe doneti odluku da pokrene postupak iskljuenja labna ako ne ispunjava pbaveze
utvrene ugovorom o osnivanju u vezi sa plaanjem odn unosom ugovorenog uloga
- Iskljueni lan ima pravo na naknadu vrednosti svog udela, a ostaje obavezan da unese neuneti
ulog odn da uplati ulog ako je to neophodno za namirenje poverilaca
- U sluajevima nanoenja tete drutvu namerom ili grubom nepanjom, povreda dunosti prema
drutvu, oteavanje poslovanja drutva svojim radnjama ili proputanjem, DOO moe pokrenuti
sudski postupak iskljuenja lana i time se uvodi sistem sudskog iskljuenja lana drutva ije se
iskljuenje trai, a moe i suspendovati i dr prava tpog lana
14. Posebni osnovi prestanka
- DOO moe prestati i u sluaju postojanja posebnih osnova karakteristinih za prestanak drutva
lica, ali ipak i u tom domenu ispoljava veu sklonost ka druptvu kapitala, budui da ovi posebni
osnovi mogu voditi prestanku samo ako je tako utvreno aktima, a ako to nije sluaj, onda DOO i u
prisustvu ovih osnova nastavlja sa radom

15

AKCIONARSKO DRUTVO
1. Pojam
- Drutvo koje osnivaju pravna odn fizika lica rad obavljanja delatnosti pod zajednikim poslovnim
imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene vrednosti
- Zbir vrednosti svih akcija ini osnovni kapital drutva
- Ima sledee karakteristike :
1) AD je drutvo kapitala, to znai da nisu bitne personalne karakteristike akciponara, te se drutvo
ne konstituie, ne funkcionie i ne prestaje u zavisnosti od tih svojstava, ve je jedino bitan kapital
2) Posluje pod realnim poslovnim imenom a izuzetno pod personalnim i mora sadrati oznaku forme
3) Pravni subjekt koji ima svoju imovinu sa kojom odgovara u potppunosti za obaveze prema treim i
ona je u potpunosti odvojena od imovine akcionara i oni ne odgovaraju linom imovinom za
obaveze prema treim, ve samo snose riizik do vrednosti uloga u drutvo
4) Ima fiksni osnovni kapital koji je podeljen na akcije i koji se mora uvati neokrnjen tokom poslovanj,
zbir vrednosti svih akcija ini kapital, a ako se prodaju ispod nominalne vrednosti, onda razlika slui
za pokrie trokova osnivanja i za njegove rezerve
5) Osnovni kapital je podeljen na akcije odreene nominalne ili raunovodstvene vrednosti izr u novcu
6) Trgovako drutvo, ali njegovi akcionari ne postaju samim tim trgovci
7) Moe obavljati bilo koju profitabilnu delatnost
8) Mogu da ga osnivaju i fizika i pravna lica, s tim to zakoni propisaju min broj akcionara najee
2, uz oprezno dozvoljavanje mogunosti da i jedno lice moe biti osniva kada se ne osniva javnim
upisom akcija
9) Zakonske norme koje ga ureuju su imperativne, tako da se malo prostora ostavlja autonomiji volje
10) Jedina forma drutva koja se moe osnovati i moe poveavati osnovni kapital javnim upisom
akcija, pa se zbog toga naziva i mainom za pravljenje novca
2. Osnivaki akt i statut
- Obavezni elementi osnivakog akta : oznaenje osnivaa, poslovno ime, sedite i delatnost,
ukupan iznos novanog uloga i oznaenje vrednosti nenovanog i rok uplate odn unosa, oznaenje
vrste i vrednosti osnovnog kapitala, broj vrsta i klasa akcija, kao i njihova nominalna i
raunovodstvena vrednost i izjava osnivaa o osnivanju i preuzimanju obaveza uplate i unosa
uloga po osnovu upisanih akcija
- Osnivaki akt slui samo za potrebe osnivanja i nema neki pravni znaaj, te se i ne menja
- Statut je konstitutivni akt drutva koji se deponuje u regstar i objavljuje, donose ga osnivai, a
kasnije promene vri skuptina drutva veinom od ukupnog broja glasova akcionara sa pravom
glasa, osim ako je statutom predviena brojnija veina
- Izuzetno, statut moe u delu osnovnog kapitala menjati i odbor direktora odn nadzorni odbor
- U sluaju nesaglasnosti osnivakom akta i statuta, primat ima statut
- Izmene i dopune statuta registruju se i objavljuju i smatraju se usvojenim danom donoenja
- Mogu se predvideti posebne pogodnosti za osnivae koje se daju osnivaima ili dr licima koja
uestvuju u postupku osnivanja drutva ili poslovima koji su potrebni za dobijanje ovlaenja za
poetak poslovanja drutva
- Osnivakim aktom se odreuje ko snosi trokove osnivanja osnivai ili sam ad, a ako ih snose
osnivai,onda njihov iznos ili procenjeni iznos mora biti element akta i moe se nadoknaditi samo
do iznosa odreenog u aktu

16

3. Ulozi
- Mogu biti novani, nenovani, izvreni rad ii usluge, ali ulozi u otvoreno ne mogu biti izvreni rad i u
- ZPD predvia mogunost procene nenovanih uloga od strane osnivaa,a ako se oni ne mogu
sporazumeti, procenu mogu poveriti ovlaenom procenjivau koga sami odreuju ili koga
odreuje sud po njihovom zahtevu u vanparninom postupku
- Kada se radi o otvorenom AD procenu uvek vri ovlaeni procenjiva koga biraju sami osnivai ili
upravni odbor drutva sa odgovarajue liste ili sud po njihopom zahtevu u vanparninom postupku
- Izvetaj procenjivaa dostavlja se registru i objavljuje u skladu sa zakonom
- Osnovna obaveza svih akcionara jeste uplata upisanih akcija u roku propisanom zakonom bez
mopgunosti oslobaanja sa dejstvom prema treim licima, od obaveze uplate odn unoenja
uloga, kao i bez mogunosti oslobaanja od te obaveze odn smanjenja preuzete obaveze
- Ova obaveza nastaje zakljuivanjem ugovora o otkupu akcija pri osnivanju ili pri poveanju kapitala
- Dunik iz ugovora je osniva, ali i svaki kasniji sticalac te akcije koja nije u potpunosti plaena, jer
preuzimanjem akcija preuzima i lanska prava i obaveze, ali sticalac za koje je prenosilac preuzeo
obavezu unoenja uloga u stvarima i pravima ne preuzima obavezu na unoenje tog uloga, ve
samo na uplatu njegove novane vrednosti za iznos neunetog uloga
- Za uplatu uloga solidarno odgovaraju i prenosioci delimino plaene akcije odg pravnih prethod
4. Vrste akcionarskog drutva
- 2 naina osnivanja :
1) Simultano osnivanje bez javnog upisa akcija, sami osnivai otkupljuju sve akcije prilikom osnivanj
2) Sukcesivno osnivanje sa javnim upisom akcija, kada osnivai upisuju deo akcija i objavljuju javnu
ponudu za otkup ostalih akcija
- Zatvoreno AD ima sledea obeleja :
a) Ne moe javnom ponudom niti na bilo koji drugi javni nain izdavati akcije na tritu hartija od vred
b) Nije pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti
c) Nije u obavezi da izvetava javnost i Komisiju o vanijim poslovnim dogaajima, finansijskim
izvetajima, izvetajima o poslovanju i izvetajima revizora
d) Moe izdavati akcije samo njegovim akcionarima ili profesionalnim investitorima i zaposlenima
e) Moe statutom odrediti ogranienje prometa svojih akcija
- Otvoreno AD ima sledea obeleja :
a. Moe javnom ponudom ili na bilo koji dr nain izdati akcije na tritu hartija od vrednosti
b. Pod nadzorom je Komisije za hartije od vrednosti
c. Ima obavezu da izvetava javnost, Komisiju i Registar o vanijim poslovnim dogaajima,
finansijskim izvetajima, izvetajima o poslovanju i izvetajima revizora
d. Moe imati neogranieni broj akcionara
e. Ne moe statutom odrediti ogranienje prometa svojih akcija
- Otvoreno AD moe kotirati svoje akcije na regulisanim ili na neregulisanim tritima
- Sukcesivno osnivanje pretpostavlja vie faza :
A. Zakljuivanje ugovora o osnivanju
B. Upis, uplata ili unoenje uloga i preuzimanje dela akcija od samih osnivaa
C. Odobrenje prospekta od strane Komisije i objavljivanje javne ponude za upis i otkup akcija od
strane treih lica, sa naznakom mesta dostupnosti prospekta i izvoda iz prospekta
D. Upis i uplatu akcija ili unoenje uloga po javnoj ponudi
E. Upis i otkup eventualnij neupisanih akcija ponuenih u javnoj ponudi od strane osnivaa
F. Eventualni postupak sa upisanim vikom akcija
G. Obavetavanje Komisije o uspenosti emisije radi upisa u registar emisija akcija
H. Imenovanje organa drutva od strane osnivaa
I. Podnoenje prijave za registraciju

17
J. Objavljivanje registracije
5. Akcije
- Hartija od vrednosti koju izdaje AD s odreenom nominalnom ili raunovodstvenom vrednou koja
predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala
- Odlikuju se trima karakteristikama : Akcija je hartija od vrednosti, Daje lanska prava i Deo je
osnovnog kapitala
- Prema nainu odreenja imaoca dele se na ime i na donosioca, a klasa akcija odreuje se pravima
koja su u njima sadrana i u zavisnosti od toga mogu biti redovne i preferencijalne
- Redovne su akcije koje daju ista statusna prava i ista imovinska prava i ta prava ostvaruju se
srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija
- Preferencijalne su akcije koje njenim imaocima daju odreena povlaena prava u odnosu na
imaoce obinih i ta ovlaenja mogu biti viestruka pravo prvenstva naplate iz likv ostatka,
prioritetan karakter u isplati dividende, pravo pretvaranja u obine ili u dr klasu preferencijalnih,
pravo prodaje akcija AD po odreenoj ceni itd, a mogu ukljuiti i dr prava ako se tako odredi statut
- Preferencijalne su bez prava glasa, a izuzetno mogu stei pravo glasa i prema naem ZPD daju
pravo glasa u 3 sluaja : ako se odluuje o pretvaranju u obine, ako je doneta odluka o isplati
dividendi koje nisu isplaene i kada se umanjuju steena prava akcionara
- Broj glasova akcionara sa ovim akcijama ne moe biti jednak niti prei broj glasova akcionara sa
obinim akcijama
- Akcije koje daju ista lanska prava ine istu klasu, a razliite klase postoje samo ako akcije daju
razliita prava, tako su razliite klase obine i preferencijalne
- Akcija moe imati i vie vlasnika suvlasnitvo akcija, u kosm sluaju se shodno primenjuju pravila
koja vae za suvlasnitvo udela
6. Obveznice
- Hartija od vrednosti odreene nominalne vrednosti kojom se njem izdavalac obavezuje da e licu
naznaenom u njoj ili licu po njegovoj naredbi isplatit oznaenog dana dospelosti iznos u njoj
naveden odn da e isplatiti iznos anuitetskih kupona ili ih zamenit za akcije ako su izdate kao zam
- Prema kategoriji izdavaoca obveznice drava, banaka i dr finans organizacija i privrednih drut
- Prema nainu odreenja korisnika na ime i na donosioca
- Prema postojanju obezbeenja isplate garantovane i negarantovane
- Prema moneti na koju glase na dinare i na stranu valutu
- Prema emisionoj vrednosti koje se emituju po nominalnoj i ispod nominalne, osim zam za akcije
- Prema fiksnosti potraivanja one u kojima je potraivanje fiksno i u kojima nije fiksno
- Prema mogunosti zamene za dr hartije od vrednosti zamenljive i nezamenljive
7. Varanti
- Hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na sticanje odreenog broja akcija odreene vrste i
klase i po unapred odreenoj ceni u odreenom periodu
- Po pravilu se emituju postojeim akcionarima i upravama AD, kako bi im se omoguilo da akicje
budue emisije steknu po pravu prioriteta i po poznatim uslovima u momentu emisije, koji su po
pravilu povoljniji za imaoce varanata, ponekad se nazivaju opcijama za sticanje akcija
8. Ostale serijske hartije od vrednosti
1) Blagajniki zapis kratkorona hartija koja glasi na odreeni novani iznos, s odreenim rokom
dospea i odreenom kamatnom stopom i koje se izdaju kada izdavalac ima potrebe za
kratkoronim sredstvima radi obezbeenja svoje likvidnosti
2) Komercijalni zapis kratkorono kreditno sredstvo, koje mog u da izdaju privredni subjekti, a osim
na novac moe da glasi i na robu, a moe biti i meovit
3) Dravni zapis kratkorona hartija od vrednosti koja se emituje radi prikupljanja novanih
sredstava za premoavanje vremenske neusklaenosti izmeu priticanja prihoda i izvravanja
rashoda budeta, a obavete po njima dospevaju najkasnije do kraja budetske godine

18
4) tedni zapis njih izdaje Narodna banka i imaju slinu prirodu kao dravni i predstavljaju sredstvo
prikupljanja slobodnog novca na monetarnom tritu radi spreavanja inflacije i ouvanja monete
9. Reorganizacija kapitala akcionarskog drutva
- Zavisno od vrste, kaupital ima vie znaenja :
1) Ovlaeni odobreni iznos akcijskog kapitala koji je AD ovlaeno da izda po odluci osnivaa
odn skuptine, a koji ne mora biti aktuelno izdat
2) Izdati dodeljeni deo akcijskog odobrenog kapitala koji je ve izdat i raspodeljen kroz akcije
- AD ne mora imati na startu ceo ugovoreni odobreni kapital, ali mora imati izdati osnovni kapital koji
je najmanje u visini propisanog zakonskog minimalnog osnovnog kapitala za koji se zahteva
postojanje u momentu registracije drutva
3) Naplaeni realni, nominalni deo izdatog osnovnog kapitala koji je ve uplaen od akcionara i on
je na strani aktive podeljen na stalna osnovna i obrtna sredstva
4) Neplaeni preostali izdati kapital koji je prema ugovoru o otkupu akcija u skladu sa statutom
plativ od strane akcionara
5) Rezervni za njega postoji obaveza uplate odn unoenja uloga u stvarima i pravima samo u
sluaju steaja drutva raspoloiv je jedino za poverioce
- AD moe pored izdatih imati i neizdate akcije odobrene za izdavanje sa ovlaenjem odbora
direktora odn nadzornog odbora da ih izda kada oceni da je to sa stanovita interesa ad najpovoljni
- Ovo ovlaenje obuhvata ovlaenje za izdavanje akcija radi poveanja osnovnog kapitala tog
drutva novim ulozima, novanim ili nenovanim, zavisno od datog ovlaenja, ali obuhvata i
ovlaenje za takvo poveanje iz sredstava drutvabroj odobrenih akcija za izdavanje od strane
odbora direktora odn nadzornog odbora, odreuje se u statutu drutva i on moe obuhvatiti i
obine i preferencijalne akcije, s tim to taj ukupni broj ni u kom sluaju ne moe prei 50 % od
broja izdatih obinih akcija u vreme odreivanja osnivakim aktom drutva
- AD moe izdati sve ili samo deo odobrenih obinih akcija, a preferencijalne moe da uopte ne
izda ili da ih izda u celosti ili samo deo
- Osnovni kapital otvorenog AD poveava se novim ulozima, pretvaranjem zamenljivih obveznica u
akcije i upisom akcija po osnovu prva imalaca varanata na takav upis ili radi ostvarivanja prava
zaposlenih i lanova organa drutva na kupovina akcija drutva i iz sredstava drutva
- Sama tehnika poveanja akcija je dvojaka : izdavanje novih akcija ili poveanje nominalne
vrednosti postojeih akcija
- Pravo preeg sticanja akcija je imovinsko pravo postojeih akcionara na sticanje akcija od drutva
pri novim emisijama akcija i to srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija zakonsko
dispozitivno pravo
- Odluku o poveanju osnovnog kapitala otvorenog AD po prvailu donosi skuptina, a izuzetno i
odbor direktora odn nadzorni odbor po ovlaenju
- Samo poveanje vri se registraciojom u registru nakon upisa izdatih akcija i akcionara u CRHV
- Osnovni kapital moe se smanjiti odlukom skuptine drutva, a izuzetno i odbora direktora odn
nadzornog odbora ako se radi o ponitenju sopstvenih akcija kojim nije raspolagalo u zakonom
propisanim rokovima i u svakom sluaju, odlukom menja se i statut drutva u delu visine osnovnog
kapitala i broja akcija koje ga pokrivaju
- Postupak smanjenja osnovnog kapitala moe biti redovan kada se tite prava poverilaca,
pojednostavljen kada posluje sa gubicima i poseban radi pretvaranja u rezerve
- Smanjenjem osnovnog kapitala ne moe se povrediti princip ravnopravnosti akcionara i ona se
obezbeuje i kupovinom i povlaenjem i ponitajem akcija na berzi ili dr organizovanim tritima ili
javnom ponudom akcionarima kojim se ureuju trita hartija od vrednosti, osnivakim aktom i
odlukom skuptine akcionara o povlaenju akcija
- Smanjenje bez odlaganja prijavljuje AD CRHV radi upisa promena broja akcija kod akcionara i
smanjenje njihove nominalne ili raunovodstvene vrednosti i registruje se u registru i ne bi smelo
da ide ispod minimuma propisanog zakonom, jer je to osnov za steaj ili sudsku likvidaciju

19
-

a)
b)
c)
d)
e)
f)
-

Zakon od ovog pravila doputa izuzetak kada se kombinuju odluka o smanjenju i odluka o
poveanju ulaskom u drutvo novog investitora ili nobih uloga postojeih akcionara, ime se
omoguuje sanacija drutva
AD moe svojim statutom utvrditi kao svoje pravo ili obavezu otkup preferencijalnih akcija jedne ili
vie klasa ako raspolae odgovarajuim namenskim rezervama za te svrhe i utvruje se period u
kome se to mora ili moe uiniti, osnovi i obim povlaenja, kao i obaveze akcionara da te akcije
prodaju pod utvrenim uslovima, tpo vai i za imaoce varanata i zamenljivih obveznica
ZPD zabranjuje upis svojih akcija od strane AD bilo direktno bilo indirektno, budui da drutvo ne
moe samo sebi plaati ove akcije
Sopstvenim akcijama smatraju se akcije koje je AD steklo od svojih akcionara, direktno ili
indirektno preko drugih lica koje ih stie komisiono u svoje ime a za raun tog AD
ZPD usvaja meovit sistem sticanja sopstvenih akcija princip je ogranieno sticanje do 10%
osnovnog kapitala drutva i kao izuzetak kad nema ogranienja :
Radi ostvarivanja prava nesaglasnih akcionara
Besplatno ustupanje akcija drutvu
Sticanje u postupku sudske prinudne naplate potraivanja drutva od svojih akcionara izvrenjem
na akcijama, ako izvrenje nije mogue na drugoj imovini
U sluaju statusnih promena
U sluaju iskljuenja akcionara
Ako se stiu akcije radi sprovoenja postupka smanjenja osnovnog kapitala
AD ne moe sticati od svojih akcionara akcije kao sopstvene bilo kojim sporazumom sa pojedinim
akcionarima ve samo uz ouvanje principa ravnopravnosti akcionara javna ponuda svim
akcionarima za sticanje prorata, odluku o sticanju akcija kao sopstvenih donosi skuptina, a pod
odreenim uslovima i odbor direktora ili nadzorni odbor
Sopstvene akcije imaju poseban reim : ne daju nikakva akcionarska prava i moraju biti otuene u
odreenom roku i do otuenja nominalna ili raunovodstvena vrednost ovih akcija moe biti
ukljuena u osnovni kapital ili iskljuena, kada se za taj iznos moraju poveati rezerve koje se
mogu isplatiti akcionarima do otuenja ili ponitenja i otuenje se vri u zakonom propisanim rokov
AD je obavezno da steene akcije od akcionara u sluaajevima kada ih je steklo mimo ogranienja
otui u roku od godinu dana od dana sticanja odn raspodeli zaposlenima ili lanovima organa
drutva, kao i akcije koje je steklo propisno preko 10% preko osnovnog kapitala otui u roku od 3
godine od sticanja, a ako se ne otue, AD je obavezno da ih odlukom ornog odbora direktora odn
nadzornog odbora u skladu sa zakonom poniti i da po tom osnovu smanji osnovni kapital
ZPD odreuje minimalnu nominalnu vrednost akcija i akcije se ne mogu izdavati ispod iznosa
propisane minimalne nominalne vrednosti odn minimalne raunovodstvene vrednosti
Ukupna vrednost akcija jednaka je zbiru akcija sa nominalnom vrednou i raunovodstvenoj
vrednosti akcija bez nominalne vrednosti
U povodu poveanja osnovnog kapitala a posebno smanjenja moe doi do potrebe za
sjedinjenjem vie akcija
Podela akcija oznaava nastanak od jedne akcije vie nominalne vrednosti 2 ili vie akcija nie
nominalne vrednosti i to se ini kad se eli poveati trinost akcija
AD je duno da poniti akcije u skladu sa pravilima o sticanju sopstvenih akcija kojima nije
raspolagao u skladu sa zakonom i taj ponitaj povlai promenu osnivakog akta i upis u registar

20
10.
-

1)
2)
3)
-

1)
2)
3)
4)
5)
-

Prava akcionara
Svaki akcionar lino ili preko punomnika moe prisustvovati skuptini
Pravo glasa nemaju akcionari koji nemaju akcije sa pravom glasa
Osnovni princip prilikom glasanja u skuptini AD jeste princip proporcionalnosti
akcionari glasaju srazmerno nominalnoj ili raunovodstvenoj vrednosti akcija pri emu svaka
obina akcija daje pravo jednog glasa jer moraju imati istu nominalnu vrednost,
to vai i za preferencijalne akcije iste klase
ZPD poznaje institut punomoja koje akcionar moe dati jednom punomoniku u pisanoj formi sa
propisanom sadrinom i na propisani nain
ZPD dozvoljava glasanje pisanim putem, jer propisuje da i glasovi ovih akcionara ulaze u kvorum
Prema ZPD ne glasati u skuptini kad se odluuje :
O osloboenu od obaveza i smanjenju njegovih obaveza prema drutvu
O pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega
O odobravanju poslova u kojima postoji sukob interesa izmeu njega i AD
Zakon izriito naglaava da se glasovi ovog akcionara ne raunaju u kvorum
Zakon izriito iskljuuje primenu iskljuenja prava glasa kad se odluuje o izboru tog akcionara ili
razreenju kao lana upravnog odbora, direktora, lana nadzornog odbora ili likv upravnika
Dividenda j deo dobiti koji skuptina odlui da distribuira akcionarima srazmerno nominalnoj
vrednosti posedovanih akcija i 2 su bitna uslova za raspodelu : postojanje dobiti i odluka nadlenog
organa o distribuciji i primenjuju se kumulativno i plaa se iz dobiti
Dividenda je udeo akcionara u godinjoj dobiti drutva koja je raspoloiva za distribuciju, izuzetno
se moe odrediti da se plaa i tokom godine
Statutom se odreuje dan kojim se utvruje lista akcionara sa pravom na isplatu dividende i dr
plaanja, a ako ovaj akt nema tih odredaba, onda se to ini posebnom odlukom odbora direktora
odn nadzornog odbora i to je posebno vano kod prenosa akcija tokom poslovne godine, kod
prava na besplatne akcije po osnovu poveanja osnovnog kapitala iz rezervi i sl
Povreda instituta ogranienja plaanja raa odgovornost akcionara za povraaj nedoputenih
isplata ako su pri tom znali ili prema okolnostima morali znati da je plaanje nedoputeno
Akcije se mogu prenositi po nominalnoj vrednosti ili po ceni koja je via ili nia od nominalne u
zavisnosti od ponude i potranje, a prenos moe biti fiziki i bezgotovinski preko rauna u CRHV
Akcije se mogu prenositi neposredno ili na tritu kapitala, a one koje su izdate u zatvorenim
emisijama mogu se uvesti u javni promet uz odobrenje Komisije u propisanom postupku i akcija se
moe prenositi samo u celini, ne i u delovima
Promet akcija moe biti ogranien ili iskljuen vinkulacija akcija i ona se uvodi statutom drutva i
ne moraju se navesti razlozi zbog kojih drutvo moe odbiti prenos, ve nadleni organ odluuje po
slobodnoj oceni, rukovodei se interesima drutva i akcionara
Statutom zatvorenog AD mogu se utvrditi razna ogranienja u prometu akcija, a ako ona tim aktom
nisu uvedena, smatra se da ona i ne postoje i to su sledea ogranienja :
Pravo pree kupovine akcionara svih ili pdreenih klasa akcija
Prenos akcija vezanim pravo glasa samo u paketu
Moe se usloviti zalaganje akcija ili davanje akcija na plodouivanje odobrenjem odbora direktora
ili nadzornog odbora
Moe se propisati da akcionar koji stekne akcije u steajnom ili izvrnom sudoskom postupku
duan da te iste ponudi na otkup drutvu ili njegovim akcionarima
Saglasnost odbora direktora ili nadzornog odbora za prenos akcija
Pravo akcionara na likvidacioni viak nakon prestanka jeste uslovno pravo postoji ako preostane
imovine nakon podmirenja poverilaca i svih tropkova likvidacije i imaju to pravo u srazmeri sa
nominalnom vrednou posedovanih akcija u momentu nastupanja dejstva likvidacije

