PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UZEMLJENJA ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V

("Sl. list SRJ", br. 61/95)

I OPTE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za dimenzionisanje sistema uzemljenja i
oblikovanje i izvoenje uzemljivaa, zemljovoda i zatitnog uzemljenja opreme i metalnih masa,
zahtevi u pogledu iznoenja potencijala, dodatne mere zatite sekundarnih kola, zahtevi u
pogledu uzemljenja stubova i opreme na stubovima i za uzemljenje pokretnih transformatorskih
postrojenja, za povremeno uzemljivanje i kratko spajanje, za uzemljenje gromobranske
instalacije postrojenja, kao i zahtevi u pogledu merenja, kontrole i pregleda sistema uzemljenja.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad
1000 V.
lan 2
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektroenergetska postrojenja u podzemnim
rudnicima, u elektrohemijskoj industriji, na nadzemna mesta ugroena od eksplozivnih smea,
kao i na elektroenergetska postrojenja za posebne namene, kao to su postrojenja na planinskim
vrhovima, postrojenja elektrofiltera i sl.
lan 3
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
1) zemlja je zemlja kao fiziki objekat (povrina zemlje, referentna zemlja);
2) tlo je zemlja kao materija (vieslojno tlo, stenovito tlo), kao i vrsta zemlje (humus, ilovaa i
sl.);
3) referentna (neutralna) zemlja je deo zemlje dovoljno udaljen od uzemljivakog sistema tako
da se pri odvoenju struje sa uzemljivakog sistema u tlo na ovom delu zemlje ne pojavljuju
potencijalne razlike (slika 1);

Slika 1: Napon uzemljivaa Uu i raspodela potencijala E na povrini tla iznad uzemljivaa, Eo je

raspodela potencijala posle oblikovanja
4) uzemljiva je jedan provodnik ili vie provodnika koji su poloeni u tlo i s njim su u
neposrednom kontaktu, ili jedan provodnik ili vie provodnika koji su poloeni u beton koji je po
velikoj povrini u dodiru sa tlom. Provodnici uzemljivaa mogu biti trakasti, kruni (puni presek
ili ue), cevasti i od profilisanog metala.
Uzemljivai mogu biti horizontalni, vertikalni i kosi.
Horizontalni (povrinski) uzemljiva je uzemljiva sastavljen od horizontalno poloenih
provodnika koji su ukopani u tlo na manjoj dubini (obino 0,5 m do 1 m). Horizontalni
uzemljiva moe biti mreasti, zrakasti, u vidu prstenova i kao kombinacija tih oblika.
Vertikalni (dubinski) uzemljiva je uzemljiva sastavljen od jednog ili vie tapnih uzemljivaa
koji su pobijeni vertikalno u tlo i meusobno povezani. Duina tapova je obino 1 m do 5 m, a
moe da bude i vea kada su nii slojevi tla bolje provodni od povrinskih.
Kosi uzemljiva je tapni uzemljiva koso pobijen u tlo;
5) prirodni uzemljiva je metalni deo koji je u dodiru sa tlom ili vodom neposredno ili preko
betona, pa se ponaa kao uzemljiva iako mu to nije osnovna namena, na primer: metalni
cevovod, armiranobetonska konstrukcija u tlu i sl.;
6) kabl kao uzemljiva je kabl poloen u tlo iji metalni plat, elektrina zatita ili armatura nisu
izolovani u odnosu na tlo. Bitumenizovana juta ili tekstil se ne smatraju izolacijom u odnosu na
tlo;
7) temeljni uzemljiva je uzemljiva poloen u beton, koji je po velikoj povrini u dodiru sa
tlom, ili armiranobetonska konstrukcija u tlu;
8) uzemljiva za oblikovanje potencijala je uzemljiva ili deo uzemljivaa koji je oblikovan tako
da smanji potencijalne razlike dodira i koraka kod uzemljenog objekta (slika 1);
9) zemljovod je provodnik koji spaja ureaj koji treba uzemljiti sa uzemljivaem ili sa sabirnim
zemljovodom. Ako je na vezi sa uzemljivaem ili sabirnim zemljovodom ugraena spojnica,

rastavlja i dr., zemljovod je samo deo provodnika od mesta ugradnje tog elementa do
uzemljivaa ili sabirnog zemljovoda;
10) sabirni zemljovod je provodnik na koji je prikljueno vie zemljovoda. Sabirni zemljovod se
na vie mesta povezuje sa uzemljivaem;
11) uzemljivanje je galvansko povezivanje provodnih delova (elektrino kolo, kuite aparata,
metalna konstrukcija) sa uzemljivaem, a izuzetno i sa drugim delovima uzemljivakog sistema,
ako nije drukije odreeno;
12) uzemljenje je sveukupnost mera i sredstava u vezi sa uzemljivanjem;
13) sistem uzemljenja (uzemljivaki sistem) je sistem koji ine meusobno galvanski povezani
uzemljivai, temeljni uzemljivai, zatitni provodnici nadzemnih vodova, platovi kablova i
druge metalne instalacije koje su u kontaktu sa tlom (na primer: cevovodi);
14) specifina elektrina otpornost (r ) je elektrina otpornost 1 m3 tla do dubine jednake osmini
linearne prostorne mere horizontalnog uzemljivaa (obim mreastog uzemljivaa, duina jednog
provodnika zrakastog uzemljivaa), odnosno do dubine prodiranja vertikalnih uzemljivaa. Kod
kombinovanih uzemljivaa merodavna je vea od dve prethodno navedene dubine.
U tabeli 1 date su srednje vrednosti specifine elektrine otpornosti tla koje se usvajaju pri
projektovanju sistema uzemljenja postrojenja nazivnog napona do 110 kV;
Tabela 1: Vrednosti specifine elektrine otpornosti tla (r)
Vrsta tla
morska voda
rena voda
treset
humus
batenska zemlja
ilovaa
glinasta zemlja
peskulja
pesak
krenjak
ljunkovita zemlja
kamenito tlo

r (Wm)
0,2
50
20
20
40
40
100
300
500
700
3000
10000

15) Otpornost rasprostiranja uzemljivaa (Ru) je otpornost koju tlo suprotstavlja odvoenju
struje sa uzemljivaa. Ova otpornost ima praktino aktivni karakter. Odreuje se kao odnos
potencijala uzemljivaa pri odvoenju struje ka referentnoj zemlji i te struje;
16) impedansa uzemljenja (ZU) je impedansa koju pri uestanosti 50 Hz sistem uzemljenja
suprotstavlja odvoenju struje ka referentnoj zemlji. Ova impedansa se izraunava kao paralelna
veza otpornosti rasprostiranja uzemljivaa i impedansi uzemljenja nadzemnih i kablovskih
vodova (slika 2). Impedansom uzemljenja obuhvataju se i prirodni uzemljivai koji se nalaze van
teritorije uzemljivaa ili su prostorno odvojeni od uzemljivaa (cevovodi, armiranobetonske

konstrukcije zgrade, brane i dr.) ako su ukljueni u sistem uzemljenja, kao i uzemljivai susednih
postrojenja ili objekata ako sa tim uzemljivaima postoji galvanska veza (na primer: veza preko
elektrine zatite kablova, veza preko neutralnog provodnika niskonaponske mree i sl.).

Slika 2: Raspodela struja u sistemu uzemljenja

Impedansa uzemljenja ZU je jednaka:

Indeksi "i" obuhvataju sve nadzemne vodove koji polaze iz postrojenja i imaju zatitni
provodnik. Indeksi "k" obuhvataju sve kablovske vodove koji polaze iz postrojenja i ponaaju se
kao uzemljivai;
17) impedansa uzemljenja vodova (Zv) je odnos napona u taki vezivanja zatitnog provodnika
ili plata kabla za uzemljiva prema referentnoj zemlji i struje koja se usled ovog napona odvodi
u tlo preko zatitnog provodnika ili plata kabla. Napon u taki vezivanja jednak je naponu
uzemljivaa;
18) udarna otpornost uzemljenja je otpornost koju uzemljenje suprotstavlja odvoenju struje
atmosferskog pranjenja ka referentnoj zemlji na mestu upada talasa struje atmosferskog
pranjenja u sistem uzemljenja;
19) zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju strujnim kolima niti su
posredno u elektrinom kontaktu sa njima, ali u sluaju kvara mogu da dou pod napon. Zatitno
uzemljenje smanjuje ovaj napon, kao i potencijalne razlike dodira i koraka kojima mogu da budu
izloeni ljudi, i na taj nain ih titi;
20) radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje dela strujnog kola kojim se obezbeuje eljena
funkcija i/ili radne karakteristike tog kola.
Radno uzemljenje moe da bude direktno i indirektno.

