Istraživanje o Nivou Svesti Roditelja o Rizicima Od Zloupotrebe Dece Na Internetu

ISTRAIVANJE O NIVOU
SVESTI O POTENCIJALNIM
INTERNET RIZICIMA I
ZLOUPOTREBAMA MEU
RODITELJIMA DECE UZRASTA
8 DO 17 GODINA*
Mart 2016.
* Istraivanje za UNICEF uradio
Sadraj
I UVOD ............................................................................................................................................. 4
II METODOLOGIJA ........................................................................................................................... 7
Pregled metodologije .................................................................................................................. 8
CATI Istraivanje .......................................................................................................................... 8
Struktura uzorka .......................................................................................................................... 9
III REZULTATI ISTRAIVANJA ......................................................................................................... 12
I.1 Rezime .................................................................................................................................. 13
I.2 Prisutnost informacionih i komunikacionih tehnologija u domadinstvima
dece uzrasta 8 17 godina........................................................................................................ 14
I.3 Direktna izloenost IC tehnologijama dece uzrasta 8 do 17 godina .................................... 16
I.4 Dostupnost interneta ........................................................................................................... 19
I.5 Koridenje interneta ............................................................................................................. 20
I.6 Percepcija i vrednovanje internet rizika meu roditeljima dece uzrasta 8 do 17 godina ... 28
I.7 Participacija u internet iskustvu deteta ............................................................................... 34
I.8 Iskustveni internet rizici / opasnosti i njihovo preveniranje ................................................ 37
IV PREPORUKE ............................................................................................................................... 38
V REFERENCE................................................................................................................................. 38
I UVOD
Snaan razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) u potpunosti je promenio svet koji nas
okruuje, a naroito svet dece. Po nekim procenama ved krajem 2015. godine, vie od polovine ukupne
ljudske populacije bila je on line, a sasvim je sigurno da de znaajan deo te internet populacije initi
deca i mladi1.
Sa porastom dostupnosti ICT i sa sve vedom ukljuenodu dece u svet komunikacija i interneta, rastu i
rizici od njihove potencijalne izloenosti razliitim neprimerenim sadrajima (seksualni, pornografski,
nasilni), manipulacijama, zloupotrebama i iskoridavanju.
Svi dostupni podaci ukazuju na injenicu da je Srbija, u pravom smislu te rei, postala informaciono
drutvo. Penetracija interneta i mobilne telefonije je odavno prela 50% ukupne populacije, a
koridenje standardnog i mobilnog interneta, na dnevnom nivou ved obuhvata vie od 75% internet
populacije.
Ilustracije radi, relevantni statistiki podaci za Republiku Srbiju2 govore da je prisutnost raunara u
domadinstvima porasla sa 55.2% na 64.4% u periodu od 2012. do 2015. godine. U istom periodu rast
penetracije interneta u domadinstvima je bio jo intenzivniji (sa 47.5% na 63.8%). Kada su mobilni
telefoni u pitanju, stanje u Srbiji je ved veoma dugo u okvirima evropskih trendova (85.8% u 2012.
godini; 91.4% u 2015. godini).
Kada su u pitanju deca, naroito ona kolskog uzrasta (8 do 17 godina) uloga roditelja u sigurnom
koridenju interneta i internet sadraja je od presudnog znaaja. Prethodna istraivanja u ovoj oblasti
pokazala su da je svest o internet rizicima i rizicima zloupotrebe dece putem interneta na prilino
skromnom nivou. Mada se raspoloivi podaci odnose na istraivanja sprovedeno pod pokroviteljstvom
UNICEF-a 20123. godine, za oekivati je da se u protekle 4 godine nivo internet pismenosti roditeljske
populacije u izvesnoj meri popravila, ali je znaajno pitanje u kojim domenima i oblastima.
Sa druge strane, tema internet zloupotrebe dece i internet rizika u odnosu na deiju populaciju, u
poslednjih par godina postala je vrlo relevantna i znaajna, kako u medijskim komunikacijama, tako i u
ostalim drutvenim komunikacijama (socijalne mree, kola, vrnjake grupe, strune organizacije,
provajderi interneta, profesionalna udruenja). Sasvim je sigurno da je porast medijskog i opteg
drutvenog znaaja teme internet rizika u odnosu na deiju populaciju uticala i na promenu svesti
roditelja kao ciljne grupe, a i na stepen njihove alertnosti i fokusiranosti na tu temu. Otuda je sasvim
razumno oekivati da se i odnos roditelja prema toj temi u znaajnoj meri promenio i da je delom
uticao i na njihovo ponaanje.
Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Global_Internet_usage
Republiki zavod za statistiku - UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRBIJI, 2015.
3
Popadid D, Kuzmanovid D. Koridenje digitalne tehnologije, rizici i zastupljenost digitalnog nasilja meu uenicima u Srbiji,
UNICEF/Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2013
2
ini se da je znaajnu ulogu u tom procesu podizanja vidljivosti i znaaja teme internet nasilja nad
decom, u velikoj meri odigrala i injenica da je pitanje generalnog nasilja nad decom (vrnjakog,
roditeljskog i ostalih vrsta nasilja) postala tema od posebnog znaaja i interesa, kako za drutvo u celini,
tako i za medije.
Upravo u kontekstu ovih drutvenih pojava, UNICEF je prepoznao znaaj i vanost jaanja svesti, kako u
drutvu u celini, tako i meu roditeljima, o visokom stepenu povezanosti generalnog nasilja i internet
nasilja. tavie, uspostavljena je jasna povezanost i sledstvenost te dve kategorije nasilja kao dva
razliita pojavna oblika iste socijalne patologije.
Dok su u svetu, a posebno u naem, evropskom okruenju, istraivanja o digitalnom nasilju i internet
rizicima vezanim za decu i njihovu konzumaciju interneta veoma brojna i uestala, prvo sistematinije
istraivanje ovog tipa vezano za decu u Srbiji realizovao je tokom 2012. godine Institut za psihologiju
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu4 uz podrku UNICEFa i Telenora. U drugoj polovini 2015.
godine Srbija se prikljuila i meunarodnom istraivanju Deca sveta na internetu (Global Kids Online)5 u
kojem uestvuje ukupno 5 zemalja zajedno sa UNICEF Istraivakom kancelarijom Innocenti iz Firence a
uz podrku Vlade Velike Britanije.
Osnovni cilj ovog istraivanja koje je inicirao UNICEF uz podrku Vlade Velike Britanije i realizovao Ipsos
Srbija, a koji se u znaajnoj meri oslanjao i na bazine elemente projekta Deca sveta na internetu i Deca
Evrope na internetu (EU kids Online)6 bio je da se ustanovi trenutno stanje u domenu svesti roditelja
dece uzrasta 8 do 17 godina u Srbiji o potencijalnim internet rizicima u vezi sa njihovom decom, te da
se sagledaju njihovi stavovi u domenu vrednovanja i alertnosti prema razliitim kategorijama tih rizika.
Posebna panja realizovanog istraivanja bila je usmerena na praktine i konkretne aktivnosti koje
roditelji dece tog uzrasta preduzimaju u pogledu podrke i pomodi koju pruaju svojoj deci u domenu
sigurnog koridenja interneta i edukativnog i preventivnog delovanja u smanjenju takvih rizika po
njihovu decu.
Znaajan segment istraivanja ticao se i utvrivanja bazine internet pismenosti i kompetentnosti
roditelja da procene razliite oblike internet rizika u vezi sa decom, kao i u pruanju ili traenju
odgovarajudih mera zatite dece. Sa tim u vezi, istraivanje je pokrilo i temu izvora informisanosti
roditeljske populacije o potencijalnim internet rizicima u vezi sa koridenjem interneta meu decom,
kao i informacionih potreba roditelja u pogledu podizanja njihove internet kompetentnosti.
Ibid
Global Kids Online - Childrens rights in the digital age: http://www.lse.ac.uk/media@lse/research/Global-Kids-Online.aspx
6
EU Kids Online: http://www.lse.ac.uk/media@lse/research/EUKidsOnline/Home.aspx
5
II METODOLOGIJA
Pregled metodologije
Realizacija:
Prikupljanje podataka obavljeno: februar 2016 godine
Uzoraki okvir:
Roditelji / Staratelji / Hranitelji dece uzrasta 8 do 17 godina
Veliina uzorka:
614 ispitanika
Dvoetapni, stratifikovani kombinovani uzorak verovatnode
Tip uzorka:
Prva etapa: Domadinstvo prostim sluajnim uzorkom (SRSWoR)

Druga etapa: lan domadinstva sa kvotnim kriterijumom
Tip istraivanja:
CATI prosene duine 25 minuta
Mesta istraivanja:
141 optina iz Srbije, gradske, prigradske i seoske ivotne

sredine. Alokacija po stratumima je proporcionalna veliini datih
stratuma.
Poststratifikacija:
Po polu, godinama i regionu
CATI Istraivanje
Uobiajena metoda kvantitativnog istraivanja koja koristi telefonsku komunikaciju sa ispitanicima
a.
b.
c.
d.
e.
Proporcionalnu alokaciju uzorka u odnosu na % veliinu geografskih stratuma (broj roditelja

dece starosti 8 -17 godina starosti)
Realizovanje istraivanja putem telefonske ankete (Computer Assisted Telephone InterviewCATI). itav proces rada na realizaciji procesa anketiranja (CATI) je potpuno automatizovan:
od izbora telefonskog broja do unosa podataka i kontrole validnosti unetih odgovora
Administraciju upitnikog materijala obavlja intervjuer putem softverski programiranog
upitnika na raunaru (visok stepen kontrole unosa podataka; instantan unos informacija;
direktan ulaz podataka u centralizovanu bazu)
Administracija upitnika se vri u jedinstvenom call centru Ipsos Srbija uz pomod iskusnih
saradnika na CATI projektima
Veliina upitnika do 25 minuta
Sprovoenjem kvantitativnog istraivanja omogudeno je tano merenje i kvantifikovanje relevantnih

indikatora za razliite ciljne grupe ili segmente populacije. Pored toga, ovakvo kvantitativno istraivanje
realizovano na kombinovanom reprezentativnom uzorku i u skladu sa odreenim procedurama
uzorkovanja, sa odreenim stepenom sigurnosti omogudilo je i generalizaciju dobijenih rezultata na
celokupnu populaciju. Odnosno, rezultati istraivanja na temu svesnosti roditelja u Srbiji o internet-
rizicma kojima su potencijalno izloena njihova deca, odraz su miljenja roditelja dece uzrasta 8 do 17
godina Republike Srbije i odraavaju stanje u celoj populaciji.
Kada je re o tehnikim detaljima sprovoenja ovog tipa istraivanja, potrebno je naglasiti da je uzorak
po svojim tehnikim karateristikama i principima uzorkovanja dvoetapni, stratifikovani sluajni uzorak.
Uzoraki okvir inio je Popis stanovnitva iz 2011. godine. Stratifikacija je vrena po regionu i tipu
naselja, a dve etape koje obezbeuju sluajnost uzorka, predstavljale su izbor domadinstva (koridena
tzv. Tehnika sluajnog koraka) i izbor ispitanika (koridenje kvota). Uzorak je inilo ukupno 141 optina,
a prikupljanje podataka sprovedeno je u februaru 2016. godine.
Struktura uzorka
Geografska alokacija uzorka
REGIONI
Vojvodina 24.9%
Beograd 20.5%
Istona Srbija 9.8%
Zapadna Srbija 10.8%
Centralna Srbija 19.3%
Jugo-istona Srbija 14.7%
Socio-demografska struktura uzorka
10
Karakteristike deije populacije unutar uzorka
POL DETETA O
KOME JE IZVETAVANO
56%
STAROST DETETA O
KOME JE IZVETAVANO
44%
26%
23%
21%
18%
13%
8 - 9.
10 - 11
12 - 13
14 - 15
16 - 17
11
III REZULTATI ISTRAIVANJA
12
I.1 Rezime
Realizovano istraivanje o nivou svesnosti i alertnosti roditelja dece uzrasta od 8 do 17 godina starosti
o potencijalnim internet rizicima i opasnostima po njihovu decu ukazalo je da je ova tema, kao itava
oblast konzumacije interneta na kolskom uzrastu dece, postala veoma vana tema i preokupacija ovog
segmenta opte populacije.
Internet rizici i opasnosti, zloupotrebe i nasilje prema deci na tom uzrastu, nisu vie teme o kojima se
samo razmilja ili razgovara. To nisu teme nekih drugih ljudi, nekih drugih, razvijenijih drutava, nekih
drugih drutvenih zajednica. To su pojave koje su postale vidljive, relevantne i realistini, sastavni deo
svakodnevice ove mlade generacije i njihovih roditelja. One su postale sastavni deo ivota srpskog
drutva koje je nedvosmisleno postalo razvijeno informaciono drutvo.
Internet i mobilne komunikacije su postale nezaobilazan deo aktivnog vremena dominantnog dela dece
na ovom uzrastu: u okviru domadinstva, unutar obrazovnih ustanova koje pohaaju, u njihovim
referentnim, vrnjakim grupama... Srazmerno tome i internet rizici su se umnoili, a neprijatna
iskustva i izloenost dece uznemirujudim sadrajima su sada ved evidentna.
Paralelno sa tim rasle su alertnost, oprez i bojazan roditelja u vezi sa tim temama, pitanjima i
problemima. Bazina komunikacija unutar porodice, izmeu dece i roditelja, tim povodom je
uspostavljena, ali ne i u svim subsegmentima (ekonomskim i obrazovnim naroito) porodica sa decom
na ovom uzrastu. Najznaajniju prepreku stvaranju kvalitetnijeg partnerskog i suportativnog odnosa
izmeu roditelja i dece po pitanju prevencije i saniranja internet rizika i opasnosti, u prvom redu
predstavlja obrazovna struktura populacije u celini (pa respektabilno u odnosu na to i roditeljske
subpopulacije), kao i generalno nizak nivo internet pismenosti i kompetentnosti starijih generacija
populacije (u koju spadaju svakako i roditelji).
Ono to svakako predstavlja pozitivan potencijal i prostor za unapreenje stanja na planu preveniranja
i saniranja internet opasnosti, rizika i zloupotreba u odnosu na deiju populaciju uzrasta od 8 do 17
godina, je visok nivo iskazanog poverenja roditelja u sopstvenu decu, kako na planu prepoznavanja
takvih rizika, tako i u pogledu sopstvene roditeljske uloge pouzdanog partnera od poverenja kome de
se dete, pod takvim okolnostima, obratiti za pomod i podrku. U tom smislu, kljuni faktor daljeg
unapreenja stanja u ovoj oblasti moe se saeti u jednostavan stav, iskazan modernim jezikom
komunikacija: BUDITE U STALNOM KONTAKTU SA DETETOM.
No, da bi se takav cilj i ostvario, neophodna je dodatna podrka i pomod samim roditeljima, u pogledu
njihovog internet opismenjavanja i podizanja njihove internet kompetentnosti, u emu im znaajno
mogu biti od pomodi mediji, obrazovne institucije i institucije i organizacije posvedene brizi i dobrobiti
dece kolskog uzrasta.
13
I.2 Prisutnost informacionih i komunikacionih tehnologija u

