INDIJSKI ZAIN na

FRANCUSKI NAIN
RIARD . MORAIS

Preveo Vladan Stojanovi

BOMBAJ

Prvo poglavlje
Ja, Hasan Hadi, roen sam kao drugo od estoro dece
iznad dedinog restorana na Nepijanovom primorskom
putu, u mestu koje se nekad zvalo Zapadni Bombaj,
mnogo pre no to je veliki grad preimenovan u Mumbaj.
Podozrevam da je moja sudbina bila od samog poetka
predodreena, zato to je moj prvi utisak o ivotu bio
miris mali ka salana, zainjenog ribljeg karija, koji se
kroz podne daske provlaio do moje kolevke u
roditeljskoj sobi iznad restorana. Do dana dananjeg
pamtim hladne ipke kolevke priljubljene uz lice i moj nos
ispruen koliko god je to mogue u potrazi za
aromatinim paketom kardamoma, ribljih glava i
palminog ulja koji mi je i u tom ranom ivotnom dobu
nekako nagovetavao da u slobodnom svetu iza reetaka
postoje neviena blaga koja ekaju da budu otkrivena i
isprobana.
Ali dopustite mi da ponem od poetka. Moj deda
je 1934. godine stigao u Bombaj iz Gudarata. Mladi se
dovezao do velikog grada na krovu lokomotive. Danas
veliki broj indijskih porodica u usponu na udesan nain
otkriva plemenito poreklo, npr. uvene roake koji su
saraivali s Mahatmom Gandijem tokom njegovih
poetaka u Junoj Africi. Ja nisam te sree. Potiem iz
porodice siromanih muslimanskih seljaka iz pranjavog
Bavnagara. Teka biljna zaraza je tridesetih godina
pogodila pamuna polja i primorala izgladnelog
sedamnaestogodinjeg dedu da se zaputi u Bombaj. Mladi
ljudi iz itave zemlje hrlili su u uurbani metropolis da u
njemu potrae sreu.

Moj ivot u kuhinji poeo je jako davno, jo kad

je deda pobegao od velike gladi. Tri dana se pekao na
nemilosrdnom suncu, priljubljen uz vrele gvozdene
reetke voza koji je jezdio indijskim ravnicama. To je bio
neobeavajui poetak velikog putovanja moje porodice.
Deda nije voleo da pria o prvim danima u Bombaju. Baka
Ami mi je poverila da se godinama patio spavajui na
ulicama i da je zaraivao za ivot isporuujui kutije s
rukom indijskim inovnicama, sitnim rafiima u
maineriji Britanskog carstva.
Da biste razumeli Bombaj s moje take gledita,
morali biste otii do Viktorijinog terminusa u vreme
najvee guve. Na velikoj eleznikoj stanici susreete
se sa sutinom indijskog ivota. Vagoni su podeljeni na
enske i muke. Putnici doslovce vise na prozorima i
vratima vozova koji tutnje inama ka stanicama Viktorija
i ergejt. Vozovi su toliko puni da nema mesta ni za
putnike kutije za ruak, koje stiu drugim vozovima
posle saobraajnog pica. Ove kutije preko dva miliona
ulubljenih limenih konzervi s poklopcem miriu na dal1,
kupus s umbirom i pirina s crnim papriicama koje alju
odane supruge. Kutije se tovare na kolica i isporuuju s
krajnjom preciznou svim slubenicima osiguranja i
blagajnicima u bombajskim bankama.
Eto ta je radio moj deda. Isporuivao je kutije za
ruak.
Bio je dabba-wallah. Nita vie i nita manje od
toga.
Deda je bio poprilino strog tip. Zvali smo ga
Bapadi. Seam se kako je svakog Ramazana pre sumraka
1

Daal jelo od soiva, graka ili raznih vrsta pasulja. (Prim. prev.)

uao na ulici, vrtei brojanice bled od gladi i besa. Dobro

sam zapamtio siuni nos, ekinjaste obrve sline
gvozdenoj ici, prljavo teme, kurtu i belu neurednu bradu.
Bio je strog, ali je znao da se brine o porodici. U
dvadeset i treoj godini isporuivao je gotovo hiljadu
rukova dnevno. Upoljavao je etrnaest trkaa. Hitali su
gradom u lungi haljecima, odei siromanih Indijaca.
Gurali su kolica po zakrenim ulicama Bombaja i
isporuivali skromne obroke po podrunicama
osiguravajuih drutava.
Mislim da je 1938. godine konano doveo Ami.
Bili su u braku od etrnaeste godine. Siuna seljanica
sjajne tamne koe stigla je vozom iz Gudarata zveckajui
jeftinim narukvicama. eleznika stanica bila je puna
pare, derana koji uriniraju po inama i deaka vodonoa
koji nude svoj espap. Reka umornih putnika i nosaa tekla
je peronom. Na njenom kraju, meu putnicima tree
klase, koraala je i svenjevima optereena Ami.
Deda je neto graknuo pre no to su krenuli.
Smerna seljaka supruga ila je nekoliko koraka iza svog
oveka iz Bombaja.
Baba i deda su uoi Drugog svetskog rata podigli
kolibicu od dasaka u sirotinjskoj etvrti pored
Nepijanovog primorskog puta. Bombaj je bio pozadinska
baza ratnog napora Saveznica u Aziji. Milioni vojnika sa
svih strana sveta proli su kroz njegove vratnice. Mnogi
su u njemu provodili poslednje spokojne trenutke pre
krvavih bojeva u Burmi i na Filipinima. Mladii su
tumarali po bombajskim ulicama s cigaretama u ustima i
opsedali prostitutke na plai aupati.
Baka se dosetila da im prodaje grickalice. Deda se
nevoljno sloio s tim. Dodao je poslu s dostavom kutija za

ruak i niz tezgi za brzu hranu na biciklima. Pokretne

zalogajnice jurile su od vojnikog kupalita na plai
Duhu do guvi u petak uvee ispred vrata eleznike
stanice ergejt. Nudile su poslastice od oraha i meda i
aj s mlekom, ali su najvei posao pravile s belpurijem,
fiecima od novinske hartije punim pirina, atnija,
krompira, luka, paradajza, nane i korijandra. To je bila
sastojcima bogata i izdano zainjena hrana.
Verujte mi kad vam kaem da je bila veoma
ukusna. Zato nije nikakvo udo to su zalogajnice na
biciklima postigle veliki uspeh. Baka i deka, okuraeni
nizom srenih i berietnih poslovnih poduhvata, iskrili
su naputenu poljanu na suprotnoj strani Nepijanovog
primorskog puta. Na njoj su podigli primitivno drumsko
svratite. Napravili su kuhinju s tri tandori 2 penice i
ognjitem s umurom iznad kog su na gvozdenoj reetki
poivali gvozdeni kadaiji3 sa zainjenom ovetinom. Sve
to je stalo ispod jednog amerikog vojnog atora. U senci
banjana rasporedili su nekoliko stolova od grubo tesanog
drveta i razapeli lealjke. Baka je zaposlila Bapua, kuvara
iz sela u Kerali. On je njen severnjaki kulinarski
repertoar upotpunio jelima kao to su teal s lukom 4 i
zainjene kozice s rotilja.
Peadinci, mornari i vazduhoplovci prali su ruke
engleskim sapunom u buretu za naftu, a onda bi se popeli
Tandoori cilindrina glinena pe za kuvanje i peenje. Toplota
dolazi od umura ili drva koji gore u samom sudu. Indijski
specijalitet tandori piletina pee se u ovakvom sudu. (Prim. prev.)
2

Kadai gvozdeni sud za kuvanje slian voku, okrugao, dubok i

debelih zidova. (Prim. prev.)
4
Theal ljuta pilea supa. (Prim. prev.)
3

na lealjke razapete u hladu drveta. Nekoliko roaka iz

Gudarata pridruilo se dedi. Mladii su radili kao
konobari. Obilazili su na brzinu sklepane stolove i
lealjke i urno raznosili pilee ranjie, basmati pirina i
slatkie od putera i meda.
Kad bi posao slabije iao, baka bi se zaputila meu
lealjke, u irokim pantalonama i dugoj koulji, nonju
koju zovemo alvar kamiz. avrljala je s nostalginim
vojnicima eljnim specijaliteta iz svojih postojbina. ta
tamo jedete?, pitala je. ta jedete kod kue?
Britanski vojnici su joj pripovedali o pitama od
mesa i bubrenjaka, o pari koja se die kad no zasee
hrskavu koricu i otkrije sone iznutrice. Svaki vojnik
trudio se da ispria neto zanimljivije od prethodnika.
ator bi se uskoro ispunio uzbuenim oh i ah.
Amerikanci nisu doputali da ih Britanci u bilo emu
nadmae. Umeali bi se u priu, usrdno tragajui za
reima kadrim da opiu biftek peen na rotilju, od goveda
hranjenih floridskom movarnom travom.
Ami bi se, naoruana obavetajnim podacima
prikupljenim pri ovim obilascima, povlaila u kuhinju,
gde bi se bacila na tandori tumaenja kulinarske prakse
dalekih zemalja. Tako je nainila neku vrstu indijskog
pudinga, pokropljenog sveim oraiem, koji je postao
hit meu britanskim vojnicima. Otkrila je da
Amerikancima prija sos od kikirikija i mango atni
posluen izmeu komada nana.5 Vest o naoj hrani brzo
se proirila svuda od Guraka do Britanaca, iz kasarni do
ratnih brodova. Dipovi su se od jutra do mraka
zaustavljali ispred atora na Nepijanovom primorskom
5

Naan ili nan pljosnati hleb od belog brana. (Prim. prev.)

putu.
Ami je bila udesna kuvarica. Nikad neu moi da
joj se u dovoljnoj meri zahvalim zbog onog to sam
postao. Nema boljeg jela od njene ribe, uvaljane u slatkoljutu masalu6, uvijene u list banane i ispeene na rotilju s
kapljicom kokosovog ulja. To robusno i rafinirano jelo
smatram vrhuncem indijske kulture i civilizacije. Sve to
sam ikada pripremio vrednujem prema bakinom
najdraem jelu. Porastao sam gledajui kako sitna baka
bosonoga tabana po zemljanom podu kuhinje i brzo
potapa komade patlidana u brano od slanutka, da bi ih
isprila u kadaiju. amarala je kuvaricu, hranila me
oblandama s bademom i vritei grdila tetku.
Amin ator krajputa ubrzo se pretvorio u snaan
i postojan izvor prihoda. Baba i deda su veoma dobro
poslovali. Sakupili su malo bogatstvo u vrstoj valuti koju
su milioni peadinaca, mornara i vazduhoplovaca donosili
sa sobom u Bombaj, usputnu stanicu ka ratitu.
Uspeh je porodio dotad nepoznate probleme.
Bapadi je bio zloglasna krtica. Stalno se izdirao na nas
zbog sitnica, kao to je trljanje rotilja s previe ulja. Bio
je zbilja lud za novcem. Nije imao poverenja u susede i
roake iz Gudarata. Zato je poeo da krije uteevinu u
konzervama za kafu. Svake nedelje je iao na tajno mesto
u selu, da zakopa uteevinu.
Prelomni dogaaj u ivotu babe i dede zbio se u
jesen 1942. godine kad je britanska administracija u
oajnikoj potrebi za zdravim novcem za finansiranje
ratnih napora izloila delove Bombaja na aukcijsku
Masala, ponegde u tekstu garam masala smea zaina
uobiajenih za severnoindijsku kuhinju; koristi se sama ili s drugim
zainima; re garam odnosi se na intenzitet zaina. (Prim. prev.)
6

prodaju. Ponuena je i naputena poljana na Nepijanovom

primorskom putu, na kojoj se moja porodica bespravno
naselila.
Bapadi je bio seljak u dui. Potovao je zemlju
vie od papirnog novca, kao i svi poljodelci. Jednog dana
je iskopao skrivene konzerve i poao u Standard artered
banku u drutvu pismenog suseda. Uz susedovu pomo
kupio je poljanu od 1,6 hektara na Nepijanovom
primorskom putu. Na aukciji je za zemlju u podnoju brda
Malabar platio 1016 engleskih funti, deset ilinga i osam
penija.
Baka i deka do te kupovine nisu bili blagosloveni
decom. Babice su pomogle mom ocu Abasu Hadiju da
doe na svet u noi kad je odjeknula uvena eksplozija
municije na bombajskim dokovima. Vatrene lopte
eksplodirale su na nonom nebu, a snane erupcije
razbijale prozore po itavom gradu. Moja baka je u tom
trenutku ispustila vrisak od kog se krv ledila u ilama.
Tata je iskliznuo iz nje. Drao se glasnije od eksplozija i
svoje majke. Svi bi se smejali ovoj prii kad bi je Ami
pripovedala, zato to je svako ko je poznavao mog oca
znao da gigantska eksplozija predstavlja najbolju moguu
kulisu njegovom dolasku na svet. Tetka je roena dve
godine kasnije, pod mnogo mirnijim okolnostima.
Nezavisnost i podela doli su i proli. Nikad nismo
saznali ta se deavalo s porodicom u tim nemirnim
vremenima. Tata nikad nije davao direktne odgovore na
naa pitanja. O da, bilo je gadno, rekao bi kad bismo ga
pritisli. Snali smo se. Prestani s tim policijskim
ispitivanjem. Donesi mi novine.
Znali smo da je oeva porodica razdvojena, poput
tolikih drugih. Veina roaka prebegla je u Pakistan.

Bapadi je ostao u Bombaju. Sakrio je porodicu u

podrumu skladita poslovnog prijatelja hinduistike vere.
Ami mi je rekla da su danju spavali, zato to nou nisu
mogli od vriske i klanice s druge strane podrumskih vrata.
Tata je odrastao u Indiji mnogo drugaijoj od one
koju je njegov otac poznavao. Deda je bio nepismen. Tata
je iao u kolu. Nije bila naroito dobra, ali je uspeo da se
upie u Institut ketering tehnologije u Ahmedabadu.
Obrazovanje je ostavilo stare plemenske obiaje
nepromenljivim. Tata je u Ahmedabadu upoznao Tahiru,
svetloputu uenicu raunovodstva, koja e postati moja
majka. Tata kae da se prvo zaljubio u njen miris. Glava
mu je poivala u knjizi u biblioteci kad je osetio
omamljujuu aromu apatija7 i ruine vodice.
To je, govorio je, bio miris tvoje majke.
Jedno od mojih najranijih seanja je tata koji mi vrsto
stee ruku dok stojimo na Putu Mahatme Gandija i
posmatramo
mondenski
restoran
Hajderabad.
Nezamislivo imuna bombajska porodica Banadi i
njihovi prijatelji iskrcavali su se na trotoar iz luksuzne
limuzine sa oferom. ene su ciale, ljubile se i astile
primedbama o teini. Portir sik je hitro otvorio staklena
vrata restorana.
Restoran Hajderabad i njegov vlasnik Udaj Doi,
neka vrsta indijskog Daglasa Ferbanksa Mlaeg, esto su
se pojavljivali na drutvenim stranicama Bombaj tajmsa.
Moj otac bi opsovao i zatresao novinama kad god bi
naiao na njegovo ime. Na restoran nije bio na istom
7

Chapati beskvasni pljosnati hlepi, slian tortilji. (Prim. prev.)

nivou kao Hajderabad. Sluili smo dobru hranu za male

pare. Tata je svejedno smatrao Udaja Doija svojim
najveim takmacem. Gledali smo kako gomila imunih
ljudi ulazi u uveni restoran na mehendi, predbranu
sveanost, na kojoj nevesta i njene drugarice lee na
mekim jastucima dok im ruke, dlanove i stopala
ukraavaju arama od kane. Svetkovina je podrazumevala
probranu hranu, veselu muziku, peckavo ogovaranje i
dodatni publicitet za Doija.
Vidi, uzbueno e tata. Gopan Kalam.
Grickao je kraj brkova dok mi je stiskao ruku
vlanjikavom apetinom. Ponaao se kao da su se oblaci
razdvojili i da smo ugledali Alaha. Milijarder,
proaptao je tata. Obogatio se u petrohemiji i
telekomunikacijama. Vidi smaragde na toj eni. Veliki su
kao ljive.
Udaj Doi se u tom trenutku pojavio na staklenim
vratima. Stajao je meu bogatim gostima u elegantnim
sarijima boje breskve i svilenim nehruovskim odelima
kao meu sebi ravnima. etiri-pet novinskih fotografa
zamolilo ga je da se okrene na ovu ili onu stranu. Gajio je
primetnu naklonost prema evropskom nainu odevanja.
Kooperno je pozirao fotografima u blistavom veernjem
odelu Pjer Karden. Besprekorni beli zubi sevali su pod
blicevima.
uveni ugostitelj privukao mi je panju ak i u
tom ranom uzrastu. Liio je na bolivudsku filmsku
legendu. Seam se da je na vratu imao elegantno vezanu
askot kravatu. Kosu je zaeljavao unatrag i podizao ka
sredini. Odravao je kitnjastu frizuru velikim koliinama
spreja za kosu. Mislim da nikada nisam video elegantniju
osobu.

Pogledaj ga samo, siktao je tata. Pogledaj tog

koopernog petlia!
Vie nije mogao da podnosi taj prizor. Okrenuo se
u mestu. Cimnuo me je prema oblinjem supermarketu
koji je nudio popust na velika pakovanja biljnog ulja.
Imao sam samo osam godina. Morao sam da trim da ne
bih zaostao za njim. Tata je pruao korak. Kurta je
leprala za njim.
Pazi ta ti kaem, Hasane!, urlao je da bi
nadjaao buni saobraaj. Ime Hadi e jednog dana biti
nairoko poznato! A tog petlia se niko nee seati! ekaj
pa e videti! Pitae ljude znaju li ko je Udaj Doi?
Odgovorie ti: Koje taj? Ali Hadi! Hadi! rei e ti.
To je veoma ugledna i uticajna porodica.

Ukratko, tata je bio veoma alav. Bio je debeo, ali je s

preko sto osamdeset centimetara bio visok za Indijca.
Imao je punako lice, kovrdavu kosu i guste navotene
brkove. Oblaio se po starinski, s kurtom preko pantalona.
Ne bi se moglo rei da je bio prefinjen. Jeo je, kao
i svi muslimani, rukama tanije desnicom. Levu je drao
na krilu. Spustio bi glavu u tanjir i punio usta masnom
ovetinom i pirinem kao da mu je to poslednji obrok,
umesto da dostojanstveno podie hranu ka ustima. Obilno
se znojio dok je jeo. Ispod pazuha bi mu izbile mrlje
veliine tanjira. Imao je tup pogled pijanca kad bi konano
podigao glavu s tanjira. Brada i obrazi blistali bi mu od
narandaste masti.
Koliko god da sam ga voleo, moram da kaem da
je tad izgledao zastraujue. Posle obroka bi odgegao do
kaua. Sruio bi se na njega i narednih pola sata hladio.

Iskazivao bi zadovoljstvo glasnim podrigivanjem i

gromovitim prdeima. Moja mati, roena u porodici
uglednog javnog delatnika u Delhiju, muno bi zatvarala
oi kad god bi ovaj ritual poeo. Neumorno mu je
pridikovala za stolom. Abase, govorila je, lake malo!
Zadavie se! Nebesa mi, jede kao magarac!
Tata je posedovao zadivljujuu harizmu i energiju
koje su ga neprestano gonile napred. Kad sam 1975.
godine doao na svet, vrsto je upravljao porodinim
restoranom. Deda je patio od emfizema. Upravljao je
isporukom kutija za ruak iz stolice u dvoritu.
Bakin ator je sklonjen. Ustupio je mesto sivom
zdanju od betona i cigle. Porodica je ivela na spratu
glavne kue, iznad restorana. U drugoj kui iveli su baba
i deda s tetkom i teom koji nisu imali dece. Pored
porodinih kua bile su jednospratne drvene upe u
kojima su iveli Bapu, kuvar iz Kerale, i druga sluinad.
Spavali su na tlu.
Dvorite je bilo srce i dua starog porodinog
posla. Kolica za raznoenje kutija s rukom i zalogajnice
na biciklima bili su pored zida. Pod senkom pohabanog
atorskog krila behu kazani sa supom od aranskih glava,
gomile listova banane i svee samose 8 na navotenom
papiru. Pored suprotnog zida stajali su veliki gvozdeni
kazani s pirinem, zainjenim lovorovim listom i
kardamomom. Muve su se rojile iznad pomenutih
poslastica. Sluge su obino sedele na prtenom daku
pored zadnjih vrata kuhinje i paljivo trebile basmati
pirina. ena nauljene kose, presavijena u struku, sa
sarijem skupljenim izmeu nogu, istila je dvorite
Samosa trouglasto pecivo punjeno povrem i mesom. (Prim.
prev.)
8

kratkom metlom. Mahala je napred-nazad, napred-nazad.

Seam se da je nae dvorite uvek kipelo od ivota. Stalno
je neko dolazio i odlazio, terajui petla i kokoke da
nervozno kukuriu i kokodau u senkama mog detinjstva.
Tu bih, na popodnevnoj jari, posle kole pronaao
Ami kako radi pod strehom koja se pruala iznad
unutranjeg dvorita. Popeo bih se na vrh sanduka da bih
omirisao vrelu paru ljute riblje orbe. Priao bih joj o
svom danu u koli, a onda bi mi prepustila meanje orbe.
Seam se kako je otmenim pokretima prikupljala sari i
odlazila do zida, odakle me je posmatrala puei
gvozdenu lulu. Donela je tu naviku iz sela u Gudaratu.
Seam se toga kao da je bilo jue. Meao sam i
meao u skladu s ritmom grada. Padao sam u magini
trans koji e me posle spopadati kad god budem kuvao.
Povetarac je promicao dvoritem, donosei u porodino
carstvo daleki lave bombajskih pasa i zadah kanalizacije.
Ami je uala u senovitom uglu. Siuno, naborano lice
gubilo se u pramicima dima. S verande na spratu dopirali
su devojaki glasovi moje majke i tetke. Punile su peciva
slanutkom i papriicama. Najjasnije se seam zvuka
gvozdene kutlae, ritminog grebanja po dnu kazana.
Njome sam izvlaio dragulje iz dubina. Riblje glave i bele
oi uzdizale su se i plivale po rubinsko crvenoj povrini
orbe.
Jo uvek sanjam to mesto. Ako biste iskoraili iz
bezbedne porodine kue, nali biste se na rubu
zloglasnog sirotinjskog naselja kraj Nepijanovog
primorskog puta, u moru krovova na klimavim
daarama, ispresecanog kunim potoiima. Iz

sirotinjske etvrti dizao se prodorni miris vatre od umura

i trulog ubreta. Magliasti vazduh bio je pun
kukurikanja, meketanja koza i tekih udaraca tkanina o
cementne blokove. Deca i odrasli su tu srali na ulicama.
Iza kue je poinjala drugaija Indija. Odrastao
sam zajedno sa svojom zemljom. Brdo Malabar nadnosilo
se nad nama istakano kranovima. Meu starim vilama,
opasanim zidinama, uzdizale su se nove bele graevine.
Nazivali su ga Miramar ili Palm bi.
Nisam znao otkuda su svi ti ljudi dolazili, tek,
nove zgrade nicale su iz tla poput drevnih boanstava. Svi
su najedanput poeli da govore o novim softverskim
inenjerima,
preprodavcima
otpadnog
metala,
izvoznicima pamine9, proizvoaima kiobrana i bog te
pita ega. Milioneri su navalili na brdo prvo u stotinama,
a zatim u hiljadama.
Tata je jednom meseno poseivao Malabar.
Obukao bi istu kurtu. Uhvatio bi me za ruku i krenuo
uzbrdo, da bi iskazao potovanje monim politiarima.
Kucali bismo na zadnja vrata vila boje vanile. Batler u
belim rukavicama bi nam bez rei pokazao na sud od
terakote pored vrata. Tata bi spustio smeu kesu na
gomilu slinih. Vrata bi se zatim zalupila za nama.
Nastavili bismo put s papirnatim kesicama namenjenim
drugim gradskim uglednicima. Taj ritual imao je svoja
pravila. Nikad nismo kucali na prednja vrata. Uvek smo
dolazili otpozadi.
Kad bismo obavili posao, tata bi, pevuei ispod
glasa, kupio sok od manga i peeni kukuruz. Seli bismo
na klupu u Viseim vrtovima, velikom parku na
Pashmina fina vuna slina kamiru i pletiva od te vune. (Prim.
prev.)
9

Malabaru. Iz osmatranice u hladu palmi i bugenvilija

posmatrali smo odlaske i dolaske u Brodvej, ganc-novoj
apartmanskoj zgradi preko puta parka. Poslovni ovek seo
je u mercedes. Deca su izlazila iz zgrade u kolskim
uniformama. ene su polazile na tenis i aj. Postojana
reka imunih aina 10 svilene halje, dlakave grudi i
zlatom obrubljene naoari proticala je pored nas ka ain
mandiru, hramu u kom su mazali idole sandalovom
pastom.
Tata je zario zube u kukuruz. Energino je
zagrizao sve do korena. Ljuspice kukuruza nahvatale su
mu se na brkovima, obrazima i kosi. Puni su para, rekao
je, cokui usnama i maui preko ulice klipom kukuruza.
Bogatai.
Devojica i njena dadilja izale su iz apartmanske
zgrade. Krenule su na roendansku zabavu. Zaustavile su
taksi.
Ta devojica ide u moju kolu. Video sam je u
dvoritu.
Tata je zavitlao oglodani koren u bunje i obrisao
lice maramicom.
Ma nemoj?, rekao je. Je li lepa?
Nije, ali misli da je neviena cura.
Seam se kombija koji se u tom trenutku zaustavio
ispred apartmanske zgrade. uveni ugostitelj Udaj Doi
isporuivao je hranu direktno u domove muterija.
Razvozio je lino kad su radnici imali slobodan dan.
Namigivao je s dinovske fotografije na vozilu. Iz usta mu
je izlazio gigantski oblai sa sloganom: Bez prljanja,
bez petljanja. Mi to radimo za vas.
10

ainista, sledbenik ainizma. (Prim. prev.)

Portir je pridrao vrata kad je radnik u belom

sakou istrao iz zadnjeg dela kombija s malim
posluavnicima. Seam se tatinog dubokog glasa.
ta li taj Doi smera?
Tata je odavno raskrstio sa starim amerikim vojnikim
atorom. Zamenio ga je zidanom kuom i plastinim
stolovima. Porodini restoran bio je velika dvorana puna
galame. Kad sam napunio dvanaest godina, tata je odluio
da zapone borbu za imunije muterije kakve su
poseivale i Doijev restoran Hajderabad. Preobrazio je
stari porodini restoran u Bolivudske noi s 365 sedita.
Ubacio je kamenu fontanu. Nasred trpezarije
obesio je disko-kuglu s bezbrojnim ogledalcima. Okretala
se iznad siunog podijuma za igru. Obojio je zidove
zlatnom bojom pre no to ih je pokrio potpisanim
fotografijama bolivudskih zvezda. Na ideju je doao
posmatrajui
fotografije
holivudskih
restorana.
Potkupljene starlete redovno su svraale u Bolivudske
noi s muevima.
Fotografi arenog asopisa lakog sadraja Helou
Bombaj uslikali bi ih nekim udom pri svakoj poseti
restoranu. Vikendima je unajmljivao pevaice koje su bile
slika i prilika tada veoma poznatih Alke Jagnik i Udit
Narajan.
Preobraaj je bio tako uspean da je tata nekoliko
godina po otvaranju Bolivudskih noi pokrenuo i kineski
restoran, kao i pravu diskoteku s dimnim mainama,
kojima je, na moju veliku alost, upravljao iskljuivo moj
najstariji brat Umar. Pokrili smo svih 1,6 hektara.
Restoran s 568 mesta radio je punom parom, hranei

imune stanovnike velikog grada u usponu.

Restoran se orio od smeha i gromoglasnog diska.
Mirisao je na papriice i ribu s rotilja. Vlani vazduh
zaudarao je na prosuto kingfier pivo. Tata kog su svi
zvali Veliki Abas bio je roen za taj posao. Povazdan se
muvao po kompleksu, kao bolivudski producent.
Uzvikivao je nareenja, ukao lenje pomone kelnere i
pozdravljao goste. Nije skidao nogu s gasa. Neprestano je
ponavljao: Mrdaj, mrdaj! Zato si spor kao ena?
Moja mati je, za razliku od njega, bila nepresuni
izvor spokojstva. Bila je uvek spremna da spusti tatu na
zemlju zdravorazumskim pristupom. Seam se kako je
mirno sedela na terasi iznad ulaznih vrata restorana i
beleila poslovne rezultate s uzviene osmatranice.
Iznad svih nas behu strvinari koji su se hranili
telima na Kuli tiine, parsijskom groblju na Malabaru.
Seam se tih strvinara.
Vazda su kruili, kruili i kruili.

Drugo poglavlje
Prizivam srene uspomene. Kad zatvorim oi, mogu da
zamislim staru kuhinju, osetim miris karanfilia i
lovorovog lista i ujem cvranje kadaija. Bapuini gasni
gorionici i rotilji bili su levo od ulaza. esto biste ga
videli kako pijucka aj s mlekom dok se etiri osnovna
jela indijske kuhinje krkaju pod njegovim budnim okom.
Na glavi je nosio visoku kapu efa kuhinje, kojom se silno
ponosio. ivahne bubavabe razmahanih antena vijugale
su izmeu tanjira sa sirovim ostrigama u morskoj vodi, tik
uz njegov lakat. Nadohvat ruke poreao je inijice sa
sastojcima vodicom s belim lukom, grakom, kremastim
kokosom, kaom od indijskog oraha i pireima od ilija i
umbira.
Bapu me je video na vratima. Dao mi je znak da
priem i vidim kako jagnjei mozgovi klize s tanjira u
kadai. Ruiasta masa pala je na propreni luk i limunovu
travu. Pored Bapua se nalazio elini kazan od 200 litara,
pun sira i peskavice. Krkalo se. Dva deaka ravnomerno
su meala supu drvenim lopaticama. Krajnje desno bili su
nai kuvari iz Utar Pradea. Samo su severnjaci, tvrdio je
otac, imali pravi oseaj za tandori, duboke sudove za
peenje iz kojih su vaeni marinirani pilei ranjii s
patlidanom i kozice sa zelenim biberom. Uenici, samo
malo stariji od mene, radili su na spratu ispod utog venca
cvea i tamjana.
Njihov posao bio je da za tandori iste piletinu do
kosti i trebe i meaju pasulj i umbir dok se ne rastvore.
Ovi deaci su, kad nisu bili na dunosti, puili cigarete po
sokacima i dobacivali devojkama. Proveo sam dobar deo

detinjstva sedei s njima na hoklici u hladnoj kuhinji na

spratu. avrljali bismo dok je pomonik uredno otvarao
okru noem. Prstima bi iscedio mrkocrvenu ljutu pastu iz
bele unutranjosti ploda. Malo ta se na svetu po
eleganciji moglo porediti s kao ugalj-crnim momkom iz
Kerale koji see korijandar ivahnim noem. Gomila
razbaruenog lia i stabljika bi se u trenu svela na finu
zelenu izmaglicu. Govorim o izuzetnoj eleganciji i
ekonomiji pokreta.
Jedna od mojih omiljenih razbibriga bila je praenje
Bapua na njegovim redovnim obilascima bombajske
pijace Kroford. Iao sam zato to mi je kupovao dalebi,
perecu od fermentiranog dala i brana, prenu u ulju i
potopljenu u slatki sirup. Muvao sam se po pijaci i
neosetno ovladavao najvanijom vetinom koju jedan
chef11 mora imati izborom sveih sastojaka.
Poinjali smo na tezgama s voem i povrem.
Korpe su bile visoko naslagane oko uskih prolaza.
Trgovci voem zidali su kule od nara. Purpurna ostrva
irila su se ispod njih u obliku lotosovog cveta. Pletene
korpe pune kokosa, karambola i boranije. Dizale su se
nekoliko spratova uvis, tvorei miomirisne grobnice.
Hodnici su uvek bili uredni i isti, pod pometen, a skupo
voe izglancano do votanog sjaja.
Deai mojih godina uao je visoko na
policama. Brzo je odskakutao do mesinganog kraga s
vodom i oprao tri-etiri grozda kad Bapu zastade da proba
novu vrstu groa bez semenki. Oas posla nam je
11

Chef glavni kuvar. (Prim. prev.)

ponudio oprane grozdove. Samo da znate, nemaju

seme!, prodrao se gazda s tronoca u hladovini. udo
nevieno! Ponudiu ti dobru cenu, Bapu!
Bapu bi ponekad kupio, a ponekad ne bi. Uvek je
putao prodavce da se nadmeu meu sobom. Krenuli
smo preicom do mesarske pijace. Proli smo izmeu
tezgi s kunim ljubimcima i kaveza punih zeeva i
vritavih papagaja. Miris pilia i urki nas je presekao kao
smrad poljskog klozeta. Ptice su kokodakale i lepetale
krilima. Videli smo oerupane kokoke. Mesar je pevao u
ritmu udaraca satare o mesarski panj. Pod nogama mu je
bila korpa s krvavim glavama i noicama.
Kuvar me je nauio kako da ocenim da li je koa
pileta dovoljno glatka, i kako da savijem krila i kljunove
da bih na osnovu elastinosti procenio doba ptice. Nauio
sam da su punaka kolena najoigledniji znak ukusne
piletine.
Najeio bih se po ulasku u prohladnu halu pijace
mesa. Oi bi mi se polako navikavale na slabije
osvetljenje. Prvo to bih video u smrdljivom vazduhu bio
je mesar koji sitni vlaknasto meso golemim noem.
Koraali smo halom oslukujui ritmino seckanje,
posmatrajui crvene reke u odvodima i miriui vazduh
koji zaudara na smrt.
Svee preklane ovce visile su s kuka u Akbarovoj
halal mesari. Bapu je koraao izmeu neobinih stabala i
ljapkao mesnate slabine zaklanih ivotinja. Naao je
jednu koja mu se dopala. Poeo je da se cenjka s mesarom
Akbarom. Urlali su i pljuvali jedan u drugog sve dok im
se vrhovi prstiju nisu dotakli. Mesarski pomonik je tad
na gazdin mig zario sekiru u ivotinju koju smo upravo
kupili. Grimizna plima nam je poplavila sandale.

Plavkastosive iznutrice rasule su se po podu.

Seam se kako sam podigao glavu ka
gavranovima koji su nas intenzivno posmatrali s krovnih
greda. Mesar je veto komadao i sekao ovcu, zavijajui
butove u votani papir. Glasno su graktali i mahali
krilima. Bela govna kapala su po stubovima i mesu ispod
njih. ujem ih i dan-danas. Najglasniji su kad god
pokuam neto luckasto, umetniki, iz pariske kuhinje.
Otro graktanje krofordskih gavranova upozorava me da
ostanem s obe noge na tlu.
Najvie sam voleo riblju pijacu. Uvek smo je
ostavljali za kraj. Preskakali smo odvodne kanale pune
ribljih iznutrica, koje su se vraale uljastosivom moru.
Koraali smo natovareni kupljenom robom. Na cilj je bio
Anvar i njegova tezga na kraju pokrivene riblje pijace.
Hindusi su veali ute cvetne vence i palili
miriljave tapie ispod slika irdi Sai Babe na betonskim
stubovima na kojima je poivala riblja pijaca. Kante s
ribom su zveketale, skreui panju na srebrnkaste
pomfrete rairenih oiju. Tu i tamo bile su sumporaste
gomile usoljene sitne ribe, osnovnog sastojka indijske
kuhinje. Prva smena zavravala se u devet ujutru. Stidljivo
bi se svukli pod aravima. Oprali bi se u zaraloj kofi i
istrljali krljutima pokrivenim lungi sapunom. Vatrice su
plamsale u mranim budacima trnice. Palili su ih da bi
zagrejali jednostavni obrok od pirina i soiva. Gomile
ljudi bi posle obroka polegale na vree i kartonske
prostirke. Zaspali bi uprkos buci na pijaci.
Ribe su bile velianstvene. Prolazili smo pored
uljastih sardina, srebrnkastih tela i ravnih ukastih glava.
Voleo sam posluavnike s lignjama blistave ljubiaste
koe, kao na vrhu penisa, i pletene korpe pune morskih

jeeva, otvorenih da bi kupci videli narandasta jajaca.

Riblje glave i peraja trali su po itavoj trnici pod
neobinim uglovima iz gomila leda oveje visine.
Halabuka na Krofordu bila je zagluujua. Lanci su
zveali, drobilice krckale, a gavranovi graktali. Sve to se
mealo s glasovima aukcionara. Da li je udno to mi se
taj ambijent zavukao pod kou?
U zadnjem delu Kroforda ekao nas je Anvarov
svet. Prodavac ribe na veliko u beloj odedi sedeo je s
prekrtenim nogama za metalnim stolom usred desetak
visokih mogila leda i ribe. Imao je tri telefona beli,
crveni i crni. mirnuo sam kad sam ga prvi put video, zato
to je milovao neto u krilu. Trebalo mi je neko vreme da
shvatim da je to maka. Jo neto se pomerilo nedaleko
od njega. Pola tuceta zadovoljnih maaka muvalo se po
stolu. Lenjo su mahale repovima, lizale ape i oholo dizale
glave da osmotre pridolice.
Znajte da su se Anvar i njegove make i te kako
razumele u ribu. Budnim okom su pratili sve to se
deavalo pod njihovim nogama. Mali pokret Anvarove
glave ili tihi coktaj jezikom upuivali su radnike ka
ruiastom papiriu s narudbinom ili ulovu kolijskog
ribara, koji je upravo stigao na pijacu. Njegovi radnici
stanovali su na Putu Muhameda Alija i bili su mu
nepokolebljivo odani. Po itav dan su pod njegovim
nogama razvrstavali jastoge i krabe, sekli mesnate tune i
otrim pokretima istili krljut sa arana.
Anvar se molio pet puta dnevno na molitvenoj
prostirci iza stuba. Kad nije to radio, uvek ste ga mogli
zatei kako sedi s prekrtenim nogama na ulubljenom
metalnom stolu u zadnjem delu trnice. Stopala su mu se
zavravala povijenim ukastim noktima. Navadio se da

po itav dan masira gola stopala.

Hasane, rekao je, poteui pozamani palac.
Nikako da poraste. Reci Velikom Abasu da te hrani s
vie ribe. Imam dobru tunu iz Goe, ovee.
To ne biti pristojna riba, ovee. To biti hrana za
make. kripei, nakaljao bi se i zaitao. Znao sam da
se smeje mojoj ali. Kad bi telefoni esto zvonili
bombajski hoteli i restorani su tako naruivali robu
Anvar bi ljubazno poastio Bapua i mene ajem s
mlekom. Obino je popunjavao ruiaste naloge i paljivo
posmatrao kako radnici pune sanduke. Kad nije bilo
mnogo posla, poveo bi me u stranu, do korpi s ribom koje
su stizale na trnicu, da bi mi pokazao kako se ocenjuje
kvalitet robe.
Trai bistre oi, ovee, a ne ovo, rekao bi dok
bi pocrnelim noktom lupkao mutno riblje oko. Vidi li
ovu. Ta je svea. Uoava li razliku. Oi su joj bistre i
irom otvorene.
Okrenuo bi se ka sledeoj korpi. Gledaj ovamo.
Ovo je stari trik. Gornji sloj ribe je veoma sve. Jelda? Ali
pazi sad. Zaronio je do dna korpe i izvadio zgnjeenu
ribu. Vidi. Opipaj to meko meso. Pogledaj krge. Nisu
crvene kao kod svee ribe, ve bledosive. I kad okrene
peraje, trebalo bi da bude ukoeno, a ne kao ovo. Anvar
je odmahnuo rukom. Mladi ribar je povukao korpu. A
pogledaj ovu? Vidi li ovu tunu? Loa je, ovee. Veoma
loa. Ima modrice kao da je izubijana, jelda? Neki
trapavi vala ju je s visine bacio u zadnji deo kamiona.
Jata je, rekao bi, klimajui glavom. Bilo mu je
jako drago to me je nauio jo jednoj lekciji.

Jednog monsunskog popodneva zatekao sam se s tatom i

Ami oko stola u zadnjem delu restorana. Pretresali su
sveanj porudbina nabodenih na iljke da bi utvrdili kako
su koja jela protekle nedelje prola kod muterija. Bapu je
sedeo preko puta njih, na stolici visokog naslona, kao
sudija u sudnici. Nervozno je potezao oficirske brkove.
Ovo je bio najvaniji nedeljni ritual u restoranu. Svodio
se na stalno navaljivanje na Bapua da pobolja stare
recepte. Hadiji su se trudili da budu to bolji. Smatrali su
da uvek ima prostora za napredovanje.
Na stolu je bila sporna bakrena posuda s
piletinom. Pruio sam ruku i umoio prst u iniju. Usisao
sam komad grimiznog mesa. Niz grlo mi je kapala masala,
uljasta pasta od finog crvenog ilija, omekana natruhom
kardamoma i cimeta.
Ovo jelo je prole nedelje narueno samo tri
puta, ree tata. Gledao je negde izmeu Bapua i bake.
Gucnuo je svoje najdrae pie, aj zainjen kaikom
garam masale. Popraviemo ga ili emo ga izbaciti s
jelovnika.
Ami je dohvatila kutlau i sipala malo sosa na
dlan. Zamiljeno ga je liznula i coknula jezikom. Protresla
je prstom u pravcu Bapua. Zlatne narukvice pretei su
zveckale.
ta je ovo? Nisam te ovako uila!
Poslednji put si mi rekla da ga promenim, da
dodam vie anisa i mahuna vanile. Uradi ovo, uradi ono.
I sad mi kae da nije onako kako si me uila? Kako mogu
da kuvam kad se stalno predomilja? Ovo natezanje me
zbilja ljuti. Jednog dana u otii da radim kod Doija
Jaoo!, vrisnula je gnevna baka. Preti mi? Meni
duguje svoj uspeh, a ipak se usuuje da mi kae da e

otii da radi za tog oveka? Izbaciu sve tvoje na

ulicu
Smiri se, Ami!, povikao je tata. I ti, Bapu!
Prestanite! Ne priajte budalatine! Niko nije pogreio.
Hoemo da poboljamo jelo, to je sve. Moglo bi biti bolje.
Slae li se?
Bapu je namestio kapu efa kuhinje, kao da eli da
povrati dostojanstvo. Gucnuo je aj.
Jata, rekao je.
Tako je, dodala je baka.
Svi su posmatrali sporno jelo i razmiljali o
njegovim nedostacima.
Neka bude suvlje, rekao sam.
ta? ta? Sad mi i deca nareuju?
Pusti ga da govori.
Mnogo je masno, tata. Bapu ga krka s puterom i
uljem. Bie bolje ako bude suvlje i hrskavije.
Ne dopada ti se moje kuvanje, je li? Balavac zna
bolje
Uuti, Bapu!, prodrao se tata. Stalno pria
jedno isto! Zato si uvek takav? Ponaa se kao baba.
Bapu je usvojio moj predlog nakon to ga je tata
verbalno ispreskakao. To je bio jedan od prvih
nagovetaja onog to u postati. Poboljano jelo od
piletine postalo je jedno od najprodavanijih. Moj otac ga
je preimenovao u Hasanovu suvu piletinu.
Hajdemo, Hasane.
Mama me je uhvatila za ruku i izvela na zadnja
vrata. Odvela me je do stajalita autobusa broj 37.
Gde idemo?

Znali smo, naravno, ali smo se pretvarali da ne

znamo. Uvek smo to radili.
Uh, ne znam. Moemo obii radnje da bismo se
malo odmakli od jednoline svakodnevice.
Majka je bila stidljiva i veta s brojkama. Uvek je
bila tu da zauzda oca kad bi preterao. Na nenametljiv
nain bila je stub porodice. U tome je bila mnogo
uspenija od tate sklonog galami. Brinula se da deca budu
pristojno obuena i da rade domae zadatke.
To ne znai da nije imala bubica.
alovi su bili jedna od njih. Volela je dupate.
Iz nekog meni nikad sasvim jasnog razloga
pokatkad me je vodila na svoje tajnovite pohode u grad,
kao da samo ja mogu da shvatim njene potroake ispade.
U sutini se radilo o bezazlenim ekskurzijama. Jedan-dva
ala, moda par cipela. Retko kad bi pazarila skupi sari.
Ja sam dobijao bojanku ili strip. Naa avantura se uvek
zavravala dobrim obrokom.
To je bila naa tajna veza, avantura rezervisana
samo za nas dvoje. Mislim da mi je na taj nain pomagala
da se ne izgubim u guvi restorana, u tatinim zahtevima i
meu bunom deurlijom. (Moda nisam bio tako naroit
kao to sam voleo da mislim. Mehtaba mi je kasnije
poverila da ju je mama kriomice vodila u bioskop, a Umar
da ga je vodila na karting.)
Ponekad se uopte nije radilo o kupovini, ve o
zadovoljavanju druge, dublje vrste gladi. Tih dana bi
zastala pred prodavnicom i zamiljeno napuila usne.
Zatim bi me povela u sasvim drugom pravcu, u Muzej
princa od Velsa, da gledamo mogulske minijature ili u
Nehruov planetarijum, koji je izvan podseao na
dinovski filter industrijske turbine koji postrance viri iz

tla.
Mama je dve nedelje vredno radila na zavrnom
raunu restorana jo jedne profitabilne godine. Zavrila je
posao i pripremila papire za poreznike. Odluila je da
nagradi sebe i mene malim izletom u grad. Promenili smo
dva autobusa da bismo zali dublje u velegradski mete.
Nali smo se u delu Mumbaja u kom su bulevari bili iroki
kao Gang, a ulice naikane sjajnim izlozima, portirima i
policama od blistavo uglaane tikovine.
Prodavnica sarija zvala se Modni vrh. Majka je
posmatrala tube svile naslagane od poda do tavanice, u
nijansama elektroplave i krtijesive. Sklopila je ake
ispod brade. Zaueno je posmatrala Parsijku, vlasnicu
radnje, koja je s merdevina dodavala najupeatljivije
smotuljke svile prodavcu ispod sebe. Imala je suzne oi,
kao da se rasplakala od lepote materijala. Tog dana sam
dobio otmeni pamuni sako sa zlatnim amblemom
hongkonkog jaht-kluba na grudima.
Police u oblinjoj prodavnici mirisa behu pune
jantarnih i plavih staklenih boica, elegantnih oblika, s
dugim labuim vratovima. ena u beloj laboratorijskoj
kecelji kapala nam je ulje s mirisom sandalovine, kafe,
ilang ilanga, meda, jasmina i ruinih latica po
zglobovima. U jednom trenutku nam se zavrtelo u glavi i
pomalo smuilo od obilja aroma. Morali smo da izaemo
na sve vazduh. Otili smo da pogledamo cipele u Pi-Po
palati. Sedeli smo na zlatnim kauima, s pozlaenim
naslonima za ruke i nogama u obliku lavova. Veliki,
dijamantima ukraen sat, krasio je izlog prodavnice, pune
staklenih polica s cipelama izloenim kao da su
najskupocenije drago kamenje. Divili smo se cipelama s
visokim potpeticama, veernjim cipelama od krokodilske

koe i sandalama napadno ljubiaste boje. Seam se da je

prodavac cipela kleao kraj maminih nogu kao da je
Kraljica od Sabe i kako je majka okrenula zglob da bih
video zlatne sandale, govorei: Pa? ta misli, Hasane?
Najjasnije pamtim kako smo na putu do stanice
autobusa broj 37 proli pored visoke poslovne zgrade u
ijem prizemlju je bio kroja, radnja s kancelarijskim
potreptinama i restoran neobinog izgleda po imenu La
Furet. Natpis je stajao na cementnom zidu iz kog je virila
umorna francuska zastava.
Hodi, Hasane, ree mama. Hajde da probamo
njihovu hranu.
Kikoui se, potrali smo uz stepenice s torbama.
Gurnuli smo teka vrata i istog trenutka zanemeli.
Polumrana i turobna unutranjost restorana podseala je
na damiju. Osetio sam napadni kiselkasti miris vinom
natopljene govedine i stranih cigareta. Svetiljke iznad
stolova bile su jedini izvor svetlosti. U separeu je sedeo
povueni par. Poslovni ljudi u belim kouljama sa
zavrnutim rukavima ruali su i pijuckali vino koje je u
ondanjoj Indiji jo uvek bilo egzotina novina. Ni mama
ni ja nikad nismo bili u francuskom restoranu. Trpezarija
nam se inila nepodnoljivo otmenom. Odluili smo se za
separe u pozadini. Doaptavali smo se pod niskom
bakarnom svetiljkom, kao da smo u biblioteci. ipkasta
zavesa, posivela od praine, zaustavljala je ono malo
svetlosti koja je ulazila kroz smekaste prozore. Ambijent
je podseao na jazbinu na zlu glasu. Bili smo veoma
uzbueni.
Postarija i bolno mrava ena u kaftanu, s
mnotvom narukvica na rukama, doljuljala se do naeg
stola. U njoj smo odmah prepoznali jednu od starih

evropskih hipi aktivistkinja koje se nikad ne vrate kui

posle posete aramu. Indijski paraziti i vreme uinili su
svoje. Sad je liila na sasuenu bubu. Stavila je mnogo
minke na upale oi. Raskravila se na vruini i zala u
pukotine na licu. Crveni ru nanela je poetkom dana,
izrazito drhtavom rukom. U oskudnom osvetljenju
izgledala je zastraujue. Liila je na oivljeni le.
Dobro je vladala hinduom. Uruila nam je
jelovnike pre no to se zaputila da nam pripremi mango
lasi. 12 Neobini ambijent me je oamutio. Nisam znao
odakle da ponem s jelovnikom. U njemu je bilo
egzotinih jela poput bouillabasse i coq au vin.
Uspanieno sam pogledao majku. Ona se samo ljubazno
osmehnula i rekla: Ne zaziri od noviteta, Hasane. Veoma
je vano da to naui. Noviteti su zain ivota. Pokazala
je komad papira. Zato ne bi uzeli dnevni meni? Slae
li se? Desert je ukljuen u cenu. Dobiemo mnogo toga.
Obilnija hrana e nam dobro doi posle naporne
kupovine.
Seam se da je menu complet poinjao salatom s
endivijom i vinegret sosom. Zatim smo dobili frites, slabo
peeni biftek i grumen cafe de Paris (veoma ukusna
pateta od putera s travkama i belim lukom). Na kraju je
doao vlani i drhtavi creme brulee. Siguran sam da je to
bio osrednji ruak. Odrezak je bio tvrd kao on maminih
novih cipela. Ali zbog maginog dana, dobio je mesto u
panteonu nezaboravnih obroka.
Slatki karamel-puding, koji mi se topio na jeziku,
zauvek se stopio sa seanjem na mamino lice, na njenu
toplinu, blagoslovenu unutranjim sjajem koji je izazvao
Mango lassi napitak od jogurta, vode i ceenog manga. (Prim.
prev.)
12

ovaj predivan izlet. Jo vidim sjaj u njenom oku kad se

nagnula prema meni i proaptala: Hajde da kaemo ocu
da nam je francuska hrana najomiljenija. Vai? Rei emo
da je mnogo bolja od indijske. To e ga isterati iz takta!
ta misli, Hasane?
Imao sam etrnaest godina.
Vraao sam se kui iz kole Svetog Havijera
natovaren knjigama iz matematike i francuskog. Uzeo
sam fiek belpurija. Podigao sam glavu i ugledao
crnookog deaka mojih godina. Posmatrao me je iz
prljave kolibe pored puta. Prao se vodom iz napukle kofe.
Zaslepljujue sunce je neka mesta na njegovoj vlanoj
smeoj koi obojilo u belo. Krava je leala kraj njegovih
nogu. Njegova sestra je uala u oblinjem jarku. ena
prljave kose iza njih slagala je bedne stvari po betonskoj
cevi za vodu.
Pogledi su nam se na trenutak sreli. Deak se
nacerio pre no to se uhvatio za genitalije i uvredljivo
mahnuo ka meni. Bio je to jedan od onih trenutaka u
detinjstvu kad shvatite da svet nije ono to ste
pretpostavljali da jeste i da ima ljudi koji vas mrze iako
vas i ne poznaju.
Srebrnkasta tojota naglo je protutnjala pored nas
uz Malabar. Razbila je aroliju deakovih urokljivih
oiju. Zahvalno sam okrenuo glavu u pravcu isparenja
dizela. Deaka nigde nije bilo kad sam se okrenuo na
njegovu stranu. Video sam samo kravu koja je lenjo
mahala repom u blatu i devojicu koja je posmatrala
crvljive fekalije koje je upravo izbacila iz sebe.
Iz cevi za vodu dopiralo je zlokobno uketanje.