21
11. Manjinski ( nesaglasni ) akcionari
- Redovnu sednicu skuptine moe sazvati svaki akcionar koji ima pravo uea u skuptini
- Manjnski akcionari mogu predloiti uvrtavanje novih pitanja u dnevni red i ako ovlaeni saziva
ne postupi po ovom zahtevu, to pravo mu traiti sudskim putem
- Institutu utvrivanja stvarnog akcionara slui ustanova obaveznog obavetavanja kompanije I
Komisije o sticanju odreenog procenta kapital uea i radi se o obavezi kupca prema kompaniji i
Komisiji po pravilu kod otvorenih AD ili samo kotiranih drutava kada se stekne, ppree ili padne
prag kapital uea ispod granice od 5 ili 10 % - standard manjinskog akcionara, 20 % - standard
znaajnog kapital uea, 33 % - standar znaajan za blokiranje odluka za koje se trai
kvalifikovana veina, 50 % - standard znaaj za veinsko kapital uee, 60 % - standard znaajan
za kvalikovanu veinu, a ponekad i 75 % standard zanaaj za konsolidovai bilans i kvalifikovanu
veinu i 90 % - standard znaajan za fuzije u pojednostavljenom postupku i za prinudnu kupovinu
ili prinudnu prodaju akcija otvorenog AD
- Manjnski akcionari imaju opta prava u vezi sa podizanjem derivativnih tubi, radi zatite interesa
samog AD i time posredno i svojih
- Kroz sistem kumulativnog glasanja mogu da obezbede izbor svojih predstavnika u odbor direktora
odn nadzorni odbor drutva
- Pravo na izlazak iz drutva je mogue u sluaju postojanja sledeih osnova :
1) Promena statuta koja pogaa prava akcionara te klase akcija, o emu je imao pravo da glasa
2) Reorganitacija AD o emu je imao pravo da glasa
3) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, o emu je imao pravo da glasa
4) Izlazak sa regulisanog trita ili izlazak na regulisano trite
5) Druga odluka skuptine koja menja prava akcionara
- U ovim suajevima AD je obavezno da njihove akcije otkupi po trinoj ili dr povoljnijoj vrednosti po
akcionare na njihv zahtev u postupku po zakonu
- ZPD propisuje cenzus za pravo na pokretanje likvidacije najmanje 20 % osnovnog kapitala
drutva i osnove korienja ovog prava blokada rada organa i menogunost donoenja odluka u
odreenom roku i ovlauje sud da postavi rok od 6 meseci po podnetom zahtevu za
regularizovanje situacije, ako smatra da se radi o otklonjivom nedostatku, u protivnom ako taj rok
ne ostavi ili po proteku roka, pokree postupak likvidacije uz imenovanje likv upravnika ili moe
naloiti druge mere
12. Organi akcionarskog drutva
1. Skuptina akcionarskog drutva
- Godinja redovna se odrava u vreme odreeno statutom, zakonom ili odlukom odbora direktora
odn nadzornog odbora, s tim to se mora odrati najkasnije 6 meseci od zavretka poslovne god
- Vanredna skuptine koje se odravaju izmeu godinjih, ovlaeni saziva je odbor direktora odn
nadzorni odbor i zahtev mora biti podnet u zakonskoj formi
- Godinja koja se ne odri u propisanom roku, sud u vanparninom postupku moe naloiti njeno
odravanje, ako smatra da je to celishodnije s obzirom na okolnosti datog sluaja
- Vanredna skuptina koja se ne odri u propsisanom roku, odrae se po nalogu suda u
vanparninom postupku
- U oba sluaja sud ima povlaenje da imenuje privremenog zastupnika, prema okolnostima datog
sluaja, sa ovlaenjem saziva skuptine po nalogu suda i utvrivanja njenog dnevnog reda i
zakon propisuje kratak rok za ovakvo postupanje suda
- Univerzalna okuplja sve akcionare sa pravom glasa, osloboena je zakonskih i statutarnih
formalnosti za sazivanje, a posebno je pogodna za ad porodinog tipa
- Obavezna kada je vrednost neto imovine ad manja od 50 % vrednosti osnovnog kapitala i tada
donosi odluke o preduzimanju odreenih mera kao bi zatitila interese poverilaca i akcionara i ad

22
-

Sednice se mogu odravati i bez fizikog odravanja sednice

Akcionara koji poseduju prefernciajlne akcije nemaju pravo glasa, ali ga mogu stei na osnovu
takona i tada ga ostvaruju na 2 naina : u skuptini drutva zajedno sa akcionarima sa akcijama sa
pravom glasa i na posebnoj skuptini ovakvo glasanje je obavezno kada to zahtevaju akcionari te
klase sa najmanje 10 % preferencijalnih akcija te klase
Oni mogu glasati i na optoj skuptini, kada se odlukom skuptine menjaju nihova utvrena prava
ZPD propisuje alternativne mogunosti obavetavanja akcionara o sazivu sednice skuptine :
individualno obavetavanje akcionara pisanim pozivom ili objavljivanjem na internet stranici AD i na
internet stranici registra privrednih subjekata, a statutom se moe predvideti i objava u novinama
Poziv se za redovnu upuuje najkasnije 30 dana pre dana odravanja sednice, a za vanrednu 21
Dan utvrenja akcionara koji imaju pravo uea u skuptini je deseti dan pre dana odravanja
sednice skuptine i utvrivanje se vri pribavljanjem izvoda iz CRHV
Skuptina odluuje o :1) Izmenama statuta, 2)Poveanja ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i o
svakoj emisiji HOV 3) Broju odobrenih akcija, 4) Promenama prava ili povlastica bilo koje klase
akcije 5)Statusnim promenama i promenama pravne forme 6) Sticanju i raspolaganju imovinom
velike vrednosti 7 ) Raspodeli dobiti i pokriu gubitka, 8 ) Usvajanju finansijskih izvetaja i izvetaja
revizora 9 ) Usvajanju izvetaja odbora 10 ) Naknadama direktorima odn lanovima nadzornog
odbora odn pravilima za njihovo odreivanje, ukljuujui i naknade koja se isplauje u akcijama i
drugim HOV 10 ) Imenovanju i razreenju direktora, lanova nadzornog odbora odn odbora
direktora 11 ) Pokretanju likvidacije odn podnoenju predloga za steaj 12 ) Izboru revizora i
njegovoj naknadi 13 ) Drugim pitanjima
Minimalni kvorum je veina od ukupnog broja glasova, ako statutom nije predvien vei kvorum, a
kvorum za ponovljenu sednicu sazvanom najkasnije 30 a najranije 15 dana od dana odlaganja
prvobitne sazvane, ini treina od ukupnog broja glasova, ako statutom nije predvien vei broj
ZPD na dispozitivnoj osnovi utvruje pravilo o obinoj veini prisutnih akcionara sa pravom glasa o
predmetnom pitanju ako ovim zakonom ili statutom nije predvien vei broj glasova
Odluka skuptine stupa na snagu danom donoenja, izuzetno moe stupiti na snagu i nekog
kasnijeg datuma ili ranijeg, kada se u toj odluci tako odredi ili danom registracije i objavljivanjem
Na skuptini se obavezno vodi zapisnik, ije bitne elemente utvruje zakon - potpisuje ga
predsednik, lanovi komisije za glasanje i zapisniar, uvid u zapisnik, prilozi, rok sainjavanja i uv
Ali nepotovanje pravila ne utie na valjanost odluka
Tuba za pobijanje nezakonitih odluka moe podneti svaki akcionar koji je imao pravo uea u
radu skuptine, ali ona ne spreava njeno izvrenje ili registraciju, a sud moe po zahtevu tuioca
naloti privremenu pmeru spreavanja izvrenja odn registracije
Odluke se ne mogu pobijati ako su ispunjene pretpostavke predviene zakonom, ali to ne utie na
odluivanje o zahtevu za nakandu tete, ako je takav zahtev postavljen, a trea savesna lica
zadravaju praa koja su stekla po osnovu zamenjene odluke odn njenog izvrenja
Tueni je uvek AD, tuba se podnosi u prekluzivnom roku 30 dana od dana saznanja za donetu
odluku ili 3 meseca od dana donoenja, AD kao tuenog zastupa punomonik koga imenuje
skuptina ili sud u vanparninom postupku, ako se vodi vie postupaka pobijanja, svi se postupci
spajaju u smislu pravila parninog postupka
Postupak po ovoj tubi je hitan, sud moe ostaviti primereni rok za uskladjivanje odluke sa
zakonom, statutom ili poslovnikom, ako oceni da je to mogue i potrebno
Odlukom o pobijanju sud moe obavezati AD i na promenu statuta, koji se izmenjeni dostavlja
registru radi registrovanja i objavljivanja
Trea savesna lica zadravaju prava koja su stekla po osnovu ponitenja odluke odn izvrenja
Nitavost odluke o usvajanju fin izvetaja vodi i nitavosti odluke o raspodeli dobiti za datu
poslovnu godinu i obavezi akcionara da vrate drutvu primljenu dividendu

23
2. Upravljanje akcionarskim drutvom
- Moe biti jednodomno - organi su skuptina, jedan ili vie direktora, odn odbor direktora i
dvodomno skuptina, nadzorni odnor i jedan ili vie izvrnih direktora odn izvrni odbor
- Kada je u pitanju jednolano, funkciju skuptine vri jedini akcionar drutva
- AD samostalno utvuje broj direktora, a ako ih ima 3 ili vie, oni ine odbor direktora, koji odluuje
na sednicama i na njima sistem glasanja moe biti direktan ili kumulativan, u javnom AD
- Mandat se utvruje statutom, s tim to moe trajati najdue 4 godine i moe se ponovo imenovati
- Institut kooptacije odbor direktora koji ima upranjena mesta moe izvriti kooptiranje
nedostajuih lanova do prve sednice skuptine, koja moe zavriti ratifikaciju i mogua je ako je
preostali broj lanova veinski i moe se kooptirati najvie do 2 lana
- AD ima izvrne direktore koji mogu biti zaposleni i neizvrne direktora koji ne mogu biti zaposleni
- Ako AD ima do 3 direktora, svaki je izvrni i oni vode poslove drutva i zastupaju drutvo, a ako ih
ima vie, zastupaju drutvo zajedniki, osim ako je statutom predvieno pojedinano zastupanje
- Ovlaenja direktora mogu se statutom ograniiti supotpisom prokuriste
- Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih za generalnog direktora
- Neizvrni nadziru rad izvrnih direktora, predlau poslovnu strategiju drutva i kontroliu njeno
izvrenje i odluuju o sukobu linog interesa izvrnog direktora i AD i izvrni su duni da o svom
radu izvetavaju odbor direktora, a odbor o svom radu skuptinu direktora
- AD mora imati najmanje jednog nezavisnog neizvrnog direktora i nezavisnost se definie
nepostojanjem u 2 prethodne godine radnopravne, imovinske, statusne ili vlasnike povezanosti
- Ako AD ostane bez direktora koji je zastupnik, a novi ne bude imenovan i registrovan u daljem roku
od 30 dana, svaki akcionar ili dr zainteresovano lice moe traiti da sud u vanparninom postupkuz
postavi privremenog zastupnika i taj postupak je hitan
- Odbor direktora: 1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva; 2) vodi poslove drutva i
odreuje unutranju organizaciju drutva; 3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;
4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
5) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva; 6) odgovara za tanost finansijskih izvetaja
drutva; 7) daje i opoziva prokuru; 8) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda sa
predlozima odluka; 9) izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine;
10) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti, u skladu sa lanom 260. stav 4. i
lanom 263. stav 3. ovog zakona; 11) utvruje trinu vrednost akcija u skladu sa lanom 259.
ovog zakona; 12) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija u skladu sa lanom 282. stav 3. ovog
zakona; 13) izraunava iznose dividendi koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom
skuptine pripadaju pojedinim klasama akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a
odreuje i nain njihove isplate u okviru ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom skuptine;
14) donosi odluku o raspodeli meudividendi akcionarima, u sluaju iz lana 273. stav 2. ovog
zakona; 15) predlae skuptini politiku naknada direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae
ugovore o radu, odnosno ugovore o angaovanju direktora po drugom osnovu; 16) izvrava odluke
skuptine; 17) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama
- Pitanja iz nadlenosti odbora direktora:
1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;
2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom odbora direktora
- Ako AD ima odbor, direktori biraju jednog od njih za predsednika, koji zaseda i predsava
sednicama odbora, predlae dnevni red i odgovaran je za voenje zapisnika sa sednica
- U javnom AD on mora jedan pod neizvrnih, a kako generalni mora biti izvrni, to znai da
generalni i predsednik odbora ne mogu biti isto lice
- Odbor odluuje na sednicama koje se moraju odrati najmanje 4 puta godinje, mogu biti i nefizik
- Kvorum ini veina od ukupnog broja, ako nije predvien vei broj, a odluke se donose veinom
glasova prisutnih, ako nije utvrena brojnija veina

24
-

Odbor javnog AD obavezno obrazuje komisiju za reviziju, a moe obrazovati i komisiju za

imenovanja i komisiju za naknade ili dr komisije i one imaju najmanje 3 lana, s tim to veinu
moraju initi neizvrni direktori i jedan od tih lanova mora biti nezavisni direktor i ne mogu
odluivati o pitanjima iz nadlenosti odbora
- Odluke odbora unose se u zapisnik koji poptpisuju predsednik i zapisniar
- Direktori imaju pravo na naknadu za svoj rad, kao i pravo na stimulacije putem dodele akcija
- Ove naknade mogu zavisiti od poslovnog rezultata, ali ne mogu biti odreene kao uee u dobiti
- lanovi odbora direktora i direktori mogu biti razreeni u svako doba, ak i bez postojanja valjanog
razloga, ali ima pravo na naknadu tete u skladu sa ugovorom, a mandat prestaje i ako skuptina
ne usvoji finansijske izvetaje u propisanom roku
- Ostavka proizvodi pravno dejstvo od dana podnoenja, ako u njoj nije naveden neki kasniji datum i
nije je mogue opozvati jednostranim aktom podnosioca i ona se upisuje u registar
- Direktori solidarno odgovaraju za naknadu tete koju svojim odlukama prouzrokuju AD povredpom
svojih dunosti, a izuzetno ne odgovaraju ako postupaju po odlukama skuptine
- AD se ne moe odrei prava na naknadu ove tete, osim u sluaju odluke skuptine
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, a ova odluka se ne moe doneti ako se tome
suprostave manjinski akcionari sa najmanje 10 % osnovnog kapitala AD
- Tubu za naknadu tete moe podii samo drutvo po odluci skuptine ili manjinski akcionari
- Ako se odlukom prouzrokuje i individualna teta pojedinim akcionarima, mogua je i individualna
tuba svakog akcionara koji je pretrpeo tetu protiv direktora, ali ovde tueni moe biti samo AD po
principu odgovornosti pravnog lica za svoje organe koji su odgovorni za tetu
- Drutvo sa dvodomnim upravljanjem ima jednog ili vie izvrnih direktora, a ako ima najmanje 3
onda obrazuje izvrni odbor i odreuju se statutom i upisuju se u registar, ne mogu imati zamenike
- Imenuje ih nadzorni odbor, a predlog daje nadzorni i komisija za imenovanje ako postoji
- Oni vode poslove drutva i zastupaju drutvo, a nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih
za generalnog direktora, a ako ima izvrni odbor, obavezno imenuje generalnog direktora
- Za obavljanje sledeih poslova izvrnog direktora je neophodna saglasnost nadzornog odbora :
1) Sticanje, otuenje i optereenje akcija ili udela koje drutvo ima u dr drutvima
2) Sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti
3) Uzimanje odn davanje kredita, zajmova, uspostavljanje obezbeenja na imovini drutva, kao i
davanje jemstva i garancije za obaveze treih lica
- Izvrni odbor: 1) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva; 2) odgovara za
tanost poslovnih knjiga drutva; 3) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva; 4) priprema
sednice skuptine drutva i predlae dnevni red nadzornom odboru; 5) izraunava iznose dividendi
koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju pojedinim klasama
akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u okviru
ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom skuptine; 6) izvrava odluke skuptine; 7) vri
druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom, odlukama skuptine i
odlukama nadzornog odbora.
- Pitanja iz nadlenosti izvrnog odbora ne mogu se preneti na nadzorni odbor drutva
- Nadzorni odbor redovno bira skuptina, na predlog komisije za imenovanja, postojeeg nadzornog
odbora i akcionara koji imaju pravo predlaganja dnevnog reda skuptine i mogua je kooptacija
- lanovi nadzornog odbora ne mogu imati zamenike, ne mogu biti izvrni direktori, ni prokuristi
- Nadzorni odbor: 1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva i nadzire njihovo
ostvarivanje; 2) nadzire rad izvrnih direktora; 3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;
4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima; 5) utvruje
finansijske izvetaje drutva i podnosi ih skuptini na usvajanje; 6) daje i opoziva prokuru; 7) saziva
sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda; 8) izdaje odobrene akcije, ako je na to
ovlaen statutom ili odlukom skuptine; 9) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od
vrednosti, u skladu sa lanom 260. stav 4. i lanom 262. stav 3. ovog zakona; 10) utvruje trinu

25

vrednost akcija, u skladu sa lanom 259. ovog zakona; 11) donosi odluku o sticanju sopstvenih
akcija, u skladu sa lanom 282. stav 3. ovog zakona; 12) donosi odluku o raspodeli meudividendi
akcionarima, u sluaju iz lana 273. stav 2. ovog zakona; 13) predlae skuptini politiku naknada
izvrnih direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o radu, odnosno angaovanju
izvrnih direktora; 14) daje saglasnost izvrnim direktorima za preduzimanje poslova ili radnji u
skladu sa ovim zakonom, statutom, odlukom skuptine i odlukom nadzornog odbora; 15) vri druge
poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama skuptine.
Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora:
1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;
2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom nadzornog odbora, ako statutom nije
drugaije odreeno.

3. Funkcije nadzora u akcionarskom drutvu

- AD samo svojima aktima ureuje funkciju unutranjeg nadzora poslovanja, s tim to u javnim AD
najmanje jedno lice za ovu funkciju mora ispunjavati uslove za internog revizora i on mora biti
zaposlen u drutvu i obavljati samo poslove unutranjeg nadzora, a to ne moe biti direktor ili lan
nadzornog odbora u sluaju dvodomnog upravljanja, imenuje ga odbor direktora ili nadzorni odbor
na predlog komisije za reviziju
- Javno AD mora svojim statutom ili dr aktom propisati uslove koje mora ispuniti lice koje rukovodi
poslovima unutranjeg nadzora u pogledu profesionalnog i strunog znanja i iskustva
- U poslove unutranjeg nadzora spadaju :
1) Kontrola usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom, dr propisima i aktim drutva
2) Nadzor nad sprovoenjem raunovodstvenih politika i finansijskog izvetavanja
3) Provera sprovoenja politika upravljanja rizicima
4) Praenje usklaenosti organizacije i delovanja drutva sa kodeksom korporativnog upravljanja
5) Vrednovanje politika i procesa u drutvu, kao i predlaganje njihovog unapreenja
- Posebna revizija je rvizija kojom se proverava : procena vrednosti nenovanog uloga i vrednost i
uslovi pod kojima je vreno sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti
- Vanredna revizja je revizija finansijskih izvetaja koji su ve bili predmet revizije, a koja se pmoe
preduzeti ako : postoji sumnja da revizija izvetaja nije sprovedena u skladu sa zakonom,
raunovodstvenim standardima i postupcima ili finansijski izvetaji ne sadre napomene propisane
raunovodstvenim standardima ili su te napomene nepotpune
- Posebna se moe sprovesti u roku od 3 god od unosa nenovanog uloga ili dana sticanja i
raspolaganja imovinom, a vanredna u roku od 3 god od dana usvajanja izvetaja
- Predlog mogu podneti manjinski akcionari koji poseduju ili prestavljaju najmanje 10 % osnovnog
kapitala sa pravom glasa i podnosi se odboru direktora ili nadzornom odboru koji je duan da
predlog uvrsti u dnevni red prve naredne redovne sednice skuptine ako je period do njenog
odravanja krai od 6 meseci i ako nije istekao rok za dopunu dnevnog reda, a ako ne postupi na
ovaj nain, akcionari koji su podneli predlog mogu podneti zahtev sudu da naloi odravanje
vanredne sednice drutva na kojoj bi se odluivalo o njihovom predlogu
- Ako predlog nije stavljen na dnevni red redovne sednice skuptine, zahtev se moe podneti sudu u
roku od 30 dana od dana odravanja te sednice
- Odluku donosi skuptina obinom veinom glasova obinih akcionara i njom se odreuje revizor
koji e sprovoditi reviziju, s tim to ne moe biti revizor koji je vrio prethodnu reviziju
- Ako skupptina odbije predlog, manjinski akcionari koji se su podneli predlog mogu u roku od 30
dana od dana odravanja te sednice podenti zahtev sudu u vanparninom postupku da odlui i sko
gs usvoji, on odlukom imenuje i revizora i AD mora da uini dostupnik svu dokumentaciju revizoru
- U sluaju prihvatanja zahteva, sud moe po zahtevu AD naloiti CR da upie privremenu zabranu
prenosa akcija akcionara po ijem je predlogu doneta odluka i trokove snosi AD ,a ako se na kraju
pokae da su zahtevi bili neosnovani, trokove snose akcionari podnosioci predloga

26
-

1)
2)
3)
4)
a)

Revizor posebne revizije duan je da saini obrazloeni nalaz i ako se izjasni da ppostoje znaajna
odstupanja procenjene vrednosti nenovanih uloga ili vrednosti i uslova pod kojima je vreno
sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti, on mora predloiti i mere za otklanjanje posled
Ako se izjasni da nema znaajnih odstupanja, predlog se smatra neosnovanim
Izvtaj se dostavlja odboru direktora odn izvrnom i nadzornom odboru ako je dvodomno,
manjinskim akcionarima koji su podneli predlog i sudu ako su revizije sprovoene po njenoj odluci
Ako se revizor izjasnio da postoje znaajna odstupanja, odbor direktora odn nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno, duan je da u roku od 8 dana od dostavljanja izvetaja sazove
vanrednu sednicu skuptine radi razmatranja izvetaja, s tim da se sednica odri u roku od 30
dana od dana dostave ovog izvetaja i odbor direktora odn nadzorni odnor duan je da skuptni
dostavi i svoje pisano izjanjenje o nalazima iz izvetaja, sa predlogom odluka skuptine drutva
Ako odbor direktora odn nadzorni dobor ne sazove skuptinu u propisanom roku, manjinski
akcionari podnosioci predloga za posebnu ili vanrednu reviziju mogu u roku od 30 dana od
dostavljanja izvetaja podneti zahtev sudu da u vanparninom postupku naloi odravanje sednice
radi rasprave o ovim izvetajima i ako skuptina ne usvoji izvetaj ili mere, akcionari koji su glasali
za usvajanje koje je predloio revizor imaju pravo nesaglasnih akcionara i pravo na naknadu tete
Ako izveptaj pokae da je predlog bio neosnovan, drutvo ima pravo na naknadu trokova
njihovog sprovoenja od akcionara koji su predloili sprovoenje i oni su neogranieno solidarno
odgovorni za naknadu tete
Godinji finansijski izvetaji javnih AD obavezni su predmet revizije i revizor je duan da pre
zakljuenja ugovora, a posle toga najmanje jednom godinje za vreme trajanja tog ugovora,
komisiji za reviziju javnog AD dostavi : pisanu izjavu kojom potvruje svoju nezavisnost od drutva i
obavetenje o svim uslugama koje je u prethodnom periodu pruio tom drutvu
Revizor je duan da komisiju za reviziju izvesti o svim okolnostima koje bi mogle uticati na njegovu
nezavisnost u odnosu na drutvo i o merama koje su preduzete za otklanjanje tih okolnosti i vae i
za druga AD, Izvetaj o reviziji sadri miljenje ovlaenog revizora i ocene finansijskih izvetaja
Miljenje ovlaenog revizora sadri : objanjenje o ovimu objavljene revizije i napomenu o primeni
standarda revizije, objanjenje osnove na kojoj su finansijski izvetaji sainjeni i zakljuno miljenje
Zakljuno miljenje ovlaenog revizora :
Pozitivno izvetaji su objektivni i istiniti
Mijenje sa rezervom
Uzdravajue da nema dovoljno elemenata na koji se moe izraziti miljenje o istinitosti i
objektivnosti finansijskih izvetaja
Negativno da izvetaji nisu objektivni i istiniti
Pored ovog opteg izvetaja revizora, mogu postojati i specijalni izvetaji revizora :
Za banke i osiguravajua drutva , b) za male kompanije, c) za kompanije koje kotiraju akcije na
berzi d) izvetaj revizora za poverioce e) izvetaj revizora za objavu prospekta ili za listing
f) izvetaj revizora za odbor direktora odn izvrni odbor po osnovu interne kontrole internih revizora
g) specijalne izvetaje koje trai kompanijski zakon h) preliminarni izvetaj za kompanije ije su
hartije od vrednosti na regulisanom tritu i) izvetaj o ceni akcija zatvorene kompanije radi
korienja prava pree kupovine postojeih lanova