Direktno uzemljenje se izvodi neposrednim vezivanjem za sistem uzemljenja.

Indirektno uzemljenje se izvodi vezivanjem za sistem uzemljenja preko neke impedanse (aktivne
otpornosti, induktivnosti, kapaciteta ili njihove kombinacije);
21) gromobransko uzemljenje je uzemljenje gromobranske instalacije, koje slui za odvoenje
struje atmosferskog pranjenja u tlo. Gromobransko uzemljenje treba da ogranii napon na koji
dolazi gromobranska instalacija, kako bi se spreili naknadni ("povratni") preskoci na pogonska
elektrina kola i metalne objekte;
22) mrea sa izolovanom neutralnom takom je mrea kod koje su neutralne take svih
generatora i energetskih transformatora izolovane prema zemlji ili su sa uzemljivakim sistemom
povezane preko mernih zatitnih kola sa velikom impedansom;
23) mrea sa kompenzacijom struje zemljospoja je mrea kod koje je neutralna taka jednog ili
vie generatora ili energetskih transformatora vezana za uzemljiva preko induktivne otpornosti
koja je podeena tako da bude priblino u rezonansi sa kapacitetima mree prema zemlji, kako bi
se bitno smanjila struja zemljospoja na mestu kvara. Kompenzacija struje zemljospoja moe da
se ostvari i preko transformatora za uzemljenje;
24) mrea uzemljenja preko impedanse je mrea kod koje je neutralna taka jednog ili vie
generatora i/ili energetskih transformatora vezana za uzemljiva preko aktivne otpornosti,
reaktanse ili impedanse tako da je struja jednofaznog zemljospoja bar dva puta vea od
kapacitivne komponente struje zemljospoja mree. Zemljospojevi u mrei iskljuuju se
automatski delovanjem zatite;
25) direktno uzemljena mrea je mrea kod koje je neutralna taka jednog ili vie generatora i/ili
energetskih transformatora neposredno vezana za uzemljiva. Zemljospojevi u mrei iskljuuju
se automatski delovanjem zatite;
26) napon uzemljivaa (Uu) je razlika potencijala uzemljivaa i referentne zemlje (slika 1);
27) potencijal (E) na povrini zemlje je potencijal u odnosu na referentnu zemlju;
28) potencijalna razlika dodira (Ed) je potencijalna razlika koja postoji izmeu uzemljenih
ureaja i stajalita, a koja moe da se premosti dodirom. Pri dodiru, strujno kolo se zatvara preko
ruke (ruku) i stopala oveka (slika 1), pri emu su ovekova stopala udaljena 1 m od uzemljenog
ureaja;
29) napon dodira (Ud) je deo potencijalne razlike dodira kome je izloen ovek pri dodiru.
Napon dodira manji je od potencijalne razlike dodira za pad napona na prelaznoj otpornosti
kontakta stopala-tlo, i proraunava se prema izrazu:
Ed
Ud = -----------------------------------1 + 1,5 10-3 rr
gde je rr specifina elektrina otpornost povrinskog sloja tla izraena u Wm;
30) potencijalna razlika koraka (Ek) je potencijalna razlika koja na povrini zemlje moe da se
premosti korakom duine 1 m (slika 1);

31) napon koraka (Uk) je deo potencijalne razlike koraka kome je izloen ovek kada prekorai
potencijalnu razliku. Napon koraka manji je od potencijalne razlike koraka za padove napona
prelaznih otpornosti stopala-tlo i proraunava se prema izrazu:
Ek
Uk = -------------------------------------1 + 6 10-3 rr
gde je rr specifina elektrina otpornost povrinskog sloja tla izraena u Wm;
32) oblikovanje potencijala je podeavanje raspodele potencijala radi smanjenja potencijalnih
razlika dodira i koraka, koje se izvodi polaganjem dodatnih provodnika uzemljivaa (slika 1);
33) zemljospoj je spoj jedne faze ili vie faza sa zemljom ili uzemljenim ureajima.
Zemljospoj moe biti jednofazni, dvofazni, dvostruki i viestruki.
Jednofazni zemljospoj je spoj jedne faze sa zemljom ili uzemljenim ureajem.
Dvofazni zemljospoj je spoj dve faze sa zemljom na istom mestu ili sa uzemljenim ureajem,
odnosno spoj dva ureaja koji su uzemljeni preko istog sistema uzemljenja.
Dvostruki zemljospoj je spoj dve faze sa zemljom na razliitim mestima ili sa ureajima koji
nisu uzemljeni preko istog sistema uzemljenja.
Viestruki zemljospoj je spoj sve tri faze sa zemljom na razliitim mestima ili sa ureajima koji
nisu uzemljeni preko istog sistema uzemljenja;
34) struje merodavne za proraun uzemljenja su trostruke nulte komponente struja koje u
tranzijentnom periodu teku u trofaznim elementima elektroenergetskog sistema (generatori,
energetski transformatori, vodovi) pri zemljospoju u postrojenju. Meutim, ako je trostruka nulta
komponenta struje koja u mesto kvara dotie sa strane energetskog transformatora bar 1,5 puta
vea od zbira trostrukih nultih komponenti struja koje dotiu u postrojenje po vodovima (slika
2), rauna se i raspodela struja u sistemu uzemljenja za zemljospoj na vodu van postrojenja, a za
proraun je merodavan zemljospoj koji daje vee napone uzemljenja;
35) oekivane vrednosti struje kvara su struje kvara u elementima elektroenergetskog sistema s
obzirom na mogua uklopna stanja sistema i njihovo relativno trajanje. Uzimaju se perspektivne
vrednosti struje kvara od 10 godina za nove objekte, odnosno pet godina u toku eksploatacije
objekata. Oekivana vrednost struje kvara za svaki elemenat elektroenergetskog sistema rauna
se pomou izraza:
3 / oo = m " 3/o
gde su:
I00 - oekivane vrednosti nulte komponente struje;
I0 - najvea vrednost nulte komponente struje koja moe da se pojavi u predvienim uklopnim
stanjima elektroenergetskog sistema;
m - faktor oekivanja.

Ako se ne raspolae potrebnim podacima, za proraun faktora oekivanja usvaja se m = 1;

36) redukcioni faktor voda je deo trostruke nulte komponente struje voda koji se odvodi u tlo,
izraen relativno u odnosu na ukupnu trostruku nultu komponentu struje voda. Redukcionim
faktorom se obuhvata uticaj magnetne sprege faznih i zatitnih provodnika nadzemnog voda,
odnosno magnetne sprege faznih provodnika i metalnog plata ili elektrine zatite kablovskog
voda. Redukcioni faktor se rauna pomou izraza:
Zm
r = 1 - ------Zz
gde su:
Zm - meusobna impedansa zatitnog i faznih provodnika nadzemnog voda;
Zz - impedansa zatitnog provodnika.
Kod kablovskog voda u izraz se uvrtavaju odgovarajui parametri za metalni plat ili elektrinu
zatitu kabla.
II DIMENZIONISANJE SISTEMA UZEMLJENJA
lan 4
Sistem uzemljenja dimenzionie se prema toplotnim optereenjima i naponima koji se javljaju u
sistemu uzemljenja.
lan 5
Kod dimenzionisanja sistema uzemljenja rauna se sa normalnim radom postojeih zatitnih
ureaja i prekidaa.
lan 6
U postrojenju sa mreama razliitih nazivnih napona, koje ima jedinstveni sistem uzemljenja,
sistem uzemljenja dimenzionie se tako da zadovolji potrebne uslove kod zemljospoja u bilo
kojoj od tih mrea, pri emu se ne uzima u obzir mogunost jednovremenih zemljospojeva u vie
mrea.
Izbor materijala i preseka uzemljivaa
lan 7
Kao materijal za uzemljivae u tlu koriste se pocinkovani elik sa slojem cinka bar 70 m m i
bakar bez ili sa spoljanjim slojem cinka, kalaja ili olova, ili drugi materijali sa odgovarajuim
toplotnim, mehanikim i hemijskim karakteristikama.
lan 8
Najmanji dozvoljeni preseci provodnika s obzirom na mehanika naprezanja i koroziju za
provodnike od pocinkovanog elika i bakra dati su u tabeli 2.

