Tema 6-1

SKLADITENJE
I SKLADINI SISTEMI

Cilj izuavanja teme

Objasnite znaaj skladitenja i zadatke skladita.

Pojmovno odredite skladite.
Shvatite strategiju izbora skladita.
Objasnite osnovne procese u skladinom sistemu.
Poznajete skladita kao objekte, gradnju i opremu skladita.
Shvatite osnovne karakteristike automatskih skladinih sistema.
Razumete primere skladinih regala iz prakse i njihove efekte.

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Skladini objekti
Skladita su odreeni prostori ili prostorije namenjeni za
PRIVREMENO uvanje i smetaj robe koja je predmet poslovanja
preduzea.

Nemogunost i neracionalnost organizacije nabavke nedostajuih materijala

na tritu za potrebe proizvodnje dovelo je do pojave skladita.
Skladini objekti - jo u dalekoj prolosti (stari Egipat, skladita itarica).
Industrijska revolucija - skladita od CIGLE I KAMENA, sa drvenim podovima i
drvenom krovnom konstrukcijom, svee za unutranje osvetljenje veliki poarni rizik.
Krajem XVIII i pocetkom XIX veka - novi konstruktivni oblici skladita sa kosturom od
LIVENOG GVODA; nove tehnologije skladitenja rasutih roba.
Tokom XX veka - razvoj u oblasti tehnologija rukovanja robom i transportnih tehnologija,
savremenije konstrukcije industrijskih objekata i skladita, primena eline ili betonske
nosee konstrukcije.

Primer skladita

Primer skladita

Primer skladita

Naziv trokova skladitenja

Trokovi skladitenja materijala u mainogradnji, na primer,

imaju sledei procentualni iznos :

1. upravljanje 4%
2. plate slubenika 11%
3. plate radnika u skladitu 52%
4. pomoni materijal 1,5%
5. kontrola kvaliteta 5%
6. transport 10%
7. amortizacija zgrade i opreme 7,5%
8. odravanje zgrade 4,5%
9. administrativne opreme 3%
10.grejanje i osvetljenje 1,5

Sistem isporuke sirovine i komponenti

Sistem isporuke gotovih proizvoda

Meanje gotovih proizvoda

Meanje sirovina

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Pojam skladinih sistema

Definicija:
prostor za privremeno uvanje raznih materijalnih
sredstava u komadnom, rasutom, tenom i gasovitom obliku da bi se
ukljuilo u potronju, transport ili reprodukciju.

Kakav nain uvanja?

uvanje robe na nain koji e obezbediti da roba tokom mirovanja
zadri sva upotrebna svojstva u dozvoljenim granicama.
Skladita
se
formiraju
sa
ciljem
NERAVNOMERNOST koja se javlja na
potroaa i mogunosti nabavke.

da
UJEDNAE
relaciji potreba

Ta sredstva su planirana za ukljuenje u proizvodnju, distribuciju ili potronju

(Podrka u lancima snabdevanja).

Principi skladitenja:
Sauvati vrednost robe (zatita, rokovi, izdavanje)
Minimiziranje trokova skladitenja (laki prijem i
izdavanje, ekonomija prostorom, raconalno troenje)

Brza manipulacija robom (raspored, obeleavanje,

pristupanost)
Olakati inventarisanje (raspored i pristupanost)

Modifikacija plana rasporeda robe (paletizacija, pokretne

pregrade)

Skladite se sastoji od tri osnovna dela:

prostora,
opreme,
ljudi.
Skladitenje ima svoje opravdanje u injenici da se retko kada
postupak proizvodnje i same potronje poklapa.

Skladitenje utie na:

uslugu korisnika,
nivo zaliha,
uspeh kompanije u prodaji i marketingu.

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Logistiki sistem obuhvata sva preduzea u kojima se realizuju

logistiki procesi.
U parcijalna podruja logistikog sistema mogu se
svrstati:
pakovanje,
unutranji transport,
skladitenje (sirovina, poluproizvoda, gotovih
proizvoda),
pretovar,
spoljanji transport.

Skladite moe vriti samo funkciju skladitenja (klasino skladite)

ili skladinu i distributivnu funkciju (distributivni centar).

Distributivni centar preuzima proizvod u velikim koliinama, a potom se

vri pakovanje i isporuka u manjim koliinama.