Bapadi je uivao veliki ugled u sirotinjskoj etvrti. Bio

je jedan od njih koji je postigao uspeh. Siromasi su
sastavljali dlanove dok je nadmeno koraao izmeu
straara, tapui najjae mladie po glavi. Izabranici su se
probijali kroz bunu gomilu da bi se ugurali na zadnji deo
njegovog trotokaa, parkiranog pored druma. Deda je
uvek birao petnaestoricu dostavljaa u sirotinjskoj etvrti.
Bio je veoma cenjen zbog toga. Oni su najjeftinija radna
snaga, poverio mi se jednom prilikom.
Prestao je da iznajmljuje ljude iz sirotinjske etvrti
kad se otac preusmerio na imuniju klijentelu. Tvrdio je
da muterije srednje klase ele iste kelnere, a ne prljavi
olo iz baraka. I to je bilo to. Ali jo su dolazili. Molili su
za posao, pritiskajui upala lica o zadnja vrata restorana.
Tata ih je odluno rasterivao drekom i udarcima.
Tata je bio komplikovan ovek koji se nije dao
lako svrstati ni u jednu kategoriju. Teko da bi se mogao
nazvati gorljivim muslimanom, a ipak je na paradoksalan
nain nastojao da ostane u dobrim odnosima s Alahom.
Tata i mama bi svakog petka, pre poziva za molitvu,
svojeruno nahranili pedeset itelja sirotinjske etvrti.
Delili su im hranu iz restoranskih kazana na zadnjim
vratima. Da li je tako kupovao polisu osiguranja za onaj
svet? Nije pokazivao nikakvo razumevanje za tu sirotinju
to se tie zapoljavanja. Samo bi rekao To je olo,
obian olo.
Hinduski nacionalisti su jednog dana protutnjali
naim svetom na crvenom motoru. Jaz izmeu bogatih i
siromanih se pred naim oima proirio u neprelazni

bezdan. iv sena13 je u to vreme aktivno nastojala da se

reformie. Indijska narodna partija bila je na samo
nekoliko godina od osvajanja vlasti. Nisu se svi nasilni
ekstremisti povukli. Tata se jednog popodneva vratio u
dvorite s gomilom letaka, neveseo i stisnutih usana.
Popeo se u svoju sobu da bi porazgovarao s mamom.
Moj brat Umar i ja smo prouavali ute papire koje
je ostavio na stolici od bambusa. Podrhtavali su ispod
ventilatora. Naa muslimanska porodica je na lecima
prikazana kao glavni uzrok siromatva i stradanja.
Neizmerno debeli tata je na karikaturi lokao kravlju krv iz
vra.
Slike su mi zaigrale pred oima kao razglednice.
Jednom sam lomio orahe s bakom na verandi. uli smo
kako nacionalisti iza nas uzvikuju parole preko megafona.
Podigao sam pogled ka Malabaru i ugledao dve devojke u
beloj teniskoj opremi. Pijuckale su osveavajua pia na
terasi. Bio je to veoma neobian trenutak, zato to sam
nekako ve znao kako e se sve zavriti. Nismo pripadali
ni sirotinjskoj etvrti ni vioj klasi na Malabaru. Opstajali
smo na opasnoj raselini izmeu dva sveta.
Jo mogu da prizovem slatke ukuse iz poslednjeg
leta mog detinjstva. Tata nas je jednog popodneva poveo
na plau Duhu. Ili smo ka moru s korpama za plau,
loptama i ebiima, po sokaku punom kravlje balege i
korova. Izali smo na vreli pesak. Izbegavali smo konjske
Shiv Sena ivadijeva vojska ili SS, ovinistika i hinduistika
nacionalistika politika organizacija osnovana 1966. godine; njen
osniva je politiki karikaturista Bal Takeraj; partija je izrasla iz
pokreta u Mumbaju koji je traio da Marati imaju povoljniji tretman
od doseljenika; partija ima snano uporite u bolivudskoj filmskoj
industriji. (Prim. prev.)
13

zaprege i gomile vrueg izmeta. Tata je rairio tri ebeta

po pesku. Trali smo do platinastoplave vode i nazad.
Mama nikad nije bila lepa nego tog dana. Nosila
je ruiasti sari. Gurnula je zlatne sandale pod ruku. Na
licu je imala topli, radosni osmeh. Zmajevi u obliku riba
buno su leprali iznad naih glava. Snani vetar joj je
naterao suze na oi. Uhvatio sam se za njene meke vrele
noge dok je u tani traila maramicu da se obrie.
Tata je rekao da e otii do ivice vode da kupi
pernatu zmiju najmlaoj sestri Zainab. Muhtar, Zainab,
Ara i ja potrali smo za njim. Trbuasti starci pokuali su
da oive mladost igrajui kriket. Moj najstariji brat Umar
izvodio je salta unazad po pesku, da bi zadivio prijatelje.
Prodavci su gurali friidere i nosili posluavnike po plai.
Glasno su nudili slatke kifle, indijske orahe, fantu i
majmunske balone.
Zato samo Zainab neto dobija?, kukao je
Muhtar. Zato, tata?
Jednu stvar, povikao je tata. Svako e dobiti
samo po jednu stvar. A posle nita. Da li ste me uli?
Zategnute uzice zmajeva cvilele su na vetru.
Mama je sela na ebe. Skvrila se kao nar. Smejala
se tetkinoj ali. Razveselila se. Ogolila je bele zube i
pruila ruke da bi pomogla mojoj sestri Mehtabi da
namesti venac od belog cvea u kosi. Tako volim da je se
seam.
Jednog vrelog i vlanog avgustovskog popodneva igrao
sam dame s Bapadijem u dvoritu. Sunce crveno kao ili
upravo je zaronilo iza zadnjeg banjana. Komarci su
gnevno zujali. Hteo sam da mu kaem da je vreme da

uemo u kui kad deda naglo podie glavu. Prostenjao je:

Ne daj da umrem, a onda je pao licem napred preko
niskog stoia. Zadrhtao je. Zgrio se. Stoi je popustio
pod njim.
S Bapadijem je umro i poslednji trag uvaavanja
u sirotinjskoj etvrti. Doli su jedne noi, dve nedelje
posle njegovog pogreba. Pritisnuli su izobliena,
rastegljiva lica uz izlog restorana. Seam se vriske, strane
vriske. Rulja s bakljama izvukla je majku s terase, dok je
tata izvodio decu i izbezumljene goste na zadnja vrata
prema Viseim vrtovima i Malabaru. Zatim je jurnuo
nazad po mamu. Naleteo je na plamenove i ljuti dim koji
se penjao uza zidove.
Okrvavljena majka leala je bez svesti ispod stola
u restoranu u prizemlju. Plamenovi su je opkoljavali. Tata
je pokuao da se vrati u restoran, ali mu se kurta zapalila.
Morao je da se povue. Tukao se po grudima garavim
rukama. Isputao je grozne krike, trei napred-nazad
ispred restorana. Bespomono je posmatrao kako majina
kosa, upletena u kiku, poinje da gori kao fitilj. Ovo
nikada nikom nisam rekao, zato to bi to mogao biti i plod
moje mate, ali mogao bih se zakleti da sam namirisao
njeno izgorelo meso iz naeg utoita na brdu.
Seam se da sam posle toga oseao samo stranu
glad. Obino sam umereno jeo. Posle maminog ubistva po
itav dan sam drao oviju masalu, knedle od sveeg
mleka i birjani14 s jajima.
Nisam hteo da se rastanem s njenim alom.
Biryani jelo od pirina iz Turske i Persije; obino se koristi
basmati pirina; sprema se sa smeom zaina, piletinom, ovetinom,
ribom, jajima ili povrem; priprema se u glinenom posuu. (Prim.
prev.)
14

Danima sam tugovao s maminim najdraim svilenim

alom na ramenima. Nisam dizao glavu od orbe od
jagnjeih nogica. To je, naravno, bio samo oajniki
pokuaj oaloenog deaka da ouva seanje na majino
prisustvo, udisanjem sve slabijeg mirisa ruine vodice i
peenog hleba iz providnog ala vezanog oko glave.
Mama je, u skladu s muslimanskim obiajima,
sahranjena nekoliko sati posle smrti. Seam se crvene
praine koja se uvlaila u sinuse. Zbog nje sam hripao.
Seam se da sam gledao u crveni mak i korov pored rupe
u zemlji koja ju je progutala. Nisam nita oseao. Nita.
Tata se tukao po grudima dok mu koa nije pocrvenela.
Kurta mu se natopila znojem. Vazduh se ispunio
dramatinim krikovima.
U noi kad je majka umrla brat i ja zurili smo u
tamu sa svojih leajeva. Sluali smo kako tata koraa
napred-nazad iza zida spavae sobe i gorko kune sve i
svakoga. Ventilatori su kripali. Otrovne stonoge su se
unjale po ispucaloj tavanici. ekali smo, na ivici ivaca,
grozni pljesak koji bi se uo kad god bi se njegovi uvijeni
ispeeni dlanovi sudarili. Te noi smo kroz vrata tatine
sobe uli i njegov apat, neto izmeu jecaja i zapevanja.
U beskraj je ponavljao, ljuljajui se napred-nazad na ivici
postelje: Tahira, kunem ti se na tvom grobu da u odvesti
decu iz proklete zemlje koja te je ubila.
Vatrena oseanja u dvoritu tokom dana su postala
nepodnoljiva. Sredinji deo kompleksa nalikovao je na
veliki kazan koji kipi i kljua, ali se ne prazni. Moja
sestrica Zanaib i ja sakrili smo se iza elinog ormana na
spratu. Svili smo se u lopte i pribili jedno uz drugo, u
potrazi za utehom. Zauli smo grozni vapaj iz prizemlja.
Zavukli smo se u orman i sakrili ispod stotinu maminih

alova, u oajnikom pokuaju da pobegnemo od

stravinog zvuka.
Oaloeni su se sjatili kao leinari, da bi se gostili
naim ostacima. Sobe su se ispunile kiselim vonjem
telesa, dimom jeftinih cigareta i zadahom upaljenih traka
protiv komaraca. agor je bio neprekidan i piskav.
Oaloeni su jeli urme punjene marcipanom, toroui o
naoj nesrei.
Majini nadmeni roaci iz Delhija stajali su u
svilenoj odei u uglu. Okrenuti leima, grickali su
pucketavi papad 15 i plavi patlidan s rotilja. Tatini
pakistanski roaci buno su tumarali po odaji, traei
nevolju. Religiozni tea obavio je koate prste oko moje
ruke. Povukao me je u stranu. Ovo je Alahova kazna,
prosiktao je. Seda glava mu je nekontrolisano
podrhtavala. Alah je kaznio tvoju porodicu zato to je
ostala u Indiji posle Podele.
Vritanje starije roake iscrplo je poslednje zalihe
tatine tolerancije. Grubo je izgurao naricaljku u dvorite.
Psi su naulili ui i zaurlikali. Vratio se u kuu da bi
izbacio njen zaveljaj sa stvarima. Iutirau te do
Karaija ako se vrati, stara leinarko!, prodrao se s
verande.
Jaoooo!, vritala je starica. Pritisla je dlanove na
slepoonice. Teturala se napred-nazad ispred pocrnelih
ostataka restorana. Sunce je estoko tuklo. ta sam
uradila?, zapomagala je. ta sam uradila? ta si
uradila? Dola si u moju kuu, najela si se i napila, da bi
zatim vreala moju suprugu? Misli da stariji ljudi mogu
da kau ta god im padne na pamet? Pljunuo joj je pred
Aam papad tradicionalna indijska grickalica; vona poslastica
od isceenog manga sa eerom, suena na suncu. (Prim. prev.)
15

noge. Nevaspitana seljanuro! Mar napolje! Idi kui!

Ne elim da gledam tvoje magaree lice!
Amin krik zaparao je vazduh kao sekira. Stiskala
je duge sede vlasi. Noktima je grebla lice do krvi. Nastao
je haos kad su tetka i tea Majur skoili na nju. Oborili su
je da bi je spreili da naudi sebi. alvare su leprale dok
je borba trajala. Izveli su pomahnitalu staricu iz odaje u
grobnoj tiini. Tata vie nije mogao da izdri. Istrao je na
drum. Kokoke su beale pred njim.
Sedeo sam na kauu pored kuvara Bapua. Brino
me je obgrlio. Zario sam glavu u njegovu odeu. Seam
se da se gomila u dnevnoj sobi ukoila tokom tatine i
Amine provale oseanja. Samose su se zamrzle na pola
puta do otvorenih usta. Stekao sam utisak da svi igraju
neku drutvenu igru. Gosti su, posle tatinog odlaska,
krajikom oka posmatrali okolinu da bi se uverili da
nijedan poblesaveli Hadi nee skoiti na njih. Nedugo
potom vratili su se torokanju i ispijanju aja, kao da se
nita nije desilo. Mislio sam da u poludeti.
Nekoliko dana kasnije na naim vratima pojavio
se punaki mukarac sa sjajnom, zaeljanom kosom i
crno uokvirenim naoarima. Mirisao je na ljiljan. To je
bio strunjak za nekretnine. Spopadali su nas i drugi alavi
insekti njegove vrste. ustro su se nadmetali na kunom
pragu ako bi doli u isto vreme. Svako je oajniki
pokuavao da se doepa dedinog imanja, da bi na njemu
izgradio jo jednu stambenu zgradu za imune kupce.
Sudbina je htela da se naa tragedija poklopi s
trenutkom kada je bombajsko trite nekretnina nakratko
doseglo blistave vrhunce. Ovdanje nekretnine su u tom
periodu bile skuplje nego u Njujorku, Tokiju ili
Hongkongu. Imali smo plac povrine 1,6 hektara,

neoptereen hipotekom.
Otac je postao led ledeni. Svakog popodneva bi,
nekoliko dana uzastopce, sedeo natmuren na vlanom
kauu pod verandom. Povremeno bi se nagnuo napred da
narui aj za brojne preduzimae. Govorio je veoma malo.
Uglavnom je tuno prebirao brojanicu.
Svojim utanjem podsticao je preduzimae na
mahnito nadmetanje. Insekti su izbezumljeno trcali
sokove po zidu. Tata je, kad je procenio da insekti
posustaju, ustao i klimnuo oveku s kosom natopljenom
parfemom od ljiljana. Ovaj je uao u kuu za njim.
Majka nas je zauvek napustila. Postali smo
milioneri. I sve se to zbilo za nekoliko dana.
ivot je udan, zar ne?
Bila je no kada smo se ukrcali u avion Er Indije. Prljavi
bombajski vazduh nas je odasvud pritiskao. Mirisao je na
vlaan benzin i otpadne vode. Kuvar Bapu i njegovi
roaci su plakali, pritiskajui dlanove na aerodromsko
staklo. Podseali su na gutere. Jedva da se seam leta.
Zapamtio sam da Muhtar itavo vee nije skidao kesu za
povraanje s lica. Remetio je tiinu svojim riganjem.
Tog perioda se ne seam dobro, zbog oka
proivljenog posle majine smrti. Raspolaem otkaenim
ivopisnim uspomenama, ali ne i celovitom slikom. Otac
je odrao obeanje izreeno kraj maminog groba. Izgubili
smo ne samo ljubljenu majku, ve i sve ono to smo zvali
domom.
Svi mi estoro dece od pet do devetnaest godina,
obudovela baka, tetka i tea Majur satima smo sedeli na
jarko osvetljenim plastinim seditima aerodroma Hitrou,

dok je tata vikao i mahao bankovnim izvetajima pred

nosom imigracionog slubenika koji je odluivao o naoj
sudbini. Na tim seditima sam prvi put kuao Englesku u
vidu hladnog i vlanog sendvia sa salatom od jaja,
upakovanog u trouglastu plastiku. Naroito dobro se
seam hleba koji mi se topio na jeziku.
Nikad u ivotu nisam probao nita tako
bezukusno, vlano i belo.

LONDON

Tree poglavlje
itavo iskustvo naputanja Bombaja najvie me podsea
na tehnike za hvatanje oktopoda, kojima se slue itelji
portugalskih sela prinueni da ive od nemilosrdnog
Atlantskog okeana. Mladi ribari kae komade bakalara na
velike kuke, privezane na tri metra duge bambusove
tapove. Kad je plima niska, izau na najstenovitiji deo
obale. Porinu bakalar ispod polupotopljenih stena do kojih
se ne moe sii. Oktopod iskoi iz svog skrovita ispod
stene i dohvati bakalar. Sledi epska bitka. Ribar se trudi
da izvue oktopoda na stenu velikom kukom za hvatanje
na kraju tapa i esto izgubi bitku u oblaku mastila. Ako
pobedi, oamueni oktopod zavri na steni. Ribar mu
prie, dohvati ga za otvor slian krgama na glavi. Zatim
mu otrim pokretom okrene glavu naopako. Smrt nastupa
brzo posle izlaganja svih unutranjih organa vazduhu.
Doiveli smo Englesku kao oktopodi istrgnuti
ispod udobne stene, glava okrenutih naopako. Dve godine
koje smo proveli u Londonu nesumnjivo su bile
neophodne. Dale su nam dovoljno vremena i prostora da
se na pravi nain oprostimo od mame i Nepijanovog
primorskog puta, pre no to smo nastavili dalje. Mehtaba
je to vreme tano nazvala naim periodom alosti. Sautol
ni indijski ni evropski bio je idealni rezervoar za
privikavanje na nove okolnosti. Tako ga sagledavam iz
dananje perspektive. Nama se tada inilo da smo zabasali
u pakao. Bili smo izgubljeni.
Moda i malo ludi.

Ujka Semi, majin najmlai brat, pokupio nas je s

Hitroua. Sedeo sam na zadnjem seditu kombija, u
sendviu izmeu tetke i novootkrivene roake Azize.
Roaka roena u Londonu bila je mojih godina, ali nije
me gledala niti mi se obraala. Nabila je slualice
vokmena na ui. Lupkala je po butini u ritmu muzike i
gledala kroz prozor.
Sautol je veoma dobar kraj, govorio je ujka
Semi s prednjeg sedita. Ima mnogo indijskih radnji.
Nudi najbolji azijski oping u Engleskoj. Pronaao sam
vam kuu, odmah iza oka od nae. Veoma je velika. Ima
est soba. Morae malo da se popravi. Ne brinite.
Stanodavac je rekao da e sve biti tip-top.
Aziza se razlikovala od svih bombajskih devojaka.
Na njoj nije bilo nieg veselog ili koketnog. Stalno sam je
motrio krajikom oka. Nosila je seksi stvari ispod kone
jakne, poderanu ipku i crne hulahopke. Isijavala je
snanu vrelu meavinu tinejderskog telesnog mirisa i
ulja od paulija. Poskoili bismo u seditima kad god bi
joj pukao balon od vakae gume.
Jo dve raskrsnice, ree ujka Semi dok smo po
drugi put obilazili zakreni kruni tok na Hejz roudu.
Osetio sam vrelo roakino koleno na butini dok smo
savladavali krivinu. Palica za kriket mi se propela u
pantalonama. Tetka je imala oko sokolovo. Kao da mi je
itala misli. Nagnula se prema meni s kiselim izrazom
lica.
Semiju bi bolje bilo da je ostao u Indiji, apnula
mi je u uvo. Vidi tu curu. Tako je mlada, a ve je prljava
klozetska daska.
uti, tetka.
Ne uutkuj me! Dri se dalje od nje! Da li si me

uo? Ona donosi samo nevolje!

Sautol, ravnica nedaleko od Hitroua, bio je

nezvanina prestonica britanskih Indijaca, Pakistanaca i
Bangladeana. Tamonji Brodvej haj strit bio je bletava
niska bombajskih juvelirnica, kalkutskih pijaca i svratita
Balti kari. Poznata buka pod sivim nebom engleske bila
je krajnje zbunjujui zvuk. Velika oblast bila je puna kua
bliznakinja podeljenih u stanove. Po pohabanoj posteljini
obeenoj preko prozora koji proputaju kiu, uvek ste
mogli rei gde ive najskorije pridolice iz majke Indije.
Sumporasta svetlost sautolskih ulinih svetiljki jezivo je
sjajila u nonoj magli. S movara oko aerodroma
neprestano je stizala vlaga bogata mirisom karija i dizela.
Neke ulice u Sautolu doivljavale su preobraaj
kad smo stigli. Nosioci promena bili su ambiciozni
doseljenici druge generacije, koje je tata nazvao anglopaunovima. Njihove renovirane bele kue liile su na
zdanja na steroidima, s masivnim dodacima i lanim
tjudorovskim prozorima, satelitskim antenama i staklenim
batama. Ispred njih su se mogli videti polovni jaguari i
rend roveri.
Mamini roaci su trideset godina iveli u Sautolu.
Obezbedili su nam veliku belu kuu, samo dve ulice od
Brodvej haj strita. Kua je pripadala pakistanskom
generalu. Odsutni vlasnik ju je izdavao, ekajui dan kad
e u urbi morati da napusti domovinu. Kuu smo ubrzo
nazvali Generalova rupa. Oajniki je elela da bude
jedna od veih i upeatljivijih anglo-paunovskih zdanja,
ali nije uspela da dosegne tu ambiciju. Bila je runa i uska.
Pruala se gotovo itav blok do malog zadnjeg vrta.

Zarali rotilj i slomljena ograda oznaavali su kraj

poseda. Boleljivi kesten bio je izmeu proelja i ulice.
Kad smo se uselili, nali smo ubre i ispred i iza kue.
Seam se da je uvek bila u nekom polumraku i zgurena
kao da je pod veitom senkom vodotornja na Temzi. Sobe
su imale iskrzani linoleum i izanale tepihe. Retki stakleni
i metalni nametaj i klimave lampe nisu poboljavale
tmurnu atmosferu.
Ta kua nikad nije bila dom. Zauvek u je
povezivati s neprekidnom bukom koja vlada u zatvoru,
zbog angrljanja radijatora, preteeg itanja svih cevi kad
god bi neko otvorio slavinu i neprestanom kripanju
podnih dasaka i stakala. U svakoj sobi carovala je ledena
vlaga koja se zavlaila pod kou.
Tata je mahnito traio novi posao u Engleskoj. Posle
nekoliko nedelja odbacio bi jo jednu lou ideju i
zainteresovao se za drugu, jo goru. Prvo je umislio da e
biti vani uvoznik-izvoznik petardi i drangulija za zabave.
Zatim se bacio na veleprodaju bakarnog posua made in
Uttar Pradesh. Sledea ideja bila je prodaja smrznutog
belpurija lancima supermarketa.
Poslednja poslovna ideja mu je pala na pamet dok
je sedeo u kadi s tetkinom kapicom za kupanje na glavi.
Njegov torzo, koji je podseao na dlakavi ledeni breg,
virio je iz mlenobele vode. Spustio je olju omiljenog
aja zainjenog garam masalom pored lakta. Obilno se
znojio.
Moramo istraivati, Hasane. Istraivanje je klju
uspeha. Oslonio sam se o korpu za ve i gledao kako
grozniavo pere noge.

ta bismo istraivali, tata?

ta bismo istraivali? Istraivaemo novu
poslovnu ideju Mehtaba! Doi ovamo! Moja lea!
Mehtaba je ula iz spavae sobe. Posluno je sela
na rub kade. Tata se nagnuo napred. Pogledao ju je preko
ramena. Levu stranu, rekao je. Ispod ramena. Ne! Ne!
Aha. Tu!
Tata je od tinejderskih dana patio od runog
osipa. Imao je bubuljice i ireve na irokim dlakavim
leima. Mehtabi je posle mamine smrti pripala dunost da
se obraunava s najgorim primercima.
Cedi!, vikao je. Cedi!
Mrtio se dok je Mehtaba pritiskala ir lakiranim
noktima. Oboje su iznenaeno kriknuli kad je neposluni
ir iznenada pukao. Okrenuo se da bi pogledao krpu.
Mnogo toga je izalo, jelda? O kom poslu govori,
tata?
Mislim na sosove, ljute sosove.
Od tog trenutka prialo se iskljuivo o madraskim
sosovima. Gledaj i pamti ta radim, Hasane, vikao je
tata da bi nadjaao buku na Brodvej haj stritu. Pre no to
pone posao, mora da se upozna s konkurencijom.
Razume? Govorim o istraivanju trita. Supermarket
ahi bio je princ sautolskih radnji. Prodavnica, vlasnitvo
imune hinduske porodice iz istone Afrike, zauzimala je
itav prvi sprat poslovne zgrade iz sedamdesetih, na kraju
Brodvej haj strita. Radnja bi se ponekad sputala u
podrum da bi ponudila zamrznuti graak i apatije.
Ponekad bi se dizala za metar, na pojaanu platformu
punu kesa od pet kilograma basmati pirina. Svaki

centimetar radnje bio je pokriven policama s konzervama,

dakovima i kutijama. U njoj su Indijci u rasejanju, poput
nas, kupovali aromatine uspomene na domovinu. U
prodavnici smo mogli nai kese pasulja i pia iz Indije,
konzerve kokosovog krema i sirupa od nara, kao i arena
pakovanja tamjana od sandalovine za nae zadovoljstvo
i molitvu. A ta je ovo?, pitao je tata, pokazujui na
teglu.
To je Patakova madraska kari pasta, gospodine.
A ovo?
To je Radahov kiseli ili, gospodine.
Tata se etkao pored beskrajnih polica. Buno je
praznio zapueni nos i zagoravao ivot sirotom
prodavcu.
A ovo je ardis, jelda?
Ne gospodine. To je ervud. Nije krastavac. To je
kari pasta. Zbilja? Otvorite teglu, hou da je probam.
Prodavac je pogledom potraio menadera. Sik je
bio napolju, na Brodvej haj stritu. uvao je gomile
toaletnog papira. Mladi se, kad je shvatio da pomo nee
stii, sklonio iza sanduka ulubljenih konzervi. Progovorio
je iz zaklona. ao mi je, gospodine, utivo je zborio,
ali tako neto nije mogue. Morate kupiti teglu da biste
je probali.
Samo sam traio pristojnu uslugu, alio se tata ujka
Semiju.
Aziza mi je pogledom dala znak da bi elela da se
iskrademo iza kue da popuimo cigaretu.
Tako neto neu dobiti od tih prostaka iz istone
Afrike, nastavio je tata. Lupkao je ujka Semijev lakat,

tako da je jadniak morao da digne glavu s novina.

Boe moj. Kad samo pomislim na tog glupog
deaka u ahiju. Ponaao se kao da ima kost provuenu
kroz nos.
Da, da. Vrlo dobro, ree ujka Semi. Liverpul je
pobedio s dva jedan.
Tata je bio kao pas u poteri za pacovom. Pristojna
usluga bila je razlog za putovanje na tajanstveno mesto
o kom je tata tako mnogo sluao, odeljak za hranu u
Harodsu. Nikad neu zaboraviti dan kad se itava
porodica zaputila na Vest End. Buka i strka Najtsbrida
nas je oas raskravila. Podsetila nas je na vrevu Bombaja,
protkanu automobilskim sirenama. Nekoliko minuta smo
sa zaprepaenjem posmatrali robnu kuu od crvenog
kamena. Zinuli smo na kraljevsku preporuku na njenom
zidu. Ova preporuka je veoma vana, sa
strahopotovanjem e tata. Svi pripadnici engleske
kraljevske porodice ovde pazari atni.
Uli smo u robnu kuu. Prolazili smo izmeu
konih torbi, porculana i sfingi od papir-maea.
Zabacivali smo glave koliko smo god mogli, da bi sa
strahopotovanjem osmotrili pozlaene tavanice
istakane zvezdama.
Dvorana hrane oseala se na peenu divlja i
kisele krastavce. Ispod tavanice, kakva bi mogla krasiti i
damiju, bio je prostor veliine fudbalskog terena u
potpunosti posveen hrani. Upali smo u vrtlog svetske
trgovine. etali smo izmeu viktorijanskih nimfi u
koljkama, keramikih veprova i purpurnih paunova na
ploicama. Bar za ostrige u hamburkom stilu bio je pored
obeenih polutki plastinog mesa. Pod dvorane bio je
prekriven naizgled beskrajnim redovima mramornih i

staklenih pultova. Seam se da je jedan od njih bio pun

slanine.
Pogledajte!, povikao je tata, s meavinom
oduevljenja i gaenja, ispred staklene vitrine pune
posluavnika sa svinjskim mesom. Svinjski bubrezi!
Auuh. A ovde, gledajte!
Gromoglasno se nasmejao budalastim Englezima
kad je video krupne argarepe s dugim, bogatim zelenim
buniima. Vidite, etiri argarepe prodaju se za 1,39
funti. Ha-ha-ha. Plaaju za bunje. Jedu ih cele, kao
zeevi!
Prolazili
smo
kroz
dvorane
obasjane
viktorijanskim lusterima pune proizvoda iz krajeva za
koje nikad nismo uli. Tata se sve ree smejao. Seam se
njegovog zbunjenog izraza dok je lupkao po staklenoj
vitrini, brojei 37 razliitih vrsta kozjeg sira. Svaki je
imao egzotino ime poput Pouligny-St. Pierre i St. Maure
de Touraine.
Tu i tada smo shvatili da je svet uasno veliko
mesto. Suoavali smo se s obiljem dokaza: blago
dimljenim nojevim mesom iz Australije, italijanskim
njokama, crnim krompirom s Anda, finskim haringama i
kejdunskim kobasicama. Moda nas je najvie iznenadio
bogati izbor engleskih kulinarskih dostignua. Seam se
proizvoda divnih imena, kao to je pita od paetine,
jabuka i kalvadosa, zeja peenica marinirana u pivu ili
kobasica od divljai s peurkama i brusnicama.
Poseta znamenitoj robnoj kui bila je neverovatno
iskustvo. Slubenik obezbeenja s pancirnom jaknom i
belim slualicama u uima nije se odvajao od nas.
Gde su indijski sosovi, molim vas?, ljubazno ga
je upitao tata.

Dole, gospodine, posle zaina.

Proli smo pored tornjeva od slatkia, sili liftom,
proli kroz Vina i zali u Zaine. Tata je u jednom trenutku
zastao i podigao ruku. U njemu je nakratko zaiskrila nada.
Brzo je zgasla kad se suoio s kosmopolitskim etiketama,
francuskom majinom duicom, italijanskim majoramom,
holandskom brusnicom, egipatskim lovorovim listom,
engleskim crnim senfom, pa ak i to je bio poslednji
amar nemakim vlacem.
Tata je otegnuto izdahnuo. Taj zvuk mi je slomio
srce. Zguran u oku, gotovo skriven iza paketa japanske
morske trave i ruiastog umbira, nalazio se skromni
kulinarski doprinos Indije, nekoliko boca karija i kesica
apatija. Tatin svet se sruio.
Hajdemo, mlako je prozborio.
To je bilo to. Odustao je od pohoda na Englesku.
Harods je upropastio tatu. Nedugo potom predao
se depresiji, koja je jamano vrebala odmah ispod
manijakalne potrage za novim zanimanjem. Odonda pa do
odlaska, provodio je najvie vremena sedei na kauu u
Sautolu i nemo gledajui televiziju.

etvrto poglavlje
Kad bi niska nebesa iznad Sautola postala preteka i
previe siva i kad bi se ueleli mumbajskih boja i ivota,
Umar i ja bismo krenuli metroom do centra Londona.
Promenili bismo vozove i krenuli ka Kamden loku u
severnom kraju grada. Putovanje je bilo prilino dugo i
neudobno, ali se izlazak iz mranih tunela podzemne
eleznice na prepune ulice Kamdena mogao meriti s
ponovnim roenjem.
Zgrade su tamo bile obojene dreavim ruiastim
i plavim nijansama. Majstori za tetovau i pirsing,
prodavci martinki i unikatnog hipi nakita nudili su svoju
robu i usluge ispod platnenih nadstrenica. Sa svih strana
dopirala je buna muzika bendova poput Klea ili Oejzisa.
etkali smo Haj stritom pored navalentnih masnokosih
oglaivaa, koji su pokuavali da nas namame u radnje s
polovnim kompakt-diskovima, aromatinim terapijskim
uljima, vinilnim mini-suknjama, skejtbordovima i
raznovrsnim majicama. Neobini ljudi muvali su se po
trotoaru: tipovi s crnim konjacima i zelenim irokanama
i otmene cure iz privatnih kola, eljne avanture u
sirotinjskoj etvrti. Pijandure su se teturale izmeu kanti
za ubre i pabova. Susreti s ovim ljudskim arenilom
uvrivali su me u veri da, koliko god se oseao kao
stranac, na svetu ima i neprilagoenijih od mene.
Umar i ja smo jednog dana preli preko centralnog
kanala i skrenuli levo, na pokrivenu trnicu, da ruamo.
Pored kanala s ustavama i kaldrmisanih sokaka bilo je
mnotvo nekadanjih skladita od cigle, sa zalogajnicama
koje su nudile jeftinu hranu iz svih krajeva sveta. Azijske

devojke s debelim cvikerima i papirnatim kapama zvale

su nas: Hodite, momci, hodite! Nudile su nam tofu i
zeleni pasulj, tajlandske pilee ranjie u sataju i vrele
porcije kiseloslatke svinjetine s pirinem. Tolika ponuda
izazivala je strahopotovanje. Zurili smo u tezge gde su se
prodavali iranski rotilj, brazilska jela od ribe, karipski
lonci od jaretine i bokvice i masne italijanske pice.
Stariji brat Umar, kog sam sledio kao ovica na
ovim izletima, poveo bi nas pravo u Mumbajsku devojku,
s kopijama postera bolivudskih filmskih klasika iz
pedesetih, kao to su Avara ili Majka Indija. Na tezgama
Lem madrasa i ikin karija kupovali smo ukusni pirina
s okrom i piletinom u kutijama od stiropora. Kotao je 2,8
funti.
etali smo s toplim kutijama u rukama i plastinim
viljukama ubacivali hranu u usta. Zalazili smo sve dublje
u utrobu kamdenske trnice. Nismo mogli da ne priemo
tezgama koje bi oduevile mamu, s ogrlicama od arenih
staklenih perli, suzi vong koktel-haljinama od crnocrvenog satena, molitvenim alovima, paminskom
svilom i damavarima. 16 Sve to je visilo s klinova kao
podivljala loza. arenilo je prizivalo seanje na mamu i
Mumbaj. Stao sam ispod nastrenice tezge na uglu da bih
pogledao redove i redove jeftinih pamunih torbi iz Indije.
Prodavale su se za 99 penija. Panju su mi privukle one
boje re, kestena i akvamarina. Neki primerci bili su
ukraeni cvetiima, protkani perlama ili stakliima.
Odluio sam da pogledam ta ima u radnji. Sijalica na
kitnjastom pamunom lusteru s resicama bacala je
ukastu svetlost po unutranjosti. Ugledao sam alove
16

Jamawar vrsta ala od kamira. (Prim. prev.)

prebaene preko polica, upletene i obeene kao debeli

konopci o klinove. Bilo je ruiastih i cvetnih,
psihodelinih i prugastih. itav zid bio je fantastina
tapiserija od arenih alova. Pruali su se preko itave
radnje, tvorei arenu vaseljenu dupata.
Izvolite. Kako mogu da vam pomognem?
Abida se stvorila ispred nas. Njeno ime doslovce
znai udnja. Nosila je tesne farmerke i jednostavni
demper s V-izrezom. Ponudila mi je pomo s udesnim
osmehom na usnama.
Zamalo to mi nije izletelo: Pomozite mi.
Pomozite mi da pronaem svoju mamu. Pomozite mi da
pronaem sebe.
Rekao sam samo: Hmmm traim neto za
tetku, molim vas. Ne seam se svega to je tog dana
reeno. Nagnala me je da preem rukom po svilenom
paminskom alu duboke grimizne boje. Srce mi je tuklo
u grudima dok mi se obraala tim mekim glasom. Traio
sam da mi pokae jo alova, da bih to due razgovarao
s njom. Njen otac se u jednom trenutku prodrao iz zadnjeg
dela radnje da je potrebna na kasi. Pogledala me je kao da
hoe da mi kae da joj je veoma ao. Sledio sam je do
kase. Ispraznio sam depove da bih tetki kupio grimizni
al. Na kraju, zamuckujui, rekao sam joj da elim ponovo
da je vidim, da bih voleo da je izvedem na veeru ili u
bioskop. Odvratila je da bi rado izala sa mnom. Imao sam
sedamnaest godina kad sam meu alovima pronaao
prvu ljubav, Abidu.
Nije bila klasina lepotica. Imala je prilino oblo
lice s nekoliko oiljaka od bubuljica. Kad smo se vratili
kui, Umar je rekao sestri Mehtabi da sam se zaljubio.
Nimalo ljubazno, dodao je: Ima opako telo, ali joj je lice

kao badi s lukom.17 Prevideo je neto to ja nisam, da

je njeno lice veito obasjano najintrigantnijim osmehom.
Nisam mogao da shvatim kako takav osmeh moe da krasi
lice ene od 23 godine, ali mi se inilo da joj je Alah
priapnuo neku kosmiku alu na uvo, i da ona otad hodi
kroz ivot, posmatrajui ga u svetlu tog udesnog
dogaaja. Nisam mario za Umarovo miljenje niti za
bilo ije, kad smo ve kod toga zato to sam eleo da
budem s Abidom kad god bi nam porodine obaveze to
dozvolile. Neto u meni znalo je da je ona dobra dua koja
e izmamiti ambiciju zapretenu duboko u meni, onaj deo
koji je eznuo da kua ivot daleko van dosega
porodinog naslea.
Abidina porodica poticala je iz Utar Pradea.
iveli su u Golders Grinu i vodili uvozno-izvozni posao
iz Kamdena. Roena je u Britaniji. Bila je na zavrnoj
godini Koleda kraljice Meri na Londonskom
univerzitetu. Zastraujue bistra i ambiciozna ena
neumorno se trudila da se usavri. Pristala je da izae sa
mnom. Pojavila se s torbicom prebaenom preko ramena,
s belenicom i olovkom u ruci. Nigde nije ila bez nje. U
nju je zapisivala samo ono to je imalo veze s
obrazovanjem, kao to su podaci o izlobi u Britanskom
muzeju ili u Muzeju Viktorije i Alberta. Ako bismo izali
uvee, ili bismo na Eshilovu Orestiju u Nacionalnom
teatru ili kakav slian nerazumljiv komad obino u
izvoenju nekog ludog Irca u vreloj i zaguljivoj sobi
iznad paba.
Isprva sam joj pruao otpor. Teko sam se
privikavao na velike doze visoke kulture, zato to se
Bhaji indijska grickalica od iseckanog povra, pomeanog sa
zainima; pee se u vrelom ulju. (Prim. prev.)
17

nisam nalazio u njoj. Tako je bilo sve do noi kada smo

bacali novi da odluimo ko e birati ta emo raditi te
subote. eleo sam da gledamo film s Brusom Vilisom, u
kom je bilo neobino mnogo helikopterskih potera i
eksplozija po poslovnim zgradama. Zamalo to me nije
oborila s nogu svojim predlogom. Htela je da vidi
pozorini komad o disidentskom podzemlju iz sovjetske
ere. Govorio je o trojici homoseksualca zatoenih u
Sibiru.
Takva zabava subotom uvee mogla se porediti s
vaenjem svih zuba. Sudbina je htela da ona pobedi u
bacanju novia. eleo sam da budem s njom. Poli smo
podzemnom do Almeidinog teatra u Izlingtonu. Tri sata
smo sedeli u mraku, na tvrdoj klupi iza stuba. Stalno smo
pomerali nauljane guze traei udobniji poloaj.
Negde usred predstave potekle su mi suze. Nije mi
jasno ta se dogodilo, ali komad uopte nije bio o
homoseksualcima, ve o ljudskoj dui optereenoj
sudbinom, u sukobu s drutvom. Glavni likovi su zbog te
sudbine i zavrili u izgnanstvu. Predstava se bavila
nostalginim mukarcima kojima bolno nedostaju majke
i ukusna kuna hrana i koje izgnanstvo u Sibiru tera u
ludilo. Komad se bavio i njihovom homoseksualnou,
kao nezaobilaznom i neporecivom injenicom.
Ispostavilo se da niko od njih, bez obzira na stradanja, nije
bio spreman da promeni svoju sudbinu za udobniji ivot
koji su ostavili za sobom u Moskvi. Na kraju su svi umrli
stranom smru.
U kako sam groznom stanju bio kad smo konano
izali u mranu i vlanu izlingtonsku no. Bio sam
zlovoljan, nabusit i veoma postien zato to sam ridao kao
curica gledajui neobini pozorini komad. Ah, te ene,

nikad ih neu razumeti. Dirnu ih najneobinije stvari.

Abida je potegla mobilni i pozvala prijateljicu. Gurnula
me je u crni taksi. Odvezli smo se do stana njene
prijateljice na Majda Vejlu.
Prijateljica nije bila kod kue. U stanu smo zatekli
samo maku na prozorskoj dasci, uvreenu naim
dolaskom. Na stolu u trpezariji bila je drvena inija puna
banana. Osetio sam napadni miris trulog voa, majih
izluevina i buavog tepiha. Abida je na uskom krevetu
ispod prozora strgla sa sebe demper s V-kragnom.
Poastila me je dobrim pogledom na svoje kokose, dok je
poslovala rukama ispod pojasa. Te noi smo zaspali posle
dobrog tucanja. Prislonila mi je guzicu uz meunoje.
Zadovoljno smo se grlili kao par marokanskih kolaa.
Abida me je jednog savrenog aprilskog dana
nekoliko nedelja kasnije zamolila da se sretnemo u
Kraljevskoj umetnikoj akademiji na Pikadiliju, na
izlobi ana Simeona ardena, francuskog slikara iz
XVIII veka. Pripremala je rad o njemu. etali smo
galerijom drei se za ruke, pogleda uprtih u zidove i
debele naslage boje na slikama koje su prikazivale stolove
s pomorandama, fazanom, komadom iverka koji je visio
s kuke.
Hodala je po galeriji ispunjenoj svetlou s onim
neverovatnim osmehom na licu. Duboko se divila
ardenovim delima. Sledio sam je pomalo izgubljeno.
Istezao sam vrat. U neko doba sam prozborio: Zato ti se
ove slike toliko sviaju? Na svima je gomila mrtvih
zeeva na stolu.
Uhvatila me je za ruku. Objasnila mi je kako je
arden slikao, uvek iznova, istog mrtvog zeca, fazana i
au u kuhinji. Istu suprugu, koatu sluavku i mladog

slugu u kuhinji. Kad sam uoio umetnikov obrazac,

poela je da mi ita gotovo erotskim apatom tekst
nekakvog fosila od istoriara umetnosti. arden je
verovao da se Bog moe pronai u svakodnevnom ivotu
koji se odvija pred njegovim oima, u poznatom
okruenju njegove kuhinje. Nikada nije traio Boga nigde
drugde, samo je slikao i slikao isti prizor i mrtvu prirodu
u svojoj kuhinji.
Abida je proaptala. Sad zna ta volim.
Seam se da sam hteo da joj kaem: A ja volim
tebe.
Hteo sam, ali nisam. Posle te izlobe urili smo
preko Pikadilija da bismo ruali piletinu s rotilja koju je
ponela od kue. Smejali smo se, trei preko ulice, kad se
svetlo na semaforu promenilo i kad su automobili urlajui
pojurili na nas.
Crkva Svetog Jakova na Pikadiliju je garavo sivo
zdanje okrenuto ka ulici. U kamenom dvoritu dela
Kristofera Vrena bilo je nekoliko tezgi s antikvitetima. Na
njima ste mogli nai porcelan, potanske marke i
srebrninu. Mali vrt crkve s tanunim stabljikama lavande,
lepim katama i kandilkama nudio je divno britansko
iskustvo. Raznovrsno bilje je u blaenom neredu raslo
izmeu drevnog hrasta i jasena.
Meu cvetnim bunovima stajala je statua ene od
zelenkaste bronze, ispruenih ruku, verovatno Marija.
Prizivala je londonske izgubljene due da dou u ovu
spokojnu oazu sred velegradske halabuke. Na rubu
majunog vrta opazili smo zeleni kombi. Na putu do klupe
proli smo pored otvorenih vrata starog vozila. Pogledali
smo unutra. Plavokosi socijalni radnik listao je areni
asopis. Pretpostavili smo da strpljivo eka da neki

beskunik svrati na aj i koristan savet.

Abida je bacila bombu dok smo sedeli i ruali u
tom idilinom vrtu. Pozvala me je sledee nedelje u
Vajtapel, na itanje poezije i zabavu, da me upozna sa
svojim prijateljima s univerziteta. Znao sam da to nije
mala stvar. elela je da me isproba pred drugovima s
koleda. Zamuckujui sam odgovorio. Naravno. Sa
zadovoljstvom. Biu tamo.
Ovo morate znati: tragino ubistvo majke kad je
deak u osetljivom dobu, kada tek otkriva devojice
poraavajue je iskustvo. Muti odnose sa enama i
ostavlja crni talog na dui, koji podsea na crne tragove
koji ostaju na dnu zagorelog lonca. Ti oiljci opstaju
koliko god da struete i ribate dno lonca sredstvima za
ienje i elinom vunom.
esto sam svraao u Dipakov suteren dok sam se
upoznavao s Abidom. Dipak je bio deak iz susedstva,
jedan od anglo-paunova. Njegovi roditelji eleli su da
imaju to manje posla s njim. Prepustili su mu itav
suteren. Brzo ga je napunio najnovijim muzikim i
televizijskim ureajima. Na podu su bile meke stolice, a u
oku stoni fudbal.
Stoni fudbal je avolski zapadnjaki izum. Natera
vas da zaboravite sve na svetu. Ne radite nita izuzev to
vrtite ruke i udarate lopticu i sluate kako juri kroz
vazduh i udara u zadnji deo gola s prekrasnim drvenim
vok. Provodio sam sve vie vremena u Dipakovom
suterenu. Prvo bismo popuili malo haia. etiri sata bi
zaas prola. Vrteli bismo ruke i razmenjivali
smrtonosne utove.
U petak, pre sastanka s Abidinim prijateljima s
univerziteta, otiao sam do Dipaka. Zatekao sam dve

kikotave i jedre engleske devojke utonule u meke stolice.

Dipak me je upoznao s Endi, debeljukastom curicom
prastog nosa. Podigla je i privrstila plavu kosu nalama.
Nosila je crnu mini-suknju. Naginjala se u mekoj stolici,
pokazujui plave pamune gaice i punake bele butine.
Otvarale su se i zatvarale. Trljale su mi se o koleno.
Nisam siguran koliko dugo smo avrljali kad sam
joj dodao doint. Uhvatila me je za nogu i pola lakiranim
noktom niz av farmerki. Ukrutio sam se u donjim
predelima. Nedugo potom poeli smo da se drpamo. Neu
ii u detalje, tek otili smo kod nje. Njena kua bila je
prazna. Roditelji su otputovali preko vikenda. Dva dana
nismo izlazili iz kreveta.
Nisam otiao na Abidinu zabavu. Nisam je ni
nazvao da joj kaem da neu doi. Jednostavno se nisam
pojavio. Nekoliko dana kasnije sam je nazvao, ophrvan
kajanjem. Zvao sam je i zvao. Bila je utiva, kao i uvek,
kad je konano podigla slualicu da bi sasluala moje
nemuto izvinjenje.
U redu je, Hasane, rekla je. Nije kraj sveta. Ja
sam velika cura. Mislim da je vreme da pronae neku
vrnjakinju. Slae li se sa mnom?
Ovo je postalo obrazac mog odnosa sa enama.
Povlaio bih se kad god bi odnos zapretio da postane
prisan. Teko mi je da priznam, ali moja sestra Mehtaba
koja vodi raunovodstvo restorana i odrava moj stan
jedina je ena s kojom sam odrao trajni odnos. Ona tvrdi
da se moj emocionalni sat, onaj deo koji ima veze sa
enama, zaustavio kad je mama umrla.
Moda ima pravo. Ne zaboravite da mi je sloboda
od emocionalnih zahteva koje stvaraju ena i deca
omoguila da provedem ivot u toplom zagrljaju kuhinje.

Vreme je da posvetimo panju ostatku porodice Hadi.

Niko se nije oseao mnogo bolje od mene. Isprva smo
mislili da je s Ami sve u redu, iako je pevala stare pesme
iz Gudarata i poela da zaboravlja naa imena.
Odjedanput se u potpunosti posvetila zubima. Razvlaila
je usne i terala decu da gledaju njene obolele desni i
krvave i istrulele zube. Od tog prizora nam se povraalo.
Nikad neu zaboraviti groznu no, kad sam se vratio kui,
otvorio ulazna vrata i video kako se baka penje uz
stepenice, nesvesna da joj mokraa tee niz nogu.
Sudbina je htela da na roak, roeni Londonac
koji je svima iao na ivce, prvi obznani da Ami pati od
demencije. Kad god bi nadmeni student svratio u
Generalovu rupu da nam popuje o makroekonomiji ili
dotoku kapitala, baka bi se neopazice zaputila ka njemu.
Jauknuo bi usred reenice. Gnevno bi se okrenuo ka
siunoj prilici koja je uala iza njega. Pogled na njegovo
indijsko dupe stenjeno u firmiranim pantalonama terao je
baku da goni sirotana po hodnicima. Nadmeni roak
izravnao je raune s njom. Predoio nam je klinike
podatke o bakinom mentalnom propadanju.
Nije bila sama. Neko ludilo se stalno osealo u
vazduhu.
Mehtaba je postala preterano zaokupljena kosom.
Stalno se udeavala zbog mukaraca koji je nikad nisu
izvodili. Ja sam se povukao u suterenske haine magle i
stoni fudbal.
ak i u paklu postoje trenuci u kojima vas svetlost obasja.

Jednog dana blistavi predmet privukao je moj pogled dok

sam za tetkin raun iao ka sautolskoj podrunici
Barodske banke. To je bilo ono to Englezi zovu chippie
pokretna tezga za prenje u ulju. Stajala je izmeu
Rameove juvelirnice Osloboeno poreza! i ke-endkerija u kom su se prodavale tube lane svile. Ovaj ipi je
bio drugaiji. Na prednjem delu je bila limena silueta
voza. Iznad njega je bio natpis Jalebi Junction.
Shvatio sam da je neobina pokretna tezga
napravljena za poslastice prene u vrelom ulju, koje mi je
kuvar Bapu kupovao na Krofordskoj pijaci. Doiveo sam
iznenadni snani udar nostalgije, pomeane sa udnjom za
starim ukusima. Pored hladne tezge nije bilo nikog. Priao
sam joj i proitao ruiasti papir zalepljen za nju. Lenjo
se leprao na vetru.
Potreban radnik s nepunim radnim vremenom.
Pitajte u Batika ipsu.
Te noi sam sanjao da sam mainovoa, da
radosno upravljam lokomotivom i energino povlaim
sirenu. Tutnjala je po snegom pokrivenim planinama.
Vodila me je u svet ija su bogatstva prevazilazila
najneobuzdanije uzlete moje mate. Treptao sam od
uzbuenja zato to nisam znao kakvi e se prekrasni
prizori otvoriti pred mojim oima posle sledeeg alpskog
tunela.
Nisam znao znaenje tog sna, ali bilo mi je jasno
da sadri vanu poruku. Sledeeg jutra poleteo sam kao
metak. Stutio sam se niz Haj strit. Batika ips bio je jedan
od dva sautolska proizvoaa slatkia. Imao je pune
izloge traka od meda, pistaa i kokosa. Vrata su zazvonila
kad sam uao. Radnja je mirisala na banana-ips. Krupna
ena ispred mene naruila je velike koliine galum

damuna, prene surutke u sirupu. Kad je izala, pruio

sam ruiasti letak i plaljivo obznanio da bih eleo da
radim.
Nisi dovoljno jak, ree neobrijani poslastiar u
belom kombinezonu. Nije me ni pogledao dok je punio
kartonsko pakovanje srpastim kolaiima od badema.
Vredan sam. Imam snane noge.
Prodavac slatkia odmahnu glavom. Nisam se
mrdao, iako sam shvatio da od moje molbe za posao nee
biti nita, da je moja kandidatura odbaena. Nisam hteo
da se povuem. Konano mi je prila poslastiareva ena.
Stisnula me je za mravu ruku. Mirisala je na brano i kari.
Odgovarae, Ahmede, rekla je. Dobijae
minimalnu nadnicu.
Nedugo potom pedalao sam niz Brodvej haj strit u
Baltik ips uniformi i prodavao lepljive slatke dalebije
deci s babama i dedama.
Ovaj posao mi je donosio 3,1 funtu na sat.
Sastojao se od pravljenja smese od kondenzovanog mleka
i brana. Sipao bih je u pamunu krpu i istiskivao
beskrajnu traku u vrelo ulje. Zamrene petlje liile su na
perece. Povadio bih zlatne dalebije iz vrelog ulja kad bih
procenio da su gotovi. Potapao sam ih u sirup. Na kraju
bih paljivo zavio lepljive poslastice u navoteni papir.
Prodavao sam ih za 80 penija komad.
Nikad neu zaboraviti radost izazvanu cvranjem
ulja i mog mukog glasa koji se orio po ulici. Pamtim i
miris sirupa i prijatni dodir navotenog papira na rukama
poprskanim vrelim uljem. Ponekad bih odvezao kolica
ispred Kvikfita, a kad sam bio posebno raspoloen, i ispred
frizerskog salona Harmoni. Imao sam potpunu slobode u
radu. Uvek u biti zahvalan Engleskoj zato to mi je

pomogla da shvatim da mi je sueno da rairenih nogu

stojim pored kazaneta s vrelim uljem.
Na odlazak bio je jednako nenadan kao i dolazak dve
godine ranije.
Ja sam, svesno ili nesvesno, bio arhitekta naeg
urnog odlaska Britanije.
ene su ponovo bile u pozadini svega.
Nedostajali su mi Nepijanov primorski put,
restoran i mama. U tom mranom i grozniavom
raspoloenju, jedne veeri sam kriomice puio cigaretu u
zadnjem dvoritu. Neija hladna ruka spustila mi se na
potiljak.
ta ima, Hasane?
Bio je mrak. Nisam joj video lice.
Namirisao sam pauli ulje.
Roaka Aziza obraala mi se mekim glasom. Ne
znam zato me je dirnuo.
Nisam mogao da se uzdrim. Rasplakao sam se.
Nedostaje mi nekadanji ivot.
mrcnuo sam i protrljao nos rukavom koulje.
Aziza je prolazila prstima kroz moju kosu.
Siroti deae, aptala mi je u uvo. Siroti
deae.
Poeli smo da se ljubimo. Vreli jezici plesali su u
ustima. Milovali smo se preko odee. Mislio sam: ovo je
prokleto udesno. Jo jedna cura prema kojoj nisam bio
ravnoduan samo to je ovog puta bila re o roaci.
Jaooo!
Trgli smo se i podigli glave.
Tetka je lupala po staklenim vratima. Na licu je

imala onaj uveni biter-lemon izraz.