Tabela 2: Najmanje mere i obavezni uslovi za uzemljivae

Materijal

Provodnik
uzemljivaa

toplo
pocinkovan
elik

traka

Najmanji
presek
mm2
100

okrugli puni

78 ( 10 mm)

cev
profilisani elik
elik presvuen
okrugli puni za elik 50 za
bakrom
bakar 30
bakar

traka
ue
okrugli puni

50
35
35

Najmanja Ostali obavezni uslovi

debljina
mm
4
kod nastavljenih vertikalnih
provodnika najmanji prenik 20
mm
najmanji prenik 25 mm;
najmanja debljina 2 mm
4
kod nastavljenih vertikalnih
provodnika najmanji prenik 15
mm
2
najmanji prenik ice 1,8 mm
najmanji prenik 20 mm;
najmanja debljina 2 mm

cev
lan 9

Najmanji dozvoljeni preseci zemljovoda su 50 mm2 za pocinkovani elik u 16 mm2 za bakar.

Dimenzionisanje sistema uzemljenja prema toplotnim optereenjima
lan 10
Najvee trajno dozvoljene struje provodnika u sistemu uzemljenja date su u tabeli 3. Ako ne
postoji opasnost od poara, vrednosti struja iz tabele 3 smeju da se poveaju za 20%.
Tabela 3: Najvee trajno dozvoljene struje provodnika u sistemu uzemljenja
Presek Najvea trajno dozvoljena struja (A)
mm2
elik
bakar
16
25
35
50
70
100
200

150
180
240
420

150
200
280
480
590
780
1380

lan 11
Najmanji dozvoljeni presek provodnika u sistemu uzemljenja (qmin ) pri kratkotrajnom
zagrevanju odreuje se pomou izraza:

_
qmin = k " I " /SPAN>t
gde su:
qmin - najmanji dozvoljeni presek provodnika za struju I, u mm2 ;
I - struja merodavna za toplotni proraun, u kA;
t - trajanje struje I, u s;
k - sainilac koji zavisi od vrste materijala provodnika, u mm2 " (kA)-1 " s-1/2 , ije su vrednosti
date u tabeli 4.
Tabela 4: Sainilac k
Materijal elik Bakar
k
15,0 6,25
Ako se struja zemljospoja menja u vremenu s obzirom na delovanje zatite i automatskog
ponovnog ukljuenja, najmanji dozvoljeni presek provodnika odreuje se pomou izraza:

gde su:
Ij - struja kroz provodnik u vremenskom intervalu j, u kA;
tj - trajanje vremenskog intervala j, u s;
n - broj vremenskih intervala.
Kod provodnika uzemljivaa i zemljovoda koji su na dva kraja povezani sa uzemljivaem, za
struju I (struje Ij) u navedenim izrazima uvrtava se polovina vrednosti struje merodavne za
toplotni proraun.
Struje merodavne za toplotni proraun sistema uzemljenja
lan 12
U mrei sa izolovanom neutralnom takom provodnici uzemljivaa ne proveravaju se na
toplotna naprezanja kod kvarova. Ako se jednofazni zemljospoj u mrei iskljuuje u vremenu
koje nije due od 2h, sabirni zemljovod i zemljovodi se ne proveravaju na toplotna naprezanja.
Ako se jednofazni zemljospoj u mrei iskljuuje u vremenu koje je due od 2h, sabirni
zemljovod i zemljovodi dimenzioniu se:
1) prema tranzijentnoj struji dvofaznog zemljospoja u postrojenju, koja se rauna prema izrazu:

I2 = 0,85 I3
gde je I3 tranzijentna struja trofaznog kratkog spoja za kvar u postrojenju;
2) prema struji jednofaznog zemljospoja kao trajnoj struji.
U mreama sa kompenzacijom struje zemljospoja provodnici uzemljivaa ne proveravaju se na
toplotna naprezanja kod kvarova. Sabirni zemljovod i zemljovodi se proveravaju na struju I2 . U
postrojenjima sa prigunicama za kompenzaciju struje zemljospoja sabirni zemljovod se
proverava i na trajnu struju:

gde su:
IP - nazivna struja prigunica u postrojenju;
IG - aktivna komponenta struje jednofaznog zemljospoja mree, koja je jednaka najvie 10%
kapacitivne struje jednofaznog zemljospoja mree.
U mrei sa neutralnom takom koja je uzemljena direktno ili preko impedanse, sabirni
zemljovod i zemljovodi dimenzioniu se prema tranzijentnoj struji jednofaznog zemljospoja.
Dimenzionisanje sistema uzemljenja prema dozvoljenim naponima dodira i koraka
lan 13
Dozvoljeni naponi (Udoz ) dodira i koraka, u zavisnosti od vremena (t) trajanja zemljospoja
(kvara), raunaju se prema sledeim izrazima:
Udoz = 1000 V za t 0,075 s
75
Udoz = ----- V za 0,075 s < t 1,153 s
t
Udoz = 65 V za t > 1,153 s
Vreme trajanja zemljospoja t u sekundama odreuje se za uslove normalnog delovanja zatitnih
ureaja i prekidaa. U sluaju uzastopnog uspostavljanja struje zemljospoja (na primer: zbog
automatskog ponovnog ukljuenja), vreme t se dobija kao zbir pojedinanih vremena trajanja
zemljospojeva ako pauze izmeu ponovnih uspostavljanja struje nisu due od 0,5 s. Ako su te
pauze due od 0,5 s, uzima se vreme trajanja t jednog zemljospoja.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku mreu, pri kvaru u
postrojenju naponi dodira koji se javljaju u toj niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa
(na primer: iznoenjem potencijala preko neutralnog provodnika niskonaponske mree) ne smeju
da budu vei od dozvoljenih napona dodira iz stava 1 ovog lana.
lan 14

Uslovi za dimenzionisanje uzemljenja postrojenja prema naponima dodira odreeni su vrstom