Skladita su delovi (nuno zlo?) integrisane logistike.

Skladite povezuje ponudu i potranju.
Omoguuju proizvodnji ekonomiju obima iz drugog proizvodnog
ciklusa i marketingu da odri pobolja uslugu kupcu.

Razlozi za postojanje skladita su:

postizanje ekonominosti u transportu, pri kretanju
veih koliina,
obezbeuju se popusti na vee koliine pri kupovini,
uvanje dobavljaa,
praenje promena trinih uslova,
podrka JIT programima, kroz integrisani logistiki sistem.

Skladititi se mogu razliiti inputu, poluproizvodi i autputi poslovnih

sistema.
Razlikujemo:
skladita materijala (sirovina), tj. ulazno skladite,
skladite poluproizvoda, tj. unutranja skladita,
skladita gotovih proizvoda, tj. izlazna skladita.

Uloga skladita u logistikim sistemima

Skladini objekat
MATERIJALNO TEHNIKI ELEMENT SISTEMA povezuje na izvestan
nain sve elemente sistema u jednu integralnu celinu.
SKLADINI SISTEM IMA UOBIAJENU STRUKTURU ELEMENTI

SKUP ELEMENATA JE SVRSISHODNO FORMIRAN SA ZAJEDNIKIM CILJEM

Skladine funkcije
Osnovni zadatak nekog skladita se sastoji u ekonomskom
usaglaavanju razliito dimenzionisanih tokova tereta.
Motivi dranja skladita mogu biti sledei:

Funkcija izjednaavanja
Funkcija sigurnosti
Funkcija razvrstavanja
pekulativna funkcija
Funkcija dorade

Oblici povezivanja pojedinih procesa

u logistikom sistemu/skladinog podsistema.

Operacija prijema materijala
Skladini procesi su:

prijem nabavljenih koliina,

ulazna kontrola,
skladitenje (smetaj i sortiranje),
uvanje i odravanje u fazi uvanja,
pomeranje i premetanje
priprema za isporuku,
isporuka,
evidencija rada kroz sve
navedene faze.

Dispozicija skladinog prostora

Proizvodi se uvaju u uslovima koje je definisao proizvoaa tako da ne doe do oteenja ili
degradacije njihovih karakteristika.

Svako skladite ima najmanje odvojene celine:

1.PRIJEMNI I OTPREMNI DEO skladita,
2.DEO ZA PROIZVODE U KARANTINU, kada se verifikacija eka dok se zavre ispitivanja ili
ocene.
3.DEO SKLADITA ZA UVANJE VERIFIKOVANIH PROIZVODA u kome postoje celine:
za verifikovane proizvode bez posebnih zahteva,
za verifikovna proizvode sa specijanim zahtevima za uvanje,

4.

DEO SKLADITA ZA NEUSAGALEENE proizvode u kome postoje celine:

deo za neusaglaene proizvode koji ekaju reenje
deo za odbaene ili kartirane proizvode
deo za proizvode koji idu na doradu

Studija sluaja: Skladite medicinskih i prehrambenih

proizvoda-procedure
1.U skladine prostorije je ZABRANJENO ULAZITI NEPROPISNO ODEVEN i uvoenje ivotinja.
2.Lica koja su BOLESNA NE SMEJU ULAZITI U SKLADINI PROSTOR.
3.Na prozorima skladita su POSTAVLJENE MREIce za spreavanje ulaska insekata.
4.Primenjuju se MERE ZA SPREAVANJE POJAVE GLODARA i drugih tetoina.
5.PRIJEMNI I OTPREMNI DEO SKLADITA JE ODVOJEN od dela gde se uvaju proizvodi i on
omoguava njihovu zatitu od atmosferskih uticija tokom istovara/utovara i prijema/otpreme.
6.U skladinom prostoru se MERI I PRATI TEMPERATURA ambijenta o emu se vodi periodina
evidencija.
7.MERE OPREZA MORAJU biti preduzete da ne bi dolo do rasipanja ili lomljenja, kontaminacije
mikroorganizmima i kroskontaminacije
8.U skladitu postoji SISTEMA FIFO koji osigurava pravilnu rotaciju proizvoda po pravilu (prvo
ulo, prvo izalo) sa estim i redovnim proverama da li sistem tano funkcionie
9.Proizvodi kojim je ISTEKAO ROK TRAJANJA, FIZIKI SE ODVAJAJU od ostalih proizvoda u
prostor za neusaglaene proizvode, posebno oznaavaju