27
13. Preuzimanje otvorenih AD
- Sticanje odreenog praga kapitala koji se obino vezuje za tzv znaajno kapital uee 25 % nad
AD u zakonom propisanom postupku i tu je znaajna zatita prava manjinskih akcionara i
ostvarenje principa ravnopravnosti akcionara u uslovima tzv asimetrije infromacija
- Objava namere da se uini ponuda je vana zbog toga to se za taj momenat vezuju neka vana
pravna dejstva : rok u kome se mora objaviti javna ponuda, zabrana prodaje akcija za iju kupovinu
e biti uinjena ponuda, obaveza u vezi sa poverljivim informacijama, ona je posebnpo znaajna za
akcionare jer je to jedini nain da se upoznaki sa pprpedstojeom namerom za kupovinu akcija
- Objavom namere da preuzima se obaveza da se uini javna ponuda, sa moguom sankcijom
predugovorne odgovornosti, namera objavljivanjem prestaje da ima status inside informacije
- Vie vrsta javnih ponuda :
1) Gotovinska, bezgotovinska i kombinovana
2) Potpuna i delimina
3) Preporuena kada je podrana od strane uprave i nepreporuena kada uprava preduzima
odbrambene mere radi spreavanja preuzimanja
4) Dobrovoljna i obavezna za prag iznad 20-25 %, kada se stekne veinsko kapital uee sa ciljem
zatite manjinskim akcionara, osim u zakonom izuzetim sluajevima
5) Bezuslovna i uslovna ako se ispuni uslov preuzimanja oznaenog minimalnog kapital uea i
kada je ovaj uslov ispunjen ponua je duan da otkupi sve deponovane akcije
6) Ako je u povodu preuzimanja dato vie ponuda tada se govori o konkurentnim ponudama
7) Ponuda za jednu klasu akcija i ponuda za sve akcije
- Pravilo je da se jednom data ponuda ne moe povui bez saglasnosti nadzornog tela, izuzev u
sluaju objave konkurentske ponude ili steaja ciljnog drutva
- U sluaju neprijateljskog preuzimanja tj protivno volji uprave, pravilo je da uprava ciljnog drutva
preduzima razne mere da ga sprei : otkup akcija od strane samog drutva, realizacija saveza sa
poslovim partnerima ili deponentnim bankama uz konstituisanje tzv vrstog jezgra, ustanovljenje
prularnih akcija za verne akcionare, ogranienje prava glasa akcionara bez obzira na kapital
uea, emisija prioritetnih akcija bez prava glasa, poveanje kapitala odlukom uprave u sluau
postojanja odobrenog ovlaenog kapitala, fuzionisanje, kupovina akcija od uprave i zaposlenih
pod povoljnijim uslovima, preuzimanje vanrednih poslova kojima se menja stanje imovine ili
obaveza, ogranienja u pogledu mandata ili izbora lanova uprave i sl
- Ponuda se moe prihvatiti izriitom izjavom volje akcionara i konkludentno upis deponovanja
akcija na poseban raun CRHV koji otvara njegov lan
- U sluaju da je broj ponuenih akcija vei od broja iz ponude onda bi se vrilo svoenje srazmeri
broja akcija ponuenih na prodaju i ukupnog broja akcija koje se prodaju
- Drugi sistem moe biti obaveznost prihvata svih ponuenih akcija za prodaju koji usvaja na
zakon, kao povoljniji za akcionare
- Sticanje akcija u AD sa javnim upisom akcija pojednostavljeno je sa stanovita postupka
neobaveznost javne ponude kod sticanja takvog praga kapitalanasleem, deobom imovine
brane zajednice, kod preuzimaoca emisije, kod zatvorene emisije, kod sticanja sopstvenih akcija
AD od akcionara, kod fuzije ili promene pravne forme drutva, kod reorganizacija u steaju, kod
sticanja akcija meu povezanim drutvima
- Akcije i akcionari iz preuzimanja kontrole upisuju se u CRHV a nakon toga sticanja znaajnog i
veinskog uea kapitala, kao i sticanja kapitala po osnovu obavezne ponude, upisuje se u
registar i objavljuje
- Sankcija nepotovanja svih ovih pravila nije nitavost, ve nemogunost ostvarivanja prava glasa
ime se elegantno postie efekat kao kod nitavosti

28
14. Specijalizovana akcionarska drutva
A.
a)
b)
c)
d)
e)
-

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
-

Poslovne banke
Banku mogu osnovati domaa, kao i strana pravna i fizika lica i za osnivanje je potrebno :
Zakljuenje ugovora o osnivanju
Obezbeenje minimalnom osnovnog novanog kapitala propisanog zakonom, koji se mora
odravati u svakom momentu u likvidnom obliku, sada je to 10 mil EUR u dinarskoj protivvrednosti
Donoenje statuta
Izbor organa
Izdavanje dozvole za rad od strane NBS u zakonom propisanom roku
Banka ima svojstvo pravnog lica i stie ga upisom u registar, prijava se podnosi u propisanom roku
od prijema reenja o izdavanju dozvole za osnivanje i uz nju se podnosi : ugovor o osnivanju,
statut banke, dokaz da su osnivai uplatili novana sredstva na raun kod ovlaene organizacije
odn dokaz da je strano lice uplatilo devizna sredstva na poseban raun kod NBS, dokaz da
osnivai novana sredstva utvrena ugovorom prenose u osnovni kapital banke, reenje NBS o
izdavanju dozvole za rad i saglasnos NBS na ugovor i statut banke i dr isprave u skladu sa propis
Banka se moe baviti depozitnim, kreditnim i dr bankarskim poslovima u zemlji
Pored njih, moe se baviti i tzv parabankarskim poslovima, a naroito : posredovanjem u trgovini
HOV, kupovanjem i naplatom potraivanja, pruanjem dr finansijskih usluga i usluga u vezi sa HOV
Zakon o bankama posebno insistira da se banka u svom poslovanju pridrava pravila o rizicima
izloenosti izloenost banci prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne moe prei 25 %
kapitala banke, a prema licu povezanom sa bankom 5 % i prema svim povezanim licima 20 %
Ulaganje banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne moe prei 10 % osnovnog kapitala
banke, a ukupna ulaganja banke u takva lica ne mogu prei 60 % osnovnog kapitala banke
Organi banke su : skuptina, upravni odbor, izvrni odbor i dr odbori odbor za reviziju, kreditni
odbor, odbor za upravljanje aktivom i pasivom i NBS daje saglasnos za izbor lanova upravnog
Upravni odbor bira lanove izvrnog uz saglasnost NBS, koga ine najmanje 2 lana, ukljuujui i
predsednika, koji zastupa banku po principu dvojnog potpisa, mora obezbediti potpis jo jednog l
Odbor za reviziju mora imati najmanje 3 lana, od kojih jedan mora biti nezavisno lice, a 2 moraju
biti istovremeno i lanovi upravnog odbora sa iskustvom iz oblasti finansija
Delokrug ovih organa identian je delokrugu istih organa u AD, s tim to je izriito propisano da
skuptina izmeu 2 svoje sednice ne moe ovlastiti dr organ banke da odluuje o pitanjima iz
njenog delokruga, osim kada je re o aktima sprovoenja utvrene politike banke
Zakon o bankama utvruje znaajna ovlaenja NBS u odnosu na banke :
Davanje dozvole za osnivanje
Saglasnost na osnivaki akt i statut
Saglasnos na statusne promene
Saglasnos na izbor predsednika i lanova izvrnog odbora
Saglasnost na sticanje vlasnitva preko propisanog praga
Saglasnost na osnivanje predstavnitva, filijala i dr organizacionih oblika
Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke
Dostavljanje i objavljivanje godinjih finansijskih izvetaja sa izvetajem spoljnog revizora
Imenovanje posebnog revizora za posebnu reviziju banke
Ako kontolom NBS utvrdi povrede propisa ili prakse koja ugroava bonitet banke moe na osnovu
svoje diskrecione ocene stepena utvrenih nepravilnosti, naloiti neku od sledeih mera : pismena
opomena, nalogodavno pismo, mere za otklanjanje nepravilnosti, prinudna uprava ili oduzimanje
dozvole za rad

29
B. Trita kapitala
- Na zakon koji regulie trite kapitala razlikuje :
1) Regulisano trite multilateralni sistem koji organizuje odn kojim upravlja organizator trita i koji
omoguava i olakava spajanje interesa treih lica za kupovinu i prodaju fin instrumenata u skladu
sa njegovim obavezajuim pravilima i na nain koji dovodi do zakljuenja ugovora i koje ima
dozvolu za redovno poslovanje
2) Multilateralna trgovaka platforma
3) OTC trite sekundarno trite za trgovanje fin instrumentima, koje nemora da ima organizator
trita i iji sistem trgovanja podrazumeva pregovaranje izmeu prodavca i kupca
- Organizator trita koji ima dozvolu Komisije upravlja regulisanim tritem, s tim da organizator
moe biti i samo regulisano trite i on je pravno lice osnovano kao AD
- Organizator MTP moe da bude brokersko dilersko drutvo ili berza koja ima dozvolu Komisije
- Berza je duna da organizuje listing HOV, kao i najmanje jo jedan segment regulisanog trita
- Minimalni osnovni kapital za osnivanje organizatora trita ne moe biti ispod mil EUR u dinarskoj
protivvrednosti odn 730.000 EUR u dinarskoj protivrednosti organizatora MTP, a kad je organizator
istovremeno i MTP onda ne moe biti ispod milion EUR u dinarskoj protivvrednosti
- Ceo osnovni kapital mora biti novani i uplaen do registracije
- Stcnje kvalifikovanog kapital uea od strane jednog lica ili sa njim povezanih lica zahteva
prethodno davanje saglasnosti Komisije i sankcije za prekoraenje ovog praga je gubitak prava
glasa po osnovu tako steenog kapita uea i nalaganje prodaje
- Zakon propisuje i uslove kadrovske, organizacione i tehnike osposobljenosti za organizovanje tr
- Kljuna funckija regulisanog triita odn MTP jeste obezbeenje kontinuiteta trita HOV kojim se
trguje preko svojih lanova i ono ne moe trgovati HOV, ne moe davati svaete koji se odnose na
njihovu trgovinu ili savete o izboru investicionog drutva ili ovlaene banke, niti obavljati poslove
koje obavlja brokersko - dilersko drutvo
- Uz prijavu za upis podnosi se : ugovor o osnivanju, statut, dozvola za rad, saglasnost na izbor
upravnog odbora i direktora i dr isprave u skladu sa propisima o upisu u registar
- Direktor ne moe biti predsednik upravnog odbora
- Regulisano trite ima skuptinu, upravni odbor i direktora, a berza moe obrazovati i dr organe
- Radi reavanja sporova izmeu uesnika na regulisanom tritu obavezno se obrazuje i arbitraa
ije lanove imenuje skuptina, a obrazuju i komisiju za kotaciju efekata koje imenuje upravni odb
- Aktima regulisanog tripta odn MTP propisuju se uslovi za sticanje i gubitak statusa lana, kao i
nadzor nad svojim lanovima i ne sem povredizi princip ravnopravnosti svojih lanova, koji su
duni da se pridravaju akata i da svoje poslove na njima obavljaju savesno i profesionalno, ne
zloupotrebljavajui informacije koje nisu dostupne svim uesnicima na ovim tritima
- O preduzetim merama prema svojim lanovima, oni izvetavaju Komisiju, a lanovi su investiciona
drutva i ovlaene banke, koji obavljaju poslove trgovina na njima i koji ispunjavaju uslove
propisane aktima organizatora ovih trita
- Nae pravo prihvata anglosaksonski sistem kontrole zakonitosti berzanskog poslovanja
postojanje Komisije koja vri nadzor nad poslovanjem organizatora trita i on je duan da
svakodnevno izvetava Komisiju o trgovanju i da joj u propisanim rokovima dostavlja podatke o
svojim lanovima, listingu, mesene izvetaje o poslovanju, godinji finansijski izvetaj i dr podatke
i informacije koje Komisija zatrai

30
C. Investiciona drutva brokersko-dilerska drutva
- Pravno lica organizovano u formi AD radi obavljanja delatnosti na regulisanom tritu, odn MTP u
skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala, a poslove investicionog drutva mogu
obavljati i kreditne institucije koje ispune za to propisane uslove, uz dobijanje dozvole Komisije
- Osnivaju ga fizika i pravna lica po sistemu dozvole dozvolu za rad daje Komisija i to vai i za
poslove brokera, investicionog savetnika i portfolio menadera koje mogu obavljati samo fizika
lica s dozvolom koju izdaje Komisija
- Investiciona drutva za svoje osnivanje moraju da obezbede minimalni novani osnovni kapital
propisan zakonom, ija je visina u principu diktirana vrstom delatnosti, kao i da obezbede uslove
kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehnike opremljenosti
- Moe se osnovati za obavljanje jednog ili vie poslova, a pravila koj vae za kvalifikovano kapital
uee organizatora trita kapitala shodno se primenjuj na investiciona drutva
- Investiciono drutvo uz dozvolu Komisije moe obavljati sledee poslove :
a) Brokerski poslovi posredovanje u prodaji i kupovini finan instrumenata i komisione ili zastupnike
kupovine i prodaje tih instrumenata
b) Dilerskiprodaja i kupovina instrumenata u svoje ime i za svoj raun,radi ostvarivanja razlike u ceni
c) Poslovi market-mejkera stalna kupovina i prodaja HOV i dr fin instrumenata u svoje ime i za svoj
raun po ceni koju samo odredi
d) Poslovi portfolio menadera upravljanje pojedinanim portfolijima na osnovu odobrenja iz
posebnog ugovora sa klijentom, a odnose se na jedan ili vie fin instrumenata
e) Agent emisije usluge u vezi sa ponudom i prodajom instrumenata bez obaveze otkupa neprodatih
f) Preuzimalac emisije organizovanje distribucije i preuzimanja celih ili dela emisija instrumenata od
izdavaoca radi dalje prodaje
g) Poslovi investicionog savetnika pruanje savetodavnih usluga u vezi sa poslpovanjem instrument
- Opti akti su staut,pravila i procedure poslovanja i pravilnik o tarifi, na njih saglasnost daje Komisija
- Ima organe u skladu sa ZPD, na njihovo imenovanje saglasnost daje Komisija, kao i na promene
statutsa investicionog drutva statusne promene
- U obavljanju svojih poslova rukovodi se iskljuivo interesima svojih klijenata, vodei posebno
rauna o najpovoljnijoj ceni i ne moe svoje interese da stavlja ispred interesa klijenata
- Posluje tako da rizici kojima je izloeno ne premauju ogranienja utvrena Zakonom i aktom Kom
- Predvieno je vie pravila zatite od rizika : trini rizici, kreditni rizici, operativni rizici, rizici
likvidnosti, rizici izloenosti prema jednom licu ili povezanim licima i pravila izraunavanja tzv
izloenosti riziku i to su sledea pravila :
1) Duno je da obezbedi adekvatnost kapitala za pokrivanje moguih gubitaka
2) Posluje tako da je u svakom trenutku sposobno da izvrava dospele obaveze likvidnost, a mora
biti sposobno i da trajno izvrava sve svoje obaveze solventnost i zbog toga je duno da
obrazuje rezerve, s obzirom na posebne i opte rizike
3) Duno je da sredstva koje klijent uplati za kupovinu fin instrumenata dri na posebnom raunu koji
je za te namene otvoren kod nosioca platnog prometa i moe ih koristiti samo za te namene
4) Duno je da raune svojih instrumenata vodi odvojeno od rauna instrumenata svojih klijenata
5) Duno je da obavlja sve poslove na odvojenim raunima
- Kapital drutva mora biti vei ili jednak zbiru kapitalnih zahteva za trine rizike, kreditni i operativni
- Kapital ne sme biti manji od optih trokova iz prethodne poslovne godine i duno je da
preduzima mere za obezbeenje adekvatnosti kapitala i da o tome obavetava Komisiju
- Komisija sprovodi nadzpor nad poslovanjem investicionog drutva i to pregledanjem poslovnih
knjiga, akata i dr dokumentacije, kao i davanjem saglasnosti na osnivanje i promene ugovora,
statuta, osnovnog kapitala, pravila poslovanja, tarife, izbor direktora i predsednika i lanova odbora
direktora i nadzornog odbora, kao i na promenu organizacije i statusa
- Druvo je duno da Komisiji u propisanim rokovima dostavlja godinji raun sa izvetajem revizora,
meseni izvetaj o poslovanju, kao i sve promene propisanih uslova za obavljanje delatnosti i dr

31
-

U vrenju ovog nadzora, Komisija izrie mere propisane zakonom, a u sluaju oduzimanja dozvole
za rad, Komisija po slubenoj dunosti pokree postupak likvidaicje i daje nalog nosiocu platnog
prometa za blokadu svih njegovih rauna
Kreditne institucije mogu preko posebnog organizacionog dela da obavljaju jednu ili vie
investicionih usluga u vezi sa fin instrumentima ako za to dobiju dozvolu Komisije i mogu da
obavljaju poslove tzv dodatnih investicionih usluga i bez dozvole Komisije
Ovlaene banke ne mogu da obavljaju poslove organizatora trita
Fond za zatitu investitora obrazuje se u cilju zatite investitora u fin instrumente, u sluaju steaja
drutva, kreditne institucije ili drutva za upravljanje investicionim fondovima
On nema svojstvo pravnog lica i organizuje ga i njime upravlja lice koje dobije dozvolu Komisije
Organizator naplauje nakandu za upravljanje Fondom u skladu sa Aktom Komisije
Organizator Fonda podnosi Komisiji godinji izvetaj o radu i poslovanju Fonda i nadzor nad
upravljanjem Fondom obavlja Komisija
lanstvo u Fondu obavezno je za sledea drutva : investiciono drutvp koje je ovlaeno da dri
novana sredstva klijenata, kreditna institucija koja obavlja dodatne investicione usluge uvanja i
upravljanja fin instrumentima i drutvo za upravljanje koje obavlja delatnost upravljanja portfolijima
klijenata koji nisu investicioni fondovi, odn koje obavlja delatnost investicionog savetovanja i
delatnost dodatnih investicionih usluga uvanja i upravljanja fin instrumentima za raun klijenata

D. Centralni registar hartija od vrednosti

- AD nejavno, zatvoreno koje se osniva za obavljanje poslova depoa izdatim fin instrumenata do
njihove dematerijalizacije, poslova voenja registra rauna imalaca fin instrumenata i prava treih
lica na tim instrumentima, kao i za vrenje poslova kliringa prometa fin instrumentima na tritima
- Osnivai mopgu biti drave i dr pravna i fizika lica u skladu sa zakoom koji ureuje trite kapitala
- Minimalni novani kapital za osnivanje iznosi 750.000 EUR u dinarskoj protvvrednosti i osniva se u
skladu sa pravilima koja vae za osnivanje AD, s tim to je osnovan samim zakonom, ali se ipak
upisuje u registar i akcije centralnog registra su obine sa pravom glasa
- On ima skuptinu, upravni odbor i direktora, mandat direktora i lanova upravnog odbora traje 4
godine, s mogunou ponovnog izbora i saglasnost na imenovanje daje Komisija
- Opti akti su statut, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi i dr opti akti i saglasnost na akte daje Kom
- Objavljuju se na internet stranici po dobijanju saglasnosti Komisije na te akte i sastavni deo akata
jesu i pravila ponaanja direktora, lanova upravnog odbora i zaposlenih u vezi sa uvanjem
poslovne tajne i spreavanjem zloupotrebe poverljivih ili insajderskih informacija, shodno
procedurama zatite propisanim za lanove Komisije i njene zaposlene
- lanovi CRHV mogu biti drava, NBS, investiciona drutva, kreditne institucije, organizatori trita,
regulisano trite, drutva za upravljanje fondovima, inostrana pravna lica koja obavljaju poslove
kliringa i saldiranja, odn registracije fin instrumenata ili dr lica koja ispunjavaju uslove lanstva
- CRHV u delu svoje nadlenosti sprovodi kontrolu nad svojim lanovima i lanstvo prestaje
oduzimanjem dozvole za rad lanu, prestankom postojanja uslova za lanstvo, neizvravanjem
obaveza lana u znaajnijoj meri ili nepotovanjem optih akata Registra kao i u dr sluajevima
- Mogua je i privremena suspenzija lanstva u skladu sa njegovim optim aktima
- CRHV obavlja sledee poslove :
1) voenje registra finansijskih instrumenata;
2) voenje evidencije o finansijskim instrumentima na raunima izdavalaca;
3) voenje i evidencija rauna lanova Centralnog registra i njihovih klijenata;
4) upis prava treih lica na finansijskim instrumentima;
5) uvanje elektronske evidencije o finansijskim instrumentima i uvanje
materijalizovanih hartija od vrednosti;
6) voenje novanih rauna lanova Centralnog registra, ukljuujui poslove u vezi sa
plaanjem i drugim prinosima na finansijske instrumente;

32

7) uknjiavanje vlasnitva nad materijalizovanim hartijama od vrednosti u

dematerijalizovanoj formi;
8) kliring i saldiranje na osnovu zakljuenih transakcija sa finansijskim instrumentima i
utvrivanje stanja obaveza i potraivanja lanova Centralnog registra i njihovih klijenata
nakon izmirenja meusobnih obaveza i potraivanja;
9) prenos finansijskih instrumenata na raune lanova Centralnog registra;
10) utvrivanje i dodela jednoobraznog identifikacionog broja finansijskih instrumenata;
11) voenje ifarnika vrsta finansijskih instrumenata;
12) poslove u vezi sa korporativnim radnjama izdavalaca finansijskih instrumenata;
13) poslove deponovanja akcija u vezi sa preuzimanjem akcionarskih drutava;
14) obraunavanje poreza na prenos finansijskih instrumenata, u skladu sa zakonom;
15) uestvovanje u meunarodnim organizacijama koje se bave poslovima registracije,
kliringa i saldiranja, kao i saradnja sa tim organizacijama;
16) druge poslove u vezi sa finansijskim instrumentima, ukljuujui aktivnosti ije je
obavljanje neophodno radi vrenja poslova iz njegove delatnosti
U izvravanju svojih poslova, CRHV vodi neke raune lanova sa sledeim podraunima fin
instrumenata : depo raun, emisioni, vlasniki, raun upravljanja, zbirni podn kastodi rauni
U CRHV otvaraju se i vode sledei rauni : njegovih lanova i garantnog fonda
Novane raune CRHV potvara i vodi NBS, a aktima se moe predvideti i otvaranje dr rauna
Fin instrumenti i novana sredstva lanova CRHV na raunima koje vodi ovaj registar ne ulaze u
njegovu imovinu, a time nisu ni likividaciona ili steajna masa CRHV i ne mogu biti predmet
prinudne naplate njenih poverilaca u sluaju steaja ili likvidacije
Zakoniti imalac fin instrumenata koji se obavezno evidentira u CRHV jeste lice u ije ime je otvoren
raun i to od momenta upisa na njegov raun, izuzetno kada investiciono drutvo ili kreditna
institucija vode raun kod CRHV kojima pruaju dodatne investicione usluge, zakonitim imaocem
sredstava na tom raunu smatraju se lica za iji raun se te usluge pruaju
Prenos prava iz fin instrumenata vri se na sonovu naloa za prenpos koji daje lan CRHV kao i na
osnovu odgovarajueg pravnog posla, a moe se vriti i na osnovu odredaba zakona i
pravnosnane sudske odluke odn odluke nadlenog organa
Upis prava treih lica na fin instrumentima CRHV vri na osnovu naloga za upis koji daje njegov
lan u ime zakonitog imaoca tih instrumenata, lica koje on ovlasti, zastupnika i odluke suda
lanovi CRHV izvravaju novane obaveze na osnovu zakljuenih pravnih poslova preko novanih
rauna koji se vode preko CRHV i NBS donosi propise kojima ureuje obavljanje platnog prometa
CRHV je duan da informacioni sistem i podatke kojima raspolae zatiti od neovlaenog
korienja, izmene i gubitaka, kao i da najmanje 5 godina uva na sigurnom mestu originalnu
dokumentaciju na osnovu koje su izvreni upisi
Podaci koje vodi su tajni podaci i saoptavaju se samo pod uslovima i na nain propisan zakonom
po nalogu suda, na zahtev Komisije ili dr nadlenog organa
CRHV je duan da svom lanu omogui uvid u deo baze podataka koji se odnose na tog lana i
njegove klijente odn da mu izda izvod sa tim podacima
Pravo pristupa podacima iz informacionog sistema CRHV imaju zakoniti imalac fin instrumenata,
lan CRHV koji vodi raune za tog zakonitog imaoca, kao i lice koje dokae svoj zakonski interes u
vezi sa tim fin instrumentom
Podaci iz centralne evidencije akcionara izdavalaca su javni podaci i objavljuju se na internet
stranici CRHV i duan je da sledee podatke uini dostupnim javnosti na svojoj internet stranici :
podatke o izdavaocu, zameni i brisanju fin instrumenata, podatke o korporativnim aktivnostima koje
obavlja u vezi s tim fin instrumentima i podatke o akcionarima iz registra koji vodi, ukljuujui i
iznose i procenat klase fin instrumenata u ukupnom obimu tog instrumenta
CRH podnosi Skuptini, Vladi i Komisii godinji izvetaj o poslovanju i javno objavljuje svoje
godinje fin izvetaje, a nadzor nad posovanjem CRHV sprovodi Komisija i NBS