domadinstvima dece uzrasta 817 godina
Veoma impozantan broj domadinstva u kojima ive dece uzrasta 8 do 17 godina poseduje Smart
telefone, odnosno, mobilne ureaje ije moderne tehnoloke platforme omogudavaju takozvani
mobilni pristup internetu (Grafikon 1).
Grafikon 1. Prisutnost SMART telefona u domadinstvu;
Baza: Ukupna ciljna populacija
tavie, posmatrajudi podatke o broju takvih komunikacionih ureaja unutar domadinstva, stie se
utisak da je dostupnost mobilnog interneta u domadinstvima gde ive deca ovog vulnerabilnog uzrasta
veoma velika. Tome u prilog ide i podatak da sa porastom broja lanova domadinstva raste i broj takvih
ureaja, to nam daje za pravo da pretpostavimo da je u velikom broju sluajeva jedan od takvih
ureaja u potpunom koridenju najmlaih lanova tih domadinstava (Tabela 1.)
Tabela 1. Broj SMART telefona u domadinstvima razliitog broja lanova;
Baza: Domadinstva koja poseduju SMART telefone
Broj SMART
telefona
Broj lanova domadinstva

2
5 I vie
81.0
33.7
14.4
20.0
7.7
31.6
30.9
21.2
0.0
29.4
31.7
25.8
0.0
2.1
17.6
19.4
5 i vie
11.3
3.1
5.4
13.5
14
Posedovanje SMART telefona u domadinstvima znaajno korespondira sa obrazovanjem roditelja,

odnosno, znatno vie ih je u domadinstvima gde su roditelji vieg i visokog obrazovanja (Tabela 2.).
Ovo, svakako moe imati i veze sa ekonomskim statusom domadinstva, imajudi u vidu da on vrlo esto
znaajno korelira sa obrazovanjem.
Tabela 2. Prisutnost SMART telefona;
Total
N
sig
Da
Ne
614
83.3
16.7
Pol roditelja
Muki enski
282
332
0.06
86
81
14
19
Starost roditelja
25-39
187
81
19
40-46
211
0.01
90
10
Brano stanje roditelja

Obrazovanje roditelja
Porodica sa Porodica sa jednim Osnovno i
Via/Visoka
47 i vie dva roditelja
roditeljem
nie
Srednje
kola
216
559
55
108
368
138
0.22
0
79
83
89
64
85
94
21
17
11
36
15
6
Osim veoma rasprostranjene mogudnosti mobilnog pristupa internetu, domadinstva sa decom uzrasta
8 do 17 godina, imaju jo vedi stepen dostupnosti takozvanog klasinog (statinog) pristupa internetu.
Preko 90% domadinstava ove demografske osobenosti raspolae nekim od klasinih ureaja koji
omogudavaju pristup internetu (Grafikon 2), a njihov broj se, kao i u prethodnoj analizi, povedava sa
brojem lanova domadinstva (Tabela 3).
Grafikon 2. Prisutnost SMART telefona u domadinstvu;
No, ipak se mora konstatovati da najvedi broj domadinstava uglavnom raspolae sa jednim takvim
ureajem, to praktino moe znaiti da su sve veda rasprostranjenost i dostupnost mobilnog interneta
(SMART telefona i slinih komunikacionih ureaja sa android i kompatibilnim platformama) u izvesnoj
meri umanjile znaaj i potrebu za posedovanjem tradicionalnih, konvencionalnih IT ureaja koji
omogudavaju pristup internetu.
15
Tabela 3. Prisutnost IT ureaja u domadinstvu;

Baza: Domadinstva koja poseduju IT ureaje
Broj IT ureaja
Broj clanova domacinstva

1
2
48.7
3
46.5
4
41.4
5 i vie
42.9
30.6
24.1
28.2
30.3
10.6
20.4
19.1
16.8
10.1
7.0
5.9
5.8
5 i vie
0.0
2.0
5.4
4.2
Kao i u sluaju SMART telefona, tako i u sluaju prisutnosti klasinih (statinih) IT ureaja u
domadinstvu, primetna je povezanost izmeu stepena obrazovanja roditelja (Tabela 4).
Tabela 4. Prisutnost IT ureaja u domadinstvu;
Total
Da
Ne
92.7
7.3
Pol
Muki
93
7
Starost roditelja
enski
92
8
25-39
90
10
40-46
96
4
47 i vie
91
9
Brano stanje roditelja

Porodica sa
dva roditelja
94
6
Porodica sa jednim
roditeljem
77
23
Osnovno
i nie
77
23
Srednje
95
5
Via/Visoka
kola
98
2
Dostupnost IT ureaja u domadinstvima u kojima ive deca osnovnokolskog i srednjokolskog uzrasta

je, u poreenju sa istraivanjem iz 2012. godine veoma slina, a minimalna razlika (-2.3%) u penetraciji
IT ureaja je objanjiva sa stanovita razlika u tipu uzorka u dva realizovana istraivanja.
I.3 Direktna izloenost IC tehnologijama dece uzrasta 8 do 17

godina
Podaci o dostupnosti IC tehnologija u domadinstvima u kojima ive deca ovog uzrasnog raspona,
ukazuju da postoji implicitni rizik da ta deca budu izloena nekom od mnogobrojnih oblika internet
zloupotrebe. No, informacije o tome u kojoj meri upravo ta generacija korisnika interneta ima direktan
pristup internetu putem sopstvenih ureaja, odnosno, ureaja koji su iskljuivo njima na raspolaganju,
govore o stepenu eksplicitnog rizika kome su ona potencijalno izloena. U tom smislu, slededa serija
informacija analizira stavove roditelja koji oslikavaju upravo te, direktne, eksplicitne okolnosti u kojima
je ova mlada generacija internet korisnika u mogudnosti da bude izloena tim rizicima.
16
Grafikon 3. Posedovanje linog ICT ureaja meu decom uzrasta 8 do 17 godina;

Preko 85% dece u uzrastu od 8 do 17 godina poseduje neki od mobilnih ureaja telekomunikacija. Od
toga, njih 63% poseduje SMART mobilne telefone ili mobilne telefone sa android platformama. Sa
druge strane, skoro 60% dece i mladih tog uzrasta koji nemaju neki od naprednih mobilnih ureaja ima
na raspolaganju svoj lini, klasini (konvencionalni) mobilni telekomunikacioni ureaj.
U odnosu na istraivanje sprovedeno 2012. godine7, dobijena je neto nia penetracija mobilnih
telefona u ovom deijem uzrastu (2012. 94% osnovnokolaca i 99% srednjokolaca se izjasnilo da
poseduje mobilni telefon), no ova razlika je sasvim sigurno objanjiva sa stanovita razliitosti u
karakteristikama uzorka. Naime, referentno istraivanje iz 2012. godine realizovano je preteno na
urbanoj populaciji, odnosno, na uzorku uenika kola koje su participirale u projektu kola bez nasilja,
dok je ovo istraivanje realizovano na nacionalnom reprezentativnom uzorku roditelja dece ove
uzrasne dobi, a u sklopu njega i unutar substratuma suburbanog i ruralnog dela populacije.
Posebno interesantnu injenicu predstavlja komparacija dostupnosti interneta preko mobilnog
telefona. Naime, u prethodnom istraivanju oko 42% ispitanih osnovnokolaca i srednjokolaca je
izvestilo da ima pristup internetu preko svog mobilnog telefona. U ovom, novom istraivanju
konstatujemo da ak 63% dece na ovom uzrastu poseduje SMART mobilni telefon, koji po default-u
raspolae tom mogudnodu, to praktino znai da se mogudnost mobilnog pristupa internetu u ovoj
generaciji znaajno povedala sa sve vedom penetracijom ovog tipa mobilnih ureaja.
Popadid D, , Kuzmanovid D. Koridenje digitalne tehnologije, rizici I zastupljenost digitalnog nasilja meu uenicima u Srbiji,
17
Takoe, moemo konstatovati da se procenat osnovnokolaca i srednjokolaca koji poseduju sopstveni

PC ureaj ili IT ureaj slinog karaktera (laptop ili tablet) u dva istraivanja minimalno razlikuje (60% u
2012. godini i 54% u 2016. godini). Ova minimalna razlika u pogledu posedovanja linog IT ureaja
moe se objasniti, na jednoj strani, razlikom u karakteristikama uzorka (dominacija urbane populacije u
uzorku 2012. godine), a na drugoj strani i injenicom da moderni mobilni telefoni, koji imaju
integrisanu funkciju internet pristupa, umanjuju potrebu za posedovanjem IT ureaja, koji su i po svojoj
ceni u viem ekonomskom rangu.
Ono to je naroito interesantno je da skoro 55% dece ovog uzrasta poseduje neki od mobilnih IT
ureaja, to praktino znai da je dostupnost mobilnog interneta na ovom uzrastu znatno veda od
dostupnosti klasinog interneta putem konvencionalnih (statinih) IT ureaja, to potvruje neke nae
prethodne pretpostavke.
Tabela 5. Posedovanje linog SMART telefona;
Total
Da
Ne
63.1
36.9
Starost deteta
8 - 9.
34
66
10 - 11. 12 - 13.
54
68
46
32
14 - 15
77
23
Pol deteta
16 - 17
76
24
Muko
62
38
Kategorija godina
ensko
64
36
25-39
61
39
40-46
67
33
Obrazovanje
47 i vie
61
39
Osnovno i
nie
47
53
Via/Visoka
kola
77
23
Srednje
63
37
Tabela 6. Posedovanje linog konvencionalnog mobilnog telefona;

Total
Da
Ne
58.9
41.1
Starost deteta
8 - 9.
34
66
10 - 11. 12 - 13.
57
68
43
32
14 - 15
87
13
Pol deteta
16 - 17
82
18
Muko
59
41
Kategorija godina
ensko
59
41
25-39
50
50
40-46
56
44
Obrazovanje
47 i vie
70
30
Osnovno i
nie
66
34
Via/Visoka
kola
55
45
Srednje
57
43
Ponovo moemo konstatovati znaajan stepen povezanosti izmeu stepena obrazovanja roditelja i
posedovanja modernih SMART telefona od strane dece uzrasta 8 do 17 godina. No ono to ovi podaci
znatno vie ilustruju je injenica da znaajna upotreba mobilnih telekomunikacija korespondira sa
uzrastom od 10 godina. Upravo taj period deijeg razvoja (10-11 godina) predstavlja preloman trenutak
u kome ona masovnije ulaze u svet mobilnih telekomunikacija. Slino se moe zakljuiti i za kategoriju
statinog IT ureaja (Tabela 7).
Tabela 7. Posedovanje linog statinog IT ureaja;
Total
Da
Ne
53.8
46.2
Starost deteta
8 - 9.
46
54
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
53
50
56
64
47
50
44
36
Kategorija godina
25-39
49
51
40-46 47 i vie
60
52
40
48
Obrazovanje
Osnovno i
nie
44
56
Srednje
55
45
Via/Visoka
kola
58
42
18
I.4 Dostupnost interneta