Primer skladinog kartona

Skladite

Status

ifra proizvoda
Datum

Adresa uskladitenja

Isporuilac

Naziv proizvoda

Dokument
promene stanja
(broj)

Oznaka
FIFO

Blokirano
(koliina)

Period provere stanja

Ulaz

Izlaz

Stanje

(koliina)

(koliina)

(koliina)

Min. zaliha
Analiza
broj

Vai do

Aktivnosti skladitenja su podrka:

1.Nabavci,
2.Obezbeivanjem i uvanjem nabavljenih materijala u
ulaznim skladitima,
3.Procesu proizvodnje,
4.uvanjem poluproizvoda u procesnim skladitima,
5.Procesu isporuke, obezbeivanjem i uvanjem
proizvoda.

Principi klasifikacije skladita

Osnovni zahtev koji skladita treba da zadovolje jeste:
da roba koja se nalazi u skladitu ZADRI SVOJA SVOJSTVA U
DOZVOLJENIM GRANICAMA.

Prema nekim optim karakteristikama, pojedine vrste skladita

mogu se klasifikovati po:
ekonomsko-eksploatacionim kriterijumima,
tehniko-eksploatacionim kriterijumima.

Klasifikacije skladinih objekata prema:

Klasifikacije skladinih objekata prema:

stepenu izloenosti sadraja objekta prema spoljnjem uticaju:

OTVORENA SKLADITA (deponije, platoi; za robu cije karakteristike to

dozvoljavaju)
ZATVORENA SKLADITA (za robu koja se ne sme izloiti spoljnjem atmosferskom
uticaju.)
NATKRIVENA SKLADITA (natstrenicom, bez, ili eventualno sa jednim ili dva
bocna zida.)
poloaju skladinog objekta u odnosu na nivo tla:
NADZEMNA SKLADITA (tpino reenje)
SKLADITA ZASUTA ZEMLJOM (za uvanje opasnih roba)
POLUUKOPANA skladita (obicno za rasute robe, obuhvata i skladita smetena u
podrumske prostorije spratnih gradevina.)
PODZEMNA SKLADITA (za opasne robe)
PODVODNA SKLADITA (za zapaljive tene materije, uvanje nafte uz morske
platforme)

Geometrijskom obliku graevinskog objekta zgrade:

OBJEKTI U OBLIKU RAVNIH GEOMETRIJSKIH FIGURA, najece kvadra
ili kocke (razliciti oblici zgrada namenjenih za skladitenje komadnih ili rasutih
tereta)
OBJEKTI SFERINOG OBLIKA (rezervoari za skladitenje tenosti i
gasova.)
OBJEKTI CILINDRINOG OBLIKA (bunkeri kao "puferi" za prihvat robe pre
dalje otpreme), silosi (za due cuvanje robe), rezervoari za skladitenje
tenosti i gasova)
OBJEKTI U OBLIKU CILINDRA UZDUNO PRESEENOG SA RAVNI
(razlicite vrste hala)
OBJEKTI U OBLIKU KALOTE NASLONJENE NA CILINDRICNU OSNOVU
(hale za komadne i rasute robe)

Konstruktivna reenja i vrste materijala:

skladita sa BETONSKOM NOSEOM KONSTRUKCIJOM
skladita sa ELINOM NOSEOM KONSTRUKCIJOM
skladita sa ELINO BETONSKOM NOSEOM KONSTRUKCIJOM
"VAZDUNE" HALE (zatvoreni skladini objekti niske cene, mogunost
premetanja)
hale sa LAKOM METALNOM KONSTRUKCIJOM
skladita sa SAMONOSECOM METALNOM KONSTRUKCIJOM
(visokoregalna skladita)
ZIDANI SKLADINI OBJEKTI (redi; pomocna skladita manjih
kapaciteta)
SKLADINI OBJEKTI DRVENE KONSTRUKCIJE (danas se uopte ne
grade; pri rekonstrukciji)
SPRATNI SKLADINI OBJEKTI (danas nisu opravdani; eventualno se
prihvataju za robu veeg gabarita, ako se ona moe skladititi samo u
jednom nivou, na podu objekta)

Vrsti robe koja se skladiti:

objekti za uvanje komadne robe,
objekti za uvanje rasute robe ,
objekti za uvanje tenosti i gasova.
Uslovima skladitenja koje skladini objekat
treba da obezbedi:

nekondicionirani skladini objekti

kondicionirani skladini objekti

Visina objekata (saglasno domaim propisima):

male visine,
srednje visine,
velike visine.
Kapaciteti objekata:
velikog kapaciteta,
srednjeg kapaciteta,
malog kapaciteta.

