Sa govorenjem i pisanjem zapravo je luckasta stvar: pravi govor

je puka igra rei. Za uenje je smena zabluda kad ljudi misle da

govore radi stvari. Upravo za osobenost jezika da on brine samo
za sebe niko nee da zna. Otuda je on tako udesna i tako strahotna
tajna, tako da kad neko govori samo zato da bi govorio, on upravo
izgovara najdivnije i najoriginalnije istine. Ako li pak hoe da govori o
neemu odreenom, onda ga udljivi jezik nateruje da kae
najsmenije i najposuvraenije stvari.
Sladostrae za Novalisa jeste ulno i emocionalno pranjenje
jednog svesnog sadraja: svesti individuacije o sopstvenoj nemoi. U
osnovi sladostraa kao psiholoke reakcije, nalazi se doivljaj
individualne nemoi, oveka u nemoi svoje vrste. Da bol nije
jednostavno samooseanje?, pie Novalis. A samooseanje je doivljaj
sebe kao subjekta. Nitavnost sopstvene materijalnosti u odnosu na
kosmos, ovek suzbija sveu ili duhom (duim). Telo je posrednik
izmeu due i kosmosa.
Bolest spada u ljudsko zadovoljstvo kao i smrt.
ivot je bolest duha, jedno strano injenje.
Ljubav je skroz-naskroz bolest.
Novalis je pokuavao da premosti nepodudarnost due i sveta
objektivizacije, svoenjem stvari u jedno. Sladostrae je posledica
nemogunosti prodiranja u realitet, kao to sladostrae uopte
moda jeste najpotpunija iluzija zadiranja u neiji realitet, neije telo,
potpunog stapanja. Ambivalentnost svesti koja je raspeta izmeu dve
nemoi (delatne i iluzorne), od kojih druga uzima na sebe ulogu moi,
rastereuje se kroz sladostrae. Za subjektivnu projekciju sveta, i svet
i kosmos su samo obian materijal za ulne senzacije i intelektualne
opservacije koje izvodi svest. Sama ta injenica da svest izvodi sintezu
nad kosmosom, bremenita je sladostraem.
U svakodnevnom iskustvu ula, telo, sladostrae uvek su
naknada kada se u neem drugom, viem, promai. Dubinu naeg
duha mi ne poznajemo. Ka onome to je unutra vodi tajanstven put. U
nama je ili nigde venost sa svojim svetovima. Novalis razdvaja pojam
venosti od bilo kakve prostorno-kosmike vizije, intenzivirajui je kao
venost emocije po sebi.