33
SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE I PRIVREDNA DRUTVA
I.
-

Komisija za hartije od vrednosti

Specijalizovana, samostalna i nezavisna organizacija RS, osnovana zakonom i sa svojstvom
pravnog lica, bira je i razreava Narodna Skuptina na 5, sa mogunou ponovnog izbora
Ima 5 lanova, ukljuujui i predsednika i oni su stalno zaposleni u Komisiji, imaju tzv kvalifikovani
imunitet u obavljanju poslova iz svoje nadlenosti i odgovorni su samo u sluaju zle namere ili
namerne zloupotrebe poloaja
Odluuje veinom lanova, a u sluaju jednake podele, odluuje glas predsednika, predsednik,
lanovi i zaposleni ne mogu se baviti poslovima trgovanja fin instrumentima niti davanjem saveta o
ulaganjima u fin instrumente, nadzor nad radom Komisije vre Vlada i Skuptina, a Skuptina
odobrava Statut, fin izvetaje, izvetaje o poslovanje i izvetaje ovlaenog revizora
Komisija ima statut kojim ureujhe svoju organizaciju, a radi sprovoenja svojih ovlaenja, donosi
upustva, struna upustva i naredbe, reenja Komisije su konana i protiv njih se moe voditi
upravni spor, a moe davati i miljenja i dr oblike javnih saoptenja kada je to potrebno
Komisija je duna da uspostvai informacioni sistem koji omoguava komunikaciju sa regulisanim
tritom, CRHV, investicionim drutvima, drutvima za upravljanje, kao i dr uesnicima na tritu
Komisija, u okviru svojih nadlenosti i u skladu sa odredbama zakona nadlena je da:
1) donosi podzakonska i ostala akta za sprovoenje zakona;
2) odobrava objavljivanje prospekta za javnu ponudu i ukljuenje fin instrumenata u trgovanje;
3) odobrava ponude i ukljuenje finansijskih instrumenata u trgovanje koji su izuzeti od obaveze
objavljivanja prospekta, a odobrenje Komisije je neophodno
4) odobrava fizikim i pravnim licima status kvalifikovanih investitora;
5) daje dozvolu za obavljanje delatnosti investicionim drutvima, dozvolu za rad organizatoru
trita, odbija zahtev za davanje dozvole, privremeno ili trajno oduzima dozvole;
6) daje dozvolu organizatoru Fonda i saglasnost na opta akta Fonda i izmene tih optih akata;
7) odobrava izmene optih akata, sticanje kvalifikovanog uea, daje prethodnu saglasnost na
imenovanje lanova uprave organizatora trita, investicionih drutava i Centralnog registra;
8) organizuje nastavu i polaganje ispita i izdaje dozvolu za obavljanje poslova brokera, portfolio
menadera i investicionog savetnika;
9) regulie, vri nadzor i prati: (1) poslove izdavaoca i javnih drutava;
(2) izvravanje obaveze izvetavanja izdavalaca i uesnika na regulisanom tritu, odnosno MTP;
(3) poslovanje lica iz take 5) ovog stava, ukljuujui i lica koja poseduju kvalifikovano uee,
lanove uprave i druge zaposlene kod tih lica; (4) poslovanje Centralnog registra, lica sa
kvalifikovanim ueem, lanove uprave i zaposlene u Centralnom registru; (5) sekundarno
trgovanje finansijskim instrumentima u Republici, bez obzira na to da li se takvo trgovanje vri na
regulisanom tritu, odnosno MTP ili van njih; (6) poslovanje Fonda, organizatora Fonda i lanove
10) prati usklaenost sa odredbama i povredu odredaba zakona, akata Komisije iz lana 241. ovog
zakona i optih akata organizatora trita, investicionih drutava i centralnog registra;
11) organizuje, preduzima i kontrolie sprovoenje mera i sankcija kojima se obezbeuje zakonito,
pravino, ureeno i efikasno funkcionisanje regulisanog trita, odnosno MTP, a u cilju spreavanja
poremeaja na tritu i zatite investitora; 12) vodi registre;
13) obavlja druge dunosti u okviru svojih optih i posebnih ovlaenja
14) sarauje i zakljuuje sporazume sa meunarodnim organizacijama, stranim regulatornim
organima i drugim domaim, odnosno stranim organima i organizacijama radi pruanja pravne
pomoi, razmene informacija i u drugim sluajevima kad za tim postoji potreba;
15) sastavlja izvetaje i daje informacije o regulisanom tritu, odnosno MTP;
16) unapreuje edukaciju investitora;
17) izdaje dozvole i donosi podzakonska akta u vezi sa izdavanjem dozvola, regulisanjem i
nadzorom agencija koje se bave procenom kreditnog rizika u Republici;

34

II.
1)
2)
3)
III.
1)
-

2)
3)

18) vri nadzor, preduzima i kontrolie sprovoenje mera i sankcija u vezi sa primenom zakona
kojim se ureuje preuzimanje akcionarskih drutava, zakona kojim se regulie poslovanje
investicionih fondova i zakona kojim se regulie spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
19) obavlja i druge zakonom
Komisija po samom zakonu moe pokrenuti i voditi pred sudom postupak protiv bilo kog lica radi
zatite interesa investitora u fin instrumente i dr lica za koja utvdi da im je povreeno odreeno
pravo ili na pravu zasnovan interes, a u vezi sa poslovima sa fin instrumentima
Drutvo za upravljanje investicionim fondovima
Osniva se kao zatvoreno AD uz dozvolu Komisije i na njega se primenjuje ZPD
Jedno lice, pravno ili fiziko, domae ili strano, i sa njim povezana lica moe imati kvalifikovano
kapital uee 10 % glasakih prava samo u jednom drutvu za upravljanje
Minimalni osnovni kapital 20.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti, koji se uvek mora odravati
Za osnivanje se moraju ispuniti i dr uslovi : kadrovski, tehniki, organizacioni i dr i upisuje se u
registar Komisije, i Registar privrednih subjekata uz prilaganje propisanih isprava i dokaza
Drutvo ne sme neposredno ili posredno preko povezanih lica da bude vlasnik akcija ili udela
drugog drutva za upravljanje, banke sa kojem ima ugovor svog deppozitara, berzanskog
posrednikog drutva, investicionih fondova, kao i svojih akcionara i lanova
Ne moe da bude neposredno ili posredno vlasnik investicione jedinice odn akcija investicionog
fonda i to najvie do 20 % neto vrednosti imovine fonda
Mora zakljuiti ugovor sa depozitarom za uvanje HOV fonda kastodi banka, HOV se formalno
prenose na depozitara poverenika, dok drutvo istupa u pravnom prometu kao komisionar ili pun
Drutvo ima delatnosti propisane zakonom:
Organizuje i upravlja otvorenim fondom
Osniva i upravlja zatvorenim fondom
Upravlja privatnim fondom
Nadzornu fukciju pri osnivanju i tokom poslovanja vri Komisija
Investicioni fondovi
Osnivaju se po sostemu dozvole, analogno reimu koji vai za finansijske institucije
Dozvolu daje Komisija uz prilaganje propisane dokumentacije i isprava
Upisuju se u registar Komisije i Registar privrednih subjekata i dele se na :
Otvoreni - permanentno prodaju svoje isprave individualnim investitorima, s tim da ostaju u
obavezi da na njihov zahtev vre potkup emitovanih isprava
Nema svojstvo pravnog lica, ve je ugovorna tvorevina, koji se bavi iskljuivo investiranjem kapitala
u prenosije HOV, a po sledeoj emi : novana sredstva koja su prikupljena od velikog broja sitnih
ulagaa poveraju se depozitaru kastodi banka, a za strune poslove u vezi sa ulaganjem kapitala
u HOV angauje se specijalizovana kompanija menader fonda, drutvo za upravljanje, s tim to
ulagai ne donose akte fonda ve to ini menadement kompanija
Minimalni novani kapital 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti, imovina je u svojini lanova i
podeljena je na investicione jedinice, ija se vrednost utvruje i objavljuje svakog radnog dana i
stiu se iskljuivo kupovinom u novcu, pri emu jedan lan ne moe stei vie od 10 % vred imovin
Zatvoreni pravno lice, otvoreno AD, osniva ga drutvo za upravljanje, a docnije prikuplja
npovana sredstva putem javne ponude i ne moe se uputiti pre izdavanja dozvole za osnivanje
Uplata i upis akcija vri se kod kastodi banke, otkup sopstvenih akcija dozvoljen je uz saglasnost
Komisije, utvrivanje i objavljivanje imovine vri se najmanje jednom meseno
Osnovni kapital 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti, njime upravlja drutvo za upravljanje,
ali ima i skuptinu i nadzorni odbor, sa ovlaenjima shodnim drutvima
Privatni ima status DOO, uz min novani ulog svakog lana od 50.000 EUR, njime upravlja
drutvo za upravljanje i na njega se shodno primenjuju odredbe ZPD, a ne primenjuju se
ogranienja Zakona koja se odnose na dozvolu za rad, ulaganja imovine, ogranienja ulaganja i

35

a)
b)
c)
d)
1.
2.
3.
4.
IV.
1.
-

2.
-

3.
-

raspolaganja imovinom, utvrivanja prinosa fonda, izdavanja prospekta, obavljanje marketinga,

kao i obaveznost ugovora sa kastodi bankom i obaveznost redovnog izvetavanja Komisije
Na ulaganja imovine investicionog fonda primenjuju se sledea ogranienja :
Za kupovinu HOV jednog izdavaoca ili povezanih lica do 10 % vednosti imovine fonda
U novane depozite u jednoj banci ili vie banaka koje su povezana lica do 20 %
Akcije sa pravom glasa jednog izdavaoca do 20 %
Ulaganja u jednu vrstu HOV ije je izdavalac ili garant RS ili NBS do 35 %
Zatvoreni moe uloiti u jednu nepokretnost najvie do 20 % svoje imovine
Imovina fonda ne moe se ulagati HOV i dr finansijske instrumente koje izdaje :
Drutvo za upravljanje i povezana lica
Kastodi banka i povezana lica sa kojima fond ima ugovor
Brokersko-dilersko drutvo ili banka i povezana lica koji obavljaju poslove posredovanja u trgovini
Akcionar i povezana lica drutva za upravljanje
Nadzorna ovlaenja nad investicionim fondovima i drutvima za upravljanje vri Komisija i tu
spada : davanje dozvole za rad, saglasnos naizbor organa, na opte akte
Drutva za osiguranje
Organizacione forme za obavljanje delatnosti osiguranja su : AD za osiguranje, drutvo za
uzajamno osiguranje, drutvo ta posredovanje i zastupanje u osiguranju i agencija za poslove
pruanja drugih usluga u osiguranju
Mogu obavljati samo one poslove za koje su dobila dozvolu NBS i moraju imati sedite u RS
Akcionarsko drutvo za osiguranje osnivaju ga najmanje 2 pravna odn fizika lica
Mogu ga osnovati i strana ilica pod uslovom uzajamnosti
Moe obavljati poslove jedne ili vie vrsta osiguranja u okviru iste grupe ili samo poslove osig
Osnovni kapital ulozi osnivaa, a poetni fond sigurnosti moe biti samo u novcu, dok druga
sredstva mogu biti pokretne i nepokretne stvari, novana sredstva koja nisu u poetnom fondu idr
Visina poetnog fonda propisana je zakonom zavisno od poslova osiguranja ili reosiguranja
Duno je da u svakom momentu poseduje minalni osnovni kapital, akcije mogu glasiti samo na ime
Ta sticanje tzv kvalifikovanog kapital uec neposredno ili posredno preko 10 %, potrebna je
saglasnost NBS koja po zakonu vri nadzor nad drutvima za osiguranje
Sankcija izostanka saglasnosti je gubitak prava glasa po osnovu tako steenih akcija, a ne
nitavost, a odluke koje se donesu uz uee ovih glasova bile bi nitave
Osniva se po sistemu dozvole, a za njeno dobijanje propisano je obaveza podnopenja ugovora o
osnivanju, predlpoga statuta, dokaza o obezbeenju propisanog min osnovnog kapitala, predlog
akta poslovne politike, elaborat o oekivanim rezultatima poslovanja, spisak potencijalnih
akcionara i procenat kapital uea, imena i reference kandidata za direktora, kao oi podatke o
propisanoj kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti i dr propisana dokumenta
Organi su : skuptina, direktor, upravni i nadzorni odbor, saglasnost na izbor daje NBS
Drutvo za uzajamno osiguranje ravno lice koje obavlja delatnost osiguranja u interesu svojih
lanova po principu uzajamnosti i solidarnosti, moe obavljati sve poslove osiguranja, ali ne i
poslobe reosiguranja, mogu ga osnovati fizika i pravna lica
Osiva se kao drutvo sa neogranienim doprinosom dodatni doprinos lanova, osiguranika koji
moe biti vei od prethodno uplaenog doprinosa svakog lana osiguranika, kad su tete i ostali
rashodi vei od prethodno uplaenog doprinosa ili drutvo sa ogranienim doprinosom dodatni
doprinos lanova, osiguranika, koji ne moe biti vei od prethodno uplaenog doprinosa svakog
lana, osiguranika, iako su tete i ostali rashodi vei od prethodno uplaenog doprinosa
Osniva se po istom postupku kao AD za osiguranje i organi su isti kao kod AD
Drutvo za posredovanje i zastupanje u osiguranju obvalja poslove posredovanja za koje je
dobilo dozvolu NBS, a moe obavljati i poslove savetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika
Poslovno ime mora da sadri osnaku posredovanje u osiguranju

36
4.
5.
-

V.
1.
2.
3.
4.
-

Moe se osnovati u formi AD sa ogranienom odgovornou u skladu sa ZPD, s tim to je min

kapital propisan posebnim zakonom i mora se obezbediti u svakom momentu tokom trajanja drutv
Poslove zastupanja u osiguranju obavlja preduzetnik fiziko lice ili drutvop za poslove
zastupanja po dobijanju dozvole od NBS, a uz poslove zastupanja mogu obavljati i poslove
savetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika i teta
Poslovno ime mora da sadri oznaku zastupanje u osiguranju
Osniva se formi AD ili DOO u skladu sa ZPD s tim to je min kapital propisan posebnim zakonom i
mora se obezbediti u svakom momentu tokom trajanja drutva
Agencija za poslove pruanja drugih usluga u osiguranju pravno lice koje obavlja poslove
pruanja drugih usluga u osiguranju radi sticanja dobiti,
Osniva se kao AD ili DOO u skladu sa ZPD s tim to je min kapital propisan posebnim zakonom i
mora se obezbediti u svakom momentu tokom trajanja drutva
Moe obavljati poslove : utvrivanja i procene rizika i teta, posredovanja radi prodaje i prodaju
ostataka osiguranih oteenih stvari i poslove pruanja dr intelektualnih i tehnikih usluga u vezi os
Ne moe obavljati poslove osiguranja, posredovanja i zastupanja u osiguranju
Osniva se po istom sistemu kao drutvo za posredovanje u osiguranju
Nadzorna tela drutvo za osiguranje duno je da obezbedi internu reviziju, koja je samostalna i
nezavisna u obvaljanju svojih poslova i za svoj rad odgovara neposredno nadzprnom odboru
Ona sprovodi stanu i sveobuhvatnu kontrolu svih aktivnosti iz poslovanja, a imaju i obaveznu
reviziju svih finansijskih izvetaja
Nadzor nad obavljanjem delatnosti vri NBS, prvenstveno sa ciljem zatite interesa osiguranika i dr
korisnika osiguranja i s tim ciljem ona : izdaje dozvolu za rad, daje saglasnost na akze i radnje,
donosi akte, obrauje statistike i dr podatke, vodi propisane registre i razmatra prigovore
U vrenju nadzora nbs moe : naloiti mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti, mere zbog
nepostupanja u skladu sa pravila o upravljanju rizikom, prenos portfelja osiguranja na dr drutvo,
preuzeti kontrolu nad poslovanjem i imenovati vanrednu upravu, oduzeti dozvolu za obvaljanje svih
ili pojedinih poslova osiguranja, naloiti privremene mere i mere prema lanovima drutva
NBS daje saglasnost na statusne promene i promene pravne forme
Zadruna drutva kooperativne zadruge
Mogue je izvriti vie podela zadruga :
Zavisno od delatnosti zemljoradnike,tsambene, potroake,zanatske,studentske i sl
Zavisno od cilja osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje sa udelima i bez udela
Zavisno od cilja poslovanja profitne i neprofitne
Zavisno od odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge sa ogranienom i neogranienom odg
Osnivaki akt je ugovor o osnivanju, sainjava se u pismenom obliku i potpisuju ga osnivai,
sadraj je odreen Zakonom o zadrugama i u osnovi je istovetan sadraju akta drutva, s tim to
sadri odredbe vezane za specifinost statusa zadruge
Status zadrugara mogu stei lica koje ispunjavaju uslove propisane za osnivae i koji potpiu
ugovor, a posle osnivanja stie se po osnovu zahteva i pristupne izjave kojom prihvata prava
obaveze i odgovornosti zadrugara, a odluku donosi organ zadruge odreen zadrunim pravilima
Organi su skuptina, upravni odbor ako ima vie od propisanog br zadrugara, nadzorni odbor i
direktor, predsednik i lanovi odbora biraju se na vreme odreeno zadrunim pravilima koje ne
moe biti due od 5 god, uz mogunost ponovnog reizbora
Ogu se osnovati ulozima lanova, a kod zadruga kojih se ne daju ulozi plaa se lanarina, uplaeni
ulozi i lanarina vode se na invidualnim raunima zadrugara kao privatna svojina i delom na
rezervama kao kolektivna svojina i na njih se plaa fiksna kamata
Prihodi dobijeni nakon podmirenja trokova i obaveza unose se u rezerve koje se vode kao
kolektivna zadruna svojina i za javne i druge opte potrebe ili za razvoj zadruga, a ako je
odreeno da se raspodeljuju zadrugarima onda se ne raspodeljuju prema ulozima ve prema
doprinosu rada vrednosti razmene sa zadrugom i izvrenom radu i uslugama

37
-

Zadruga odgovara svojom imovinom kolektivna zadruna svojina, a za obaveze koje se nisu
mogle izmiriti odgovaraju zadrugari solidarno, najmanje iznosom svog uloga, ako aktom odn
pravilima nije utvreno odgovarajum veim iznosom
Zadrunim pravilima utvruje se rok koji ne moe biti krai od godinu dana u kome zadrugar kome
je raj status prestao taj status odgivara za obaveze zadruge nastale za vreme dok je bio zadrugar
Zadruga prestaje steajem, likvidacijom ili statusnom promenom po odluci skuptine
PROMENA PRAVNE FORME (OBLIKA) PRIVREDNOG DRUTVA
Pretvaranje postojee pravne forme drutva u novu formu utvrenu zakonom uz zadravanje
nepromenjenog pravnog subjektiviteta
Vie vrsta- najradiklanije su one koje vode i samoj promeni priprode pravne linosti , kao to je
promena Drutva u Udruenje to je retko, a najea je promena jedne forme privrednog drutva
u drugu, po pravili po horizontali meu drutvima lica i drutvima kapitala, a ree po vertikali
promena oblika iz drutva lica u drutvo kapitala to je ee i obrnuto to je ree
Izuzetno,sloboda promene pravne forme ograniava se odreenim limitima kad je re o obaveznoj
promeni i to je sluaj uvek kada drutvo ne ispunjava uslove date forme,te mora da promeni formu
u neku drugu za koju ispunjava uslove i ako to ne uini u roku,stie se osnov za prestanak drutva
Ovo je posebno sluaj sa potrebnim minimumom ortaka za postajanje ortakog drutva, kao isa
propisanim minimalnim osnovnim kapitalom drutva kapitala i u tim sluajevima promena je
obavezna ali nije automatska, drutvo ima slobodu da izabere model pa ak i prestanak
U nekim sluajevima promena oblika je nemogua i to je sluaj pri osnivanju drutva, koje je
nitavo zbog neispunjavanja uslova pa se ne moe preoblikovati i isto tako nije mogua promena
oblika za vreme likvidacije ili steaja, osim kao mera reorganizacije
Promena pravne forme registruje se i objavljuje nakon ega nastupaju pravne posledice
Za nju se trai pored odluke i izmenjeni osnivaki akt odn izmenjeni statut drutva koje je
promenilo formu kao i odluka o novoj strukturi organa drutva
Promena oblika podrazumeva odravanje pravnog subjektiviteta i ne znai nastanak novog drutva
Na promenu forme skodno se primenjuju pravila o osnivanju te forme drutva
Ako javno AD menja formu, ona mora da ispuni uslove za prestanak svojstva javnog drutva
Odluka o promeni forme ne bi mogla da se pobija zbog utvrene srazmere zamene akcija ili udela
Odluku o promeni forme AD u DOO donosi po predlogu odbora direktora odn nadzornog odbora u
sluaju dvodomnog upravljanja, skuptina kvalifikovanom veinom pretpostavljane je veina, a
ako se ovom odlukom pogaaju prava akcionara odreene klase preferencijalnih akcija, onda i
odlukom akcionara te klase, donetom istom kvalifikovanom veinom
ZPD propisuje i detaljan sadraj obavetenja o sazivu ove skuptine, a posebno treba naglasiti
upozorenje na pravo akacionara na neslaganje s odlukom i na aktiviranje prava utvrenih zakonom
Uz odluku, skuptina usvaja i izmene statuta istom kvalifikovanom veinom
Odluka o promeni forme OD i DOO donosi se jednoglasno, ako nije odreeno drugaije
Registracijom odluke o promeni pravne forme i njenim objavljivanjem, bez likvidacije prestaje da
postoji kao pravna forma AD a nastaje kao nova pravna forma DOO, akcije AD zamenjuju se za
udele DOO, titulari prava iz HOV koje nisu akcije zadravaju ista prava, nema novacije, drutvo je i
dalje dunik svojim ranijim poveriocima i poverilac svojim ranijim dunicima, sudski i dr postupci se
nastavljaju bez prekida i zastoja zastarelosti, drutvo nastalo promenom oblika preuzima imovinu,
prava i obaveze i preoblikovanog drutva
Na promenu pravne forme DOO u AD shodno se primenjuju pravila o pretvaranju AD u DOO i tom
promenom udeli se pretvaraju u akcije odreene nominalne ili raunovodstvene vrednosti, prema
srazmeri zamene utvrene odlukom o promeni pravne forme
Kako udeli redovnodaju pravo glasa, a akcije mogu biti obine sa pravom glasa i preferencijalne
bez prava glasa, pravilo je da se ovom promenom ne mogu povrediti prava ve postojeih lanova
drutva, te bi se u ovom sluaju redovno vrila njihova konverzija u obine akcije

38
-

Umesto evidencije vlasnika udela, akcije se obavezno upisuju u centralni registar i za ovu promenu
nije potrebno odobrenje prospekta od strane Komisije, ali je potrebno izvetavanje o izdavanju
akcija po ovom osnovu ako trea lica imaju prava na akcijama,ostaju i na udelima
OD moe proeniti formu pretvaranjem u KD, a KD na slian nain u OD, pri emu je pravilo da se
KD pretvara u OD ako iz njega istupe svi komanditori i trai se ispunjenost optih uslova
POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA

I.
a)
b)
c)
d)
1)
2)
3)
4)
5)
6)
1.
2.
3.
4.

Finansijska povezivanja kapital uea

Povezana drutva predstavljaju drutva povezana kapitalom ili ortakim udelima drutva
povezana kapitalom ili ugovorom drutva povezana ugovorom ili i kapitalom i ugovorom
meovita povezana drutva, pravno samostalna, ali i faktiki podvrgnuta jednom ekonomskom cilju
Povezana drutva obuhvataju jedno kontrolno i jedno ili vie podreenih i organizuju se kao
koncern, holding, drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu, ili dr oblik organizovanja i svi oni
spadaju u tzv statusne forme koncentracija- stavljanje pod kontrolu jednog sa veinskim kapitalom
Ne mogu se stvarati ako je to suprotno propisima kojima se ureuje zatita konkurencije
Koncern je forma povezanih drutava koja nastaje na osnovu odnosa vladajueg i zavisnog uz
odgovarajue kapital-uee odn jedinstvenim voenjem poslova zavisnih drutava od strabe
odbora direktora vladajueg drutva, putem zakljuivanja ugovora ugovorni koncern
2 koncerna : Vertikalni kad se grupiu pod jedinstvenu upravu dominantnog drutava, moe
nastati na 2 naina - ugovorni i faktiki i Horizontalni koncern sa elementima jednakosti
Kontrolisano drutvo je filijala kontrolnog drutva :
Kada kontrolno vie od polovine glasakih prava u zavisnom
Kada kontrolno veinski kontrolie sastav podbora direktora zavisnog
Kada kontrolno ima dominantan uticaj nad zavisnim
Kada kontrolno samo ili zajedno sa dr lanovima ili akcionarima ima veinska glasaka prava
Kada je jedno drutvo ker drugog drutva koje je ker nekog drugog indirektna kontrola
Prema delatnosti, ist predmet poslovanja samo osnivanje, finansiranje i upravljanje
kontrolisanim drutavima,ali ne i obavljanje industrijske ili trgovinske delatnosti i meoviti pored
delatnosti holdinga obavlja i neku drugu delatnost
Prema upravljanju, kontrolni na bazi uea u drutvima upravljaju njima i holdinzi za plasmane
ne upravljaju drutvima na bazi uea, ve dre HOV sa ciljem da ih plasiraju na trite
Stepen kontrpole kontrolnog nad zavisnim drutvom moe biti razliit :
Kada je uee manje od veinskog, teko je deifinisati kada je kontrola mogua
Ako je iznad 50 % akcija sa pravom glasa, kontrola je redovna, ali ne i apsolutna
Ako je iznad 66 %, kontrola je blizu apsolutnoj
Ako je iznad 75 %, kontrola je apsolutna
Ako je 90 % ili 95 %, postoji mogunost da matino prinudnom kupovinom istisne preostale
akcionare ili da izvri fuziju tog podreenog drutva u pojednostavljenom postupku
Ako je 100 %, re je o jednolanom zavisnom drutvu koje ima samo jednog akcionara
Odnos dominacije i zavisnosti na bazi kapital uea moe se postii na vie naina :
Sistem radijalnog uea dominantno je direktan vlasnik kontrolnog paketa akcija u jednom ili
vie povezanih drutava koja nisu meusobno povezana ueima
Sistem piramidalnog stepenastog uea dominatno ima kontrolno uee u jedno ili vie
potinjenih, potinjena imaju kontrolno uee u sebi potinjenim drutvima i tako dalje
Sistem uzajamnih uea kada dominantno ima odreeno uee u podreenim, a ovo ima
izvesno uee u dominantnom drutvu
Sistem triangularnog dominantno ima kontrolno uee u jednom ili vie zvisnih, a ova u dr koja
opet imaju uee u dominantnom