Skladini objekti za rasutu robu

Otvoreni skladini objekti (deponije)
deponije rasute robe - tipicno reenje za cuvanje rasute robe
(ugalj,ljunak, pesak, ecerna repa, rude, asfalt, kamen, otpadne
materije, itd)
materijal koji se skladiti moe formirati razlicite prostorne oblike

Tipini oblici:
linearne i polarne deponije razliitog oblika (u zavisnosti od
organizacije skladinog prostora i primenjene mehanizacije).
polarne deponije

linearne deponije

Zatvoreni skladini objekti

zatvoreni objekti visokogradnje - zgrade razliitih dimenzija i
geometrijskih oblika, nadzeme ili poluukopane, najcece celicne ili
betonske konstrukcije
karakteristike objekta zavise od robe koja se skladiti i
primenjene tehnologije realizacije pretovarnih procesa (obino imaju
oblik koji pratikonture robe koja se unutra nasipa; sama konstrukcija je
posledica i primenjenih sredstava pretovarne mehanizacije)

osnovni princip pristupa robi - "odozgo"

tipino za uvanje krea i sumpora

Neka od tipinih reenja skladinih objekata za rasutu robu.

Osnovni oblici skladinih objekata za rasutu robu sa primenom razlicitih sredstava

pretovarne mehanizacije (elevatora vedriara, mosne dizalice sa grabilicom,
transportera strugaa i sl.)

Bunkeri i silosi

metalne ili betonske gradevine uspravnog cilindricnog oblika;

proracuni dimenzija otvora i nagiba, da bi se obezbedilo nesmetano
"isticanje" robe kroz otvor na dnu silosa / bunkera
konstrukcija bunkera i silosa - da izdri staticki pritisak robe na bocne zidove i
dinamicke pritiske pri pranjenju
TIPOVI OBJEKATA U ODNOSU NA PROTOK ROBE:

-za maseni protok robe

(pranjenje po principu - LIFO)
- za "jezgrasti" protok
(pranjenje po principu FIFO)

Uobiajena reenja skladinih objekata

problemi pri pranjenju usled fizicko hemijskih promena na robi tokom
uvanja - razvijen veliki broj pomonih uredaja za poboljanje protoka (mehanicki
vibratori, ultrazvucni sistemi za rastresanje robe)
problemi pri pojavi trenja - unutranji zidovi se cesto oblau oblogama
izraenim od odgovarajueg materijala sa manjim frikcionim koeficijentom
(eventualna pojava statickog elektriciteta)

Skladini objekti za komadne robe

Otvoreni skladini objekti za komadne robe:

-adekvatna priprema podloge (asfaltirana ili betonirana)

-dimenzije u irokom rasponu
- oblik i veliina skladita posledica:
dimenzionih karakteristika robe,
manevarskih i manipulativnih karakteristika primenjene
pretovarne mehanizacije,
karakteristika transportnih sredstava kojima se roba doprema ili
otprema.

Tipino je za:
uvanje kontejnera, izmenljivih tovarnih sanduka, drvne grade,
betonskih elemenata i sl.

ako je vreme uvanja dovoljno kratko da doe do nedozvoljenih promena na

uskladitenoj robi - mogu se skladititi i metalni odlivci, limovi, ipkasti materijali,
cevi i sl.
u nekim sluajevima, mogu se skladititi i paletizovani tereti zatieni folijom ili
prazna ambalaa (plastina ambalaa za pie, prazne palete,...)