Svi prethodni podaci nedvosmisleno ukazuju da se populacija dece uzrasta od 8 do 17 godina nalazi u
jednom modernom, tehnolokom okruenju u kome su im ureaji za pristup internetu na dohvat
ruke, bilo kao deo kudnog, bilo kao deo njihovog linog mobilijara. Otuda ne iznenauje eksplicitan
podatak da skoro 95% domadinstava u Srbiji u kojima ive i borave deca na ovom uzrastu poseduje neki
vid internet konekcije. tavie, on u jo vedoj meri potencira pitanja potencijalne izloenosti ove
generacije korisnika interneta razliitim oblicima rizika i opasnosti.
Grafikon 4. Dostupnost interneta u domadinstvima sa decom uzrasta 8 do 17 godina;
Ponovo, sasvim oekivano, zakljuujemo da dostupnost interneta u domadinstvima znaajno

korespondira sa starodu roditelja i njihovim obrazovanjem. Mlaa i obrazovanija generacija roditelja,
po prirodi stvari predstavlja grupaciju internet opismenjenih osoba, te je i logino da u njihovim
domadinstvima dostupnost interneta buda veda.
Grafikon 5. Pristup dece uzrasta 8 do 17 godina internetu u domadinstvima;
19
Kada je u pitanju direktan pristup internetu meu decom uzrasta 8 do 17 godina, sasvim je jasno da
dominantan broj njih (skoro 95%) pristupa internetu (prema saznanjima samih roditelja Grafikon 5), i
to preteno putem sopstvenog android/SMART mobilnog ureaja ili putem sopstvenog IT ureaja. To
praktino znai da deca na ovom uzrastu, u proseku, imaju apsolutnu autonomiju u pristupu internetu,
a samim time i veoma malo bilo kakvih restrikcija, kako u pogledu vremena koridenja interneta, tako i
u pogledu izbora samih sadraja. Pristup internetu raste sa uzrastom dece i u znaajnoj je korelaciji sa
obrazovanjem roditelja (Tabela 8), to je sasvim oekivano.
Ovaj podatak je u potpunom saglasju sa informacijama koje nalazimo u prethodnom, referentnom
istraivanju iz 2012. godine8 koje izvetava da 87% osnovnokolaca i 95% srednjokolaca koristi
internet, odnosno ima dostupan internet.
Tabela 8. Pristup internetu dece od 8 do 17 godina;
Total
Ima
Mislim da ima
Sum +
Sum Mislim da nema
Siguran sam da nema
Total
90.3
3.8
94.1
5.9
1.3
4.6
Starost deteta
8 - 9.
81
3
83
17
17
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
88
90
95
92
4
5
3
4
92
95
98
96
8
5
2
4
3
2
1
1
5
3
1
2
1
Obrazovanje
Osnovno i
nie
69
9
78
22
7
15
Srednje
94
4
97
3
0
3
Via/Visoka
kola
98
0
99
1
1
I.5 Koridenje interneta

Prethodnim podacima moemo pridruiti novu seriju informacija koja ilustruje osnovne parametre
koridenja interneta meu decom uzrasta 8 do 17 godina, posmatranih na osnovu saznanja njihovih
roditelja. Izneti stav da deca u ovom uzrastu imaju relativnu autonomiju u pogledu duine vremena i
sadraja koje konzumiraju na internetu, potvruju inicijalne informacije o prosenom vremenu koje
ona provode na internetu (Grafikon 6).
Popadid D, , Kuzmanovid D. Koridenje digitalne tehnologije, rizici i zastupljenost digitalnog nasilja meu uenicima u Srbiji,
20
Grafikon 6. Proseno vreme provedeno na internetu;

Baza: Deca koja imaju pristup internetu (94%)
Sasvim je jasno da znaajan deo svog aktivnog vremena, deca u ovom uzrastu provode uz internet.
Preko 85% onih koji na raspolaganju imaju internet provode vie od sat vremena, odnosno, preko 43%
dece ovog uzrasta koristi internet dva i vie sati dnevno.
Tabela 8. Vreme provedeno na internetu;
Total
Pola sata ili manje

Izmeu pola sata i 1 sata
Izmeu 1 i 2 sata
Izmeu 2 i 3 sata
Vie od 3 sata
Nisam siguran /Ne znam (ne itati)
9.7
18.9
27.4
21.6
21.6
0.7
Starost deteta
8 - 9.
20
23
38
6
12
1
10 - 11.
9
29
28
19
15
12 - 13.
13
19
32
18
18
1
14 - 15
6
11
27
26
30
1
Obrazovanje
16 - 17
6
19
17
32
27
Osnovno i
nie
6
31
21
22
18
4
Srednje
11
16
28
21
23
0
Via/Visoka
kola
8
19
29
23
21
Podaci o distribuciji vremena provedenog na internetu (Tabela 8) na razliitim uzrastima jasno ukazuju
na tendenciju da se ovo vreme produava sa uzrastom dece, odnosno, da, ponovo u periodu od 10-11
godina, vreme koridenja interneta znaajno raste.
Znaajno pitanje ove analize odnosi se na strukturu aktivnosti koje deca sprovode na internetu,
odnosno, nain na koji koriste svoje vreme tokom konzumacije interneta. Podaci predstavljeni na
grafikonu 7. ilustruju roditeljsku procenu strukture sadraja koje njihova deca najede konzumiraju na
internetu.
21
Grafikon 7. Tipine aktivnosti na internetu;

Dve dominantne oblasti (grupe sadraja), koje, po proceni roditelja, u najvedoj meri zaokupljaju deiju
panju na internetu su zabava-razonoda (igranje igrica i konzumacija muzikih sadraja) i komunikacija
(sa vrnjakim grupama) na drutvenim mreama. Znatno manji deo internet aktivnosti po proceni
roditelja dece na ovom uzrastu, ima veze sa informisanjem i obrazovanjem, mada ni njihova
zastupljenost u strukturi svih sadraja kojima se deca posveduju nije zanemarljiva. U ovom pogledu
postoji znaajno saglasje sa podacima iz istraivanja iz 2012. godine u kome su roditelji, takoe
konstatovali da je najvedi broj internet aktivnosti njihove dece na ovom uzrastu fokusiran na
komunikacije i zabavu i razonodu.
U odnosu na posmatrane internet sadraje, mogu se konstatovati odreene tendencije i pravilnosti
koje su u znaajnoj povezanosti ili sa polom dece ili sa njihovim uzrastom. Tako se moe utvrditi jasna
veza izmeu konzumacije PC igrica i pola, gde su deaci znatno uestaliji posetioci internet stranica
sa ovim sadrajem (Tabela 9). Takoe, u okviru istih podataka moe se ustanoviti i jasna povezanost
uestalosti igranja PC igrica putem interneta i uzrasta deteta, odnosno, to vreme se postepeno, nakon
11. godine smanjuje, to nas navodi na zakljuak da je to prevashodno preokupacija dece mlae
starosne dobi unutar ovog uzrasnog raspona.
Tabela 9. Vreme provedeno na internetu uz PC igrice;
Igranje PC igrica
Nikad
Ree od jednom meseno
Jednom/dva puta meseno
Dva puta nedeljno
Svaki dan/skoro svaki dan
Ne zna (ne itati)
Total
17.1
3.3
11.1
21.8
44.5
2.1
Pol deteta
Muko ensko 8 - 9.
9
27
3
2
6
1
9
14
11
20
24
29
59
26
55
1
3
1
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
8
17
19
31
1
3
6
5
14
9
13
9
19
24
20
19
58
47
38
31
1
4
4
22
Nasuport tome, nedvosmisleno je jasno da su komunikacije na drutvenim mreama internet aktivnost

koja zaokuplja starije uzrasne grupe dece u ovoj starosnoj grupaciji (Tabela 10).
Tabela 10. Vreme provedeno na internetu uz PC igrice;
Komunikacija sa prijateljima i vrnjacima
na drutvenim mreama
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
17.9
2.4
6.2
17.3
55.6
0.6
Pol deteta
Muko ensko 8 - 9.
18
17
57
2
3
3
7
5
9
18
16
15
53
59
15
1
0
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
35
13
6
2
2
3
1
3
7
6
3
8
18
19
15
17
38
58
74
68
1
1
1
Drutvene mree i komunikacija sa vrnjakim grupama i vrnjacima postaje internet preokupacija ved
na uzrastu od 12 godina, a na uzrastu od 14 do 17 godina to je za 70% te generacije dece, svakodnevna
internet aktivnost.
Kada je u pitanju konzumacija zabavnih sadraja na internetu, prevashodno gledanje filmskih sadraja i
sluanje muzike, ne uoavaju se posebni starosni ili polni trendovi (Tabela 11 i 12), mada se moe
konstatovati blaga tendencija povedanja vremena provedenog uz ovakve internet sadraje na starijim
uzrastima posmatranog starosnog raspona.
Tabela 11. Vreme provedeno na internetu u gledanju filmova i TV serija;
Gledanje filmova/TV serija i slinih sadraja
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
29
6.3
21.9
23
19
0.8
Pol deteta
Starost deteta
Muko ensko 8 - 9. 10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
30
28
38
29
34
22
26
6
7
3
5
5
9
7
24
19
25
27
16
27
18
20
27
22
17
21
22
32
18
20
12
19
24
18
17
1
3
1
Tabela 11. Vreme provedeno na internetu u sluanju muzike ili gledanju muzikih video spotova;
Sluanje muzike/Gledanje muzikih videa
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
7.7
4.3
11
20.2
56.2
0.7
Pol deteta
Starost deteta
Muko ensko 8 - 9. 10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
8
8
8
10
12
5
3
5
3
2
6
5
2
5
14
7
15
13
10
9
11
20
21
25
19
22
18
19
53
60
51
50
50
65
61
0
1
1
1
1
Slinu situaciju zatiemo i kada su u pitanju internet sadraji vezani za hobije i specifina interesovanja
dece i mladih, kao i sadraja vezanih za novosti i informacije o njihovim idolima (muzikim, filmskim,
sportskim). Iako se ne mogu konstatovati posebno istaknute razlike unutar polnih ili starosnih grupacija
23
(Tabele 12 i 13), mogu se prepoznati odreeni trendovi koji korespondiraju sa prethodnim, a koji
ukazuju da se preferencije prema ovim sadrajima razvijaju na neto viim uzrastima unutar ovog
generacijskog raspona.
Tabela 12. Vreme provedeno na internetu u pradenju novosti o idolima;
Praenje novosti o njegovim/njenim idolima Total
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
38.1
5.7
16.4
16.3
17.2
6.2
Pol deteta
Muko ensko 8 - 9.
41
34
54
6
6
6
14
19
10
16
17
23
17
17
7
6
6
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
49
39
31
28
6
5
6
5
20
15
16
18
9
16
16
19
14
19
23
16
1
6
7
14
Tabela 13. Vreme provedeno na internetu u pradenju sadraja u vezi sa hobijima i posebnim interesovanjima;
Informisanje o njegovim/njenim posebnim
interesovanjima i hobijima
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
21.3
4.5
17.2
23.5
29.7
3.9
Pol deteta
Muko ensko 8 - 9.
21
22
44
4
5
3
19
15
24
20
28
12
32
26
15
4
4
2
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15 16 - 17
27
21
13
14
5
3
7
3
19
15
16
16
21
25
26
27
24
32
34
34
2
4
4
6
Uenje i obrazovanje, sa stanovita procene roditelja, nije aktivnost koja, u odnosu na druge internet
aktivnosti, dominira meu decom uzrasta 8 do 18 godina. Mada skoro 60% dece u ovom uzrasnom
rasponu (Tabela 14) nekoliko puta nedeljno ili ak svakodnevno koristi internet za uenje i obrazovanje,
u odnosu na druge internet sadraje, frekventnost ove internet aktivnosti nije tako izraena.
Tabela 14. Vreme provedeno na internetu u uenju i obrazovanju;
Uenje i obrazovanje
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
10.8
4.7
26.1
29.1
27.8
1.4
Pol deteta
Muko ensko
11
10
4
5
30
21
29
29
23
33
2
1
8 - 9.
20
3
33
27
18
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15
15
6
11
3
2
10
36
23
22
21
34
31
25
33
24
1
2
16 - 17
8
4
22
29
32
4
Na drugoj strani, moe se konstatovati da je koridenje interneta u ovom starosnom rasponu u veoma
maloj meri povezano sa jednim znaajnim trendom u koridenju ICT on-line shopping-om. Meutim i
tu se moe konstatovati da moderni ICT trendovi polako preplavljuju i nae informaciono drutvo.
Skoro 20% roditelja izvetava da njihova deca na ovom uzrastu imaju iskustvo sa on-line kupovinom,
mada je sasvim izvesno da ovu vrstu internet aktivnosti prevashodno koriste najstariji u ovoj generaciji,
odnosno, oni na pragu svog punoletstva (Tabela 15). Ovi podaci su u potpunom skladu sa podacima o
24
upotrebi ICT na nivou opte populacije gde se moe konstatovati da oko 23% opte populacije koristi
internet za on-line kupovine u poslednja 3 meseca, odnosno, negde oko 33% u poslednjih 12 meseci. 9
Oigledno da ovaj trend (oko 60.000 novih korisnika interneta koji na ovaj nain obavljaju odreene
kupovine), ne zaobilazi ni najmlau generaciju srpskog drutva.
Tabela 15. Vreme provedeno na internetu u uenju i obrazovanju;
Online kupovina / Kupovina preko interneta Total
Nikad
Dva puta nedeljno
81.5
11.4
5.6
1.2
0.3
Pol deteta
Muko ensko
80
84
12
11
7
3
1
2
1
8 - 9.
97
2
1
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15
95
88
72
3
6
22
1
6
3
1
3
16 - 17
65
18
14
1
2
itanje knjiga takoe ne predstavlja jednu od preferentnih internet aktivnosti dece na ovom uzrastu
(Tabela 16). Neke opservacije i iz drugih segmenata analize njihovog ponaanja, pokazuju da generalno,
itanje knjiga (neovisno da li se radi o elektronskom ili tampanom izdanju istih) nije preterano
omiljena aktivnost mladih ovog generacijskog uzrasta. Iako uoavamo blagi trend da se povedava
uestalost itanja knjiga na viim uzrastima, i dalje skoro 50% mlade generacije, ak i na pragu svog
punoletstva, nema obiaj da ita elektronska izdanja knjiga.
Tabela 16. Vreme provedeno na internetu u itanju elektronskih knjiga;
itanje knjiga
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
59.7
8
22.3
5.4
3
1.6
Pol deteta
Muko ensko
60
59
8
8
23
21
4
7
3
3
1
2
8 - 9.
74
1
19
3
3
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15
65
64
54
6
8
12
23
20
19
3
4
9
3
1
4
2
1
16 - 17
48
8
30
7
4
4
Na drugoj strani, pradenje elektronskih izdanja dnevnih novina i asopisa (Tabela 17), i ako nije previe
rasprostranjena internet aktivnost generacije dece u ovom uzrasnom rasponu, postepeno raste i
postaje znaajan deo njihovog internetovanja na uzrastu od 16-17 godina.
Izvor: UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRBIJI, 2015. Republiki zavod za