39
UGOVORI O KONTROLI I UPRAVLJANJU
-

Ugovor kojim jedno drutvo poverava upravljanje i voenje poslova drugom drutvu
Ako drutva povezana u odnosima ravnopravnosti zakljue ugovor kojim se uspostavlja upravljanje
na jedinstven nain, takav ugovor se ne smatra ugovorom o kontroli i upravljanju
Zakljuivanju ovih ugovora se pristupa kada matino drutvo ve stekne veinsko kapital uee
Kada je re o prirodi ovih ugovora, moe se rei da su oni samo po svojoj formi ugovori, a faktiki
oni su akti o unutranjoj organizaciji grupe povezanih drutava produeni deo statuta odn
osnivakog akta na koji se pored specifinih pravila ovogugovora, primenjuju i opta pravila ugovor
Zakljuuje se u pisanoj formi bitna forma, izmene i raskid vre se u istoj formi i po istom
postupku, s tim to se izmenama ne mogu menjati prava manjinskih akcionara ili lanova bez sagl
Minimum bitnih elemenata ovog ugovora mora biti : odreenje prava i obaveza kontrolnog drutva,
kao i mera zatite podreenog drutva, obim prenosa dobiti podreenog drutva kontrolnom
drutvu i kompenzacije podreenom po tom osnovu, zatita ostalih akcionara i lanova drutva,
kao i ureenje mera zatite poverilaca podreenog po prestanku ugovora
Zakljuuje se odlukom skuptina kontrolnog i svakog podreenog drutva odn saglasnou svih
ortaka i komplementar, ako nije drugaije odreeno
Odbor direktora odn nadzorni odbor sastavlja izvetaj za skuptinu drutva u kome obrazlae
efekte ovog ugovora sa finansijskim pokazateljima i moe biti sainjen kao zajedniki za sva drutv
Ovi ugovori moraju biti dostupni dovoljno vremena pre skuptine u seditu akcionarima i lanovima
Prestaje po optim osnovama prestanka ugovora i posebnim utvrenim ovim ugovorom
Ako je zakljuen na neodreeno vreme, svaka od ugovornih strana ga moe otkazati danom
zavretka poslovne godine uz pismeno obavetenje dr ugovornih strana najmanje 30 dana pre
isteka poslovne godine ili dr ugovorenog obraunskog perioda
Kad je registracija i objava registracije obavezna firma ovog ugovora, onda se i prestanak ovog
ugovora registruje i objavljuje i objava prestanka mora sadrati i obavetenje poveriocima o
njihovom pravu da od kontrolnog zahtevaju odreenu zatitu u pogledu naplate od zavisnog
U sluaju zakljuenja ovog ugovora, kontrolno ima pravo da daje obavezajua upustva zavisnom o
nainu voenja poslova, rukovodei se interesima koncerna, a ako je za sprovoenje upustva
potrebno odobrenje odbora direktora odn nadzornog, a ono nije dobijeno u roku, direktor odn
izvrni odbor kontrolisanog duan je da o tome bez odlaganja obavesti kontrolno, u kom sluaju
upustvo moe biti ponovljeno samo uz saglasnost odbora direktora odn nadzornog ako nije odr dr
Kontrolno odgovara za tetu prouzrokovanu kontrolisanom postupanjem po obavezajuim
upustvima, a pored njega, odgovaraju i direktori kontrolnog ako su povredili dunosti utvrene ZPD
S druge strane takva odgovornost je iskljuena ako su postupali po obaezajuim upustvima
direktora kontrolnog drutva
Spoljni akcionar kontrolisanog je svaki akcionar koji nije kontrolno, niti je akcionar kontrolnog i
ugovorom se mora odrediti primerena naknada po akciji koju je kontrolno duno da plaa njima na
godinjem nivou i plaa se prema proceni budue prosene oekivane dividende po akciji za
naredne 3 poslovne godine, koju bi kontrolisano isplatilo kada ne bi bio zakljuen ugovor, a
najmanje u visini prosene dividende po akciji za prethodne 3 poslovne godine
Ako je kontrolno jedini akcionar kontrolisano, ugovorom se ne predvia isplata ove naknade
Izmene ugovora koje menjaju utvrena prava spoljnih akcionara podleu njihovoj saglasnosti
Svaki spoljni akcionar koji smatra da je naknada nepreimerena, ima pravo da u roku od 3 meseca
od dana registracije ovog ugovora ili izmena, zahteva da sud u vanparninom utvrdi ovu naknadu
Ako sud utvrdi naknadu koja je via od ugovorene, kontrolno ima pravo na raskid ugovora u roku
od 3 meseca od pravnosnanosti sudske odluke i to bez otkaznog roka
Naknada spoljnim utvrena ugovorom be moe se isplatiti ako je kontrolisano poslovalo sa
gubitkom, ali se ipak ona moe kumulirano isplatiti u godini kada je ostvarilo dobit

40
-

Ugovor mora da sadri i pravo spoljnih na prodaju akcija kontrolnom po trinoj ceni i umesto
isplate cene ugovorom se moe utvrditi pravo na zamenu akcija kontrolisanog za akcije kontrolnog
Ova srazmera mora odgovarati srazmeri po kojoj bi se vrila zamena u sluaju pripajanja
Zamena moe ukljuivati i pravo na doplatu u novcu, shodno pravu na dopaltu u sluaju statusnih
Svaki spoljni koji smatra da cena prodaje nije primerena moe u roku od 3 meseca od registracije
traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi primerenu cenu od srazmeru zamene
Ako sud utvrdi viu cenu odn povoljniju srazmeru, ta odluka se po pravnosnanosti obavezno
objavljuje na internet stranici drutva i registra i obavezuje kontrolno u odnosnu na sve spoljne akc
Ugovor mora da sadri i pravila o zatiti poverilaca po prestanku njegovog vaenja i kontrolno je
tada u obavezi da poveriocu kontrolisanog na njegov propisani zahtev, podnet u roku od 6 meseci
od prestanka vanosti ugovora, prui odgovarajuu zatitu za naplatu potraivanja koja su nastala
pre registracije prestanka ugovora i ovo pravo nemaju poverioci kontrolisanog ija su potraivanja
obezbeena ili koji bi u sluaju steaja bili u prvom ili drugom isplatnom redu
STRUKTURNA POVEZIVANJA STATUSNE PROMENE

A. Pojam i vrste
- Statusnom promenom se jedno drutvo prenosilac reorganizuje tako to na drugo drutvo
sticaoca prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi lanovi u tom drutvu stiu udele odn akcije
- Svi lanovi prenosioca stiu udele odn akcije u sticaocu, srazmerno svojim udelima odn akcijama u
prenosiocu, osim ako se svaki lan prenosica saglasi da se sa promenom izvri zamena udela odn
akcija, u drugaijoj srazmeri ili ako iskoristi pravo izlaska iz drutva i pravo na isplatu umesto
sticanja udela odn akcija u sticaocu nesaglasni lan, u skladu sa sa ZPD
- lanu prenosioca se po osnovu promene moe izvriti i novana doplata uz zamenu akcija odn
udela, stim da ukupan iznos tih doplata svim lanovima prenosioca ne pree 10 % ukupne
nominalne vrednosti udela odn akcija, koje stiu lanovi prenosioca, a ako te akcije nemaju
nominalnu vrednost 10 % ukupne raunovodstvene vrednosti tih akcija
- Statusnom promenom se moe osnovati i novo drutvo u kom sluaju se primenjuju i pravila koja
se odnose na osnivanje novog drutva odgovarajue pravne forme
- Ako u promeni uestvuje javno AD i to tako to se pripaja drutvu koje nije javno AD ili se sa njim
spaja u novo drutvo koje nije javno AD, to drutvo mora da ispuni uslove koji se trae zakonom
koji ureuje trite kapitala za prestanak svojstva javnog drutva
- Statusne promene ne mogu se vriti suprotno pravilima zakona koji ureuje zatitu konkurencije
- Pravilo je da su podvrgnute strogom reimu kontrole tzv horizontalne fuzije, dok tzv vertikalne i
konglomeratske nisu tako strogo tretirane, takoe ne mogu da se vre dok je drutvo u likvidaciji ili
steaju,osim ako se vri kao mera reorganizacije
- Najee obuhvataju isti ti drutva, ali takoe mogu da obuhvate i drutva koja imaju razliitu formu
i u tom sluaju ne primenjuju se samo pravila koja vae za ovaj insitut ve i pravila koja vae za
transformaciju jednog tipa drutva u drugi tip i u svakom sluaju ne moe voditi poveanju obaveza
lanova drutva ili akcionara bez njihove saglasnosti
- Postoje sledee vrste statusnih promena :
1. Pripajanje kad se jedno ili vie drutva pripaja nekom postojeem prenoenjem na to drutvo
celokupne imovine i obaveza univerzalna sukcesija, ime ta drutva prestaju da postoje bez likv
2. Spajanje kad se 2 ili vie drutva spajaju osnivanjem novog drutva i prenoenjem na njega
celokupne svoje imovine i obaveza, ime prestaju da postoje bez likvidacije
3. Podela kada se jedno drutvo deli na 2 ili vie drutva, ime prestaje da postoji bez likvidacije,
prenosei celokupnu svoju imovinu i obaveze na : 2 ili vie tom podelom novosnovanih drutava
podela uz osnivanje ili ista podela, 2 ili vie postojeih drutava podela uz pripajanje, jedno ili
vie novoosnovanih i jedno ili vie postojeih podela uz osnivanje i uz pripajanje meovita

41
4. Izdvajanje kada jedno drutvo prenosi deo svoje imovine i obaveza, ime ne prestaje da postoji
na jedno ili vie novoosnovanih izdavajanje uz osnivanje lana podela, jedno ili vie postojeih
izdvaajnje uz pripajanje, jedno ili vise novoosnovanih i jedno ili vie postojeih izdvajanje uz
osnivanje i uz pripajanje meovito izdvajanje i razlika izmeu izdvajanja i osnivanja novog
drutva od strane postojeeg upravo je u tome to se pri izdvajanju smanjuje osnovni kapital
drutva, od kojeg se neki deo izdvaja, srazmerno vrednosti izdvojenog dela i time se prekdia
osnivaka veza tog drutva i izdvojenog dela, dok to nije sluaj pri osnivanju
- Statusne promene imaju znaajne prednosti ali i nedostatke vode veoj rentabilnosti, sredstva za
proizvodnju se bolje koriste nego kad su disperzovana kod vie subjekata, upravljanje je
racionalnije itd, dok s druge strane mogu voditi stvaranju nefleskibilnog drutva
A. Redovni postupak statusne promene
- Odbor direktora odn nadzorni odbor priprema sledee akte i dokumente :
1) Nacrt ugovora o statusnoj promeni odn nacrt plana podele, ako uestvuje jedno drutvo
2) Predlog odluke o izmenama i dopunama osnivakog akta odn statuta sticaoca, a ako nastaje novo
predlog osnivakog akta odn statuta ako je AD
3) Deobni bilans prenosioca, kod podele ili izdvajanja
4) Spisak lanova prenosioca sa navoenjem nominalne vrednosti njihovih udela odn akcija u
sticaocu, kao i udela i akcija koje stiu u sticaocu, osim kod pripajanja drutvu koje je jedini vlasnik
5) Spisak zaposlenih u prenosiocu iji se radni odnos nastavlja u sticaocu
6) Finansijske izvetaje sa miljenjem revizora, sa stanjem na dan koji najvie prethodi 6 mes danu
donoenja odluke o statusnoj promeni
7) Izvetaj revizora o izvrenoj statusnoj promeni
8) Izvetaj odbora direktora odn nadzornog odbora o statusnoj promeni
9) Predlog odluke skuptine o statusnoj promeni
- Kao finansijski izvetaji mogu se koristiti i poslednje godinje fin izvetaje sa miljenjem revizora,
ako od dana zavretka poslovne godine do donoenja odluke nije prolo vie od 6 mes ili
polugodinje fin izvetaje sa miljenjem revizora ako je od zavretka poslovne godine do
donoenja odluke prolo vie od 6 meseci
- Izuzetno, fin izvetaji nisu uopte potrebni ako se svi lanovi drutva saglase da se ne pripremaju
- Takoe, u drutvu koji nije javno AD,izvetaj revizora nije potreban ako se svi lanovi za to saglase
- Ugovor o statusnoj promeni se zakljuuje ako ima 2 ili vie drutva i sadri :
a. Poslovno ime i sedite drutva
b. Cilj i uslove pod kojima se vri
c. Oznaavanje vrednosti imovine i visine obaveza koje se prenose na sticaoca i njihov opis, kao i
nain na koji se taj prenos vri sticaocu
d. Oznaku o zameni udela odn akcija a naroito srazmeru u kojoj se vri zamena, nain preuzimanja i
datum od koga ti udeli daju uee u dobiti, podatke o posebnim pravima u sticaocu koje stiu
lanovi prenosioca sa posebnim pravima
e. Datum prestanka poslovnih aktivnosti prenosioca, ako prestaje po statusnoj promeni
f. Datum od koga se transakcije prenosioca smatraju transakcijama obavljenim u ime sticaoca
g. Sve posebne pogodnosti koje se u sticaocu odobravaju lanovima odbora direktora odn nadzornog
h. Uslove pod kojima se produuje radni odnos zaposlenih u sticaocu
i. Ostala pitanja od znaaju za promenu
- Zakljuuje se izmeu svih drutava koja uestvuju u pisanoj formi i overava se
- Ako samo jedno drutvo uestvuje u promeni, odbor direktora odn nadzorni usvaja plan podele,
koji se sainjava u pisanoj formi i overava se, a sadri podatke koje sadri i ugovor
- Na zahtev drutva, sud u vanparninom postupku imenuje revizpora radi revizije ugovora odn
plana podele, koji sainjava izvetaj, a ako ima vie drutava, moe se sastaviti zajedniki izvetaj
- Sud odreuje revizoru rok koji ne moe biti dui od 2 meseca od imenovanja za dostavu izvetaja i
on mora biti u pisanoj formi sa obrazloenim miljenjem o tome da li je srazmera pravina i primer

42
I.
II.
III.
IV.
V.
-

Odbor direktora odn izvrni odbor sainjava detaljan pisani izvetaj koji sadri :
Ciljeve koji se ele postii promenom sa navoenjem ekonomskih efekata na drutva
Objanjenje pravnih posledica zakljuenja ugovora odn usvajanja plana podele
Podatke o eventualnim izmenama predloga ugovora odn plana podele, ako su uinjene na osnovu
izvetaja revizora
Obrazloene srazmere zamene akcija odn udela
Podatke o znaajnim promenama imovine i obaveza drutava do kojih je dolo posle datuma fin izv
U sluaju dvodomnog upravljanja izvrni dostavlja nadzornom na usvajanja pre skuptine
Nacrt ugovora odn plana podele drutvo objavljuje na svojoj internet stranici i dostavlja registru radi
objavljivanja najkasnije mesec dana pre odravanja skuptine na kojoj se usvaja odluka i mora biti
objavljen neprekidno 60 dana od dana odravanja sednice skuptine na kojoj je doneta odluka, a
pristup mora biti omoguen svim zainteresovanim licima
Istovremeno se objavljuje i obavetenje lanovima o vremenu i mestu gde mogu izvriti uvid u dok
Ako ima vie drutva, objavljivanje se moe izvriti zajedniki i objavljivanjem su obaveteni pover
Drutvo je duno da svojim lanovima omogui uvid u seditu u dokumenta najmanje tokom
perioda od mesec dana koji prethodi odravanju sednice skuptine koja donosi odluku, a izuzetno
nije duno ako su ti akti i dokumenti objavljeni u skladu sa zakonom, ali je duno da svakom lanu
omogui kopiranje dokumenata, osim ako je svima omoguilo da ih pribave na internet stranici
Drutvo je posebno duno da velikim poveriocima koji su poznati drutvu, a ije potraivanje iznosi
najmanje 2 miliona na dan obavezne objave dokumenata, uputi i pisano obavetenje o promeni
najkasnije 30 dana pre dana odravanja sednice skuptine koja donosi odluku
Odlukom skuptina odobrava plan podele ili ugovor o statusnoj promeni i donosi se jednoglasno od
strane ortaka, komplementara, lanova DOO odn akcionara ako nije drugaije odreeno
Izuzetno, ako se radi o javnom AD, odluka se donosi troetvrtinskom veinom glasova prisutnih
akcionara, a ako lanovi prenosioca postaju lanovi sticaoca sa neogranienom solidarnom
odgovornou, odluka se donosi samo uz njihovu saglasnost
Istovremeno sa donoenjem odluke, skuptina je duna da usvoji izmene i dopune osnivakog
akta odn statuta i osnivaki akt drutva odn statut ako nastaje promenom
Ako se radi o AD, odluka mora da sadri odredbu da stupa na snagu kada predsednik odbora
direktora odn nadzornog da pisanu izjavu da su svi nesaglasni akcionari isplaeni u celosti za akc
Ugovor stupa na snagu kada svojom odlukom odobre skuptine svih drutava odn danom
zakljuenja tog ugovora ako je datum kasniji, ako samim ugovorom nije predvien dr datum
Plan podele stupa na snagu kada odlukom odobri skuptina, osim ako je njime odreen dr datum
Istovremeno sa stupanjem na snagu, stupa na snagu i osnivaki akt drutva koje nastaje promen
Odluke se mogu pobijati prema optim pravilima o pobijanju odluka i u postupku po ovoj tuni sud
ostavlja tuenom rok za otklanjanje razloga za pobijanje, ako se radi o otklonjivim razlozima i sud
je duan da odluku kojom se ponitava odluka skuptine dostavi registru bradi objavljivanja i ta
odluka nema uticaja na prava i obaveze drutva u vezi sa promenom koje su nastale posle
nastupanja posledica, a do dana objave odluke suda i za te obaveze neogranieno solidarno
odgovaraju sva drutva
ZPD utvruje vano pravilo da se odluke ne mogi pobijati po osnovu utvrene srazmere zamene
akcija ili udela jer se one utvruju od strane ovlaenog revizora koga imenuje sud po zahtevu
drutva, te je nelogino da dozvoli pobijanje odluka

43
B. Promena osnovnog kapitala i nerasporeena imovina i obaveze
- Kada dolzi do poveanja osnovnog kapitala sticaoca, to se vri u skladu sa odredbama zakona koji
ureuje pravnu formu drutva sticaoca, a ako je re o javnom AD, ne primenuju se odredbe zakona
koje ureuju trite kapitala koji se odnose na odobrene Komisije i dr odredbe koje su nespojive
- lanovi prenosioca koji su upisali udele odn akcije koje do trenutka zamene nisu u celosti uplatili,
duni su da ugovoreni ulog uplate odn unesu u sticaoca pod uslovima pod kojima su ih upisali
- Sticalac ne moe povodom promene poveavati osnovni kapital po osnovu udela odn akcija koje
sticalac poseduje u prenosiocu i kopje prenosilac poseduje u sticaocu
- Sticalac ne moe izdavati akcije u zamenu za akcije koje sticalac poseduje u prenosiocu odn akcije
koje za raun sticaoca dri tree lice u svoje ime ni sopstvene akcije prenosioca odn akcije koje ra
raun prenosioca dri tree lice u svoje ime
- Udeli odn akcije koje prenosilac ima u sticaocu a koji se kao rezultat promene prenose sticaocu,
postaju sopstveni udeli odn akcije sticaoca, a izuzetno, sticalac moe ako je to predvieno
ugovorom odn planom podele da lanovima prenosioca zameni njihove udele odn akcije, udelima
odn akcijama koje prenosilac ima u sticaocu
C. Upis u registar statusne promene i pravno dejstvo upisa
- Registracija ne moe se sprovoditi pre istekao 30 dana od dana stupanja na snagu ugovora odn
plana podele, a ako kao rezultat promene neko drutvo prestaje da postoji, ono se brie iz registra
- Pravne posledice nastupaju danom registracije i objavljivanja i to :
1) Imovina i obaveze prenosioca prelaze na sticaoca
2) Sticalc postaje solidarno odgovoran sa prenosiocem za obaveze koje nisu prenete na sticaoca, ali
samo do iznosa razlike izmeu vrednosti imovine prenosioca koja mu je preneta i obaveza
prenosioca koje je preuzeo, osim ako sa odreenim poveriocem nije drugaije ugovoreno i osim
ako je poverilac ostvario pravo na odgovarajuu zatitu
3) lanovi prenosioca postaju lanovi sticaoca tako to se njihovi udeli odn akcije zamenjuju udelima
odn akcijama u sticaocu u skladu sa ugovorom odn planom podele
4) Udeli odn akcije prenosioca koji su zamenjeni ponitavaju se
5) Prava treih lica koja predstavljaju teret na udelima odn akcijama prenosioca koji se zamenjuju
prelaze na udele odn akcije koje lan prenosioca stie u sticaocu kao i na potraivanja novane
nakande na koju imaju pravo pored zamene ili umesto zamene za te akcije odn udele
6) Zaposleni u prenosiocu koji su ugovorom od planom podele rasporeeni u sticaoca,nastavljaju rad
7) Druge posledice u skladu sa zakonom
- Ako u sledstvu promene prenosilac prestaje da postoji, nastupaju i sledee posledice :
a) Prenosilac prestaje da postoji bez likvidacije
b) Uzajmna potraivanje prenosioca i sticaoca se gase
c) Obaveze prenosioaca prelaze na sticaoca i sticalac postaje novi dunik u pogledu tih obaveza, a
ako postoji vie sticalaca, svako od njih supsidijarno odgovara za obaveze koje su prele na ostale
sticaoce do iznosa razlike izmeu vrednosti imovine prenosioca koja mu je preneta i obaveza
prenosioca koja je preuzeo, osim ako je sa odreenim poveriocem drugaije ugovoreno
d) Dozvole, koncesije, dr povlastice i osloboenja data ili priznata prenosiocu prelaze na sticaoca
e) Direktorima odn lanovima nadzornog odbora i zastupnicima drutva prenosioca prestaju dunosti
i ovlaenja, kao i punomoja za glasanje u skuptini prenosioca
- Imovina prenosioca prestalog podelom koja ugovorom odn planom podele nije preneta sticaocu niti
se tumaenjem moe odrediti kojem sticaocu ta imovina ima preneti, prenosi se svakom od
sticalaca srazmerno ueu imovine koja je na njih preneta, umanjene za preuzete obaveze u
ukupnoj neto imovini drutva prestalog podelom
- Za obaveze prenosioca koje nisu rasporeene nijednom sticaocu niti se tumaenjem moe odrediti
kojem se sticaocu mogu preneti, solidarno odgovara svaki sticalac do iznosa razlike izmeu
vrednosti imovine koja je preneta i obaveza koje je to drutvo preuzelo solidarna ograiena
odgovornost

44
D. Zatita prava lanova drutva prenosioca
- lan koji smatra da je oteen utvrenom srazmerom zamene udela odn akcija moe tubom
nadlenom sudu protiv sticaoca traiti isplatu novane naknade u roku od 30 dana od objave akata
- Ako sud utvrdi da je trina vrednost udela odn akcija u sticaocu manja od iste u prenosiocu koje
su bile predmet zamene, presudom obavezuje sticaoca da tom licu isplati naknadu koja ne moe
biti vea od 10 % nominalne vrednosti njegovih zamenjivih akcija odn udela u prenosiocu
- Ako sud u postupku po ovoj tubi obavee sticaoca da svim lanovima prenosioca iji su udeli odn
akcije zamenjeni, isplati srazmerni iznos na ime doplate premija fuzije
- lan prenosioca koji je bio nesaglasan sa odlukom ima pravo nesaglasnog akcionara na otkup
njegovih akcija od strane drutva, pri emu je otkupna cena utvrena odlukom
- Ako lan smatra da otkupna cena ne odgovara trinoj ili ako mu ta cena ne bude isplaena, ima
pravo podnoenja tube nadlenom sudu
- Udeli odn akcije otkupljene na ovaj nain od nesaglasnih akcionara postaju sopstveni udeli odn
akcije sticaoca i lan prenosioca ne moe isticati druge zahteve prema drutvu sticaocu
E. Zatita treih lica
- Poverilac drutva ije je potraivanje nastalo pre registracije promene, a koji smatra da ta promena
ugroava namirenje njegovih potraivanja, moe zahtevati od svog dunika dobijanje odgovarajue
zatite u roku od 30 dana od objavljivanja oavetenja o dokumentima koji se pripremaju za promen
- Ova zatita moe se pruiti na sledei nain : davanjem obezbeenja u vidu zaloge, jemstva i sl,
izmenama uslova ugovora po osnovu kojeg je nastalo potraivanje ili raskidom tog ugovora,
odvojenim upravljanjem imovinom prenosioca od namirenja potraivanja i preduzimanjem dr radnji
imera koje obezbeuju poveriocu poloaj koji nije loiji u odnosu na poloaj koji je imao pre promen
- Poverilac ima pravo da ovu zatitu zahteva od svog dunika ili od sticaoca odn prenosioca, samo
ako je finansijska situacija drutva koja uestvuju takva da sprovoenje promene ugroava
namirenje njegovog potraivanja i iz tog razloga pravo da zahtevaju zatitu nemaju poverioci ija
potraivanja spadaju u prvi ili dr isplatni red, niti poverioci ije je potraivanje obezbeeno
- Poverilac koji u roku od 15 dana od dana slanja zahteva za pruanje zatite ne dobije zatitu, ima
pravo da tubom od nadlenog suda protiv svog dunika zahteva dobijanje odgovarajue zatite
- Poverilac ima pravo na sudsku zatitu samo ako dokae da je njegovo potraivanje ugroeno
promeniom i na zahtev drutva sud moe odrediti privremenu meru zabrane sprovoenja promene,
ako nae da je to nuno i opravdano radi obezbeivanje odgovarajue zatite za poverioca
- Imaoci obveznica i dr dunikih HOV koje je izdao prenosilac imaju ista prava kao i dr poverioci,
osim ako je drugaije odlueno odlukom o emisiji ovih HOV ili je dr ugovoreno sa njihovim imaocim
- Zakoniti imaoci zamenljivih obveznica varanata i dr HOV, osim akcija koje je izdao prenosilac koji
prestaje da postoji usled promene, stiu najmanje jednaka prava prema sticaocu osim ako je :
drugaije odreeno u odluci o izdavanju tih HOV ili je s imaocem dr ugovoreno ili sticalac
ugovorom odn planom podele obavezno da na zahtev tih lic otkupi te HOV po trinoj ceni
- Imaoci zamenljivih HOV sa posebim pravim osim akcija imaju pravo da u roku od 30 dana od dna
objave obavetenja o aktima, trae da nadleni sud u vanparninom postupku odredi otkupnu cenu
predmetnih HOV ako smatraju da njihova cena odreena ugovorom odn planom podele nije odgov
- Direktori drutva odn lanovi nadzornog odbora solidarno su odgovorni lanovima odn akcionarima
tog drutv za tetu prouzrokovanu namerno ili krejnjom nepanjom prilikom pripreme promene
- Tuba za naknadu tete moe biti podneta u roku od 3 god od objavljivanja registracije promene
- Ova odgovornost je iskljuena ako je re o pripajanju kontrolisanog kontrolnom kao jedinom lanu