Konstruktivna reenja skladinih objekata

elino-betonska konstrukcija

Krovne konstrukcije

elina konstrukcija

Konstruktivna reenja skladinih objekata elino betonske konstrukcije

Izgled izgraenih skladinih objekata elino betonske konstrukcije

Skladini objekti sa samonoseom metalnom

konstrukcijom (visokoregalna skladita)
visoka cena graevinskog zemljita, zahtevi za velikim kapacitetom
skladinih objekata, razvoj sredstava mehanizacije potreba za odgovarajucim
objektima velike visine, velike gustine po jedinici povrine

najekonominije reenje - razvoj sloene konstrukcije visokoregalnih

skladita, sa aspekta gradevine (statiki i dinamiki prorauni)

Izgled konstrukcije visokoregalnog skladita

Primer visokoregalnog skladita

Karakteristike:
nosea konstrukcija objekta - skladini regali
spoljnja obloga regala ima ulogu spoljneg zida
visine skladinih objekata ovog tipa idu i preko 30 m
prijemno otpremna i zona komisioniranja uvek se smetaju u objekte znatno
manje visine, naslonjene uz visokoregalno skladite.

Zatvoreni nadzemni skladini objekti izvedeni

kao "vazdune" hale
Za gradnju u kratkom periodu, pri loim klimatskim uslovima.
Konstrukcija objekta - oblik poloenog presecenog cilindra ili polulopte.

Objekat se sastoji iz:

obloge od plastinih materijala (vinil plastika)
ventilatora za uduvavanje vazduha u halu, nadpritiska od cca 40-50 Pa
elemenata za fiksiranje objekta za tlo (sa strane objekta postavljene cevi
napunjene peskom) ili se jednostavno du unutranjih i spoljnih ivica nasipa
sloj zemlje
masa konstrukcije (obloge) - cca 0,5 - 1 kg/m2.

Izgled "vazdune hale"

prednosti:
mogunost premetanja objekta i kratko vreme montae (oko 6
asova)
relativno niska cena (cca 40-50$/m2) i jednostavno odravanje
primena kao pomoni objekat, u periodima veeg optereenja

nedostaci:
period korienja od 7-10 godina
nebezbedan objekat u sluaju pojave jaeg vetra (preko 110 km/h)
neophodno grejanje u zimskim uslovima da bi se spreilo
zadravanje snega na omotau
zahteva dobro zaptivanje vrata (zbog gubitka pritiska u unutranjosti
objekta)
problem razvoda elektrine energije i osvetljenja

Hale od lake metalne konstrukcije

bolje reenje od vazdunih hala (sa aspekta otpornosti prema vetru,
potrebe za grejanjem u zimskim uslovima, razvoda elektrine energije, ali
je vea cene za oko 20-40%.).
objekat se sastoji iz obloge od plastinih materijala, i metalne
konstrukcije.

Skladini objekti zasuti zemljom

konstrukcija - najee armirano-betonska, koja se zasipa zemljom u cilju smanjenja
mogucnosti prenosa poara i eksplozije na susedne objekte u okruenju
oblik - uzduno preseen cilindar ili ravna geometrijska tela (kvadar, kocka)
namena - koriste se za uvanje eksplozivnih i zapaljivih roba

Izgled skladinih objekata zasutih zemljom

Podzemni skladini objekti

sastoje se iz skladinih objekata povezanih preko glavnog i sporednih hodnika
kostrukcija je luna, armirano-betonska - i za glavni i pomone hodnike, i za
same skladine objekte
skladini objekti se postavljaju tako da osa objekta bude paralelna osi glavnog
hodnika
namenjeni za skladitenje opasnih roba, eksplozivnih i zapaljivih; primenjuju se
u cilju zatite okruenja od dejstva eksplozije; takvi vojni objekti imaju za cilj i
bolju zatitu robe i obezbedenje veceg stepena tajnosti lokacije
objekti ovog tipa su otporni na napad iz vazduha; pruaju mogunost znatno
boljeg fizickog obezbedenja nego to je to sluaj kod nadzemnih objekata.

Skladini objekti za tenu i gasovitu robu

Skladini objekti:
u vidu rezervoara realizuju se kao nadzemni, podzemni ili podvodni
prema geometrijskom obliku - cilindricni ili sferini sudovi
konstrukcija metalna ili betonska
sa aspekta zatite od isparenja
skladini rezervoari sa vrstim krovom,
skladini rezervoari sa oslabljenim spojem izmeu krova i bonog omotaa,
skladini rezervoari sa plivajuim krovom

Osnovni oblici nadzemnih skladinih objekata za tecne i gasovite robe

Podzemni skladini rezervoar za tenosti

Podvodni skladini rezervoari za naftu

Skladini rezervoar za tene terete sa fiksnim krovom (2000 m3)