statistiku
25
Tabela 17. Vreme provedeno na internetu u itanju elektronskih izdanja novina i asopisa;
itanje ektronskih izdanja novina i asopisa
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
65.4
6.7
9.7
8.5
7.9
1.8
Pol deteta
Muko ensko
68
62
5
9
9
10
7
10
8
7
2
1
8 - 9.
87
5
2
3
3
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15
86
69
55
4
7
6
3
5
15
2
8
13
4
9
9
1
2
1
16 - 17
45
9
19
12
10
4
Sa druge strane, posedenost sajtova posvedenih modi, sportu, zdravlju, lepoti i ishrani predstavlja
preteno internet aktivnost devojica uzrasta 14 i vie godina (Tabela 18). Meutim, internet
participacija ove generacije u razmeni miljenja, ideja i stavova o razliitim temama na forumima i
blogovima (dakle, prevashodno sa nepoznatim lanovima drugih internet-drutvenih zajednica i grupa),
nije previe rasprostranjena u ovoj generaciji, mada blago raste sa uzrastom, odnosno zrelodu deteta
(Tabela 19).
Tabela 18. Vreme provedeno na internetu u pradenju sajtova posvedenih modi, sportu, mladima, zdravlju i lepoti;
Poseivanje sajtova o modi, sportu,
mladima, zdravlju i lepoti
Total
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
42.9
5.7
18.7
15.8
13.9
3
Pol deteta
Muko ensko
49
35
7
4
16
22
12
21
12
16
4
2
8 - 9.
74
4
10
9
3
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15
60
49
25
4
5
10
15
18
21
13
15
19
5
10
24
3
2
2
16 - 17
25
5
25
20
20
6
Tabela 18. Vreme provedeno na internetu u pradenju sajtova posvedenih modi, sportu, mladima, zdravlju i lepoti;
Blogovanje/etovanje
(ne ukljucuje drustvene mreze)
Nikad
Dva puta nedeljno
Ne zna (ne itati)
Total
66
4.8
5.4
5.3
8.8
9.8
Pol deteta
Muko ensko
66
65
5
4
5
6
6
5
6
12
11
8
8 - 9.
89
1
2
2
5
1
Starost deteta
10 - 11. 12 - 13. 14 - 15
77
70
51
5
2
8
7
6
6
3
5
9
5
9
11
3
8
16
16 - 17
56
6
6
5
11
16
Imajudi u vidu sve prethodne podatke vezane za konzumaciju razliitih internet sadraja u ovom
uzrastu dece (procenjivano iz ugla roditelja), ne udi i struktura ICT aplikacija koje su najede u
upotrebi meu njima. Oslanjajudi se na procene koje daju sami roditelji, moe se zakljuiti (Grafikon 8)
da deca na uzrastu od 8 do 17 godina u najvedem procentu koriste upravo one informacionokomunikacione aplikacije koje se koriste za pretragu i konzumiranje njihovih omiljenih internet
sadraja, odnosno, za praktikovanje njihovih omiljenih internet aktivnosti: zabava, razonoda i vrnjaka
komunikacija.
26
Grafikon 8. Koridenje ICT aplikacije;

Da
Ne zna
YouTube
88.5
Facebook
76.1
Sajtovi sa igricama
75.5
Viber
Skype
50.8
WhatsApp
9.3
Chat room
8.8
63.7
14.7
68.2
6.1
84.6
16.7
5.1
5
62.1
10.5
17.1
Twitter
48.2
52.4
9.8
25.8
Viber Wink
22.7
40.7
4.3
28.1
8.9
23.8
1.8
3
43.3
Instagram
Blog
2.6
56.3
Mail adresu
Snapshot
Ne
74.5
26
68.9
14.9
80.1
Tabela 19. Koridenje ICT aplikacije;

Total
YouTube
Facebook
Sajtovi sa igricama
Viber
Skype
Mail adresu
Instagram
WhatsApp
Viber Wink
Twitter
Chat room
Snapshot
Blog
88.5
76.1
75.5
56.3
50.8
43.3
28.1
25.8
17.1
9.3
8.8
5.1
5
Pol deteta
Muko
87
76
87
50
56
44
20
19
14
8
9
3
4
ensko
90
76
61
64
44
43
38
34
21
11
9
8
6
Starost deteta
8 - 9.
89
45
89
39
35
20
3
6
8
1
2
10 - 11. 12 - 13.
89
88
51
77
92
81
56
55
48
50
33
41
13
29
16
21
14
17
5
6
3
11
5
5
1
6
14 - 15
91
94
69
66
57
45
39
41
22
15
14
5
8
16 - 17
86
91
55
58
56
64
39
32
18
15
9
9
6
Kao i u prethodnim analizama, i u ovom sluaju se mogu konstatovati identini trendovi i korelacije.
Facebook i internet komunikacija sa vrnjacima i vrnjakim grupama naglo dobijaju na znaaju i
postaju internet preokupacija nakon 11. godine uzrasta. Na drugoj strani, PC igrice kao sadraj i
internet aktivnost preteno zaokupljaju muku decu, a blago gube na znaaju nakon 15. godine.
Privatne (mail) komunikacije dobijaju na znaaju u kasnijem dobu (nakon 15. godine starosti), a
Instagram i WhatsApp su aplikacije koje ede koriste devojice i to preteno na uzrastima preko 14
godina starosti.
27
I.6 Percepcija i vrednovanje internet rizika meu roditeljima dece

uzrasta 8 do 17 godina
Participacija roditelja u deijem internet iskustvu je jedan od kljunih faktora identifikacije i prevencije
internet rizika. Otuda se u ovom istraivanju posebna panja posvetila percepciji razliitih vidova
internet rizika sa take gledita samih roditelja, kao i roditeljskoj participaciji u svakodnevnom deijem
internet iskustvu.
Polazite ove analize je lino pozicioniranje internet rizika u sistemu vrednovanja opasnosti kojima je
dete na tom uzrastu izloeno u svom neposrednom okruenju. Jednostavnije reeno, poetak ove
analize predstavlja pozicioniranje internet rizika i internet opasnosti na roditeljskom individualnom
brigometru.
Grafikon 9. Tipine roditeljske brige;
Generalna zabrinutost
Dostupnost neprikladnog materijala/sadraja na Internetu
Najbitnije brige
43.3
Kontakti sa nepoznatim ljudima na Internetu
32.6
40.3
Kako im ide u koli
33
31.1
Povrede na putevima / u saobradaju
22.2
29
18.4
Uvredljivi/zlobni postupci druge dece prema njima
28.1
18.4
Mogudnost da postanu rtve kriminala
26.6
18.7
Prevelika konzumacija alkoholnih pida/drogiranje
23.6
Nista / Nisam zabrinut (ne citati)

Njihove seksualne aktivnosti
11.4
Nevolje sa policijom
10.3
Drugo, ta?
20.8
15.7
15.7
3.9
1.8
5.4
4.9
Previe vremena provedeno uz raunar / na internetu, tet 4.1
3.4
Ne zna (ne itati)
1.5
1.5
Kada je u pitanju vae dete starosti od 8 do 17 godina, zbog kojih od navedenih stvari ste zabrinuti?
Moete li mi, molim Vas, izdvojiti koje od njih su po Vama tri najbitnije stvari
Viestruki odgovori;
Visoka pozicioniranost internet rizika na optoj listi briga i strahova roditelja u vezi sa njihovom decom,
nedvosmisleno ukazuje na izrazit znaaj koji se ovim, savremenim, tehnolokim opasnostima pridaje
(Grafikon 9). Oni ne samo da su visoko na listi bojazni koje roditelji identifikuju, ved spadaju u sam vrh
navie vrednovanih, preokupirajudih.
Na ovom mestu bi bilo sasvim razumno iskazati odreenu dozu rezervisanosti i opreza u odnosu na
predstavljene podatke. Naime, injenica da su strahovi u vezi sa zloupotrebom alkohola i opijata, ili
strahovi i bojazni u vezi sa preuranjenim i neadekvatnim seksualnim aktivnostima dece na ovom
uzrastu, pozicionirani prilino nisko, u vreme kada ove pojave, ne samo medijski, ved i kliniki, postaju
sve izraeniji oblici drutvene patologije i poremedaja ponaanja, raa izvesnu dilemu i sumnju. Zbog
28
ega roditelji tako visoko vrednuju i pozicioniraju internet rizike u odnosu na druge socijalne rizike i sve
prisutnije oblike devijantnih ponaanja? Odgovori na ove dileme mogu biti viestruki i vedim delom u
domenu pretpostavki, jer iz ovakvog ogranienog istraivanja se ne mogu izvesti objektivni zakljuci.
No, logino je izneti bar nekoliko zdravorazumskih pretpostavki:
1.
Pitanja internet rizika i zloupotreba interneta u odnosu na decu kolskog uzrasta su ved par
godina izuzetno prisutna, kako u medijskim, tako i u svim drugim vidovima socijalnih
komunikacija. Te teme su postale izuzetno vidljive i relevantne, to sigurno znaajan deo
roditelja dovodi u stanje poviene alertnosti i osetljivosti. To u svakom sluaju podie stepen
roditeljske osetljivosti na ove teme i nivo njihovih racionalnih i iracionalnih strahova.
2.
U situaciji kada odreene teme postaju drutveno relevantne i vidljive, prirodna je potreba
lanova drutvene zajednice da se uklope u odreeni komunikacioni kontekst, pa se
otuda, moe sasvim lako dogoditi da roditelji, ovim temama pridodaju (ponderiu) vedi
znaaj nego to one stvarno imaju u njihovom personalnom vrednosnom sistemu. Na taj
nain, oni manifestuju jedan specifian oblik socijalne mimikrije i daju odgovore visoke
socijalne poeljnosti, kako bi se uklopili u oekivanu sliku o brinim roditeljima koji su u
skladu sa svojim vremenom.
3.
Na drugoj strani, problem znaajne prisutnosti zloupotrebe alkohola i opijata na ranim
deijim uzrastima, prisutan je ved par decenija u naem drutvu, i svakako je mogude da je
nivo drutvene tolerancije prema ovim socijalno devijantnim pojavama, povedan,
odnosno, da je na izvestan nain kognitivno prihvatanje tih pojava (to ne znai i isti nivo
personalnog prihvatanja) znatno rasprostranjenije nego to bi se to dalo oekivati.
Naprosto, fokus drutvene panje, brige i osude ovih tipova zloupotreba se pomerio, pa je
i nivo alertnosti i brinosti, sasvim je mogude, opao.
4.
Konano, ne treba zanemariti injenicu da je zakonita ljudska tendencija da se vie plae
nepoznatih pojava, situacija i sadraja, odnosno, da ljudski strah raste u odnosu na
fenomene koji su im nedovoljno poznati, o kojima nedovoljno znaju o kojima nemaju
dovoljno informacija. Upravo to moe biti jedan od znaajnih faktora visokog vrednovanja
internet rizika meu roditeljima dece ovog uzrasta. injenica da su roditeljske generacije
dece ovog uzrasta samo donekle internet pismene i kompetentne moe delom objasniti
predstavljene podatke.
Moda de podaci predstavljeni na narednom grafikom prikazu (Grafikon 10) donekle biti od pomodi u
razreenju ovih dilema, odnosno, u valorizaciji iznetih pretpostavki.
29
Grafikon 10. Procena potencijalno najznaajnijih internet rizika;

38.7
Uspostavljanje kontakta sa nepoznatim ljudima
16.4
13
12.8
12.8
12.4
Izlaganje tetnim sadrajima (npr scene nasilja, ubistava, muenja i sl.)

Maltretiranje/Uznemiravanje preko Interneta
Seksualno uznemiravanje, traganje za seksualno zlostavljanje, seksualno zavoenje

Kraa ili zloupotreba linih podataka i informacija
Izlaganje seksualnim i pornografskim sadrajima
Trgovina ljudima (decom), krijumarenje

Izlaganje tetnim savetima i predlozima (verskim, zdravstvenim, ili druge prirode)
Susreti sa onima koje su se upoznali preko Interneta
Kraa novca
Navoenje na narkotike, alkohol, kriminal...
Lo uticaj na zdravlje (nekretanje, kvarenje vida, asocijal
Zavisnost od interneta / igrica, previe vremena za rauna
Lani profili na drutvenim mreama
Vrnjako nasilje (omalovaavanje, vreanje...)