45
PRIVREDNE ASOCIJACIJE
A. Privredne komore
- Interesne, samostalne i samog zakona koje povezuju zajedniki poslovni interesi i koje su
reprezentanti njihovih interesa pred dravom
- lanstvo u komorama je obavezno za privredna drutva, banke, osiguravajua drutva i dr pravna
lica koja obavljaju privrednu delatnost i oni se ulanjuju u komore prema naelu jedinstvenog
lanstva i to neposredno i automatski samim sticanjem subjektiviteta nakon registracije
- S druge strane, preduzetnici i dr subjekti koji obavljaju privrednu delatnost, a nemaju svojstvo
pravnog lica, takoe su po samom zakonu lanovi komore, posredno preko udruenja preduzetnik
- Isti princim prihvaen je i za zemljoradnike zadruge i oni su lanovi preko zadrunog saveza
- Princim obaveznog lanstva kontinentalno, fakultativno anglosaksonsko
- Privredne komore kod nas su organizovane na teritorijalnom principu : regionalne komore i republik
- Njom upravljaju lanovi komore preko svojih predstavnika u organima komore i oni se biraju od
strane lanova, na nain utvren statuto, skuptina bira upravni odbor, nadzorni i predsednika
- Delokrug ovih organa analogan je delokrugu istovernih organa u drutvima
- Komore imaju i odreene specijalizovane sudove :
1) Sudovi asti odluuju o povredi dobrih poslovnih obiaja, o povredama kojima se naruava
jedistvo trita ili sprovode monopolistike radnje na tom tritu, o neizvrenju obaveza lanice
komore i povredama statuta i dr opteobaveznih odluka komore
2) Stalni izabrani sud odluuje o meusobnim sporovima lanova komore, konana i izvrna isprava
3) Spoljnotrgovinska arbitraa reava sporove sa elementom inostranosti, kao i sporove izmeu
inostranih fizikih i pravnih lica i sporove na koje se primenjuje plovidbeno pravo, ako se ugovori
- Komore donose vie akata koje adresuju na svoje lanove : odluke, zakljuci i preporuke
- Karakteristian akt je preporuka, a na zahtev lanova izdaju uverenja isprave ili potvrde, uzanse
B. Zadruni savezi
- Samostalne interesen i strune poslovne organizacije koje se osnivaju radi unapreenja delatnosti i
zatite njihovih zajednikih interesa
- Pravno lice, osnivaju ga zadruge odn dr zadruni savezi zakljuivanjem ugovora o osnivanju i
donoenjem pravila zadrunog saveza, osnivaju se po vrstama zaduga i za odreenu teritoriju

46
PRESTANAK PRIVREDNOG DRUTVA
A. LIKVIDACIJA SOLVENTNOG DRUTVA
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
-

Moe da se sprovede i od strane samih vlasnika u sluaju postojanja odreenih osnova :

Istek vremena osnivanja
Prestanak odreenih uslova
Ispunjenje cilja osnivanja
Nepostojanje propisanih uslova za obavljanje odreene delatnosti
Nepostojanje minimuma osnivaa u odreenom roku
Neobavljanje delatnosti neprikidno
Neorganizovanost u skladu sa zakonom
Nitavost osnivanja
Likvidacija moe nastupiti i bez postojanja bilo kojih propisanih osnova, odlukom ortaha, skuptine
DOO i AD i ona se sprovodi uz odreenu nadzornu poziciju suda koja kontrolie zakonitost
postupka i posebno tretman poverilaca, regulie se ZPD
U svim sluajevima likvidacije solventnog drutva od strane ortaka, lanova ili akcionara bez obzira
na to da li postoji osnov ili se konstituie odlukom, nezaobilazan preduslov je solventnost drutv
Odluka se donosi jednoglasniu svih ortaka, komplementara, veinom od 2/3 broja glasova svih
lanova DOO, odn obinom veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa
Na postupak sazivanja, obavetavanja i odluivanja skuptine primenjuju se odredbe ZPD
Odluka se registruje i objavljuje i obustava postupka takoe
Pokretanje likvidacije spreava odreivanje i sprovoenje izvrenja protiv drutva u likvidaciji ili
voenje dr postupaka protiv ili u korist drutva u likvidaciji, pokretanje nema uticaja na podneti
predlog za pokretanje steaja, a poverioci mogu i u toku likvidacije podneti predlog ako postoje razl
Za vreme likvidacije ne isplauje se uee u dobiti odn dividende, niti se imovina raspodeljuje
lanovima pre isplate svih potraivanja poverilaca drutva
U toku likvidacije poslove drutva mogu voditi isti organi koji su vodili drutvo do donoenja odluke,
ako se donoenjem odluke istovremeno ne odlui drugaije i ne izabere drugo lice i u svakom
sluaju ta lica se nazivaju likvidacioni upravnici koji se imenuju odlukom kao posebna lica, kada
prestaju ovlaenja zastupanja svim njegovim zakonskim zastupnicima, a ako drutvo ne imenuje
posebne likvidacione upravnike, svi zakonski zastupnici drutva postaju likvidacioni upravnici
Drutvo moe imati vie likvidacionih upravnika i oni zastupaju drutvo zajedno, osim ako je dr odr
Na razreenje i ostavku likv upravnika primenjuju se ista pravila kao na razreenje i ostavku
direktora i registruju se u registru privrednih subjekata, a ako ga ne imenuje, postojei zakonski
zastupnici registruju se kao likvidatori po slubenoj dunosti
Likv upravnik zastupa drutvo i odgovoran je za zakonitost poslovanja i moe : vriti radnje na
okonanju poslova zapoetih pre likvidacije, preduzimati radnje potrebne za sprovoenje
likvidacije, prodaju imovine, isplatu poverilaca i naplatu potraivanja i vriti dr neophodne poslove
Oglas o pokretanju likvidacije koji sadri oznaenje drutva u likvidaciji sa podacima o seditu ili
adresi za prijem pote i poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja, sa upozorenjem da e biti
prekludirana ako ih ne prijave u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja objavljenog
oglasa, objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra
Ako u tom roku drutvo promeni sedite ili adresu za prijem pote, rok od 90 dana ponovo poinje
da tee od dana registracije te promene, a do tada prispele prijave smatraju se uredno podnetim
Likv upravnik je duan da obavesti najkasnije u roku od 15 dana od poetka likvidacije pisanim
putem sve poznate poverioce ija su potraivanja nastala do dana poetka nastupanja dejstva lik,
sa posebnim upozorenjem da e im potraivanje biti prekludirano ako ga ne prijave najkasnije u
roku od 30 dana od isteka trajanja oglasa o pokretanju

47
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
-

Ako drutvo promeni adresu u tom periodu, likv upravnik je ponovo duan da ih obavesti u roku od
15 dana od registracije te promene
Poverioci koji poseduju izvrnu ispravu za svoja potraivanja, kao i oni u vezi sa ijim
potraivanjem pone da tee parnica do dana poetka likvidacije, ne prijavljuju svoja potraivanja
Prijavljen potraivanja likv upravnik moe osporiti i to u roku od 30 dana od prijema prijave, o emu
obavetava tog poverioca sa obrazloenjem osporavanja
Poverioci ija su potraivanja osporena mogu u daljem roku od 15 dana pokrenuti parnicu pred
nadlenim sudom za utvrenje potraivanja i o tome obavesti upravnika u istom tom roku kada se
smatra da su potraivanja prijavljena, u protivnom ta potraivanja su prekludirana
Potraivanja nastala posle poetka likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okonanja likv
Likv upravnik u roku od 30 dana od poetka dejstva likv sastavlja poetni likv bilans kao vanredni
finansijski izvetaj, koji podnosi na usvajanje ortacima, komplementarima ili skuptini
Likvidacioni upravnik sastavlja i poetni likvidacioni izvetaj koji sadri :
Listu prijavljenih potraivanja
Listu priznatih potraivanja
Listu osporenih potraivanja
Podatak da li je imovina drutva dovoljna za namirenje poverioca i obaveza, ukljuujui i osporena
Neophodne radnje za sprovoenje likvidacije
Vreme predvieno za zavretak likvidacije
Druge injenice od znaaja za sprovoenje likvidacije
Njega sastavlja najranije 90, a najkasnije 120 dana od pokretanja i dostavlja ga na usvajanje
ortacima, komplementarima ili skuptini, koji su duni da o tome donesu odluku u roku od 30 dana
Usvojeni poetni likvidacioni izvetaj se registruje, posle ega upravnik moe da pone sa
isplatama poverilaca i lanovima, a do tada moe da plaa samo obaveze iz tekueg poslovanja
Likvidacioni upravnik svake godine u roku od 3 meseca od zavretka poslovne godine dostavlja
ortacima, komplementarima ili skuptini na usvajanje godinji likvidacioni izvetaj, s obrazloenjem
zato likvidacije nije zavrena i oni se registruju
U toku likvidacije, drutvo odlukom ortaka, komplementara odn skuptine moe obustaviti postupak
likvidacije i nastaviti sa poslovanjem i ona se moe doneti samo pod uslovom da je u potpunosti
namirilo sva potraivanja, kao i da nije otkazan ugovor o radu bilo kom zaposlenom i da nije poela
isplata lanovima drutva i sastavni delovi odluke su : odluka o imenovanju zakonskog zastupnika,
izjava likv upravnika da ne postoje smetnje za obustavu postupka i odluka se registruje
U sluaju obustave potraivanja poverilaca koja nisu prijavljena u roku, kao i koji nisu pokrenuli
postupak pred nadlenim sudom, ne smatraju se prekludiranim
Ako se iz poetnog likv bilansa ili izvetaja utvrdi da imovina nije dovoljna za namirenje poverilaca,
upravnik je duan da ponese predlog za pokretanje steaja u roku od 15 dana od sastavljanja
U ovom sluaju ne moe vriti namirenje isplate potraivanja ve moe vriti samo isplate iz
tekueg poslovanja drutva do dana pokretanja steajnog postupka
Likv upravnik nakon isplate poverilaca sastavlja : zavrni likvidacioni bilans, izvetaj o sprovedenoj
likvidaciji, pisanu izjavu da je uputio obavetenje svim poznatim poveriocima, kao i da su sve
obaveze drutva izmirene u potpunosti i da se protiv drutva ne vode postupci i predlog odluke o
raspodeli likvidacionog ostatka
Zavrni likv bilans se sastavlja u skladu sa zakonom kojim se ureuju raunovodstvo i revizija i reg
Ova dokumenta usvajaju ortaci, komplementari odn skuptina i istovremeno donose odluku o
okonanju likvidacije i ona se donosi u roku od 60 dana od podnoenja tih dokumenata na usvajanj
Imovina drutva u likv posle namirenja svih poverilaca, raspodeljuje se lanovima u skladu sa
odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka i raspodela se vri na sledei nain : ortacima,
komplementarima i lanovima srazmerno njihovim udelima i akcionarima sa preferencijalnim
akcijama koji imaju pravo prioriteta, a posle njih, akcionarima sa obinim akcijama srazmerno
ueu njihovih akcija u ukupnom broju obinih akcija u drutvu

48
-

Komanditori, lanovi i akcionari koji su u likvidaciji kao savesna lica primali isplate , duni su da
vrate primljeno samo ako je to potrebno za namirenje poverilaca
U sluaju spora oko raspodele, likv upravnik je duan da isplatu odloi do okonanja tog spora
Likv upravnik ima pravo na naknadu trokova koje je imao u tom svojstvu pri sprovoenju
likvidacije, kao i pravo na naknadu za svoj rad i njihovu visinu odreuju ortaci, komanditori odn
skuptina, a u sluaju spora ili ako to organi ne odrede, upravnik moe traiti da to uradi sud
U pogledu ovih potraivanja, likv upravnik se smatra poveriocem
Likvidacija se okonava kada ortaci, komplementari odn skuptina donesu odluku o okonanju koja
se upisuje u registar, posle ega se drutvo brie iz registra i prestaje da postoji kao pravni subjekt
Ako ortaci, komplementari odn skuptina ne donesu odluku o usvujanju dokumenata potrebnih za
okonanje likvidacije i podnetih od strane upravnika, tu odluku moe zameniti pisana izjava
upravnika o njihovom neusvajanju
Poslovne knjige i dokumenta drutva koje je brisano iz registra po okonanju likvidacije uvaju se u
skladu sa propisima kojima se ureuje arhivska graa
Odluku o imenu lica koje e uvati ova dokumenta donose oraci, komplementari odn skuptina i to
ime se upisuje u registar, a ako oni ne donesu tu odluku, zamenjuje je izjava likv upravnika
Zainteresovana lica imaju pravo uvida u dokumenta, a ako je posle brisanja potrebno preduzeti
neke radnje u vezi sa imovinom tog drutva ili je te radnje trebalo preduzeti tokom likvidacije,
zainteresovano lice moe traiti da sud u vanparninom postupku odredi upravnika sa ovlaenjem
da preduzima te radnje
Likv upravnik odgovara poveriocima i ortacima, lanovima i akcionarima za naknadu tete
prouzrokovane u toku postupka likvidacije njegovom krivicom i ona je posledica injenice da ZPD
konstituie obavezu lojalnosti prema drutvu i likv upravnika
Odgovornost zasterava za 3 god od dana brisanja drutva iz registra, a ako ih ima vie solidarna
Moe se osloboditi odgovornosti ako je postupao savesno, sa panjom dobrog privrednika i u
interesu drutva u likvidaciji
Ortaci i komplementari odgovaraju solidarno neogranienoza obaveze i posle brisanja drutva
Komanditori, lanovi i akcionari odgovaraju solidarno za obavezei posle brisanja do iznosa
primljenog iz likv ostatka solidarna ograniena odgovornost
Potraivanja poverilaca zastarevaju u roku od 3 godine od dana brisanja drutva iz registra

B. STEAJ
-

Steaj se bankrotstvom ili reorganizacijom.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog
dunika, odnosno steajnog dunika kao pravnog lica.
- Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije
i to redefinisanjem duniko-poverilakih odnosa, statusnim promenama dunika ili na drugi nain
koji je predvien planom reorganizacije.
- Cilj steaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca ostvarivanjem najvee
mogue vrednosti steajnog dunika, odnosno njegove imovine .
- Naela steaja su: Naelo zatite steajnih poverilaca, Naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti,
Naelo ekonominosti, Naelo sudskog sprovoenja postupka, Naelo imperativnosti i
prekluzivnosti, Naelo hitnosti, Naelo dvostepenosti, Naelo javnosti i informisanosti
- Steajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog steajnog razloga.
- Steajni razlozi su:
1) Trajnija nesposobnost plaanja postoji ako steajni dunik: ne moe da odgovori svojim novanim
obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze i potpuno obustavi sva plaanja u
neprekidnom trajanju od 30 dana.

49
2) Pretea nesposobnost plaanja postoji ako steajni dunik uini verovatnim da svoje ve postojee
novane obaveze nee moi da ispuni po dospeu.
3) Prezaduenost postoji ako je imovina steajnog dunika manja od njegovih obaveza. Ako je
steajni dunik drutvo lica prezaduenost ne postoji ako to drutvo ima najmanje jednog ortaka
odnosno komplementara koji je fiziko lice.
4) Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada steajni dunik ne postupa po planu
reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na nain kojim se bitno ugroava
sprovoenje plana reorganizacije.
- Steajni postupak sprovodi sud odreen zakonom kojim se ureuje nadlenost sudova.
- Izvrne radnje u steajnom postupku sprovodi steajni sudija
- Steajni postupak sprovodi sud na ijem podruju je sedite steajnog dunika.
- Steajni postupak nad steajnim dunikom koji nema sedite u Republici Srbiji sprovodi sud na
ijem podruju je sredite glavnih interesa steajnog dunika
- Organi steajnog postupka su :
1. Steajni sudija:
a) odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka;
b) utvruje postojanje steajnog razloga i odluuje o otvaranju steajnog postupka;
c) imenuje i razreava steajnog upravnika;
d) odobrava trokove steajnog postupka i obaveze steajne mase pre njihove isplate;
e) odreuje iznos preliminarne i konane naknade trokova i nagrade steajnog upravnika;
f) odluuje o primedbama na radnje steajnog upravnika;
g) razmatra predlog plana reorganizacije i odrava roite za razmatranje predloga plana
reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije;
h) potvruje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen;
i) donosi reenje o glavnoj deobi steajne mase;
j) donosi druge odluke i preduzima druge radnje odreene ovim zakonom.
2. Steajni upravnik
- vodi poslove i zastupa steajnog dunika, ima status slubenog lica u smislu odredaba Krivinog
zakonika kojima se regulie poloaj slubenog lica, ima legitimaciju koju izdaje ovlaena
organizacija i moe da je upotrebljava samo za slubene radnje koje preduzima u granicama svojih
zakonskih ovlaenja.
- Steajnog upravnika imenuje steajni sudija reenjem o otvaranju steajnog postupka.
- Izbor steajnog upravnika vri se metodom sluajnog odabira sa liste aktivnih steajnih upravnika
za podruje nadlenog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadlena za voenje imenika
steajnih upravnika
- Za steajnog upravnika ne moe biti imenovano lice koje je:
a) u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po slubenoj dunosti pokrenut krivini
postupak, kao i lice koje je pravnosnano osueno za krivino delo protiv privrede, protiv pravnog
saobraaja, protiv slubene dunosti, kao i za delo za koje je zapreena kazna preko pet godina
zatvora ili koje ga ini nedostojnim za obavljanje poslova steajnog upravnika;
b) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva,
srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili brani drug steajnog sudije, odnosno direktora,
vlasnika ili lana organa upravljanja steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom,
c) solidarni dunik sa steajnim dunikom ili licem povezanim sa steajnim dunikom,;
d) bilo direktor, vlasnik ili lan organa upravljanja ili nadzornog organa steajnog dunika ili lica
povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona u poslednje dve godine pre otvaranja
steajnog postupka;
e) bilo zaposleno kod steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog
zakona u poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka;

50
f)
g)
h)
i)
-

a)
b)
c)
d)
e)
-

poverilac steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona ili je
kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih est meseci pre otvaranja steajnog postupka;
dunik steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona ili je kod
takvog lica bilo zaposleno u poslednjih est meseci pre otvaranja steajnog postupka;
preduzetnik koji se bavi delatnou koja je konkurentska delatnosti steajnog dunika, lice
zaposleno kod tog preduzetnika, kao i lice koje bi imenovanjem za steajnog upravnika bilo u
sukobu interesa u odnosu na steajnog dunika;
radilo kao savetnik steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog
zakona u poslovima vezanim za imovinu steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim
dunikom, u smislu ovog zakona u poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka.
Licencu za obavljanje poslova steajnog upravnika izdaje ovlaena organizacija reenjem
Licenca se izdaje licu koje: 1) je dravljanin Republike Srbije; 2) ima poslovnu sposobnost; 3) ima
steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master,
specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno u osnovnom trajanju
od najmanje etiri godine; 4) ima tri godine radnog iskustva sa visokom strunom spremom ili tri
godine radnog iskustva na sprovoenju steajnih postupaka; 5) ima poloen struni ispit za
dobijanje licence; 6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika.
Licenca se ne moe izdati licu protiv koga je po slubenoj dunosti pokrenut krivini postupak,
odnosno koje je pravnosnano osueno za krivino delo protiv privrede, protiv pravnog saobraaja,
protiv slubene dunosti, kao i za delo za koje je zapreena kazna preko pet godina zatvora ili za
delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje poslova steajnog upravnika ili licu koje je u pritvoru, za
vreme trajanja pritvora.
Nije dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika lice iz ijeg se ponaanja u
obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka moe zakljuiti da nee savesno
obavljati poslove steajnog upravnika i uvati ugled profesije steajnog upravnika.
U sluaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licence iz ovog lana, ovlaena organizacija
donosi reenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.
Reenja su konana i protiv njih se moe voditi upravni spor i Licenca vai tri godine od dana
izdavanja i moe se obnoviti.
Licenca se obnavlja na zahtev steajnog upravnika, koji se podnosi ovlaenoj organizaciji
najranije tri meseca pre isteka roka vanosti licence.
Steajni upravnik moe obnoviti licencu ako:
ispunjava uslove za izdavanje licence propisane ovim zakonom;
priloi dokaz da je u poslednje dve godine obavljao poslove steajnog upravnika ili druge strune
poslove vezane za steajni postupak;
je u prethodnom periodu vanosti licence savesno obavljao poslove steajnog upravnika u skladu
sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike;
priloi dokaz o uplati naknade za obnavljanje licence ija je visina propisana tarifom o odreivanju
cena usluga ovlaene organizacije;
priloi dokaz da je izmirio sve obaveze po osnovu novanih kazni koje mu je izrekla ovlaena
organizacija u postupku strunog nadzora.
Licenca se moe oduzeti i pre isteka roka vaenja licence u sluaju da se u postupku po prijavi
zainteresovanog lica ili po slubenoj dunosti utvrdi da steajni upravnik nije savesno obavljao
poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i
kodeksom etike.
Imenik steajnih upravnika vodi ovlaena organizacija.
U imenik steajnih upravnika upisuju se lica koja su stekla licencu za obavljanje poslova steajnih
upravnika kao aktivni steajni upravnici ili kao neaktivni steajni upravnici.
U imenik steajnih upravnika kao aktivni steajni upravnici upisuju se lica koja su, osim licence za
obavljanje poslova steajnog upravnika, dostavila dokaz o postojanju obaveznog osiguranja od

51

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)
11)
12)
13)
14)

profesionalne odgovornosti za tekuu godinu i koja su se registrovala kao preduzetnici ili su lanovi
drutva lica.
U imenik aktivnih steajnih upravnika ne moe biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako
je zaposleno kod preduzetnika ili ortakog, odnosno komanditnog drutva.
Struni nadzor nad radom steajnih upravnika vri ovlaena organizacija, u skladu sa zakonom.
Na postupak strunog nadzora shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje opti
upravni postupak.
U postupku strunog nadzora ovlaena organizacija proverava da li steajni upravnik obavlja
dunost steajnog upravnika u skladu sa zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje
steajnom masom i kodeksom etike, kao i drugim propisima.
U sluaju utvrenih nepravilnosti u radu steajnog upravnika, ovlaena organizacija, po
sprovedenom disciplinskom postupku, steajnom upravniku za utvrene povrede dunosti izrie
sledee mere: 1) opomenu; 2) javnu opomenu;3) novanu kaznu; 4) oduzimanje licence.
Mere izriu se reenjem koje je konano.
Povrede dunosti steajnog upravnika mogu biti lake ili tee povrede dunosti.
U sluaju lake povrede dunosti mogu se izrei mere: opomena, javna opomena i novana kazna,
a u sluaju tee povrede dunosti mogu se izrei mere: mera javna opomena i novana kazna,
mera novana kazna i mera oduzimanje licence.
Ministar blie propisuje koje nepravilnosti u radu steajnog upravnika predstavljaju lake, a koje
tee povrede dunosti steajnog upravnika.
Steajni upravnik je naroito duan da:
preduzme sve neophodne mere za zatitu imovine steajnog dunika, ukljuujui i spreavanje
prenosa imovine, njeno peaenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno, kao i radnje pobijanja,
ako bi se pobijanjem uveala steajna masa;
u roku od 30 dana od dana imenovanja sastavi plan toka steajnog postupka sa predraunom
trokova i vremenskim planom;
zapone popisivanje imovine steajnog dunika u roku od deset dana od dana imenovanja i
okona njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;
sastavi izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika i da ga dostavi steajnom
sudiji, odboru poverilaca i ovlaenoj organizaciji;
sastavi poreske bilanse sa stanjem na dan otvaranja i dan okonanja steajnog postupka, u skladu
sa poreskim propisima i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadlenom poreskom organu
u rokovima predvienim poreskim propisima;
bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju steajnog postupka sve poverioce koji su mu
u tom trenutku poznati uz navoenje svih podataka iz reenja o otvaranju steajnog postupka, kao
i drugih podataka od znaaja za poverioce;
bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju steajnog postupka sve sudove pred kojima
se vode izvrni postupci;
uz saglasnost steajnog sudije, na teret steajne mase, osigura imovinu steajnog dunika, u celini
ili delimino, ako je to potrebno radi njene zatite;
podnosi steajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromeseni izvetaj o toku steajnog
postupka i o stanju steajne mase;
podnosi steajnom sudiji plan trokova steajnog postupka i obaveza steajne mase za naredni
mesec;
se stara o zavretku zapoetih, a nezavrenih poslova steajnog dunika, u cilju ostvarivanja
najvee mogue vrednosti steajnog dunika, odnosno njegove imovine;
daje miljenje o predlogu plana reorganizacije kada on nije podnosilac;
utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraivanja prema steajnom duniku, kao i svih
obezbeenja potraivanja;
unovi stvari i prava steajnog dunika, u skladu sa ovim zakonom;