uzemljenja neutralne take mree i vrstom primenjene zemljospojne zatite. Uzemljiva se
dimenzionie tako da naponi dodira ne prelaze dozvoljene vrednosti, to se dokazuje proraunom
i merenjima na izvedenom postrojenju pre putanja u pogon.
Ako su ispunjeni posebni uslovi (P) iz lana 16 ovog pravilnika ili kada su, zavisno od tih
posebnih uslova, primenjene dodatne zatitne mere (D) iz lana 17 ovog pravilnika, smatra se da
naponi dodira ne prelaze dozvoljene vrednosti, pa proraun i merenja nisu obavezni.
lan 15
U tabeli 5, u etvrtoj koloni, utvreni su sluajevi u kojima su proraun i merenje napona dodira
obavezni i sluajevi u kojima proraun i merenja nisu obavezni. Postrojenja se razvrstavaju
prema nainu uzemljenja neutralne take mree kojoj pripadaju i posebnim uslovima koje
zadovoljavaju. Na osnovu ova dva podatka utvruje se koji red u tabeli 5 odgovara posmatranom
postrojenju. U treoj koloni utvrene su dodatne zatitne mere koje moraju da se preduzmu kod
postrojenja. Sa A) i sa B) oznaena su dozvoljena alternativna reenja. Kada je u redu tabele 5
nabrojeno vie posebnih uslova ili vie dodatnih zatitnih mera, svi nabrojani uslovi moraju da
budu ispunjeni i sve nabrojane dodatne zatitne mere moraju da se preduzmu.
Tabela 5: Uslovi izvoenja sistema uzemljenja
Neutralna taka mree kojoj Posebni uslovi Dodatne zatitne mere Proraun i merenje
pripada postrojenje
napona dodira
Izolovana ili sa kompenzacijom
P1
ne
ne
struje zemljospoja
P2
ne
ne
A) D1, D2, D3, D4.a)
P4
ne
B) D1, D2, D3, D4.b)
ne
D1, D2, D3, D4.b)
da
P6
D1, D3, D4.a)
ne
Uzemljena direktno ili
P1
ne
ne
preko impedanse
P 3, P 4, P 5
ne
ne
A) D1, D3, D4.b)
P3
ne
B) D2, D3, D4.b)
A) D1, D3, D4.b)
P5
da
B) D2, D3, D4.b)
P6
D1, D3, D4.a)
ne
lan 16
Posebni uslovi (P) iz tabele 5 su sledei:
1) P 1 - napon uzemljivaa nije vei od dvostruke vrednosti dozvoljenog napona dodira prema
lanu 13 ovog pravilnika. Vreme iskljuenja zemljospoja ne prelazi 3 s;
2) P 2 - na postrojenje su prikljuena najmanje dva kabla koji deluju kao uzemljivai, pri emu
nijedan nije krai od 1 km. Ugao koji zaklapaju trase ovih kablova mora da bude u granicama
90o do 270o . Kablovi mogu da pripadaju mreama razliitih nazivnih napona. Pri odreivanju

duina trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi prikljueni na prolazna postrojenja ako su
platevi kablova, odnosno uzemljivai poloeni uz kablove meusobno galvanski povezani.
Struja zemljospoja mree i zbirna nazivna struja kompenzacionih prigunica ne prelazi 100 A, a
vreme iskljuenja zemljospoja ne prelazi 2h.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku mreu preko koje se
napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima
izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja potencijala prema propisu za
elektrine instalacije niskog napona;
3) P 3 - na postrojenje su prikljuena najmanje dva kabla koji deluju kao uzemljivai, pri emu
nijedan nije krai od 1 km. Ugao koji zaklapaju trase ovih kablova mora da bude u granicama
90o do 270o . Kablovi mogu da pripadaju mreama razliitih nazivnih napona. Pri odreivanju
duina trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi prikljueni na prolazna postrojenja ako su
platevi kablova, odnosno uzemljivai poloeni uz kablove meusobno galvanski povezani.
Struja zemljospoja mree ne prelazi 1000 A, a vreme iskljuenja zemljospoja ne prelazi 3 s.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku mreu preko koje se
napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima
izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja potencijala prema propisu za
elektrine instalacije niskog napona;
4) P 4 - napon uzemljivaa nije vei od trostruke vrednosti dozvoljenog napona dodira prema
lanu 13 ovog pravilnika.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku mreu preko koje se
napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima
izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja potencijala prema propisu za
elektrine instalacije niskog napona;
5) P 5 - vreme iskljuenja zemljospoja ne prelazi 0,5 s. U sluaju primene automatskog
ponovnog ukljuenja, beznaponska pauza prelazi 0,5 s.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku mreu preko koje se
napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem, svaka zgrada ima
izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja potencijala prema propisu za
elektrine instalacije niskog napona;
6) P 6 - postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonaponsku mreu, a radno i
zatitno uzemljenje kod tog postrojenja izvedeni posebno i razdvojeno, saglasno odredbama
propisa o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih
transformatorskih stanica.
Napon zatitnog uzemljivaa kod zemljospoja na visokonaponskoj strani ne prelazi 1200 V.
lan 17
Dodatne zatitne mere (D) iz tabele 5 su sledee:
1) D 1 - dodatna zatitna mera sa spoljanje strane postrojenja u zgradi sprovedena je ako je
primenjena bar jedna od mera pod a), b) ili v);

a) upotreba elektrino neprovodnih materijala za spoljanje zidove, uz spreavanje mogunosti

dodira uzemljenih metalnih delova;
b) oblikovanje potencijala pomou povrinskog uzemljivaa spojenog sa uzemljenjem.
Povrinski uzemljiva polae se u tlo na rastojanju 1 m od zida i na dubini od 0,5 m;
v) izolovanje stajalita pomou izolacionih slojeva koji su tako rasporeeni da onemoguavaju
dodir metalnih delova rukom sa mesta stajanja van izolacionih slojeva. Stajalite je izolovano
ako je kao izolacioni sloj upotrebljen sloj ljunka ili krupno tucanog kamena debljine najmanje
10 cm ili sloj asfalta debljine najmanje 1 cm;
2) D 2 - dodatna zatitna mera sa spoljanje strane postrojenja na otvorenom sprovedena je ako
je primenjena zatitna mera pod g) i bar jedna od mera pod a), b) ili v);
a) upotreba ograda od elektrino neprovodnih materijala, ili od mree sa plastificiranom icom i
sa stubovima koji su obloeni plastinom masom ili sa stubovima betona;
b) oblikovanje potencijala pomou povrinskog uzemljivaa koji je poloen sa spoljanje strane
ograde na rastojanju 1 m i na dubinu od 0,5 m;
v) izolovanje stajalita pomou izolacionih slojeva koji su tako rasporeeni da onemoguavaju
dodir metalnih delova rukom sa mesta stajanja van izolacionih slojeva. Stajalite je izolovano
ako je kao izolacioni sloj upotrebljen sloj ljunka ili krupno tucanog kamena debljine najmanje
10 cm ili sloj asfalta debljine najmanje 1 cm;
g) ako su vrata u spoljanjoj ogradi spojena sa uzemljivakim sistemom postrojenja preko
zatitnih provodnika niskonaponskih kablova, metalnih platova kablova, PTT instalacija ili na
drugi nain, na podruju okretanja vrata oblikuje se potencijal ili izoluje stajalite. Stajalite je
izolovano ako je kao izolacioni sloj upotrebljen sloj ljunka ili krupno tucanog kamena debljine
najmanje 10 cm ili sloj asfalta debljine najmanje 1 cm;
3) D3 - dodatna zatitna mera u postrojenju u zgradi sprovedena je ako je primenjena bar jedna
od mera pod a), b) ili v):
a) oblikovanje potencijala polaganjem metalnih mreastih konstrukcija u sve podne konstrukcije
zgrade (na primer: mree od trakastog ili okruglog elika preseka najmanje 50 mm2 i veliine
okca 10 m x 10 m ili mree od graevinskog elika) i njihovo spajanje sa uzemljivaem
postrojenje na najmanje dva prostorno odvojena mesta. Ako se upotrebe mree od graevinskog
elika, svi izdvojeni delovi ove mree moraju da se poveu najmanje na jednom mestu, a sa
uzemljivaem postrojenja najmanje na dva mesta;
b) izrada mesta posluivanja u obliku metalne reetke ili ploe koja je spojena sa uzemljenim
metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa mesta posluivanja;
v) izolovanje mesta posluivanja za napon uzemljivaa. Radi izjednaavanja potencijala, metalni
delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu sa mesta posluivanja moraju da budu galvanski
povezani;
4) D4 - dodatna zatitna mera u postrojenjima na otvorenom sprovedena je ako su primenjene
sledee zatitne mere:
a) na mestu posluivanja primenjuje se najmanje jedna od sledeih zatitnih mera:

a1) oblikovanje potencijala pomou povrinskih uzemljivaa koji se polau u tlo na rastojanju 1
m od dela koji se posluuje i na dubini od 0,5 m, pri emu se povrinski uzemljiva spaja sa svim
uzemljenim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa mesta posluivanja;
a2) izrada mesta posluivanja u obliku metalne reetke ili ploe koja je spojena sa uzemljenim
metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa mesta posluivanja;
a3) izolovanje stajalita prema dodatnoj meri D1v). Radi izjednaavanja potencijala, metalni
delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu sa mesta posluivanja moraju da budu galvanski
povezani;
b) polaganje povrinskog uzemljivaa u obliku horizontalne mree koja pokriva povrinu
postrojenja, a ima okca pravougaonog (kvadratnog) oblika sa dimenzijama koje nisu vee od 10
m x 50 m.
lan 18
Kod postrojenja nazivnog napona 110 kV i vieg, koje je u mrei sa neutralnom takom koja je
uzemljena direktno ili preko impedanse, mora da se dokae da naponi koraka van postrojenja ne
prelaze dozvoljene vrednosti prema lanu 13 ovog pravilnika.
Ako je ispunjen najmanje jedan od uslova P1 do P4 prema lanu 16 ovog pravilnika, smatra se
da su naponi koraka u dozvoljenim granicama.
Oblikovanje i izvoenje uzemljivaa
lan 19
Uzemljiva se oblikuje tako da se, u zavisnosti od raspoloivog prostora, rasporeda opreme i
drugih ureaja koji se uzemljuju, kao i od vrste tla, postignu povoljne vrednosti otpornosti
rasprostiranja uzemljenja i napona dodira i koraka.
lan 20
Ako se uzemljiva izvodi u obliku mree horizontalno poloenih provodnika, sve uzemljene
metalne mase na podruju uzemljivaa moraju da se nalaze unutar spoljanjeg okvira
uzemljivake konture i da budu udaljene najmanje 1 m od ovog okvira u horizontalnom pravcu.
lan 21
Horizontalni uzemljivai polau se u tlo na dubini od 0,5 m do 1 m. tapni uzemljivai nabijaju
se u zemlju vertikalno. Njihova primena je opravdana kada nii slojevi tla u koje prodiru imaju
specifinu elektrinu otpornost koja je manja od specifine elektrine otpornosti vieg sloja. Ako
se uzemljiva sastoji od vie tapnih uzemljivaa, oni treba da budu meusobno razmaknuti
najmanje onoliko koliko iznosi njihova dvostruka duina.
lan 22
Uzemljiva mora da bude u dobrom kontaktu sa tlom u koje se polae. Kod kamenitog ili
ljunkovitog tla u rov za polaganje uzemljivaa nasipa se dobro provodna zemlja ili neki drugi
dobro provodni materijali (na primer: bentonit, crveni mulj i dr.), tako da provodnik uzemljivaa
lei u toj zemlji ili tom materijalu.

lan 23
Uzemljivai moraju da budu galvanski spojeni meusobno i sa zemljovodima zavarivanjem,
pomou vijaka ili pomou stezaljki. Ako je spajanje izvedeno samo jednim vijkom, taj vijak
mora da bude najmanje M10. Kod uadi se koriste kompresioni spojevi. Svi podzemni spojevi
moraju da se zatite od prodora vlage i korozije, na primer zalivanjem bitumenom preko vijaka
ili stezaljki.
Izvoenje zemljovoda
lan 24
Metalne mase u postrojenju povezuju se sa uzemljivaem direktno preko provodnika
uzemljivaa koji se bez prekidanja izvodi iz tla, galvanski spaja za metalnu masu i ponovo vraa
u tlo.
lan 25
Zemljovodi i delovi provodnika koji se koriste kao zemljovodi prema lanu 24 ovog pravilnika
polau se tako da budu vidljivi, a ako se pokrivaju moraju da budu pristupani i zatieni od
mehanikih i hemijskih oteenja.
Pri voenju kroz tavanicu i zidove zemljovodi se polau slobodno, bez uziivanja.
Dozvoljeno je polaganje zemljovoda u beton.
lan 26
Ugraivanje u zemljovod prekidaa, osiguraa, rastavljaa i slinih elektrinih naprava kojima
moe da se prekine zemljovod bez upotrebe alata nije dozvoljeno.
lan 27
Zemljovodi i sabirni zemljovodi moraju da budu galvanski spojeni meusobno i sa drugim
metalnim masama u postrojenju zavarivanjem, pomou vijaka ili pomou stezaljki. Ako je
spajanje izvedeno samo jednim vijkom, taj vijak mora da bude najmanje M10. Kod uadi se
koriste kompresioni spojevi. Svi podzemni spojevi moraju da se zatite od prodora vlage i
korozije, na primer zalivanjem bitumenom preko vijaka ili stezaljki.
lan 28
Metalne mase u postrojenju moraju da se prikljue na uzemljiva neposredno ili preko
zemljovoda i sabirnog zemljovoda. Metalne mase koje su vrsto i galvanski spojene sa
uzemljenim konstrukcijama temelja ili sa uzemljenim elinim konstrukcijama ne moraju
posebno da se uzemlje.
lan 29
eline nosee konstrukcije mogu da se koriste za uzemljenje delova koji su privreni za njih
ili ugraeni u njih ako su:
1) nosee konstrukcije uzemljene u skladu sa odredbama ovog pravilnika;

2) provodni preseci noseih konstrukcija u skladu sa odredbama ovog pravilnika;

3) spojna mesta noseih konstrukcija galvanski spojena zavarivanjem ili pomou vijaka;
4) nosee konstrukcije uzemljene i posle demontae pojedinih delova konstrukcije;
5) nosee konstrukcije due od 10 m povezane sa uzemljivaem najmanje na dva mesta.
lan 30
Delovi nosee konstrukcije koji se koriste kao sabirni zemljovod moraju po celoj duni da se
oznae posebnim premazom u boji ako pri demontai dela konstrukcije moe da doe do prekida
sabirnog zemljovoda. Za premaz se koristi utozelena boja.
lan 31
Nije dozvoljeno korienje plata, armature ili elektrine zatite kabla kao zemljovoda ili
sabirnog zemljovoda.
lan 32
Zemljovodi armiranobetonskih noseih konstrukcija i armiranobetonskih stubova moraju da se
polau po povrini konstrukcije, odnosno stuba, tako da mogu jasno da se vide, ili neposredno u
beton. Zemljovodi poloeni u beton moraju da imaju lako pristupane prikljuke, zatiene od
korozije. Armatura konstrukcije moe da se koristi kao zemljovod ako je po celoj duni zavarena
na spojevima i ako preseci provodnih delova ispunjavaju zahteve ovog pravilnika.
Izvoenje zatitnog uzemljenja elektrine opreme i metalnih masa
lan 33
Na uzemljiva postrojenja moraju da se veu svi metalni delovi opreme i aparata koji ne
pripadaju strujnim kolima, kao i svi drugi metalni delovi koji u sluaju kvara mogu da dou pod
napon, kao: ograde i mree oko aparata u postrojenju, konstrukcije protivpoarne zatite,
cevovodi, kotlovi, cisterne, armature armiranobetonskih konstrukcija i sl.
lan 34
Na uzemljiva postrojenja moraju da se veu sve metalne mase u tlu postrojenja, metalni
platevi, elektrine zatite i armature kablova, zatitni i neutralni provodnici niskonaponske
mree sopstvene potronje, zatitni provodnici vodova koji ulaze u postrojenje, zemljovodi
gromobrani i dr.
Na uzemljiva postrojenja moraju da se veu i sva radna uzemljenja, izuzev radnog uzemljenja
javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea ako radno uzemljenje mora da bude odvojeno od
zatitnog uzemljenja.
lan 35
Pokretne metalne konstrukcije, zatitne mree i ploe, kao i mree i ploe koje se skidaju moraju
da se uzemlje ako nisu galvanski povezane sa uzemljenim delovima.