Abase!, vritala je s druge strane stakla. Dolazi
ovamo! Uhvatila sam Hasana s Klozetskom Daskom.
Sranje!, ree Aziza.

Aziza je dva dana kasnije poletela za Delhi. Prekinuti su

svi kontakti izmeu nas i ujka Semija. Tata je dobio raun
za radove na zgradi koje je ujak navodno obavio. Izbila je
velika svaa izmeu tate i maminih roaka. Na ulicama
Sautola digla se vriska i cika.
Bilo je i suza i udaraca. Tata se, zahvaljujui toj
gunguli, konano prenuo iz dubokog sna. Zbacio je ebe
sa sebe i ustao s kaua. Po prvi put je paljivo pogledao
kuu u Sautolu i ono to smo postali. Posle nekoliko dana
sam ispred kue video tri polovna mercedesa crveni, beli
i crni. Bili su iste boje kao telefoni ribara Anvara.
Hajdemo, rekao je. Vreme je da krenemo na
put.
Muhtar je slavio izlazak iz Engleske povraanjem
kozica i paste po trajektu za Kale. To je bio poetak dugog
putovanja. Karavan mercedesa proao je Belgijom i
Holandijom i uao u Nemaku. Provezao se s Austrijom,
Italijom i vajcarskom. Na kraju smo se zavojitim
planinskim putevima vratili u Francusku.
Poseta dvorani hrane u Harodsu duboko je uticala
na tatu. Svestan svojih ogranienja, odluio je da proiri
saznanja o svetu, da natenane proputuje Evropom, gostei
se novim i ukusnim lokalnim jelima. Probali smo dagnje
i pivo u belgijskim barovima; peenu gusku s crvenim
kupusom u mranom nemakom tubeu. Jeli smo
slatkastu divlja u Austriji, kaamak u Dolomitima, a u

vajcarskoj belo vino i felchen jezersku ribu s mnogo

kostiju.
Prve nedelje na putovanju kroz Evropu su, posle
gorkih dana u Sautolu, liile na prvi zalogaj krem brulea.
S posebnom radou se seam naeg lutanja Toskanom, u
zlatnoj svetlosti kasnog avgusta, kad su se kola dokotrljala
do pansiona boje senfa, uklesanom u padinu umovite
planine.
Metani su, ubrzo nakon naeg dolaska u
srednjovekovni grad na brdskoj padini, organizovali
godinju svetkovinu posveenu vrganjima. Dok je sunce
zalazilo iznad doline i Trazimenskog jezera, tata nas je
postrojio na kapiji terasastog parka punog kiparisa,
vilinskih svetala i drvenih stolova s teglicama dema od
divljeg cvea.
Feta je bila u punom zamahu. Klarinet i bubanj
pratali su tarantelu. Stariji parovi igrali su na drvenom
podijumu. inilo se da je itav grad siao u park. Gomile
dece gurale su se ispred tezgi sa eernom vunom i
peenim bademima. Uspeli smo da pronaemo slobodni
drveni sto ispod kestena. Metani su se veselili svuda oko
nas. Nali smo se sred starijih parova zauzetih igrom,
dejih kolica, smeha, gestikulacija i amora.
Menu Completo Trifolato, naruio je tata.
ta?, ree tetka.
Tiina.
Kako to misli tiina? Ne uutkuj me! Zato me
svi neprestano uutkuju? Hou da znam ta si naruio.
Zar ba sve mora da zna?, razdrao se tata na
sestru. Naruio sam peurke, lokalne peurke!
To je i dobio. Stizali su tanjiri Pasta al Porcini, i
Skalopina al Porcini, i Contorno di Porcini. Jedan porcini

za drugim. Plastini tanjiri dolazili su iz atora na drugoj

strani parka, u kom su metanke u keceljama spremale i u
brano uvaljane peurke koje su uznemirujue podseale
na krvavu digericu. Pored atora je bio dinovski kazan
vrelog ulja. Zbog ruke je liio na gigantski tiganj. Oko
njega su deurala trojica mukaraca s visokim kuvarskim
kapama. Potapali su porcini u vrelo ulje. Glasno su se
sporazumevali i potezali crveno vino iz papirnih aa.
Tri dana smo upijali toskansku vruinu i plivali.
Svake veeri smo se skupljali na pansionskoj terasi na
krovu. Posmatrali bismo zalazak sunca iza planina.
Cane, obratio se tata kelneru. Cane rosto.
Tata! Upravo si naruio peenog psa!
Ne, ne. Nisam. Zna on ta hou.
Hteo si da kae carne! Carne!
O, da. Da. Carne rosto. I uno plato di Musolini.
Zbunjeni kelner povukao se tek kad smo mu
objasnili da je tata traio porciju dagnji, a ne pokojnog
diktatora na posluavniku.
Talasi toskanske hrane uskoro su se razlili preko
stola. Noni miris lavande, kadulje i limuna irio se iz
saksija od terakote. Jeli smo divlju parglu posluenu s
pasuljem; debele komade govedine savreno ispeene na
umuru, biscote s orasima potopljene u vlasnikovo vin
santo. Bilo je smeha. Ponovo smo se smejali.
Raj na zemlji, zar ne?
Dve nedelje nakon to smo krenuli na putovanje
Evropom, poeli smo da tonemo u depresiju. Porodica je
bila mrtva umorna od neprestane vonje i urnog
obilaenja mesta pronaenih nasuminim listanjem

iskrzanog primerka Gurmanskog vodia. Restoranska

hrana nam je izlazila na nos. inilo nam se da bismo
mogli da ubijemo za svoju kuhinju i jednostavan obrok od
krompira i karfiola. Od toga nije bilo nita. Svakog jutra
bi se zgurali u automobile kao sardine i nastavili put.
Krajem oktobra nali smo se u jako looj situaciji
dok smo silazili francuskim planinama. Tog dana smo
okonali dugo putovanje. Ami je tiho ridala na zadnjem
seditu. Mi smo negodovali. Tata nam je naredio da
utimo. Savladali smo niz otrih krivina i stigli do
planinskog prolaza. Dotad smo se penjali, sad smo se
sputali.
Magla se naglo podigla. Plavo nebo se otvorilo.
Najedanput smo se nali okrueni suncem okupanim
borovima. Bistri potoii tekli su kroz ume i uborili
ispod drumova.
Dvadeset minuta kasnije izali smo iz ume i zali
meu panjake sa svilenkastom travom poprskanom
belim i plavim poljskim cveem. Savladali smo otru
krivinu i ugledali selo ispod nas, okrueno kristalno
bistrim gleerskim potocima. Krajolik je blistao u
jesenjem danu bez oblaka u francuskoj iri.
Nai automobili su se zanosili kao da su opijeni
velianstvenim prizorom dok su se zavojitim putem
sputali u dolinu. Crkvena zvona zvonila su iznad
uzoranih polja. Divlji detlii leteli su po nebu i nestajali u
liu boje re i zlata u brezovom gaju. Mukarci su nosili
korpe na leima i brali poslednje grozdove po
vinogradima na pitomim brdacima. Iza njih su se uzdizali
beli vrhovi granitnih planina.
A vazduh, ah, taj otri i isti vazduh. ak je i Ami
prestala da zapomae. Automobili su proli pored drvenih

seoskih kua s jelenskim rogovima iznad ambarskih vrata,

krava s klepetuama i utog potanskog kombija koji je
vijugao poljima. Sili smo u dolinu i preli drveni most da
bismo uli u kameni grad.
Mercedesi su se unjali uskim kaldrmisanim
ulicama sela, pored prodavnice cipela i satova. Dve
blagoglagoljive majke gurale su kolica preko peakog
prelaza ka pekari i ajdinici. Zdepasti poslovni ovek
urio je ka banci na uglu. Grad je odisao stanovitom
elegancijom, kao neko ko se ponosi svojom prolou.
Ostavljao je prijatan utisak sa starinskim kamenim
kuama, prozorima s olovnim staklom, starim crkvenim
tornjevima, zelenim prozorskim kapcima i kamenim
spomenikom metanima poginulim u Prvom svetskom
ratu.
Konano smo stigli do gradskog trga sa
ardinijerama, utim karanfilima i fontanom u sreditu.
Izali smo iz grada i krenuli ka N-7, preko bune reke koja
se valjala s Alpa. Jasno se seam da sam kroz prozor
automobila ugledao oveka koji je pecao u brzoj vodi.
itava obala iza njega bila je tepih od divljih zumbula.
Tata, zar ne moemo da se zaustavimo ovde?,
pitala je Mehtaba.
Ne moemo. elim da stignemo do Oksona za
ruak. U vodiu pie da tamo spremaju dobre jezike, s
madeirskim sosom.
Spoljanji svet je po prvi put u ivotu odgovorio
na moje unutranje potrebe.
ta je ovo? ta je sad ovo?
Automobil je zadrhtao i izrigao crni dim. Vozilo
se nije pokrenulo ni kad je tata tresnuo po volanu. Stali
smo pored puta. Mlaa deca izletela su sa zadnjeg sedita

na isti seoski vazduh. Oduevljeno su kliktala.

Na auto je crkao u senovitoj ulici s puno
buroaskih kamenih zdanja sa zidanim dimnjacima i
saksijama geranijuma na prozorima. Jabuari su se
sputali padinama iza kua. Nazirao sam vrhove
nadgrobnih spomenika na crkvenom groblju.
Mlaa braa i sestre igrali su se uga na ulici.
Terijer je lajao na njih iza starog kamenog zida. Iz oblinje
kue dopirali su divni mirisi izgorelog drveta i domaeg
hleba.
Tata je sa psovkom tresnuo pesnicom po haubi.
Tea je izaao iz drugih kola. Zahvalno se protegao pre no
to se pridruio tati nagnutom nad crknutim motorom.
Tetka i Ami podigle su rubove sarija i pole u potragu za
toaletom. Najstariji brat je zapalio cigaretu. Vozio se sam
u poslednjim kolima pretrpanim koferima i zaveljajima.
Tata je obrisao uljem izmaene ruke o krpu i
podigao glavu. Video sam da je iscrpljen i da troi
poslednje ostatke gotovo neiscrpne energije. Duboko je
udahnuo i protrljao oi. Daak kiseonikom bogatog vetra
namrekao mu je kosu. Sigurno je osetio blagotvorno
dejstvo povetarca, zato to se tek tada prvi put obazreo
oko sebe i napojio oi nedirnutom lepotom alpskog
predela. Shvatio je i da prvi put za dve godine bez napora
die kroz nos. Oslonio se o kapiju. Drvena daska pored
njega je zadrhtala.
Kameno zdanje izgledalo je velianstveno. I s
druma smo videli koliko je lepo. Na drugoj strani
prostranog imanja videli smo talu i vratarevu kolibu
ispod razgranatih lipa. Brljan je u debelim naslagama
rastao na vrhu kamenog zida koji se pruao oko itavog
imanja. Na njemu je bio znak: Na prodaju.

Sudbina je mona, neodoljiva sila.

Moete da beite od nje, ali joj ne moete pobei.

Kasnije smo saznali da je Limijer u XVIII veku bio

napredno mesto, sredite industrije satova. Grad je u
meuvremenu spao na 25.000 stanovnika. Prouo se po
nagraivanim vinima. Fabrika aluminijumskih limova, u
industrijskog zoni dvadeset kilometara niz drum, bila je
najvee industrijsko postrojenje. Na planinskim
obroncima radile su i tri porodine pilane. to se
proizvodnje i prerade mleka tie, grad je stekao ugled
zahvaljujui mekom siru, koji je sazrevao s komadom
umura u sredini. Gradi je dobio ime po nainu na koji
se rana jutarnja svetlost odbijala o granitne obronke ire,
ispunjavajui jednu stranu doline ruiastim sjajem.
Ni tata ni tea Majur nisu uspeli da oive
automobil. Krenuli su peke u grad. Jedan sat kasnije,
umesto s mehaniarem, vratili su se u pratnji
provincijskog agenta za nekretnine, sa svilenom
maramicom u depu sakoa. Trojka je nestala u kui. Sva
deca pojurila su za njima. Ili smo iz sobe u sobu. Radosno
smo trupkali po drvenim podovima.
Agent za nekretnine govorio je veoma brzo na
meavini engleskog i francuskog. Razumeli smo da je
kuu u XVIII veku sagradio gospodin ak Difu, izumitelj
tokia za satove. Divili smo se prostranoj i svetloj staroj
kuhinji, s oslikanim ostavama i kamenim ognjitem. Tata
je pomenuo restoran. Agent za nekretnine ga je uveravao
da bi indijski restoran bio dobro primljen u itavom
okrugu. Bili biste jedinstven, rekao je, poletno maui
rukom oko sebe. U ovom delu Francuske nema nijednog

indijskog restorana.
Osim toga, nastavio je ozbiljnim tonom, kua
predstavlja sjajnu investiciju. Tranja za nekretninama
uskoro e znaajno porasti i izazvati poveanje cena. U
gradskoj venici se naveliko pria da e lanac robnih kua
uskoro obznaniti odluku o izgradnji skladinog prostora
od 750.000 kvadratnih metara u oblinjoj industrijskoj
zoni.
Vratili smo se u dvorite. Vazduh je bio ruiast.
Beli alpski vrhovi belasali su se iznad sivog krova kue.
ta ti misli, Majure?
Ujka se poeao po meunoju i zagledao put
dalekih planina. Izgledao je zagonetno, kao i uvek kad bi
se od njega zatrailo da donese odluku.
Dobra je, jelda?, nastavio je tata. Nema
sumnje, ovo je novi dom.
Period alosti je zvanino okonan. Kucnuo je as da
porodica Hadi nastavi sa ivotom, da poe dalje i otvori
novo poglavlje, da ostavi izgubljene godine za sobom.
Konano smo se vratili tamo gde pripadamo,
restoranskom poslu. Vratiemo se ugostiteljstvu pa kud
puklo da puklo. To emo uiniti u Limijeru.
Nijedna porodica nije ostrvo. Uvek je deo vee
kulture, ire zajednice. Napustili smo poznati Nepijanov
primorski put, pa ak i Sautol, s jakim azijskim akcentom,
da bismo poeli ispoetka u svetu o kom nita nismo znali.
Pretpostavljam da je to bio smisao ovog poteza. Tata je od
poetka hteo da krene iznova i da nas odvede to dalje od
tragedije koja nas je zadesila u Mumbaju. Pa, Limijer je
sigurno odgovarao tom opisu. Obreli smo se u la France

profonde najdubljoj Francuskoj.

Stajao sam na odmoritu prvog sprata okruen
razgalamljenom braom i sestrama, kad mi je palo na
pamet da pogledam preko puta. Tada sam prvi put video
zgradu na drugoj strani ulice.
Ta zgrada nije bila nita manje elegantna od nae.
Sagraena je od istog srebrnkastosivog kamena. Velika
vrba gospodarila je prednjim dvoritem. Elegantno je
pruala duge grane preko drvene ograde. Klanjala se
kamenom ploniku kao dvorjanin s dvora Luja XIV.
Meki, guijim perjem ispunjeni jastuci visili su s dva
prozora na spratu. Iza njihovih belih oblija opazio sam
zelenkaste abaure lampi, mesingani svenjak i suve
latice ljiljana u providnoj vazi. Ulubljeni crni sitroen bio
je parkiran na prilaznom putu posutom belim ljunkom,
ispred nekadanje tale koja je sad sluila kao garaa.
Stare stepenice pruale su se pored kue oko kamenog
vrta, sve do uglaanih hrastovih vrata. Iznad njih se njihao
drveni znak s natpisom Le Saule Pleureur alosna vrba.
Nikad neu zaboraviti prvi susret sa alosnom
vrbom. Francuska provincijska krma ostavila je snaniji
utisak na mene od bombajskog Tada. Nije me zadivila
veliinom, ve savrenou: puzavicama pokriven kameni
vrt, meki beli jastuci i stara tala s olovnim staklom na
prozorima. Graevina je odisala savrenim skladom.
Otelotvoravala je sutinu evropske elegancije, tako strane
miljeu u kom sam odrastao.
Kad god pokuam da se setim trenutka kad sam
prvi put ugledao alosnu vrbu, sve sam sigurniji da sam
video belo lice kako me mrko gleda s tavanskog prozora.

LIMIJER

Peto poglavlje
Starica koja me je pre toliko godina, kad smo se uselili na
imanje Difu, posmatrala s prozora kue preko puta zvala
se madam Gertruda Malori. Pria koju vam pripovedam
je boja istina, iako nisam prisustvovao svim dogaajima
opisanim u njoj. Mnogo toga saznao sam godinama
kasnije, kad mi je madam Malori predstavila svoju verziju
dogaaja.
Ovo morate znati: madam Malori s druge strane
ulice bila je ugostiteljka iz dugovene loze uglednih
hotelijera sa Loare. Bila je neka vrsta kulinarske
kaluerice. Kad smo stigli u Limijer, ivela je ve 34
godine na tavanu iznad alosne vrbe. Kao to je porodica
Bah davala klasine muziare, Malorijevi su stvarali
generaciju za generacijom velikih francuskih hotelijera.
Gertruda Malori nije bila izuzetak od tog pravila.
U sedamnaestoj godini poslali su je u najbolju
ugostiteljsku kolu u enevi, da nastavi kolovanje. Tamo
je zavolela divlje planinske predele du francuskovajcarske granice. Devojka otrog jezika, s malo dara za
sticanje prijatelja, provodila je slobodno vreme lutajui
Alpima i irom, sve dok jednog vikenda nije otkrila
Limijer. Tetka joj je umrla nedugo po diplomiranju.
Ostavila joj je prilino nasledstvo. Smesta je kupila veliku
kuu u planinskoj zabiti. Uinila je to zato to je Limijer
savreno odgovarao njenoj sklonosti ka asketskom ivotu
i kulinarstvu.
Bez oklevanja se bacila na posao. Decenijama je
posveeno koristila prvoklasno obrazovanje i spremnost
da provodi duge sate u kuhinji da bi izgradila alosnu

vrbu, koju su poznavaoci smatrali jednim od najboljih

malih seoskih hotela u Francuskoj.
Obrazovanje i instinkti upuivali su je ka klasici.
U svom stanu u potkrovlju uvala je zbirku retkih kuvara.
Zauzimala je itav zid od poda do tavanice. Dragocena
arhiva rasla je kao kvasac iznad i oko prvoklasnih komada
nametaja, kao to je sedamnaestovekovni gveridon18 ili
fotelja od orahovine u stilu Luja XV. Potrebno je rei da
je njena zbirka knjiga bila znaajna i u meunarodnim
okvirima. Tri decenije stvarala ju je skromnim sredstvima
i pronicljivim okom, nalazei vredne knjige po
knjiarama i seoskim aukcijama.
Najvrednija knjiga u zbirci bila je rano izdanje
Apicijevog dela De re coquianria, jedini sauvani kuvar
iz antikog Rima. U slobodno vreme je esto pijuckala aj
od kamilice na tavanu, s retkom knjigom na krilu,
izgubljena u prolosti. Divila se irokom opsegu rimske
kuhinje. Nije mogla da se naudi Apicijevoj umenosti u
obradi puhova, flamingosa i bodljikavih prasia. Prilazio
im je kao i svinjetini ili ribi.
Veina Apicijevih recepata bila je nesaobrazna s
modernim vremenima i zato to su se oslanjali na mune
doze meda. Malori je posedovala radoznali um. Volela je
i bele bubrege, pogotovo criadillas, od bikova obuenih
za borbu, pripremljene na baskijski nain. Odvaila se da
za svoje gosti oivi Apicijev recept lumbuli. Lumbuli je
latinska re za jaja mladih bikova punjena borovim
orasima i smrvljenim semenom divlje miroije, prena u
maslinovom ulju i umaku od ribe pre peenja u rerni. Eto
kakva je kuvarica bila. Klasina, ali izazovna, uvek
Fr. guiridoti kruni stoi s jednim ili vie stubia u obliku
ljudskih ili mitolokih figura. (Prim. prev.)
18

izazovna, ak i za goste.
De re coquinaria bio je samo najstariji kuvar u
biblioteci. Zbirka se kotrljala kroz epohe. Dokumentovala
je vek za vekom razliitih kulinarskih ukusa i perioda.
Zavravala se s rukopisnom verzijom knjige Magaridu,
dnevnik overnjske kuvarice iz 1907. godine, koji je
sadrao i recept proste seljanice za klasinu francusku
supu od luka.
Madam Malori je upravo zbog strogo
intelektualnog pristupa kuvanju smatrana majstorom nad
majstorima. Uivala je potovanje najuglednijih
francuskih kuvara. Ugled koji je imala u najviim
kulinarskim krugovima naveo je nacionalnu televiziju da
je pozove u Pariz na intervju.
Limijer je provincijsko mesto. Zato ne udi
interesovanje koje je televizijski debi Malorijeve izazvao.
Seljani iz svih krajeva doline ukljuili su televizore da bi
na Treem kanalu dravne televizije gledali kako njihova
madam Malori iznosi fascinantne kulinarske injenice.
Pijuckali su lozu u barovima ili dnevnim sobama,
gledajui kako njihova kominica iz elektronske kutije
objanjava kako su u XIX veku za vreme francuskopruskog rata izgladneli Pariani preiveli dugu opsadu
glavnog grada jedui pse, make i pacove. Svi su
iznenaeno uskliknuli kad je napomenula da je izdanje
Larousse Gastronomique, klasinog tiva francuske
kuhinje iz 1871. godine, preporuavalo da se pacovi
pronaeni u vinskim podrumima oderu i da im se izvadi
utroba da bi bili ukusniji. Madam Malori je poneseno i
plastino opisivala kako su pacovi trljani maslinovim
uljem i istucanim vlacem pre peenja na vatrici od
ostataka razbijenih vinskih buradi, i kako su slueni s

bordovskim sosom po receptu Kurnonskog. Upeatljivi

intervju joj je omoguio da preko noi postane poznata
linost u itavoj Francuskoj, a ne samo u malom Limijeru.
Najvanije je znati da se Malorijeva samostalno
izborila za mesto u francuskom kulinarskom vrhu, ne
poteui porodine veze. Ozbiljno je shvatila odgovornost
koja je pratila takav poloaj. Pisala je novinama kad god
bi pomislila da je francuskom kulinarskom nasleu
potrebna odbrana od petljanja mastiljara iz Brisela. To je
naroito vailo za njen cri du coeur u odbranu francuskih
metoda klanja i obrade mesa odtampan u radikalnoj
knjiici ivelo francusko mesarstvo. Strastveni pamflet
naiao je na irok odjek u najuticajnijim krugovima.
Zbog toga je prostor izmeu neprocenjive zbirke
antiknih kuvara bio ispunjen uramljenim priznanjima i
pismima zahvalnosti od uglednih osoba poput Valerija
iskara DEstena, barona od Rotilda i Bernara Arnoa.
Stan je odraavao njen ivot i poprilina dostignua,
ukljuujui i pismo iz Jelisejske palate povodom
proglaenja za Viteza reda umetnosti i literature.
Na zidu pretrpanog potkrovlja ostalo je samo malo
slobodnog prostora. Nepokriveno mesto nalazilo se iznad
njene najdrae crvene kone fotelje. U tom delu svojih
odaja istakla je najdrai posed, dva lanka iz Le Monda u
zlatnom okviru. Onaj na levoj javljao je o dodeli prve
Milenove zvezdice maja 1979. godine. Do njega, iz
marta 1986. godine, govorio je o dodeli druge zvezdice.
Dvadeset godina uvala je prazno mesto na zidu za trei
lanak, ali on jo nije objavljen.
Madam Malori je dan pre naeg dolaska u Limijer
napunila 65 godina. Gospodin Anri Leblan, verni saradnik
i upravnik restorana, ekao je s osobljem alosne vrbe u

kuhinji da joj preda tortu i otpeva roendansku pesmu.

Razbesnela se kad ih je videla. Otro im je
saoptila da nemaju ta da slave i da je najbolje da
prestanu da trae njeno vreme. Slavljenica je, pre no to
su shvatili ta se deava, pojurila uz mrane drvene
stepenice ka svojim potkrovnim odajama.
Te veeri je na prolazu kroz dnevnu sobu do
postelje ponovo ugledala prazninu na zidu. Na srcu joj je
zinuo paralelni komad praznine. Ponela je tu tugu u svoju
sobu. Sela je na postelju i nevoljno uzdahnula zbog misli
koja se nepozvana pojavila u njenom umu.
Nikada nee dobiti treu zvezdicu.
Nije mogla da mrdne. Posle izvesnog vremena
ovladala je sobom. Neujno se razodenula u tami. Zgulila
je kruti steznik sa sebe kao koru avokada. Navukla je
spavaicu i pola ka kupatilu da bi obavila uobiajene
rituale pre spavanja. Otrim pokretima oprala je zube.
Grgoljei, isprala je grlo i nanela kremu protiv bora na
lice.
Bledolika starica uzvraala joj je pogled iz
ogledala. Digitalni asovnik u spavaoj sobi buno je
odbrojavao minute.
Suoila se s tako velikom, gadnom i
monstruoznom spoznajom da je morala da zatvori oi i
prinese aku ustima. Neprijatno saznanje je nee napustiti.
Ne moe se zaobii ili izbei.
Nije uspela.
Nikad se nee uzdii iznad ovog nivoa. Nikad
nee ui u Panteon kuvara s tri zvezde. Odsad pa do kraja
ivota ne moe se nadati niemu izuzev smrti.
Te noi nije mogla da zaspi. Bludela je po tavanu,
krila ruke i mrmljala sebi u bradu. Slepi mievi leprali

su oko prozora. Lovili su bube. Usamljeni pas s druge

strane crkvenog groblja tuno je zavijao. Zveri su slono
i na savren nain izraavale njemu usamljeniku muku.
U praskozorje vie nije mogla da izdri. Uinila je neto
to godinama nije. Spustila se na kolena i pomolila se.
Zato, proaptala je sklopljenih ruku, zato da
ivim?
ula je samo zvuk praznine, nitavila.
Iscrpljena ena je nedugo potom otpuzala do
postelje. Pokrila se i kliznula u stanje nesvesnog.
alosna vrba je sutradan bila zatvorena za ruak.
Izmodena madam Malori dozvolila je sebi da ostane u
krevetu due no obino. To nimalo nije liilo na nju.
Mislila je da ju je probudilo gugutanje goluba na prozoru,
dok ptica nije odleprala. Tek tada je shvatila da uje viku
i ciku, neobine glasove i buku s ulice. Ukoeno je ustala
iz postelje i prila malom tavanskom prozoru.
Ugledala je neposlunu indijsku deurliju koja je
visila s prozora i kula imanja Difu.
Nije mogla da shvati ta se dogaa. ta to vidi?
Mercedese koji rigaju smrad dizela, ute i ruiaste sarije,
napadne zvuke nepoznatog jezika i gomile kutija na
kaldrmisanom dvoritu. Videla je i mamin sivi orman
svezan za krov poslednjeg automobila.
Moj medvedoliki tata urlao je nasred dvorita,
visoko podignutih ruku.

esto poglavlje
U blagoslovenim prvim danima u Limijeru je sve bilo
velika avantura puna neistraenih ormana, tavana, tala,
pilana, poslastiarnica i potoia s pastrmkama na
oblinjim poljima. Seam se tog veselog vremena koje
nas je nagnalo da zaboravimo na strane gubitke. I tata se
konano povratio. Naao je sebe u poslu oko osnivanja
restorana. Postavio je klimav sto odmah iza ulaznih vrata.
Bacio se na pronalaenje reenja za preobraaj imanja
Difu po uzoru na njegovu viziju Bombaja. Lokalne
zanatlije vodoinstalateri i drvodelje ubrzo su ispunile
hodnike trakama, alatima i bukom. Bombajska halabuka
naas se dala osetiti i u ovom kutku provincijalne
Francuske.
Prvi put sam valjano osmotrio madam Malori
nedelju-dve nakon useljenja. etao sam se izmeu
nadgrobnih spomenika na oblinjem groblju, potajno
puio i sluajno bacio pogled na alosnu vrbu. Spazio sam
staricu na kolenima, nagnutu preko kamenog vrta s
rukavicama. Drala je aovi u rukama. Pevuila je.
Iznenaujue snano jutarnje sunce grejalo je vlano
kamenje levo od nje. Pramici pare uzdizali su se s
kamenja i iezavali u vazduhu.
Predelom iza nje dominirali su velianstveni
granitni blokovi Alpa, tamnozelene borove ume
proarane panjacima i kravama. ustro je upala korov,
kao da je na radnoj terapiji. S pristojne razdaljine uo sam
kako ga potee i vadi iz tla. Na njenom mekom i oblom
licu video sam da je spokojna i pomirena sa sobom i
okolinom.

talska vrata su se u tom trenutku otvorila sa

snanim treskom. Tata i majstor za krovove naglo su izali
iz senki. Majstor je nosio merdevine. Dogegali su se do
proelja kue. Majstor je naslonio merdevine na oluk dok
je tata urlao, etkajui se napred-nazad po dvoritu u kurti.
Znojave mrlje irile su mu se ispod pazuha. Bunim
zanovetanjem gonio je sirotog majstora uz merdevine.
Ne, ne!, vikao je. Onaj oluk! Tamo! Da li si
gluv? Daaa! Taj!
Planinski spokoj se raspao. Madam Malori je
naglo pomerila glavu u stranu i prostrelila pogledom mog
tatu. mirkala je pod slamnatim eirom. vrsto je
stiskala usnice boje digerice. Video sam da je
jednovremeno i uasnuta i zaintrigirana tatinom
grotesknom veliinom i vulgarnou. Taj trenutak je
proao. Spustila je pogled i svukla platnene rukavice.
Spokoj vrta je naruen. Nervozno se popela uz kamene
stepenice stiskajui korpu.
Otkljuala je ulazna vrata i zastala, leima
okrenuta ulici, ba kad je naroito estoka provala tatinih
urlika pokuljala preko prednjeg dvorita. S mesta na kom
sam stajao video sam njen izraz lica gadljivo napuene
usne i lice. Masku ledenog prezira. Taj izraz jedinstvena
galska grimasa istog prezira prema biima nie vrednosti
narednih godina esto u viati na puteestvijima irom
Francuske. Nikad neu zaboraviti svoj prvi susret s njom.
Zatim je s treskom zalupila vrata.
Porodica je otkrila lokalni pain chemin defer grub,
vornovat i ukusan. Ovaj elezniarski hleb odmah je
postao nova alatka za umakanje u sos. Tata i tetka su me

neprestano slali po jo samo nekoliko vekni u

boulangerie. Na tim izletima sam esto hitao preicama,
s hrskavim hlebom umotanim u papir pod rukom. Skitao
sam sokacima u kojima su bogati trgovci satovima nekad
drali konje. Bacio sam pogled preko kamenog zida.
Ubrzo sam shvatio da posmatram zadnji deo
alosne vrbe. Vrt malog hotela bio je prilino dug i
dubok. Liio je na polje. Blago se sputao niz brdo na
kojem sam stajao. Bio je pun zrelih kruaka i jabuka.
Suara za voe, od grubog lokalnog granita, naslanjala se
na suprotni zid.
Grane kruaka savijale su se pod tekim smeim
plodovima zrelim za branje. Jesenje pele pijano su zujale
oko slatkog voa. Uoio sam i uredne nizove biljaka u
staklenicima, pored leja divljeg cvea, kupusa, rabarbare
i argarepe. Kamena staza prolazila je kroz zasade.
U dnu vrta, u njegovom levom uglu, bila je vlana
gomila ubriva. Voda je isticala iz bakarne slavine u
obliku nimfe u teko kameno korito na desnoj strani,
pored klupe i jo jedne drevne i velianstvene vrbe.
Zaustavio sam se u mestu. Madam Malori je
ponovo bila u vrtu. Ovog puta na vrhu polja, na poetku
blagog nagiba. Sedela je za dugim drvenim stolom, pored
ene koja je verovatno bila jedna od sous-chefs19 To sam
zakljuio po bluzi boje graka koju su obe ene nosile
preko bele uniforme.
Isprva nisam mogao da vidim njihova lica, zato to
su obe oborenih glava ustro i profesionalno radile za
stolom punim inija, posluavnika i kuhinjskih alatki.
Video sam da madam Malori dri u ruci neto to je brzo
19

Sous-chef zamenik glavnog kuvara. (Prim. prev.)

spustila u iniju. Zatim je, bez oklevanja, posegla u

sanduk od grubih dasaka na kamenu izmeu njih. Iz njega
je izvadila neto to je podsealo na bizarnu iljatu runu
granatu. Kasnije sam saznao da je to artioka.
Gledao sam kako uvena kuvarica makazama
struno secka lie povra. Veti pokreti sjajne alatke
omoguavali su da svaki nepravilni list artioke bude
simetrian i prijatan oku. Izgledalo je da posprema za
majkom prirodom. Podigla je limun preseen napola i
pokropila svaku ranu na povru svako mesto gde je
odsekla list obilnom koliinom limunovog soka.
Artioke poseduju kiselinu cinarin, saznao sam kasnije, i
kropljenje limunom spreava da lie svojim sokom
narui boju povra oko zaseka.
Madam Malori je odstranila vrh artioke jednim
zamahom tekog i otrog noa. Ponovo je sagla glavu da
bi iupala ruiaste nezrele listove iz sredita biljke.
Dohvatila je novu alatku, rasekla unutranjost i elegantno
odstranila iljati gusti. Zadovoljstvo na njenom licu bilo
je jasno vidljivo kad je hirurkom preciznou izvadila
meko srce. Spustila ga je u iniju marinade, sa ostalima.
To iskustvo bilo je ravno otkrovenju. Nikad ranije
nisam video kuvara sposobnog za tako precizan, gotovo
umetniki prilaz neem tako runom kao to je artioka.
Zvona na Crkvi Svetog Avgustina oznaila su
podne. Sanduk je bio gotovo prazan, a mlada sous-chef
radila je isto to i madam Malori. Nije mogla da stigne
maitresse, iako se trudila. Madam Malori je pomno
posmatrala devojku. Naglo je podigla noi koji je dotad
koristila i progovorila nimalo neljubaznim tonom.
Margaret, koristi no za grejpfrut. Mama me je nauila
tom triku. Srca se mnogo lake vade noem sa povijenim

otricama.
U njenom ozbiljnom glasu bilo je neeg ne ba
materinskog, ali snanog i zapovednikog, neke vrste
kulinarskog noblesse oblige i svesti o neophodnosti
prenosa znanja na sledee generacije to me je nagnalo
da se uspravim.
I mlada kuvarica je digla glavu, da bi sa
zahvalnou uzela ponueni noi za grejpfrut. Merci,
Madame, rekla je glasom koji je noen vetrom dopro do
mene. inilo mi se da je pun sveih crvenih bobica i
pavlake.
Tada sam prvi put video Margaret Bonije, tihu
sous-chef u alosnoj vrbi. Bila je tek nekoliko godina
starija od mene. Imala je strogu frizuru. Kosa joj je bila
dovoljno dugaka da je mogla da je zatakne iza uiju,
okienih neupadljivim srebrnim minuama. Duboko
usaene tamne oi otro su odudarale od blede koe.
Podseale su na bisere unutar obraza veliine ostrige,
rumenim od otrog vetra i gena dobijenih od predaka iz
ire.
Marsel i an Pjer, zgodni chef de cuisine, izali su
iz alosne vrbe i prekinuli moje bestidno zurenje. Nosili
su podnevni obrok za osoblje, koji e biti urno pojeden
pre no to se restoran za nekih pola sata otvori za ruak.
an Pjer je nosio posluavnik s biftecima i krompiriima,
koji se puio na vetru, dok je Marsel nosio escajg i
staklenu iniju za salatu, putericu s vlacem.
Malorijeva je naloila uenici da odnese artioke i
njihova srca u kuhinju. Margaret je veto i brzo
postavljala drveni sto. Rasporeivala je escajg, salvete,
tanjire i staklene bokale s crvenim vinom i planinskom
izvorskom vodom. Kad se an Pjer nagnuo da spusti

posluavnik na sredite stola, Margaret je hitro ispruila

usku sitnu aku, elegantnu kao u pijanistkinje, ali
izbrazdanu opekotinama. Dugim prstima ulovila je
zlatasti krompiri. Prinela ga je usnama i oprezno odgrizla
vrak. Osmeh joj je ozario lice na alu ana Pjera, koju
nisam mogao da ujem.
Crkveno zvono je obznanilo etvrt sata do
podneva.
Okrenuo sam se da bih se vratio kui na porodini
ruak, madrasku ovetinu. Srce mi je treperilo od novih
utisaka dok sam koraao ka Difuu. Ono to sam video
podsetilo me je na mamu, bifteke, krompirie i cafe de
Paris. Seanja na Bombaj preplavila su me na ulici
alpskog sela.
Iznenadni nalet vetra stutio se s planina. Jednim
zamahom odneo je bajata seanja na mamu i Majku
Indiju. Zamenilo ih je sasvim novo oseanje, isprva
treperavo, ali zatim sve snanije. Taj davnanji vetar
doneo mi je slatku udnju potaknutu slikama i mirisima
francuske hrane, pomeanim s mousnom aromom ena.
U detinjstvu posejano seme u tom trenutku preobrazilo se
u neto drugo, zrelije.
Tata je nekoliko dana kasnije naloio itavoj porodici da
se okupi u dvoritu. ak se i stidljivi francuski momi,
kog je tata unajmio kao kelnera, postrojio na istini.
Nervozno je brisao vinsku au keceljom.
Majstor za krov i Umar stajali su na merdevinama
iznad nas. Potezali su ekrke i zatezali rafove
kljuevima. Podizali su veliki oglasni pano iznad
gvozdene kapije imanja. Zevajui, posmatrali smo ga

ispod njihovih nogu.

Evo ga, povikao je Umar visoko s merdevina.
Mumbajski dom, pisalo je velikim zlatnim slovima
na islamski zelenoj pozadini velikog oglasnog panoa.
Kako smo samo klicali. Koliko smo se samo
radovali.
Hindustanska klasina muzika zaorila se iz
improvizovanih zvunika koje je tea Majur postavio u
vrtu. To je, kako sam kasnije saznao, bila poslednja kap.
Osoblje alosne vrbe je i u kuhinji ulo krik neverice s
tavana. Gospodin Leblan je urno spustio telefon kad je
madam Malori projurila pored njegovog ureda na drugom
spratu. Pohitao je ka vrhu odmorita. Stigao je da vidi
kako njegova maitresse ljutito pretura po stalku za
kiobrane, traei svoj. Procenio je da situacija ne
obeava nita dobro. Neka vrsta afrikog ratnog tita
uvrivala je prosedu kosu Malorijeve.
Ovo je previe, Anri!, rekla je, kad je konano
iupala buntovni kiobran iz stalka. Da li si video onaj
pano? Da li si uo tu tamtam muziku? Quelle horreur!
Non! Non! Ne moe to tako! Ne u mojoj ulici! Unitava
ambijent! A nae muterije? ta e oni pomisliti? Izletela
je napolje pre no to je Leblan stigao da odgovori.
Nije se asno ponela. Nije prela preko puta da
razgovara s tatom. Nikada ni na koji nain nije pokuala
da nam poeli dobrodolicu. Ne. Njen prvi poriv bio je da
nas zgazi petom kao bube.
Evo ta je uinila: odmarirala je u
gradonaelnikovu kancelariju. Svi itelji Limijera zazirali
su od ugostiteljke otra jezika. Stoga nije udo to je

odmah primljena u sobu za sastanke.

Trebalo je da to bude kraj naeg poslovnog
poduhvata. Pametni ljudi su uvek potcenjivali mog tatu,
iako je bio otar kao no za filetiranje. Pretpostavio je da
se politika u francuskom provincijskom gradiu ne
razlikuje mnogo od one u Bombaju i da ulje trgovine sve
podmazuje. Odmah po dolasku dobro je podmazao
gradonaelnikovog brata pravozastupnika. Metod nije bio
grub kao institucionalizovana korupcija na brdu Malabar,
ali bio je jednako delotvoran.
Recite tom oveku da prestane, obratila se
Malorijeva zapovedniki gradonaelniku. Onom
indijancu! Da li ste videli ta radi? Preobrazio je divni
Difu u bistro! U indijski bistro! Horrible! itava ulica
osea se na zagorelo ulje! A taj pano! Mais non! To nee
moi!
Gradonaelnik je slegnuo ramenima. ta biste
hteli da uradim?
Zatvorite ga!
Gospodin Hadi otvara restoran preko puta
vaeg, Gertruda. Ako zatvorim njegov, morao bih da
zatvorim i va. Njegov advokat je dozvolu za postavljanje
panoa dobio od Komiteta za planiranje. Jasno vam je da
su mi ruke vezane. Gospodin Hadi je sve uradio u skladu
s propisima.
Mais non! Nemogue!
Mogue je, nastavio je gradonaelnik. Ne
mogu da ga zatvorim bez opravdanog razloga, a on ne radi
nita to izlazi iz zakonskih okvira.
uo sam da mu je svata rekla pre no to je krenula
kui.

Na prvi susret licem u lice s la grande dame dogodio se

tri dana kasnije. Malorijeva se svakog dana budila u est
ujutru. Gospodin Leblan bi je, posle lakog doruka od
kruaka, tosta s puterom i jake kafe, odvezao do gradske
trnice u ulubljenom sitroenu. Bili su tako tani da ste po
njima mogli da navijate sat. Gospodin Leblan bi tano u
6.45 seo u kafe Brege s novinama Le ira, meu metane
koji su nainjali prvi balon vina. Madam Malori bi za to
vreme u sivom ponu i s pletenim korpama u rukama
obilazila tezge i kupovala svee potreptine za restoran.
Bilo je divno gledati je kako juri ulicama kao
zapreni konj, dok joj iz usta eksplodiraju pozamani
oblaii pare. Vee narudbine est zeeva ili dak od
50 kilograma krompira stizale bi kombijem do alosne
vrbe najkasnije do 9.30. Ali lisiarke, krhke belgijske
salate i fieci bobica kleke zavravali su u korpama u
njenim snanim rukama.
Tog jutra, nekoliko nedelja nakon naeg dolaska u
grad, kao i obino, poela je kupovinu u ribarnici Itan i
sinovi, obloenoj belim ploicama na oku Trga trnjina.
ta je to?
Gospodin Itan je nervozno grickao kraj brkova.
Hm?
Iza vas. Pomerite se. ta je to?
Itan je koraknuo u stranu. Madam Malori je
osmotrila kartonsku kutiju na pultu. Znala je da tipaljke
pripadaju rakovima.
Divno, ree Malori. Mesecima ih nisam videla.
Izgledaju svee i ivahno. Da li su francuski?
Non Madame. panski su.
Nije vano. Kupiu ih.

Non Madame. Je regrette.

Pardon?
Otro je no ubrusom.
ao mi je madam Malori, ali on je ve doao
i kupio ih je. Ko?
Gospodin Hadi sa sinom.
Naroguila se. Nije mogla da shvati ta joj je
gospodin Itan rekao. Govorite o onom indijancu? Kupio
je ovo?
0ui Madame.
Da neto raistimo, Itane. Dolazim kod vas a
pre toga kod vaeg oca due od trideset godina.
Obilazim vas svakog jutra i kupujem najbolju ribu. Sad
mi kaete da je u neko nedoba kod vas doao onaj
indijanac i prodali ste mu ono za ta ste znali da u ja
sigurno kupiti? Da li to elite da mi kaete?
Gospodin Itan je oborio pogled.
ao mi je. Ali njegovi maniri. Znate, veoma je
armantan. Jasno mi je. Pa ta ete mi ponuditi?
Jueranje dagnje?
A, ne. Molim vas, gospoo, ne budite nakraj srca.
Znate da ste moja najcenjenija muterija. Ja imam
divnog smua.
Pritrao je zamrzivau i izvadio srebrni
posluavnik s prugastim smuevima veliine dejeg
dlana.
Veoma su svei. Upecani su jutros u jezeru Vise.
Pravite tako ukusnog smua s bademom, madam Malori.
Mislio sam da e vam odgovarati.
Odluila je da prvom prilikom oita bukvicu
sirotom gospodinu Itanu. Izletela je iz radnje kao zimska
oluja. Onako besna, zaputila se na pijacu na trgu. ustro

je gazila po mekoj pokrivci od odbaenih listova kupusa.

Projurila je izmeu dva reda tezgi s povrem kao
ptica grabljivica. Pogledala je preko ramena dokonih
domaica. Prodavci su je videli. Znali su da je bolje da
ute kad prvi put prolazi trnicom da ne bi zaradili neku
otru kritiku. uvena ugostiteljka je na drugom obilasku
dozvolila jednoj seljanki da joj se obrati, iako su se svi
prodavci trudili da joj skrenu panju na svoje proizvode.
Bonjour, Madame Mallory. Divan dan. Da li ste
videli moje kruke viljamovke?
Jesam, madam Pikar. Nisu bogzna kakve.
Prodavac pored madam Pikar prsnu u smeh.
Greite, odvratila je prodavaica. Gucnula je
kafu s mlekom iz termosa. Jako su ukusne.
Ugostiteljka se okrenula ka tezgi madam Pikar.
Radoznali pijaari okrenuli su se u istom pravcu.
A ta je ovo, madam Pikar?, brecnula se
ugostiteljka. Uzela je kruku s vrha piramide i strgla malu
nalepnicu na kojoj je pisalo da je to kvalitetna viljamovka.
Otkrila je crnu rupicu ispod nalepnice. Ponovila je to s
nekoliko kruaka.
A ta je ovo? A ovo?
Prodavci su se smejali dok je madam Pikar,
rumena lica, urno slagala kruke nazad na mesto.
Krijete rupe od crva pod nalepnicama za kvalitet.
Sramota! Okrenula je lea udovici Pikar i prila tezgi na
kraju prvog reda, iza koje je stajao izborani sedokosi par
sa istovetnim keceljama. Bonjour, Madame Mallory.
Gunajui, otpozdravila im je i pokazala na korpu
sjajnog purpurnog povra na podu iza tezge.
Kupiu plavi patlidan. itavu korpu.
ao mi je, madam, ali ovaj nije na prodaju.

Prodate su?
Oui, Madame
Malori je neto ignulo u grudima. Onom
indijancu?
Oui, Madame. Pre pola sata.
Kupiu onda tikvice.
Starcu je bilo veoma neprijatno. ao mi je.
Malori nekoliko trenutaka nije mogla da se pomeri
niti da progovori. Najedanput se s drugog kraja trnice
zaorio snani glas s engleskim naglaskom. Nadjaao je
svu graju.
Trznula je glavom ka monom glasu. Zaputila se
kroz jutarnju pijanu guvu pre no to je postariji par
stigao da reaguje. Isturila je korpe ispred sebe kao sneni
plug, razgrui druge kupce.
Tata i ja bili smo na ivici trnice. Cenjkali smo se
za dvadesetak crvenih i zelenih plastinih inija. Trgovac
tvrdi Poljak nije hteo da spusti ni za cent. Tatin pristup
u takvim prilikama bio je da to jae urla njemu
prihvatljivu cenu. lag na torti bilo je pretee etkanje
napred-nazad pred tezgom. Na taj nain je obeshrabrivao
pribliavanje drugih muterija. Gledao sam kako
primenjuje tu taktiku na bombajskoj pijaci s ubitanom
delotvornou.
Meutim, u Limijeru se suoavao s jezikom
barijerom. Engleski je bio jedini strani jezik kojim je
vladao. Moj zadatak bio je da prevodim njegove tirade na
mucavi kolski francuski. Nije mi teko padalo. Pomoglo
mi je da upoznam nekoliko vrnjakinja, kao to je antal,
beraica peuraka s druge strane doline. Uvek je imala
zemlju pod noktima. Poljak s druge strane tezge nije
govorio engleski. I on se sporazumevao na oskudnom

francuskom. To ga je dobro titilo od tatinog juria. Upali

smo u pat-poziciju. Poljak je odmahivao glavom, s
rukama prekrtenim na grudima.
ta je ovo?, ree tata, pokazujui na zeleni
poklopac inije. Parence obine plastike, zar ne? Svako
moe da napravi ovako neto.
Gospoa Malori iznenada je prepreila tati put.
Morao je da se zaustavi u mestu. Bio je mnogo vii i
krupniji od nje. Nije oekivao da e ga iko zaustaviti.
Zbunjeno je oborio pogled prema njoj. ta?
Ja sam vaa susetka, madam Malori, ivim preko
puta, rekla je na odlinom engleskom.
Tata ju je poastio zaslepljujuim osmehom. Oas
posla je zaboravio na Poljaka i urnebesno cenjkanje oko
plastinih inija. Zdravo!, grmnuo je. Iz alosne vrbe,
zar ne? Voleo bih da doete i upoznate moju porodicu!
Doite na aj!
Ne svia mi se to to radite.
ta?
Ne svia mi se ono to radite naoj ulici. Ne svia
mi se vaa muzika i pano. Runi su. Napadni su i bez
stila.
Tata gotovo nikad nije ostajao bez teksta. Ove
primedbe su ga, po svoj prilici, pogodile kao pesnica u
stomak.
Svedoe o vaem veoma loem ukusu, nastavila
je Malorijeva. Sklonila je nepostojei konac s rukava.
Morate skinuti taj pano. Takvim stvarima je mesto u
Indiji, a ne u Francuskoj.
Gledala ga je pravo u oi. Prstom ga je bocnula
prstom u grudi. I jo neto. U Limijeru postoji tradicija
po kojoj madam Malori ima pravo da ujutru prva bira

robu. Tako je decenijama. Stranac ste pa pretpostavljam

da to niste znali. A sad znate.
Ledeno se osmehnula.
Za doljaka je veoma vano da se na pravi nain
predstavi metanima, zar ne?
Tata se namrtio. Lice mu je poprimilo gotovo
ljubiastu nijansu. Dovoljno dobro sam ga poznavao to
se videlo u njegovim oima da procenim da nije bio ljut,
ve duboko povreen. Priao sam mu.
A ko ste vi?
Rekla sam vam. Ja sam madam Malori.
A ja, ree tata. Podigao je glavu. Lupio se po
grudima. Ja sam Abas Hadi! Najbolji ugostitelj u
Bombaju!
Jaka stvar. Ovo je Francuska. Kariji nas ne
zanimaju. Grupica znatieljnika okupila se oko madam
Malori i tate. Gospodin Leblan se progurao do sredita
arene. Gertruda!, progovorio je odlunim glasom.
Hajdemo! Cimnuo ju je za lakat. Poimo. Dosta je
bilo.
ta mislite, ko ste vi?, ponovio je tata i
zakoraio napred. Zato govorite u treem licu kao
maharadinica? Ko ste vi? Da li vam je Bog dao pravo na
najbolje komade mesa i ribe u iri? Zbilja? Moda ste
vlasnica ovog grada? Je li? Da li vam to daje pravo da prvi
birate svee proizvode svakog jutra? Moda ste vi neka
velika memsahib20 koja poseduje ovdanje seljake?
Isturio je gigantski stomak ka madam Malori.
Morala je da uzmakne, s izrazom krajnje neverice na licu.
Kako se usuujete da sa mnom razgovarate na
Memsahib re iz kolonijaine Indije; domoroci su se njome
koristili pri obraanju uglednim Evropljankama. (Prim. prev.)
20

tako drzak nain? Recite mi, razdrao se u pravcu

radoznalaca, da li ova ena poseduje vae farme, stoku i
povre, ili ste slobodni da ih prodate onom ko najvie
ponudi? Udario je pesnicom po dlanu. A ja plaam u
gotovom, pravo na ruke!
Uzdah se digao iz gomile. Ovaj deo su svi dobro
razumeli i na engleskom.
Malori je hitro okrenula lea tati. Navukla je par
crnih konih rukavica.
Un chien mechant, suvo je prozborila. Gomila
se nasmejala. ta je rekla?, razdrao se tata na mene. ta
je rekla? Mislim da te je nazvala besnim psom.
Nikad neu zaboraviti ono to je usledilo. Madam
Malori i gospodin Leblan su urnim korakom naputali
pijacu. Gomila se razilazila pred njima. Tata je potrao za
njima. Bio je brz za oveka svoje veliine. Stigao ih je i
pustio glas nadomak njenog uva.
Vau-vau! Av-av!
Malori je trgla glavom. Prestanite!
Av-av!
Prestanite! Prestanite grozni ovee!
Grrrr! Av!
Obema rukama je pokrila ui.
Dala se u trk.
Seljaci nikada ranije nisu videli da neko ismeva
madam Malori. Gromoglasno su se nasmejali. Tata se
smejao s njima punog srca. Gledao je za postarijom
enom i gospodinom Leblanom sve dok nisu nestali iza
Pariske narodne banke na uglu.
Trebalo je da znamo da e to biti samo poetak
nevolja. Buncala je kao luda, rekla nam je tetka kad smo
se vratili kui. Tresnula je automobilskim vratima.

