Organizacijona jedinica: Centar za Elektromerenja

Godina:

2013

Analiza stanja zatite na objektima HE erdap 1, HE erdap 2, TE

Kostolac A, TE Kostolac B i smernice za njenu rekonstrukciju
Uraeno za:
Rukovodilac:

Saradnici:

JP Elektroprivreda Srbije
Danilo Buha, dipl. in.
Branka Kosti, dipl. in.
Ana aranovi, dipl. in.
Maja Markovi, dipl. in.
Savo Marinkovi, dipl. in.
Miljana Zindovi, dipl. in.
Mr Goran uki, dipl. in.
Pavle Krika, dipl. in.
Marko Gostovi, dipl. in.

U ovoj analizi je izvreno ispitivanje podeenosti sistema

zatite HE erdap1,HE edrap 2, TE Kostolac 1 i TE
Kostolac 2.. Ispitivanje je vreno uz pomo softverskog
paketa CAPE. Ova Studija treba da bude put ka izradi
buduih Tehnikih preporuka za zatitu sinhronih
generatora, blok transformatora i asinhronih motora.
1.

Provera selektivnosti zatita i krive koordinisanosti

- Prvi korak u okviru aktivnosti ovog poglavlja
predstavljaju Kriterijumi za evaluaciju sistema
zatite koji su definisani kroz take koje su
navedene ispod.

Uvod

Studija Analiza stanja sistema zatite na objektima TE

Kostolac i HE erdap realizovana je prema Programskom
zadatku koji je usvojen na sednici Strunog saveta EPS-a
odranoj 31.07.2009. godine. Realizator predmetne Studije je
Elektrotehniki Institut Nikola Tesla (Centri za
elektromerenja i elektroenergetske sisteme), Beograd. Studija
je realizovana u 4 sveske, po jedna za svaku predmetnu
elektranu i to: HE Derdap 1, HE erdap 2, TE Kostolac A i
TE Kostolac B.
Svaka sveska Studije je organizovana tako da sadri
sledea glavna poglavlja:
Uvod-u kojem je u najkraim crtama dat pregled
najvanijih optih podataka o objektu predmetne
elektrane
Programski paket CAPE-gde su ukratko prikazani
osnovni moduli programskog paketa CAPE u
okruenju kojeg je realizovana Studija
Opis funkcija zatite i njihovo podeavanje-sadri
opis i principijelni prikaz podeavanja svih
standardizovanih funkcija zatite koje se danas
mogu
pojaviti
u
okviru
savremenih
mikroprocesorskih sistema zatite
Tehniki podaci-Ovo poglavlje sadri relevantne
raspoloive podatke od interesa za sve tiene
objekte u samoj elektrani i u njenom bliskom
okruenju
(sinhroni
generatori,
energetski
transformatori,
asinhroni
motori,
kablovi,
dalekovodi) kao i potrebne podatke o bitnim
podacima o strujnim i naponskim transformatorima
na koje su vezani analizirani sistemi elektrinih
zatita. Takoe, ovde su sistematski prikazani i svi
analizirani sitemi zatita sa njihovim podeenjima. U
1

ovom poglavlju su definisana i uklopna stanja od

interesa, za koja su vreni svi potrebni prorauni
kratkih spojeva i na bazi toga analiziran rad
postojeih sistema zatite.

2.