Skladini rezervoar sa plivajuim krovom (40000 m3)

Sferini skladini rezervoar za

prirodni gas

lociranje u grupama - poveana opasnost pri uvanju opasnih materija

NAJEE SE UVAJU OPASNE ROBE: zapaljive, komprimovane, eksplozivne, otrovne i sl;

PRIMARNA POARNA I OPASNOST OD EKSPLOZIJE
RAZVIJENA ZAKONSKA REGULATIVA koja definie sve relevantne aspekte problema uvanja
tenih i gasovitih roba

Funkcionalni zahtevi koji se moraju respektovati pri gradnji

rezervoara:
odgovarajue mehanike i konstruktivne osobine (sigurnost suda u razlicitim reimima rada)
adekvatno zaptivanje (gubitak sadraja rezervoara moe imati znacajne ekonomske i ekoloke
posledice, ako se radi o opasnim robama)
postizanje eljenih temperaturnih uslova.

Vrste skladita

Nastavna pitanja:
1.

Uvod

2.

Definicija skladitenja i zadaci skladita

3.

Skladitenje u logistikim sistemima

4.

Lokacija skladita

5.

Problem lokacije skladita i izbor optimalne lokacije

skladita

6.

Osnovni procesi u skladinom sistemu

7.

Skladini objekti

8.

Graenje skladita, arhitektonsko-graevinski delovi

objekta

9.

Oprema skladita

10.

Odluke o vlasnitvu nad skladinim prostorom

Redovi uskladitene robe i hodnici

Jedan od osnovnih problema u skladitu jeste maksimalna iskoristivost
raspoloivog skladinog prostora ili odreivanje prostora u odnosu na
zalihe koje e se uvati u njemu.

Ukupna povrina je suma namenskih povrina:

S=Sm + Spr + Sp + So + Sa (m2)
gde su:
Sm- povrina uskladitenog materijala
Spr- prometna povrina (hodnici, prolazi, poarni put i dr),
Sp- prijemna povrina,
So- otpremna povrina,
Sa- povrina za administrativne, sanitarne, pomone i ostale
prostorije.

SmG/Pd (m2)
gde je:

G- masa materijala (N) ili u (t)

Pd-doputeno optereenje (N/m2), (t/m2).

Sp=Qg/nPm (m2)

gde je:

Qg koliina materijala koja se primi u toku jedne godine,

n- prosean broj poiljki u godini,
koeficijent iskoritenja poda (0,5 do 0,6), odnos prijemne i
ukupne povrine poda,
Pm- mogue optereenje poda (0,25 do 0,30) od srednjeg
optereenja poda,

Iskoristivost skladinog prostora

= Vm/Vs100 (%)
gde je:
Vm- zapremina skladinog materijala (m3),
Vs-stvarna zapremina skladita (m3).

Iskoristivost skladita zavisi od tipa skladita i kree se u granicama

od 15 do 70%.

Iskoristivost skladita zavisi od iskoristivosti pojedinih komponenti

povrine i zapremine:
= p sp vp vs=Smp/Sp Sm/S hm/hp hpo/h
gde je:
Smp-povrina materijala odloenog na policu ili paletu,
Sp-povrine polica,
Sm-povrina skladita zauzeta policama ili paletama,
S- ukupna povrina skladita,
hm-visina materijala na polici ili paleti,
hp- visina jedinice tereta,
hpo-visina police ili sloga u skladitu,
h-visina skladita.

Stepen iskoristivosti police ili palete p=Smp/Sp

Stepen iskoristivosti povrine skladita policama ili paletama sp=Sm/S

Stepen iskoristivosti visine jedinice tereta vp=hm/hp

Stepen iskoristivosti visine skladita vs=hpo/h.

Minimalan razmak izmeu materijala i tavanice je najmanje 0,15m.

Stepen iskoristivosti visine skladine jedinice vp=hm/hp

Odnos puta i poprenih

redova u skladitu

Odnos redova uskladitenja

i puteva u skladitu

Odnos puta i uzdunih redova u skladitu

Kombinovani raspored u skladitu

Na raspored materijala u skladitu utie:

uestalost izuzimanja i obrta,
masa,
zapremina materijala.

Obeleavanje

Prikaz stalae sa fiokama

Oznaka objekta i oznaka prostorija