Tras! Kad sam sledeih dana pogledavao kuu preko

puta, esto bih opazio prasti nos prislonjen uz
zamagljeno prozorsko staklo.
Bliio se dan otvaranja Mumbajskog doma.
Kamioni su ulazili unatrake u dvorite imanja Difu.
Stolovi su stigli iz Liona, posue ih amonija, a plastini
jelovnici iz Pariza. Jednog dana uao sam u restoran i
naleteo na drvenog slona koji mi je sezao do pasa.
Pozdravio me je uzdignutom surlom. Nargile su
postavljene u ugao predvorja. Mesingane inije na
stoiima bile su napunjene plastinim ruama, kupljenim
u oblinjem megamarketu.
Stolari su od tri sobe za prijem nainili trpezariju.
Tata je na zidove presvuene tikovinom izveao postere
Ganga, Tad Mahala i plantaa aja u Kerali. Neki
metanin je na zidu naslikao prizore iz indijskog ivota
seljanku koja zahvata vodu iz bunara i sline. Zvunici su
vredno isporuivali gete, gazele, cvrkutave urdu balade i
stare ljubavne pesme.
Tata je ponovo postao Veliki Abas. Danima je
radio s mojim najstarijim bratom na oglasu za lokalne
novine. Konano su se usaglasili. Odneli su reenje
novinama Le ira u Klervoa le Laku. Oglas sa siluetom
rastrubljenog slona umetnut je izmeu sportskog i
televizijskog odeljka. Pokrivao je itavu stranu. Na
balonu koji je izlazio iz slonovih usta pisalo je da svako
ko doe na otvaranje Mumbajskog doma dobija besplatan
bokal vina. Oglas je izlazio tri vikenda zaredom. Sledea
reklamna poruka izabrana je za geslo restorana:
Mumbajski dom indijska kultura u Limijeru.

I tako sam se u osamnaestoj konano prihvatio

ivotnog poziva. Bila je to tatina ideja da me rasporedi u
kuhinji. Ami vie nije mogla da sprema hranu za stotinu
ljudi odjednom. Moja tetka bila je jedina ena u Indiji koja
nije znala da kuva. Nije umela da spremi ni badi s lukom.
Ustuknuo sam pred gigantskim izazovom. Plaio sam se
sastanka sa sudbinom. Ja sam jo deak!, povikao sam.
Poveri taj posao Mehtabi.
Tata me je potapao po potiljku. Ima ona druga
posla, zagrmeo je. Proveo si vie vremena s Ami i
Bapuom u kuhinji od bilo kog drugog. Malo si nervozan i
to je sve. Pomoi emo ti.
Moji dani su se izgubili u zaguljivom dimu i
zveckanju posua. Gruba verzija jelovnika iskristalisala
se u neprestanim savetovanjima sa sestrom i tatom.
Vebao sam i vebao dok nisam stekao sigurnost u
izvoenju. Gostima emo ponuditi jagnjei mozak punjen
zelenim atnijem, preliven jajima i ispeen na rotilju;
masala piletinu s cimetom i govedinu kuvanu s kiselim
zainjenim sosom. Pratea jela bie lisnato testo s
pirinem i nezaslaenim kokosom i supa od belog sira s
peskavicom. Za predjelo emo biti meni najdraa bistra
supu od jagnjeih nogica.
Toak ivota se okretao. Ami je postepeno, ali
nezaustavljivo, gubila kontrolu nad sobom, dok sam je ja
ubrzano sticao. Demencija ju je s obe ruke zgrabila za
guu. Ispadi koji su se javili u Londonu bivali su sve ei.
Zaranjala je i izranjala iz nestabilnog psihikog stanja.
Svesni trenuci bili su sve rei. Seam se kako me je
jednom nadzirala i delila korisne savete kako da izvuem
najvie iz kardamoma, kao to je inila u stara vremena na
Nepijanovom primorskom putu, da bi me ve u sledeem

trenutku pljuvala i klela kao najcrnjeg dumanina. Nisam

imao vremena za to. Dan otvaranja se pribliavao. utke
sam oborio pogled.
Dolazilo je do svakakvih scena. Baka bi se
opsesivno posvetila dalu od slanutaka, temelju indijske
kuhinje. esto smo raspravljali o njemu dok sam ga
pravio. Jednog dana sam, pripremajui se za veliko
otvaranje, krkao aromatinu meavinu crnog i belog luka
i dala. Ami mi se priunjala i udarila me kaikom po ruci.
Mi Hadijevi ne pravimo to tako!, rekla je.
Radi kako sam ti rekla!
Neu!, odluno sam se suprotstavio. Dodao
sam paradajz na kraju. Raspae se i uiniti dal ukusnijim.
I boja e biti lepa.
Zgroeno se namrtila. Opauila me je kaikom po
glavi. Tata je klimnuo iza njenih lea. Nemom podrkom
ojaao mi je samopouzdanje. Protrljao sam potiljak.
Neno sam je pogurao ka izlazu iz kuhinje.
Odlazi, Ami, molim te, idi! Vrati se kad bude
mogla da se kontrolie. Moram da se spremim za
otvaranje. Da li razume ta ti govorim?
U jednom trenutku sam otpasao kecelju i otiao u grad s
tea Majurom. Bio sam mladi pod pritiskom koji je
postajao sve vei kako se dan otvaranja restorana
primicao. Oajniki sam tragao za odukom. Bliilo se
podne. Mehtaba nas je poslala u potragu za zalihama,
deterdentom za pranje vea i elinom vunom za ribanje
lonaca i erpi.
Vratili smo se iz grada, natovareni kesama iz
lokalne samoposluge, kad se tea namrtio, coknuo

jezikom i pokazao ka alosnoj vrbi.

Mladi seljak vodio je monstruozno veliku svinju
oko restorana. Potezao je konopac provuen kroz njenu
njuku. Imala je najmanje 250 kilograma. Malori, Leblan
i ostatak osoblja sveano su koraali za njima s kofama
vode i noevima. Postavljali su duge debele daske i ribali
drveni sto u vrhu polja. Svinja se frkui gegala po
daskama, ka porciji kopriva i krompira, postavljenoj na
strateki izabranom mestu ispod velikog kestena. Primetio
sam sloeni sistem ekrka na granama.
Parohijski svetenik iz Svetog Avgustina itao je
navode iz Biblije. Poprskao je svinju svetom vodicom, a
zatim i tle i drvene daske. Mrmljao je molitve. I
gradonaelnik je bio tu. Stajao je pored mesara, koji je
otrio noeve o vlano tocilo.
Seam se kako je gradonaelnik Limijera s
potovanjem skinuo kapu. Vetar mu je poneo paljivo
zaeljane vlasi. Zalebdele su oko njegove glave.
Zapamtio sam luckastu sliku gradonaelnikove razigrane
kose. Mesar je potegao revolver iz kecelje. Priao je svinji
i prosvirao joj metak kroz glavu.
Svinja je zajeala, ispustila fekalije i tresnula o tle
kad su noge popustile pod njom. Pala je na drvene daske.
Leblan i trojica mukaraca su istog trenutka potegli
ekrke. Podigli su daske na sto dok se svinja jo mahnito
batrgala na njima.
Hrianska posla, prezrivo e tea Majur.
Hajdemo.
Ali nismo mogli da se mrdnemo. Gledali smo
kako reu svinjski vrat i kako litri krvi kuljaju iz
pulsirajue rane. Gusti crveni mlaz zavravao je u velikoj
plastinoj kanti. Nikad neu zaboraviti kako je madam

Malori oprala ruke na esmi pre no to ih je do lakata

zarila u kofu da promea krv. Mlada zamenica glavnog
kuvara sipala je sire u kantu da bi spreila zgruavanje
krvi. U kofu su dodali i kuvani praziluk, jabuke, perun i
sveu pavlaku. Tako dobijena gusta smea zavrila je u
crevima. Pamtim i mirise koje nam je doneo vetar, monu
aromu krvi, govana i smrti, kao i nain na koji su oistili
papke, razbacali slamu oko leine i odstranjivali ekinje.
Sve sam zapamtio. Trojka je satima ereila ivotinju.
Mesar, Malori i zamenica pijuckali su belo vino dok su
sekli krvavo toplo meso koje se jo puilo. Javno
ereenje produilo se i sutradan. Trajalo je gotovo
itavog vikenda. Gledao sam kako trljaju pleke solju,
biberom i kaikama nabijaju mleveno meso u creva, u
kobasice koje e se suiti u upi punoj kruaka, jabuka i
ljiva, poslaganih po policama u skladu s veliinom.
Odvratno!, siktao je tea Majur. Gadni derai
svinja!
Nisam mogao da mu kaem ono to mi je bilo na
pameti: da sam video malo stvari koje su po lepoti mogle
da se mere s ovim ritualom, koji tako reito govori o
zemlji, onome iz ega smo potekli i emu idemo. Kako
sam mogao da mu kaem da sam duboko u sebi osetio
snanu i strastvenu elju da postanem deo tog
svinjokoljskog podzemlja?

Sedmo poglavlje
Jao, Abase, pogodi ko je rezervisao sto? ena od preko
puta. Bie za stolom broj dva.
Tetka je sedela za antiknim stolom na glavnom
ulazu. Paljivo je upisivala podatke o rezervacijama u
crnu knjigu. Tata je viknuo: Da li si uo? Da li si uo,
Hasane? Starica od preko puta doi e da proba naa
fantastina jela.
Ami je silazila stepenicama. Grevito je stiskala
ogradu. Izgledala je krajnje odsutno. Tetka je zatvorila
knjigu. Posmatrala se u ogledalcetu. Prestani da se
ogleda, tata devojko!, zagudela je baka. Kad e se
Hasan venati? ta da obuem? Kod koga su mi stvari?
Dopratili su je do kuhinje i dali joj neki jednostavan
zadatak. To je ponekad pomagalo. A samo mi je ona falila
u kuhinji. Na dan otvaranja vladao je potpuni haos. Bio
sam strano nervozan. Upravo sam akama ubacivao
kockice jagnjetine i okre u erpe. Istisnuo sam malo
limuna i ubacio malo anisa, kardamoma, cimeta i
izgnjeio grejpfrut. Ubacio sam i graak. Svet oko mene
sveo se na kljuale kazane, zainska isparenja i nervoznu
viku.
Mehtaba mi je pomagala. Seckala je luk u oku.
Neprestano je bila na ivici suza ili nekontrolisanog kikota.
Tata me je izluivao. Zabrinuto je etkao napred-nazad
pored pei na kojoj je sos kljuao tako jako da je prskao
po podu.
ta?, ree baka. Zato sam ovde? ta ovde
radim?
Sve je u redu, Ami. Ti pere

Perem sudove?
Ne, ne! Kruke! Pere kruke!
Na vratima su se pojavile upave glave Araa i
Muhtara. Mala kopilad. Hasan je curica!, pevali su,
Hasan je curica!
Veeras ete spavati u garai, razdrao se tata,
ako vas jo jednom uhvatim da dirate brata, barabe
jedne!
Tetka je utrala na vrata. Pun je! Pun je! Svi
stolovi su rezervisani! Osetio sam tatine ruerde na
ramenima. Okrenuo me je. Pogledao sam ga u oi blistave
od emocija. Uini nas ponosnim, Hasane, rekao je
drhtavim glasom. Ne zaboravi da si ti Hadi.
Da, tata.
Svi smo mislili na majku. Nije bilo vremena za
sentimentalnosti. Brzo sam se okrenuo tiganju da bih
ispekao mahune vanile s peurkama.
Madam Malori je za to vreme u alosnoj vrbi
preko puta stajala pred besprekorno istim kuhinjskim
pultom, prouavajui hors dourves carpaccio21 od tuke i
fricassee22 od slatkovodnih ostriga. Osoblje iza nje radilo
je s tihom delotvornou. Spremalo je veeru. Sluala je
lupkanje noeva, cvranje mesa na rotilju, grebanje
elinih alatki i trupkanje drvene obue po ploicama.
Nita nije odlazilo u trpezariju bez njenog
odobrenja. Proveravala je ostrige. Dodirnula ih je da bi
proverila da li su vrue i zarila kaiku u sos s tartufima i
parglama, koji e se sluiti uz karpao. Nije bio ni
Carpaccio predjelo od sirovog mesa ili ribe iseckane u tanke
renjeve. (Prim. prev.)
22
Fricassee metod pripreme mesa; isecka se i propri s malo ulja,
izdinsta i slui s belim sosom. (Prim. prev.)
21

previe slan ni kiseo. Klimnula je s odobravanjem i

umoila ubrus u iniju s vodom. Paljivo je obrisala otiske
prstiju i prosuti sos s ruba tanjira.
Preuzmi, povikala je, sto broj est!
Sve je moralo da bude jasno, vieno i
kontrolisano. Kelner je zastao ispred table s minijaturnim
rasporedom stolova u trpezariji. tiklirao je kvadrati za
prvo jelo ispod stola broj est. Ova tabla omoguavala je
Malori da jednim pogledom precizno uoi koji gost je u
kojoj fazi obroka.
Pourite! Ostrige se hlade!
Oui, Madame!
Kelner je priao s druge strane elinog pulta i
poslagao jela na posluavnik pokriven lanenim platnom.
Poklopio je vrele ostrige srebrnim poklopcem kupolastog
oblika. Savio se u kolenima, podigao posluavnik i izaao
u trpezariju elegantnim korakom.
Madam Malori je proitala narudbinu sa stola
broj est i pogledala na svoj zlatni sat. an Pjer!,
povikala je, da bi nadjaala galamu u kuhinji. Preuzima!
Dve paetine! Sto jedanaest!
Razvezala je kecelju i proverila frizuru u ogledalu
pre no to je izala u trpezariju. Grof od Nansi Selijera
sedeo je za stolom kraj panoramskog prozora. Bankar je
bio veliki gurman. Svake godine dolazio je ak iz Pariza
da bi proveo dve nedelje u Limijeru. Bio je provorazredna
muterija. Uvek je odsedao u apartmanu broj devet.
Dorukovao je, ruao i veeravao u alosnoj vrbi. Madam
Malori je nadvladala uroenu stidljivost da bi ga toplo
pozdravila kad je digao glavu s jelovnika.
Stekla je utisak da je aristokrata setniji no obino,
verovatno zbog nevolja koje stiu s godinama. Moda je

bio takav zato to je u alosnoj vrbi obino dolazio s

nekom mladom drubenicom, a ove godine je bio sam.
Zid iznad grofa krasila je njena najomiljenija slika,
devetnaestovekovno ulje na platnu s prikazom marseljske
riblje pijace. Diskretno je namestila sliku, koju je neki
gost malo pomerio dok je sedao na stolicu. Raznosa
hleba u sakou sa zlatnim dugmiima i pamunim
rukavicama stvorio se pored nje, kao arolijom, s korpom
domaeg hleba na ramenu.
Nedavno smo osmislili ovaj hleb sa spanaem i
argarepom, obavestila je grofa i srebrnim kletima
pokazala na dvobojni hlepi. Malo je sladak, ali se
savreno slae s ohlaenom terrine de foie gras, 23
serviranom s belim tartufima i eleom od portoa. Ah,
madam, ree grof od Nansija s vragolastim osmehom.
Terate me da donosim teke odluke.
Poelela mu je bon appetit i nastavila put po
trpezariji. Pozdravljala je poznate goste klimanjem
glavom. Ispravila je nagnutu stabljiku u buketu orhideja.
Na trenutak se zaustavila da bi gnevno proaptala
upozorenje posluitelju vina. Uoila je da mu je rukav
isprskan. Naloila mu je da smesta promeni tuniku.
Immediatementr, prosiktala je. Ne bi trebalo da
vam skreem panju na ovakve propuste.
Gospodin Leblan i njegova pomonica Sofija
prihvatali su za stolom kraj ulaza kapute vikend-gostiju iz
Pariza. Malori je strpljivo ekala da Leblan zavri s
poslom. Hajde da i to obavimo, rekla je. A vi Sofi
Sati je za nijansu preglasan. Utiajte ga malo. Hou samo
najtiu muziku u pozadini.
23

Foie gras guija pateta. (Prim. prev.)

No je bila tamna kao boudin noir. 24 Seam se da su

zvezde te veeri liile na grudve zgruane krvi. Sove su
hukale u kronjama lipa i kestenova. Stabla breza isticala
su se na meseini kao srebrne poluge u noi.
Naa ulica nije bila tako mirna. Prozori na Difuu
bili su jarko osvetljeni. ula se graja gostiju i oseao
prijatni miris dima.
Restoran je ve bio polupun. Automobili iz itave
oblasti ve su zakrili ulicu kad su madam Malori i
gospodin Leblan preli kratak put izmeu dva restorana.
Stajali su ispred vrata Mumbajskog doma, odmah iza
gospodina Itana i njegove estolane porodice.
Tatina masivna silueta pojavila se u svetlou
okupanom dovratku. Utisnuo je stomainu u kurtu od
sirove svile. Grudi i dlakave bradavice pritiskale su sjajni
materijal. Dobro vee!, grmnuo je. I dobro doli,
gospodine Itane, i vaa divna porodica. Kako slatke
momke imate, madam Itan. Hodite, uvedite derane.
Obezbedili smo vam divan sto pored vrata. Moja sestra e
vas otpratiti do njega. Tata je nainio korak napred,
predao ih tetki, i ugledao nejasne prilike na kamenim
stepenicama. Ah!, rekao je kad je prepoznao Malori i
Leblana. Nai susedi! Dobro vee, dobro vee! Uite!
Okrenuo se i polako zatapkao po restoranu u belim
papuama. Zar nema nijednog slobodnog mesta!,
prodrao se da bi nadjaao galamu. Proli su pored
plastinih rua, postera Er Indije i rastrubljenog slona.
Malorijeva je svila al oko vrata.
24

Boudin noir krvavica. (Prim. prev.)

Tata im je uruio dva plastina menija kad su stigli

do stola za dvoje. Sure Vadkar i Hariharan tugovali su na
urduu iz zvunika iznad stola. Zid je zavibrirao kad su
sarangi i tabla eruptirali tokom naroito strastvene
deonice.
Veoma dobar sto!, prodrao se tata da bi
nadjaao muziku. Gospodin Leblan je hitro ponudio
stolicu madam Malori. Nadao se da e preduprediti
zajedljivu primedbu. Da, gospodine Hadi, vidim,
rekao je. Mnogo vam hvala. estitamo na otvaranju
restorana. elimo vam svaku sreu.
Hvala vam, hvala vam! Veoma ste ljubazni!
Madam Malori je uasnuto zamurila kad je tata
dreknuo Zainab! tako glasno da je nekoliko gostiju
uplaeno poskoilo sa stolica. Moja sedmogodinja sestra
posluno je prila stolu madam Malori s buketom dana i
noi. Te veeri je na sebi imala jednostavnu belu haljinu.
ak je i madam Malori morala da prizna da njena koa
boje cimeta izgleda divno na pozadini od istog pamuka.
Zanaib joj je predala cvee i stidljivo oborila glavu.
Dobro doli u Mumbajski dom, tiho je prozborila.
Tata je blistao od ponosa kad se ugostiteljka
nagnula i pomilovala Zainab po glavi, nauljenoj jednom
od Mehtabinih tinktura za kosu. Charmant, ukoeno je
prozborila. Diskretno je obrisala ruku o ubrus ispod stola.
Obratila se tati. Pomozite nam, gospodine
Hadi, rekla je pokazavi na jelovnik. Ne razumemo se
u vau hranu. Naruite neto za nas. Donesite nam
specijalitet kue.
Tata je neto progunao i spustio bocu rozea na
sto. Vino je na raun kue, rekao je. Madam Malori je
pogledala etiketu. To je bilo jedino loe vino u itavoj

dolini. Non, rekla je. Merci. Ne za nas. ta pijete s

vaom hranom?
Pivo, ree tata.
Pivo?
Kingfier.
U tom sluaju, donesite nam dva piva.
Tata je odgegao u kuhinju. Pekao sam na rotilju
veliki klip kukuruza s korijandrom. Izdiktirao mi je
narudbinu. Po rumenim obrazima zakljuio sam da mu
je pritisak znatno povien. Podigao sam prst da bih ga
upozorio da se smiri.
Smlati ih!, rekao je. Obori ih s nogu!
U trpezariji je kipelo. Madam Malori je sigurno
bila iznenaena kad je videla koliko je gostiju dolo da s
nama proslavi otvaranje restorana. Madam Pikar,
prodavaica voa, dola je s prijateljicom. Opijala se
domaim vinom. Tu je bio i gradonaelnik s itavom
porodicom i bratom advokatom. Izmenjivali su neukusne
ale za stolom u uglu. Posmatrala je trpezariju kad je tea
Majur dogegao do njenog stola i otvorio boce piva.
Muhtar i Ara, moja mlaa braa, trali su izmeu
stolova urlajui. Jurcali su dok ujka nije zgrabio Araa za
potiljak. Opauio ga je po uhu. Njegov krik prolomio se
restoranom. Nedugo potom Ami je izala iz kuhinje.
Uznemirila se kad je videla toliki svet u kui. Prila je
stolu u uglu i estoko utinula gradonaelnika. Trgao se
kao oparen. Omakla mu se glasna psovka. Tata je urno
pritrao njegovom stolu da se izvini i da mu predoi
Amino stanje.
Ako se izuzmu ta dva incidenta, sve je bilo kako
treba. Prvih nekoliko jela pojavilo se iz kuhinje. Sue je
zveckalo u rukama neiskusnog francuskog momka. ulo

se mnogo zadivljenih uzdaha dok su gvozdeni

posluavnici s vrelim jelima pronoeni kroz trpezariju.
Gradonaelnik je povratio dobro raspoloenje, suoen s
gomilom samosa s kozicama i jo jednom bocom vina na
raun kue. Madam Malori je naglo ustala i krenula ka
zadnjem delu restorana.
Bio sam leima okrenut kuhinjskim vratima. Na
akama i podlakticama imao sam meavinu ilija u prahu
i ulja. Ubacio sam neto garam masale u sud s ovetinom.
Puter sa zainima prosuo se po pultu. Uzbueno sam
naloio Mehtabi da pokupi razliveni puter, koji se
pomeao s ljuskama od luka, prosutom solju i afranom, i
da ga vrati u tiganj.
Nemoj da ga baca! Nije vano to se prosuo. I
dalje ima dobar ukus.
Pogledao sam na vrata kuhinje.
Ne mogu da opiem ta me je nagnalo da se
okrenem. Imao sam oseaj da mi se veliki talas loe
energije valja iza lea, da me gura otpozadi.
Na staklenim vratima nije bilo nikog.
Madam Malori je videla ono to je htela. Vratila se u
trpezariju i sela preko puta Leblana. Pijuckala je pivo i
zadovoljno razmiljala o onom to se deava u njenom
restoranu preko puta.
Zamiljala je tihu muziku Stravinskog u pozadini
i srebrne poklopce koji su se dramatino dizali u isti mah.
Utivo srkanje bujabesa. Slatku aromu orhideja i praseeg
peenja, koja proima celu trpezariju. U restoranu su
vladali preciznost, savrenstvo, predvidljivost. Za
alosnu vrbu, ree Malori i podie au prema

gospodinu Leblanu.
Bubuljiavi kelner im je doneo hranu. Neveto je
spustio posude na sto. U urni je bio gusti i lepljivi riblji
paprika iz Goe. Doneo je i tika piletinu25, mariniranu u
limunu s ruiastim zainima, peenu dok joj se krajevi
nisu savili i pocrneli. Posluio im je i ranji od jagnjee
digerice marinirane u jogurtu, poprskane hrskavim
borovim orasima. Jedva je stao na kratki tanjir. Peurke
koje su zgusnule masalu liile su na neprepoznatljivo
grumenje ispod sloja tarka ulja na vrhu obroka.26 Doneo
im je i bakarni tiganj s okrom i paradajzom i glavicu
karfiola u, priznajem, ne tako privlanom smeem sosu.
uti pirina posluen je s lovorovim liem u keramikoj
iniji. Sledio je zbunjujui niz sporednih jela ukiseljene
argarepe, ohlaeni jogurt i krastavci i beskvasni hleb s
belim lukom.
Kakvo obilje hrane, ree Malori. Nadam se da
nije previe ljuta. Jedina indijska hrana koju sam jela u
Parizu bila je grozna. Dva dana sam imala goruicu.
Ipak, ogladnela je od mirisa u restoranu, ba kao i
gospodin Leblan. Napunili su tanjire pirinem, ribom,
karfiolom i hrskavom digericom.
Nee verovati ta sam videla u kuhinji.
Stavila je viljuku jogurta, pirina, okre i ribe u
usta. Uskoro e ih posetiti zdravstvena inspekcija. Deak
je prosuo
Chicken tikka jelo od piletine bez kostiju, peene na ranjiima
u glinenoj tandori posudi posle mariniranja u zainima i jogurtu;
tandori piletina bez kostiju. (Prim. prev.)
26
Tarka tehnika u kojoj se zaini dodaju u veoma vrelo ulje;
semenke zaina raspuknu se i ispre, oslobaajui snaan ukus i
aromu. (Prim. prev.)
25

Nije zavrila reenicu. Spustila je pogled u tanjir.

Nabrala je obrve. Uzela je jo jednu viljuku. Metodino
je vakala da bi se ukusi lagano i u punoj meri razlili po
jeziku. Pruila je ruku preko stola i zarila prste u
podlakticu gospodina Leblana.
ta je bilo, Gertruda? Blagi boe! Izgleda
uasno! ta je bilo? Da ii je previe ljuto?
Stresla se i s nevericom odmahnula glavom.
Uzela je jo jednu viljuku. Poslednji traak nade
iileo je pred stravinom istinom.
Imao ga je.
Viljuka joj je ispala iz ruke i zazveala po podu.
Ah, non, non, non!, zavapila je.
Za boga miloga, Gertruda, reci mi ta nije u redu!
Plai me!
Prvi put je video tako prestraen pogled u njenim
oima. Izgledala je kao neko ko je u trenu izgubio sve
razloge za ivot.
Ima ga!, prosiktala je. Ima ga!
ta? ta ima? Ko ima ta?
Deak!, zakrkljala je. Deak ima ono to O,
okrutni i nepravedni ivote!
Prinela je ubrus usnama da bi priguila zvuke koji
su se prosipali iz njenih usta.
Oh, oh!
Privukla je panju gostiju sa susednih stolova.
Znala je da se sve vie glava okree prema njoj. Prikupila
je svu snagu. Uspravila se u stolici i potapala frizuru.
Izvetaeno se osmehnula. Ljudi su se polako vratili hrani.
Da li si probao hranu?, proaptala je.
Oi su joj plamtele kao da iznutra gori od karija i
ljutih papriica. Sirov je, ali je tu. Ispod sve vatre,

skriven i tako oigledan u ohlaenom jogurtu. Tu je, jasno

oseam njegovo prisustvo. Govorim o usklaenim
suprotstavljenim ukusima.
Gospodin Leblan udario je ubrusom po stolu. O
emu mi, nebesa, govori, Gertruda? Govori jasno da bih
te razumeo.
Madam Malori je, na njegovo najvee
zaprepaenje, oborila glavu i zaridala u maramicu.
Nikada ranije nikada za 34 godine partnerstva nije
zaplakala pred njim. Da i ne govorimo o plakanju u
javnosti.
Govorim o talentu, rekla je kroz ubrus. Ima
talent koji se ne moe nauiti. goljavi indijski tinejder
ima to misteriozno neto koje se javlja samo kod jednog
vrhunskog kuvara u generaciji. Kako ne razume? On je
jedan od retkih kuvara koji se raaju kao takvi. On je
umetnik! Veliki Umetnik!
Gorko je zajecala, nesposobna da se uzdri.
Ispunila je restoran glasnim i iskidanim jecajima. Svi su
prestali da jedu.
Tata joj je pritrao. ta je bilo? ta joj je? Da li je
hrana previe ljuta?
Gospodin Leblan se izvinio prisutnima. Platio je
raun i uhvatio potresenu enu za ruku. Vie-manje ju je
odvukao preko ulice u njen restoran.
Pas je zavijao iz crkvenog dvorita.
Non, non!, jecala je. Ne mogu da dozvolim da
me gosti vide u ovakvu!
Leblan joj je pomogao da se popne uz pomone
stepenice. Stepenitem za poslugu stigla je do svojih
tavanskih odaja. Onako slomljena, sruila se na kau.
Ostavi me

Biu dole ako ti zatreb

Izlazi! Samo izlazi! Ne razume! Niko ne
razume!
Posluau te, Gertruda, tiho je rekao. Laku
no.
Paljivo je zatvorio vrata za sobom. Poelela je
njegovo brino prisustvo kad je ostala sama u mranoj
sobi. Okrenula se prema zatvorenim vratima, razjapljenih
usta, ali bilo je prekasno. Otiao je. Starica je ostala sama.
Zarila je lice u kau i zaridala kao tinejderka.
Loe je spavala te sudbonosne noi otvaranja
Mumbajskog doma. Praakala se po postelji kao
uznemirena riba. Njen san bio je montaa uasnih vizija,
punih gigantskih bakrenih kazana u kojima se krkala
tajanstvena i strahovito ukusna hrana. Muklo je uzdahnula
kad je shvatila da je to orba ivota za kojom tako dugo
traga. Morala je da dozna njen recept. Koliko kod kruila,
nije mogla da pronae oslonac na glatkim stranicama
kazana, niti da kua pota. Stalno se klizala i padala na
pod. Bila je liliputanka, premala da bi saznala veliku tajnu
kazana.
Prenula se iz sna kad je prvi vrabac zacvrkutao na
oborenim granama voljene vrbe ispod prozora. Jo nije
svanulo.
Ustala je i otila u kupatilo. Snano je istrljala
zube, ne gledajui se u ogledalu. Nije htela da vidi tragove
starosti i gorinu nakupljenu oko obrva. Ugurala je bele
grudi u iani grudnjak i navukla mornarskoplavu haljinu
preko glave. Nekoliko puta je ustro zaeljala kosu
elinom etkom. Ubrzo je sila stepenicama i udarila po
vratima gospodina Leblana.
Ustaj! Vreme je za kupovinu!

Iscrpljeni gospodin Leblan protrljao je lice u

mranoj sobi, uauren ispod meke posteljine. Okrenuo je
bolni vrat ka budilniku.
Da li si poludela?, povikao je ka vratima. Moj
boe, tek je pola pet ujutru. Jedva da sam i oka sklopio.
Tek pola pet! Tek pola pet! Misli da e svet
ekati na tebe? Ustaj, Anri! Hou da budem prva na
pijaci.

Osmo poglavlje
U grad smo stigli u pola osam ujutru, kasnije no inae,
bunovni, ali pobedniki raspoloeni, zato to smo do
ranog jutra slavili uspeno otvaranje restorana. Prvo smo,
kao i obino, obili gospodina Itana. Ribarnica je mirisala
na usoljene haringe. Nekoliko kupaca stajalo je u redu
ispred nas. Stali smo iza njih. Otac je oprobao svoj nejaki
francuski na eni upravitelja gradske pilane.
Maison Mumbai! Bon, nah?
Pardon?
Na nas je doao red. Dobro jutro!, razdrao se
tata. Kakvu specijalnu stvar ete nam danas ponuditi,
gospodine Itane? Prole noi su svi sa zadovoljstvom jeli
Hasanov riblji kari.
Gospodin Itan se arko zacrveneo, kao da je pijan.
Ukoeno je stajao u zadnjem delu radnje.
Gospodine Hadi, promucao je. Nema ribe.
Ha-ha! Dobra ala!
Ne, zaista nema ribe.
Tata je spustio pogled na srebrnkastog lososa, na
bretanjske krabe iz slepljenih kleta i keramike posude s
mariniranom norvekom haringom.
A ta je ovo? Riba, zar ne?
Jeste, riba je. Ali prodata riba.
Tata je pogledao seljane, koji su uzmicali od njega
oborenih glava i prstima upkali cegere.
ta se deava?
Izali smo iz ribarnice praznih ruku. Krenuli smo
ka pijaci. Seljani, koji su koliko sino veerali u naem
restoranu, obarali su glave i izbegavali nae poglede.

Utueno su nam otpozdravljali. Na svakoj tezgi dobijali

smo iste hladne odgovore. Taj dak kupusa ili gomila jaja
je jako nam je ao ve prodata. Stajali smo nasred
trnice, do lanaka u zelenim i purpurnim listovima salate
i kupusa.
Tako znai, uzdahnuo je tata kad je video kako
sivi kaput madam Malori zamie za tezgu na uglu.
Cimnuo sam ga za lakat da bi pogledao vetrom
izbrazdano lice madam Pikar. S gaenjem je posmatrala
mesto na kom je do malopre stajala uvena ugostiteljka.
Prodavaica se okrenula prema nama. Mahnula
nam je da priemo. Pozvala nas je iza tezge. Ta kuka!,
prosiktala je. Malorijeva! Zabranila nam je da vam
prodajemo robu.
Kako?, pitao je tata. Kako moe da vam
zabrani da nam prodajete robu?
Uh! Mahnula je rukom. Ta ena gura nos u
svaija posla. Zna sve tajne. ula sam da je zapretila da
e prijaviti gospodina i gospou Rigo fini stariji par
poreznicima samo zato to ne prijavljuju svaki santim
dnevnog pazara. Zamislite samo. Ona je tako strana,
strana ena.
Ali zato nas mrzi?, pitao je tata.
Udovica je pljunula u gomilu listova kupusa. Ko
zna, rekla je. Protrljala je ruke da bi se ugrejala.
Verovatno zato to ste stranci. Nije vam mesto ovde.
Tata je nekoliko sekundi stajao kao ukopan.
Okrenuo se i udaljio bez pozdrava. Zahvalio sam se
gospoi Pikar na pomoi da bih se iskupio za oevu
neljubaznost. Gurnula mi je dve gnjile kruke u ake.
Rekla je da bi mi pomogla da moe. Znate, i mene dri u
aci.

Ponovo je otpljunula. Podsetila me je na

bombajske babuskere.
uvaj se, sinko! Ta ena je zla!
Stigao sam tatu na gradskom parkiralitu.
Mercedes se ugnuo pod njegovom teinom kad je seo za
volan. Zamiljeno se zagledao ispred sebe. Nije besneo.
Posmatrao je parkiralite i Alpe u pozadini s beskrajno
tunim izrazom lica. To me je uznemirilo vie no ita
drugo.
ta je bilo, tata?
Mislim na tvoju majku. Ne moemo pobei od tih
ljudi. Je li tako? Slae li se sa mnom? Te ljude s
Nepijanovog primorskog puta nali smo ih i ovde, u
Limijeru.
Oh, tata.
Plaio sam se da e se depresija iz Sautola svakog
asa vratiti. Drhtavim glasom sam prenuo tatu iz
melanholije. Okrenuo se prema meni s osmehom i upalio
motor.
Hasane, ne brini. Mi smo Hadijevi.
Spustio je ruerdu na moje koleno. Stisnuo ga je
tako snano da sam jauknuo od bola.
Ovog puta nema beanja.
Prebacio je ruku preko mog sedita i poterao auto
unazad. Automobili su gnevno trubili. Ubacio je menja u
prvu brzinu i poterao mercedes prema semaforu.
Progovorio je s hladnom odlunou.
Ovog puta emo se boriti.
Odvezli smo se do Klervoa le Laka, sedamdeset
kilometara dalekog provincijskog gradia. Proveli smo
itav dan u kupovini zaliha. partali smo po kaldrmisanim
uliicama i okretali veleprodavce voa i povra jedne

protiv drugih.
Tata je tog dana veoma delotvorno pregovarao.
Nikad nije bio tako armantan i nemilosrdno odluan u
nameri da slomi volju prodavaca. Na kraju bi im
velikoduno omoguio da se osete kao pobednici.
Kupili smo polovni kamion-hladnjau i unajmili
vozaa. Oko podneva smo nazvali Mumbajski dom. Tata
je naloio Mehtabi da podmiri goste na ruku. Rekao je
da u se vratiti na vreme da preuzmem veernju smenu.
Natovarili smo zadnji deo mercedesa ovijim polutkama,
korpama ostriga i tuka, pomorandama, krompirom,
karfiolom i boranijom nakon uspeno obavljenog posla u
podrunici Sosijete enerala.
Nismo gubili vreme.
Nijedan gost nije ni naslutio ni posumnjao da smo
tog dana imali ikakvih tekoa.
Madam Malori je sledeeg jutra irom otvorila vrata
restorana. Duboko je udahnula. Dobro se oseala.
Namirisala je sneg koji je padao po kamenim liticama ire
iznad Limijera. Sloj mraza, jo neraskravljen jutarnjim
suncem, blistao je gde god bi pogledala. Jutarnja zvona na
Svetom Avgustinu utihnula su kad je krupni jelen
iznenada protutnjao srebrnkastom poljanom. Hitao je ka
sigurnosti borove ume. Setila se da je sezona lova u toku.
Pogled na velianstvenu ivotinju podsetio ju je da svrati
do gospodina Berea po divlja, koja je ve visila na zidu
njegove kolibe.
Uivala je u lepoti prohladnog jutra kad je kamion
zagrmeo na drumu. ula je da prelazi u nii stepen
prenosa. Okrenula se ka neprijatnom mehanikom zvuku

menjaa. Kamion je ulazio u imanje Difu. Ogromna zlatna

slova vritala su na zadnjim vratima.
Maison Mumbai.
Ah, non! Non!
S obe strane kamiona bile su stihovi na urduu,
ispisani narandastim i crvenim slovima. Crne trake visile
su s branika. Zatrubite, molim vas, pisalo je na
engleskom na zadnjim vratima. uvajte se!, pisalo je na
drugoj nalepnici. Majine molitve su s nama.
Voza je skoio s prednjeg sedita ukraenog
resicama. Otvorio je zadnja vrata otkrivajui gomile
najkvalitetnije jagnjetine, piletine i dakove crnog luka.
Madam Malori zatvorila je vrata takvom silinom
da je gospodin Leblan poskoio i prosuo mastilo po
raunovodstvenoj knjizi.
Gertruda
Ma pusti me na miru! Zato nisi zavrio te
papire? Troi sve vie vremena na mastiljarenje! Moda
bi trebalo da zaposlim nekog mlaeg!
Nije ekala odgovor niti je pokuala da se uveri da
li je gruba napomena povredila gospodina Leblana. Samo
se stutila niz hodnik. Projurila je kroz trpezariju i buno
otvorila kuhinjska vrata.
Gde je terrine, Margaret? Hou da ga probam!
Dvadesetdvogodinja sous-chef dodala joj je
viljuku i neno gurnula grudvu spanaa, jastoga i
bundeve. Starija ena usredsredila se i coknula usnama da
bi joj se ukusi bolje rastopili na jeziku.
Koliko dugo si kod mene, Margaret? Tri
godine?
est godina, madam.
est godina! I jo ne zna kako da napravi

pristojan terrine? To je zaista neverovatno! Ovaj ima ukus

bebine guze! Bezukusan je, gnjecav, uasan! Gurnula je
oklevetano jelo po pultu, pravo u kantu za ubre.
Uradi ga vie kako treba!
Margaret se borila da suspregne suze. Sagnula se
da dohvati novi stakleni sud.
A ti, an Pjer, nemoj da se bei! Tvoj daube27
je postao neprihvatljiv, jednostavno neprihvatljiv! Meso
bi trebalo da bude tako meko da se lako komada viljukom
tvoje je gorko, zagorelo! I vidi, vidi kako to radi! Gde
si to nauio? Sigurno nisi od mene!
Gurnula je mladog Marsela s puta da to pre stigne
na drugi kraj kuhinje. Uenik se zateturao i gadno posekao
na otru ivicu eline pei.
Obruila se opet na ana Pjera i tiganj za peenje.
ustro je mahala velikim kletima. Osoblje se jo vie
uznemirilo jer su kleta bila deo njenog linog alata
zakljuanog u konoj kutiji ispod glavnog pulta to nije
nagovetavalo nita dobro.
Biserka mora da se okree svakih sedam minuta,
da bi meso upilo sokove! Grub si kao najgora seljaina!
Nema oseaj za divlja! Mora da bude suptilan! Vidi?
Vidi kako ja to radim! Moe li jednostavno da ponovi
to, budaletino?
Oui, Madame.
Stajala je nasred kuhinje. Krupne grudi su joj se
njihale, a crveni peati gneva izbijali po licu. Osoblje nije
smelo ni da mrdne, zaplaeno njenom velianstvenom
provalom besa.
Daube tradicionalno provansalsko jelo od mesa proprenog u
vinu, povru, belom luku i provansalskim zainskim biljem. (Prim.
prev.)
27

elim savrenstvo! Savrenstvo! Svako ko ne

bude u stanju da ga prui nema ta da trai u ovom
restoranu! Podigla je glineni sud. Smrskala ga je o pod.
Evo kako e proi! Da li ste me razumeli? Marsele,
poisti ovo!
Izletela je iz kuhinje. Tutnjala je drvenim
stepenicama do njenih prostorija u potkrovlju. Kad se
barutni dim posle nekoliko minuta raziao, preiveli u
kuhinji bili su previe kontuzovani da bi progovorili i
previe zateeni da bi u potpunosti razumeli ono to se
upravo dogodilo.
Imali su sree to se madam Malori usmerila na
neto drugo. Besno se sjurila niz stepenice i izletela na
glavna vrata. ta to radi?, vritala je preko dvorita.
Gradonaelnik, koji je prelazio ulicu, zaustavio se
u mestu. Polako se okrenuo, s ramenima iznad uiju.
Ah, Gertruda, preplaila si me!
Zato se tako unja?
Ne unjam se.
Nemoj da me lae! Krenuo si kod tog indijanca
da rua.
I ta s tim?
I ta s tim?, ponovila je podsmeljivim tonom.
Da li si ti gradonaelnik ovog grada? Zar nisi duan da
titi na nain ivota? Ne bi trebalo da ohrabruje
strance! To je sramota! Zato tamo jede?
Zato to prave sjajnu hranu, Gertruda. A to je
dobrodola promena.
Trgla se kao oamarena i ispustila grozni pisak.
Okrenula se u mestu i pojurila nazad u sigurnost alosne
vrbe.
Najzanimljivije je bilo to su histerija i nedostatak

profesionalizma ono to je najvie mrzela u restoranu

Mumbajski dom pustili korenje i u njenom savreno
voenom restoranu. Haos je nadvladavao besprekorno
uvebane rutine hotela s dve zvezdice. Da stvar bude gora,
Malori je, iako to nikad ne bi priznala, mogla da krivi
samo sebe za ono to se deavalo.
Margaret, osetljiva zamenica glavnog kuvara,
itave noi je radila ljubei raspee koje joj je visilo oko
vrata. Drhtala je kao prut. an Pjer je jo besneo zbog
efiine tvrdnje da nema oseaj za divlja. Te veeri ju
je kleo na sva usta i divljaki utirao eline limove na
penici drvenim klompama. Mladi Marsel bio je toliko
potresen da je tri puta ispustio tanjire.
Stvari nisu nita bolje stajale ni u trpezariji.
Posluilac vina uasavao se novih mrlja na tunici. Te
veeri se nevieno trudio da se ne isprlja. Sipao je vino iz
sve vee razdaljine, zbog ega mu je zadnjica preterano
trala izmeu stolova. Jedanput je previe energino
zavrteo vino u ai pre probe. Prosuo je malo dragocene
tenosti na pod pred nezadovoljnim gostom.
Merder, omaklo se grofu od Nansija. Trgao se
posle novog metalnog bong iz kuhinje. Gospodine
Leblane, gospodine Leblane. ta se, doavola, dogaa u
kuhinji? Ta buka je nesnosna! Neko razbija tanjire kao da
je na grkoj svadbi!
Gosti su i te veeri, nita ne slutei, raspoloeno
prelazili preko praga alosne vrbe. Oekivali su ukusni
obrok u prijatnom ambijentu. Na vratima ih je doekivala
unezverena madam Malori. Cimala ih je za rukave. Da li
ste bili preko puta?, pitala je madam Korbe, vlasnicu
nagraenog vinograda dva sela niz put.
Preko puta?

Ne pravite se neveti. Dobro znate o emu

govorim. O onim indijancima.
Indijancima?
Neu vas usluiti u mom restoranu ako ste bili
preko puta. Ponavljam, da li ste bili preko puta?
Madam Korbe je nervozno pogledala ka suprugu,
ali nije ga videla zato to ga je gospodin Leblan ve uveo
u trpezariju.
Madam Malori, ree elegantna vinarka. Da li
ste dobro? ini mi se da veeras imate groznicu
Pih! Malorijeva je zgaeno odmahnula rukom.
Odvedi je do stola, Sofi. Korbeovi ionako nisu u stanju
da govore istinu.
Madam Malori imala je sree to je raznosa hleba
u tom trenutku naleteo na natrenog posluioca vina, koji
je prosuo malo plemenite tenosti po ruci grofa od
Nansija. Plemievo glasno negodovanje, protkano sonim
psovkama, spreilo je madam Korbe da uje Malorinu
uvredljivu i nepristojnu primedbu.
Gospodin Leblan je nedugo posle 10.30 morao da
prizna sebi da je vee otilo doavola. Dva gosta su bila
toliko uvreena napadnim propitivanjem na ulazu da su se
odmah okrenula i otila. Drugi gosti su osetili neugodan
naboj u vazduhu i nervozu koja je drmala osoblje. esto
su se alili gospodinu Leblanu na narueno i neprijatno
kulinarsko iskustvo.
Dosta je bilo, odluio je Leblan. Dosta je bilo.
Pronaao je madam Malori u kuhinji. Stajala je
iznad ana Pjera, koji je pripremao desert, sladoled od
komoraa i peenih smokava s nugatom. Upravo mu je
istrgla sud sa eerom u prahu iz ruke. Ovo je moj
specijalitet!, besnela je. Upropatava ga! Vidi, ovako

bi trebalo da radi. Evo, ovako. A ne tako

Hajde sa mnom!, ree Leblan. vrsto ju je
stisnuo za lakat. Idemo napolje! Moramo da
razgovaramo!
Non!
Idemo i to odmah! Leblan ju je izveo napolje, na
svei noni vazduh.
ta je, Anri? Zar ne vidi da sam zauzeta!
ta se deava s tobom? Zar ne vidi ta radi?
O emu govori?
ta radi osoblju? Da li je tvoja neprirodna
opsesija Hadijevima uzrok tome? Ponaa se kao
bezumnica. Svi su na ivici ivaca. Jo si vreala i goste,
Gertruda! Moj boe! Pa valjda zna bolje od toga. ta to
radi?
Spustila je ruku na grudi kad je maka zlovoljno
zasiktala negde u tami. U njenoj vaseljeni nije bilo veeg
greha od kvarenja restoranskog ugoaja. Smuila se
samoj sebi. Znala je da izgubila kontrolu nad sobom i da
nema pravo da se tako ponaa, ali joj priznanje takvih
grehova nikad nije ilo od ruke. Dva dugogodinja
kulinarska saborca napeto su stajala u mraku. Zurili su
jedno u drugo sve dok Malorijeva nije otegnuto izdahnula.
Leblan je to oslobaanje daha protumaio kao povoljan
znak.
Vratila je sedi uvojak ispod crne pliane trake za
kosu.
Ti si jedina osoba koja sme tako neto da mi
kae, konano je prozborila i dalje oporim glasom.
Hoe da kae da sam jedini koji sme da ti kae
istinu? Dosta prie. ula sam ta si imao da kae.
Uzela je ponuenu cigaretu. Plamen upaljaa

treperio je na vlanom veernjem vazduhu.

Znam da se neobino ponaam. Ali, mon dieu,
kad god pomislim na tog gnusnog indijanca i njegovog
klinca u kuhinji, vidim Gertruda, mora se smiri i
ovlada sobom.
Znam. Ima pravo, naravno. Da. Hou.
utke su puili u tami. Sova je huknula na poljima.
Zvuk dalekog voza na drugom kraju doline kotrljao se
kroz no. Vee je bilo tako spokojno i mirno da se madam
Malori po prvi put od jutra spustila na zemlju.
Na svoj komad zemlje.
Tea Majur je ba u tom trenutku ukljuio
spoljanje zvunike restorana. Prodorni zvuk sitara i
hipnotiki ritam gazela ispunio je limijersko vee.
Zazveale su i daire. Svi psi u susedstvu pridruili su se
koncertu.
Ah, non, non! Ta kopilad!
Otela se iz Leblanovog stiska. Uletela je u kuu na
zadnja vrata i pozvala policiju. Leblan je nemono vrteo
glavom.
ta je mogao da uini?
Brzo je otkrila da poziv policiji nee reiti problem.
Pokazalo se da se policija vie ne bavi problemima s
bukom. Pritube na buku su u nadlenosti novoosnovanog
Odeljenja za ivotnu sredinu, saobraaj i odravanje skiliftova.
Sutradan je kao metak pojurila u gradsku venicu.
Mladi na elu novoustanovljenog birokratskog tela,
posle mnogo nerazumljivog huktanja i uzdisanja, priznao
je da bi mogao pokrenuti proces protiv restorana

Mumbajski dom, ali samo ako bi imao opipljive dokaze.