lan 36
Zgrade na teritoriji postrojenja na otvorenom moraju da imaju temeljni uzemljiva koji je na vie
mesta povezan sa uzemljivaem postrojenja ili uzemljiva u vidu prstena, na udaljenju 1 m od
temelja zgrade i na dubini od 0,5 m.
lan 37
Metalni runi tokovi, poluge i ruice na aparatima ne uzemljuju se posebno ako su u dobrom
elektrinom spoju sa uzemljenim aparatom ili metalnom konstrukcijom. Uzemljenje je obavezno
ako je spoj izveden preko vratila, zupanika ili lanca. Kao dodatna zatita koristi se izolacija.
lan 38
Prirubnice provodnih izolatora koje su postavljene na ploe od izolacionog materijala moraju da
se uzemlje. Uzemljuju se i kuke za privrenje zateznih izolatora i podnoja potpornih izolatora
ako nisu u dobrom elektrinom spoju sa uzemljenim delovima konstrukcije. Vijci za privrenje
smatraju se dobrim elektrinim spojevima ako su kontaktne povrine pre spajanja neobojene.
Metalni okviri izolacionih ploa kroz koje se provode provodnici takoe se uzemljuju.
lan 39
Sekundarna strujna kola mernih transformatora moraju da se uzemlje na jednoj od prikljunih
stezaljki. Ako se sekundarna kola vie transformatora meusobno povezuju, uzemljuju se na
jednom mestu. Provodnik za uzemljenje izmeu prikljune stezaljke sekundarnog kola
transformatora i prikljunog vijka za zatitno uzemljenje mora da bude od bakra, preseka 4 mm2
ili vie.
lan 40
Odvodnici prenapona moraju da se uzemlje to je mogue kraim zemljovodom. Kao zemljovod
ne moe da se koristi nosea metalna konstrukcija.
Dozvoljena je ugradnja brojaa u zemljovod.
lan 41
Uzemljenje izvlaivih prekidaa izvodi se tako da se pri izvlaenju prekidaa veza sa
uzemljenjem prekida tek poto su prekinuta radna i pomona strujna kola prekidaa. Pri
uvlaenju prekidaa prvo se uspostavlja veza sa uzemljenjem, a zatim se uspostavljaju i veze
radnih i pomonih strujnih kola prekidaa.
lan 42
Kod oklopljenih postrojenja izolovanih gasom mora da se obezbedi meusobna galvanska veza
metalnih masa oklopa. Oklop mora da bude povezan na vie mesta sa uzemljivaem postrojenja,
a razmak izmeu zemljovoda ne sme da bude vei od 10 m.
lan 43
Metalni platovi energetskih, telekomunikacionih, signalnih i komandnih kablova moraju da se
uzemlje na krajevima, a elektrine zatite energetskih kablova uzemljuju se najmanje na jednom

kraju. Provodnici za uzemljenje moraju da budu toplotno dimenzionisani kao plat, odnosno
elektrina zatita kablova.
lan 44
Uzemljenje neutralne take energetskog transformatora izvodi se preko zemljovoda koji se
prikljuuje na uzemljiva na mestu ukrtanja provodnika uzemljivake mree. Kod energetskog
transformatora nazivnog napona vieg od 110 kV ovaj prikljuak se izvodi u posebnom oknu
koje omoguuje vizuelnu kontrolu spoja.
lan 45
Metalne vodovodne cevi u postrojenju moraju da se veu na uzemljiva postrojenja. Ako je
uzemljiva postrojenja izveden u obliku mree sa provodnicima od bakra, moraju da se
preduzmu mere za spreavanje elektrolitike korozije, na primer uvlaenjem provodnika ili
vodovodne cevi u plastinu cev na mestu ukrtanja.
lan 46
Metalni stubovi spoljanjih ograda napravljenih od neprovodnih materijala moraju da se uzemlje
vezivanjem za zajedniki uzemljiva za oblikovanje potencijala, koji se polae du ograde sa
spoljanje strane na udaljenju 1 m i na dubini 0,5 m ili vezivanjem za pojedinane uzemljivae
za oblikovanje potencijala, koji se izvode oko svakog stuba na udaljenju 1 m i na dubini 0,5 m.
Zajedniki uzemljiva moe da bude odvojen od sistema uzemljenja postrojenja. Pojedinani
uzemljivai se ne vezuju za uzemljiva postrojenja.
lan 47
Delovi metalnih spoljanjih ograda postrojenja moraju da imaju meusobnu galvansku vezu.
Ograde se uzmeljuju preko horizontalnih uzemljivaa ili preko pojedinanih tapnih uzemljivaa
koji se postavljaju du ograde u razmacima od najvie 50 m. tapni uzemljivai moraju da budu
dugaki najmanje 1,5 m. Ograde postrojenja mogu da se uzemlje i uzemljivaem za oblikovanje
potencijala koji se polau du ograde sa spoljanje strane na udaljenju 1 m i na dubini 0,5 m.
lan 48
Dozvoljeno je da uzemljenje metalne spoljanje ograde bude odvojeno od sistema uzemljenja
postrojenja, radi smanjenja napona dodira. Ako se ograda postrojenja povezuje sa uzemljivaem
postrojenja, to povezivanje se izvodi du ograde u razmacima od najvie 50 m.
lan 49
Unutranje metalne ograde i metalni stubovi unutranjih ograda napravljenih od neprovodnog
materijala uzemljuju se vezivanjem za uzemljiva postrojenja. Ako spoljanja ograda postrojenja
nije povezana sa uzemljivaem postrojenja, unutranje ograde se galvanski ne povezuju sa
spoljanjom ogradom. Sigurno galvansko odvajanje spoljanje ograde postie se ugradnjom
delova ograde od neprovodnog materijala u unutranje ograde na mestima spajanja sa
spoljanjom ogradom. Ugraeni izolacioni delovi moraju da budu dugaki najmanje 2 m.
Iznoenje potencijala iz postrojenja
lan 50

Koloseci koji ulaze u postrojenje moraju da se poveu sa uzemljivaem postrojenja. Izuzetno,

koloseci eleznice na jednosmernu struju moraju da se izoluju od uzemljivaa postrojenja i
uzemlje posebnim uzemljivaem.
lan 51
Ako je napon uzemljivaa postrojenja vei od vrednosti dozvoljenog napona dodira prema lanu
13 ovog pravilnika, mora da se dokae da naponi dodira na mestima posluivanja du pruga na
rastojanju od 200 m od postrojenja nisu vei od dozvoljenih. Ovaj uslov je ispunjen ako je na
mestima posluivanja stajalite izolovano slojem ljunka ili krupno tucanog kamena debljine
najmanje 10 cm, ili slojem asfalta debljine najmanje 1 cm.
lan 52
U koloseke neelektrificirane eleznice koji ulaze u postrojenja, na vie mesta moraju da se
ugrade izolacioni umeci, tako da se sprei premoenje razdvojenih delova koloseka vagonima
ili drugom opremom.
lan 53
Ako je napon uzemljivaa postrojenja vie od 1,5 puta vei od vrednosti dozvoljenog napona
dodira prema lanu 13 ovog pravilnika, metalne vodovodne cevi koje ulaze u postrojenje moraju
da se razdvoje od uzemljivaa postrojenja umetanjem cevi od izolacionog materijala. Delovi cevi
razdvajaju se van postrojenja, na mestu ulaska cevovoda u postrojenje. Kod cevovoda kod kojih
je takvo razdvajanje neizvodljivo zbog konstrukcije, prenika i namene, uslovi bezbednosti od
opasnih napona dodira du cevovoda postiu se uzemljenjem cevovoda na vie mesta du trase,
izolovanjem cevovoda na delovima izloenim dodiru ili oblikovanjem potencijala.
lan 54
Ako je napon uzemljivaa postrojenja vie od 1,5 puta vei od vrednosti dozvoljenog napona
dodira prema lanu 13 ovog pravilnika, za svetiljke koje se napajaju iz postrojenja, a nalaze se
van ograde postrojenja, koriste se stubovi od izolacionih materijala ili se preduzimaju sledee
mere:
1) prikljuak napojnog kabla izvodi se preko transformatora za galvansko razdvajanje. Napojni
kabl mora da ima plat od izolacionog materijala. Neutralni provodnik napojnog kabla mora da
se povee sa masom stuba;
2) oko stuba sa svetiljkama polae se uzemljiva za oblikovanje potencijala na udaljenju 1 m i na
dubinu od 0,5 m. Uzemljiva se povezuje sa masom stuba.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se na svetiljke koje se napajaju preko javnih (distributivnih)
niskonaponskih mrea.
lan 55
Ako se pri zemljospoju u postrojenju na koje su vezana postrojenja za neposredno napajanje
javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea, preko platova, armatura ili elektrinih zatita
napojnih kablova iznose potencijali koji u napajanim postrojenjima i dalje u niskonaponskim
mreama i instalacijama potroaa mogu da izazovu napone dodira vee od dozvoljenih napona
dodira prema lanu 13 ovog pravilnika, moraju da se preduzmu mere za ograniavanje napona