52
15) sastavi nacrt reenja za glavnu deobu steajne mase i nacrt zavrnog rauna;
16) izvri isplatu poveriocima na osnovu reenja o glavnoj deobi, u delu u kojem je reenje postalo
pravosnano, u skladu sa ovim zakonom;
17) dostavi zavrni raun;
18) zastupa steajnog dunika, odnosno steajnu masu u pokretanju i voenju sudskih, upravnih i
drugih postupaka;
19) podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajui akt nadlenom organu strane drave kao zastupnik
steajnog dunika, kojim izmeu ostalog zahteva plenidbu, oduzimanje, zatitu ili povraaj imovine
steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu ili je pod kontrolom tog organa ili treeg lica koje se
nalazi pod njegovom jurisdikcijom, kao i da sarauje sa organima strane drave ili stranim
predstavnicima u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se regulie steaj sa elementom
inostranosti;
20) obavesti odgovarajue registre o otvaranju steajnog postupka, u skladu sa zakonom;
21) obavlja i druge poslove koji su predvieni ovim zakonom ili su od interesa za uspeno sprovoenje
steajnog postupka.
- Steajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s panjom dobrog strunjaka, u skladu sa
zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike.
- Steajni upravnik, u vrenju svojih poslova, moe da angauje struna strana ili domaa pravna ili
fizika lica, uz saglasnost steajnog sudije i nad radom angaovanih lica nadzor vri steajni
upravnik.
- Steajni upravnik je duan da u vrenju svojih poslova prua uvid u svoj rad ovlaenoj
organizaciji, te da obezbeuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da sarauje u postupku
vrenja nadzora nad njegovim radom, osim u sluaju kada je za steajnog upravnika imenovana
organizacija koja je posebnim zakonom odreena da vri poslove steajnog upravnika.
- Radnje koje preduzima steajni upravnik, a koje imaju ili mogu imati znaajan uticaj ili posledice na
steajnu masu, kao to su uzimanje kredita ili zajma, nabavka opreme vee vrednosti, izdavanje u
zakup i druge sline radnjemogu se preduzeti uz obavetavanje steajnog sudije i uz dobijanje
saglasnosti odbora poverilaca i pobijanje pravnih radnji steajnog dunika podnoenjem tubi ili na
drugi nain ne smatra se radnjom od izuzetnog znaaja.
- Radnje od izuzetnog znaaja u toku prethodnog steajnog postupka steajni upravnik preduzima
uz saglasnost steajnog sudije.
- Steajni upravnik je duan da pismenim putem obavesti o nameravanoj radnji od izuzetnog
znaaja steajnog sudiju najkasnije 15 dana pre preduzimanja te radnje, kao i da svim lanovima
odbora poverilaca, odnosno steajnom sudiji uputi zahtev za davanje saglasnosti za preduzimanje
te radnje u istom roku.
- U sluajevima izuzetne hitnosti rok moe biti i krai, ali ne krai od tri dana, pod uslovom da
nijedan lan odbora poverilaca pismenim putem ili na sednici odbora poverilaca ne prigovori
takvom roku dostavljanja.
- Smatrae se da je odbor poverilaca saglasan sa predloenom radnjom, ako je o njoj obaveten i
ako na obavetenje steajnog upravnika nije reagovao u roku od osam dana od dana prijema
obavetenja osporavanjem predloene ili predlaganjem druge radnje.
- Steajni upravnik dostavlja tromesene pisane izvetaje o toku steajnog postupka i o stanju
steajne mase odboru poverilaca, steajnom sudiji i ovlaenoj organizaciji u roku od 20 dana od
dana isteka tromesenog perioda.
- Steajni upravnik je duan da izvetaje steajnom sudiji dostavi u pisanom obliku, a odboru
poverilaca i ovlaenoj organizaciji elektronskim putem.
- Ovlaena organizacija je duna da izvetaje, odmah po dostavljanju, objavi na internet strani.
- Na zahtev odbora poverilaca ili poverilaca ija su ukupna utvrena ili osporena potraivanja vea
od 20% od ukupnog iznosa prijavljenih potraivanja steajnih poverilaca, steajni upravnik je duan
da dostavlja i mesene i druge izvetaje.

53
-

a.
b.
c.
d.
e.
f.
-

Tromeseni izvetaj naroito sadri: 1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi nain
otuena; 2) spisak gotovinskih priliva i odliva uinjenih u toku prethodna tri meseca; 3) poetno i
krajnje stanje na raunu steajnog dunika; 4) spisak obaveza steajnog dunika; 5) spisak
angaovanih strunjaka i iznosa koji su im isplaeni.
Aktivni steajni upravnik je duan da u svoje ime i za svoj raun zakljui sa osiguravajuim
drutvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u
iznosu od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zakljuenja ugovora, za sve
rizike povezane sa obavljanjem poslova steajnog upravnika.
Odbor poverilaca moe u bilo kom trenutku zahtevati od steajnog upravnika da zakljui ugovor o
dodatnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za konkretni steajni postupak i na iznos koji
je vei od iznosa, a steajni upravnik je duan da takvo osiguranje ugovori, osim ukoliko ne dokae
da nije u mogunosti da na tritu ugovori takvo osiguranje.
Iznos odreuje odbor poverilaca s obzirom na visinu steajne mase i posebne okolnosti, kao i
postojee ili mogue rizike, s tim to steajni sudija, postupajui po slubenoj dunosti ili po
zahtevu zainteresovanog lica, moe naloiti umanjenje tog iznosa ili u potpunosti zabraniti
preuzimanje dodatnog osiguranja ako proceni da su trokovi premije dodatnog osiguranja
neopravdano visoki.
U sluaju kada je u obavljanju poslova steajni upravnik prouzrokovao tetu uesnicima u
postupku namerno ili krajnjom nepanjom, steajni upravnik linom imovinom odgovara za takvu
tetu, a ako je teta nastala zbog radnje steajnog upravnika koja je izvrena po nalogu steajnog
sudije, steajni upravnik nije odgovoran za nastalu tetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih
nesavesnih radnji ili predloga.
Za tetu koju uine struna lica koja je angaovao steajni upravnik, steajni upravnik odgovara
ako je teta nastala usled proputanja steajnog upravnika da izvri nadzor nad njihovim radom.
Zahtev za naknadu tete zastareva u roku od tri godine od dana brisanja steajnog dunika,
odnosno steajne mase iz nadlenog registra, odnosno pravnosnanosti reenja kojim je
potvreno usvajanje plana reorganizacije.
Steajni sudija po slubenoj dunosti ili na predlog odbora poverilaca razreava steajnog
upravnika ako utvrdi da steajni upravnik:
ne ispunjava svoje obaveze;
ne potuje rokove odreene ovim zakonom;
postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce;
po proteku jedne godine od roita za ispitivanje potraivanja nije preduzeo odgovarajue mere
radi unovenja imovine koja ulazi u steajnu masu, osim kada je preduzimanje takvih mera bilo
spreeno viom silom ili nepredvidivim okolnostima;
nije osigurao imovinu za sluaj nastupanja tete posle dva upozorenja steajnog sudije ili odbora
poverilaca;
nije traio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim sluajevima gde je ovim
zakonom propisana obavezna saglasnost odbora poverilaca.
Steajni sudija po slubenoj dunosti razreava steajnog upravnika ako je brisan iz imenika
steajnih upravnika, kao i u drugim sluajevima propisanim ovim zakonom.
Na predlog odbora poverilaca za razreenje i istovremeno imenovanje novog steajnog upravnika
za koji se izjasnilo najmanje tri etvrtine lanova odbora, steajni sudija razreava steajnog
upravnika i kada ne postoje razlozi za razreenje ali postoje drugi razlozi koji su u vezi sa
ispunjavanjem obaveza steajnog upravnika i istim reenjem imenuje predloenog steajnog
upravnika, osim u sluaju kada je za steajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim
zakonom odreena da obavlja poslove steajnog upravnika.
Po razreenju, steajni upravnik i novoimenovani steajni upravnik izvrie, bez odlaganja,
primopredaju celokupne imovine i dokumentacije, Steajni upravnik koji je razreen duan je da

54
izvetaj o toku steajnog postupka i stanju steajne mase od dana otvaranja steajnog postupka
do dana razreenja dostavi steajnom sudiji i odboru poverilaca
- Obaveza u pogledu predaje dokumentacije vai i za trea lica, ako se dokumentacija steajnog
dunika nalazi u njihovom posedu u trenutku razreenja steajnog upravnika.
- Ako steajni upravnik koji je razreen odbije primopredaju imovine ili dokumentacije ili odugovlai
sa tom primopredajom, steajni sudija e na zahtev novoimenovanog upravnika bez odlaganja
naloiti primopredaju pod pretnjom prinudnog izvrenja.
- U sluaju nepostupanja po nalogu steajni sudija e prema steajnom upravniku koji je razreen
sprovesti mere prinude radi izvrenja.
- Razreeni steajni upravnik odgovaraju za tetu nastalu usled neblagovremene primopredaje.
- Steajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih trokova.
- Konanu visinu nagrade i naknade trokova odreuje steajni sudija u vreme zakljuenja steajnog
postupka, u skladu sa osnovama i merilima za odreivanje visine nagrade i naknade trokova.
- Do odreivanja konane visine nagrade, steajni sudija reenjem koje se dostavlja steajnom
upravniku i odboru poverilaca odreuje preliminarnu visinu nagrade steajnom upravniku.
3. Skuptina poverilaca
- formira se na prvom poverilakom roitu i ine je svi steajni poverioci, nezavisno od toga da li su
do dana odravanja skuptine podneli prijavu potraivanja.
- Razluni poverioci mogu uestvovati u skuptini poverilaca samo do visine potraivanja za koju
uine verovatnom da e se pojaviti kao steajni poverioci i verovatnost neobezbeenog
potraivanja razluni poverioci mogu dokazivati dostavljanjem procene vrednosti imovine koja
predstavlja predmet razlunog prava pri emi, procena vrednosti predmeta razlunog prava mora
da bude sainjena od strane procenitelja i ne moe biti starija od 12 meseci.
- Prvu sednicu skuptine poverilaca zakazuje: 1) steajni upravnik; ili 2) steajni poverioci ija su
ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog iznosa potraivanja svih steajnih poverilaca.
- Na prvoj sednici skuptine poverilaca vri se izbor predsednika skuptine poverilaca i lanova
odbora poverilaca koji su duni da u roku od osam dana od dana izbora steajnom sudiji dostave
svoju kontakt adresu, telefon i adresu elektronske pote.
- Zakazivanje i voenje kasnijih sednica skuptine poverilaca, obavetavanje o njima i odreivanje
dnevnog reda vri predsednik skuptine poverilaca na predlog steajnih poverilaca.
- Ako predsednik skuptine poverilaca u roku od pet dana od dana dobijanja predloga steajnih
poverilaca ne zakae skuptinu poverilaca, steajni poverioci ija su ukupna potraivanja vea od
20% od ukupnog iznosa potraivanja svih steajnih poverilaca mogu da zakau skuptinu
poverilaca i predloe dnevni red.
- Steajni poverioci se o odravanju skuptine poverilaca i o dnevnom redu obavetavaju isticanjem
obavetenja na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i objavljivanjem oglasa u dva visokotirana
dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, osim ako skuptina poverilaca
ne donese odluku o drugaijem nainu obavetavanja.
- Na skuptini poverilaca se glasa srazmerno visini potraivanja.
- Skuptina poverilaca odluuje dvotreinskom veinom glasova prisutnih poverilaca, osim u sluaju
glasanja o bankrotstvu steajnog dunika na prvom poverilakom roitu.
- Ako broj steajnih poverilaca nije vei od pet, skuptina poverilaca ima poloaj odbora poverilaca,
ali se glasanje u ovako formiranom odboru vri srazmerno visini potraivanja.
- Poveriocima ija su potraivanja osporena u celosti i koji nisu pokrenuli parnicu u zakonom
predvienom roku i o tome obavestili steajnog upravnika prestaje svojstvo poverioca, a time i
lanstvo u skuptini poverilaca.
- Prvo poverilako roite se zakazuje reenjem o otvaranju steajnog postupka, kojim se saziva i
sednica skuptine poverilaca i odrava se najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja
steajnog postupka i na njemu se raspravlja se o izvetaju o ekonomsko-finansijskom poloaju
steajnog dunika i proceni steajnog upravnika da li postoji mogunost reorganizacije dunika.

55
-

Ako na roitu steajni poverioci za ija potraivanja se uini verovatnim da iznose vie od 70%
ukupnih potraivanja steajnih poverilaca odlue da se steajni postupak odmah nastavi
bankrotstvom steajnog dunika, steajni sudija donosi reenje o bankrotstvu.
- Steajni upravnik na poetku roita daje steajnom sudiji i prisutnim steajnim poveriocima
pregled svih potraivanja o kojima na dan odravanja roita ima saznanje, procenu njihove
osnovanosti i visine,kao i iznos procentualnog uea u odnosu na ukupna potraivanja poverilaca.
- Steajni upravnik na poetku roita daje steajnom sudiji i prisutnim poveriocima pregled svih
potraivanja poverilaca koji su lica povezana sa steajnim dunikom
- Steajni upravnik duan je da pregled dostavi spoveriocu na njegov zahtev i pre dana odravanja
prvog poverilakog roita, uz napomenu da takav pregled moe biti izmenjen do roita.
- Skuptina poverilaca:
1) donosi odluku o bankrotstvu steajnog dunika
2) bira i opoziva predsednika skuptine poverilaca i odbor poverilaca;
3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;
4) razmatra izvetaje odbora poverilaca;
5) vri druge poslove odreene zakonom.
4. Odbor poverilaca
- Skuptina poverilaca na prvom poverilakom roitu bira odbor poverilaca.
- Broj lanova odbora poverilaca odreuje skuptina poverilaca, s tim to taj broj ne moe biti vei
od devet lanova i to uvek mora biti neparan.
- lanovi odbora poverilaca mogu biti steajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraivanja.
- Steajni poverilac moe sebe ili drugog steajnog poverioca predloiti za lana odbora poverilaca.
- Poverioci koji su istovremeno zaposleni ili bivi zaposleni kod steajnog dunika ne mogu imati
vie od jednog lana odbora poverilaca.
- Poverioci koji nisu lica povezana sa steajnim dunikoma koji su meusobno povezana lica
drutva ne mogu imati vie od jednog lana odbora poverilaca.
- Poverioci koji su lica povezana sa steajnim dunikom, osim lica koja se u okviru svoje redovne
delatnosti bave davanjem kredita, ne mogu biti lanovi odbora poverilaca.
- Svi lanovi odbora poverilaca duni su da sudu, steajnom upravniku i svim poveriocima dostave
elektronsku adresu za komunikaciju.
- lanovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora poverilaca
- lana odbora razreava skuptina poverilaca ili steajni sudija ukoliko ne izvrava obaveze.
- lanu odbora poverilaca ije je potraivanje steajni upravnik osporio u celosti ili u delu koji
predstavlja najmanje dve treine prijavljenog potraivanja i koji nije pokrenuo parnicu u zakonom
predvienom roku i o tome obavestio steajnog upravnika ili je takva parnica pravosnano
okonana u korist steajnog dunika prestaje lanstvo u odboru poverilaca.
- Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik koji zakazuje sednice odbora poverilaca.
- Predsednik je duan da zakae sednicu kada to trai vie od polovine lanova tog odbora.
- Ako predsednik u roku od 15 dana od dana dobijanja predloga vie od polovine lanova ne zakae
sednicu, predlagai mogu da zakau sednicu odbora poverilaca i predloe dnevni red.
- Odluka se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo vie od polovine svih lanova, a u sluaju
jednakog broja glasova odluujui glas je glas predsednika odbora poverilaca.
- Sednicama prisustvuje steajni upravnik na poziv odbora poverilaca i nema pravo glasa.
- Steajni sudija ne moe da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.
- Umesto lana odbora poverilaca sednicama moe prisustvovati i uestvovati u donoenju odluka
njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoja.
- Odbor poverilaca:
1) daje miljenje steajnom upravniku o nainu unovenja imovine, ukoliko se prodaja ne vri
javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog znaaja;
2) daje miljenje o nastavljanju zapoetih poslova steajnog dunika;

56

a.
b.
c.
d.
e.
f.
-

5.
-

3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;
4) daje saglasnost na zavrni raun steajnog dunika;
5) pregleda i o svom troku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;
6) izvetava skuptinu poverilaca o svom radu na zahtev skuptine poverilaca;
7) vri i druge poslove propisane ovim zakonom.
Odbor poverilaca ima pravo:
na podnoenje pismenih primedaba steajnom sudiji na rad steajnog upravnika;
na podnoenje albe na reenja steajnog sudije, kada je alba dozvoljena;
uvida u zapisnike, nalaze vetaka i druga akta koja se nalaze u steajnom predmetu;
davanja miljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih prilikom inventarisanja;
predlaganja razreenja postojeeg steajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;
izjanjavanja o visini konane nagrade steajnom upravniku.
lan odbora poverilaca ima pravo da o svom troku angauje jedno ili vie strunih lica koja e
izvriti analizu poslovanja steajnog dunika pre ili tokom steajnog postupka i analizu preduzetih
radnji od strane steajnog upravnika i sainiti izvetaj koji se, bez odlaganja, dostavlja ostalim
lanovima odbora, steajnom sudiji, steajnom upravniku i ovlaenoj organizacij i upravnik je
duan da angaovanom strunom licu, bez odlaganja, omogui potpun pristup i uvid u poslovne
knjige, raunovodstvene isprave i drugu relevantnu dokumentaciju steajnog dunika.
Pismene primedbe na rad steajnog upravnika odbor podnosi u roku od pet dana od dana
saznanja za pojedinanu radnju, a steajni sudija je duan da u roku od pet dana od dana prijema
primedbe odlui o toj primedbi i protiv odluke donete po primedbi odbora nije dozvoljena alba.
Odbor poverilaca je duan da na zahtev skuptine poverilaca skuptini poverilaca podnese pismeni
izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase.
lanovi odbora poverilaca odgovaraju za tetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim
poveriocima namerno ili krajnjom nepanjom .
Osnovne procesne odredbe i uesnici u postupku
Steajni postupak se pokree predlogom ovlaenih predlagaa. .
U steajnom postupku ne moe se traiti povraaj u preanje stanje, ne moe se izjaviti revizija
niti se moe podneti predlog za ponavljanje, a odluke se mogu donositi bez usmene rasprave .
Zloupotrebom prava na podnoenje zahteva za izuzee i iskljuenje, u cilju odugovlaenja
postupka, smatra se podnoenje jednog ili vie zahteva za izuzee, odnosno iskljuenje, u roku od
tri dana pre zakazanog roita ili na roitu ili zahteva za izuzee, odnosno iskljuenje kojim su
obuhvaene sve sudije koje bi u sudu u kome se postupak vodi mogle postupati, kao i kojim se
istovremeno trai izuzee i iskljuenje postupajueg sudije i predsednika suda.
Zloupotrebom prava smatra se podnoenje zahteva za delegaciju suda u roku od tri dana pre
zakazanog roita ili na roitu i takvi zahtevi odbacuju se kao nedozvoljeni i nema albe
U steajnom postupku donose se reenja i zakljuci, Reenjem se odluuje u steajnom postupku.
Zakljukom se odluuje po primedbama i izdaje nalog slubenom licu, organu koji sprovodi steajni
postupak ili treem licu za izvrenje pojedinih radnji,protiv zakljuka nema albe ili prigovora.
Protiv reenja se moe izjaviti alba sudu vieg stepena preko prvostepenog suda u roku od osam
dana od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja reenja
uesnicima u postupku, Reenje po albi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema
albe u sudu vieg stepena i alba ne zadrava izvrenje reenja, ako nije drugaije odreeno .
Po prijemu albe steajni sudija e reenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu
albu, a steajni sudija moe, ako oceni da je osnovana, albu izjavljenu protiv reenja u celosti
usvojiti i reenje izmeniti donoenjem novog reenja.
Ako steajni sudija ne usvoji albu, dostavie je bez odlaganja na reavanje sudu vieg stepena.
To se ne primenjuje na reenje o otvaranju steajnog postupka, reenje o potvrivanju usvajanja
plana reorganizacije i reenje o zakljuenju steajnog postupka.

57
-

Steajni poverilac je lice koje na dan pokretanja steajnog postupka ima neobezbeeno
potraivanje prema steajnom duniku.
Razluni poverioci su poverioci koji imaju zalono pravo, zakonsko pravo zadravanja ili pravo
namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na
prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraivanja na
kojoj su stekli to pravo, nisu steajni poverioci, a ako je iznos njihovog potraivanja vei od iznosa
sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli razluno pravo, pravo na namirenje za
razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao steajni poverioci.
Razluna prava steena izvrenjem ili obezbeenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja
steajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeenja prestaju da vae i takvi poverioci nisu
razluni poverioci, na osnovu reenja steajnog sudije, nadleni organ koji vodi odgovarajue javne
knjige, duan je da izvri brisanje ovako steenih razlunih prava.
Razluni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz steajne mase kao steajni poverioci,
ako se odreknu svog statusa razlunog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje
razluno potraivanje, pismenu izjavu o odricanju od statusa razlunog poverioca razluni
poverioci podnose steajnom sudiji i steajnom upravniku, istovremeno sa zahtevom za brisanje
tereta koji se podnosi nadlenom registru.
Zaloni poverioci su poverioci koji imaju zalono pravo na stvarima ili pravima steajnog dunika o
kojima se vode javne knjige ili registri, a nemaju novano potraivanje prema steajnom duniku
koje je tim zalonim pravom obezbeeno .
Izluni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili linog prava, ima pravo da trai da se
odreena stvar izdvoji iz steajne mase, nije steajni poverilac .
Steajni dunik stie svojstvo stranke podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka.
Poverioci stiu svojstvo stranke podnoenjem prijave potraivanja
Poverioci na osnovu svojih potraivanja mogu da uestvuju u steajnom postupku i pre podnoenja
prijave potraivanja sudu, na nain i u obimu propisanim ovim zakonom.
U steajnom postupku mogu da uestvuju lica koja su solidarni dunici, jemci, garanti i slino, na
nain propisan ovim zakonom.
Lica mogu kao steajni poverioci zahtevati da im se vrati ono to su za steajnog dunika platili pre
ili posle dana pokretanja steajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema steajnom duniku.
Iz steajne mase prioritetno se namiruju trokovi steajnog postupka, a po njihovom punom
namirenju obaveze steajne mase.
Steajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraivanja, svrstavaju u isplatne redove. Steajni
poverioci nieg isplatnog reda mogu se namiriti tek poto se namire steajni poverioci vieg
isplatnog reda.
Steajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraivanja.
Utvruju se sledei isplatni redovi:
1) u prvi isplatni red spadaju neisplaene neto zarade zaposlenih i bivih zaposlenih, u iznosu
minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog postupka sa kamatom od
dana dospea do dana otvaranja steajnog postupka i neplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko
osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka, a iju osnovicu
za obraun ini najnia mesena osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja steajnog postupka, kao i potraivanja po osnovu
zakljuenih ugovora sa privrednim drutvima iji su predmet neisplaene obaveze na ime
doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja
steajnog postupka, a iju osnovicu za obraun ini najnia mesena osnovica doprinosa,
saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja steajnog
postupka;
2) u drugi isplatni red spadaju potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri
meseca pre otvaranja steajnog postupka, osim doprinosa za PIO;

58
3) u trei isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih poverilaca;
4) u etvrti isplatni red spadaju potraivanja nastala dve godine pre dana otvaranja steajnog
postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju
odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeeni, a koji su steajnom duniku
odobreni od strane lica povezanih sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se
u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.
6. Pokretanje steajnog postupka i prethodni steajni postupak
- Steajni postupak se pokree predlogom poverioca, dunika ili likvidacionog upravnika.
- Poverilac podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluaju postojanja trajnije
nesposobnosti plaanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan
reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.
- Steajni dunik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluaju postojanja jednog od
steajnih razloga.
- Likvidacioni upravnik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluajevima propisanim
zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava.
- Izuzetno steajni postupak se ne moe pokrenuti nad privrednim drutvima koja su registrovana za
proizvodnju naoruanja i vojne opreme bez prethodne saglasnosti ministarstva odbrane.
- Predlog za pokretanje steajnog postupka podnosi se nadlenom sudu.
- Predlog za pokretanje steajnog postupka sadri:
1) naziv suda kojem se predlog podnosi;
2) poslovno ime ili ime i adresu predlagaa ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlaeno za
prijem pismena i za zastupanje predlagaa;
3) poslovno ime steajnog dunika, kao i podatke o kontakt adresi;
4) spisak steajnih i ostalih poverilaca sa navoenjem visine iznosa i osnova potraivanja, kao i
imena i prebivalita lanova drutva koji za obaveze steajnog dunika odgovaraju svojom
imovinom, ako je predlaga steajni dunik;
5) injenice i prateu dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraivanja,
ako je predlaga poverilac;
6) spisak dokumenata priloenih uz predlog za pokretanje steajnog postupka .
- Ako predlog za pokretanje steajnog postupka ne sadri sve propisane elemente, steajni sudija
e o tome obavestiti predlagaa i odrediti rok, koji ne moe biti dui od osam dana, u kom je
predlaga duan da predlog za pokretanje steajnog postupka uredi i da nedostatke otkloni.
- Ako predlaga ne postupi po nalogu , steajni sudija e predlog za pokretanje steajnog postupka
odbaciti reenjem protiv koga nije dozvoljena alba i u tom sluaju trokove snosi predlaga.
- Predlog za pokretanje steajnog postupka se moe povui do isticanja oglasa o otvaranju
steajnog postupka na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, odnosno pre donoenja reenja
o odbacivanju ili o odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka.
- Ako predlaga povue predlog za pokretanje steajnog postupka, steajni sudija obustavlja
postupak, a trokove postupka snosi predlaga.
- Predlaga je duan da u roku od pet dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam na
ime trokova oglasa i troka obavetavanja poverilaca, trokova angaovanja steajnog upravnika
i trokova neophodnih za obezbeenje imovine, u visini koju odredi steajni sudija, kao i trokova
za registraciju podataka o steaju u registrima koje vodi organizacija nadlena za voenje registra
privrednih subjekata, a ukoliko se radi o pravnim licima koja su razvrstana kao mikro pravna lica u
skladu sa propisima kojima se ureuju kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, predujam se ne
moe odrediti u iznosu veem od 50.000 dinara.
- Ako predlaga u propisanom roku ne uplati sredstva, steajni sudija e odbaciti predlog
- Uplaeni predujam smatra se trokom steajnog postupka i isplauje se prioritetno iz steajne
mase, odmah po utvrivanju da se trokovi obezbeeni predujmom mogu namirivati iz preostalih
sredstava steajne mase, osim ako steajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje

59

uslovi za otvaranje steajnog postupka, kada se nastali trokovi, po nalogu suda, izmiruju iz
uplaenih sredstava, a ako su nastali trokovi vei od uplaenih sredstava, predlaga iji je predlog
za pokretanje steajnog postupka odbijen duan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od
osam dana od dana dobijanja naloga od suda i ako predlaga u ostavljenom roku ne uplati razliku,
steajni sudija obustavlja postupak, a svi nastali trokovi padaju na troak predlagaa.
Ako steajni postupak bude otvoren, u trokove tog postupka ulaze i trokovi prethodnog steajnog
postupka, kao i trokovi prinudne likvidacije koja je pokrenuta u skladu sa zakonom kojim se
ureuje privatizacija.
Steajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje steajnog postupka
donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka i prethodni steajni postupak pokree
se radi utvrivanja razloga za pokretanje steajnog postupka.
Protiv reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka nije dozvoljena alba.
Steajni sudija otvara steajni postupak bez voenja prethodnog steajnog postupka:
1) ako steajni dunik podnese predlog sa potrebnim ispravama i prilozima;
2) ako poverilac podnese predlog, a steajni dunik prizna postojanje steajnog razloga;
3) u sluaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaanja
Ovlaena lica steajnog dunika, punomonici i lica koja za steajnog dunika vre finansijske
poslove i poslove revizije obavezna su da steajnom sudiji i steajnom upravniku, na njihov zahtev
i bez odlaganja, prue sve podatke i obavetenja.
Obaveza se odnosi i na lanove izvrnog, upravnog i nadzornog odbora steajnog dunika kojima
je prestala dunost otvaranjem steajnog postupka, kao i na kontrolne lanove drutva.
Ta lica duna su da steajnom upravniku odmah po pozivu predaju raunovodstvene isprave,
poslovne knjige, peate, kljueve i ifre steajnog dunika i da predaju ili omogue pristup
raunovodstvenom softveru.
Steajni sudija moe reenjem,protiv kojeg nije dozvoljena alba, naloiti duniku, u roku, predaju
pisani izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika, kao i sve podatke, odnosno
dokumentaciju za koje steajni sudija oceni da su relevantni za dalji tok postupka.
Ako steajni dunik, odnosno lica ne postupe po nalogu steajnog sudije, steajni sudija moe
odrediti i sprovesti mere prinudnog izvrenja
Steajni sudija e, po slubenoj dunosti ili na zahtev podnosioca predloga za pokretanje
steajnog postupka, reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka, odrediti mere
obezbeenja radi spreavanja promene imovinskog poloaja steajnog dunika, odnosno
unitavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da e steajni dunik otuiti imovinu
odnosno unititi dokumentaciju do otvaranja steajnog postupka.
Steajni sudija moe izrei jednu ili vie mera i to:
1) imenovati privremenog steajnog upravnika koji e preuzeti sva ili deo ovlaenja organa
steajnog dunika;
2) zabraniti isplate sa rauna steajnog dunika bez saglasnosti steajnog sudije ili privremenog
steajnog upravnika;
3) zabraniti raspolaganje imovinom steajnog dunika ili odrediti da steajni dunik moe
raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost steajnog sudije ili
privremenog steajnog upravnika;
4) zabraniti ili privremeno odloiti sprovoenje izvrenja prema steajnom duniku, ukljuujui i
zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlunih i zalonih
poverilaca.
Pravna lica koja steajnom duniku pruaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke
elektrine energije, gasa ili drugog energenta ne mogu obustaviti vrenje tih usluga po osnovu
neplaenih rauna nastalih pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Steajni dunik je duan da redovno vri plaanja za tekue obaveze po osnovu usluga, od dana
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

60
-

Na pismeni zahtev pravnog lica steajni sudija moe da naloi steajnom duniku da kod suda
deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeenja plaanja usluga tog pravnog lica za tekue
obaveze nastale posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka i on ne moe biti
vei od jednomesene uplate za usluge od opteg interesa koje se duniku prue u toku
kalendarskog meseca koji prethodi mesecu u kojem je podnet predlog
- Za privremenog steajnog upravnika u prethodnom steajnom postupku moe se imenovati lice
koje ispunjava uslove da bude imenovano kao steajni upravnik.
- Ako je izreena mera obezbeenja ovlaenje raspolaganja imovinom steajnog dunika prelazi na
privremenog steajnog upravnika, koji je duan da zatiti i odrava imovinu i da nastavi sa
voenjem poslova steajnog dunika, osim ako steajni sudija ne odredi prekid poslova.
- Privremeni steajni upravnik ima ovlaenja odreena reenjem o njegovom imenovanju.
- Ovlaenja privremenog upravnika prestaju donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupka.
- Steajni upravnik koji je imenovan u prethodnom steajnom postupku podnosi izvetaj o svom radu
sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika i rezultatima rada u prethodnom.
- Prethodni steajni postupak moe trajati najdue 30 dana od dana podnoenja predloga za
pokretanje steajnog postupka od strane ovlaenog predlagaa.
7. Otvaranje steajnog postupka
- Ako je pokrenut prethodni steajni postupak, steajni sudija zakazuje roite radi raspravljanja o
postojanju steajnog razloga za otvaranje steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od
dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka.
- Ako steajni sudija ne donese reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, zakazuje
roite u roku od deset dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka.
- Na roite na kom se raspravlja o postojanju razloga pozivaju se predlaga, steajni dunik i
steajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku.
- Steajni sudija otvara steajni postupak donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupka kojim
se usvaja predlog za pokretanje steajnog postupka.
- Steajni sudija reenjem odbija predlog za pokretanje steajnog postupka ako utvrdi da nisu
ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka. U reenju o odbijanju predloga za otvaranje
steajnog postupka odreuje se ko snosi trokove prethodnog steajnog postupka.
- Reenje o otvaranju steajnog postupka sadri:
1) naziv i sedite suda koji je doneo reenje o otvaranju steajnog postupka;
2) matini broj, poslovno ime i sedite steajnog dunika;
3) postojanje steajnog razloga;
4) odluku o imenovanju steajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;
5) poziv poveriocima da u roku koji ne moe biti krai od 30 dana, ni dui od 120 dana od dana
objavljivanja oglasa o otvaranju steajnog postupka u "Slubenom glasniku Republike Srbije",
prijave svoja obezbeena i neobezbeena potraivanja;
6) poziv dunicima steajnog dunika da ispune svoje obaveze prema steajnoj masi;
7) datum, vreme i mesto odravanja roita za ispitivanje potraivanja;
8) datum, vreme i mesto odravanja prvog poverilakog roita;
9) dan objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda.
- Reenje o otvaranju steajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja steajnom
duniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru
privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuem registru, a drugim licima ako sud proceni
- Oglas o otvaranju steajnog postupka izrauje steajni sudija odmah po donoenju reenja.
- Oglas o otvaranju steajnog postupka objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u
jednom visokotiranom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i u
"Slubenom glasniku Republike Srbije", a moe se objaviti i u drugim domaim i stranim novinama.
- Oglas o otvaranju steajnog postupka sadri sve podatke iz reenja o otvaranju steajnog
postupka i druge podatke od znaaja za poverioce.

61
-

Reenjem o otvaranju steajnog postupka steajni sudija zakazuje roite za ispitivanje

potraivanja i prvo poverilako roite.
Ispitno roite e se odrati u roku koji nije krai od 30 dana i dui od 60 dana od dana isteka roka
odreenog reenjem za prijavljivanje potraivanja.
Pravne posledice otvaranja steajnog postupka nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju
postupka na oglasnoj tabli suda.
Pravne posledice otvaranja steajnog postupka ne nastupaju u sluaju istovremenog otvaranja i
obustave steajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.
Danom otvaranja steajnog postupka prestaju zastupnika i upravljaka prava direktora,
zastupnika i punomonika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika i ta
prava prelaze na steajnog upravnika.
Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajni dunik
zakljuio posle otvaranja steajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u sluaju
raspolaganja za koja vae opta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da
zahteva vraanje protivinidbe iz steajne mase kao steajni poverilac.
Punomoja koja je dao steajni dunik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u steajnu masu,
prestaju otvaranjem steajnog postupka, otvaranjem steajnog postupka gase se ranije steena
prava pree kupovine u pogledu imovine steajnog dunika.
Ako je nosilac prava pree kupovine za takvo pravo izvrio odreenu prestaciju steajnom duniku,
on moe vrednost takve prestacije potraivati kao steajni poverilac.
Ako se steajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, a imovina koja je bila
predmet prava pree kupovine nije prodata, pravo pree kupovine se ponovo uspostavlja.
Otvaranje postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je dunik zakljuio sa zaposlenima.
Steajni upravnik odluuje o otkazu ugovora i o otkazu obavetava odgovarajui organ odnosno
organizaciju za zapoljavanje na ijoj teritoriji se nalazi sedite steajnog dunika.
Steajni upravnik moe da angauje potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi
voenja steajnog postupka uz saglasnost steajnog sudije.
Zarade i ostala primanja, koja odreuje steajni upravnik, uz saglasnost steajnog sudije, namiruju
se iz steajne mase kao obaveza steajne mase.
Uz poslovno ime steajnog dunika dodaje se oznaka "u steaju".
Organizacija koja vodi postupak prinudne naplate odmah posle prijema reenja to reenje dostavlja
svim bankama, radi spreavanja prenosa sredstava i drugih transakcija steajnog dunika koje su
u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Danom otvaranja steajnog postupka banka blokira raune steajnog dunika, ime prestaju prava
lica koja su bila ovlaena da raspolau sredstvima sa tih rauna.
Na zahtev steajnog upravnika, banka otvara novi raun preko kojeg e se vriti poslovanje
Novana sredstva sa blokiranih rauna, na zahtev steajnog upravnika prenose se na novi raun,
a rauni steajnog dunika se gase.
Steajni poverioci svoja potraivanja prema duniku ostvaruju samo u steajnom postupku.
Danom otvaranja steajnog postupka, potraivanja poverilaca prema steajnom duniku, koja nisu
dospela, smatraju se dospelim.
Novana i nenovana potraivanja prema steajnom duniku koja imaju za predmet povremena
davanja - postaju jednokratna potraivanja danom otvaranja steajnog postupka. Danom otvaranja
steajnog postupka nenovana potraivanja steajnog dunika izraavaju se u novanoj vrednosti.
Potraivanja u stranoj valuti obraunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja steajnog postupka.
Ako je poverilac pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka stekao pravo na
prebijanje svog potraivanja prema steajnom duniku sa potraivanjem steajnog dunika prema
njemu, otvaranjem steajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje.

62
-

Poverilac je duan da do isteka roka za prijavu potraivanja sudu dostavi prijavu na celokupan
iznos potraivanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.
Izuzetno, u sluaju prava i obaveza iz jednog ili vie finansijskih ugovora u kojima je jedna od
strana steajni dunik, a koji su zakljueni na osnovu okvirnog ugovora izmeu istih strana i to u
periodu pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje)
e postojati iskljuivo u pogledu takvih meusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa
takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnoenja predloga za
pokretanje steajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja steajnog postupka, automatski
ili putem dostavljanja obavetenja o tome steajnom duniku koje mora biti urueno steajnom
duniku najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja steajnog postupka, i to po osnovu
postojanja steajnog razloga, podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka ili otvaranja
steajnog postupka.
Finansijskim ugovorom smatra se ugovor koji predvia obavezu jedne ili obe ugovorne strane na
vrenje nekog plaanja ili isporuku odreene robe, koji za predmet ima transakciju sa finansijskim
derivatima poput svopova, opcija, fjuersa, forvarda i drugih neimenovanih derivata, repo
transakciju ili zajam hartija od vrednosti, a koji je zakljuen u pisanoj formi ili usmeno ukoliko o
sadrini takvog usmenog finansijskog ugovora postoji pisani trag u skladu sa uobiajenom
poslovnom praksom za zakljuivanje ugovora takve vrste.
Prebijanje nije doputeno:
1) ako je steajni poverilac potraivanje stekao u poslednjih est meseci pre dana podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka, a steajni poverilac je znao ili je morao znati da je
dunik nesposoban za plaanje ili da je prezaduen;
2) ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom radnjom koja se moe pobijati.
Izuzetno prebijanje potraivanja je doputeno ako je u pitanju potraivanje koje je steeno u vezi
sa ispunjenjem neizvrenih ugovora ili potraivanje kome je vraeno pravno dejstvo uspenim
pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje steajnog dunika.
Nenovana potraivanja steajnog dunika od treih lica unose se u steajnu masu i izraavaju se
u novanoj vrednosti na dan otvaranja steajnog postupka.
Za neobezbeena potraivanja u steajnom postupku, obraunavanje ugovorenih i zateznih
kamata prestaje danom otvaranja steajnog postupka.
Na obezbeena potraivanja u steajnom postupku obraunava se ugovorena i zatezna kamata,
ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja.
Ako posle izmirenja svih potraivanja postoje raspoloiva sredstva za isplatu, steajni sudija
odobrava obraunavanje i plaanje kamate steajnim poveriocima i za period posle otvaranja
steajnog postupka i obraunavanje i plaanje kamate obezbeenih poverilaca koje nisu izmirene
iz realizovane vrednosti predmeta obezbeenja.
Prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema duniku.
Zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima zastaje danom pokretanja
steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana otvaranja steajnog postupka.
Poveriocu ije je potraivanje vezano za odloni uslov obezbeuju se odgovarajua sredstva iz
steajne mase.
Ako odloni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi steajne mase,
potraivanje vezano za odloni uslov se gasi, a sredstva se rasporeuju na ostale poverioce,
srazmerno visini njihovih potraivanja.
Potraivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe steajne mase ako
poverilac prui obezbeenje da e vratiti ono to je primio iz steajne mase kada nastupi raskidni
uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o konanoj deobi steajne mase,
smatra se da taj uslov nije ni postojao.
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se svi sudski
postupci u odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na

63

1)
2)
3)
4)
-

zahtev steajnog dunika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrivanje
novane obaveze steajnog dunika.
Sudski postupak u kojem je steajni dunik tuilac, odnosno predlaga nastavlja se kada steajni
upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak.
Upravni postupak pokrenut na zahtev steajnog dunika nastavlja se kada steajni upravnik
obavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak.
Parnini postupak u kojem je steajni dunik tueni nastavlja se ako je:
tuilac kao steajni ili razluni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraivanja;
na ispitnom roitu steajni upravnik osporio prijavu potraivanja;
tuilac kao steajni ili razluni poverilac zakljukom steajnog sudije upuen na nastavak
prekinutog parninog postupka radi utvrivanja osporenog potraivanja;
tuilac kao steajni ili razluni poverilac predloio nastavak prekinutog postupka u roku od osam
dana od dana prijema zakljuka steajnog sudije
Ako nisu ispunjeni svi uslovi parnini sud reenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog
Ako su ispunjeni svi uslovi parnini sud reenjem protiv koga nije dozvoljena posebna alba
odreuje nastavak postupka.
Ako se prekinuti parnini postupak vodio pred sudom opte nadlenosti, taj sud se, ukoliko nastavi
prekinuti postupak, reenjem oglaava stvarno i mesno nenadlenim i predmet ustupa sudu koji
sprovodi steajni postupak nad tuenim.
Ako se prekinuti parnini postupak vodio pred privrednim sudom kod koga se ne vodi steajni
postupak nad tuenim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak, reenjem oglaava mesno
nenadlenim i predmet ustupa sudu koji vodi steajni postupak nad tuenim.
Protiv reenja nije dozvoljena alba.
Od dana otvaranja steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nad
njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvrenje, niti bilo koja mera postupka izvrenja
osim izvrenja koja se odnose na obaveze steajne mase i trokova steajnog postupka.
Postupci koji su u toku obustavljaju se.
U sluaju izricanja mere zabrane izvrenja i namirenja, steajni dunik, odnosno steajni upravnik
su duni da obezbede adekvatnu zatitu imovine, na nain kojim e osigurati da vrednost i stanje
imovine ostanu nepromenjeni.
Steajni sudija, na pisani zahtev razlunog poverioca, moe da donese odluku o ukidanju ili
uslovljavanju mera obezbeenja u odnosu na imovinu koja je predmet razlunog prava ako:
1) steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili predmetnu imovinu koja je
predmet razlunog prava tako da je njena bezbednost izloena riziku;
2) se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogunosti da se obezbedi primerena i
efikasna zatita od smanjenja vrednosti imovine.
Ako steajni dunik i njegov saugovara do otvaranja steajnog postupka nisu u celosti ili
delimino izvrili dvostranoteretni ugovor koji su zakljuili, steajni upravnik moe, umesto
steajnog dunika, ispuniti ugovor i traiti ispunjenje od druge strane.
Ako steajni upravnik odbije ispunjenje, saugovara steajnog dunika moe ostvariti svoje
potraivanje kao steajni poverilac.
Ako saugovara steajnog dunika pozove steajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju
ugovora, steajni upravnik je duan da saugovaraa steajnog dunika, u roku od 15 dana od dana
prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.
Ako steajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku steajnog postupka prestane da ga
izvrava, potraivanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom steajne mase.
Odredbe ovog lana primenjuju se na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za
odreene ugovore drugaije propisano.
Ako se steajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz
steaja izlui predmet lizinga, pod uslovima iz ovog lana.

64
-

Zabrana izvrenja i namirenja iz lana 93. ovog zakona shodno se primenjuje i na ostvarivanje
prava davaoca lizinga na izluenje iz steaja predmeta lizinga do odluke o bankrotstvu steajnog
dunika, odnosno do potvrivanja usvojenog plana reorganizacije. Obaveze steajnog dunika
prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja steajnog postupka smatraju se
obavezama steajne mase.
- U sluaju da steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili predmet lizinga
tako da je njegova bezbednost izloena riziku davalac lizinga moe zahtevati ukidanje ili
uslovljavanje mera obezbeenja, odnosno ukidanje zabrane izvrenja i namirenja .
- Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem steajnog postupka.
- Saugovara steajnog dunika moe svoja prava koja su nastala pre otvaranja steajnog postupka
prema steajnom duniku ostvarivati samo kao steajni poverilac.
- Ugovore o zakupu steajni upravnik moe otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa
otkaznim rokom od 30 dana, a pravo na naknadu tete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje
u iznosu koji ne moe biti vii od iznosa polugodinje zakupnine.
- Saugovara steajnog dunika ne moe otkazati zakup zbog neplaanja zakupnine ili zbog
pogoranja imovinskog stanja dunika posle podnoenja predloga
- Ako ugovor o zakupu ostane na snazi steajni dunik je u obavezi da uredno plaa ugovorenu
zakupninu, a potraivanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom steajne mase.
- Ako je steajni postupak otvoren pre nego to je steajni dunik uao u nepokretnost kao zakupac,
steajni upravnik i saugovara dunika mogu odustati od ugovora o zakupu u roku od 30 dana od
dana otvaranja steajnog postupka
- Steajni upravnik moe imovinu steajne mase izdati u zakup, ali najdue do prodaje imovine koja
je predmet zakupa
8. Steajna masa
- Steajna masa je celokupna imovina steajnog dunika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja
steajnog postupka, kao i imovina koju steajni dunik stekne tokom steajnog postupka.
- Ako je izluno pravo upisano u zemljinu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da
stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u steajnu masu pada na steajnog dunika.
- Ako je stvar na kojoj postoji izluno pravo steajni dunik neovlaeno otuio pre otvaranja
steajnog postupka, izluni poverilac moe zahtevati da se na njega prenese pravo na
protivinidbu ako ona jo nije izvrena,a ako je izvrena,ima pravo na naknadu tete kao poverilac.
- Ako je stvar na kojoj postoji izluno pravo steajni neovlaeno otuio u toku steajnog postupka,
odnosno prethodnog postupka, izluni poverilac moe da zahteva da se na njega prenese pravo
na protivinidbu, ako protivinidba jo uvek nije izvrena, ili da zahteva protivinidbu iz steajne
mase,ako se stvar iz steajne mase jo uvek moe izluiti ili da zahteva naknadu trine vrednosti
te stvari i naknadu za pretrpljenu tetu, koja se namiruje kao obaveza steajne mase.
- Trokovi steajnog postupka obuhvataju:
1) sudske trokove steajnog postupka;
2) nagrade i naknade steajnom upravniku i/ili privremenom steajnom upravniku;
3) druge izdatke za koje je zakonom predvieno da se namiruju kao trokovi steajnog postupka.
- Obaveze steajne mase su obaveze:
1) koje su prouzrokovane radnjama steajnog upravnika ili na drugi nain upravljanjem,
unovenjem i podelom steajne mase, a koje ne spadaju u trokove steajnog postupka;
2) iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje trai za steajnu masu ili mora uslediti
nakon otvaranja steajnog postupka;
3) koje su nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase;
4) prema zaposlenima steajnog dunika, nastale nakon otvaranja steajnog postupka.
- Otvaranjem steajnog postupka steajni upravnik preuzima u dravinu celokupnu imovinu koja
ulazi u steajnu masu i njome upravlja.

65
-

Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz naznaenje njihove procene u
visini oekivanog unovenja. Ako je to potrebno, steajni upravnik e, uz saglasnost steajnog
sudije, procenu vrednosti stvari poveriti vetaku.
- Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i
ostale dokumentacije steajnog dunika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraivanja.
- U listi posebno se evidentiraju razluni, zaloni i izluni poverioci i zaposleni kod steajnog dunika
za iznose neisplaenih zarada.
- Steajni upravnik je duan da sastavi listu dunika steajnog dunika,
- Steajni upravnik je duan da u roku od 30 dana od dana preuzimanja imovine i prava dunika
sastavi poetni steajni bilans u kom e navesti i uporediti aktivu i pasivu steajnog dunika.
- Na predlog steajnog upravnika, rok steajni sudija moe produiti iz opravdanih razloga, ali
najvie za pet dana.
- Steajni upravnik je duan da podnese sudu i odboru poverilaca poetni steajni bilans sa
izvetajem o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika sa procenom mogunosti
reorganizacije najkasnije pet dana pre dana odravanja prvog poverilakog roita.
- Poslovne knjige steajnog dunika posle otvaranja steajnog postupka vodi steajni upravnik ili lice
koje on odredi.
9. Utvrivanje potraivanja
- Poverioci prijave potraivanja podnose nadlenom sudu u pisanom obliku i mora naznaiti:
1) naziv, odnosno ime i sedite odnosno prebivalite poverioca sa kontakt adresom;
2) matini broj pravnog lica, odnosno jedinstveni matini broj graana za fizika lica;
3) broj poslovnog ili tekueg rauna;
4) pravni osnov potraivanja;
5) iznos potraivanja i to posebno iznos glavnog potraivanja sa obraunom kamate;
6) stvar na kojoj je poverilac stekao razluno pravo ukoliko se radi o obezbeenom potraivanju i
iznos njegovog potraivanja koji nije obezbeen,ako njegovo potraivanje nije u celini obezbeeno;
7) odreeni zahtev poverioca
- Poverioci koji imaju potraivanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraivanja.
- Izluni poverilac podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui stvar koja ne ulazi u steajnu masu.
- Steajni upravnik je duan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva obavesti poverioca da li
prihvata zahtev za izluenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom e
omoguiti povraaj stvari izlunom poveriocu.
- Rok ne moe biti dui od deset dana od dana prihvatanja zahteva izlunog poverioca, osim u
sluaju da steajni sudija iz opravdanih razloga odobri produenje ovog roka.
- Ako steajni upravnik odbije da izlui stvar iz steajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo
na primedbu steajnom sudiji u roku od pet dana od prijema obavetenja od steajnog upravnika.
- Ako steajni sudija ospori pravo na izluenje stvari, poverilac svoje pravo moe ostvarivati u
drugim sudskim postupcima.
- Ako izluni poverilac ne podnese zahtev za izluenje do momenta prodaje imovine koja je predmet
zahteva, izluni poverilac svoja prava moe ostvarivati samo u drugim postupcima,
- Posle isteka roka za prijavljivanje potraivanja sudija dostavlja sve prijave potraivanja upravniku.
- Steajni upravnik utvruje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraivanja i o tome sainjava
listu priznatih i osporenih potraivanja.
- Potraivanje prijavljeno na osnovu izvrne isprave moe se osporiti ako je:
1) izvrna isprava ukinuta, ponitena, preinaena ili stavljena van snage;
2) potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila nakon izvrnosti;
3) protekao rok u kome se po zakonu moe traiti izvrenje;
4) potraivanje nije prelo na steajnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prela na dunika;
5) izvrna isprava takva da bi radnja njenog izvrenja mogla biti predmet pobijanja u skladu sa
ovim zakonom.