Problem je bio u nedostatku finansijskih izvora za none
patrole koja bi trebalo da ih prikupi. Odeljenje je trenutno
moglo da se bavi samo bukom izmeu devet ujutru i pola
pet po podne.
Jasno vam je da je madam Malori poastila sirotog
mladia tako ubitanom tiradom da se on odmah sloio da
joj pozajmi opremu za merenje nivoa buke. Ona e, po
preciznim uputstvima, snimiti none decibele koji se ire
iz restorana.
Tako su se jedne noi madam Malori i Leblan
iskrali iza alosne vrbe. Preneli su glomaznu opremu za
merenje nivoa buke preko ulice. Razmestili su je u polju
koje se naslanjalo na na restoran. Gospodin Leblan je
petljao oko mainerije s pogonom na baterije, gazei vodu
do lanaka. Malori mu je uvala strau. Gvirila je kroz
ivu ogradu od boikovine izmeu imanja. Pomno je
posmatrala jarko osvetljene prozore Mumbajskog doma i
francuske prozore Difua, s pogledom na vrt.
Razapeli smo atorsko platno preko poploanog
patija. Osigurali smo ga icama i metalnim koevima.
Gosti su sedeli na tri vrtna stola. Grejali su ih veliki
pokretni grejai s otvorenim plamenom. Vatrene kupe
podseale su na zadnji kraj mlaznih motora. Kad je tea
Majur proao kroz zadnja vrata da bi upalio grejae tanjira
i natoio vino, koa mu je na svetlosti bunih industrijskih
grejaa u tami blistala plaviastom i crvenkastom bojom.
Dva grena zvunika visila su na zidu. Kavita Krinamurti
je glasno pevala, nadjaavajui grejae na mlazni pogon.
Evo, ree gospodin Leblan. Oprema je
ukljuena.
Igla je divlje poskakivala po traci. Malorijeva se

konano nasmejala u tami.

Radili smo portvovano i predano, ne slutei ta nam se
sprema. Strategija zastraivanja Malorijeve poela je da
se isplauje. Talas interesovanja koji nas je zapljusnuo u
noi otvaranja brzo je jenjavao. Krajem nedelje smo bili
sreni ako bismo popunili i pet stolova. Muhtar je dobio
batine od siledija u koli. Vijali su ga po sokacima viui:
dera karija, dera karija, dera karija! Neke
porodice su se i dalje pristojno ponaale prema nama.
Markus, gradonaelnikov sin, nazvao me je da me pita da
li bih hteo da poem s njim u lov na divlje veprove. Rado
sam se odazvao. Markus me je u nedelju ujutru, na moj
slobodan dan, s dipom bez krova pokupio ispred
restorana. Bio je veoma govorljiv, za razliku od veine
metana.
Pucamo samo na matore veprove, vikao je da bi
nadjaao zviduk vetra, one tee od 150 kilograma! Ne
odstupamo od tog pravila! Radimo po zadrunom
principu, to znai da posle odstrela svako ide kui s
nekoliko kilograma dobrog mesa! Malo je ilavije i gore,
ali to se lako reava kuvanjem!
Provezli smo se kroz nekoliko dolina. Isprva smo
ili prema jugu, a zatim ka istoku, u planine. Vozili smo
se putevima za drvosee i zemljanim drumovima dok
nismo naili na niz automobila, parkiranih u jarkovima na
planinskoj padini. Markus je zaustavio dip iza ulubljenog
renoa 5, neveto parkiranog ispod kestena.
Samo su strarosedeoci mogli da se snau u tom
bespuu. Zali smo u preteu i teko prohodnu divljinu.
Danas u Evropi ima malo takvih uma. Markus je zabacio

puku na rame. Zamakli smo u umu. Peli smo se

blatnjavom, liem posutom stazom.
Osetio sam brezov dim pre no to sam video
pukotinu u gustiu. etrdesetak ljudi u navotenim
sakoima, ojanim akirama i vunenim arapama stajalo
je oko vatre. Poslagali su lovake puke i samarice uz
drvee. Izudarani dip poprskan blatom dovezen je sve do
istine na zaputenoj stazi. U njemu je bio veliki kavez za
pse, pun hrtova i biglova tunih oiju.
Neobrijani mukarci uglavnom su bili itelji
Limijera i oblinjih farmi. Bio je to demokratski skup
bankara i duandija, privremeno izjednaenih ritualnim
jesenjim lovom na divlje veprove. Podigli su glave kad
smo naili. Neki su nas dobroduno pozdravili, a onda se
vratili peenju kobasica i goveih odrezaka na vatri.
Mukarac grubog lika ispriao je vic o sisatoj eni.
Svi su zaurlali od smeha. Jeli su ispeeno meso na
domaem hlebu. Neko je izvadio pljosku konjaka iz
sakoa. Ila je iz ruke u ruku. elik se blistao dok su lovci
oplemenjivali kafu estokim piem.
Nisam znao ta u sa sobom. Priao sam psima
zatoenim u kavezu. Markus je kleknuo kraj vatre da
ispee bifteke. Gospodin Itan je stao kraj mene. Poigravao
se granicom breze dok mi je pripovedao kako veprovi
bar jednom u sezoni kljovama rasparaju najbolje pse, koje
posle veterinar mora da uiva. Osetio sam da se jo neko
pridruio lovcima dok mi je objanjavao kako je gospodar
lova u umi od rano ujutru i kako u njoj trai svee
veprovske tragove i planira lov. Rekao mi je kako e se
ubrzo vratiti. Buni pozdravi nadjaali su pucketanje
lomae.
Okrenuo sam se i ugledao madam Malori s druge

strane vatre. Stajala je nasuprot meni, rairenih nogu, sa

samarom u ruci. Ukoio sam se kada sam video poznato
zapovedniko lice ispod tirolskog eiria. Tiho je
razgovarala s dentlmenom pored sebe. Nije joj smetalo
to je jedina ena u gomili grubih mukaraca. Smejala se
s njima. Oseao sam se neprijatno, zato to nijednom nije
pogledala u mene niti je na bilo koji nain pokazala da je
svesna mog prisustva.
Seam se kako su joj plamenovi ispeglali kou i
kako sam na trenutak ugledao madam Malori kakva je
mogla biti oputena, puna nade i blistave puti. U tom
drhtavom i nesigurnom svetlu video sam i nagovetaj
sasvim drugaijeg raspoloenja. Drhtaj plamenova ju je u
trenu obavio senkama. Na jeziv nain naglasio je kosti lica
i bore oko oiju. Video sam okrutnost koja je kipela ispod
tirolskog eiria s perom.
Iz ume je iznenada izronio gospodar lova s
pitavim voki-tokijem u ruci. Stigao je s tri bukaa. Ne
znam ta se zatim dogaalo. Bilo je mnogo gestikuliranja,
vatrenih rasprava i mahanja biftecima. Ubrzo smo
marirali kroz umu. Ili smo uzbrdo. Lie i kamenje
kotrljalo nam se pod nogama.
Gospodar lova nas je sat vremena kasnije izveo na
greben duboko u umi, znojave i umorne. Rasporedio je
lovce na tridesetak metara razdaljine. Jedan po jedan
lovac je na njegov dodir zalegao potrbuke po liem
pokrivenom umskom tlu. Palo mi je na pamet kako
gospodar lova zapravo baca ljudske kamenie po umi,
da bi umeo da se vrati u logor.
Lupnuo je i nas, na mestu gde je staza zavijala.
Markus je odmah skinuo sako i napunio puku
dvanaesticom, patronom za divlje veprove. Pogledom mi

je dao znak da tiho polegnem kraj njega. Posluao sam ga.

Okrenuo sam glavu ka gospodaru lova. Nastavio je put s
utianim voki-tokijem. Pratio sam poskakivanje eiria s
perom madam Malori sve dok je gospodar lova nije
kucnuo po ramenu. I ona je hitro polegla na umsko tle,
malo dalje na grebenu.
Neko vreme leali smo potrbuke u dosadnoj tiini
i virili preko grebena na planinsku padinu koja se otro
stropotavala.
Vazduh se iznenada ispunio galamom i laveom
pasa. Dopirala je odozdo. Bukai su se peli uz planinu
terajui divlja pred sobom na puane cevi lovakog
stroja.
Markus je paljivo posmatrao gotovo nevidljivu
stazu i malu istinu pred nama. Naslonio je puku na
rame. uo sam daleku pesmu pasjeg zvona i tapkanje apa
po umskom tlu prekrivenom liem. uo sam i drugaiji
zvuk. U svom neznanju pomislio sam da je to topot
uspanienih papaka.
Crveno krzno naglo se zaustavilo. Osetilo je
opasnost. Iskusni Markus se opustio. Lisica je jurnula
istinom. Ono to smo ekali stiglo je s istog plavog neba
pucanj puke zaorio se brdima kao mala eksplozija.
To je bilo to. Gospodar lova je ispustio krik.
Signal za kraj lova. Madam Malori je ponosno stajala
pored svog ulova u logoru. Divlji vepar visio je vezan za
zadnje papke o granu hrasta. Krv mu je kapala na umsko
tle. Seam se kako je svakom lovcu koji bi se vratio u
logor grozniavo objanjavala kako je odstrelila ivotinju
koja je nahrupila iz ume.
Nisam mogao da odvojim pogled s neobine
voke koja je visila s grane i s pravilnog otvora veliine

knedle na ivotinjskim grudima. I dan-danas se seam

sitne njuke i kljovica koje su savile gornju usnu. Divlji
vepar je zbog toga izgledao kao da se smeje ali koju je
uo trenutak pre smrti. Najjasnije se seam oiju s dugim
trepavicama, vrsto zatvorenih i tako mrtvih. Kad sad
pomislim na to, moda me je njegova veliina uznemirila,
iako sam bio naviknut na krvava i bezoseajna
skonavanja
u
kuhinji.
Ovaj
divlji
vepar,
nedostojanstveno obeen za zadnje noge, nije bio tei od
dvadeset kilograma. Bio je prasence.
Ne elim da ita imam s tim!, uo sam gnevno
obraanje seljaka gospodaru lova. Ovo je sramota!
Svetogre!
Slaem se, ali ta da radim?
Obavezan si da joj lepo objasni! Ovo nije u
redu.
Gospodar lova je potegao dobar gutljaj konjaka
pre no to je priao madam Malori da bi je ukorio zbog
krenja klupskih pravila. Video sam ta se dogodilo,
rekao je, zauzevi mao-pozu. Uinili ste neto
nedopustivo. Zato niste pucali na krupnije veprove kad
je opor krenuo na vas?
Nije urila s odgovorom. Neko ko nije poznavao
istorijat naih odnosa mogao bi pomisliti da mi je uputila
nonalantni bezazleni pogled preko ramena gospodara
lova. Blagi osmeh joj je zaigrao na usnama kad me je tog
dana prvi put pogledala.
Zato to su prasii mnogo ukusniji. Slaete li se
sa mnom?

Deveto poglavlje
Tata je dobio zvanino pismo u utorak. Stiglo je kad sam
izaao iz kuhinje da bih pogledao rezervacije za to vee.
Tetka je bojila nokte grimiznim lakom. Laktom je
okrenula knjigu rezervacija da bih mogao da je proitam.
Ono to sam u njoj video nije me obradovalo. Samo su tri
od trideset sedam stolova bili rezervisani za to vee.
Tata je sedeo za barom. Jednom rukom trljao je
bose noge, a drugom prebirao po pristigloj poti.
ta ovde pie?
Prebacio sam pekir preko ramena i proitao
pismo kojim mi je mahao ispred nosa. Pie da smo
prekrili gradske propise o intenzitetu buke. Obavezni
smo da prestanemo da sluimo goste u vrtu najkasnije do
osam uvee.
Zato?
Ako se ne povinujemo zabrani, zavriemo na
sudu koji e nam razrezati kaznu od 10.000 franaka
dnevno.
Opet ta ena!
Siroti Majur, ree tetka, maui vlanim
noktima. Zbilja je voleo da slui u vrtu. Ja u mu saoptiti
novosti.
Hodnik se ispunio utanjem njenog utog
svilenog sarija kad je pola da potrai supruga. Okrenuo
sam se prema tati taman na vreme da vidim kako ustaje s
barske stolice. Svetlost je prolazila kroz obojena stakla na
prozorima u hodniku. Srebrnkaste estice praine
kovitlale su se u vazduhu. Sluao sam kako urla u
telefonsku slualicu u zadnjem delu kue. Razgovarao je

s advokatom. Znao sam da se iz toga nita dobro nee

izroditi.
Nita dobro.

Tata je nekoliko dana kasnije izveo kontranapad.

Mastiljar iz limijerskog Odeljenja za ivotnu sredinu,
saobraaj i odravanje ski-liftova parkirao je slubeni
reno ispred alosne vrbe. Taj ovek je zatvorio nau
restoransku batu i naredio da skinemo zvunike s
proelja zgrade. Zato je u onom to je usledilo bilo neke
poetske pravde.
Idemo, idemo Abase, vrisnula je tetka. itava
porodica je s velikim oekivanjem izala na poljunani
prilazni put da bi posmatrala deavanja na drugoj strani
ulice.
Dva oveka izala su iz Renoovog kombija. Nosili
su testere. Cigarete su im visile iz ugla usana dok su
eretali na lokalnom nareju. Tata je zadovoljno coktao,
kao da je stavio samosu u usta.
Madam Malori je otvorila vrata restorana.
Prebacila je demper preko ramena. Optinski zvaninik
mirkao je ispred nje, istei naoari belom maramicom.
Zato ste doli? Ko su ovi ljudi?
Mastiljar je izvukao reenje iz depa koulje.
Predao ga je ugostiteljki. itala ga je, ljuljajui glavom
napred-nazad.
Ne moete! Neu vam dozvoliti!
Odluno je pocepala pismo.
Mladi je otegnuto uzdahnuo. ao mi je, madam
Malori, ali situacija je apsolutno jasna. Prekrili ste
pravilnik 234-bh. Moraju da budu poseene. Ili makar

Malori je prila drevnoj alosnoj vrbi, ije su se

grane tako elegantno nadnosile preko ograde i plonika.
Non!, ogoreno je zapitala. Non! Absolument! Non!
Zagrlila je vornovato stablo. Pritisla ga je
kolenima. Samo preko mene mrtve. Ovo drvo je kulturna
znamenitost Limijera, mog restorana, svega
Nije u tome stvar, madam. Molim vas da se
udaljite od stabla. Propisi nedvosmisleno zabranjuju da se
grane drvea nadnose nad plonik. To je opasno. Drvo je
veoma staro. Grana moe da se polomi i da povredi dete
ili starca koji ispod nje prolazi. Ljudi su se alili
To je smeno! Ko bi se alio? Odgovor joj je
sam sinuo u umu dok je postavljala pitanje. Okrenula se
na drugu stranu ulice i s mrnjom nas odmerila.
Tata joj je u tom asu mahnuo sa irokim
osmehom.
Radnici su samo to ekali. Dvojica rmpalija
uhvatili su je za ruke i oljutili s drveta im je preusmerila
panju na nas. Seam se njenog krika, dostojnog
razgnevljenog majmuna. Orio se itavom ulicom. Pamtim
i dramatini trenutak u kom je pala na kolena. A onda se
njeni krici vie nisu uli od zujanja motornih testera.
Nekoliko radoznalih seljana okupilo se na ulici.
Stajali smo kao ukopani ispred restorana, omaijani
zujanjem testera. Grane su padale na tle. Sve se brzo
zavrilo, kao to je i poelo. Grupica radoznalaca
posmatrala je rezultate see u mukloj i zaprepaenoj
tiini. Malori je jo kleala na kolenima, lica zarivenog u
ake. Podigla je glavu kad vie nije mogla da trpi tiinu.
Treina gracioznih vrbovih grana brutalno je
odseena. Leale su na ploniku isputajui sok. Nekada
elegantno stablo simbol svih njenih ivotnih postignua

 svedeno je na grotesknu parodiju drveta.

Zbilja alosno, ree gradski ata, okiran onim
to je uinio. Ali morali smo da odseemo grane. Propis
234-bh
Uutao se usred reenice, preseen prezrivim
pogledom Malorijeve. Bre-bolje je seo u slubeno
vozilo. Pokazao je radnicima da to pre pokupe odseeno
granje.
Gospodin Leblan je izleteo iz restorana. Uas,
kakva tragedija!, zavapio je. Ruke su mu vidno drhtale.
Strano! Ali molim te, Gertruda, ustani! Molim te!
Sipau ti brendi da se povrati od oka.
Madam Malori ga nije sluala. Ustala je i
pogledom potraila mog tatu na drugoj strani ulice. itava
porodica se skupila na kamenim stepenicama. utke su se
odmeravali, a onda nam je tata naloio da se vratimo u
restoran.
Malori je istrgla ruku iz snanog stiska gospodina
Leblana. Prela je ulicu i poela da lupa po naim vratima.
Tetka ih je odkrinula da bi videla ko lupa. Vlasnica
alosne vrbe odgurnula je i vrata i nju. Ula je u restoran
i pruila korak preko trpezarije.
Abase!, vrisnula je tetka. Abase! Ovde je!
Tata i ja smo bili u kuhinji. Nismo uli upozorenje.
Stajao sam iznad gasne pei i spremao ani kormu28 za
ruak. Tata je sedeo za stolom itajui bajate primerke
Indija tajmsa, prosleene iz Londona. Odvrnuo sam
gorionike do daske da bih ispekao jagnjetinu u kadaiju kad
je Malori buno uletela u kuhinju.
Tu li si, kopile!
28

Shani korma piletina u sosu od afrana. (Prim. prev.)

Tata je podigao glavu s novina. To je bila njegova

jedina reakcija.
Uli ste u moju kuu bez dozvole, rekao je
pribranim glasom.
ta misli, ko si ti?
Ja sam Abas Hadi, tiho je rekao. Dlake su mi
se nakostreile na potiljku od njegovog glasa.
Oterau te odavde!, prosiktala je. Izgubie!
Tata je ustao. Bio je mnogo vii od kominice. I
ranije sam se susretao s ljudima poput vas. Glas mu je
drhtao od emocija. Znam s kim imam posla. Vi ste
necivilizovana osoba. Jeste, jeste, nego ta ste. Ispod vae
kulturne glazure ui obian varvarin.
Niko nikada nije nazvao gospou Malori
necivilizovanim varvarom. Upravo obrnuto, ona je u
najirim krugovima smatrana otelotvorenjem prefinjenog
francuskog duha. Kad ju je ovaj debeli i dlakavi Indijac
nazvao varvarkom, izgubila je kontrolu nad sobom.
Udarila ga je pesnicom u grudi.
Kako se usuuje? KAKO SE USUUJE?
Tata je bio krupan mukarac, ali je madam Malori
nastupila s nezamislivom strau. Preneraeno je
ustuknuo kad ga je udarila pesnicom u grudi. Pokuao je
da je uhvati za zglobove, ali je ona mahala rukama kao
bokser koji udara po vrei.
Tetka je panino utrala u kuhinju.
Jaooo!, vrisnula je. Jaooo, Majure! Majure,
pouri ovamo! ivotinjo!, besneo je tata. Pogledaj se
samo! Ti si obina divljakua! Samo slabi Madam,
hoete li da prestanete vie!!! Malori je nastavila da ga
udara i vrea.
Ti si obino ubre!, vritala je. Talogu ljudski!

Ti si
Tata je morao da uzmakne jo jedan korak. Dahtao
je od napora dok je pokuavao da je uhvati za ruke. Mar
iz moje kue!, dreknuo je.
Non! Uzvratila mu je Malori istom merom. Ti
e otii. Gubi se iz moje zemlje ti ti prljavi strancu!
Snano ga je gurnula.
Taj pokret promenio je moj ivot. Tata se
zateturao dva koraka unazad. Udario me je onako krupan
i teak. Ja sam svom silinom tresnuo o pe. Vrisnuo sam
i zalepetao rukama. Tek nekoliko dana kasnije saznao sam
da je utilo koje mi je zaigralo pred oima poticalo od
plamenova koji su zahvatili moju tuniku.

Deseto poglavlje
Pamtim zavijanje ambulantne sirene, njihanje vreice s
hranljivim rastvorom i oevo zabrinuto lice. Slabo se
seam prvih dana u bolnici nestalnog, lekovima
podsticanog lelujanja na razmei svetova. To je bila
meavina neobinih iskustava: metalnog ukusa u ustima,
ispucalih usana od anestetika i neumornih tirada bake,
tetke i sestara kraj mog uzglavlja. Seam se i kripe
bolnikih kolica dok su me prenosili u operacionu salu na
novo presaivanje koe.
Uskoro sam zapao u bolniku monotoniju. Bol je
polako jenjavao. Tanjiri samosa iz logorita Hadijevih
ispred mojih vrata sve vie su mi prijali. Kad god bih
otvorio oi, ugledao bih tatu, planinu od oveka, kako
stisnutih usana sedi u oku sobe s malom Zainab u krilu.
Nije skidao pogled s mene.
Jednog dana ostali smo sami u sobi. Sedeo je na
krevetu. Igrali smo dame na posluavniku i pijuckali aj
kao nekad davno na Nepijanovom primorskom putu, u
ivotu koji se sad inio tako dalekim.
Ko kuva?
Ne brini za to. Svi pomau. Sve je u redu.
Imam ideju za novo jelo
Tata je odmahnuo glavudom.
ta?
Vraamo se za London.
Bacio sam kockicu. Zagledao sam se kroz prozor.
Bolnica je bila u dolini, planinskim lancem odeljenoj od
Limijera. Imao sam lep pogled na iru, veoma slian
onom iz sobe u potkrovlju.

Bila je zima. Sneg je prekrivao borove ume.

Ledenice su visile kao bodei sa streha iznad bolnikog
prozora. Sve je izgledalo tako lepo, praiskonsko i isto.
Suze su mi potekle niz lice.
ta je? Zato plae? U Londonu e nam biti
bolje. Ovde nema mesta za nas. Bio sam budala kad sam
pomislio da e ga biti. Pogledaj se. Pogledaj ta sam ti
uradio zbog ove lude glave
Kucanje na vratima prekinulo je tatinu provalu
oseanja. Obrisao sam oi kad je dreknuo Saekajte!
onima napolju. Priao mi je i poljubio neozleeni deo ela.
Ti si moj hrabri deak, proaptao je. Ti si pravi Hadi.
Otvorio je vrata. Masivnim telom pokrio je gotovo
itav okvir. Video sam jedan deo hodnika preko njegove
ruke. Gospodin Leblan i madam Malori stajali su pred
njim. Vlasnica alosne vrbe nosila je komplet okoladne
boje. Drala je pletenu korpu iz koje je virio buket rua.
Tetka, tea Majur i Zainab sedeli su u bolnikom hodniku
i nemo zurili u nju. Zavladala je mrtva tiina. inilo mi se
da potiskuje kakofoniju uurbane bolnice.
Kako ste se usudili da doete ovamo?, konano
je progovorio tata glasom punim neverice.
Doli smo da vidimo kako je.
Ne trudite se!, rekao je s gadljivom grimasom.
Pobedili ste! Naputamo Limijer! Odlazite! Ne vreajte
nas svojim prisustvom!
Zalupio im je vrata ispred nosa. etkao je
bolnikom sobom kao zver u kavezu. Krio je ruke kao
kad je mama umrla.
Zamisli tu drskost! Zamisli samo!
Malorijeva se mnogo uzrujala. Pokuala je da
preda rue i paket s poslasticama Zainabi. Tetka je neto

prosiktala devojici, koja je pobegla iza nje.

ao nam je to smo vas dodatno uznemirili
rekao je gospodin Leblan bezizraajnom tea Majuru.
Imate pravo. Prekasno je za cvee.
Nakon toga su se zaputili do sitroena na
bolnikom parkiralitu. Leblan je startovao motor. utke
su se vozili Auto-putem 708 ka Limijeru, izgubljeni u
svojim mislima.
Pa, konano e Malori. Pokuala sam. Nisam
ja kriva
Bilo bi joj bolje da je utala. Gospodin Leblan vie
nije mogao da je slua. Poslednja bezoseajna primedba
bila je poslovina kap koja je prelila au njegovog
strpljenja. Otro je zakoio. Gume su zakripale po
asfaltu. Zaustavili su se pored puta.
Okrenuo je grimizno lice ka svojoj poslodavki.
Podigla je ruku na grudi, kao da se osea ugroenom. I
vrhovi uiju su mu pocrveneli.
ta je bilo, Anri? Vozi dalje.
Nagnuo se preko nje i otvorio vrata.
Izlazi! Odavde e peice!
Anri! Da li si poludeo?
Pogledaj! Pogledaj ta si napravila od svog
ivota, siktao je, noen hladnim gnevom. Toliko si
dobila. I ta si ponudila zauzvrat, izuzev sebinosti?
Mislim
U tome je problem, Gertruda! Previe razmilja
ali samo o sebi! Stidim te se! Izlazi! Ne mogu vie ni da
te gledam!
Gospodin Leblan nikada ranije nije govorio na
ovaj nain. Nikada. Bila je apsolutno zateena njegovim
ponaanjem. Nije mogla da ga prepozna.

Obiao je oko automobila pre no to je stigla da

shvati ta se dogaa. Uhvatio ju je za rame i izbacio na
drum. Izvadio je njenu korpu sa zadnjeg sedita. Idi
peice!, rekao je odsenim tonom nakon to joj je grubo
gurnuo korpu u ruke.
Sitroen je jurnuo po provincijskom drumu.
Izgubio se u plavom oblaku izduvnih gasova.
Kako se usuuje da me ostavi na putu?
Udarala je nogama po ledu.
Kako se usuuje da tako razgovara sa mnom?
Nala se usred snegom pokrivene tiine.
Da li je poludeo?
Besnela je u neverici.
Stvarnost je poela da izbija na povrinu njenog
uma. Osvrnula se oko sebe da bi procenila gde je. Stajala
je u podnoju smrznutog polja. Ledom pokrivene planine,
s vrhovima izgubljenim u tamnim oblacima, mrko su je
gledale. Tanuna sivkasta magla unjala se dnom doline.
U daljini je nazirala dve planinske kue, ambare i dim koji
se dizao iznad krovova od indre.
To je imanje gospodina Berea, pomislila je. Nije
loe. Ugrabiu priliku da pogledam divlja i zamoliti
starog seljaka da me odbaci do Limijera.
Krenula je ka drugom kraju doline. Gnevni gavran
graktao je sa smrznutog panja u polju. Ledena zebnja,
tamna budunost, pri svakom koraku jaala je u njoj. ta
u ako me napusti?, pomislila je. ta u bez Anrija?
Saplitala se po ledu i snegu u izmicama do
lanaka. inilo joj se da nije nita blia seoskim imanjima
na drugom kraju doline. Pregazila je tamnu reicu koja se
probijala kroz smetove. Prola je pored starog tenkovskog
poligona i skupine samotnih srebrnih breza na mrtvom

polju.
Ugledala je malu i zaputenu kapelu kad je stari
drum zaobiao oko brda. Naporno je hodala due od 40
minuta. Zastala je da povrati dah. Rukom se oslonila na
ogradu bogomolje. U kapeli sigurno postoji klupa na koju
moe sesti da se odmori.
Niko sa sigurnou ne moe znati ta se desilo u
toj kapelici. Verovatno ni madam Malori to ne razume
sasvim. Godinama sam se pitao ta se desilo u crkvici
pored puta. Matao sam o tome. Slika koju sam stvorio u
umu moda i nije tako daleka od istine.
Zamiljam kako madam Malori nadmeno sedi na
jedinoj klupi u kapeli, s pletenom korpom u rukama, i
kako posmatra izbledeli mural Tajne veere na suprotnom
zidu. Izbledele prilike uenika zaogrnute tamom
predstavljaju mrlje u mraku. Jedva razabire iniju
maslina, vr vina i veknu hleba na stolu.
Vazduh je pun hladne i buave trulei. Ugledala je
veliko drveno raspee. Vieslojna pauina pokriva davno
neupaljenu uljanu lampu pored kamenog oltara. Nema
cvea, istopljenih svea, pa ak ni palidrvaca. Nema
znakova ivota.
U jednom trenutku shvatila je da je kapela
naputena i da su svi religijski sadraji davno izvetreli iz
zaboravljenog zdanja. Strana pomisao ispunila joj je
duu dok je ukoeno sedela na klupi, stiskajui korpu na
krilu: Koliko je hladno u ovoj sobi. Dragi boe, koliko je
hladno u ovoj sobi.
Ne bi to bila ona da nije pokuala da se bori protiv
nepodnoljive pomisli. Preturala je po korpi tragajui za
ibicama. Upalila je jednu. Nagnula se napred da bi
udahnula malo ivota oltaru. Taj sitni gest je sve

promenio. Kapela se divlje zgrila u novoj svetlosti i

senkama kad se plamen ibice susreo s fitiljem. Raspee
je ovladalo prostorijom. Izmrcvareni i iscrpljeni ovek na
njemu molio je pruenih ruku. Pauina se napela kao
ribarska mrea puna ulovljene ribe koja drhturi borei se
za ivot. Uplaeni mi mugnuo je iza oltara.
Pitala se da li gubi razum, poto je najedanput ula
glas, gnevni glas svog oca koji ju je pre mnogo godina
terao da radi. elo joj se orosilo znojem, ali nije mogla da
se pomeri od straha. Prikupila je svu snagu i podigla
pogled ka tavanici. Oajniki je tragala za odukom.
Svetlost lampe preobrazila je Tajnu veeru. Hrist
i uenici bili su u oekivanim pozama. Odea im je
zablistala zbog svetlou naglaenih srebrnih i zlatnih niti.
Njenu panju nije privukao Hrist, slabane brade, pogleda
uprtog negde preko horizonta, ve sto ispred njega. Na
njemu nije bila skromna ponuda maslina i hleba. Stenjao
je pod obiljem hrane koja je obeavala pravu gozbu.
Smokve u portu. Beli kotur ovijeg sira. Peeni
oviji but s povrem. A tamo, oljuteni luk i glava divljeg
vepra na posluavniku.
Vepar ju je posmatrao. Odseena glava zraila je
ivotom. Zadrhtala je pred tim prizorom. Bila je hrabra
ena. Nagnala je sebe da ponovo pogleda ivotinju. U
dubini veprovih blistavih oiju bio je saldo njenog ivota,
beskrajni spisak uspeha i neuspeha, bogougodnih i
grenih dela. Zaplakala se i skrenula pogled. Nije mogla
da sagleda spisak do kraja, zato to je i bez toga znala da
svedoi o kobnoj neravnotei, da u aktivi nema mnogo
stavki, a da se dugovi i sebini postupci u pasivi niu
unedogled. Kapelom se zaorio nevoljni krik, vapaj za
oprotajem. uo ga je samo naslikani divlji vepar s

hladnim zubatim osmehom.

Jedanaesto poglavlje
Madam Malori se ubrzo posle ruka uunjala u moju
bolniku sobu. Odmarao sam oi. Nekoliko minuta je
utke prouavala moje zavojima prekrivene grudi, ruke i
vrat. Pogled joj se najdue zadrao na mojim akama.
U neko doba osetio sam njenu silnu snagu, kao u
kuhinji u noi otvaranja restorana. Naglo sam otvorio oi.
ao mi je, rekla je. Nisam htela da se ovo desi.
Napolju je poela da pada kia.
Jednim delom prebivala je u senkama. Video sam
obrise njene pune, miiave ruke i prepoznatljivu pletenu
korpu. Palo mi je na pamet da je ovo na prvi razgovor.
Zato nas mrzite?
uo sam kako urno uvlai vazduh. Nije mi
odgovorila. Umesto toga je prila prozoru. Zagledala se u
tamu. Kia je pljutala po crnom staklu.
Tvoje ake dobro izgledaju. Nisu ozleene.
Nisu.
Zadrae osetljivost. Moi e da kuva.
utao sam. Zbrkana oseanja zapinjala su mi u
grlu. Bilo mi je drago to jo uvek mogu da kuvam, ali
sam znao i da ova ena proganja moju porodicu. Nisam
mogao da joj oprostim, ne jo.
Izvukla je iz korpe paket s kolaima od badema i
kajsija. Molim te, probaj jedan kola, rekla je. Uspravio
sam se u sedei poloaj. Namestila mi je jastuke iza lea.
Ponovo mi je okrenula lea. Reci mi, progovorila je
zagledana kroz prozor. ta osea?
Kajsije i badem.
Da li je to sve?

Pa, oseam tanki sloj paste od oraia i pistaa i

glazuru od umanceta i meda. Pored toga ekaj da
razmislim da li je to badem? Nije. Znam ta je. Vanila.
Izdrobila si mahune vanile. Pomeala si ih s branom.
Nije mogla da nae prave rei. Nastavila je da
gleda kroz prozor. Kia je lila niz staklo kao da je boica
iznad nas ridala slomljena srca.
Kad se konano okrenula prema meni, oi su joj
blistale kao panske masline. Podigla je jednu obrvu.
Intenzivno me je posmatrala u polumraku, sve dok prvi
put u ivotu nisam shvatio da raspolaem kulinarskim
ekvivalentom apsolutnog sluha.
Spustila je navoteni papir i kolae na bolniki
posluavnik na tokiima. Laku no, rekla je. elim ti
sve najbolje.
Odmah zatim je izala. Oteo mi se uzdah dok je
vazduh izlazio iz sobe. Tek po njenom odlasku shvatio
sam koliko sam bio napet i oprezan u njenom prisustvu.
Laknulo mi je kad je otila. Polegao sam po
postelji i sklopio oi. Pa, pomislio sam, ta pria je gotova.
Kad se Malori kasno te veeri vratila u alosnu vrbu,
zatekla je punu trpezariju. Gospodin Leblan je bio na
svom mestu za recepcijom. Doekivao je i pratio goste do
njihovih stolova. Beli sakoi mlaih kelnera munjevito su
prolazili preko prozora. Srebrni poklopci su blistali dok su
pronoeni lavirintom izmeu stolova prekrivenih
utirkanim stolnjacima.
Stajala je do lanaka u snegu i utke posmatrala
trpezariju kroz jarko osvetljene prozore iznad kamenog
vrta. Gledala je kako posluilac vina greje brendi dok se

grof od Nansi Salijera smeje. Zlatni zub mu se blistao.

Gledala je kako plemi prinosi komad zainjenog hleba s
ananasom ustima i kako se starevo lice ispunjava
hedonistikim zadovoljstvom.
Prinela je ruku grlu, duboko dirnuta pogledom na
svoje ivotno delo, restoran koji je elegantno i bez napora
funkcionisao. Ve neko vreme je posmatrala osoblje u
potpunosti posveeno krmi i gostima. Iscrpljujui i
sadrajni dan poeo je da uzima danak. Noge su je
zabolele. Uspela se do svojih odaja na tavanu zadnjim
stepenitem, malo pre no to su zvona na Svetom
Avgustinu oznaila pono, da bi se telom i duom predala
ritmovima noi.
Zabrinuo sam se zbog tebe, prekorevao ju je gospodin
Leblan sledeeg jutra. Nismo mogli da te naemo.
Pomislio sam: Boe moj, ta sam to uinio? ta sam
uinio?
Ah, cher Henri!
To su bila jedina oseanja koja je mogla da pokae
u ovom trenutku. Poela je da zakopava demper. Nisi
uinio nita loe, blagonaklono je odvratila. Hajde,
vratimo se na posao. Uskoro e Boi. Vreme je da
nabavimo foie gras.
Madam Deeneret, snabdeva digericom, ivela
je na planinskim obroncima iznad Klervoa le Laka. ilava
starica od osamdesetak godina odravala je imanje u
ivotu kljukajui stotinu pataka. Smee patke su visoko
podigle glave i poele da gau kad je Leblan parkirao
sitroen na izlokanom prilaznom putu ispred trone farme.
Nervozno su se gegale napred-nazad po dvoritu.

Starica u sivim vunenim pantalonama i pocepanim

demperima jedva da je primetila njihov dolazak.
Poslovala je oko vree hrane.
Malorijevoj je laknulo kad je videla da je izborana
starica jo pokretna i da moe da se brine o patkama.
Naloila je Leblanu da pokupi foie gras dok ona bude
razgovarala s madam Deeneret.
To je bio jako neobian zahtev. Dosad je uvek
zahtevala da sama pregleda digerice, kao da niko drugi
za to nije sposoban. Dohvatila je stoliicu za muu i sela
pokraj Deeneretove, koja je neno gurala levak niz paje
grlo. Uinila je to pre no to je Leblan stigao da se pobuni.
I ta je mogao da kae? Uao je u ambar gde je mlada ena
erupala i istila desetak pataka pre no to e im izvaditi
skupocene foie gras i magret.29
Kako ste, madam Deeneret?, pitala je Malori.
Izvadila je maramicu ispod dempera i neupadljivo
obrisala nos.
Ne alim se.
Starica je izvadila levak iz pajeg grla i dohvatila
sledeu usplahirenu pticu. Zaustavila se i pogledala
oznaku na ptijoj nozi. Pustila ju je.
Ti ne! I! Bei odavde!
Ptica je odleprala preko dvorita. Pola tuceta
paia energino je pojurilo za njom. Malori je spustila
ruke na krilo. Zimsko sunce ju je prijatno grejalo po licu.
Zato ste je preskoili?, pitala je blagim tonom.
Zato to ne mogu da je kljukam.
Ali zato ne moete?
Pre neku nedelju, starica je prezrivo frknula,
29

Magret paje grudi. (Prim. prev.)

neki glupavi turista dovezao se na imanje i zgazio majku

ovih paia. Mislila sam da su gotovi. Patke u takvim
prilikama obino nasmrt iskljucaju pilie. Ova stara ptica
preuzela je brigu o sirotim paiima. Usvojila ih je.
Tako dakle.
Non, non, Madame! Ta patka e umreti od
starosti. Neu je zaklati. Zato bih to uinila? Zbog
digerice? Ne bih mogla da spavam posle toga. Zamislite
samo, ta patka je brinija od ljudskih bia. Ne bih mogla
da je zakoljem. Ne bih to podnela.
Leblan je u tom trenutku izaao iz ambara s dve
plastine kese paje digerice. Madam Malori je ustala sa
stoliice. Nije mogla da progovori ni re.

Tata me je odvezao iz bolnice u firmiranom kombiju

Mumbajskog doma. Ubrzo smo se provezli kroz kapiju
imanja Difu. arene zastavice leprale su se u dvoritu u
znak dobrodolice. Gomila ljudi, ukljuujui i pedesetak
graana Limijera, stajala je pod njima. Radosno su
zapljeskali kad su videli kombi. Zvidali su i klicali.
Neoekivani doek me je oraspoloio. Otvorio sam vrata
kombija i mahnuo okupljenima kao ratni heroj koji se
vraa kui.
To je bio divan povratak. Video sam gospodina
Itana i njegovu suprugu. Opazio sam i madam Pikar. U
dvoritu je bio i gradonaelnik sa svojim sinom, mojim
novim prijateljem Markusom. Ugledao sam i madam
Malori.
Vratila se s farme madam Deeneret s jasnom
idejom.
Tata i ja smo je ugledali u isti mah. Oklevala je u

pozadini gomile. Raspoloenje u dvoritu namah se

promenilo. Tata se razbesneo i namrtio. Ljudi su okretali
glave da bi videli gde gleda. uli su se uzdasi i aputanja.
Madam Malori se pravila da ih ne primeuje.
Krenula je ka nama. Gomila se razmicala pred njom.
Nisi dobrodola!, zagrmeo je tata iz kombija.
Idi odavde! Gospodine Hadi, uzvratila je Malori kad
je stigla u prve redove. Dola sam da bih vas zamolila za
oprotaj. Molim vas. Preklinjem vas. Ne naputajte
Limijer.
amor iznenaenja digao se iz gomile.
Tata je stao na prag kombija. Izdizao se iznad svih.
Nije posmatrao Malori. Obraao se okupljenima kao
iskusni politiar. Sad eli da ostanemo!, dreknuo je.
Prolo je to vreme! Prekasno je za to! Mais non, nije
prekasno!, rekla je. Nije hteo ni da je pogleda iako je bila
tik ispred njega. Molim vas. elim da ostanete. I elim
da Hasan radi u mojoj kuhinji. Nauiu ga francuskoj
kuhinji. Dau mu pravo obrazovanje.
Srce mi je poskoilo. Neobini zahtev naterao je
tatu da spusti pogled na uvenu kominicu.
Stvarno si poblesavila. Ne! Tvoje stanje je jo
gore! Ti si bolesna ena! ta zamilja, ko si ti?
Ah, merde, ne budite tako bandoglavi
Uutala se. Svi su mogli da vide kako se upinje da
obuzda ustri temperament. Duboko je udahnula i ponovo
pokuala. Sasluajte me, molim vas. Ovo je prilika da va
sin postane veliki francuski kuvar, ovek od ukusa,
istinski umetnik, a ne samo majstor za karije koji radi u
indijskom bistrou.
Auh. Ti, izgleda, nita ne razume.
Tata je siao s kombija. Isturio je stomainu.

ta se s tobom deava?, povikao je. Gurao je

kominicu. Odstupala je kroz gomilu, korak po korak, sve
dok nije stigla do kapije. Zar ne moe da uje ta ti
govorim? Jok? Ne moemo oima da te gledamo, jalova
babuskero! Ne elimo da imamo ikakva posla s tobom!
Kraj njegove tirade doekala je na ulici.
Ostala je sama.
Klicali smo u dvoritu.
Blago se osmehnula. Zatakla je nekoliko
neposlunih vlasi za uvo i krenula ka restoranu. Okrenuli
smo joj lea i uli u kuu. Lagao bih ako bih rekao da
duboko u stomaku nisam oseao izvesnu alost zbog te
neverovatne ponude.

Madam Malori ipak nije bila sasvim sama. Gospodin

Leblan pratio je itav dogaaj iza zavesa u restoranu.
Istrao je da je doeka. Neno ju je uhvatio za ruku. Ko
god da je video njegovu pognutu elavu glavu, znao je da
u njegovom brinom rukoljubu nije bilo nieg izuzev
potovanja i najdublje naklonosti.
Shvatila je dubinu njegove ljubavi i odanosti kad
joj je usnama dotakao ruku. Dah joj je zastao u grlu.
Poloila je ruku na grudi kao zaprepaena iparica.
Konano je pojmila koliko je bogata i srena to poseduje
tako dobrog i obzirnog prijatelja. Tihom i
nepokolebljivom podrkom pomogao joj je da shvati da
moe da podnese svaku muku dokle god se bori za
pravednu stvar.
Niko od veseljaka pod blistavim disko-svetlima u
restoranu nije opazio tihi obrt koji se desio ispred kapije
Mumbajskog doma. Niko izuzev udarene stare Ami.

Izala je iz garae. Priala je sama sa sobom o bog te pita

emu, kad je zamalo naletela na madam Malori.
Kruila je oko ugledne ugostiteljke koja je
smireno postavljala drvenu stolicu nasred kaldrmisanog
dvorita.
Stavila je tri velike boce evijana ispod stolice.
Sela je na nju i prekrstila ruke na grudima. Imala
je ebence u krilu.
ta?, ree Ami, puei lulu. ta radi ovde?
Sedim.
Razumem, ree baka, ovo je dobro mesto za
sedenje. Nastavila je put. Neki deo stvarnosti se po svoj
prilici probio do bakinog zamuenog uma. Ula je u kuu.
Probila se kroz guvu na zabavi i cimnula tatu za kurtu.
Posetilac.
Kako to misli posetilac?
Napolju. Posetilac.
Tata je otvorio vrata. Ledeni vetar prohujao je
hodnikom.
Zagrmeo je, prekinuvi zabavu.
Da li si gluva? Da li si poludela? Rekao sam ti da
se gubi!
Svi su izali na zaleene stepenice da vide ta se
dogaa.
Madam Malori je gledala pravo ispred sebe, kao
da ima sve vreme ovog sveta na raspolaganju. Ne mrdam
odavde, mirno je odvratila. Neu se mrdnuti odavde dok
ne dozvolite Hasanu da radi kod mene.
Tata se nasmejao. Veliki broj ljudi na stepenicama
pridruio se ovom podrugljivom smehu.
Ali ja nisam. Ovog puta se nisam smejao.
Luda eno!, nacerio se tata. To nee doekati!

Radi to ti je drago! Moe da ostane tu dok ne istrune!

Dovience!
Zatvorio je vrata. Zabava se nastavila.
Drutvo se razilo poetkom veeri. Gosti su
izlazili iz restorana, avrljajui. Zapanjili bi se kad bi
videli madam Malori u stolici nasred dvorita.
Bonsoir, Madame Mallory!
Bonsoir, Monsieur Iten!
Uzbuenje izazvano povratkom kui i masovnim
doekom pretilo je da me savlada. Popeo sam se
stepenicama u sobu dok je ostatak porodice poao za
svojim poslom. Osetio sam veliko zadovoljstvo kad sam
se konano susreo sa svojim stvarima u svojoj sobi u kuli
s palicom za kriket, posterom e Gevare i kompaktdiskovima. Veliki svet moe da eka. Legao sam u
postelju. Bio sam toliko umoran da nisam stigao ni da se
pokrijem.
Kasno uvee probudio sam se i shvatio da iz
trpezarije dopire velika buka. Priao sam prozoru i
pogledao kroz ledenice koje su visile s oluka.
Jo je bila dole u dvoritu, ogrnuta debelim
kaputom. Neko ju je pokrio ebadima. Strpljivo je ekala
ispod njih, na mrazu, kao ribar pored rupe u ledu.
Obmotala je glavu flanelskom maramom. Seam se kako
se stubi ledenog dima dizao s njenog lica posle svakog
izdisaja. Gosti su stizali. Nisu znali kako da se ponaaju u
ovako neobinim okolnostima. Zastali bi, nervozno
porazgovarali s njom i nastavili dalje. Poeleli bi joj sve
najbolje kad bi poli kui oko ponoi.
Da li je jo tamo?

Okrenuo sam se. To je bila mala Zainab u pidami.

Trljala je oi. Neno sam je zagrlio. Seli smo na prozorsku
dasku i gledali jadnu priliku u dvoritu. Sedeli smo neko
vreme, kao u transu, dok nismo uli neobinu buku,
drugaiju od restoranske, neko nerazgovetno mrmljanje.
Pomislili smo da Ami vodi razgovor s prolou. Izali
smo u hodnik da joj pomognemo da doe sebi.
Ugledali smo tatu.
Gvirkao je kroz prozor, skriven iza zavesa. ta da
radim, Tahira?, uli smo kako mrmlja. ta da radim?
Tata!
Poskoio je i ispustio kraj zavese.
ta je bilo? Zato mi se tako prikradate?
Zainab i ja smo se zgledali. Tata je proao pored
nas i siao niz stepenice.
Madam Malori sedela je na stolici cele te noi i sledeeg
dana.
Vest se proirila. U itavoj dolini govorilo se o
njenom trajku glau. Do podne se ispred kapije
Mumbajskog doma skupio poprilian broj znatieljnika. I
lokalni dopisnik Le ire pojavio se na vratima po podne.
Proturio je kameru dugog objektiva kroz ipke i
fotografisao je zdepastu priliku koja je tvrdoglavo sedela
nasred dvorita.
Tata je pobesneo kad je to video s prozora u
hodniku na spratu. uli smo ga kako urla po kui i kako
juri niz stepenice i izlee na vrata. Idite odavde!, vikao
je. Idite! I, i!
Metani s druge strane kapije nisu hteli ni da
mrdnu.

Nismo na vaem posedu. Moemo da stojimo na

ulici. Klinci su povikali: Hadi je tiranin! Hadi je
tiranin! Gospodine Hadi, pitao ga je novinar. Zato
se tako loe ponaate prema njoj?
Tatino lice je zadrhtalo od neverice.
Ja se loe ponaam prema njoj? Pokuala je da mi
uniti porodini posao. Zamalo to mi ubije sina!
To je bio nesrean sluaj.
To je rekla madam Pikar.
Zar i vi?, zbunjeno je prozborio tata.
Oprostite joj.
Ona je samo budalasta starica.
Tata je posmatrao gomilu mrtei se.
Okrenuo se i priao madam Malori.
Prestani! Odmah da si prestala! Razbolee se!
Prestara si za ovakve budalatine!
To je bila istina. Starija ena se ve dobrano
ukoila. Kad je okrenula glavu, itavo telo se pokrenulo s
njom.
Pusti Hasana da radi kod mene.
E pa smrzni se kad si zapela! Samo izvoli!
Seam se onog to se zbilo te noi pre odlaska u krevet.
Ponovo sam sedeo na prozoru kule sa sestricom Zainab.
Satima smo posmatrali staru Francuskinju u dvoritu.
Sedela je skrtenih ruku, obasjana meseinom. U barama
pod njenim nogama videli smo odraz meseca i
uskovitlanih oblaka.
ta e biti s njom?, pitala je Zainab. ta e biti
s nama?
Pomilovao sam je po kosi.

Ne znam, malena. Ne znam.

U tom trenutku promenio sam stranu i u potaji
poeo da navijam za staricu. Mislim da je Zainab to
osetila. Seam se da me je stisnula za ruku i klimnula, kao
da samo ona zna ta mora biti uinjeno.
Tata se te noi obrtao po krevetu. Tri puta je ustajao da
pogleda kroz prozor. Najtee mu je padalo to se Malori
sluila pasivnim otporom da bi dobila ono to hoe.
Koristila je metod pomou kog je Gandi stvorio Indiju. I
besneo je zbog toga. Bio je slika i prilika duevno
rastrzanog oveka. Budio se i gubio svest, mrmljajui sebi
u bradu.
Hodnik se u etiri ujutru ispunio kripom.
Tata i ja smo se u svojim sobama istovremeno
probudili. Izali smo iz kreveta da bismo videli ta se
dogaa. Da li si i ti uo?, proaptao je dok smo se unjali
hodnikom. None koulje su nam leprale na ledenom
vazduhu.
Jesam.
Opazili smo neke prilike na stepenicama.
ta to radite?, dreknuo je tata i upalio svetlo.
Tetka i Ami su vrisnule i ispustile tanjir, koji se
razbio na stepenicama. Tri komada nana i boca mineralne
vode dokotrljali su se do dna stepenita. Ami je stiskala
nou.
Za koga je to? Za koga je?
Ti si ivotinja, Abase!, povikala je tetka. Sirota
ena umire od gladi! Ubie je!
Tata je epao Ami i tetku za ruke i povukao ih na
sprat. Svi u krevet!, urlao je. Sutra u je ukloniti iz

dvorita! Okonau ovaj cirkus! Neu da trpim ovo

maltretiranje!
Vrea
uspomenu
na
Gandija,
zloupotrebljava njegove ideale protiv nas!
Posle toga niko nije ni trenuo. Svi smo rano ustali.
Gledali smo kako tata parta napred-nazad ispred
telefona. Pozvao je advokata kad su kazaljke sata napokon
stigle do eljenog mesta na brojaniku. Traio je da
policija ukloni Malori iz njegovog dvorita zbog ometanja
poseda.
Strah je obuzeo itavu porodicu. Tuno smo
prevrtali doruak po tanjiru dok je tata govorio, govorio i
govorio s advokatom. Samo je Ami jela s apetitom.
Tog jutra smo saznali da je Zainab satkana od istog
tofa kao i tata. Prila mu je dok je urlao u slualicu.
Cimnula ga je za kurtu, bez trunke straha.
Prestani, tata! To mi se ne svia!
Da ste samo mogli videti njegov strani izraz lica.
Iskoraio sam i uhvatio sestru za ruku.
Da, tata. Vreme je da prestane. Odmah.
Nikad neu zaboraviti taj trenutak. Razjapio je
usta. Ukoio se u udnom poloaju. Drao je slualicu
telefona i posmatrao Zainab i mene. Odluno smo mu
uzvraali pogled. ekali smo povik ili amar. Prineo je
telefon usnama i rekao advokatu da e ga nazvati kasnije.
ta si rekao? Mislim da te nisam dobro uo.
Tata, ako Hasan postane francuski kuvar, to znai
da emo ostati ovde i da e ovo biti na dom. To je dobro.
Umorna sam od seljakanja. Ne elim da se vratim u
Englesku. Ovde mi se dopada. Mama bi htela da
prestanemo da beimo, dodao sam. Zar je ne uje,
tata?
Tata nas je hladno posmatrao, kao da smo ga

izdali. Izraz lica mu je postepeno omekao. To je bio

udesan prizor. inilo mi se da gledam kako se hladni
grumen paje masti topi na vrelom tiganju.
To jutro bilo je bistro i isto, kao ono koje nas je
doekalo kad smo pre mnogo meseci stigli ovamo.
uveno jutarnje svetlo kupalo je planine ruiastim,
crvenkastoljubiastim i smeim tonovima.
Madam Malori!, zlovoljno joj se obratio tata
preko dvorita. Doite da dorukujete s nama!
uvena kuvarica vie nije imala snage ni da
okrene glavu. Bila je mrtvaki bleda. Seam se njenog
jarkocrvenog nosa, sa smrznutim slinama na vrhu. Hou
da mi obea, zakrkljala je slabanim glasom. Zurila je
pravo ispred sebe kroz mali otvor u ebadima. Hou da
mi obea da e Hasan raditi za mene.
Tata se smrkao. Nije oekivao ovoliku
nepopustljivost. inilo se da e ponovo izgubiti kontrolu
nad sobom. Zainab, njegova savest, jo ga je drala za
ruku. Cimnula ga je u znak upozorenja. Duboko je
udahnuo i ispustio otegnut i tegoban uzdah.
ta ti kae, Hasane? Da li eli da ui francusko
kuvanje? Da li eli da radi za ovu enu?
Nita ne bih eleo vie na svetu.
Mislim da ga je moj poletni odgovor pogodio
gotovo fizikom snagom. Teko je primio neopozivi glas
sudbine koja je progovorila kroz mene. Izvesno vreme
posmatrao je pukotine na tlu ispod svojih nogu. Drao se
za malu Zainab i crpeo snagu iz nje. U jednom trenutku je
podigao glavu. Moj tata je zaista bio dobar ovek.
Ima moju re, madam Malori. Hasane, sad
mora da radi u kuhinji alosne vrbe.
Radost koju sam tada osetio mogla se porediti s

neverovatnom eksplozijom krema u reliezu 30 kolau.