Metodologija

Matematiki model zastupljen na predmetnim objektima

je formiran u okviru postojeeg matematikog modela mree
realizovanog u programskom paketu PSS/E. Postojei
matematiki model pokriva 400 kV, 220 kV i 110 kV
naponske nivoe UCTE mree u okviru koje radi
Elektroprivreda Srbije (EPS).
Na ovaj nain je izbegnuta komplikovana i manje tana
metodologija prorauna struja kratkih spojeva bazirana na
principu odreivanja mrenih ekvivalenata na krajevima
svakog od dalekovoda 110 kV koji polaze iz razvodnog
postrojenja, odnosno iskoriena je tanija metodologija. Na
ovaj nain je realizovan prvi korak u formiranju detaljnog
kompletnog matematikog modela mree EMS-a i EPS-a.
Kada se posao identian ovome koji je uraen za ove
elektrane realizuje i za sve ostale elektrane koje rade u okviru
sistema EPS-a i kada se ovi modeli uveu u pomenuti
postojei model mrea 400 kV, 220 kV i 110 kV, u okviru
Srbije bie zavren jedan veliki posao formiranja kompletnog
matematikog modela elektroenergetskog sistema Srbije
(EPS+EMS) i to e biti kvalitetna osnova za raznovrsne
analitike aktivnosti, pa i za analize rada svih sistema zatite
u naem elektroenergetskom sistemu.
Analiza podeenosti svih sistema zatite je raena
korienjem CAPE softverskog paketa. CAPE (ComputerAided Protection Engineering) software je proizvod
amerike kompanije ELECTROCON International
Incorporated i namenjen je inenjerima odgovornim za
parametriranje, ispitivanje i odravanje sistema relejne zatite
11.18.2013

u visokonaponskim i distributivnim sistemima. Osnovne

karakteristike programa predstavljaju:
- Mogunost detaljnog modelovanja bazirana na
jedinstvenoj bazi podataka;
- Podrka za sumulaciju i analizu definisanih
problema, otkrivanje potencijalnih problema na
zatitnim ureajima i nedostataka u mrei, kao i
analiza (proraun) alternativnih reenja;
- Podrka za mree neograniene veliine;
- Podrka za pravljenje i podeavanje kompleksih
digitalnih releja;
- Podrka za reavanje problema koordinacije relejne
zatite kao i za studije velikih mrea (wide-area
studies);
Programski paket CAPE se sastoji od vie modula:
1. Editor baze podataka (Database editor - DB)
2. Modul za proraun struja kratkih spojeva (Short
Circuit - SC)
3. Modul za modelovanje jednopolne eme (One-Line
Diagram - OL)

4. Modul za koordinaciju rada relejne zatite

(Coordination Graphic - CG)
5. Modul za izradu i unapreenje podeenja releja
(Relay Settings - RS)
6. Modul za proveru podeenja releja (Relay Checking RC)
7. Modul za simulaciju rada sistema zatite (System
Simulator - SS)
8. Modul za proraun parametara dalekovoda (Line
Constants - LC)
9. Modul za tampanje podeenja relejne zatite (Order
Production - OP)
10. Modul za proraun tokova snaga (Power Flow - PF)
11. Modul za redukciju mree pri proraunu struja
kratkog spoja (Short Circuit Reduction - SC)
12. Modul za proraun prekidne moi/margina prekidaa
(Breaker Duty - BD)

Sl.1: Jednopolna ema postrojenja 1GA za Kostolac A uvezena iz CAPE softvera

U cilju provere selektivnosti zatite na TE Kostolac A,

analizirano je pet uklopnih stanja, na TE Kostolac B,
analizirana su tri uklopna stanja, na HE erdap II analizirana
su tri uklopna stanja I na HE erdap 1, analizitana tri.

Ukoliko postoji kombinacija mehanikih i statikih sa

numerikim zatitama, uzima se stroiji kriterijum za
minimalno vreme koordinacije, odnosno due vreme.

4. Minimalno vreme koordinacije izmeu glavne i zatite

Kriterijumi za evaluaciju sistema zatite na ovim
objektima su definisani kroz sledee take:

(jednog ili vie prekidaa snage) koja odgovara elementu

koji je pod kvarom.

na susednim sabirnicama na osnovu koga su formirane

tabele selektivnosti je 400 ms za mehanike i statike
zatite, odnosno 300 ms za numerike zatite. Ukoliko
postoji kombinacija mehanikih i statikih sa
numerikim zatitama, uzima se stroiji kriterijum za
minimalno vreme koordinacije, odnosno due vreme.
Prilikom formiranja zakljuaka, ta vremena su se po
potrebi smanjivala zbog veeg broja zatita u nizu, pa
kako ne bi dolo do oteenja sabirnica.