Virusi / hakovanje
Drugo
7.8
7.6
4.7
4.1
3.8
3.1
2.8
1.7
1.6
1.1
5.8
Koji su po vama glavni potencijalni rizici od zlostavljanja / zloupotrebe kojima bi vae dete moglo biti izloeno zbog koridenja Interneta?
Moete li mi nabrojati bar 3 glavna
Kada se temeljno analizira lista najznaajnijih internet bojazni roditeljske populacije dece uzrasta 8
do 17 godina, stie se utisak da je ona prilino konzervativna i konvencionalna, odnosno, duboko
kulturoloki ukorenjena. Strah od kontakta i komunikacija sa nepoznatim ljudima je jedna od
tradicionalnih i uobiajenih bojazni roditelja dece na ovom uzrastu nezavisno od toga da li se radi o
direktnim ili indirektnim komunikacijama. Otuda nam ovakva raspodela odgovora na neki nain
potvruje prethodno iznete ograde i rezerve.
ini se da su roditelji, nedovoljno upoznati i informisani o svim mogudim aspektima internet rizika i
skrivenim opasnostima koje ovaj vid virtuelne komunikacije sa sobom donosi, naprosto preselili
(alocirali) svoje konvencionalne i uobiajene socijalne strahove i bojazni u novo, nepoznato, cyber
okruenje. Jednostavnije reeno, stie se utisak da su roditelji samo premestili svoje poznate i
tradicionalne strahove u jedan, relativno nov, i njima nedovoljno poznat kontekst.
Koliko je pitanje internet strahova i bojazni kulturoloki duboko ukorenjeno, i koliko su takvi strahovi
i bojazni prevashodno produkt jednog tradicionalistikog, patrijalhalnog modela vaspitanja i odnosa
unutar porodice, ini se na pravi nain pokazuju naredni podaci (Tabela 20).
Naime, tu se na jedan prilino jasan nain da videti u kojoj meri se tradicionalni strahovi i bojazni iz
jednog klasinog socijalnog konteksta prenose u jedan novi, virtualni socijalni kontekst. Strah od
kontakta sa nepoznatim osobama i strah od seksualnog uznemiravanja su znaajno u vedoj meri
prisutni kod roditelja enske dece nego kod roditelja muke dece. Zar to ne zvui prilino poznato i
oekivano? Nije li to uobiajeni patrijalhalni patern roditelja enske dece?
30
Tabela 20. Procena potencijalno najznaajnijih internt rizika;

Total

Seksualno uznemiravanje, traganje za potencijalnim rtvama seksualnog zlostavljanja,
seksualno zavoenje
Kraa novca
Navoenje na narkotike, alkohol, kriminal...
Lo uticaj na zdravlje (nekretanje, kvarenje vida, asocijal
Zavisnost od interneta / igrica, previe vremena za rauna
Lani profili na drutvenim mreama
Vrnjako nasilje (omalovaavanje, vreanje...)
Virusi / hakovanje
Drugo, ta?
Nijedno (ne itati)
Ne zna (ne itati)
Pol deteta
Starost
Obrazovanje
47 i vie
36
17
8
Osnovno i
nie
26
3
6
Srednje
40
18
13
Via/Visoka
kola
45
23
17
Muko
31
16
10
ensko
49
17
16
25-39
40
17
12
40-46
40
15
19
12.8
19
14
18
10
15
10
12.8
12.4
7.8
7.6
4.7
4.1
3.8
3.1
2.8
1.7
1.6
1.1
5.8
11.9
15.7
11
11
8
8
4
4
4
4
4
1
1
1
7
13
19
15
14
8
6
5
4
3
2
1
3
2
2
5
11
11
13
10
10
5
5
2
4
3
3
2
3
1
7
15
14
15
17
8
9
6
5
2
4
2
3
1
1
6
8
14
11
10
6
8
3
4
5
2
3
0
1
1
5
14
19
12
8
9
3
9
5
7
1
13
13
8
8
4
4
3
3
4
2
2
1
5
10
14
12
13
7
10
3
3
3
5
1
3
2
2
10
11
10
38.7
16.4
13
2
22
28
Koji su po vama glavni potencijalni rizici od zlostavljanja / zloupotrebe kojima bi vae dete moglo biti izloeno zbog koridenja Interneta?
Moete li mi nabrojati bar 3 glavna
Na drugoj strani, veoma je signifikantan model distribucije odgovora obrazovanih i manje obrazovanih
roditelja. Dok na jednoj strani, obrazovani roditelji imaju odreenu disperzivnu distribuciju odgovora i
alokaciju svojih internet strahova i bojazni, na drugoj strani, manje obrazovani roditelji grade
gotovo uniformu distribuciju odgovora. ini se da oni, upravo zbog svog nieg nivoa internet
kompetentnosti, nisu u stanju da na pravi nain evaluiraju realne opasnosti i internet rizike. Zato i ne
izneuje koncentracija njihovih odgovora oko odrednica: ni jedno ili ne znam (50% odgovora).
Grafikon 11. Procena stepena rizika;
Nikakav rizik
Visok rizik
-22.5
53.9
-22.9
52.5
-31.3
44.8
-29.9
43.7
-29.6
40.9
-37.1
Seksualno uznemiravanje, traganje za potencijalnim rtvama seksualnog
-27.2
Izlaganje tetnim savetima i predlozima (verskim, zdravstvenim, ili druge
-31.5
-34.6
Kraa novca
-59.3
39.8
38.9
38.2
34.9
23.7
Ovde imamo spisak zloupotreba i rizika kojima deca mogu potencijalno biti izloena zbog koridenja Interneta, mobilnih telefona i
drugih ureaja preko kojih se moe pristupiti internetu. Koliko svaka od njih ima odreeni nivo rizika za vae dete?
Kada se pred roditelje postavi pitanje procene potencijala rizika u odnosu na odreene internet
situacije i internet sadraje, dobija se neto loginija percepcija (Grafikon 11). ini se da u takvom
31
kontekstu roditelji intuitivno prepoznaju opasnosti sa vedim ili manjim stepenom rizika u odnosu na
sopstveno dete.
Tabela 21. Procena stepena rizika (sadraji i situacije visokog rizika);
Visok rizik
Total

Seksualno uznemiravanje, traganje za potencijalnim rtvama seksualnog zlostavljanja, seksualno zavoenje
Kraa novca
53.9
52.5
44.8
43.7
40.9
39.8
38.9
38.2
34.9
23.7
Osnovno i
nie
58
56
58
55
57
49
44
52
37
47
Obrazovanje
Via/Visoka
Srednje
kola
53
54
54
45
46
32
42
39
39
34
41
29
38
37
37
30
36
30
22
10
Ovde imamo spisak zloupotreba i rizika kojima deca mogu potencijalno biti izloena zbog koridenja Interneta, mobilnih telefona i
drugih ureaja preko kojih se moe pristupiti internetu. Koliko svaka od njih ima odreeni nivo rizika za vae dete?
I ovoga puta je alokacija stepena rizika simptomatino razliita u dve kategorije roditelja sa obzirom na
stepen njihovog obrazovanja (Tabela 21). Dok na jednoj strani, obrazovani roditelji tee da identifikuju i
alociraju stepen rizika u odnosu na sopstvenu procenu izvesnosti da bi njihovo dete moglo biti izloeno
odreenom internet sadraju ili situaciji, dotle, na drugoj strani, nie obrazovani roditelji gotovo
uniformno alociraju svoje odgovore. Oni, upravo usled svoje niske internet informisanosti i
komptetentnosti, svim potencijalnim opasnostima i rizicima daju jednaku vrednost i vanost.
U tom smislu, moemo prilino slobodno zakljuiti da stepen obrazovanja i internet pismenosti i
kompetentnosti igraju znaajnu ulogu u prepoznavanju i vrednovanju razliitih internet rizika i
opasnosti.
Grafikon 12. Internet kao opasno mesto;
Nisu uopte opasne
4
31.6
Uglavnom nisu opasne
Total
35.6
Sum -
64.1
Sum +
46.1
Uglavnom su opasne
18
Veoma su opasne
Ne zna (ne itati)
Nisu uopte opasne

Uglavnom nisu opasne
Sum Sum +
Uglavnom su opasne
Veoma su opasne
Ne zna (ne itati)
Total
4
31.6
35.6
64.1
46.1
18
0.3
Osnovno i
Via/Visoka
nie
Srednje
kola
11
2
5
10
34
41
20
36
46
80
63
54
42
48
44
37
15
10
0
1
0.3
Da li smatrate da su Internet i sline komunikacije preko mobilnih ureaja nebezbedne i potencijalno opasne za Vae dete?
Na izvestan nain prethodni podaci (Grafikon 12) donekle potvruje neke od iznetih pretpostavki.
Naime, skoro 65% roditelja dece uzrasta 8 do 17 godina smatra da su internet i mobilne komunikacije
nebezbedno i opasno mesto za njihovu decu. No, ovakav stav je daleko izraeniji meu roditeljima sa
32
niim obrazovnim statusom, za koje se moe sasvim slobodno pretpostaviti da im je i internet

pismenost i kompetentnost nia. U tom smislu, oni reprezentuju upravo onu socijalnu grupu za koju su
internet i mobilne komunikacije relativna nepoznanica. To je u velikom procentu i za njih jedno
nepoznato i zastraujude mesto. Upravo 80% roditelja ovog obrazovnog statusa iskazuje tu vrstu straha
i bojazni. Nasuprot njima, visokoobrazovana roditeljska populacija ima podeljeno miljenje, odnosno,
procenat onih koji internet i mobilne komunikacije ocenjuje kao potencijalno opasno mesto za decu je
gotovo uravnoteen sa onima koji nemaju takvu vrstu bojazni.
Mada se prethodni podaci iz istraivanja sprovedenog 2016. godine ne mogu u potpunosti porediti sa
nalazima onog izvedenog 2012. godine (zbog drugaije formulacije pitanja), ipak je indikativno da je
2012. godine ak 92% anketiranih roditelja procenilo da su njihova deca izloena brojnim rizicima na
internetu i u okviru mobilnih komunikacija, to je znatno vie nego 2016. (64%). Dakle, ne treba
zanemariti injenicu da ne postoji osnova za potpuno korespondentno uporeivanje ova dva podatka,
ali uoena razlika svakako zasluuje da bude dodatno analizirana i ispitana, pogotovu u kontekstu
naredne grupe informacija.
Grafikon 13. Lina procena izloenosti deteta internet rizicima i zloupotrebama;
40.5
Nije uopte izloeno
37.6
Uglavnom nije izloeno
78
Sum -
19.8
Sum +
14.2
Uglavnom jeste izloeno

Veoma je izloeno
Ne zna (ne itati)
Total
5.6
Nije uopte izloeno

Uglavnom nije izloeno
Sum Sum +
Uglavnom jeste izloeno
Veoma je izloeno
Ne zna (ne itati)
40.5
37.6
78
19.8
14.2
5.6
2.2
Osnovno i
Via/Visoka
nie
Srednje
kola
49
38
39
22
39
46
71
77
86
24
21
13
16
15
11
8
6
2
5
2
1
2.2
Koliko je Vama poznato, u kojoj meri je Vae dete izloeno potencijalnom zlostavljanju/zloupotrebi zbog koridenja Interneta?
Nasuprot rasprostranjene procene da je internet, kao jedan specifian oblik virtuelne socijalne
komunikacije, potencijalno opasno mesto za njihovu decu, vedina roditelja ne iskazuje linu bojazan i
ocenu da je njihovo dete konkretno izloeno nekom od oblika internet rizika, zloupotreba i zlostavljanja
(Grafikon 13). Mada i u ovom sluaju, ponovo nieobrazovani slojevi roditeljske populacije pokazuju
neto vedu dozu straha i alertnosti. ini se da ponovo zatiemo jednu neobinu suprotnost u odnosu na
prethodne podatke. To donekle podseda na onaj tradicionalni balkanski optimizam tipa nede to
mene. Dakle, neobino je uverenje roditelja da internet, kao savremena drutvena pojava, jeste
potencijalno opasan za decu u njihovom najvulnerabilnijem periodu psiho-fizikog razvoja i sazrevanja,
a sa druge strane, gotovo decidan stav, da njihova deca nisu direktno izloena tim rizicima i
33
opasnostima. Postavlja se pitanje da li su to iracionalni stav i uverenje? Jo konkretnije, na osnovu ega

roditelji iskazuju ovakav stav i uverenje?
Ovde se ne postavlja samo pitanje internet kompetentnosti i sposobnosti roditelja da procene
konkretne situacija u kojima se stvara internet iskustvo njihovog deteta, ved i praktinog participiranja
u detetovom internet iskustvu.
I.7 Participacija u internet iskustvu deteta