Malori se nije osmehnula kao nadmena pobednica. Njen
skromni osmeh govorio je o olakanju, zahvalnosti i
razumevanju oeve rtve. Mislim da je tata pravilno
protumaio njenu reakciju. Priao je njenoj stolici i pruio
ruke.
Dobro sam zapamtio trenutak kad mu je pruila
ruke i kako ju je tata podigao sa stolice. Moja maitresse je
polako i bolno ustala sa stolice. I to sam zapamtio.

Tetka i Mehtaba su mi sutradan pomogle da

spakujem torbu i preem ulicu. Mnogo oseanja uloeno
je u to putovanje od stotinu stopa s jednog na drugi kraj
ulice u Limijeru, s kartonskim koferom u ruci. Koraao
sam ka starom vrbovom drvetu, prozorima s olovnim
staklima i ipkastim zavesama elegantne gostionice u
kojoj su i drvene stepenice bile natopljene slavnom
francuskom tradicijom. Na kamenom stepenitu ispred
alosne vrbe ekali su me ozbiljna madam Malori u beloj
kecelji i ljubazni gospodin Leblan. Stariji par je rairenih
ruku ekao usvojenog sina.
Poao sam ka njima, ka novom domu i sazrevanju
koje me je ekalo. Uiu o francuskoj kuhinji i raditi u
restoranu. Iza mene je bio svet iz kog sam doao: mala
Zainab, uplakana Ami; riblja tika i kingfier pivo,
Hariharanovo zavijanje, vreli kadai pun kljualog ulja,
graka, umbira i ilija.
Religeuse francuska poslastica od dva kolaia, od kojih je
donji vei od gornjeg; ispunjeni su kremom, najee okoladom ili
mokom; kola je dobio ime zato to lii na kaluericu u halji. (Prim.
prev.)
30

Proao sam pokraj tate na gvozdenoj kapiji, kao

to se oekuje od svake nove generacije. Plakao je bez
zazora i brisao tugom izoblieno lice belom maramicom.
Seam se njegovih rei, kao da ih je danas izgovorio.
Dragi deae, ne zaboravi da si Hadi. Ne zaboravi ko si.
Ti si Hadi.
Putovanje je bilo kratko, ak i kad se meri
stopama. Oseao sam se kao da prelazim s jednog na drugi
kraj vaseljene. Svetlost s Alpa pokazivala mi je put.

Dvanaesto poglavlje
Moja soba u alosnoj vrbi bila je u potkrovlju, malo nie
niz hodnik od odaja madam Malori. Moja monaka elija
bila je jako hladna zimi, a leti nepodnoljivo vrela i
teskobna. Kupatilo je bilo na kraju hodnika, pa niz
stepenice.
Prvog dana u krmi sam se po prvi put naao sam
u sobici koja e narednih godina biti moj dom. Oseala se
na starce i otrov protiv buba. Raspeti Hrist isputao je krv
iz brojnih rana. Njegovo izmueno telo visilo je zajedno s
malim ogledalom iznad mog kreveta. Orman od tamnog
drveta s dva ofingera od kedrovine irio je loe vibracije
u oku prostorije, preko puta uskog leaja. U sobici je
bilo veoma malo slobodnog prostora. Tavanski prozor s
pogledom na krov malo je odagnavao teskobu.
Spustio sam kofer. ta sam uinio?
Bio sam nije mi teko da priznam snano
uzdrman asketskom sobicom, tako katolikom i stranom
mom svetonazoru. Glas u mojoj glavi histerino mi je
poruivao da se trkom vratim u bezbednost i udobnost
svoje momake sobe.
Knjiga na stoiu pored leaja privukla mi je
panju. Priao sam da je pogledam. To je bio debeli tom
poutelih stranica, s mnotvom bogatih ilustracija.
Opisivao je razliite metode klanja i obrade svih ivotinja,
od krupne stoke do zeeva.
Pronaao sam nezapeaeni koverat u knjizi.
Rukom pisana poruka od madam Malori bila je
formalni izraz dobrodolice u alosnoj vrbi. Vlasnica
krme mi je kitnjastim i staromodnim izrazima predoila

koliko se raduje to u biti njen uenik u kuhinji. Zamolila

me je da radim vredno i usvojim najveu moguu koliinu
znanja u godinama koje su pred nama. Poruivala je da e
mi se nai i da e mi pomoi na svaki mogui nain. Za
poetak bi trebalo da s najveom panjom prouim
prirunik lionskih mesara.
Njeno pismo udarilo je u pravu icu. Muki glas u
mojoj glavi mi je grubo poruio: Baci se na posao i
prestani da izigrava budalu. Proverio sam da li su
madam Malori i Leblan dobro zatvorili vrata za sobom pre
no to sam ih zakljuao. Prijalo mi je to u moi da
raunam na privatnost. Popeo sam se na krevet i skinuo
zastraujue raspee sa zida. Sakrio sam ga duboko u
ormar, daleko od pogleda. Tek tada sam poeo da vadim
stvari iz kofera.
U prvim danima naukovanja esto sam sanjao isti
san. Iz dananje perspektive mogao bih da tvrdim da je
bio znaajan. U tom snu sam hodao pored velike vode.
Grozna ribetina iznenada je izronila iz nje. Bila je
pljosnata i zdepasta, s glavom bika. Ispuzala je na plau,
pomaui se perajima kao primitivnim stopalima.
Mukotrpno se kretala po suvom. U jednom trenutku je
stala, iscrpljena herkulovskim naporom. Rep joj je jo bio
u vodi, a glava na suvom pesku. krge su se otvarale i
zatvarale kao kovaki mehovi. Nesreno stvorenje
dahtalo je u novom amfibijskom stanju, s polovinom tela
u vodi i polovinom izvan nje, na razmei drastino
razliitih svetova.
Nisam imao kad da brinem takve brige ili
ureujem sobicu. Od tog popodneva nadalje provodio sam
veoma malo vremena u njoj. Kad bih je se dokopao,
zaspao bih im bih spustio glavu na jastuk.

Budilnik bi se oglasio svakog jutra u dvadeset do

est. Dvadeset minuta kasnije dorukovao sam s madam
Malori u njenim odajama. Bombardovala me je pitanjima
o svemu to sam nauio tokom protekla 24 asa. Na ranim
jutarnjim sastancima postavljala je teoretsku podlogu za
praktine lekcije koje u tog dana izuavati u kuhinji.
Krenuli bismo na pijacu posle propitivanja. To je
bio nastavak mog obrazovanja. Posle nabavke bismo se
vratili u krmu, gde bi tek poeo pravi rad. Madam Malori
me je prvih est meseci naukovanja etala od jednog do
drugog poetnikog posla. Isprva nisam radio nita izuzev
pranja sudova, metenja podova, ienja i pripreme les
legumes. Sledeeg meseca sam slubovao u restoranu,
kao raznosa hleba u tunici i belim pamunim
rukavicama. Reeno mi je da izbliza pratim balet
vrhunske usluge u trpezariji. Posle radnog vremena radio
sam na ureenju restorana. Madam Malori me je pratila
od stola do stola. Ogoreno je coktala jezikom kad god
srebrna kaika ne bi bila savreno paralelna s ostalim
escajgom.
Vraen sam u kuhinju tek kad sam nauio da se
snalazim u trpezariji. Danima sam erupao i istio divlje
golubove, prepelice i fazane. Posle viesatnog rada,
pomiljao sam da e mi ruke otpasti. Chef de cuisine an
Pjer nemilosrdno me je mutrao. Na kraju dana sam jedva
stajao na nogama zbog ukoenih lea. Zatim mi je
naloeno da sedim pored gospodina Leblana na recepciji.
Beleio sam rezervacije i uio kako da popunim restoran
a da ne uvredim redovne muterije.
Bavio sam se svim i svaim, jedino ne kuvanjem.
Radio sam do pola etiri. Tad smo ili na pauzu
zvanu sobni sat. Otpuzao bih u sobu na tavanu da

odspavam. Popodnevni san imao je mnogo slinosti s

komom. Rano uvee bih se bunovno spustio niz stepenice,
da bih se suoio s drugaijom vrstom obuke. Pola sata sam
kuao vina i uio o njima pod budnim okom somelijea
alosne vrbe. To je bio uvod u redovnu smenu do ponoi.
Budilnik bi se oglasio u nemilosrdnih dvadeset do est
sledeeg jutra, da oznai poetak novog tiranskog radnog
dana.
Ponedeljak mi je bio slobodan dan. Nekako bih se
oteturao preko ulice do imanja Difu. Ispruio bih se na
kau.
Da li te teraju da jede svinjetinu?
Arau, prekini s glupim pitanjima. Ostavi brata
na miru.
A da li te teraju, Hasane? Jede li svinjetinu?
Vidi kako si mrav. Mislim da te ta ena
izgladnjuje.
Probaj je, Hasane. Napravila sam je za tebe.
Malaj peda31 s medom od zlatnog lotosa.
Leao sam na kauu kao mogulski princ. Tetka i
Mehtaba hranile su me slatkiima i pojile ajem s
mlekom. Tea Majur, Ami, Zainab i braa privukli bi
stolice i kao opinjeni sluali anegdote iz mog ivota u
uvenoj gostionici preko puta.
Sutranji specijalitet bie palomb, divlji golub.
Dva dana sam erupao i istio golubove. To je veoma
teak posao. Mehtaba, molim te, izmasiraj mi ramena.
Malai peda slatki iz Indije; pravi se od sira, eera i
tradicionainih dodataka: semena kardamoma, pistaa i afrana.
(Prim. prev.)
31

Vidi kako su napeta od dirinenja? Praviemo salmis de

palomb. To je golublja pita. Veoma je sona. Slui se sa
sosom od merloa i vlaca. Najbolje se slae sa
Tata se u poetku veoma neobino ponaao.
Srdano me je pozdravljao na vratima. Grlio bi me, a
zatim bi negde mugnuo. Drao se na odstojanju. Putao
je ostatak porodice da se sjati oko mene. Iz nekog razloga
nikad nije uestvovao u kolektivnom propitivanju o mom
poslu. Muvao se po zadnjem delu prostorije. Pretvarao se
da reava neki problem za stolom i otvarao koverte
kitnjastim noiem od slonovae. Meutim, znao sam da
slua svaku re koju bih izgovorio, iako mi nije postavio
nijedno pitanje.
Nedelju dana sam uio o Langedok-Rusijonu,
vinskom regionu oko Marselja. Proizvodi velike koliine
vina, ali samo 10% appelation controlee u zemlji. Kad
sam video kako kao opinjeni sluaju moje izlaganje,
nisam mogao da ne dodam, uz nehajno mahanje rukom,
Preporuujem Fitou i Minervois. Corbierres je prilino
razoaravajui, pogotovu novija godita.
Uivao sam sluajui njihova uh i ah.
Strana stvar, ree tea Majur. Zamislite samo.
Na Hasan je poznavalac francuskih vina.
I kakva je Malori? Da li te tue?
Ne. Nikada. Ne mora. Dovoljno je da podigne
obrvu pa da se svi razlete kao uplaena koko. Svi je se
plae. Ali glavni kuvar an Pjer, njen zamenik, esto urla
na mene.
uo sam grubo povlaenje olovke po papiru za
stolom u pozadini.
Tata bi me pozvao na razgovor tek kasnije, pre
povratka u alosnu vrbu, kad bi me svi propisno

nakljukali i razmazili. Pokazao bi mi da sednem za njegov

sto. Skupio bi prste i progovorio ozbiljnim zabrinutim
glasom.
Reci mi, Hasane, da li ti je pokazala kako se pravi
jezik s madeirskim sosom?
Jo nije, tata.
Izgledao je razoarano.
Nije? Hmm. To ne zvui impresivno. Moda nije
dobra koliko mislimo da jeste.
Ne, tata. Ona je veliki chef.
A ta je s tom barabom anom Pjerom. Da li on
zna da potie iz ugledne porodice? Ne? Da li je potrebno
da mu skrenem panju na neke stvari?
Nije, tata. Hvala ti. Snai u se.
Nikad nisam otkrio tati koliko mi je prvih meseci
naukovanja u alosnoj vrbi promena teko pala, koliko su
mi svi nedostajali i koliko sam obeshrabren bio.
Oajniki sam eleo da uprljam ruke kuvanjem, ali
mi madam Malori nije doputala ni da se pribliim pei.
Moja frustracija doivela je vrhunac jednog jutra kad sam
se, po nareenju ana Pjera, peo zadnjim stepenitem
krme da donesem sijalice iz ormana na drugom spratu.
Madam Malori se sputala stepenicama, svea i
doterana. Ila je na parkiralite, gde ju je gospodin Leblan
ekao u sitroenu da pou u grad.
Navukla je smee kone rukavice i prebacila
vuneni al oko vrata. Uske drvene stepenice oseale su se
na njen parfem. S potovanjem sam se pribio uza zid da bi
mogla da proe. Zastala je dve stepenice iznad mene.
Pogledala me je u vetakom polumraku.
Sigurno sam izgledao isceeno i slabano, kao da
mi je dua u nosu.

Hasane, reci mi, da li si poalio zbog odluke da

doe ovamo?
Non, Madam.
Teko je. Ali videe. Jednog dana e se
probuditi i voila, bie u drugoj brzini. Telo e se
prilagoditi.
Razumem. Hvala vam.
Nastavila je da silazi, a ja da se penjem. Ne znam
ta me je nagnalo da nastupim tako drsko, tek, izletelo mi
je: Ali kada u poeti da kuvam? Da li u doveka ljutiti
argarepu?
Zastala je na donjoj stepenici, u polumraku, ali
nije okrenula glavu.
Poee da kuva kad za to doe vreme.
Kada e to biti?
Budi strpljiv, Hasane. Znaemo kad to vreme
bude dolo.
Saberi se. Gde se moe nai Ostrea lurida?
Hmm. U Bretanji?
Pogreio si! Debelo si pogreio, mladiu!
Madam Malori me je oinula najotrijim
pogledom, s jednom obrvom podignutom. Bilo je 6 i 15
ujutru. Sedeli smo ispod prozora na kuli i pijuckali kafu iz
krhkog porculana iz Limoa. Jo sam bio bunovan.
Ostrea edulis ivi u Bretanji. Hasane, trebalo bi
to da zna. Pre dve nedelje smo uili o njoj. Ponovo uzmi
knjigu o koljkama. Proitaj je jo jednom, ali ovog puta
pazi ta radi.
Oui, Madame Uh, setio sam se. Lurida je
siuna ostriga koja raste u nekoliko zaliva na

severoistonoj obali Sjedinjenih Drava. U zalivu Pie.

Tako je. Nikad je nisam probala, ali sam ula da
se blago oseaju na morsku travu, jod i lenik. Pria se da
je ta koljka meu najboljima na svetu. Teko mi je da
poverujem da su ukusnije od dobrih ostriga iz Bretanje,
ali mnogi ljudi tako misle. Ali to je stvar ukusa.
Nagnula se napred da bi napala iniju vone salate
na stolu. Njen apetit u rano jutro i koliina goriva koje je
uzimala u sebe da bi izdrala zahtevni radni dan behu
zapanjujui. Imala je mnogo vie dodirnih taaka s tatom
no to bi ijedno od njih bilo spremno da prizna.
Evropsko trite odskora je zasieno uvoznom
robom. Kako se zove ta nasrtljiva ostriga. Hou da mi
predoi njenu kratku istoriju.
Uzdahnuo sam i pogledao na sat.
Da li e danas puniti telee grudi?
Otmeno je ispustila koticu kuvane ljive u
srebrnu kaiicu. Spustila ju je pored inije.
Ah, non! Ne menjaj temu, Hasane. Ta taktika
nee proi.
Spustila je iniju. Zagledala se u mene.
Crassostrea gigas, japanska ostriga, zvana i
pacifika ostriga, sedamdesetih je postala dominantna u
Evropi.
Poastila me je osmehom. Bio je malice leden, ali
je ipak bio osmeh.
Kasnije tog dana sam po prvi put video ta me
eka kad me je madam Malori dole u kuhinji, nagnuta
preko sudopere, spontano potapala po obrazu nakon to
sam tano identifikovao domae ostrige les creuses de
Bretagne samo na osnovu lizanja kaiice za aj
umoene u njihov saft.

To je trebalo da bude gest naklonosti i

odobravanja. Prsti na nogama su mi se zgrili posle dodira
njene suve, ukoene ake po obrazu. Neprijatni trenutak
postao je jo gori zato to je naloila svom chef de cuisine
da nam pokae neko jelo od ostriga, zbog ega se an Pjer
ba u tom trenutku zatekao pored pei. Streljao me je
pogledom preko ramena madam Malori.
Znao sam da me ekaju nevolje i da malo toga
mogu da uinim da ih spreim. Izbegavao sam da
pogledam u rumeno lice ana Pjera. Usredsredio sam se
na njegove ruke. Gledao sam kako za ostrige priprema sos
sauternes sabayon.32 Meao je veto i brzo sastojke na
vrelom tiganju dok je madam Malori neumorno mlela.
Detaljno je objanjavala magini preobraaj koji se
deava na velikoj temperaturi, slepa za oseanja koja je
pokrenula u svom efu kuhinje.
Robovao sam ritmovima alosne vrbe, ali sam se jednom
rukom jo drao za kvaku Mumbajskog doma. Sva
neobinost ove tranzicione faze u potpunosti se ispoljila
kad sam mesec-dva nakon preseljenja poao s madam
Malori u grad, u kupovinu zainjenu naukovanjem.
Prvi deo jutra proveo sam miriui i isprobavajui
razne vrste kupusa. Pokazala mi je savojski.
Debeljukaste male kankan igraice spremno su irile
zelene podsuknje da bismo pogledali njihove delikatne
blede listove. Video sam i dinovski crveni kupus. Liio
je na bonvivana nalivenog rubin-crvenim portom pre
izlaganja na tezgi.
Sauternes sabayon desert od umanceta, slatkog vina i pavlake.
(Prim. prev.)
32

Mora da shvati da je keleraba most izmeu

kupusa i repe. Zato ima ukus oba povra. Ne zaboravi to.
Ta sitna ali vana razlika pomoi e ti da proceni koje je
povre idealno pratee jelo, a koje nije.
Moram da priznam da je madam Malori, s
pletenim korpama u rukama, nagnuta prema meni da bi
ula moj slabani glas na bunoj trnici, bila olienje
strpljenja na tim obilascima, vazda spremna da odgovori
na sva moja pitanja, bez obzira na to koliko detinjasta i
poetnika bila.
U ovom kraju francuske najvie volimo ranu belu
belijku i ranu purpurnu belijku. To su nam najdrae
kelerabe. Navet de Suede je za razliku od njih robusna
repa koja je divlje rasla na Baltiku pre no to su je Kelti
preneli na jug i poeli da je uzgajaju u Francuskoj. To se
desilo pre nekoliko hiljada godina. Mislim da vedska
repa danas prevazilazi sve druge, zbog slasti, osobina koje
je s vremenom stekla. Kod madam Pikar emo nai ute i
crne veanke
Podigli smo glave. Osvrtali smo se po pijaci da
bismo pronali tezgu madam Pikar. Iznenadili smo se kad
smo ugledali tatu ispred udoviine tezge. Rairio je noge
i poloio ruku na bok. Drugom je mlatio po vazduhu.
Govorio je s mnogo energije. Sumnjao sam, iako s ove
razdaljine nisam mogao da budem siguran, da sipa
pljuvaku kao vatromet.
Madam Pikar, ena grubog lika, u vojnikim
izmama, pod slojevitim crnim haljinama i demperima,
zabacila je glavu okrunjenu neurednom kosom. Tata ju je
svojom dosetkom naveo da se raskalano nasmeje. Toliko
se zasmejala da je morala da ga uhvati za ruku.
Ustuknuo sam kad sam ih video u tom poloaju.

Poeleo sam da se okrenem i odem. Madam Malori je to

verovatno naslutila. Spustila je ruku na moje rame. Povela
me je napred.
Bonjour, Madame Picard. Et vous, Monsieur
Haji! Tata i Pikarova nisu primetili da smo im prili. Jo
su se smejali. Njihovo veselje je napreac presahlo kad su
uli poznati glas. Tata je isprva ustuknuo. Neodlunost
mu je sevnula u oima kad me je video s njom. inilo se
da ne zna kako da reaguje. Bio sam na trnici s madam
Malori, a tata s Pikarovom, na drugoj strani.
Zdravo, chef Malori, nervozno e tata. Divan
dan. Vidim da ste poveli najtalentovanijeg uenika sa
sobom.
Zdravo, tata. Bonjour, Madame Picard!
Udovica Pikar me je odmerila od glave do pete, po
francuski. Fino izgleda, Hasane, kao le petit chef. Pa,
kako je moj momak danas? Da li je spreman da zauzme
tvoje mesto?
Ni izbliza, ukoeno e madam Malori. Ali
moram priznati da brzo ui.
Cupkali smo oko tezge. Rei su presahle. Madam
Malori je pokazala na korpu na zadnjem delu tezge i rekla:
Eno ih, Hasane, ba kao to sam ti rekla. Sve bele su
navet de Suede. Ali nema utih i crnih kojima sam se
nadala. Nagnula se napred, kao da tata nije tu, i rekla:
Da li nekim sluajem negde krijete ree vrste, madam
Pikar?
Uvrebao sam neobini izraz na tatinom licu. Nije
bio besan, ve zauen, kao neko ko je upravo video kako
e stvari ubudue izgledati. Nikad neu zaboraviti kako
je, nakon to je blago zatreptao, spustio ruku na moje
rame. Stisnuo ga je u znak oprotaja, a onda se bez rei

povukao s trnice.
est meseci nakon poetka naukovanja, istio sam pod u
kuhinji s Marselom. Madam Malori je traila da ga
besprekorno oistimo pre no to otpuemo do naih soba
na popodnevni odmor.
Zauli smo kucanje na zadnjim vratima. Pourio
sam ka njima.
Otvorio sam vrata i ugledao gospodina Itana s
kutijom.
Bonjour, Hassan! Ca va?
Gospodin Itan me je, posle ritualnog raspitivanja
o zdravstvenom stanju mnogobrojnih lanova porodice,
obavestio da je upravo dobio specijalnu poiljku
bretanjskih ostriga. Doneo ih je u alosnu vrbu zato to
zna da madam Malori voli da ih slui svee kad god moe
da ih nabavi.
Nije bila tu. Nije bilo ni ana Pjera, Margaret ili
gospodina Leblana. U restoranu nije bilo nikog izuzev
Marsela i mene.
ta ti misli, Marsele?
Momak je odluno zavrteo glavom. Uplaio se.
Punaki obrazi zadrhtali su mu i na samu pomisao da
bismo sami mogli doneti tako vanu odluku.
Nemoj, Hasane. Pobie nas kad se vrati.
Zavirio sam u kutiju.
Koliko ih je, gospodine Itane?
Osamdeset.
Preturao sam po kutiji.
U redu. Potpisau dostavnicu. Ali oduzmite etiri
komada.

Pourquoi?
Zato to su ove etiri Crassostrea gigas.
Savreno dobro znate, gospodine Itane, da njih madam
Malori nikad ne bi posluila gostima. Kako su se uopte
nale u kutiji? Naljutila bi se na vas kad bi otkrila da
pokuavate da joj podmetnete pacifike ostrige kao da su
les creuses de Bretagne. I to nije sve. Svaeg tu ima.
Ostale su bretonske, ali video sam najmanje est koje nisu
od najboljih La Cancale pousses en claires iz okoline
Mon Sen Miela. La Cancale imaju bledobe omota i
nazubljene ivice, kao ova ovde. Pretpostavljam da su ove
La Croisicaise iz junih kanala. Vidite li prepoznatljivu
bledoutu boju na ovoj ljuturi? Pogledajte koliko se
razlikuju po veliini. Ove su broj 4, a ove sigurno broj 2.
Non? O svemu tome nema ni pomena na raunu,
gospodine Itane. ao mi je, ali moraete da ga prilagodite
injeninom stanju ako elite da prihvatim ovu isporuku.
Gospodin Itan je izvadio etiri pogrene ostrige iz
kutije i zapisao sva moja zapaanja na raunu pre no to
je rekao: Oprostite mi, Hasane. Prevideo sam. To se vie
nee dogoditi.
Tek kad me je madam Malori sutradan unapredila
u komisa33, to e rei u pomonika u kuhinji, shvatio sam
da je kutija ostriga bila test unapred dogovoren s
prodavcem ribe. Naravno, nikad to nisu priznali.
Tako je radila madam Malori.
Stavljala je ljude na probu. Stalno ih je
isprobavala.
Commis chef kuvar poetnik u veim kuhinjama, koga nadzire
chefdepartie (kuvar odgovoran za posebnu vrstu zadataka, npr.
deserte), da bi nauio osnovne radne zadatke i operacije; to moe
biti i kuvar koji je tek zavrio kolu ili koji je na obuci. (Prim. prev.)
33

A pogotovo svoje osoblje.

Bila je to zahtevna subota usred zime. Spoljanji svet bio
je kristalno beo. Debele ledenice visile su s bakarnih oluka
alosne vrbe kao prute koje zru u upi. Zadimljena
kuhinja bila je u punom zamahu. Poklopci su zveali, a
plamenovi lizali. U toj vrevi sam dobio zadatak da pravim
sufle od kozjeg sira i pistaa, est izbor za ruak.
Izvadio sam komplet keramikih kalupa iz
ledenog spremita u zadnjem delu kuhinje. Obloio sam
bele zidove omekalim puterom, kao i obino, pre no to
sam poprskao dno kukuruznim branom i sitno iseckanim
pistaima. Osnov za sufle sam takoe pripremio po svim
pravilima: mladi kozji sir, umanca, izmrvljeni beli luk,
majinu duicu, so i beli biber. Sve sam zagrejao i
pomeao. Dodao sam i poprilinu koliinu olupanog
belanca i tartar sosa, kao i hrskavu kiselu tvar koja se
skida s buradi za vino i pretvara u prah, koja na udesan
nain uvrava belanca. Poslednji potez bio je, naravno,
nanoenje i izravnavanje gornjeg sloja od obranih
belanaca. Pripreme su bile obavljene. Stavio sam kalupe
pod vodu i gurnuo tiganj u sredite rerne da se pee.
Pola sata kasnije, dok sam pravio osnovu za sos,
an Pjer je povikao, Hasane! Ovamo! Pojurio sam na tu
stranu da bih mu pomogao da podigne teku svinjsku
peenicu iz rerne za ritualno kupanje u limunovom soku i
konjaku.
Madam Malori je na susednom pultu pokrivala
ribu biljicama i limunom. Povremeno bi pogledala na
nas, nestrpljiva da vidi da li sam se vratio na svoj poloaj.
Hasane, pazi na sufle!, brecnula se.

Pazi ta radi! Zamalo da ispusti tepsiju, idiote!

Margaret, tiha sous-chef, digla je glavu iz svog
oka u hladnoj kuhinji u kojoj je pravila blanman.34
Ukrstili smo poglede preko plamenova.
Srce mi je zatreperilo od njenog toplog pogleda,
ali nisam imao vremena za gubljenje. Potrao sam ka
rernama da bih povadio suflee. Ne brinite!, povikao
sam. Verujte mi! Sve je pod kontrolom! Sa treskom sam
otvorio vrata penice i izvadio pleh s vrelim sufleima.
Podigao sam ga na pult.
Svi su se smeurali kao usled neuspelog
eksperimenta.
Ah non, merde!
Hasane!
Ne, nije mi jasno. Radio sam ovo ve desetak
puta. Znam da napravim sufle. Ipak su se smeurali.
Svi su doli da zure u moj neuspeh.
Uh!,ree an Pjer. Potpuna katastrofa! Klinac
je nesposoban!
Madam Malori je gadljivo odmahnula glavom,
kao da eli da kae da sam beznadean sluaj.
Margaret, vite, preuzmi sufle od Hasana. Napravi
nove. Hasane, ti prei na pastu. Tamo e napraviti manje
tete.
Odvukao sam se u oak kuhinje da poliem rane.
Margaret je dvadeset minuta kasnije dola u moj
deo kuhinje po neki sud s police. Dodirnuli smo se kad
sam ustao da bih joj pomogao da podigne veliki
posluavnik. Elektrino pranjenje potreslo mi je ruku.
Ne daj da te maltretiraju, Hasane, proaptala je.
Blancmange mleni puding s kukuruznim tirkom kao
uvrivaem. (Prim. prev.)
34

Jednom sam napravila istu greku. Kad je cia zima,

spoljanji zid spremita se ohladi. Kalupi na policama
pored njega se zalede. Kad zimi pravi suflee, mora da ih
iznese u glavnu kuhinju pola sata ranije, da bi na vreme
dostigli sobnu temperaturu pre nego to ih ispuni
belancima.
Draesno se osmehnula, okrenula i otila. Odnela
je i moje srce.
To izmeu Margaret i mene uobliilo se nekoliko nedelja
kasnije, kad smo se sluajno nali u istom kuhinjskom
prolazu. Madam Malori i an Pjer bili su levo i desno od
nas. Treskali su erpama i istovremeno zazivali
trpezarijsko osoblje da preuzme spremljena jela. Margaret
i ja smo se trudili da ne obraamo panju jedno na drugo,
sve dok se nije nagnula da dohvati neke kolae iz rerne.
Sagnuo sam pored nje da uzmem tiganje. Noge su nam se
sluajno dodirnule.
Vatra mi je sunula uz butinu, sve do meunoja.
Neno sam se naslonio na nju. Na svoje oduevljenje,
osetio sam da mi uzvraa istom merom. Nekoliko
velianstvenih trenutaka kasnije uspravio sam se s
tiganjem. Borio sam se za vazduh i drao tiganj na
stratekom mestu ispred meunoja.
Doi u moj stan na pauzi, proaptala je.
Ne moram da vam priam da sam odmah posle
ruka zbacio belu odoru i pourio preko vrta kroz sneg.
Proao sam kroz kapiju i potrao. Klizao sam se po
sokacima do njenog stana, iznad poslastiarnice u centru
grada.
Margaret me je ekala ispred zgrade. Podelili smo

znaajne poglede, ali nismo rekli ni re. Nehajno sam

pogledao uz i niz kaldrmisanu ulicu, da bih video da li nas
iko posmatra. Drhtavom rukom gurnula je klju u
zaleenu bravu. Stariji par uao je u oblinju prodavnicu
cipela. Mlada majka s dejim kolicima izala je iz
poslastiarnice. Cvear je lopatao sneg ispred radnje.
Niko nije gledao u nas.
Vrata su se otvorila. Uli smo u zgradu. Proli smo
pored potanskih sanduia i radijatora. Preskakali smo
po dve kamene stepenice odjednom. Smejali smo se i
jurili ka garsonjeri na prvom spratu. Uli smo i zatvorili
vrata. Konano smo se nali u privatnosti njenog stana.
Sveli smo se na pomahnitale ruke i razjapljena usta.
Uurbano smo se oslobaali odee koja je padala svuda
okolo.
Top popodneva sam dobio lekciju o francuskom
tumaenju izraza la lingua franca. Posle vrelog tua, s
mnogo kikotanja i velikom koliinom sapuna, nevoljno
smo se vratili u alosnu vrbu. Na posao smo doli
odvojeno. Bili smo previe oputeni i bezbrini za teke
izazove veernje smene.
Priberi se, Hasane! ta ti je danas na pameti?,
brecnula se madam Malori.
Tako je poelo. Naa sve vea bliskost nije
poroena bez problema. Spavanje u monakoj eliji,
pored vazda budne i stroge madam Malori, nije bilo
najpogodnije okruenje za razvoj romantine veze.
Ukradeni poslepodnevni susreti bili su uzbudljivo, ali
uurbano i grozniavo iskustvo. Nikako nismo uspevali
da se zbliimo na oputen nain.
Jednog kasnog popodneva pridravala mi je vrata
u kimonu dok sam izletao iz njenog stana, vezujui kai u

trku. Tiho mi se obratila: ao mi je to ne moe da

ostane due. Ponekad imam utisak da i ne eli da me
bolje upozna. Cest triste!
Potom je polako zatvorila vrata svog stana.
Ostavila me je na stepenicama kao ribu na suvom.
Podseala me je na majku. Retko je govorila. Kad bi se
odluila na to, njene rei bi me pogodile snanije no tatine
bune tirade.
Na putu do kue shvatio sam da po prvi put u
ivotu ne elim da pobegnem od ene koja hoe da otvori
vrata sadrajnijoj vezi. Upravo suprotno, eleo sam da se
naglavake bacim kroz njena otvorena vrata. Tog
popodneva sam se vraao u alosnu vrbu mrmljajui sebi
u bradu. Odluio sam da odvojim vie vremena za
Margaret, pogotovu onog jedinog slobodnog dana u
nedelji.
To je pak znailo da moram da obavestim
porodicu da vie neu biti redovni posetilac nedeljnih
gozbi u Difuu. Znao sam da e to biti opasan i sloen
poduhvat, ravan diplomatskim pregovorima na Bliskom
istoku. Sledeeg ponedeljka sam se, znajui ta je na
kocki, hrabro zaputio preko ulice koja je delila dva
restorana. Stupao sam odlunim korakom.
Sva odlunost me je napustila im sam uao u
Mumbajski dom. Tetka me je posadila u najbolju fotelju.
Namestila mi je jastuk iza lea. Mehtaba je nakon mog
odlaska preuzela kuhinju. Doekala me je s osmehom i
pozamanim komadom paste od kraba i kozica, i s
nekoliko papri ata, ukusnih kolaa sa usirenim mlekom.
Donela sam ti neto za grickanje, ree sestra.
Ruak e biti gotov za sat. Napravila sam tvoju omiljenu
supu od jagnjeih nogica. Skuvala sam je samo za tebe.

Dii sve etiri uvis! Mora da se odmori, siroti deae!

Hvala ti, sestrice. Hmm Izvini. Ali danas ne
mogu da ostanem na ruku.
Svi u sobi su se smrzli na svojim mestima.
Muhtar i tea Majur digli su glavu s novina.
ta pria?! Sestra i tetka od jutra rmbae u
kuhinji da bi ti ugodile.
Ta upadica je bila predvidljiva, ali nisam oekivao
da e je izrei oputeni tea Majur, koji je odapinjanje
otrovnih verbalnih strelica oduvek preputao svojoj
supruzi. Njegov napad me je uzdrmao. Stavio mi je do
znanja da se spremam da ozbiljno zgreim. Hmm ao
mi je Zbilja mi je ao. Ali imam druge planove. Kako
to misli, ima druge planove?, planula je tetka. S kim?
S madam Malori?
Ne. S nekim od osoblja, neodreeno sam
odgovorio. Trebalo je da vam kaem ranije. Oprostite.
Tek jutros je odlueno.
Mehtaba nije rekla ni re. Samo je podigla glavu,
kao velika beginica koja je duboko uvreena pod vlastitim
krovom. Dostojanstveno se povukla u kuhinju. Tetka se
razbesnela. Pripretila mi je prstom.
Zar ne vidi koliko si uvredio svoju sestru,
nezahvalna ivotinjo! Da stvar bude gora, tatino krupno
oblije pojavilo se u dovratku ba tad. Njegov duboki glas
obruio se na nas kao paljba iz tekih cevi.
ta sam to uo? Danas nee jesti s nama?
Neu, tata. Imam druge planove.
Prstom me je pozvao da poem za njim.
Muhtar se nacerio.
E sad si nadrljao!
Pogledom sam sasekao brata pre no to sam

krenuo za tatom i zlokobnim ljapkanjem njegovih

papua. Tata se okrenuo u mranom hodniku kad smo se
dovoljno udaljili da niko nije mogao da nas uje.
Osmotrio me je s visine. Uzvratio sam mu pogled, gotov
da branim svoje stanovite.
Zbog devojke, je li?
Jeste.
Samo ti idi. Ja u se pobrinuti za njih.
Sigurno sam izgledao zbunjeno.
Zatresao je glavom na indijski nain. Poveo me je
niz hodnik pre no to sam shvatio ta se dogaa. ljapljap tatinih papua skrenulo je udesno. Spustio se niz
stepenice do sporednog ulaza, koji je izlazio na
poljunani prilazni put. Izvadio je kljueve i otkljuao
vrata za dostavu. Otvorio ih je.
iroko se osmehnuo i mahnuo glavom.
Idi. Mnogo radi, Hasane. Zasluuje zabavu.
Pobrinuu se za Mehtabu i tetku. Ne brini. Kad se kokoke
raskokodau, samo im baci kukuruz. Malo kljucaju pa se
smire. Idi. Pobrinuu se za njih. Ne beri brigu.
Dobro me sluajte!
Madam Malori i gospodin Leblan su stajali na
vratima kuhinje alosne vrbe s tekim kaputima i
eirima.
Anri i ja emo biti odsutni najvei deo dana.
Imamo posla u Klervoa le Laku. U mom odsustvu ete
kolektivno preuzeti dnevne obaveze. Videu ta ste uradili
kad se vratim u est.
Moje naukovanje trajalo je ve nekoliko godina.
Ovo nije bio presedan, poto su gospodin Leblan i madam

Malori ponekad uzimali slobodno. Udaljili bi se na pola

dana, pre ili po podne, da neto obave, ili isto radi
oputanja. Nismo bili naisto u pogledu istinske prirode
njihovog odnosa. Nismo znali da li su se diskretni
gospodin Leblan i usamljeniki nastrojena Malori
ljubavisali kad bi se nali podalje od restorana i osoblja.
U kuhinji se esto i ustro nagaalo na tu temu. Margaret
i ja, moda podstaknuti naom tajnom, bili smo ubeeni
da su ljubavnici. an Pjer i Marsel imali su suprotno
miljenje.
Madam Malori je, u slinim prilikama, pre odlaska
rasporeivala zaposlenima poslove pripreme veernjeg
obroka. Meni bi uvek dodeljivala najjednostavnije
zadatke. Tog burnog jesenjeg dana kao da je neki avo
uao u nju. Odluila je da pomea karte i da nas natera da
damo sve od sebe. ana Pjera, efa kuhinje i majstora za
meso zaduila je za deserte. Margaret, izuzetno vetoj sa
slatkiima i pastom, naredila je da uprlja ruke ribom.
Meni, novajliji, povereno je da pripremim i donekle
zgotovim najvanija jela od mesa, ukljuujui i est
divljih zeeva, istu koliinu golubova, jagnjei i svinjski
but. Uglavnom se radilo o stalnim stavkama na jelovniku,
o nezahtevnom izvoenju dobro poznatih recepata
Malorijeve. Ti zadaci me nisu brinuli.
Zeevi su pak bili iznenaenje.
Madam Malori, da li biste hteli da pripremim
zeeve na neki odreeni nain?
Da. elim da me ostavi bez daha, rekla je i
izala s gospodinom Leblanom bez daljih objanjenja.
Kao to moete zamisliti, sve troje smo se bacili
na posao im su otili. Napuili smo usne, ela su nam se
orosila znojem. Znali smo da smo na ispitu, da nas testira

koliko smo prilagodljivi i snalaljivi u kuhinji. an Pjer je

uskoro bio pokriven branom. Pravio je pecivo s kremom
od limuna. Ozbiljna i usredsreena Margaret pravila je sos
od rakova, erija i afrana za sone komade tuke,
savreno ispeene na metalnim ranjiima.
Vei deo dana proao mi je u furioznom i tekom
radu. Ne seam se pojedinosti. Znam da sam odrao zeeve
i marinirao meso belim vinom, lovorom, belim lukom,
siretom i slatkim nemakim senfom. U poslednjem
trenutku dodao sam i nekoliko izmrvljenih bobica kleke,
zarad blago oporog zimzelenog ukusa. Tako obraeno
meso nekoliko asova krkalo se na laganoj vatri u sudu
od livenog gvoa. Nisam bio raspoloen za povlaenje
velikih i smelih poteza. Odluio sam se za svoju verziju
staromodnog seoskog recepta, koji sam sluajno proitao
dok sam uio u biblioteci madam Malori u potkrovlju.
inio mi se odgovarajuim za ledenu i vetrovitu jesenju
no.
Pripremio sam kuskus s malo nane umesto
tradicionalnih testenina s puterom. Spremio sam i salatu
od krastavaca i kisele pavlake, sa aicom brusnica.
Mislio sam da e one pruiti blagu i prijatnu protivteu
snanom senfu na zeetini. Namee mi se zakljuak da su
krastavci i pavlaka bili nadahnuti raitom, estim
dodatkom jelima slinog sastava iz daleke domovine.
Madam Malori i gospodin Leblan vratili su se
predvee, kao to su i rekli. Zabrinuto smo posmatrali
kako chef skida kaput i kree u inspekciju onog to smo
zgotovili. Seam se da je pohvalila nae napore pre no to
je ukazala na ovaj ili onaj potez koji bi ih poboljao.
Na primer, napomenula je da su pite ana Pjera od
crvenog voa imale potovanja vrednu vrstu koricu i da

je creme de cassis imao traenu ravnoteu slatkog voa i

kiselog testa. Nije propustila da kae da im, kad se sve
uzme u obzir, nedostaje malo originalnosti. Malice
izmrvljenog oraia ili creme fraiche uzdiglo bi desert u
neto izuzetno i upeatljivo, ba kao i nekoliko divljih
jagoda na rubu tanjira.
Margaret je pripremila rouget35 punjen parglom.
Krkao se u bujonu od grejpfruta, pre no to ga je obavila
testom i zapekla u rerni. Moram da priznam da si
pribegla veoma nesvakidanjem reenju, Margaret. Ali
testo ga je unitilo. Kad si nervozna, uvek obavija hranu
testom. Mora da stekne vie samopouzdanja i da se
otisne van zone sigurnosti. Tako snanim ukusima
rueu, pargli i grejpfrutu nije potrebno odelo od testa.
Stigla je do mene. Nervozno sam oekivao njen
sud s masnim ubrusom na ramenu. Proverila je gigot36
koice probodene enjevima belog luka, poprskan
kimom i provansalskim zainima, spreman za polaganje u
rernu ali ga nije komentarisala. Svinjski but se ve pekao
u rerni, ali je bio previe sirov za probanje. Pigeon avec
petits pois37 propratila je klimanjem glave.
Nagnula se ka loncu od livenog gvoa koji je
kljuao na pei. Pulsirao je i ispunjavao vazduh
kiselkastim isparenjima. Podigla je teki poklopac i
zavirila u vreli paprika. Omirisala ga je i zarila viljuku
u zeju butkicu. Meso se lako razdvojilo. Pucnula je
prstima. Marsel je pritrao s malim tanjirom i kaikom.
Probala je zeetinu s malo sosa od senfa preko kuskusa s
nanom i kisele kremaste salate od krastavaca.
35
36
37

Rouget crveni cipal. (Prim. prev.)

Gigot jagnjei ili oviji but. (Prim. prev.)
Pigeon avecpetits pois golubovi s grakom. (Prim. prev.)

Rekla bih da si malo preterao s klekom. Tri-etiri

bile bi dovoljne da se oseti njihovo prisustvo. Inae, ukus
je previe nemaki. Jelo je, ako se izuzmu ove sitne
zamerke, vrlo dobro pripremljeno, to pogotovo vai za
originalni pratei program. Jednostavno ali delotvorno
reenje. Moram da kaem da ima oseaj za divlja.
Poslednja primedba pokrenula je eksploziju.
Cest merde! Completement merde!
Malori je retko kad hvalila neija kulinarska
dostignua u javnosti. Ovo je za ana Pjera bilo previe.
Vie nije mogao da suzbija dugo taloeni gnev. Snano je
zamahnuo nogom. Teka klompa poletela je kao tane ka
iznenaenom Marselu na drugom kraju kuhinje. Uenik
je pokazao zavidnu brzinu i okretnost za osobu svoje
veliine i teine. U kljunom trenutku je pao na tle kao
metkom pokoeni jelen. Klompa je nastavila let i pogodila
suprotni zid. U padu je sruila posudu s police, koja je
tresnula o pod razbivi se u hiljadu komada.
Zavladala je tiina.
Oekivali smo neizbenu eksploziju, koja je na
nae zaprepaenje izostala. an Pjer je, crven u licu,
othramao do madam Malori. Zaustavio se ispred nje i
zamahnuo pesnicom.
Kako ste mogli ovo da nam uinite?, besneo je.
Cest incroyable! Bili smo vam bezmerno odani. Dugo
smo trpeli vau tiraniju. U potpunosti smo se posveivali
ovoj kuhinji, da biste nas vi odbacili zbog ovog
govanceta? Ko je ovaj deak s kojim se poigravate? Gde
vam je dostojanstvo?
Koa madam Malori poprimila je boju sira.
udnovato je, ali i istinito, to do tog trenutka nije
znala da je odlukom da me izdvoji, da me uzme pod svoje

okrilje i predstavi kao svog izabranika, duboko uvredila

odanog efa kuhinje. Oseanja su se uzburkala u njoj kad
je shvatila ta je uinila, da je zbog njene bezoseajnosti
siroti an Pjer dugo patio od otrovne ljubomore.
Sve to se moglo videti na njenom licu. Ako je
madam Malori razumela neko oseanje, onda je to bila
ljubomora, snana tuga izazvana spoznajom da na svetu
ima ljudi koji su vei od nas, koji nas na svim poljima
nedostino nadmauju. Spolja se to nije moglo videti, zato
to je znala da se kontrolie, ali su snana oseanja kipela
negde iza oiju. Siguran sam da se tuga nije ticala nje, ve
njenog efa kuhinje, koji je, kao i ona, dugo patio u
dubokim senkama kuhinje alosne vrbe.
an Pjer je pucao po avovima. Kooperno se
etkao napred-nazad. Gnevno je strgao belu odoru sa sebe.
Teatralno ju je bacio na pod. Vie ne mogu da radim
ovde! Dosta mi je svega, a naroito tebe, nemogua
eno!, povikao je.
Gospodin Leblan je posle te napomene zatitniki
stao ispred madam Malori, kao da eli da je odbrani od
gneva ana Pjera. Prestani s tim, nezahvalno kopile!
Preao si sve granice! Malori je iskoraila i na opte
iznenaenje stisnula drhtavu pesnicu ana Pjera. Prinela
ju je usnama da bi poljubila crvene, ozleene lanke.
Cher Jean-Pierre. U potpunosti si u pravu.
Oprosti mi.
an Pjer se naglo zaustavio. Ova neobina madam
Malori ga je uznemirila, moda i uplaila. Liio mi je na
dete koje je videlo kako se roditelj, zbog neeg to je
uradilo, ponaa u neskladu sa svojom ulogom. Sad je on
poeo da se izvinjava. Madam Malori mu je stavila prst
na usta i odluno prozborila. uti. Priberi se. Nema

potrebe za reima.
Uhvatila ga je za ruke i s uobiajenim autoritetom
rekla: an Pjer, molim te da razume. Hasan nije kao ja
i ti. Drugaiji je. Limijer i alosna vrba su mali za njega.
Videe o emu govorim. Put e ga odvesti daleko
odavde. Verujem da nee jo dugo biti s nama. Navela
ga je da sedne na stoliicu. Postieno je pognuo glavu.
Zamolila je Marsela da mu donese vode. Deak je hitro
posluao. Drao je au s obe drhtave ruke. Malo se smirio
kad je popio vode. Podigao je glavu kad mu se efica
obratila.
Tebi i meni je ovo mesto u krvi. Oboje emo
iveti i umreti u njemu, u kuhinji alosne vrbe. Hasan ima
sve to je potrebno da postane veliki kuvar. Poseduje
talent koji prevazilazi sve ime ti ili ja raspolaemo. U
odnosu na nas je kao posetilac s druge planete. Unekoliko
zasluuje saaljenje zbog razdaljine koju mora prevaliti i
tekoa koje mora savladati na svom putu. Veruj mi. On
nije moj ljubimac. Ti si.
Atmosfera je bila krajnje naelektrisana. Madam
Malori je pogledala gospodina Leblana i prozborila:
Anri, pribelei moje rei. Sutra moramo pozvati
pravozastupnika. Hou da i zvanino stavim na papir da
e an Pjer naslediti alosnu vrbu kad mene vie ne bude
bilo.
I imala je pravo. Tri godine nakon poetka mog
naukovanja kod nje bio sam spreman da poem dalje.
Ponuda jednog od najboljih pariskih restorana na desnoj
obali, iza Jelisejske palate, umnogome se poklapala s
mojom ambicijom. Oseao sam zov severa. Madam

Malori rekla mi je da je ponuda za radno mesto zamenika

glavnog kuvara u prestinom pariskom restoranu, s
mogunou unapreenja u prvog zamenika glavnog
kuvara, upravo ono to mi je potrebno. Nauila sam te
svemu to sam znala, rekla je. Vreme je da sazri. Ovaj
posao e ti to omoguiti.
Doneo sam presudnu odluka. U vazduhu se
oseala gorkoslatka meavina tuge i uzbuenja.
Neodreenost trenutka kristalizovala se kad smo se
Margaret i ja odvezli do peinskog grotla na kraju doline.
Odluili smo da slobodan dan iskoristimo za etnju do
oblinje reke Udon, koja je proticala u podnoju vrletnog
nazubljenog Le Masifa.
Izlazak je poeo u gradu. Sastali smo se ispred
lokalnog mega-marketa, gde smo kupili ruak, malo sira i
jabuka. etali smo uskim prolazima izmeu rafova, pored
lenika u crvenim dakiima i mutnih korzikanskih
maslinovih ulja. Margaret je bila ispred mene. Prolazila je
pored polica s okoladama i kolaima kad se grupa bunih
mladia u ranim dvadesetim, iz lokalnog rukometnog
tima, pojavila na drugom kraju prolaza. Doli su da kupe
grickalice i pivo. Seam se da su imali rumena lica, da su
izgledali snano i okretno i da im je kosa bila mokra od
tuiranja.
Margaret se ozarila kad ih je videla. Zajedno su ili
u kolu. Okrenula mi se i rekla: Idi na kasu. Uskoro u ti
se pridruiti. Okrenuo sam se i poao drugim prolazom
na putu ka kasi. Panju mi je privukla tegla uvoznog
krema od limuna. Hteo sam da ga probam uz lokalne
sireve, kao zamenu za atni. Stavio sam je u korpu.
Tada sam s druge strane polica s okoladama i
kolaima uo muki glas koji je pitao ta je s njenim negre

blanc. Svi su se smejali. Seam se da sam zastao da bih

uo njen ustri odgovor. Zalud sam oslukivao.
Jednostavno se pravila da nita nije ula. Smejala se s
njima kad su naeli drugu provincijsku temu. Moram da
priznam da sam se razoarao. A opet, znao sam da
Margaret nije rasista. Stigao sam do kase i platio raun.
Uskoro mi se pridruila.
Potrpali smo kupljene stvari u njen reno 5. Odvezli
smo se do kraja doline. Parkirali smo se na propisanom
mestu. uto i narandasto lie tvorilo je prirodni tepih
pod naim nogama. Obuli smo dobre izme za etnju po
umi i uzeli opremu. Zatvorili smo prtljanik i krenuli
otrim tempom, drei se za ruke. Preli smo preko
sedamnaestovekovnog kamenog mosta iznad reke.
etali smo po iskriavom jesenjem danu. Leto je
bilo na umoru. Obuzela nas je blaga melanholija kad god
bi pouteli list pao na tle. Ispod mosta je proticala bistra i
brza reka boje bombajskog safira. Voda je kuljala i
grgoljila oko stenja. Sitne pastrmke vrludale su po
bazeniima prodirui muve. Razmrdavale su peraja po
pliacima. Ugledali smo bajkovitu kamenu kolibu na
drugoj strani reke. U njoj je iveo umar, dravni inovnik
sa suprugom i bebom. Preli smo reku i videli da se brezov
dim die iz njihovog dimnjaka.
Sledili smo umsku stazu nizvodno. Desno je bila
reka, a levo velianstvena kamena litica Le Masif. Seam
se da je umski vazduh bio hladan, vlaan i mahovinast,
pun vodenih kapljica koje su padale s visoke granitne
litice.
Odmicali smo laganim hodom, ljuljajui ruke.
Poeli smo da razgovaramo o ponudi iz Pariza. Paljivo
smo vagali svaku re. uvali smo se da ne pomenemo

veliko pitanje, ono koje se ticalo budunosti nae veze.