dodira na dozvoljene vrednosti. Naponi dodira manji su od dozvoljenih napona dodira ako
naponi uzemljenja u postrojenjima za neposredno napajanje javnih (distributivnih)
niskonaponskih mrea ne prelaze dvostruku vrednost dozvoljenih napona dodira. U suprotnom,
primenjuje se jedna, ili kombinacija vie sledeih mera:
1) smanjenje napona uzemljivaa postrojenja iz koga se iznosi potencijal (smanjenje struje
zemljospoja, impedanse uzemljenja postrojenja, redukcionih faktora vodova preko kojih se
napaja postrojenje i sl.);
2) preduzimanje dodatnih zatitnih mera u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa
(izjednaavanje potencijala kod potroaa i drugih ugroenih objekata niskonaponske mree,
zatitno izolovanje i sl.);
3) skraenje vremena trajanja zemljospoja u postrojenju iz koga se iznosi potencijal, to se
postie odgovarajuim izborom i podeavanjem ureaja relejne zatite;
4) izolovanje jednog kraja elektrine zatite kabla koji ima izolovani plat.
Dodatne mere zatite sekundarnih kola
lan 56
U postrojenjima nazivnog napona vieg od 110 kV moraju da se primene dodatne mere zatite
sekundarnih strujnih kola od elektromagnetne indukcije.
lan 57
Svi provodnici uzemljivake mree polau se na istu dubinu. Zemljovodi moraju da budu to je
mogue krai. Ako se aparati uzemljuju direktno preko provodnika uzemljivake mree prema
lanu 24 ovog pravilnika, petlja koju ovaj provodnik gradi kratko se spaja u ravni uzemljivaa.
lan 58
Kablovi sekundarnih kola polau se, gde god je to mogue, paralelno sa provodnicima
uzemljivake mree. Ako kablovi prave petlje, moraju da se poloe u istu ravan sa
uzemljivakom mreom.
lan 59
Slobodne ile i metalni platevi kablova sekundarnih veza moraju da se uzemlje na oba kraja.
lan 60
Zemljovodi u relejnim kuicama moraju na vie mesta da se veu za metalne delove konstrukcije
kuita. Na zidove relejne kuice postavljaju se sabirni zemljovodi na visini polaganja kablova
sekundarnih kola.
lan 61
Komandna tabla na koju se vezuju kablovi sekundarnih kola mora da se vee za uzemljiva
postrojenja posebnim provodnikom uzemljivaa koji prati kablove.

Uzemljenje stubova i opreme na stubovima

lan 62
Stubovi se uzemljuju saglasno odredbama propisa o tehnikim normativima za izgradnju
nadzemnih elektroenergetskih vodova i prema ovom pravilniku.
lan 63
Zatitni provodnici nadzemnih elektroenergetskih vodova moraju da se veu za uzemljiva
postrojenja u koje ulaze.
lan 64
Nosee konstrukcije rastavljaa na drvenim stubovima ne moraju galvanski da se poveu sa
uzemljivaem stuba, u kom sluaju se u poluge za rukovanje ugrauju izolatori koji imaju
dovoljnu mehaniku vrstou i izolacioni nivo koji nije manji od nivoa koji obezbeuju izolatori
faznih provodnika voda, pri emu deo poluge ispod izolatora mora galvanski da se povee sa
uzemljivaem stuba.
Uzemljiva stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
lan 65
Nosea konstrukcija i poluge rastavljaa na metalnom ili armiranobetonskom stubu, kao i na
drvenom stubu iji su metalni delovi meusobno povezani moraju da se veu za uzemljiva
stuba.
Uzemljiva stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
lan 66
Metalni platovi, armature i elektrina zatita zavrnica energetskih kablova na stubovima
moraju da se uzemlje vezivanjem za uzemljiva stuba.
Uzemljiva stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
lan 67
Konstrukcija stuba transformatorskog postrojenja na stubu treba da omogui jednostavnu i
pouzdanu galvansku vezu svih metalnih delova koji nisu pod naponom sa uzemljivaem stuba,
preko sabirnog zemljovoda. Na sabirni zemljovod prikljuuju se: kuite energetskog
transformatora, kuite kondenzatora, uzemljenje odvodnika prenapona, uzemljenje sekundarnih
kola mernih transformatora i metalni delovi ostalih visokonaponskih i niskonaponskih naprava
na stubu koji nisu pod naponom.
Kao sabirni zemljovod moe da se koristi metalna konstrukcija stuba, odnosno najmanje jedna
armaturna ipka armiranobetonskog stuba prenika najmanje 10 mm, koja se protee od vrha do
dna stuba.
Pokretna transformatorska postrojenja

lan 68
Zatitno uzemljenje pokretnih transformatorskih postrojenja mora da ispunjava uslove
predviene odredbama ovog pravilnika koji se odnose na dimenzionisanje uzemljenja.
lan 69
Pokretna transformatorska postrojenja na vozilima ograuju se tako da se sprei sluajni dodir
delova vozila, prikljunog stuba i zemljovoda. Vozilo mora da ima izolovano stajalite za
osoblje.
lan 70
Uzemljenje pokretnog transformatorskog postrojenja koje slui za napajanje mree niskog
napona izvodi se prema odredbama propisa o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih
mrea i pripadajuih transformatorskih stanica.
Povremeno uzemljivanje i kratko spajanje
lan 71
Pre izvoenja radova na vodu, vod se iskljuuje, kratko se spaja i uzemljuje najmanje na jednom
kraju.
lan 72
Zemljospojnici (rastavljai za uzemljenje) moraju da ispunjavaju uslove predviene vaeim
jugoslovenskim standardima.
lan 73
Kontakti prenosnih naprava za uzemljivanje moraju da budu dimenzionisani za trajnu struju od
najmanje 200 A. Za uzemljivanje se koriste savitljiva bakarna uad preseka najmanje 25 mm2 .
Kontakti i uad dimenzioniu se tako da mogu da izdre struju zemljospoja najmanje 1 s. Preseci
uadi biraju se prema l. 10 i 11 ovog pravilnika.
lan 74
Uklopna kleta i uklopne merne motke ne smeju da se uzemlje, a kada su van upotrebe, moraju
da budu zatiene od vlage.
Uzemljenje gromobranske instalacije postrojenja
lan 75
Gromobranska instalacija postrojenja galvanski se povezuje sa uzemljivaem postrojenja to je
mogue kraim zemljovodima.
Zemljovodi koji su postavljeni van ograde postrojenja moraju da se zatite od dodira.
III MERENJA, KONTROLE I PREGLEDI SISTEMA UZEMLJENJA