U kojoj meri roditelji zaista participiraju u internet iskustvu svoje dece uzrasta 8 do 17 godina i do koje
mere oni sa njima dele internet iskustva? Odgovor na ovo pitanje je utoliko vaniji, ukoliko se ima u
vidu injenica da prevencija internet rizika i zloupotreba u odnosu na deiju populaciju, nije samo stvar
znanja, informisanosti i internet kompetentnosti roditelja, ved i problem poznavanja sadraja internet
iskustva i aktivnosti sopstvenog deteta.
Grafikon 14. Participacija u deijem internet aktivnostima i iskustvu;
93,2%
75%
70,9%
Razgovarate sa
detetom o onome to
radi na Internetu
Ostajete u blizini dok

koristi Internet
Sedite sa detetom
dok koristi Internet
(gledate ta radi ali se
ne ukljuujete u to)
62,7%
Podstiete svoje dete

da samo istrauje i
ui stvari na
Internetu
52,6%
Imate zajednike
aktivnosti sa Vaim
detetom na Internetu
Koje od slededih stvari Vi LINO bar ponekad radite sa svojim detetom?
Deljenje iskustva vezanih za internet, sa detetom uzrasta 8 do 17 godina nije neoubiajena aktivnost za
roditelje (Grafikon 14). Najvedi procenat roditelja razgovara o takvim iskustvima sa svojom decom tog
uzrasta, a znaajan je broj njih koji i na odreeni nain direktno participiraju u deijem internet
iskustvu. Meutim, jasno je da je direktna, in vivo participacija roditelja u internet iskustvu deteta
znatno manje prisutna od one indirektne.
Kada je u pitanju problem komunikacije roditelja i dece na temu internet rizika i opasnosti, ini se da je
situacija prilino povoljna, mada se mogu konstatovati odreene specifinosti vezane za pol i uzrast
deteta, kao i stepen obrazovanja roditelja (Grafikon 15).
34
Na jednoj strani, moe se konstatovati injenica da vedina roditelja dece u ovom uzrasnom rasponu,
kontinuirano komunicira sa njima o razliitim oblicima i vidovima internet rizika i opasnosti. Ta
komunikacija se znaajnije intenzivira nakon 9. godine deijeg uzrasta, a onda njen intenzitet blago
opada nakon 15. godine.
Takoe se moe konstatovati da je intenzitet komunikacije na temu internet rizika izmeu roditelja i
njihove dece, neto istaknutiji kada su upitanju enska deca, kao i u porodicama sa roditeljima vieg
obrazovnog statusa.
Grafikon 15. Opta komunikacija o internet rizicima i opasnostima;
0
5
3
37
56
3
3
48
46
7
6
48
39
9
4
51
36
6
3
36
56
14
3
44
39
0.04
6
3
43
48
Via/Visoka kola
8
2
33
57
Srednje
19
3
52
27
Obrazovanje
Osnovno i nie
Muki
7
3.4
42.9
46.7
16 - 17
sig
Ne, nikada
Jednom davno
Povremeno
Stalno
14 - 15
Ne, nikada
3.4
Pol
12 - 13.
Da, jednom davno
42.9
Starost deteta
10 - 11.
Da, razgovaramo o
tome povremeno
Total
enski
46.7
8 - 9.
Da, stalno priamo o

tome
4
6
42
48
Da li ste ikada sa vaim detetom razgovarali o potencijalnim rizicima koridenja interneta i mobilnih ureaja i internet tehnologija?
Kada su u pitanju specifine teme komunikacije o internet rizicima izmeu roditelja i dece uzrasta 8 do
17 godina, ini se da su sve kljune, potencijalno rizine internet teme i situacije relativno dobro
pokrivene (Grafikon 16). Ipak, i u ovom sluaju treba ostaviti izvesnu dozu rezervisanosti i opreza u
pogledu formulisanja bilo kakvih finalnih zakljuaka, imajudi u vidu injenicu da se u ovom sluaju radi
iskljuivo o iskazima samih roditelja, te da ovakva, gotovo uniforma distribucija odgovora, moe u sebi
kriti ved opisani fenomen socijalne poeljnosti odgovora.
35
Grafikon 16. Specifina komunikacija o internet rizicima i opasnostima;

Da ne treba otkrivati line podatke sa nepoznatim ljudima preko interneta
94.4
Da ne treba komunicirati sa nepoznatim osobama
93.3
Da ne treba uestvovati u uznemiravanju drugih (preko interneta), maltretiranju
91.4
Da ne treba deliti osetljive privatne informacije sa grupama
91.3
89.7
Da ne treba deliti privatne podatke ili sadraje o drugima/grupom
87.8
Uputili ste ga kako da se ponaa prema drugima na internetu
83.4
Objasnili ste zato su neki vebsajtovi dobri ili loi
83
Uputili ste ga kako da bezbedno koristi internet

Da ne treba posedivati vebsajtove sa eksplicitnim pornografskim sadrajima
82.5
Pomogli ste mu kada mu je neto bilo teko da uradi ili pronae na internetu
81
79.1
Priali ste sa njim o tome ta bi uradio ako bi ga neto sa interneta uznemirilo
75.5
Da ne treba posedivati vebsajtove sa starosnim ogranienjem

Pomogli ste mu kada ga je neto na interneta uznemirilo
58.3
Moete li mi navesti koje razgovore/teme ste Vi vodili sa Vaim detetom - Procenat odgovora DA
Ono to svakako predstavlja dodatnu indikaciju u analizi ove grupe informacija je distribucija negativnih
odgovora u pojedinim kategorijama roditeljske populacije (Grafikon 17). Naime, ti podaci nam ukazuju
na relativno ogranienu komunikaciju roditelja sa decom o bezbednom koridenju interneta
karakteristinu za uzrast od 8 do 9 godina starosti, to moe znaiti da roditelji dece na tom uzrastu
procenjuju da ona jo uvek nisu u situaciji da se susretnu sa takvom vrstom rizika (kratak svakodnevni
boravak na internetu, igranje igrica i sluanje muzike/gledanje spotova), ili da jo uvek nisu
kognitivno spremna da prime informacije tog tipa.
Na drugoj strani jasno je da roditelji sa niim obrazovnim nivoom imaju, takoe, neto ogranieniju
komunikaciju u povodu internet rizika i nebezbednih oblika internet ponaanja, to je, verovatno,
produkt njihove nie internet pismenosti i kompetentnosti.
36
Grafikon 17. Specifina komunikacija o internet rizicima i opasnostima;

12 - 13.
14 - 15
16 - 17
Osnovno i nie
Srednje
Via/Visoka
kola
Obrazovanje
10 - 11.
Starost deteta
8 - 9.
Total
Pomogli ste mu kada ga je neto na interneta uznemirilo
41.7
58
49
39
36
36
45
42
40
Da ne treba poseivati vebsajtove sa starosnim ogranienjem
24.5
37
23
24
19
25
29
23
25
Generalno ste priali sa njim o tome ta bi uradio ako bi ga neto sa interneta uznemirilo
20.9
36
19
19
18
19
29
19
21
19
20
15
16
20
25
37
18
17.5
33
14
14
15
18
32
15
14
Pomogli ste mu kada mu je neto bilo teko da uradi ili pronae na internetu
Da ne treba poseivati vebsajtove sa eksplicitnim pornografskim ili seksualnim sadrajima
Uputili ste ga kako da bezbedno koristi internet
17
24
18
14
17
16
26
16
13
Objasnili ste zato su neki vebsajtovi dobri ili loi
16.6
28
17
11
13
21
20
16
15
Uputili ste ga kako da se ponaa prema drugima na internetu
12.2
25
12
14
20
12
Da ne treba deliti privatne podatke ili sadraje o drugima/grupom (fotografije, video snimci, privatna prepiska)
10.3
23
10
19
Da ne treba deliti osetljive privatne informacije sa grupama (fotografije, video snimci, privatna prepiska)
8.7
25
15
Da ne treba uestvovati u uznemiravanju drugih, maltretiranju ili uznemiravanju preko interneta
8.6
29
10
12
Da ne treba komunicirati sa nepoznatim osobama (prihvatanje zahteva za prijateljstvo ili kontakt)
6.7
23
11
Da ne treba otkrivati/ deliti line podatke sa nepoznatim ljudima (adresa, broj telefona itd.) preko interneta
5.6
19
15
Moete li mi navesti koje razgovore/teme ste Vi vodili sa Vaim detetom - Procenat odgovora NE
I.8 Iskustveni internet rizici / opasnosti i njihovo preveniranje

Poseban segment realizovanog istraivanja u vezi sa svesnodu roditelja o internet rizicima i
opasnostima sa kojima se susredu deca na uzrastu od 8 do 17 godina, odnosio se i na pitanje
identifikovanja specifinih, konkretnih situacija i okolnosti pod kojima su deca bila direktno izloena
takvim rizicima.
Na osnovu podataka koje iznose roditelji, moe se konstatovati da je znaajan broj dece imao internet
iskustva koja su im bila neprijatna i uznemiravajuda (Grafikon 18). ak roditelja izvetava o takvim,
problematinim internet situacijama i sadrajima.
Takoe se moe konstatovati da je znaajno vedi procenat roditelja vieg obrazovnog statusa koji
izvetava o takvim deijim iskustvima, to se moe tumaiti dvojako. Na jednoj strani, to moe ukazivati
na vedi stepen alertnosti i osetljivosti obrazovanije grupe roditelja na ovakve, sumnjive internet
situacije. A na drugoj strani, to takoe moe ukazivati i na injenicu da ova kategorija roditelja, zbog
svog vieg nivoa internet pismenosti i kompetentnosti, ima kvalitetniju percepciju i prepoznavanje
takvih, potencijalno opasnih i rizinih internet situacija.
37
Grafikon 18. Iskustvene internet neprijatnosti;

Ne zna
4%
Da
25%
Total
Da
Ne
Ne zna (ne itati)
Ne
71%
25.1
71
3.9
Obrazovanje
Osnovno i
nie
16
81
3
Srednje
26
70
4
Via/Visoka
kola
30
66
4
Prema Vaem saznanju, tokom protekle godine, da li je Vae dete videlo ili doivelo neto na internetu to mu je na neki nain
zasmetalo ili ga uznemirilo? Na primer bilo mu je neprijatno, bio je uznemiren ili bi voleo da to nije video?
Znaajno pitanje vezano za razreenje, ali i preveniranje ovakvih, potencijalno opasnih i rizinih
situacija, tie se roditeljskog uverenja i procene deije osvedenosti u vezi sa takvim situacijama,
odnosno, roditeljskog poverenja u kompetentnost njihove dece da prepoznaju takve internet situacije i
sadraje. U tom pogledu, moemo konstatovati vrlo visok stepen roditeljskog poverenja po tom pitanju
(Grafikon 19).
Grafikon 19. Poverenje u deiju kompetentnost da prepoznaju nebezbedne i opasne internet sadraje i situacije;
Ne zna (ne itati)
0.3
10
31
42
58
35
24
11
21
32
68
45
23
6
11
17
82
43
39
1
3
12
15
85
40
45
3
6
10
89
35
54
1
8
20
28
72
36
35
0
4
13
17
83
45
38
7
11
18
81
39
42
1
18
14
32
68
32
36
4
15
19
81
39
42
1
Via/Visoka kola
3
12
15
85
38
47
Srednje
9
17
25
74
41
32
1
Obrazovanje
Osnovno i nie
40-46
38.8
6.2
14.6
20.8
78.8
40.1
38.8
0.3
25-39
U potpunosti jeste
Nije uopte
Uglavnom nije
Sum Sum +
Uglavnom jeste
U potpunosti jeste
Ne zna (ne itati)
16 - 17
40.1
14 - 15
Uglavnom jeste
12 - 13.
78.8
Sum +
10 - 11.
20.8
Sum -
Starost roditelja
8 - 9.
14.6
Uglavnom nije
Starost deteta
ensko
Total Pol deteta
47 i vie
6.2
Muko
Nije uopte
3
14
17
83
50
32
Da li smatrate da je Vae dete svesno da internet jeste ili moe da bude nebezbedan i potencijalno opasan?
Gotovo 80% roditelja dece ovog uzrasta procenjuje da su njihova deca dovoljno
svesna rizika i nebezbednosti interneta. Ipak, moe se konstatovati da to uverenje nije apsolutno, s
obzirom da oko polovine roditelja koja iskazuje tu vrstu stava, procenjuje da su ona uglavnom (ali ne i u
potpunosti) svesna tih rizika. To jeste jedan blagi, ali znaajan (racionalni) otklon u odnosu na apsolutni
nivo poverenja.
U odnosu na istraivanje sprovedeno 2012. godine, moe se konstatovati da je po ovom pitanju
uverenje roditelja na skoro identinom nivou. Naime 2012. godine je 83% roditelja iskazalo uverenje da
38
je njihovo dete dovoljno oprezno i kompetentno da prepozna potencijalne internet rizike, dok u
ovogodinjem istraivanju takvo uverenje iskazuje 78.8% roditelja dece tog uzrasta.
Na drugoj strani je primetno, da neto istaknutije poverenje ovog tipa iskazuju roditelji enske dece i
najstarije analizirane deije starosne kategorije. Na jednoj strani razumljivo je da roditelji starije dece u
vedoj meri iskazuju stav poverenja, jer je iskustvo te dece bogatije, a njihove kognitivne sposobnosti
na viem stupnju razvijenosti. Na drugoj strani, vedi stepen poverenja roditelja enske dece, moe,
opet ilustrovati injenicu da je patrijarhalni model vaspitanja neto stroiji i alertniji kada su u pitanju
enska deca nego muka, to je, svakako, kulturoloki uslovljena pojava.
Roditelji dece uzrasta do 9 godina u globalu iskazuju stav da deca tog uzrasta nisu dovoljno svesna
internet rizika, a to su najede i mlae generacije roditelja, to je i sasvim razumljivo s obzirom na
realno nie kognitivne kompetence dece na ovim uzrastima. Slinog su uverenja i roditelji nieg
obrazovnog statusa to verovatno vie govori o njihovoj internet kompetentnosti i nepoverenju prema
itavom internet fenomenu nego objektivno stanje stvari.
Poverenje u kompetentnost dece da prepoznaju internet rizike i opasnosti, rezultira i visokim
stepenom poverenja roditelja u sposobnost dece da se izbore sa neprijatnostima i rizinim internet
situacijama, iskustvima i sadrajima (Grafikon 20).
Grafikon 20. Poverenje u deiju kompetentnost da se izbore sa neprijatnim internet situacijama i sadrajima;
2
14
15
78
57
21
6
4
13
16
84
48
35
Via/Visoka kola
6
19
25
72
57
15
3
Srednje
9
25
33
65
48
16
2
Osnovno i nie
9
31
40
60
42
18
16 - 17
2
15
18
82
53
28
1
14 - 15
21.3
U potpunosti jeste
5.4
19
24.4
72.9
51.6
21.3
2.7
12 - 13.
51.6
Uglavnom jeste
Nije uopte
Uglavnom nije
Sum Sum +
Uglavnom jeste
U potpunosti jeste
Ne zna (ne itati)
Obrazovanje
10 - 11.
72.9
Sum +
Ne zna (ne itati)
8
22
30
66
50
16
4
24.4
Sum -
Starost deteta
8 - 9.
19
Uglavnom nije
ensko
Total Pol deteta
5.4
Muko
Nije uopte
9
11
20
71
38
32
9
6
20
26
73
54
19
1
2
22
24
74
56
18
2
2.7
U kojoj meri, ako uopte, smatrate da je Vae dete sposobno da se izbori sa bilo im to bi mu moglo smetati/ to bi ga moglo uznemiri ili
mu praviti problem na internetu?
No ovoga puta je, unutar globalnog stava poverenja, razlika izmeu blage i apsolutne uverenosti
znaajno istaknutija, to praktino znai da roditelji veruju da njihova deca jo uvek nisu u potpunosti
osposobljena da samostalno prevaziu i obrade takve vrste neprijatnih iskustava.
Roditelji enske dece, ponovo pokazuju znatno vedu dozu optimizma u svojoj proceni sposobnosti
njihove dece da se izbore sa takvim neprijatnim iskustvima, kao i roditelji starije dece. No zauuje da
ovakvu dozu optimizma, odnosno, apsolutnog poverenja iskazuju i roditelji nieg obrazovanja, to nas
39
ponovo vrada na pitanje njihove roditeljske kompetentnosti da daju validnu procenu deijeg
reagovanja na takve i sline situacije.
Nezavisno od procene koliko su deca na ovom uzrastu u stanju da prepoznaju i reaguju na neprijatne i
uznemirujude internet sadraje i situacije, veoma je interesantna roditeljska procena u vezi sa
predikcijom deijeg ponaanja u takvim situacijama vis a vis njih samih kao roditeljskih autoriteta.
Dakle, dominantan broj roditelja (skoro 90%) dece na ovom uzrastu ima razvijeno uverenje (Grafikon
21) da bi se njihova deca, kada bi se nala u situaciji susreta sa neprijatnim i uznemirujudim internet
sadrajem ili situacijom, obratila upravo njima za pomod i podrku.
Grafikon 21. Roditelji kao podrka kod neprijatnih internet situacija i sadraja;
Ako bi Vae dete nalo potencijalno opasan/tetan
sadraj na internetu, da li bi Vas konsultovalo ili
pitalo za savet o tome?
Da
8.1
U kojoj meri se smatrate sposobnim da pomognete Vaem detetu da