Vodotok je levo od nas iznenada ponirao. Obruavao se i
padao preko kamenih terasa. Bela vodena ipka ostavljala
je mahovinasti trag na sjajnim venama od feldspata.
Seam se, kao da je bilo jue, kako je izgledala tog jutra u
izbledelim farmerkama i svetloplavom gornjem delu
trenerke. Vetar je razgoreo rumenilo na njenim obrazima.
To je dobra ponuda, Hasane. Zasluio si je.
Mora da je prihvati.
Da. Slaem se. A opet
Neto me je sputavalo. Nevidljivi vor mi je
stezao grudni ko. U tom trenutku nisam shvatao o emu
se radi. Glavni vodotok, brzi Udon, na tom mestu je
skretao, stvarajui dugo duboko jezerce oivieno umom,
savreno mesto za ruak u prirodi. Spustio sam rance na
liajem pokrivenu stenu ispod drevnog bora, lipe i
kestena. Ledena reka tekla je odmah iza stabala.
Opruili smo se po velikoj steni. Natenane smo
jeli jabuke, sir i hleb tvrde korice, koji je ispekla Margaret.
Namazali smo ga kremom od limuna. Ne znam kada smo
uli glasove, ali seam se da su dopirali kroz umu, isprva
daleki, a zatim sve blii. Dve prilike kretale su se po umi,
zgrbljene kao krabe na morskom dnu. Mirno smo leali,
siti i sanjivi. Nemo smo posmatrali njihovo pribliavanje.
Bila je sezona peuraka. Metani su znali da je
ovaj vlani deo dravne ume poznat po najboljim
vrganjima i lisiarkama. Porodica madam Pikar godinama
je posedovala dozvolu za branje peuraka u tom delu
ume. Prvo smo ugledali udovicu. Znojila se ispod
prepoznatljivih crnih dempera, haljina i iroke kine
kabanice. Skakala je s panja na panj kao divokoza.
utirala je trule brezove panjeve vojnikim izmama da bi

otkrila skrivene grozdove ampinjona ispod trulog

omotaa.
Ispustila je uzbueni krik. Uspravila se stiskajui
trompettes de la mort, kao ugalj crnu skupocenu lisiarku.
Lie na trube smrti, ali su veoma ukusne. Okrenula se
krupnom drubeniku iza sebe. Krupajlija je teko disao.
Nosio je dve velike korpe koje su se brzo punile
miriljavim gljivama.
Pazi ta radi s ovim trompettes. Ostavi ih na
vrhu, da se ne izlome.
Razumem, zapovedniki nastrojena gospoo!
Tata je stajao kao medved u umi. Obukao je
najdrau smeu kurtu. Jedva da se videla od velikog
navotenog kaputa, koji je verovatno pripadao
blaenopoivem gospodinu Pikaru. I on je na nogama
imao vojnike izme. Bile su razvezane. Kone opute su
trale, a vlane pertle vukle za njim po umskom tlu.
Liio je na odrtavelog repera iz pariskih predgraa.
Margaret je htela da im se javi, da mahne. Ne
znam zato, tek, uhvatio sam je za ruku i zavrteo glavom.
Mislim da je vreme da se odmorimo i jedemo.
Prilino sam gladan.
Izludee me, Abase! Tek to smo poeli da
skupljamo peurke. Predlaem da napunimo bar jednu
korpu pre ruka.
Tata je uzdahnuo.
Tata je video neto to ga je veoma zainteresovalo
kad se madam Pikar okrenula, sagnula i otrim noem
odsekla jo jednu peurku. Priuljao joj se otpozadi i
posegnuo izmeu njenih nogu. Zagrabio ju je i vrisnuo.
Pronaao sam tartuf! Madam Pikar je vrisnula i pala
potrbuke u travu. Zaurlali su od smeha kad se osovila na

noge. Videlo se da uiva u tatinim nepodoptinama.

Uasnuo sam se. Glava mi se namah ispunila
slikama mame i tate, kako nekada davno etaju plaom
Duhu. Srce me je zabolelo. Moja mama je bila tako
elegantna i produhovljena ena, nimalo nalik neotesanoj
seljanki preda mnom. Ubrzo sam sagledao tatu kao ono
to uistinu jeste mukarac koji uiva u oskudnom broju
zadovoljstava koje mu ivot prua.
U tom trenutku nije razmiljao o porodinim i
poslovnim problemima koji su ispunjavali svaki sat
njegovog radnog dana. Bio je zreli mukarac kome je
ostalo jo nekoliko decenija ivota, reen da bar malo
uiva u kratkom boravku na zemlji. Postideo sam se sebe.
Tata, koji na leima nosi toliko dua, pre svih zasluuje
bezbrine i vesele trenutke, neukaljane mojim gaenjem.
Posmatrao sam madam Pikar i tatu kako se vesele kao
napaljeni tinejderi blago pognuti, raspoloeni,
prizemni uviajui da u tom ponaanju nema nieg
loeg.
Tada mi je sinulo: Nije moja porodica pravila
probleme odbijanjem da me poalje u Pariz, ve ja nisam
hteo da se rastanem s njom. Konano sam odrastao kad
sam u toj umi smogao snage da kaem: Zbogom, tata!
Idem na daleke pute!
Rastanak s porodicom i madam Malori lake mi je pao od
onog s Margaret. Talentovana i pristojna zamenica bila je
samo pet godina starija od mene, ali je veza s njom od
mene napravila mukarca.
Na odnos stigao je do loginog razreenja u
poslednjim danima u Limijeru. Imali smo slobodan dan

tog jutra u njenom staniu u gradu, iznad gradske

poslastiarnice. Gostili smo se okasnelim dorukom za
stoiem ispod visokog prozora u kuhinji.
uvena svetlost Limijera priticala je kroz stare
kapke, osvetljavajui nekoliko isuenih divljih cvetova u
staklenoj tegli na prozorskoj dasci. utke smo pili kafu s
mlekom i grickali kifle s demom od dunja njene majke.
Svako je bio u svom svetu.
Sedeo sam za stolom u gaama i majici. Gledao
sam kroz prozor mravog gospodina Itana i njegovu
gojaznu enu. etali su se Rolanovom ulicom, ruku pod
ruku. Zastali su da bi se raskalano i buno cmoknuli pre
rastanka. On je uao u automobil, a ona u ispostavu
Sosijete enerala.
Margaret je bila naga ispod kimona. itala je
lokalne novine. Nisam siguran zato, ali pruio sam ruku
preko stola i spontano rekao: Hajde.
Glas mi je drhtao dok sam pruao ruku, u nadi da
e je ena s druge strane stola eljno prihvatiti.
Hajde sa mnom u Pariz. Molim te.
Polako je spustila novine i rekla jo pamtim taj
grozni oseaj u dnu stomaka da je roena u Limijeru,
gde ive i njeni roditelji, braa i sestre, i gde su pokopani
njeni baka i deka. Ceni moju ponudi, voli me zbog nje, ali
ne moe jako joj je ao da napusti iru.
Povukao sam ruku. Poli smo zasebnim ivotnim
stazama.

PARIZ

Trinaesto poglavlje
Iskreno, moj uspon u Parizu u narednih dvadeset godina
nije bio tako teak kao to bi se dalo pretpostaviti. Imao
sam utisak da nevidljivi duh koraa ispred mene i kri
stazu koja mi je oduvek bila predodreena. Posle samo
dve godine sam, kao to mi je obeano, unapreen u
premier sous-chefu La Gavrou, restoranu s jednom
zvezdicom iza Jelisejske palate.
Nasluivao sam prisustvo velike misterije u
pozadini tih dogaaja. Misterije koju verovatno nikad
neu odgonetnuti. Da li je madam Malori imala nekog
udela u mom postojanom usponu? Ili sam sve postigao
iskljuivo svojim snagama?
Dok sam boravio u Parizu, razmenjivao sam
estitke s bivom poslodavkom. Jednom ili dva puta
godinje razgovarali bismo i telefonom. Svratio bih do nje
da joj izrazim potovanje kad god bih posetio porodicu u
Limijeru. Vie nije imala aktivnog udela u mom
obrazovanju i karijeri, bar ne zvaninog.
Uvek sam se pitao da li mi je pomagala diskretnim
ali delotvornim pozivima ovde-onde. Da li je vukla konce
izdaleka u presudnim trenucima moje karijere. Ako je to
inila, kako je uspela da se postara da nikad ne saznam za
to?
Pjer Beri je, na primer, bio kuvar velikog srca, koji
me je pozvao da radim u njegovom restoranu La Gavro.
Po dolasku u glavni grad doznao sam da je oenjen s
daljom roakom madam Malori. Prirodno je da sam zbog
toga posumnjao da stoji iza poslovne ponude iz Pariza.
Beri je to, razume se, odluno poricao, ali mu nikad nisam

u potpunosti poverovao.
Kada sam prve zime posle preseljenja na sever
doao u Limijer da posetim porodicu, pregazio sam
snegom pokrivenu ulicu da bih popio aj s madam Malori
u njenom potkrovlju. Parni radijatori glasno su jeali,
ispunjavajui stan udobnom toplinom. Sedeli smo u
starim foteljama, pili kafu i grickali koljkaste madlene
tek izvaene iz penice. Seam se da se zanimala za tapas
restoran koji je chef Paskal upravo otvorio u Parizu, koji
je u to doba podizao prilinu prainu u glavnom gradu.
Zanimala se i za novu pomamu za bistroima u kojima je
hrana pratila vino, umesto obrnuto. Tokom razgovora o
poslu, nehajnim tonom sam joj zahvalio na ponudi za
posao koja mi je njenom zaslugom stigla od glavnog
kuvara Berija.
Ne budi smean, Hasane, rekla je dok je sipala
kafu iz istog ajnika koji je upotrebljavala tokom mog
naukovanja. Imam pametnija posla nego da zovem
daleke roake za tvoj raun. Osim toga, tu roaku nisam
videla trideset godina a ni tada je nisam volela. Ta grana
porodice je iz Pariza. Uvek su se smatrali nadmonijim od
onih koji su, kao ja, ostali u dolini Loare. Zato bih,
pobogu, traila ikakvu uslugu od nje? Pre bih umrla. Neu
vie da sluam te gluposti. Reci mi, da li bi mogao da
porazgovara s vaim snabdevaima u Parizu i da mi
pronae nekoliko Ostrea lurida? elela bih da probam
amerike ostrige pre no to umrem. Mui me to ih i neki
francuski gurmani smatraju boljim od naih iz Bretanje.
Vratio sam se u La Gavro. Nastavio sam s tekim
radom. Pet godina nakon dolaska u Pariz ukazala mi se
prilika za ozbiljan skok u karijeri. Znao sam da u La
Gavrou godinama nee biti izglednije prilike za

unapreenje. Napustio sam restoran da bih postao ef

kuhinje u La Bel Kliniju, malom i elegantnom restoranu u
Sedmom arondismanu. Tamo sam proveo etiri godine.
Imao sam veliku sreu da radim sa sedokosim
Markom Rosijeom, iskusnim kuvarom koji je,
najpristojnije reeno, imao svojih bubica. Nagonio nas je
da se oblaimo u crno umesto u tradicionalno belo. To
pravilo vailo je i za klompe. Muvao se oko nas u irokim
crnim pantalonama zataknutim u arape, kao
sedamnaestovekovni holandski pirat. Po itav dan je
pevao lascivne pesmice iz mladosti provedene u
mornarici. Rad s njim, zahvaljujui takvim iskakanjima iz
koloseka, bio je pravo zadovoljstvo. Voleo je da se
zabavlja.
Bio je, uprkos poodmaklim godinama, udesno
otvoren za nove ideje. Po tome se veoma razlikovao od
ostalih kulinarskih patrona. To mi je omoguilo da kao
njegova desna ruka dobijem veliki prostor za isprobavanje
svojih zamisli, kao to je peeno jare s limunom uivenim
u stomanu duplju. Mislim da se stvaralaka sloboda
isplatila. La Bel Klini je dve godine nakon mog dolaska
dobio drugu Milenovu zvezdu.
Uspeh u La Bel Kliniju samo mi je poveao
apetite. U trideset i drugoj otiao sam u Limijer da
porazgovaram s tatom. Oajniki sam eleo da otvorim
svoj restoran, da konano postanem gazda u svojoj kui.
Za tako neto bio mi je potreban kapital. Goreo sam od
ambicije, tipino za Hadije. Sedeo sam za stolom, preko
puta tate, u starom zdanju Difu, reen da potanko izloim
svoj sluaj. Rairio sam papire s projekcijama oekivane
dobiti i poeo strastveno izlaganje. Tata je posle pet
minuta podigao ruku.

Prestani! Nebesa! Ve me boli glava od te prie!

Tata nikad nije radio s predraunima o
oekivanom povratku investicija. Uvek se oslanjao na
unutranji glas. Naravno da u ti pomoi! Pa ta si ti
mislio?, ljutito me je pitao.
Izvadio je debeli sveanj papira iz fioke. Odavno
sam te oekivao da se pojavi s tim predlogom, rekao je
otvorivi fasciklu. Tvoj otac nije danguba koja po itav
dan vata zjale, pobogu! Zamolio sam advokate i bankare
da sve uoblie. Sve je spremno. Svako dete dobie
sedminu porodinog imetka. Ti e svoj deo naslea
dobiti odmah. Zato bih morao da umrem? Najvie bih
voleo da te vidim kako pokree posao. Hou da bude
srean i da se ponosim tobom Ali molim te, samo nemoj
da mi alje ove kompjuterske tabele. Ne podnosim to.
Raunovodstvo sam oduvek preputao tvojoj majci.
Zatreptao sam nekoliko puta da bih prikrio oseanja.
Hvala ti, tata.
Nehajno je odmahnuo rukom.
Dobro de. A sad da preemo problematino
poglavlje. Tvoj deo nasledstva iznosi oko 800.000 evra.
Da li je to dovoljno?
Ne. Nije bilo dovoljno. Pariski raunovoa i ja
uzeli smo u obzir dugoroni najam restorana u najboljem
delu grada, preureivanje prostora nameni, dizajniranje i
ugradnju besprekorne kuhinje, najkvalitetnije osoblje
drugim reima, sve trokove osnivanja novog, elegantnog
restorana usmerenog na najprobraniju klijentelu.
Sraunali smo da mi je za takav poduhvat potrebna suma
od bar dva miliona evra.
Tako sam i mislio, ree tata. Zato imam
predlog za tebe. Da?

Brine me tvoja sestra Mehtaba. U ovom

planinskom gradiu ne mogu da naem mukarca koji bi
je hteo. Svakog dana sve vie podsea na tetku.
Neprestano je ljuta. Potrebno joj je vee jezero za pecanje.
Slae li se sa mnom? Mislio sam da bi mogao da je uzme
za partnera u tvom otmenom pariskom restoranu. Da li se
slae? Bie ti od velike pomoi, da i ne govorimo da e
uloiti svoj deo kapitala u posao. Meni e pasti veliki
kamen sa srca ako bude preuzeo brigu o njoj.
Ovo je bio indijski nain reavanja problema.
Dogovorili smo se. Mehtaba je pola u Pariz sa mnom.
Moram da priznam da rastanak s chef Rosijeom, koji je
bio tako dobar prema meni, nije proao onako kako sam
eleo. Znao sam da e to biti traumatian dogaaj za
njega. Kad sam mu rekao da u otvoriti svoj restoran,
postariji kulinar je pocrveneo u licu i bacio na mene tiganj,
dva tanjira i salamu obloenu biberom. ivot ide napred,
a ne natrag. Izbegao sam projektile i po poslednji put
krenuo ka zadnjim vratima restorana. Najsonije
pomorske psovke su mi jo neko vreme odzvanjale u
uima.
Da nastavim. Put pred nama bio je potpuno ist.
Mehtaba i ja smo se upustili u misiju otvaranja naeg
restorana u Parizu. Ime novog restorana javilo mi se dok
sam znojav sedeo u kadi, pio aj zainjen garam masalom
i mislio na oca.
Besni pas.
Savreno, zar ne?
Prvi cilj nam je bio pronalaenje pravog lokala. Mehtaba
i ja smo nekoliko meseci cunjali Parizom u potrazi za

najboljom lokacijom. Agenti za nekretnine su nam

pokazivali peinska skladita po mranim sokacima u
nezanimljivom Trinaestom ili esnaestom arondismanu,
ili pretrpane izloge radnji, jedva neto vee od kuica za
lutke, u boljim ulicama koje gledaju prema Seni. Nismo
nalazili lokal koji bi nam odgovarao. Nastavljali smo
dalje, s nepokolebivom odlunou, zato to smo znali da
sudbina itavog poduhvata zavisi od dobre lokacije.
Vratili smo se u stan posle jo jedne naporne i
bezuspene potrage. Mehtaba je izula sandale i poela da
zagleda uljeve. Zajeala bi kad god bi pipnula osetljivo
mesto. Blagi boe, rekla je, ovo je gore od traenja
stana u Mumbaju. Htela je da me pozove da joj pogledam
stopala kad je zazvonio telefon. Odmah sam podigao
slualicu.
Da li razgovaram s chef Hadijem?
To je bio stariji ovek. uo sam lajanje psa u
pozadini.
Da. Ja sam Hasan Hadi.
Chef, sreli smo se pre mnogo godina u Limijeru.
Tad ste bili na poetku karijere. Ja sam grof od Nansi
Selijera.
Oui, Monsieur Le Comte. Dobro vas se seam.
Svake godine dolazili ste u alosnu vrbu
uo sam da traite poslovni prostor za otvaranje
restorana. Da, tako je. U pravu ste. Kako ste saznali?
Ah Dovoljno ste dugo u Parizu da bi trebalo da
znate da je ovaj grad jedno obino veliko selo. Glasine se
ovde ire nevienom brzinom, pogotovo u svetu visoke
kuhinje ili politike.
Nasmejao sam se.
Pretpostavljam da imate pravo.

Da li ste slobodni? Kako bi bilo da svratite do

mene u Valetovoj ulici broj sedam. Moda mogu da vam
ponudim ono to traite.

Grof od Nansi Selijera posedovao je maison particulier, s

kulama na vrhu brda Montanj Sen enevjev. Bio je na
pola bloka od Panteona. U kripti bazilike na elegantnom
trgu sahranjeni su najvei ljudi Francuske, od Voltera do
Malroa. Mehtaba i ja smo sa strahopotovanjem
posmatrali plemiev dom s ulice. Nervozno sam
pozvonio. Oekivao da u videti smrknutog batlera, koji
e nam naloiti da uemo na ulaz za poslugu u zadnjem
delu kue. Vrata nam je, na moje iznenaenje, otvorio
grof lino. Imao je razbaruenu kosu, platnene pantalone
i kone papue.
Sledite me. Prostor je dvoja vrata odavde, rekao
je nakon to smo se rukovali.
Grof od Nansija je, ne ekajui odgovor, krenuo
niz Valetovu u kunim papuama i s velikim kompletom
kljueva u ruci.
Nikad neu zaboraviti prvi pogled na brljanom
pokrivenu kuu broj 11 u Valetovoj ulici. Sunce je
zalazilo za gradske krovove dok sam gledao nizbrdo.
Prljava izmaglica obrazovala je ruiasti oreol oko zgrade
od krenjaka. To me je podsetilo na osvetljenje u
Limijeru.
Kua na broju 11 bila je upola manja od grofove
impresivne rezidencije. Izgledala je lepo i veselo. Drveni
kapci i brljan krasili su prizemlje zgrade. Davali su joj
oputen neformalan izgled. Nije odisala elegancijom
svojstvenom pariskim zdanjima, ve izvesnim seoskim

armom.
Predvorje je bilo prilino mrano, obloeno
drvenim ploama. Proli smo kroz druga vrata i otkrili niz
povezanih prostranih odaja. Nijedna prostorija nije bila
preterano velika, ali su se teno nastavljale. Nakratko sam
se zadrao ispod kristalnog svenjaka u glavnom salonu,
obuzet matarijama o mogunostima koje prostor prua.
Zamiljao sam reprezentativnu trpezariju. Teke pliane
zavese pokrivale su visoke prozore s pogledom na ulicu.
Raskrilili smo ih. Slabana sutonska svetlost prodrla je u
salon. Omoguila mi je da vidimo da je pod prekriven
kvalitetnim drvetom.
Velika prostorija s kupatilom u pozadini bila je
idealan prostor za buduu kuhinju. Iz nje se izlazilo u
dvoritance pogodno za dostave. Svetli prozrani sprat
nudio je prostor za kancelarije. Do njega se stizalo
unutranjim spiralnim stepenitem nainjenim 1970.
godine. Zgrada je imala jo tri sprata sa zasebnim ulazima.
Grof nam je rekao da ih nee izdavati. U njima je uvao
stari nametaj i slike nasleene od predaka. To je znailo
da restoran u prizemlju i na prvom spratu nee praviti
probleme stanarima. Mehtaba i ja smo obilazili ponueni
prostor. Silazili smo i penjali se spiralnim stepenitem.
Oduevljeno smo se osvrtali po velianstvenoj zgradi.
Trudili smo se da ne odamo istinsko raspoloenje.
Srce mi je ustreptalo u grudima.
Po prvi put za dugo vremena oseao sam se kao
kod kue. ta misli?
Fantastino je, apnula je Mehtaba. Moemo li
da ga priutimo?
uli smo kako grof nestrpljivo zvecka kljuevima
u prizemlju. Pourite, vas dvoje, dreknuo je. Ne mogu

da ekam ceo dan da se odluite. Imam posla.

Izali smo na Valetovu. Znatieljno sam
posmatrao susedstvo dok je grof od Nansija zakljuavao
zgradu. Na dnu ulice je Moberov trg sa subotnjom
zelenom pijacom i stanicom metroa. Uzbrdo je elegantni
Panteon. Odavde do mog stana pored Muslimanskog
instituta ima desetak minuta hoda.
Pravo preko ulice, malo dalje od sorbonskog
koleda Sveta Varvara, bila je jedna od najprestinijih
adresa na levoj obali: elegantna mesingom pokrivena
zgrada Monte Karlo, u kojoj je ljubavnica pokojnog
predsednika Francuske, zakletog socijaliste, ivela u
luksuzu kakav uivaju samo krunisane glave. Dva
palmina stabla u saksijama i uniformisani portir uvali su
strau ispred skupocenih ulaznih vrata.
Lokal je bio na prvorazrednoj lokaciji.
Pa, mladi ovee? Da li ste zainteresovani?
Bien su sur zamuckivao sam. Prostor je
divan. Samo ne znam da li ga mogu priutiti.
Uf, uzdahnuo je grof i odmahnuo rukom. To su
samo finansijski detalji. Lako emo s tim. elim dobrog i
pouzdanog stanara, a pre svega kvalitetan restoran koji
odgovara mojim ukusima i interesovanjima. Verujem da
vi tragate za dobrom adresom koja e vam pomoi da se
nametnete. To znai da imamo zajedniki cilj, to je od
presudne vanosti za uspeh svakog partnerstva. Da li se
slaete sa mnom?
Da, slaem se.
Pa eto, toliko.
Pruio mi je artritinu ruku.
Hvala vam, gospodine grofe! Hvala vam! Dajem
vam re da neete zaaliti zbog svoje odluke.

Prilino ustro sam mu prodrmao ruku.

Aristokrata se po prvi put osmehnuo, otkrivi sitne ute
zube. Nimalo ne sumnjam u to, rekao je. Vi ste mladi
i daroviti chef. Zbog toga u vas podrati. Nemojte to
smetnuti s uma. Ne brinite. Moj advokat e vas uskoro
nazvati. Grof od Nansi Salijera ne samo da je postao moj
zakupodavac, ve i najbolja i najvernija muterija. esto
je govorio da je Besni pas njegov lokal. Uinio je jo
mnogo toga za mene. Stari plemi postao je moj aneo
uvar, vazda spreman da mi pomogne.
Kirija za prve dve godine zakupa restorana bila je
50% ispod trine vrednosti. Grof ju je retko i blago
poveavao, obino zbog naraslih trokova osiguranja ili
odravanja koraka s inflacijom. Godinama mi je pomagao
na stotine razliitih naina. U svojoj banci mi je otvorio
veoma povoljnu kreditnu liniju u iznosu od 400.000 evra.
Tako sam pribavio novac koji mi je nedostajao da bih
ostvario kulinarsku viziju vrednu dva miliona evra.
Starac mi se zbilja dopadao. Grof od Nansija bio
je nabusito dangrizalo, ali znao je da bude veoma
pristojan i zabavan ako biste mu dali priliku. Kad je jedan
od mlaih zaposlenih smogao hrabrosti da ga pita da li bi
eleo i desert, pogledao ga je kao bezumnika, a onda mu
odgovorio: Dragi ovee, gurman je dentlmen s
talentom i reenou da nastavi da jede ak i kad nije
gladan. Unutranji glas mi je jo prvog dana, kad je grof
izdahnuo s otegnutim Uf! nakon to sam ga pitao za
iznos kirije, doapnuo o emu se radi. Nadmoni i nehajni
uzdah uinio mi se jako poznatim. Nisam imao dokaza,
niti sam ih u meuvremenu pribavio, ali znao sam da
madam Malori na neki nain stoji iza pojave grofa od
Nansija Selijera i njegove kue u pravom trenutku.

Najbolja muterija alosnoj vrbi najedanput je

postala moj zakupodavac i najverniji gost u Parizu. Imao
sam utisak da je tafeta predana od jednog restorana
drugom. To se ne moe drugaije objasniti.
Plai me, Hasane, rekla je madam Malori u
telefonskom razgovoru. Zvuala je prilino ledeno kad
sam pomenuo grofa od Nansija. Poeu da verujem da se
drogira zbog tih paranoidnih matarija. Da li zbilja misli
da bih ohrabrivala neku od svojih muterija da troi novac
kod konkurencije? To je besmislena tvrdnja.
ekali su me dugi sati iscrpljujueg rada urlanja,
zvonjave telefona, guranja kolica po prodavnicama,
intervjua, naruivanja formulara i otrih pregovora.
Mehtaba se bavila izvoaima. Terala ih je da preobraze
broj 11 u skladu s mojom precizno ilustrovanom vizijom.
Kad nisam radio na biranju kalupa ili boja, bavio sam se
najvanijim delom posla zapoljavanjem kljunih
radnika. Posle stotina sati intervjua, za efa kuhinje
izabrao sam Sera Putrona, Tuluanina grubih manira,
graenog kao dinovska repa. Upoznali smo se u kuhinji
La Gavroa. Bio je teak, a ponekad i okrutan prema
podreenima. To mu nije smetalo da dobro upravlja
veoma disciplinovanom kuhinjom. Znao sam da e iz
veeri u vee proizvoditi divna jela. Trpezarijom e
gazdovati ak, veteran iz Ambrozije, restorana s tri
zvezdice. Elegantni i vitki maitre dhotel, vazda spreman
da armira goste, bio je otmenija verzija arla Aznavura.
Prva recenzija Besnog psa se nedugo po otvaranju
pojavila u Le Mondu. Ne sramim se da priznam da sam se
raspekmezio kad sam video da je ime mog restorana

pomenuto u povoljnom kontekstu u novinama koje, prema

optem miljenju, najvie utiu na oblikovanje stavova
viih slojeva francuskog drutva. lanak je skrenuo
panju ire kulinarske javnosti na restoran. Hvalile su ga
i muterije, pogotovo paklena maina za unapreenje
odnosa s javnou grof od Nansija. Plemi je, naravno,
dobio svoj sto u restoranu. Dan nakon dodele prve
Milenove zvezdice, i mnogo pre dobijanja druge,
upoznao sam oveka koji e odigrati veliku ulogu u mom
ivotu.
Bio sam u kuhinji. Pripremao sam daurade aux
citrons confits 38 kad je ak uao u kuhinju s novim
narudbinama. turo me je obavestio da sam traen za
stolom broj 8. Moj maitre izgledao je neobino kruto i
nervozno. Brzo se okrenuo i izaao iz kuhinje.
Pretpostavio sam da neko prilino vaan nije oduevljen
veeranjom ponudom.
Ser, preuzmi posao! Moram da odem u
trpezariju!, razdrao sam se da bih nadjaao zveckanje
erpi i topot klompi kuhinjskog osoblja koje je jurcalo
napred-nazad pored elinih pultova. Ser je odvratio da
bi me uo i bez dranja. Pomogao mi je da skinem prljavu
bluzu i obuem istu pre izlaska pred goste.
Besni pas je te veeri bio pun. Klimnuo sam
nekolicini redovnih muterija na putu do stola broj osam.
Nalazio se u sredinjoj odaji. Bio je jedan od boljih.
Obino su ga posedale poznate linosti.
Proelavi ovek sedeo je sam za stolom broj 8.
Prsten sede kose na zadnjem delu vrata zavravao se
gustim zaliscima koji su mu pokrivali najvei deo lica. Ta
38

Daurade aux citrons confits orada sa limunom. (Prim. prev.)

frizura je odavno izala iz mode. Tip je bio krupan i

miiav, sa zlatnim lancem oko vrata i krupnim zlatnim
prstenovima na grubim akama. Takav nakit bi lepo
pristajao pripadniku korzikanske mafije. Nosio je i divno
crno-sivo svileno odelo, koje je svedoilo o dobrom
ukusu. Zraio je nenametljivim autoritetom. Pogledao
sam na njegov tanjir tako sam saznavao dosta o ljudima
i opazio da se odluio za predjelo od dimljenih jegulja
sa sveim kremom od rena.
Chef Hadi, obratio mi se pruivi krupnu aku.
Ve neko vreme nameravam da vas upoznam. Osoblje
mi je saoptilo da ste dva puta posetili moj restoran a da
mi se niste javili. Povredili ste me takvim ponaanjem.
Preda mnom je bio chef Pol Verden, jedan od
najveih kulinarskih talenata u zemlji.
Zanemeo sam. Znao sam mnogo o njemu, poto je
njegova ivotna pria u beskraj prepriavana u
francuskim medijima. Pol Verden je u poslednjih 35
godina preobrazio skromnu seosku mesaru u svetski
poznat restoran s tri zvezdice. Neizmernim darom
privlaio je gurmane iz celog sveta, koji su hrlili na
periferiju Kurgena, siunog normandijskog seoceta.
Obedovali su u njegovom restoranu Zlatni pevac, kui na
uglu prepoznatljivoj po zlatnoj cigli.
Verden je bio majstor teke, slaninom bogate
kulinarske kole koja je negde u to doba poela da gubi
potovaoce pred naletom molekularne kuhinje zvezde u
usponu Mafita iz provansalskog Eksa. Verden se
proslavio golubovima na ranju, punjenim lezdama,
pajom digericom s mladim lukom, divljim zecom u
teleem kembetu s portom i po najuvenijem jelu
Poularde Alexandre Dumas piletini Aleksandra Dime,

punjenoj stranom koliinom crnih tartufa.

Bio sam oduevljen injenicom da se osoba
takvog formata zanima za mene. Seo sam za njegov sto.
Priali smo dobrih pola sata pre no to sam se s
oklevanjem vratio u kuhinju. U prvom razgovoru smo
utemeljili dugoveno prijateljstvo. Verden je mnogo i
ivopisno govorio o sebi. Zbog toga nisam bio preterano
iznenaen kad mi je rekao: Recite mi, Hasane, koje vam
je najdrae jelo od onih koje ste probali u Zlatnom
pevcu?
Dok sam sedeo u njegovom restoranu i ekao
glavno jelo, probao sam kao predjelo omlet s glavama
bakalara i kavijarom. Varljivo jednostavno, a prefinjeno i
snano jelo je, po mom miljenju, predstavljalo vrhunac
francuskog kulinarstva. Saznao sam posle da se pojavilo
u sedamnaestom veku i da je delo kuvara kardinala
Rieljea. Slueno je kontroverznom kardinalu svakog
petka za ruak sve do njegove smrti. Divni omlet je posle
toga nestao s jelovnika, sve dok ga Verden nije na udesan
nain oiveo i ponudio savremenicima.
To je lako pitanje. Omlet. Onaj s glavama
bakalara.
Verdenova viljuka zastala je na pola puta do usta.
Progovorio je posle krae pauze. Slaem se s vama,
rekao je. A gotovo svima se najvie svia piletina
Aleksandra Dime. Po meni, ona je previe operska za moj
ukus. Jednostavni omlet je oduvek bio moje najomiljenije
jelo. Drago mi je to se slaemo po tom pitanju.
U narednim godinama viali smo se povremeno, ali ne
elim da istiem nau bliskost. Mislim da niko, pa ni

njegova supruga, nije uspeo da do kraja pronikne u

njegovu eruptivnu linost. Bio je zagonetka koja veito
izmie odgonetanju. Sigurno je da smo razvili odnos pun
potovanja i naklonosti. Seanje na to prijateljstvo
oivljava u meni kad god pomislim na dan posle osvajanja
druge Milenove zvezdice i na njegovu nenajavljenu
posetu Besnom psu.
Bilo je kasno popodne. Nisam znao da je sa
Serom i ostatkom osoblja prilino drsko, kad pomislim
na to, ali takav je bio Pol dogovorio da me to vee otme
i da ostavi restoran u sposobnim rukama mog efa
kuhinje.
Branio sam se govorei da je moje prisustvo u
restoranu neophodno. Pol je ponavljao: Oui, oui, kao da
smiruje neposluno dete, ali me je i dalje gurao na
suvozaevo mesto svog mercedesa.
Osoblje mi je mahalo u pozdrav s vrata restorana.
Nestali su u trenu kad je Pol naglo dodao gas. Odjurili smo
zabrinjavajuom brzinom ka aerodromu Orli. Uvek je
vozio kao ludak.
Privatni avion ekao nas je na pisti. U vazduhu mi
je rekao da je reio da mi priredi nezaboravnu proslavu
druge zvezdice, to je podrazumevalo dobru riblju veeru
u Marselju. Prijatelj, londonski investicioni bankar,
pozajmio mu je mlaznjak za tu priliku.
Te noi veerali smo u starovremskom restoranu
Kod Pjera, na litici iznad marseljske luke. Na sto je bio
pored velikog panoramskog prozora. Sunce je zalazilo
kad smo stigli. Kapalo je preko horizonta kao mango
sorbe. Platinasti talasi Mediterana treskali su o litice ispod
nas, pevajui ospokojavajuu pesmu mora.
Kod Pjera je bio restoran s grubim stolovima,

belim stolnjacima i glomaznim srebrnim posuem i

escajgom. Stari kelner s pomadom u kosi doneo je
ulubljenu srebrnu kanticu za vino. Proaskao je s Polom
kao sa starim prijateljem pre no to je moj prijatelj naruio
bocu skupocenog ampanjca iz 1928. godine.
Sa strahopotovanjem smo posmatrali otvaranje
drevne boce. Zlatna pena pokuljala je preko ivice
kristalnog stakla, svedoei o zrelosti vina. Pravo
iznenaenje usledilo je kad smo prineli uske ae usnama.
ampanjac je bio sve i iskriav kao stidljiva mlada. Ni
po emu se nije moglo zakljuiti da je na pragu
penzionisanja. Naprotiv. Nagonio me je na pesmu, igru,
zaljubljivanje. Ovo je opasna tenost, pomislio sam.
Poeli smo s inijicom marseljske riblje orbe.
Nastavili smo s tananim jelom od siunih rakova, ne
veih od bebinih noktiju. Providni mekuci uzgajani su u
peini restorana ispod litice tuene talasima. Glavno jelo
bio je lup de mer morski pas peen na stabljikama
komoraa. Kelner s pekirom preko ruke okupao je
morsku neman likerom od anisa pre no to ju je
dramatino zapalio dugom ibicom. Stabljike komoraa i
krike limuna oko ribe jo su se dimile kad je tanjir
sputen na na sto.
Smejali smo se i razgovarali do duboko u no, sve
dok se more ispod nas nije obojilo nijansom sipinog
mastila. Ribarske brodice za lov na sardine i skue
isplovljavale su sa svetiljkama na jarbolima iz gradske
luke. Kretali su u noni ribolov. Daleko na puini nazirao
se naftni tanker. Liio je na svetlu glavu eera na
najmastiljavijem delu crne vode.
Te noi sam saznao da je Polov tata itao sinu
Majstora maevanja i Grofa Monte Krista i da je zbog

ovog poslednjeg svoje najuvenije jelo nazvao po

Aleksandru Dimi. U njegovim knjigama naao je
nadahnue i za ovu maginu no. S panoramskog prozora
marseljskog restorana pruao se pogled na Ifsku tvravu,
ostrvski zatvor u kojem je Edmond Dantes bio zatoen.
Siva stena sa zidinama izgledala je neobino elegantno
okruena niskom vilinskih svetala.
ampanjac nam je razvezao jezike. In vino veritas.
Te veeri sam upoznao jo nekoliko osobina nadaleko
uvenog i nepristupanog Pola Verdena. Pri kraju obroka,
dok smo jeli laki kola od badema, uz konjak koji je istio
sinuse, tiho me je zapitao da li sam obedovao u Mezon
Dada u Eksu, u minimalistikom restoranu kulinarske
zvezde u usponu. Uoio sam nesigurnost u njegovom
glasu.
arl Mafit je u to vreme bio barjaktar i umetniki
voa postmodernistikog pokreta dekonstruisanja hrane.
Koristio je konzerve s nitratnim oksidom i niz, najblae
reeno, neobinih kuhinjskih pomagala, da bi stvorio svoj
zatitni znak: kristalizovanu penu tvrdu supstancu od
jaja morskog jea, kivija i moraa ili iniju paste od
grijerskog sira i jabuka reine des reinettes. Mafitova
tehnika je podrazumevala sveobuhvatnu redukciju
sastojaka, gotovo do molekularnog nivoa, pre
objedinjavanja u neobinu meavinu procesuirane hrane u
obliku potpuno novih jela.
Priznadoh Polu da sam pre nekoliko godina pojeo
upeatljiv obrok u Mezon Dadi s tadanjom devojkom
Mari. Cura je imala jake butine i mirisala na peurke.
Odakle da ponem? Mafit je u prah pretvorio ljute
bombonice, odaare grla. Upotrebio je ovaj bizarni
sastojak kao osnovu za lilihipe od lososa, zapanjujue jelo

koje se sluilo sa sladoledom od tartufa. Svojom vetinom

je do neprepoznatljivosti izmenio i klasine ablje batake,
arhetipsko seosko francusko jelo. Odvojio ih je od kostiju
i karamelizovao u soku od smokava i suvog vermuta.
Posluio ih je s bombom od palente, paje digerice i nara.
U tom jelu nije bilo ni traga od klasinih pratilaca abljih
bataka: belog luka, putera ili peruna. Kada sam pitao
Mari ta misli o obroku, odgovorila je zinzin to je u
pariskom argonu znailo aavo. Moram da priznam da
je ne preterano obrazovana prodavaica prilino precizno
opisala nae kulinarsko iskustvo, pre nego to ju je
zloglasni zavodnik ispipao ispod stola.
Dok sam se poveravao Polu, nisam mogao da ne
zapazim da je sve tuniji, kao da je na osnovu mog
ivahnog eretanja naslutio da e zvezda u usponu s juga
jednog dana postati njegov dumanin i da e oslabiti
njegov muevni zagrljaj s klasinom francuskom
kuhinjom, koju je Pol voleo svim srcem i koju bi branio
do smrti, uinivi je u potpunosti zastarelom.
Pribrao se.
Dovoljno smo govorili o tome. Doli smo da
proslavimo tvoju drugu zvezdicu, Hasane. Popij to. Idemo
u disko.
Ispio je brendi pre no to je nastavio: Ustaj,
DArtanjane! Ustaj! Vreme je da probamo nadaleko
uvene marseljske kolae.
Ne znam koliko je Pol potroio te veeri. Bila je to
jedna od najnezaboravnijih i najprijatnijih noi u mom
ivotu.
Godinu dana kasnije svratio sam u Normandiju da obiem

jednog snabdevaa. Posetio sam i Pola u Kurgenu. Ana

Verden me je ukoeno pozdravila na vratima. Svi su znali
da je rezervisana prema muevljevim bliskim prijateljima.
Vie je volela da provodi vreme s poznatim muterijama i
redovnim gostima. Dodelila mi je mladu enu koja me je
otpratila do Polove jazbine u zadnjem delu kue.
Iao sam za mladom sobaricom po hodnicima
devetnaestovekovnog buroaskog zdanja i posmatrao
uramljene fotografije i iseke iz tampe, svedoanstva o
njegovom dugom i postojanom usponu u svetu visoke
kuhinje. Panju mi je privukao svitak ispunjen poznatim
rukopisom.
To je bio pamflet s kraja sedamdesetih. Ispod
njega je bila posveta, ispisana odlunom rukom: Za Pola,
mog dragog prijatelja, velikog mesara iz Kurgena, oveka
koji e jednog dana zapanjiti svet. Bori se hrabro. ivelo
francusko mesarstvo! Ispod posvete je bio potpis
Gertrude Malori.
Stigli smo i do kljunog perioda moje karijere. Imao sam
37 godina kad je Besni pas zaradio i drugu zvezdicu.
Nekoliko godina nakon dobijanja priznanja tapkao sam u
stvaralakom orsokaku. Vredno sam radio, ali bez
znaajnijih proboja. Imao sam oseaj da su sveina i ar s
kojim sam poeo rad u Besnom psu institucionalizovani
stalnim ponavljanjem.
U tom periodu smo dobili nekoliko osrednjih
prikaza u medijima. Stare vatre su ipak jo plamsale negde
duboko u meni. U etrdeset drugoj u mene se uselio
opasni nemir, oajnika elja da se uzdignem, makar jo
za pedalj.

eznuo sam za dramatinom promenom.

Tata je pronaen mrtav na kuhinjskom podu, u spavaici,
opkoljen krhotinama slomljenih tanjira i staklenih inija.
Tetka i njegov doktor primorali su ga da u sedamdeset
drugoj godini uini neto veoma glupo: da se podvrgne
strogoj dijeti. Probudilo ga je kranje u stomaku. Siao je
u kuhinju usred noi da neto alabrcne. Otvorio je
friider i gurnuo glavu u hladnu unutranjost. Patolog je
rekao da je gutao hranu tako brzo da mu se komad pileeg
bataka zaglavio u grlu.
Panino se teturao po kuhinji, uplaen hladnom
piletinom koja ga je davila, sve dok ga nije strefio teki
srani udar. Imao je sree. Smrt ga je stigla pre no to je
pao na pod.
Svi smo mislili da e tata iveti doveka. itava
porodica poludela je od tuge pa se slabo seam sahrane.
Bio sam toliko satrven i uplakan da nisam primetio koliko
slabano izgleda madam Malori, oslonjena o gospodina
Leblana. Hiljade su se slegle na groblju. Neki su doli ak
iz Klervoa le Laka. Skinuli su eire i pognuli glave u
dostojanstvenoj tuzi.
Tata ih je na kraju sve pridobio.

Madam Malori se dva meseca kasnije saplela i skotrljala

niz stepenice dok se pela na tavan. Slomila je nekoliko
rebara i obe noge. Umrla je nekoliko nedelja kasnije, od
upale plua, u istoj bolnici u kojoj sam se ja leio od
opekotina.
I dan-danas me je sramota to nisam stigao da

otputujem u iru da bih se na dostojanstven nain oprostio

od velike maitresse. Nisam mogao zbog niza vanih
dogaaja u Parizu. ivot nas neprestano suoava s
iznenaenjima. Imao sam mnogo sree, ali je dolo vreme
za krkljanac u indijskom stilu.
Svet koji smo tako dugo poznavali preko noi je
nestao kad su se televizijski ekrani ispunili okantnim
vestima o propasti berzi irom sveta.
Ekonomisti su imali objanjenja za ono to se
dogodilo u ovom mranom periodu. Ja pak mislim da je
vaseljena samo reagovala na vesti da su Abas Hadi i
Gertruda Malori napustili ovaj svet.
Globalna ekonomska depresija bila je samo
slabani eho te kataklizme.

etrnaesto poglavlje
U subotu, tano dvadeset godina posle mog dolaska u
Pariz, na zelenoj pijaci na Moberovom trgu pazario sam
dva lepa uvozna manga. Paljivo su ih upakovali u drvenu
kutiju kao retke orhideje. Moj mobilni telefon je zazvonio.
Sestra mi je javila da je Pol Verden poginuo u
automobilskoj nesrei.
Mehtaba me je pozvala ba kad sam plaao mango
ispod nadstrenice na tezgi. Govorila je uzbueno.
Pronali su ga na dnu litice, nedaleko od
Kurgena. Bio je mrtav kad su ga nali. Kau da je auto
zgnjeen kao nan. Hej, Hasane? Da li me uje?
Prodavaica mi je dodala kusur.
Ne mogu da razgovaram, rekao sam i prekinuo
vezu.
Neko vreme sam stajao otupeo od oka. Pitao sam
se ta e biti s nama. I pre ove vesti inilo mi se da svet
odlazi doavola. Po glavi mi se motala besmislena i
monotona fraza ovo je kraj jedne ere.
Pariz je bio nezaustavljiv. Na pijaci na
Moberovom trgu trgovalo se bez zastoja. Bio je poetak
maja. Parovi su nosili cegere pune praziluka i prolenih
jagnjeih butova. Sudarao sam se s njima. ovek na vespi
otegnuto mi je svirnuo pre no to je me je paljivo
zaobiao.
Zapaao sam neobine slike: policajac na rolerima
jede pecivo sa sirom dok mu belo brano pada po plavoj
koulji; zlatasti pilii pouteli od masti obru se u penici
s providnim vratima. Seam se da je vazduh na trnici
mirisao na zreli sir. Na trotoaru preko puta mene bila je

pletena korpa puna vinskih boca iz argentinske vinarije

Mendoza. Stajao sam nasred ulice. ak ni pakovanja
severnoafrikog, turskog i iranskog afrana, moja velika
slabost, nisu mogla da me pokrenu s mesta na kom sam se
ukorenio kao iak na steni.
Nisam mogao da pobegnem od pogubnog
zakljuka da je s chef Verdenom umrla i vana grana
francuske kuhinje, iji je portvovani branilac celog
ivota bio.
Krupna starica rumena lica naletela je na mene.
Siguran sam da je to namerno uinila. Razbesneo sam se.
Odgurnuo sam je to sam jae mogao. Pobegla je od mene
viui: Sale Arab!
Njena psovka prljavi Arapine vratila me je na
Karmelitsku ulicu. Po prvi put sam se osvrnuo po pariskoj
ravnodunosti koja me je sa svih strana okruivala na
zelenoj pijaci. Svi su se drali nezainteresovano, kao da
se nita vano nije desilo.
Bio sam duboko uvreen tim ponaanjem. Pol je
bio nacionalno blago. Znao sam, iako sam bio stranac, da
bi zvona Panteona na brdu trebalo da zvone, opominjui
naciju na veliki gubitak. Njegov odlazak s ovog sveta nije
izazvao nita izuzev ravnodunog galskog sleganja
ramenima. Moda je trebalo da pretpostavim da e tako
biti. Nekoliko nedelja ranije, Go i Mijo39 oduzeli su Polu
etiri poena. Umesto 19, dobio je 14 od moguih 20. To
je bilo brutalno podseanje na injenicu da su dananji
kulinarski kritiari i gurmani opsednuti kulinarskim
kubizmom arla Mafita.
Gault et Millau jedan od najuticajnijih francuskih
gastronomskih vodia. Osnovali su ga kritiari Anri Go i Kristijan
Mijo 1965. godine. (Prim. prev.)
39

Za osobu mog porekla bilo bi logino da se okrene

Mafitovoj svetskoj kuhinji, koja je uivala u meanju
najbizarnijih sastojaka iz najegzotinijih krajeva sveta.
Ali ako sam i naginjao u bilo kom pravcu, to je bio Polov
francuski klasicizam. Laboratorijski proizvodi arla
Mafita bili su veoma originalni i matoviti poduhvati.
Ponekad su ostavljali ljude bez daha. Nikako nisam
mogao da se otmem utisku da su njegova kulinarska
dostignua samo pobeda forme nad sadrinom. Nisam
mogao da poreknem da je njegovo hemijsko kuvanje
poslednjih godina nailazilo na dobar prijem kod kritiara
i publike i da je Polov klasini repertoar, eleo ja to da
priznam ili ne, jednostavno izaao iz mode. Njegov
tradicionalni pristup delovao je beznadeno zastarelo. Pol
je bio sazdan iskljuivo od krvi, mesa i kostiju. Bio je ista
sadrina. Znao sam da e mi strano nedostajati.
Sve se zavrilo. Shvatio sam onako otupeo, stojei
na pijaci u subotu ujutru, da nemam drugog izbora do da
se vratim kui i pozovem Polovu udovicu da joj izrazim
sauee. Krenuo sam ka Besnom psu u Valetovoj s
mangom pod rukom i snanim oseanjem gubitka u dui.
Dok sam se peo uz brdo, pored stambenih zgrada
ravnih fasada u Karmelitskoj, posledica posleratnog
uspona socijalizma u Francuskoj, naao sam se ispod
kanapa za suenje vea s dejim gaicama. Visile su
izmeu dva balkona. U tom asu je ena u prizemlju
radnike zgrade otvorila prozor kuhinje. Naao sam se
sred maglovitog oblaka tripes a la mode de Caen. Mirisni
vreli vetar duvao je iz erpe od livenog gvoa na penici.
Prizemni miris kembia i luka izmamio je iz
mojih dubina gusti paprika uspomena. U tom trenutku je
moj prijatelj Pol a ne chef s tri zvezdice Verden oiveo

za mene.
Setio sam se kako me je pre nekoliko godina, reen
da ne putuje sam, ubedio da mu se pridruim u skitanju po
Alzasu na nemakoj granici. Vozio je srebrnkasti
mercedes ludakom brzinom kroz seosku idilu. Sve
poslove obavljao je u istom mahnitom ritmu. Jednog
popodneva sam posle bezbrojnih lutanja po blatnjavim
putevima do dalekih seoskih imanja, u potrazi za vinom,
medom s majinom duicom ili dimljenom salamom
dobio napad besa.
Dosta je bilo!, povikao sam. Ledenim glasom
sam mu saoptio da neu vie kroiti nogom ni na jedno
seosko imanje ako se ne zaustavimo da na miru i natenane
jedemo. Pol je bio zateen mojom otrom reakcijom.
Bre-bolje se sloio sa mnom. Zaustavili smo se u
uspavanom seocetu, ijeg se imena vie ne seam.
Seam se da smo jeli u zadimljenom bistrou,
zidova obloenih tamnim drvetom. Nekoliko metana
sedelo je za pocinkovanim barom. Potezali su vino iz
balona s kiselim izrazima lica. Seam se da je svratite
zaudaralo na trulo drvo i prosuti pasti i da smo zauzeli
sto u pozadini, ispod mutnog ogledala. Priao nam je
mladi sa itanom u uglu usana i uzeo narudbinu. Starija
ena s prljavom keceljom prosledila ju je u kuhinju.
Naruili smo specijalitet dana: kembie. Krnje
inije sputene su na sto bez mnogo cifranja. Jeli smo u
tiini. Umakali smo komade domaeg hleba u iniju i
spirali zalogaje lokalnim pino grijem. Buno smo srkali iz
staklenih aa koje su stajale pored naih laktova kao
zdepasti seljaci.
Pol je odgurnuo praznu iniju i doslovce uzdahnuo
od zadovoljstva.