Podela objekata i vrste merenja, kontrole i pregleda sistema uzemljenja

lan 76
Prema karakteristikama, uzemljeni objekti se razvrstavaju u sledee grupe:
1) OB1 - postrojenja iji najvii nazivni napon iznosi 110 kV i vie, a koja se razvrstavaju u
sledee grupe:
a) OB1.1. - postrojenja ije je uzemljiva izraen od pocinkovanog elika;
b) OB1.2 - postrojenja iji je uzemljiva izraen od bakarnih provodnika ili provodnika od
drugih metala presvuenih bakrom;
v) OB1.3 - postrojenja koja se nalaze u zgradi sa temeljnim uzemljivaem, a iz postrojenja
polaze najmanje dva kabla koji deluju kao uzemljivai i ija je ukupna otpornost rasprostiranja
najmanje dva puta manja od otpornosti rasprostiranja uzemljivaa postrojenja;
2) OB2 - postrojenja iji je najvii nazivni napon nii od 110 kV, osim postrojenja koja
neposredno napajaju javnu (distributivnu) niskonaponsku mreu, a koja se razvrstavaju u sledee
grupe:
a) OB2.1 - postrojenja iji je uzemljiva izraen od pocinkovanog elika;
b) OB2.2. - postrojenja iji je uzemljiva izraen od bakarnih provodnika ili provodnika od
drugih metala presvuenih bakrom;
v) OB2.3 - postrojenja koja se nalaze u zgradi sa temeljnim uzemljivaem, a iz postrojenja
polaze najmanje dva kabla koji deluju kao uzemljivai i ija je ukupna otpornost rasprostiranja
najmanje dva puta manja od otpornosti rasprostiranja uzemljivaa postrojenja;
3) OB3 - postrojenja koja neposredno napajaju javne (distributivne) niskonaponske mree;
4) OB4 - tehnoloki kompleks (elektrane, elezare, industrijski kombinati i sl.), koji obuhvata
vie elektroenergetskih postrojenja i ima mreu kablova i drugih metalnih instalacija u tlu koje
su povezane meusobno i sa temeljnim uzemljivaima zgrada ili armaturom temelja zgrade.
Kompleks je ograen i pokriva povrinu od najmanje 160 000 m2 ;
5) OB5 - podstanice elektrine vue.
Merenja, kontrole i pregledi sistema uzemljenja
lan 77
U tabeli 6 date su vrste obaveznih merenja, kontrole i pregleda koji se vre kod razliitih
uzemljenih objekata.
Ako je uzemljiva postrojenja izveden delom od pocinkovanog elika, a delom od bakra,
primenjuju se vrste merenja, kontrole i pregleda predviene za uzemljivae od pocinkovanog
elika.
Tabela 6: Obavezna merenja, kontrole i pregledi

Pri projektovanju
Objekat
OB1.1
OB1.2
OB1.3
OB2.1
OB2.2
OB2.3
OB3
OB4
OB5

r
+
+
+
+

Pre putanja u pogon ili

U toku eksploatacije objekta
posle radova na sistemu uzemljenja
Vp
Kgp
Zu
Ud
Uk Vp Kgp Zu Ud Uk T (god.)
+
+
+
+1)
+2) + + + +1) +2)
5
+
+
+
+1)
+2) + + + +1) +2) 10
+
+
+
+1)
+2) + + + - 5
+
+
+1)
+ - + +1) 5
+
+
+1)
+ - + +1) 10
+
+
+1)
+ - + - 5
+
+
+ - + - 10
+
+
+
+1)
+ + + - 5
+
+
+
+1)
+2) + + + + +2)
2

Oznake u tabeli 6 imaju sledea znaenja:

+ obavezno;
- nije obavezno;
+1) obavezno samo u sluajevima predvienim tabelom 5;
+2) obavezno samo u sluajevima predvienim lanom 18 ovog pravilnika;
r specifina elektrina otpornost tla;
Vp vizuelni pregled;
Kgp kontrola galvanske povezanosti opreme i metalnih masa postrojenja;
Zu impedansa sistema uzemljenja;
Ud napon dodira;
Uk napon koraka;
T periodinost merenja, kontrole i pregleda.
lan 78
Kvalitet spojeva i stanja zatite od korozije sistema uzemljenja ocenjuje se vizuelnim pregledom
(Vp), koji obuhvata:
1) pregled spojeva zemljovoda sa kuitima uzemljenih ureaja;
2) pregled veza za meusobno povezivanje metalnih konstrukcija;
3) pregled veza i spojeva za izjednaavanje potencijala;
4) pregled veza za uzemljenje neutralne take energetskog transformatora;

5) pregled svih ostalih vidljivih delova sistema uzemljenja.

lan 79
Za merenje specifine elastine otpornosti tla (r ) primenjuje se metoda sa etiri sonde ili metoda
sa pobijanjem probnog tapa, zavisno od terenskih uslova i dimenzija uzemljivaa.
lan 80
Otpornost rasprostiranja uzemljivaa (Ru ) meri se naizmeninom strujom ija uestanost nije
manja od 16 2/3 Hz niti vea od 150 Hz. Kod uzemljivaa koji pokrivaju povrinu koja nije vea
od 100 m2 koriste se kompenzacione (mosne) metode ili metode sa merenjem struje i napona.
Kod ostalih uzemljivaa koristi se samo metoda sa merenjem struje i napona.
Impedansa sistema uzemljenja (Zuz ) za postrojenja iji najvii nazivni napon iznosi 110 kV i
vie meri se naizmeninom strujom 50 Hz pomou metode sa merenjem struje i napona.
lan 81
Kontrola galvanske povezanosti (Kgp) delova opreme i metalnih masa postrojenja sa
uzemljivaem i meusobno vri se proputanjem ispitne struje jaine najmanje 15 A, bez
odvajanja na spojnim mestima.
lan 82
Merna ema za metodu sa merenjem struje i napona prikazana je na slici 3. Zatitni provodnici
nadzemnih vodova, metalni platevi i elektrina zatita kablova ne smeju pri merenju da se
razdvajaju od sistema uzemljenja. Prikljuenjem izvora naizmeninog napona 50 Hz izmeu
uzemljivaa objekta i pomonog uzemljivaa uspostavlja se merna struja Im. Napon na
uzemljivau po uspostavljanju merne struje odreuje se merenjem raspodele potencijala po
povrini tla na pravcu koji se bira tako da se izbegne uticaj magnetnog polja od uspostavljenog
strujnog kola. Impedanca uzemljenja jednaka je:
Um
Zu = -----------r " Im
gde su:
Um - izmereni napon uzemljivaa;
Im - uspostavljena merna struja;
r - redukcioni faktor voda koji se koristi pri merenju.
Merna struja mora da bude dovoljno velika da bi se odstranio uticaj smetnji na izmerene napone.
Za otklanjanje uticaja lutajuih struja koristi se metoda promene polariteta, ili neka druga
metoda, u zavisnosti od opreme koja se koristi i drugih uslova.

Slika 3: Merenje impedance uzemljenja, napona dodira i napona koraka

lan 83
Napon dodira (Ud) meri se izmeu uzemljenih metalnih masa i moguih stajalita na tlu koja su
na rastojanju 1 m od uzemljenih masa. Napon dodira meri se direktno primenom odgovarajue
opreme koja ukljuuje otpornost ovekovog tela od 1000 W i povrinu kontakta stopala i tla od
200 cm2 za svako stopalo. Elektrode preko kojih se ostvaruje kontakt sa tlom na stajalitu treba
da se opterete silom od 500 N.
Napon dodira moe da se odredi i proraunom na osnovu izmerene potencijalne razlike dodira,
primenom izraza iz lana 3 taka 29 ovog pravilnika.
lan 84
Napon koraka (Uk) meri se na povrini tla izmeu moguih stajalita na tlu koja su na rastojanju
1 m. Napon koraka meri se direktno primenom odgovarajue opreme koja ukljuuje otpornost
ovekovog tela od 1000 W i povrinu kontakta stopala i tla od 200 cm2 za svako stopalo.
Elektrode preko kojih se ostvaruje kontakt sa tlom na stajalitu treba da se opterete silom od 500
N.
Napon koraka moe da se odredi i proraunom na osnovu izmerene potencijalne razlike koraka,
primenom izraza iz lana 3 taka 31 ovog pravilnika.
lan 85
Izvrilac radova na merenju i kontroli na uzemljenju podnosi izvetaj koji sadri:
1) datum merenja;
2) temperaturu i vlanost tla;
3) opis metode merenja;
4) popis merne opreme;
5) nacrt uzemljenja, mernu emu i prostorni raspored merne opreme;
6) rezultat merenja i prorauna;
7) dozvoljene vrednosti mernih veliina;
8) ocenu uzemljenja;

9) zapaanja;
10) naziv firme i imena lica koji su vrili merenje.
IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 86
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae lan 2 ta. 14 do 40 i l. 66 do 158
Pravilnika o tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad
1000 V ("Slubeni list SFRJ", br. 4/74).
lan 87
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".