se izbori sa bilo im to mu smeta/ pravi problem ili ga uznemirava na
internetu?
Nije uopte
4.5
5.4
19
Uglavnom nije
24.4
Sum Ne
72.9
Sum +
51.6
Uglavnom jeste
Ne zna
87.4
21.3
U potpunosti jeste
Ne zna (ne itati)
2.7
Ovakva vrsta uverenja predstavlja jednu vanu, optimistinu taku u analizi potencijala uloge roditelja u
preveniranju i saniranju posledica od mogudih internet rizika i opasnosti kada su deca na ovom uzrastu
u pitanju. Kljuno pitanje ove analize je da li se takvo uverenje moe smatrati i realistinim sa
stanovita eksternih, objektivnih pokazatelja. Podaci o kojima izvetavaju Popadid D. i Kuzmanovid D. 10
ne potvruju u potpunosti realistinost tog uverenja. Naime, ovo istraivanje je indikovalo da roditelji
imaju znaajno mesto po pitanju prevencije i saniranja internet rizika i zloupotreba, ali, gotovo
podjednako koliko i vrnjake grupe (naroito na starijim kolskim uzrastima). Takoe, isto istraivanje
je konstatovalo da u situacijama realne internet zloupotrebe, najvedi broj osnovnokolaca i
srednjkolaca ne preduzima nikakvu akciju (komunikaciju) tim povodom. Tek manji broj njih se obrada
roditeljima za pomod, ali i svojim vrnjacima, prijateljima i lanovima drugih referentnih socijalnih
grupa.
Ono to takoe predstavlja podatak koji sa posebnom panjom treba razmotriti je roditeljska procena
sopstvene kompetentnosti da u takvim situacijama adekvatno odgovori na potrebe i oekivanja deteta.
10 10
Popadid D, , Kuzmanovid D. Koridenje digitalne tehnologije, rizici I zastupljenost digitalnog nasilja meu uenicima u
Srbiji, UNICEF/Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2013
40
Iako gotovo 73% roditelja smatra da ima kompetencije i znanja da adekvatno reaguje na takve, opasne
i rizine situacije, to uverenje nije aspolutno. Neto vie od 50% roditelja smatra sebe dovoljno, ali ne
apsolutno sposobno da prui pomod i podrku svom detetu u takvim kriznim internet situacijama.
Nasuprot tome gotovo roditelja sebe smatra potpuno ili preteno nekompetentnom da u takvim
situacijama bude adekvatna pomod i podrka svom detetu.
ini nam se da u svim ovim podacima moemo prepoznati veoma realistinu i objektivnu roditeljsku
samopercepciju. Takva samoprocena je oigledno bazirana na prilino kritikoj proceni sopstvene,
generalne, internet pismenosti i kompetentnosti (Grafikon 22).
Grafikon 22. Samoprocena internet kompetentnosti roditelja;
Srednje
63.3
Sum +
46.3
Uglavnom poznajem
17
Nimalo
Ne previe
Sum Sum +
Uglavnom poznajem
Veoma dobro
5.5
31.2
36.7
63.3
46.3
17
4
28
32
68
50
17
7
39
45
55
42
13
21
49
70
30
25
5
3
34
37
63
49
14
Via/Visoka kola
Osnovno i nie
36.7
Sum -
Obrazovanje
6
26
32
68
47
21
31.2
Ne previe
Veoma dobro
Starost roditelja
47 i vie
Total
40-46
5.5
25-39
Nimalo
10
10
90
55
34
Koliko Vi lino poznajete internet i nain koridenja interneta?
Dakle, skoro roditelja dece uzrasta od 8 do 17 godina smatra sebe internet pismenim i
kompetentnim. No ne treba zanemariti podatak da skoro 50% tih roditelja konstatuje da uglavnom
poznaje internet i principe njegovog funkcionisanja. Takoe je vano konstatovati da starije generacije
roditelja, kao i oni sa niim obrazovanjem (70% njih), sebe ne smatra dovoljno ili uopte internet
kompetentnim, to svakako u velikoj meri objanjava neke ved identifikovane specifinosti odnosa ovih
roditeljskih subpopulacija prema razliitim pitanjima i temama internet rizika i opasnosti.
I u ovom segmentu analize podataka moemo konstatovati prilino visok stepen saglasja sa podacima
iz 2012. godine, gde se, sa neto drugaijim sistemom samoprocene, dolazi do skoro identine
distribucije odgovora roditeljske IT kompetentnosti.
Analizirajudi prethodne podatke moemo konstatovati da teza koju je jo 2001. godine postavio Mark
Prenski (Prensky, 2001)11 o digitalnom jazu izmeu internet uroenika i internet migranata i dalje, sa
stanovita objektivnih istraivakih informacija, ima svoju validnost i vrednost. Naime, u prethodnim
11
Kuzmanovid D., Lajovid B., Grujid S. i Medenica G. Digitalno nasilje - prevencija i reagovanje. Ministarstvo prosvete, nauke
i tehnolokog razvoja Republike Srbije i Pedagoko drutvo Srbije. 2016.
41
podacima se moe jasno identifikovati internet jaz prvog reda (izmeu generacija koje imaju pristup
informacionim tehnologijama i onih koje ga nemaju), kao i internet jaz drugog reda (koji se ne zasniva
na dostupnosti samih informacionih tehnologija, ved na razlikama koje proistiu iz znanja, vetina i
umeda njihovog koridenja).
Sa tim u vezi su i informacije o merama i mehanizmima kontrole koje roditelji primenjuju kada je u
pitanju ponaanje njihove dece na internetu (Grafikon 23). Tek neto vie od 50% roditelja dece na
ovom uzrastu koristi neki od mehanizama pradenja i kontrole internet sadraja i mobilnih komunikacija
koju upranjavaju njihova deca. Najvedi deo tog nadzora i kontrole vri se uglavnom na bazi
elementarnih oblika pradenja, pregledanja i analize sadraja komunikacije deteta u razliitim oblicima i
formama internet i mobilnih komunikacija.
Grafikon 23. Mehanizmi kontrole internet ponaanja dece;
Ne
46%
Da
54%
Pradenje zapisa (istorije) na ureaju sa koga vae dete

pristupa internet
84.3
Pregledanje profila/ kontakata/ poruka na drutvenim

mreama na kojima komunicra vae dete
83
74.3
Pregledanje poruka na mobilnom telefonu
48.5
Softver koji blokira spam ili junk potu ili viruse

Instaliranje softverskih zabrana i ogranienja na internet
pretraivaima na raunaru ili mobilnom ureaju koje
Usluga ili ugovor sa provajderom Interneta (ili mobilne
telefonije) koji ograniava vreme koje dete provodi na
Da li koristite neku vrstu roditeljske kontrole interneta

ili komunikacija preko mobilnog telefona Vaeg deteta?
32.2
18.2
ta od navedenog koristite - Procenat odgovora DA

Baza: Baza: Populacija ... (55% od ciljne populacije)
Ova analiza svakako ne ide u prilog teze da je kontrola i pradenje deijeg internet ponaanja najvaniji i
najbitniji oblik prevencije internet opasnosti i internet rizika (zloupotreba). Naprotiv, pitanje kontrole i
restrikcija (ograniavanja) internet iskustava i ponaanja kod dece na ovom uzrastu nisu pitanja kojima
se ovo istraivanje bavilo. Kontekst u kome su ovi oblici roditeljskog ponaanja posmatrani je znatno
iri, a tiu se njihovog znanja i informisanosti o takvim mogudnostima (nadzora) i njihove globalne
internet kompetencije. U tom smislu, ini se da na ovaj nain prevashodno dobijamo potvrdu naih
prethodnih teza da nivo internet edukovanosti roditelja nije na najpoeljnijem nivou.
Upravo iz tog rakursa moemo posmatrati i slededu grupu informacija koja se odnose na pitanja i teme
internet bezbednosti i preveniranja internet rizika i opasnosti (Grafikon 24).
42
Grafikon 24. Izvori informisanja o internet bezbednosti