3. Minimalno vreme koordinacije izmeu glavne i rezervne

5. Minimizacija ispada elektroenergetskih elemenata pri

1. Minimiziranje trajanja kvara.

2. Izolovanje mesta kvara od strane rasklopne opreme

zatite na istoj poziciji za mehanike i statike zatite

mora biti 200 ms, dok je isto za numerike 100 ms.

otkazu prekidaa ili odgovarajueg releja.

11.18.2013

Od postojeih tehnikih preporuka, kao vaei kriterijumi

za zatite dalekovoda uzimaju se Tehnike preporuke EMS-a
Tehniko uputstvo za podeavanje zatita visokonaponskih
vodova. Za zatite dela opreme unutar elektrane
(transformatori i kablovi), oslanjati se na Tehnike preporuke
EPS-a
Tehnika
preporuka
br.4a

Zatita
elektrodistributivnih vodova 10 kV, 20 kV, 35 kV i 110 kV,
Tehnika preporuka br.4b Zatita distributivnih
energetskih transformatora u TS 35/10(20) kV i TS 110/X
kV.
Tipovi i pozicije kvarova za evaluaciju sistema zatite za
dalekovode:
- K3, K2, K2Z, K1Z, K1Z+Rf (Rf=3 , 10 , 100
);
- 10%, 50%, 85% i 100% dalekovoda.
Tipovi kvarova za evaluaciju sistema zatite za sabirnice:
- K3, K2, K2Z, K1Z
Tipovi i pozicije kvarova za evaluaciju sistema zatite za
srednjenaponske izvode:
- K3, K2, K2Z, K1Z
- 50% i 100% kabla
- Kao ulazni podatak za studiju traena je i lista
kvarova koja ukazuje na neselektivno delovanje
zatite..
Formirana baza u CAPE softverskom paketu,
prevashodno za analizu selektivnosti sistema zatite,
praktino u buduem vremenu treba da bude iv organizam
koji e se po potrebi modifikovati u sklopu sa stvarnim
promenama u realnom sistemu. Na ovaj nain e se u svakom
trenutku imati aurirana adekvatna baza koju je mogue
koristiti ne samo za potrebe selektivnosti sistema zatite nego
i za ostale vrste analiza u predmetnom postrojenju (prorauni

stacionarnih reima u samom postrojenju za karakteristina

uklopna stanja, proraun struja kratkih spojeva za izbor novih
komponenti koje e se ugraivati u ovom postrojenju, podaci
o svim elementima postrojenja, rezultati svih periodinih
ispitivanja pripadajue opreme).
Ova Studija, kao i studije koje e biti realizovane za
ostale elektrane u okviru EPS-a, treba da budu put ka izradi
buduih Tehnikih preporuka za zatitu sinhronih generatora,
blok transformatora i asinhronih motora jer preporuke ove
vrste u naoj praksi trenutno ne postoje uprkos iroko
izraenoj potrebi za ovakvom vrstom preporuka.
3.

Literatura

[1] "Analizi stanja sistema zatite u elektroenergetskim

objektima TE" Kolubara "sa smernicama za njihovu
rekonstrukciju", Elektrotehniki institut "Nikola Tesla",
Beograd, 2009. god.
[2] Tehnika preporuka EMS-"Tehniko Uputstvo
Podeavanje zatita visokonaponskih vodova"

za

[3] Tehnika preporuka EPS-a Tehnika preporuka br. 4a

Zatita elektrodistributivnih vodova 10 kV, 20 kV, 35 kV
i 110 kV
[4] Tehnika preporuka EPS-a Tehnika preporuka br. 4b
Zatita distributivnih energetskih transformatora u TS
35/10(20) kV i TS 110/X kV
[5] Dr Milenko uri, Relejna zatita, Beograd, 2003.
god.
[6] Network Protection and Automation Guide, Alstom
Grid Manual
[7] Generation System Protection, Student Manual, SEL
University

11.18.2013