Trenutni izvor
Porodica i prijatelji
20.8
10.4
20.5
18.5
21
6
3.5
Vlada, lokalne vlasti
2.9
Drugi izvori
3.3
Ne zna (ne itati)
30
31.2
Moje dete
Ne obavetavam se o tome
62.5
36.9
Vebsajtovi sa informacijama o zatiti na internetu
Proizvoai i maloprodaja PC i mobilnih proizvoda
36.2
41.6
kola koju dete pohaa
Organizacije za zatitu prava deteta
38.2
58.2
Televizija, radio, novine ili asopisi
Provajderi internet usluga - mobilne telefonije
Poeljan izvor
6.4
2.5
7.7
11.1
1.8
0.5
2.7
Moete li mi navesti do tri najeda naina kako se Vi obavetavate i savetujete o bezbednosnim alatima?
Gde biste voleli da se najvie obavetavate i savetujete ubudude?
Viestruki odgovori;
Najvedi broj roditelja (skoro 60% njih) se u procesu informisanja o alatima zatite dece od potencijalnih
internet rizika oslanja na svoje referentne socijalne grupe (porodicu i prijatelje), zatim na mas medije, a
donekle i na prosvetne institucije i strune internet stranice i portale. Zanimljivo je u kojoj meri se
roditelji dece uzrasta od 8 do 17 godina, informiudi se o jednoj prilino kompleksnoj i ekspertskoj
temi, koriste neformalnim izvorima informisanja, laikim savetima i preporukama. Znai li to da im je
konfornije da svoju internet nekompetentnost manifestuju u sebi poznatom i bezbednom,
socijalnom okruenju? Verovatno da.
Meutim, sasvim je jasna potreba roditelja da se u ovaj proces u znatno vedoj meri ukljue obrazovne
institucije koje bi i u ovom domenu trebalo da imaju dodatni vaspitni i edukativni karakter, ne samo u
odnosu na njihovu decu, ved i u odnosu na njih same. U ovom pogledu ponovo nailazimo na saglasje sa
podacima dobijenim kroz istraivanje iz 2012. godine gde je 71% roditelja iskazalo potrebu da
obrazovne ustanove znaajnije participiraju u procesu informisanja, kako njih tako i njihove dece o
digitalnom nasilju, rizicima i zatiti.
No ono to posebno iznenauje i predstavlja veoma dragocen podatak je injenica da se oko 20%
roditelja u tom domenu oslanja na pomod i podrku sopstvene dece, i da isto toliko roditelja oekuje da
sa svojom decom partnerski unapreuje sopstvenu internet kompetentnost, pismenost i osvedenost.
ini se da upravo u tom, kao i u jo nekim prethodno iznetim podacima, lei specifian potencijal
unapreenja situacije u domenu prepoznavanja, prevencije i saniranja internet rizika i opasnosti po
decu na uzrastu od 8 do 17 godina.
43
IV PREPORUKE
44
Realizovano istraivanje, kao i mnogobrojna slina istraivanja kako u svetu, tako i kod nas,
nedvosmisleno jasno ukazuju na znaaj roditelja i primarne porodice u kreiranju odgovarajudeg,
povoljnog ambijenta za normalan, nesmetan i zdrav digitalni razvoj dece u osnovnokolskom i
srednjokolskom uzrastu.
Kao to i u psiho-socijalnom i fizikom razvoju i sazrevanju, roditelji i primarna (nuklearna) porodica
predstavljaju taku oslonca i kljune influensere koji odreuju i definiu okvire tog razvoja, tako je
njihova uloga, podjednako vana i u pogledu njihovog digitalnog razvoja i sazrevanja. No, kako je tu
razvojnu ulogu roditelja mogude ostvariti i unaprediti, ako se ima u vidu jasno identifikovani fenomen
digitalnog jaza izmeu dve tipine generacije (digital natives vs digital imigrants)?
ini se da autorke publikacije Digitalno nasilje prevencija i reagovanje12, u jednom lepom iskazu
sasvim jasno identifikuju reenje ove dileme: Deca moda vie znaju o internetu, ali odrasli znaju vie
o ivotu.
I zaista, koliko god tana bila konstatacija da mladi narataji imaju znatno razvijenije IT sposobnosti,
vetine i kompetence, toliko je podjednako tano da je roditeljsko, ivotno iskustvo neprocenjiv resurs
koji deije digitalne vetine i sposobnosti moe usmeriti u dobrom, bezbednijem i sigurnijem pravcu.
Digitalni svet obiluje rizicima i opasnostima podjednako kao i realni. Roditeljsko iskustvo steeno u
prevladavanju i suoavanju sa razliitim (kako pozitivnim, tako i negativnim) ivotnim izazovima,
situacijama i krizama ima istu funkcionalost, vrednost, upotrebljivost i validnost u digitalnom svetu.
U tom smislu, sagledavajudi kompletnu istraivaku grau koju smo prikupili ovim istraivanjem, ne
moemo se a ne sloiti sa jednim od zakljuaka autorki ove iste publikacije, a koji, u modifikovanoj
formi glasi: Nije neophodno da roditelji poznaju sva dostignuda u oblasti digitalnih tehnologija da bi bili
kvalitetna podrka i detetov siguran oslonac u njegovom digitalnom razvoju i sazrevanju.
Osnovni elementi ili aspekti roditeljske funkcije i uloge u digitalnom razvoju i sazrevanju deteta, a
posebno u domenu njegove digitalne sigurnosti i bezbednosti, su gotovo identini kao i u svakom
drugom aspektu njegovog rasta i razvoja (psiholokom, socijalnom, emocionalnom, intelektualnom...):
1. Roditelj kao poznavalac, ali ne i nuno znalac informacionih i komunikacionih tehnologija.
Sasvim je izvesno da roditelji moraju imati odreena saznanja, informacije i znanja o IC
tehnologijama, ali ne moraju biti i eksperti i znalci u njihovom koridenju. Informisanost
roditelja o ICT pre svega odraava njihov involviranosti i zainteresovanosti u odnosu na jedan
specifian aspekt detetovog okruenja i razvoja.
2. Roditelj kao sagovornik i saradnik (partner) u razvoju digitalnog iskustva deteta. Oigledno je
da ulazak dece osnovnokolskog i srednjekolskog uzrasta u digitalni svet ide preko primarne
porodice i domadinstva. Upravo u tom okruenju se stiu inicijalna digitalna iskustva i saznanja.
Uloga roditelja je da konstantno participira u razvoju tog iskustva, podjednako kao sagovornik
12
Ibid
45
(konstantna i otvorena komunikacija), ali i kao saradnik (stvaranje zajednikog digitalnog

iskustva, saznanja, vetina). Deljenje informacija i iskustava vezanih za digitalni svet unapreuje
(obogaduje) i roditelje i decu.
3. Roditelj kao regulator. Jedna od kljunih vaspitnih uloga roditelja je regulacija deijeg
ponaanja. Regulacija ponajmanje znai kontrolu, zabrane, kazne i pretnje. Regulacija znai
uspostavljanje pravila, okvira, granica za razliite vrste ponaanja i deijeg ispoljavanja.
Regulacija na kasnijim uzrastima (vii razredi osnovne kole i srednjokolski uzrast) postaje i
produkt usaglaavanja, dogovaranja i sporazumevanja izmeu roditelja i dece. Ali ona uvek
postoji i dobro je da postoji. To vai i za ponaanje i deije ispoljavanje u digitalnom svetu. Ona
daje smer digitalnom razvoju deteta.
Regulacija ima i jo jedno, sloenije psiholoko znaenje i funkciju. Roditelji su i regulatori
emocionalnog reagovanja deteta. Oni, svojom strukturom linosti i svojim ustaljenim modelima
reagovanja na razliite ivotne situacije, krize i izazove, kreiraju model deijeg emocionalnog
reagovanja. I ne samo to, u situacijama kada se deca nau pred ivotnim, pa samim tim i
digitalnim izazovima, krizama, opasnostima i situacijama, instinktivno i intuitivno oekuju da
roditelji reguliu (amortizuju, kontejniraju, smire, ublae) njihove emocinalne reakcije i
anksiozna stanja.
U tom kontekstu, nivo poverenja koje postoji izmeu deteta i roditelja predstavlja kljuni
preduslov da se obe ove regulacijske uloge roditelja ostvare na funkcionalan nain.
4. Roditelj online13. Sve prethodno nas dovodi do zakljuka da je kljuni element bezbednog i
sigurnog digitalnog razvoja dece osnovnokolskog i srednjekolskog uzrasta da su im roditelji
online (ili ak eksplicitnije da su roditelji i deca online). To praktino znai da su roditelji u
konstatnom (kvalitetnom) kontaktu (povezanosti) sa svojom decom. Ova povezanost
ponajmanje treba da referira na njihovu digitalnu komunikaciju i povezanost. Ona daleko vie
treba da referira na konstantnu i otvorenu komunikaciju u vezi sa digitalnim svetom i njegovim
izazovima.
13
https://en.wikipedia.org/wiki/Online_and_offline / Online - indicates a state of connectivity
46
V REFERENCE
47
1. Barbovschi Monica, Lelia Green, Sofie Vandoninck (editors) - Contributors: Monica Barbovschi,
Despina Chronaki, Michael Dreier, Lelia Green, Leslie Haddon, Leen dHaenens, Ingunn Hagen,
Giovanna Mascheroni, Ingrid Paus-Hasebrink, Fabian Prochazka, Andra Siibak, Philip Sinner,
David mahel, Liza Tsaliki, Sofie Vandoninck - Innovative approaches for investigating how
children understand risk in new media; Dealing with methodological and ethical challenges 2013
2. Jesrani Tejal, Steven Malby, Tania Bauelos, Anika Holterhof, Magdalena Hahn (UNODC) - Study
on the Effects of New InformationTechnologies on the Abuse and Exploitation of Children UNITED NATIONS OFFICE ON DRUGS AND CRIME Vienna, 2014
3. Kuzmanovid D., Lajovid B., Grujid S. i Medenica G. Digitalno nasilje - prevencija i reagovanje.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije i Pedagoko drutvo Srbije.
Beograd, 2016
4. Livingstone S., Haddon L., Grzig A. and lafsson K., with members of the EU Kids Online
network, Technical Report and User Guide: The 2010 EU Kids Online Survey
5. Livingstone, Sonia and Haddon, Leslie and Grzig, Anke and lafsson, Kjartan (2011) Risks and
safety on the internet: the perspective of European children: full findings and policy implications
from the EU Kids Online survey of 9-16 year olds and their parents in 25 countries. EU Kids
Online, Deliverable D4. EU Kids Online Network, London, UK
6. Munro R. Emily - The protection of children online: a brief scoping review to identify vulnerable
groups - Chilhood Wellbeing Research Centre, 2011
7. Popadid D., Kuzmanovid D. Koridenje digitalne tehnologije, rizici i zastupljenost digitalnog
nasilja meu uenicima u Srbiji, UNICEF/Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta
u Beogradu, 2013
8. Republiki zavod za statistiku Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici
Srbiji, 2015
48
49

Istraživanje o Nivou Svesti Roditelja o Rizicima Od Zloupotrebe Dece Na Internetu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istraživanje o Nivou Svesti Roditelja o Rizicima Od Zloupotrebe Dece Na Internetu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISTRAIVANJE O NIVOU

* Istraivanje za UNICEF uradio

Prikupljanje podataka obavljeno: februar 2016 godine

Roditelji / Staratelji / Hranitelji dece uzrasta 8 do 17 godina

Prva etapa: Domadinstvo prostim sluajnim uzorkom (SRSWoR)

CATI prosene duine 25 minuta

141 optina iz Srbije, gradske, prigradske i seoske ivotne

Po polu, godinama i regionu

Proporcionalnu alokaciju uzorka u odnosu na % veliinu geografskih stratuma (broj roditelja

Sprovoenjem kvantitativnog istraivanja omogudeno je tano merenje i kvantifikovanje relevantnih

Centralna Srbija 19.3%

Jugo-istona Srbija 14.7%

Socio-demografska struktura uzorka

Karakteristike deije populacije unutar uzorka

III REZULTATI ISTRAIVANJA

I.2 Prisutnost informacionih i komunikacionih tehnologija u

Broj lanova domadinstva

Posedovanje SMART telefona u domadinstvima znaajno korespondira sa obrazovanjem roditelja,

Brano stanje roditelja

Tabela 3. Prisutnost IT ureaja u domadinstvu;

Broj clanova domacinstva

Brano stanje roditelja

Dostupnost IT ureaja u domadinstvima u kojima ive deca osnovnokolskog i srednjokolskog uzrasta

I.3 Direktna izloenost IC tehnologijama dece uzrasta 8 do 17

Grafikon 3. Posedovanje linog ICT ureaja meu decom uzrasta 8 do 17 godina;

Takoe, moemo konstatovati da se procenat osnovnokolaca i srednjokolaca koji poseduju sopstveni

Tabela 6. Posedovanje linog konvencionalnog mobilnog telefona;

I.4 Dostupnost interneta

Ponovo, sasvim oekivano, zakljuujemo da dostupnost interneta u domadinstvima znaajno

I.5 Koridenje interneta

Grafikon 6. Proseno vreme provedeno na internetu;

Pola sata ili manje

Grafikon 7. Tipine aktivnosti na internetu;

Nasuport tome, nedvosmisleno je jasno da su komunikacije na drutvenim mreama internet aktivnost

Izvor: UPOTREBA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U REPUBLICI SRBIJI, 2015. Republiki zavod za

Grafikon 8. Koridenje ICT aplikacije;

Tabela 19. Koridenje ICT aplikacije;

I.6 Percepcija i vrednovanje internet rizika meu roditeljima dece

Kontakti sa nepoznatim ljudima na Internetu

Kako im ide u koli

Povrede na putevima / u saobradaju

Uvredljivi/zlobni postupci druge dece prema njima

Mogudnost da postanu rtve kriminala

Prevelika konzumacija alkoholnih pida/drogiranje

Nista / Nisam zabrinut (ne citati)

Previe vremena provedeno uz raunar / na internetu, tet 4.1

Ne zna (ne itati)

Grafikon 10. Procena potencijalno najznaajnijih internet rizika;

Uspostavljanje kontakta sa nepoznatim ljudima

Izlaganje tetnim sadrajima (npr scene nasilja, ubistava, muenja i sl.)

Seksualno uznemiravanje, traganje za seksualno zlostavljanje, seksualno zavoenje

Trgovina ljudima (decom), krijumarenje

Vrnjako nasilje (omalovaavanje, vreanje...)

Tabela 20. Procena potencijalno najznaajnijih internt rizika;

Uspostavljanje kontakta sa nepoznatim ljudima

Izlaganje tetnim sadrajima (npr scene nasilja, ubistava, muenja i sl.)

Uspostavljanje kontakta sa nepoznatim ljudima

Trgovina ljudima (decom), krijumarenje

Izlaganje seksualnim i pornografskim sadrajima

Kraa ili zloupotreba linih podataka i informacija

Seksualno uznemiravanje, traganje za potencijalnim rtvama seksualnog

Izlaganje tetnim savetima i predlozima (verskim, zdravstvenim, ili druge

Maltretiranje/Uznemiravanje preko Interneta