Malo sosa od kembia zalepilo mu se za bradu

kao kulinarski mlade. Primetio sam da se pritisak, koji
mu je duboko borao lice, nekim udom povukao.
Ni u jednom od francuskih restorana s tri
zvezdice nikada nee pojesti nita bolje od ovog, rekao
je. Ubijamo se od rada i padamo s nogu od umora, ali
nita to uradimo ne moe da se meri s ovom
jednostavnom inijom kembia. Imam li pravo kad to
kaem, Hasane?
Ima pravo, Pole.
Tek mi je ta uspomena, oivljena na tuni dan
njegove pogibije u automobilskoj nesrei, omoguila da
smognem snage da se suoim s injenicom prijateljeve
smrti i ogromnim gubitkom izazvanim tom tragedijom.
Pola vie nema.
Moja nepca su, na pola puta uz Valetovu, odluila
da odaju potu glavnom kuvaru Verdenu. Na zadnjem
delu jezika oseao sam bogate ukuse i teksture njegovog
remek-dela, kao papir tankih odrezaka paje digerice s
rotilja, poloene izmeu podatnog ruiastog mesa
slatkovodnih rakova.
Sledeeg jutra probudio me je cvrkut voraka ispod
prozora. Prebacio sam noge preko ivice kreveta. Bio sam
smlaen. Pritisli su me skoranji smrtni sluajevi i propast
starog ekonomskog poretka, koju smo svakodnevno
gledali na vestima. Imao sam oseaj da su mi se smrt i
propadanje nataloili u kostima. Bio sam bez trunke
snage. Vukao sam noge po ulici. Morao sam da svratim u
lokalni kafe La Kontraskarp u Lasepedskoj ulici, na drugu
olju kafe, pre nego to sam produio put ka restoranu.

Mark Bresije, poznanik koji je radio kao upravitelj

trpezarije u Arpeu, restoranu s tri zvezde, ve je sedeo za
naim stolom ispod zelene nadstrenice. Jeo je omlet.
Klimnuo je kad sam privukao stolicu.
U to doba dana nije bilo turista na
Kontraskarpskom trgu. Naruio sam duplu kafu i brio.
ista ulica vozio je zeleni kamion oko fontane na trgu.
Polivao je kaldrmu vodom iz creva. Terao je pasja
govanca i opuke ka odvodu. Kloar je spavao na
ploniku, ispod buna. Naslonio je prljavu sedu glavu na
ruku. Nije ni slutio da mu se vodeni mlaz pribliava.
Pridruio nam se Andre Piko, chef-patron u
Monparnasu. Kapci iznad bara na drugoj strani trga
iznenada su se otvorili. Buka je uplaila jato golubova.
Ptice su poletele u vazduh.
Salut, Hassan. Ca va, Marc?
Salut, Andre.
Pol je bio jedina tema razgovora. Andre je
zdepastim prstima veto pretraivao aplikacije na
mobilnom. itao mi je najnovije medijske izvetaje.
Poginuo je pod nejasnim okolnostima. Odsustvo tragova
koenja na putu navodilo je na zakljuak da nije pokuao
da se zaustavi pre nego to je poleteo preko ivice puta u
ambis. Napomenuto je da je automobil nedavno
servisiran, tako da tehniki nedostaci nisu mogli biti uzrok
nesree. Pol je poznavao taj put kao svoj dep. Oevidac,
lokalni seljak, tvrdio je da su kola ubrzavala umesto da
usporavaju na putu ka litici. Istraga je u toku. Jo uvek
ne mogu da verujem. Bio je tako pun ivota.
ta ti misli, Hasane? Bio ti je prijatelj.
Slegnuo sam ramenima, po francuski.
Bio je tajanstven i nedokuiv ovek i za mene

koliko i za tebe. Poeli smo da razgovaramo o

predstojeim demonstracijama protiv specijalne stope
PDV-a za restorane, najvanijoj temi u kulinarskom
svetu. Budi tamo, Hasane, ree Piko. Molim te. Duan
sam da kao direktor Komercijalnog sindikata sitnih
prodavaca i gastronoma izvedem to vie ljudi na protest.
Molim te, budi tamo. Povedi i osoblje.
Moramo da se drimo zajedno, dodao je Bresije.
Dobro. Biu tamo. Dajem ti re.
Rukovali smo se kad sam krenuo. Preao sam
ulicu i primetio da su jo dve radnje, parfimerija i
sendviara, zatvorene. Sputao sam se strmom
Dekartovom ulicom. Morao sam da zaobiem dostavni
kamion koji je isporuivao platna za Galeriju na Levoj
obali. Radnici su ih nosili uz puno vike i prenemaganja.
Podsetili su me na popodne koje smo Pol i ja proveli u
muzeju Orse, u lovu, kako je rekao, pour la source
dinspiration.
Tog dana bio je dobro raspoloen, u
najarmantnijem moguem izdanju. Proveli smo divno
popodne, iako smo muzej razgledali razliitim brzinama.
esto bi mi se dogodilo da uem u dvoranu i ugledam
Polov srebrni potiljak na ulazu u sledeu muzejsku odaju.
U jednom trenutku sedeo sam ispred Gogenovog
Obroka, naslikanog nedugo po umetnikovom dolasku na
Tahiti. Strunjaci su se slagali u oceni da ne spada u
njegova najbolja dela. Seam se ekstremne jednostavnosti
platna tri metanina, banane i inije na stolu. Slika me
je zaprepastila zato to me je nagnala da shvatim da je
samo istinski majstor mogao da odbaci brojne slikarske
tehnike i dramatizaciju da bi ostavio samo
najjednostavnije i najistije sastojke na platnu.

Pol se vratio po mene. Bio je poletan i energian

kao dete. Rekao mi je da moram da vidim sliku tog i tog
autora u sledeoj dvorani. Ostavio me je kad sam mu
obeao da u to uiniti. Na trenutke je sasvim nestajao s
vidika. Nigde ga nije bilo kad sam konano stigao do
treeg sprata muzeja.
Stajao je kao ukopan ispred slike u levom uglu
velike odaje. Ne znam koliko dugo je tamo bio, ali nije se
mrdnuo kad sam se zaustavio kraj njega. Nastavio je da
zuri u sliku koja mu je zatoila matu.
Pomislio sam da slika nije bogzna kakva, ali sam
je dobro zapamtio. Mogu da je po volji prizovem i
pogledam u svojoj mati. Na slici je bio bradati kralj na
tronu, sa suprugom pored sebe. Bili su u dubokom oku.
Pitali su se, svako za sebe, ta e biti s njima. Golemi,
prazni, sivi zid se u beskraj protezao iza njih. Na podu
ispred odsutnog para leala je ugaena i odbaena crkvena
svea. Slika ana Pola Lorena zvala se Ekskomunikacija
Robera Pobonog.
Nekoliko minuta niim nije pokazao da je svestan
mog prisustva. Nije reagovao ni kad sam se promekoljio
i proistio grlo. Rekao sam: Pole?
Dvaput je trepnuo pre no to se okrenuo ka meni.
Da li si spreman? Moj boe, toliko si spor da
imam utisak da obilazim muzej s prababom. Kako bi bilo
da neto popijemo u malom baru?
Uao sam na vrata Besnog psa i zatekao aka, mog maitre
dhotel, za stolom u foajeu. Razmetao je srebrnkaste
breskve tek prispele iz Sevilje. Jarko osvetljeni sto bio je
prvo to bi gosti ugledali po ulasku u tamno predvorje

restorana. Svakog dana smo ga ukraavali zamamnim

sveim smokvama, ananasom, mangom i raznobojnim
sudovima punim bobica. Izmeu gomila sonog voa
esto smo stavljali tanjire s dimljenim kobasicama, ili
krhkim i vazduastim pecivom, pokrivene blistavim
staklenim kupolama. Hteli smo da posetiocima poe voda
na usta kad vide kontraste boja i tekstura. Fazan s dva
staklena oka i dugim repom, koji se velianstveno sputao
do besprekorno izglancanog drvenog poda, i dva strateki
postavljena antikna bakarna suda s poklopcima od
kovanog srebra nikad se nisu micali sa stola.
ak je nosio po meri skrojeno plavo odelo. Spustio
je poslednju breskvu na sto. Okrenuo je glavu u mom
pravcu im sam zatvorio ulazna vrata.
Chef! Neete mi verovati. Provalio sam ih. Znam
ko su.
Zapljusnuo me je novi talas umora.
To je mladi par. Siguran sam u to.
Doveo me je do podijuma gde se nalazio njegov
koni rokovnik. Pokazao mi je stranice neznalaki
snimljenih fotografija.
Pogledajte. Sve je tu. Pogledajte.
ak je u normalnim prilikama bio retko utiv i
elegantan ovek, ali gubio je svaki oseaj za meru kad su
restoranski kritiari u pitanju. Prezirao ih je. U stvari,
najvea elja u ivotu bila mu je da otkriva anonimne
inspektore Milenovog vodia, koji su potajice ocenjivali
restorane i dodeljivali toliko eljene Milenove zvezdice.
U poslednjih nekoliko godina sledio je ovu strategiju:
fotografisao je sve goste za koje je sumnjao da su
Milenovi kritiari. inio je to u foajeu, dok su izlazili iz
restorana. Zatim je nosio svoju galeriju fotografija do

restorana Bib Gurman, braserija sa skromnim cenama i

bistroa koji su, ako je verovati onom to pie u vodiu, bili
lini favoriti Milenovih inspektora, mesta na koja su
vodili porodice kad bi imali slobodan dan.
Godinama je, sistematski, u slobodno vreme
veerao u nepretencioznim restoranima Bib Gurman.
Uporeivao je foto-zbirku sa licima u trpezariji. itav
poduhvat je, naravno, bio potpuna budalatina, ravna
traenju igle u plastu sena. Prvi put je naiao na
poklapanje.
Pogledajte. To je isti mladi par. etvrtog su
veerali ovde. I evo ih opet, etiri dana kasnije, Kod eroa
u esnaestom arondismanu. Siguran sam da su Milenovi
inspektori. Ovaj izgleda potuljeno. Zar ne mislite da sam
u pravu?
Da. Verovatno. Ali
Siguran sam u to.
To dvoje su sin i snaja chef Dibonea iz Tuluze.
Te nedelje su bili na istraivakoj misiji u Parizu.
Otvaraju bistro. Ja sam poslao mladi par kod eroa.
ak je izgledao kao ovek kome su sve lae
potonule.
Pokuao sam da ga ohrabrim osmehom. Pruio
sam korak pre no to je stigao da me dublje uvue u svoju
bizarnu opsesiju.
Buketi jasmina ispunjavali su salon prijatnim
mirisom. Porueni su kod Antoana iz estog
arondismana. Strateki su poreani u moru stolova da bi
obezbedili miomirisni vazduh. Posue za Besnog psa
nainjeno je po mojim nacrtima. Krupnije srebrno posue
izraeno je po mojim uputstvima u porodinoj
manufakturi u engleskom efildu. ae s visokim

drkama i irokim postoljem bile su od Mozerovog

kristala, runo duvane u severnoj ekoj. Beli stolnjaci i
ubrusi nisu bili delo normandijske industrije. Saile su ih
ene iz Antanariva, glavnog grada Madagaskara. Sve sa
im je gost dolazio u dodir od vinskih aa do nalivpera
za potpisivanje rauna imalo je prepoznatljivi zatitni
znak Besnog psa, malog lajavog buldoga. Od Malori sam
nauio da sitnice ine restoran. Niko ne moe rei da
nisam valjano usvojio tu lekciju. Iao sam tako daleko da
sam svaki sto opremio stoliicom od mahagonija, na koju
su ene mogle da spuste dragocene tanice.
Trpezarijsko osoblje je otrim pokretima zatezalo
i prebacivalo stolnjake preko stolova. Iz skrivenih
zvunika dopirao je tihi klavir Djuka Elingtona Why Am
I Here For? Uenik je glancao kristal. Video me je u
mranom delu trpezarije. S potovanjem mi je klimnuo
dok se brueno staklo u njegovoj ruci blistalo na svetlosti.
Bonjour, Chef, povikali su kelneri dok sam
prolazio salonom.
Mahnuo sam im i proao kroz kuhinjska vrata.
Chef de cuisine Ser bio je kod gasne pei. Drao
je teki tiganj od livenog gvoa s obe ruke, s pekirom
obmotanim oko drke. Sipao je vrelu guiju mast u
keramiku iniju. Kuhinja je mirisala na upravo iseeni
vlaac i riblju orbu. an Luk, esnaestogodinji uenik
sa seoskog imanja u Normandiji, stajao je u blizini dok se
Ser nije prodrao: Stavi rukavicu i doi da mi
pomogne! Momak se panino okrenuo, zateen
neoekivanom komandom. Lukas, moj commis, stvorio se
pokraj njega. Dodao mu je rukavicu.
Vredni momak zario je ruku duboko u rukavicu.
Smesta je vrisnuo i cimnuo zglobom, aljui rukavicu i

komad ovije iznutrice na drugi kraj kuhinje. Osoblje, na

elu s rumenolikim Serom, prsnulo je u smeh. itavo telo
mu je drhtalo od smeha. Morao je da se uhvati za pult da
ne bi pao. Uenik je pokuao da se osmehne, iako je bio
bolesno bled, sa izuzetkom crvenih uiju.
Ser je vaspitavao mlade snage meavinom
podsmevanja i uki po uima.
Nisam bio raspoloen za njegove grube dosetke.
Izaao sam iz kuhinje. Popeo sam se spiralnim
stepenicama do mog ureda i raunovodstva na spratu.
Maksin, jedna od raunovoa s punom, toplo mi
se nasmeila kad me je ugledala. Oekivao sam da e mi
saoptiti neto slatko i koketno. U tom trenutku se oglasila
Mehtaba iz zadnjeg dela prostorije: Zar jo nisi zavrila
s prolomesenim raunima? Moj boe, Maksin, pouri!
Maksin se okrenula ka mojoj sestri. Otro joj je
odgovorila: Dobila sam ih pre dva dana. Nemoj da mi ih
daje sa zakanjenjem da bi me nakon toga grdila zbog
sporosti u radu. To nije poteno!
Spustio sam glavu i neodreeno mahnuo u
njihovom pravcu. Brzo sam stigao do svog ureda i
zatvorio vrata za sobom.
Konano sam bio sam. Sruio sam se na stolicu.
Nekoliko minuta posmatrao sam zbirku drevnih
kuvara madam Malori. Zauzimala je polovinu ureda.
Pogled mi se zaustavio na Eskofijevim belekama na
mom stolu, skicama za savojske veere napisanim 1935.
godine, koje sam kupio kod Kristija, lepo uramljene.
Posmatrao sam i rukom pisanu poruku zahvalnosti
predsednika Sarkozija. Visila je pored vrata i poasne
diplome Hotelijerske kole iz Lozane. Posmatrao sam sve
te dragocene stvari, nepresuni izvor zadovoljstva. Ni one

nisu mogle da mi pomognu.

Ruke su mi drhtale.
Loe sam se oseao.

Petnaesto poglavlje
Besna sam. Zbilja sam besna.
Madam Verden je hitro usmerila panju na stoi
za kafu, preneraena estinom svoje reakcije. Sipala je
vreli aj iz ajnika koji je pripadao njenoj baki. Sedela je
na rubu kaua presvuenog belom svilom, s izvezenim
rajskim pticama. Kad se sad setim tog susreta, vidim
gnevnu enu koja uspravno sedi u oblaku crne tkanine.
Njena kosa, aura od fino upredenih uvojaka, blista na
svetlosti.
Kroz francuska vrata iza udovice video se vrt,
vrtlog arenila pun kamelija, kadulja i rascvetalih
borovnica. Pokuao sam da ne gledam preko njenog
ramena u arobni prizor van kue, ali nisam mogao da
odolim. Zebe utih grudi i sive veverice skakutale su oko
hranilice za ptice. Eskadrila krupnih leptira pijano je letela
kroz purpurnu izmaglicu ukrasnog bunja. To je bio
mnogo privlaniji prizor od neveselog salona madam
Verden, gde je Polova smrt visila u vazduhu, gde je
kameni pod bio hladan, a svetlost priguenija no to bi
trebalo.
Nikad mu neu oprostiti! Kad me Gospod
prizove sebi, naterau ga da plati za ovo to je uinio!
Dajem vam re da e moj nemogui mu dobiti svoje! Tek
e videti on svoga boga! Stiskala je ruku ajnika
koatim prstima.
Jednu ili dve kockice?
Dve, i malo mleka, molim vas.
Dodala mi je oljicu i nasula aj i sebi. Neko
vreme smo nemo sedeli. Struganje srebrnih kaika bio je

jedini zvuk u sobi.

Jo ne znaju ta se dogodilo? Nije ostavio
poruku? Nije se pojavila u meuvremenu?
Nije, alosno e madam Verden. Ostavio je
testament. Nainio ga je pre nekoliko godina, ali nije
ostavio samoubilaku poruku. Moda se ubio, a moda i
nije. Verovatno nikada neemo saznati.
Napuio sam usne. Njen staromodni nain govora
uvek me je navodio na pomisao da se pred Polovim
prijateljima predstavlja kao neko malo boljeg porekla od
supruga koji je svoj put do kulinarske slave poeo od nule.
Mislim da znam zato je umro.
Zbilja?
Da. Ubili su ga Go i Mijo i Milenovi inspektori.
Njegova krv je na njihovim rukama Tuiu te vodie
ako policija okarakterie njegovu smrt kao samoubistvo, i
ako osiguravajue drutvo odbije da isplati polisu
osiguranja. Popriala sam s advokatom.
ao mi je, ali ne razumem.
Tupo je zurila u mene pre no to je spustila olju i
tacnu na podmeta pored knjige o etrurskim vrtovima.
Nagnula se napred i protrljala stoi za kafu dlanom, kao
da je otkrila vlanu taku.
Pa, chef, konano je prozborila, izgleda da ste
vi jedini Polov prijatelj koji ne zna da e njegov restoran
u sledeem izdanju Milenovog vodia spasti na dve
zvezdice. Dan pre smrti razgovarao je s novinarem
Figaroa. Traio je komentar. Kruile su glasine, ali
novinar je potvrdio nae najvee strahove: gospodin
Barto, generalni direktor Milenovog vodia, lino je
odobrio inspektorovu odluku. Ovaj u potpunosti
neopravdani postupak Bartoa i njegovog komiteta odveo

Pola direktno u smrt, ili bar indirektno.

Sigurna sam u to. Nije mogao da podnese to
ponienje. Trebalo je da ga vidite poslednjih nekoliko
dana otkad su ga Go i Mijo spustili na 15 poena. Bio je
satrven, bez imalo nade. Ne moram da vam kaem da je
nivo zauzetosti stolova naglo pao posle objavljivanja te
ocene Razbesnim se kad god pomislim na to. Videete.
Nauiu ja i Goa i Mijoa i tog Bartoa pameti. Smatram ih
lino odgovornim za Polovu smrt.
Nisam to znao. Veoma mi je ao.
Soba se ponovo ispunila tiinom.
Izvijene, fino iscrtane obrve madam Verden i njen
moleiv izraz lica svedoili su o elji da jo neto kae.
Nervozno sam dodao: Kritiari su, naravno u potpunosti
pogreili. Tu nema zbora. Recite mi ako mogu biti od
ikakve pomoi. Znate koliko sam se divio Polu
Veoma ste ljubazni. Dopustite mi da razmislim
Prikupljamo izjave njegovih kolega. Nalazie se u
preambuli albe.
Njen izraz je govorio da moje dve zvezdice nisu
dovoljne da bi me preporuile za uee u tako
plemenitom preduzeu i da ima neto drugo na umu.
Nisam sigurna da bi to bio najbolji nain da se upotrebi
vaa darovitost, konano je prozborila.
Pogledao sam na sat. Upau u najveu
saobraajnu guvu ako krenem u sledeih deset minuta,
ali stii u na vreme za veernju smenu.
Madam Verden, verujem da ste me pozvali s
nekim razlogom, zar ne? Molim vas da mi kaete o emu
se radi. Prijatelji smo. Znajte da bih eleo da budem na
usluzi Polu, na bilo koji nain. Imate pravo. Imala sam
dobar razlog da vas pozovem u posetu. Recite ta vam

je na umu.
Odraemo memorijalnu slubu za mog
preminulog supruga.
Razume se.
To je Polova elja. Ostavio je precizne podatke o
tome u testamentu. eleo je da priredi veeru za 100
prijatelja posle svoje smrti.
Ostavio je novac za memorijalni obrok na
specijalnom raunu. Pol je, znate, bio malo udan.
Prijatelji pa, tu re bi u ovom kontekstu trebalo
najslobodnije tumaiti. Spisak gostiju u njegovom
testamentu je zapravo adresar francuske visoke kuhinje.
Tu su svi najbolji kuvari, gurmani i gastronomski kritiari,
iako veinu njih nije mogao ni da smisli Najiskrenije,
radi se o krajnje neobinom zahtevu.
Maska je pala. Konano je mogao da vidi koliko
je Ana Verden skrhana muevljevom pogibijom.
Nakratko je uutala.
Recite mi, da li biste vi pozvali sve svoje
neprijatelje na memorijalnu slubu? Jednostavno ne
razumem takav postupak. To je neko mangupiranje s one
strane groba. A opet, nikad nisam razumela svog supruga,
ni u ivotu ni u smrti.
To je bio prvi i jedini put da sam video ta lei iza
njenog hladnog dranja. Duboko me je pogodio njen
zbunjeni izraz lica i tuga izazvana nerazumevanjem.
Instinktivno sam se nagnuo preko stoia za kafu, da bih
je potapao po ruci.
Taj gest joj se nije dopao. Smesta je povukla ruku,
zgroena fizikim dodirom. Posegla je za maramicom da
bi prikrila nelagodnost.
To su bile njegove poslednje elje. Potovau

ih.
Obrisala je uglove oiju, izduvala nos i vratila
maramicu na mesto. to se uputstava za memorijalnu
slubu tie, Pol eli citiram da me na veni put isprati
najdarovitiji kuvar u itavoj Francuskoj.
Pogledala me je. Uzvratio sam joj pogled.
Da?
Oigledno je da je mislio da ste to vi. Moram da
vam kaem da mi nije jasno zato je bio toliko oaran
vama. Imate samo dve zvezdice, zar ne? Jedanput mi je
rekao da ste vi jedini originalni kuvar u itavoj
Francuskoj. Kad sam ga zamolila da mi to objasni, reko
mi je: Hasan i ja, mi smo jedini kuvari u Francuskoj koji
razumeju hranu. Taj tip je jedini kuvar koji moe spasti
francusku kuhinju od nje same.
To je bila neodmerena i smena tvrdnja, tipina za
Pola. Njegova udovica se nesigurno osmehnula. Ovog
puta me je, uprkos svemu, uhvatila za ruku preko stola.
Hasane mogu li vas tako zvati? Da li biste se
prihvatili da nadgledate spremanje Polove memorijalne
veere? Da li biste mi uinili tu uslugu? Biu mirnija ako
budem znala da je sve u vaim sposobnim rukama.
Naravno, neete biti u kuhinji, ve u prostoru za
obedovanje s ostalima. Bilo bi merveilleux ako biste
mogli da se pobrinete za jelovnik, zato to je Pol to eleo.
Da li traim previe od vas?
Ni u kom sluaju. Bie mi ast da to uinim, Ana.
Smatrajte da je taj posao obavljen.
Veoma ste ljubazni. Sad mi je mnogo lake.
Zamislite pripremu veere za 100 gurmanskih zakerala.
To je straan teret za udovicu. Ne bih mogla sama da
organizujem tako neto.

Ustali smo. Ukoeno smo se zagrlili. Jo jednom

sam joj izrazio sauee pre no to sam pohitao ka
ulaznim vratima. urio sam koliko god mi je pristojnost
dozvoljavala.
Javiu vam o datumu odravanja memorijalne
slube, povikala je za mnom.
Hitao sam preko poljunane staze do mog
ulubljenog peoa. Nastavila je da govori s praga dok sam
traio kljueve.
Pol je voleo samo vas, Hasane. Jednom mi je
rekao da ste vas dvojica nainjeni od istih sastojaka.
Mislim da su to prilino mudro izabrane rei za jednog
kuvara. Mislim da je u vama video svoju mlau
verziju
Zalupio sam vrata. Usiljeno sam joj mahnuo i
dodao gas tako snano da je ljunak poleteo u vazduh. U
kreni-stani vonji do Pariza preko sporednih puteva u
Normandiji, predgraa i jarko osvetljenih ulica u centru
nisam mogao da mislim ni o emu drugom izuzev o Polu,
o tome kako je oduzeo sebi ivot, svesno ili nesvesno,
svejedno.
Nisam ja kao ti, Pole. Nimalo.
Ugostitelji iz itave Francuske tampa je njihov broj
procenila na 25.000 doli su sudbonosnog dana u glavni
grad na demonstracije. Okupili smo se kod Trijumfalne
kapije. Atmosfera je bila sveana, iako su medijski i
policijski helikopteri lebdeli iznad nas kao pretei olujni
oblaci. armantnu prvu liniju demonstranata inili su
mladi i zgodni kuvari na tulama, s predimenzioniranim
belim kapama na glavi. Postrojili smo se iza njih.

Svuda u gomili mogle su se videti arene zastave,

karikature svinjolikih politiara i izmrcvarenih kuvara,
crvene pruge preko PDV stope od 19,6% i jednostavni
Non Plus! plakati. Organizatori u crvenim keceljama
izvikivali su uputstva preko megafona.
Borili smo se za pravednu stvar. Obroci u
Mekdonaldsu su, zahvaljujui iaenom razmiljanju
politiara, bili osloboeni poreza, a kvalitetni francuski
restorani, kao moj Besni pas, morali su da dodaju i 19,6%
poreza na svaki raun. Zbog toga je, kao i zbog velikog
broja strunih radnika neophodnih za odravanje
standarda visoke kuhinje, veera u mom restoranu s dve
zvezdice u proseku kotala 350 evra po gostu, i to bez
vina. Broj muterija spremnih da plate tu sumu za jedan
obrok je, kao to moete i zamisliti, bio prilino
ogranien. Ekonomska kriza ve je uticala na smanjenje
prometa. A PDV troak je u tim uslovima potpuno ubijao
posao. Nekoliko dobro poznatih restorana kao to je
uveni Mirabel u Osmom arondismanu ve je propalo.
Ukratko, voda nam je dola do gue. Morali smo
neto da uradimo.
Besni pas bio je dobro zastupljen u koloni od
25.000 ugostitelja. Ser i ak, moja desna i leva ruka, bili
su u prvim redovima, spremni da se zakotrljaju po
Jelisejskim poljima kao mesnati tankeri. Bio sam dirnut
kad sam video Suzan, zaduenu za kolae, dva zamenika
kuvara i etiri kelnera, spremne da odigraju svoje uloge.
Mehtaba je odbila da izae na demonstracije. Nazvala nas
je boljevicima. I Maksin iz raunovodstva je bila tu, rame
uz rame s kelnerom Abdulom. esto me je pogledavala
gladnim oima. ak je i mladi uenik an Luk bio
spreman da rtvuje slobodan dan da bi se pridruio

protestu. Bilo mi je drago to vidim njegovo poteno lice

meu demonstrantima. Priao sam mu da bih mu stegao
ruku i da bih mu se zahvalio na dolasku.
efe!, povikala je Suzan. Mahala mi je preko
glava demonstranata. Ba je zabavno!
Nisam bio sasvim siguran u to. Doseljenici po
instinktu hodaju oborene glave. Trude se da ne talasaju.
Moja nelagodnost kulminirala je kad sam tog jutra sreo
grofa od Nansi Salijera. Grof se s terijerom vraao iz
svakodnevne etnje po botanikoj bati. Sreli smo se na
uglu kolske ulice. Naiao sam kad se pas olakao u
odvodu. Trijumfalno je, s aristokratskim armom,
zakopao neist nepostojeom zemljom.
Stari grof se sagnuo i guknuo: Cest formidable,
Alfie! Izvadio je lanenu maramicu iz depa na grudima,
da bi psu obrisao guzu. To nije bio najpogodniji trenutak
za susret s bankarom gurmanom. Procenio sam da bi bilo
jo nepristojnije pretvarati se da ga nisam video. Proistio
sam grlo i prozborio: Bonjour, Monsieur le Comte
Aristokrata se uspravio i obazreo oko sebe.
Aah, Chef, to ste vi mislio sam da marirate s
proletarijatom.
Ne govorite tako, molim vas. Samo traimo
manje poreze, to je sve.
Pa, ne krivim vas zbog toga, ree grof. Traio je
plastinu kesu po depovima. Moda ne bi bilo loe da
se svi povedemo za vaim primerom. Znate, moj predak
an Batist Kolber, finansijski ministar Luja XIV, jednom
prilikom rekao je neto veoma pametno: da je porez
vetina erupanja to vie perja sa to manje kokodakanja.
Nemam nimalo poverenja u ekipu na vlasti. Dokazali su
da su grubi i alavi kao provincijski mesari.

Grof nije obraao panju na ono to je ostalo za

njegovim psom, uprkos oblinjem znaku koji je nareivao
Parianima da poiste za svojim psima. Kad smo nastavili
etnju, dodao je: Budi oprezan, chef. Ova vlada e na
pogrean nain odgovoriti na demonstracije. Budi siguran
u to. Nemaju nikakvog oseaja za nijanse.
Masa demonstranata oko Trijumfalne kapije se
oko 10.30 zgusnula i ovrsla. Krenuli smo posle nekoliko
povika preko megafona, praeni afrikim bubnjevima i
pitaljkama. Drali smo se za ruke i pevali. Osvrnuo sam
se na more zastava koje su napredovale Jelisejskim
poljima. Opazio sam Alena Dikasa i oela Robiona u
gomili nedaleko od mene. Marirao sam okruen cvetom
francuskog kulinarstva. Sa svih strana stizale su dobre
vibracije. Pozitivni naboj bio je gotovo opipljiv.
Upozorenje grofa od Nansija uinilo mi se
preterano zloslutnim, teatralnim i promaenim. Sunce je
sijalo. Policajci su se dosaivali. Pored radoznalih
Pariana bile su bogate saudijske i kuvajtske porodice,
ene u burkama s gomilom dece oko nogu. etale su se
Jelisejskim poljima i mahale demonstrantima.
Prednji redovi demonstranata su nakon manje od
jednog sata stigli do Sene i Nacionalne skuptine. Put nam
je prepreila policijska falanga sa lemovima i titovima.
To smo oekivali. Postavili su ogradu od elinih reetaka
da bi nas spreili da se popnemo uz stepenice parlamenta
i zasmetamo politiarima. Ispred nje je bila bina s
mikrofonom. Planirali smo da se nekoliko govornika
obrati skupu.
Oni u sreditu kolone hteli su da stignu do prvih
redova. Gomile anarhista odjednom su izale iz parka
Tiljerijea, iza naih lea, dok smo prelazili Konkordski trg

i kad smo se spremali da preemo most. Umeali su se u

nae redove, s maramama na licima.
Nisam siguran da znam ta se zatim dogodilo.
Kamenje, Molotovljevi kokteli i petarde poleteli su u
vazduh. Policija za suzbijanje nereda, opremljena
pendrecima i titovima, odmah je navalila na nas s druge
strane mosta.
Bacili su i suzavac. Odasvud su se podizali dim i
vriska. Zapaljeni automobili su eksplodirali. uo sam
kako policijske palice padaju po glavama demonstranata.
Bukvalno smo se nali zarobljeni izmeu policije
i anarhista.
Bitka nije dugo trajala. Niko od mog osoblja ili
poznanika nije stradao. U novinama je pisalo da je u
bolnicu prevezeno 90 demonstranata i 18 policajaca i da
je jedanaest automobila izgorelo u neredima.
Strah izazvan razbijenim glavama, ljutim dimom i
prodornom vriskom bio je snano i otrenjujue iskustvo.
Prodrmalo me je do sri. Prizvalo je moje duboko
zapretene strahove od rulje s bakljama koja se obruila na
nas na Nepijanovom primorskom putu. Obuzela me je
ivotinjska panika kad sam video kako policajci na
konjima galopiraju na gomilu maui palicama. Uhvatio
sam uenika ana Luka za ruku. Naterao sam ga da se
okrene i pojuri nazad kroz gomilu, ka Konkordu i
anarhistima u naletu.
Anarhisti su nas potisnuli u stranu, ka stepenicama
koje vode na reku. Srea je htela da se bara ukotvila ba
ispod mosta. Postariji hipi par na palubi urno je
odvezivao konopce, da bi zbrisao s problematinog keja.
Beali su od zapaljenih otpadaka koji su padali s mosta u
vodu i po palubi. Videli su da smo uspanieni i povikali:

Ici, vite! Nekako smo uskoili na brod, s jo dvoje-troje

ljudi. Bubnuli smo na palubu ba kad se bara otisnula s
keja.
Merde! Merde!, bilo je sve to je an Luk
mogao da prevali preko usta.
Neredi na mostu polako su ostajali za nama.
Oseao sam da klizimo po vodi, putujemo na povetarcu.
Hipici su imali sivu neurednu kosu i meke glasove.
Posavetovali su nas da sednemo na palubu. Pokrili su nas
konjskim ebadima. Sunce nam je grejalo lice. Napojili su
nas rakijom i objasnili da je ona pouzdano sredstvo protiv
panike i oka.
Seam se kako smo klizili po Seni, pored Ajfelove
kule, francuskog radija, ispod Isijskog mosta, sve dok
posle dugo vremena nismo stigli do ostrva Bijankur u
predgrau. Par se tu ukotvio. Iskrcali su nas na keju.
Zahvalili smo im se iz sveg srca i zapisali njihova imena.
Nazvao sam Mehtabu. Zamolio sam je da nas pokupi.
ekali smo moju sestru sedei na zidiu i klatei
nogama. Zidi se pruao preko pranjavog parka.
Krhotine slomljenih vinskih boca prekrivale su
parkiralite. Francusko-alirska porodica pekla je jagnje
nekoliko metara levo od nas. Pekli su ga na ranju u
starom buretu za naftu. Otac se molio na prostirci, u hladu
lipe. ene su kuvale, a deca igrala fudbal. Vetar nam je
donosio miris peene jagnjetine, kima i sagorele masti.
Peenje, aj od nane i radosni porodini agor oduzimali
su dah svojom jednostavnou.
Pogledao sam iza sebe, na drugu stranu
srebrnkaste Sene, i ugledao stariju enu koja se etala po
drugoj obali. Nosila je al. Uinilo mi se da me doziva, da
mi mae.

Bila je slika i prilika madam Malori.

Verovatno mi se samo uinilo.

esnaesto poglavlje
Chef?
Oui, Jean-Luc.
Uenik je nervozno oblizao usne.
Gospodin Ser me je zamolio da vam kaem da
je stigao tetreb.
Pogledao sam na zidni sat, pored ndebelskog
zidnog ukrasa iz Zimbabvea, s prikazom seoskih ena
koje peku bufala. Do otvaranja restorana za ruak ostalo
je jo sat i etrdeset minuta.
itao sam jedan od najdraih kuvara madam
Malori Magaridu, dnevnik overnjske kuvarice. Na poziv
ana Luka paljivo sam zatvorio knjigu jednostavnih
recepata iz davno prohujalih vremena. Ustao sam i polako
vratio tom na policu.
Pogled mi se zaustavio na oglasu na zgradi banke,
nadgrobnom spomeniku od pleksiglasa koji je
obznanjivao javnu prodaju akcija Recipe.com, internet
kompanije za prodaju recepata, u kojoj sam bio jedan od
saradnika direktora. Kancelarija mi je najedanput
izgledala smeno u prljavoj svetlosti koja je curila kroz
prozore. Svaki pedalj zidova bio je pokriven drvenim i
mesinganim plaketama i priznanjima. Najudnija od svih
bila je pozlaena kutlaa za supu, priznanje
Meunarodnog drutva za supu sa seditem u Briselu.
Dragoceno, godinama prikupljeno blago najedanput mi je
izgledalo kao zbirka bletavih triarija.
Neto se desilo posle Polove smrti. Imao sam
oseaj da se njegov duhovni nemir preselio u moje telo,
da je uao u mene kao krvoedni parazit iz holivudskog

horor filma. Bio sam nemiran i nervozan. San mi je teko

dolazio na oi. Nisam znao ta se deava, ali nisam mogao
da pobegnem od oseaja neumitne propasti. Mrzeo sam to
dotad nepoznato uvstvo. To jednostavno nisam bio ja.
Uvek sam bio veseo i optimistian.
an Luk me je jo posmatrao s dovratka
kancelarije. Strepeo je od nove neslane ale. Njegov tuni
i nesigurni izraz pomogao mi je da doem sebi.
Ustao sam i rekao: Bien. Hajdemo na posao.
Momak je silazio ispred mene spiralnim
stepenicama. Uli smo u bunu, vrelu i uurbanu kuhinju
Besnog psa, koja se spremala za podnevni nalet gostiju.
Kelneri su utravali i istravali iz kuhinje, glancali
srebrninu, punili kutije s cigarama i savijali ubruse. Trali
su izmeu trpezarije i kuhinje bez sakoa.
Glavni kuvar Ser bio je na drugom kraju kuhinje
sa dva zamenika. Stajali su nad plamenovima. Suzan,
glavna poslastiarka, bila je nagnuta nad posluavnikom
sa pitama. Presreo sam uzbueni razgovor o nekoj
fudbalskoj utakmici. an Luk i ja hitali smo ka drvenom
sanduku u hladnoj kuhinji, kakav je izmeu kasnog
septembra i decembra svakodnevno stizao na kuhinjski
pult. Dolazio je ak iz daleke Moskve.
Deak je otvorio drvenu kutiju gvozdenom
ipkom. Zajedno smo paljivo otpakovali poiljku tetreba.
Dva uenika radila su nedaleko od nas. Diskretno sam
motrio na njih dok smo se bavili pticama. Devojka na
drugom kraju sudopere paljivo je istila crvene cipale
vlanom krpom. Zahtevao sam da se radi na taj nain. Ako
se cipal opere pod vodenim mlazom, njegov ukus i boja
nestae u odvodu. Stariji uenik radio je otrim noem na
pultu za meso. Poto smo doveli ana Luka, uskoro e

dobiti svoju kuvarsku kapu i unapreenje u pomonika.

Odstranjivao je nerve s kime francuskog goveeta.
Domaa pasmina arole je, po mom miljenju, mnogo
ukusnija od kotskih angusa.
Dohvatio sam punaku pticu. Glava arktikog
tetreba pokrivena belim perjem i crnim oima mlitavo je
visila. Vetim zamahom satare odstranio sam groteskno
zgrene kande. Ptije noge nestale su u sudu koji je
kljuao pored mene. Dao sam znak anu Luku da oisti i
oerupa pticu.
Kad sam poeo da radim u alosnoj vrbi, morao
sam runo da erupam po etrdeset ptica dnevno.
Dananji uenici imaju sree. Automati za erupanje
prilino dobro rade taj posao. Dakle, naloio sam anu
Luku da propusti pticu kroz mainu. Belo perje arktikog
tetreba razbarueno i krvavo od lovevog metka
poupano je valjcima. Zavrilo je u kesi pored maine.
Prineo sam oerupani le otvorenom plamenu, da
bih se otarasio ostataka poupanog perja. Otvorio sam
pticu i uzeo nekoliko prstohvata gorkog bilja i bobica iz
tundre, zaostalih u grlu ivotinje. Oprao sam bilje u
sudoperi. Liilo je na majinu duicu. Odloio sam ga u
keramiku iniju.
Ovo je bilo moje najdrae jelo za kasnu jesen:
sibirski tetreb, peen s biljkama iz tundre, izvaenim iz
ptice. Sluio sam ga s karamelizovanim krukama u
armanjak sosu.
Nisam neki govornik, an Luk. Najbolje
govorim rukama. Zato gledaj ta radim.
Deak je klimnuo. Izvadio sam iznutrice. Oprao
sam pticu i paljivo odstranio svu vlagu iz nje papirnim
ubrusima. Osoblje je tiho radilo svoj posao ili posmatralo

moju demonstraciju. Zveanje bakarnih poklopaca na

sudovima bila je jedina buka u kuhinji. Iz pozadine je
dopiralo zujanje maina za pranje, friidera i rashladnih
ureaja.
Sljutio sam mesnate grudi s dva ista poteza
noem. Sputio sam grimizne komade mesa u vreli tiganj.
Nekoliko minuta kasnije iskljuio sam plamen i
pogledao na sat.
Jo samo pola sata do otvaranja. Osoblje me je
znatieljno posmatralo. Oekivalo je uobiajena uputstva
pre poetka radnog dana.
Otvorio sam usta, ali iz njih nisu pokuljale
uobiajene trivijalnosti.
Presahle su.
Nije ih moglo biti zato to mi je glava bila puna
groznih slika. Zamiljao sam Pola nadomak strane smrti,
okruenog uvenim jelima na posluavnicima punim
guije masti, paje digerice i njegove krvi. Video sam
zamandaljene prodavnice na pariskim ulicama, nerede i
krvave glave i uo vrisku na Konkordskom mostu. Iza
uznemirujuih slika lebdelo je vetaki potamnelo lice
kuvara Mafita. Njegova bizarno aseptina laboratorijska
kuhinja vredno je izbacivala najekstravagantnije i
dekadentno dekonstruisane obroke.
Slike su iezle brzo kao to su i dole, ba kad su
postale nepodnoljive, kad sam im se predao i ispraznio,
nemoan da naem snagu za borbu kad sam pomislio da
u izgubiti svest. Njihovo mesto zauzela je kjaroskuro
vizija stare overnjske kuvarice Magaridu, svetlost i senka.
Spokojno je sedela pored prozora seoskog doma i
zapisivala jednostavne recepte u dnevnik. Kad se okrenula
ka meni, shvatio sam da je ta starica moja baka Ami.

Sedela je na prozoru na spratu naeg imanja na

Nepijanovom primorskom putu u starom Bombaju. Nije
nita pisala, ve je slikala. Kad sam se zagledao u platno
pred njom, prepoznao sam Gogenov Obrok, toboe
jednostavnu sliku.
Dobro me sluajte, i vi u kuhinji i vi u trpezariji.
Sutra bacamo ovaj jelovnik koji ciframo proteklih devet
godina. Odbaciemo sve teke sosove i sva otmena jela.
Gotovo je s njima. Od sutra poinjemo iznova, iz poetka.
Od sad emo u Besnom psu sluiti iskljuivo jednostavna
jela, u kojima e najlepi i najsveiji sastojci doi do
punog izraaja.
To znai da vie nee biti pametovanja,
razmetanja, niti praenja modnih trendova. Naa misija
odsad pa nadalje bie da nagnamo jednostavnu kuvanu
argarepu i bistru riblju orbu da propevaju. Naa misija
e biti da svaki sastojak svedemo na njegovu
najjednostavniju i najsutastveniju prirodu. Inspirisaemo
se starim receptima, ali emo ih obnavljati tako to emo
ih svoditi na sutinu. Odstranjivaemo sve naslage epoha
i sve nataloene slojeve. elim da se svako od vas vrati u
rodno mesto, svojim korenima irom Francuske, i da mi
odande donese najbolja i najjednostavnija jela, nainjena
iskljuivo od lokalnih sastojaka. Strpaemo sva
tradicionalna jela u lonac. Igraemo se njima. Zajedno
emo stvoriti ukusan i osveavajue jednostavan jelovnik.
Neemo kopirati komplikovane stare specijalitete niti
emo se baviti dekonstrukcijom i minimalistikim
pristupom hrani. Gradiemo na jedinstveni dom na
najjednostavnijim francuskim istinama. Zapamtite
dananji dan, zato to emo od sada kuvati meso, ribu i
povre u njihovim prirodnim sokovima. Vratiemo u

visoku kuhinju cusine de jus naturel.

Verdenova memorijalna veera upriliena je samo
nekoliko nedelja posle radikalnih promena u mojoj
kuhinji. Dobro se seam sunca boje afrana, koje se te
novembarske noi sputalo iznad Sene, i francuske
kulinarske vrhuke zdepastih mukaraca s crnim
manama i vitkih ena u blistavim haljinama koja se
pela uz stepenite muzeja Orse. Paparaci su kljocali
fotografskim aparatima iza konopaca.
Sve je bilo krajnje skupo i otmeno. Novine su
sutradan izvestile da su memorijalnoj veeri te kristalno
bistre i hladne noi prisustvovali svi koji su iole neto
predstavljali u francuskom kulinarstvu. krabano je po
spisku gostiju, bunde su skidane, a alovi predavani
garderobi. Gosti su se peli na prvi sprat muzeja u krutom
taftu i mekoj svili. ampanjac je sluen pod Moneovom
Stanicom Sen Lazar i Serinim Cirkusom. Povod za
okupljanje bio je tuan, ali se u vazduhu osealo
uzbuenje kakvo bi bolje pristajalo filmskom festivalu u
Kanu. avrljanje zvanica odbijalo se o zidove muzeja.
Bivalo je sve glasnije, dok nije dostiglo nivo agora na
aerodromima. Zvono se oglasilo kad je buka zapretila da
dostigne nepodnoljiv nivo. Velianstveni bariton
obznanio je da je veera posluena. Gosti su pohrlili ka
velikom salonu, moru belih stolova, dugovratim irisima u
staklenim vazama, baroknim muralima, rokoko
ogledalima i visokim prozorima s panoramskim
pogledom na Pariz, ukraen skupocenim bisernim
niskama nonih svetala.
Za stolom broj jedan sedela je dijamantima

ukraena Ana Verden u kobaltnoplavoj svili i s raskonom

frizurom.
Mnogo toga se promenilo otkad sam je poslednji
put video, zato to je gospodin Barto, srebrokosi glavni
urednik Milenovog vodia, sad sedeo desno od nje,
zabavljajui goste anegdotama iz ivota kulinarskih
legendi.
I Polov pravni savetnik je te noi sedeo za stolom
madam Verden. Uspeo je da ubedi udovicu da bi joj
parnica protiv gastronomskih vodia samo ispraznila
depove, izazvala brojene emocionalne tegobe i da bi se
loe zavrila. Preporuio joj je da spase obraz i sklopi
sporazum s gospodinom Bartoom.
Rezultati sporazuma mogli su se videti nedelju
dana pre Polove memorijalne veere. Le Guide, kako smo
zvali Milenov vodi, objavio je itulju preko itave
strane u najprestinijim novinama u zemlji. Bila je to
pohvala ivotnom delu nikad prealjenog prijatelja, chef
Verdena. Za ogovaranje nadarena sestra obavestila me je
da je dogovor sklopljen zahvaljujui obeanju gospodina
Bartoa da e privoleti Mafita na saradnju. Kulinarska
zvezda u usponu ne samo da je pevala hvalospeve Polu u
itulji u Milenovog vodia, ve je sedela i levo od Polove
udovice na memorijalnoj veeri. Milovao ju je po ruci.
Pol bi se verovatno razbesneo.
Ana Verden me je rasporedila za sto broj 17 u
zadnjem delu dvorane. Ispostavilo se da je sto bio ispod
jedne od mojih najdraih slika ardenove mrtve prirode
Siva jarebica, kruka i zamka na kamenom stolu. Smatrao
sam da je to dobar znak, iako je mesto pored ulaza u
kuhinju pre svega bilo praktino. Odatle sam mogao da
motrim na osoblje koje izlazi i ulazi. Osim toga, drutvo

za stolom broj 17 je, po mom miljenju, bilo mnogo

zanimljivije nego ono za elitnijim stolovima u sobi.
Za mojim stolom sedeo je i moj jedini prijatelj iz
Monparnasa, chef Andre Piko, okrugao i bezazlen kao
kugla sladoleda. Tu je bila i prodavaica ribe tree
generacije madam Elizabet. Sirota ena patila je od blaeg
oblika Turetovog sindroma, to je ponekad znalo da bude
neprijatno. Ali bila je veoma simpatina. Drala je
veleprodaju ribe koja je snabdevala skoro sve najbolje
restorane u severnoj Francuskoj. Bilo mi je veoma drago
to sedi za naim stolom.
Levo od nje sedeo je grof od Nansija, moj
zakupodavac iz Valetove ulice. Naviknutost na
aristokratsku nadmo omoguavala mu je da bude iznad
klasnih i kastinskih podela. Staro dangrizalo bez dlake
na jeziku verovatno ne bi bio dobro primljeno za veliki
brojem boljih stolova u dvorani. Levo od mene sedeo je
Dejms Harison Hjuit, doseljenik iz Amerike,
gastronomski kritiar prestinog amerikog kulinarskog
asopisa. Naravno, francuska kulinarska vrhuka duboko
je sumnjala u njegove sposobnosti, iako je ve godinama
iveo u Parizu s partnerom Egipaninom. Zazirali su od
njegovih neprijatno dubokoumnih i dobro informisanih
uvida u njihov izolovani i ovetali svet.
Zauzeli smo svoja mesta. Fotografija nasmejanog
Pola Verdena, s visokom kuvarskom kapom, pojavila se
na ekranima. Beli sakoi pohrlili su iz kuhinje. Nosili su
amuse bouche, ae pune malih oktopoda kuvanih u
sopstvenom soku, deviansko maslinovo ulje iz Apulije i
kapar na dugoj drci. Vino, retki Chateau Musar iz Libana
iz 1959. godine, odjeknulo je kao pucanj upozorenja.
Pristrasni pripadnici francuske kulinarske vrhuke

neumorno su ga komentarisali u sutranjim novinama.

Dejms Hjuit bio je prvorazredni pripoveda
anegdota. Amerikanac je, ba kao i ja, utke prouavao
neobino drutvo za stolom madam Verden.
Znate da je morala da odustane od tube, tiho je
rekao. Rizikovala bi da svakakvi nezgodni podaci izau
na povrinu da je istrajala u svojoj nameri.
Nezgodni podaci?, odvratio sam. O emu to
govorite? Siroti Pol je bio prenapregnut. Njegovo
poslovno carstvo bilo je na ivici propasti.
To je bila besmislena tvrdnja. Pol je raspolagao
nevienim preduzetnikim duhom. Na primer, bio je prvi
chef s tri zvezdice koji je osnovao preduzee Verden i
kompanija, koja je izala na parisku berzu. Sa jedanaest
miliona evra prikupljenih prodajom prvog paketa akcija u
potpunosti je renovirao seosku krmu i otvorio lanac
pomodnih bistroa pod svojim imenom Les Verduniers.
Dobro je poznato da je imao desetogodinji ugovor s
kompanijom Nestle. Napravio je niz supa i veera za
vajcarskog giganta u proizvodnji hrane. Samo taj ugovor
mu je donosio pet miliona evra godinje. Njegovo sreno
lice smeilo se s velikog broja reklamnih panoa i
televizijskih ekrana u Evropi. Zaraivao je malo
bogatstvo kao konsultant Er Fransa. Ubirao je novac od
proizvoaa stolnjaka, demova, erpi, lonaca, escajga,
kristala, zainskog bilja, vina, ulja, kuhinja i okolada. Svi
su oni rado dreili kesu kako bi dobili pravo na korienje
njegovog lika.
Nisam mogao da utim na Hjuitovu smenu
napomenu da je Polovo poslovno carstvo na ivici propasti,
i rekao sam: To su budalatine. Pol je bio veliki
biznismen i vodio je veoma profitabilan posao.

Amerikanac se bolno osmehnuo preko ae.

Izvini Hasane, ali Verdenov poslovni uspeh je
mit. Nije mu ostao nijedan su. Iz pouzdanih izvora saznao
sam da je bio zaduen do gue. Godinama je pozajmljivao
novac koji nije prikazivao u zavrnim raunima, tako da
niko od vlasnika akcija nije znao ta se deava. Loi
rezultati u bodovanju Goa i Mijoa izazvali su pad u broju
rezervacija u Zlatnom pevcu. I Er Frans je nameravao da
prekine saradnju s njim. Naao se u krajnje neugodnoj
situaciji. Morao je da pronae novac za otplatu dugova,
ali kola su mu ba krenula nizbrdo. Gubitak Milenove
zvezdice bi ga bukvalno dokusurio. Zadrhtim kad
pomislim na to.
Bio sam zaprepaen. Ostao sam bez teksta.
Kolona kelnera je ba u tom asu nahrupila iz kuhinje.
Morao sam da se usredsredim na ono to su nosili: ostrige
u bistroj orbici. Nedugo potom stigla je salata od
belgijske endivije, garnirana komadima norveke
dimljene jagnjetine i prepelijim jajima.
Krajikom oka sam video kako se Mafit naginje
ka Ani Verden da bi joj neto proaptao u uvo. Okrenula
se prema njemu. S osmehom je dodirnula debeli sloj laka
na kosi.
Pomislio sam na posetu Mezon Dadi u Provansi.
Veerao sam s bivom devojkom. Zgodni chef Mafit je,
pri kraju obeda, priao naem stolu da se pozdravi. Belo
odelo isticalo je njegovu bronzanu put. Nastupio je veoma
armantno. Postao sam niko i nita pored kulinarske
zvezde u usponu. Verovatno ga je moja nezrela reakcija
ohrabrila da drpa Mari ispod stola dok smo razgovarali o
poslu. Herojski se odupirala njegovim neprilinim
nasrtajima.

Kad je veliki kuvar napustio na sto, rekla mi je na

neuvijen pariski nain da je veliki kuvar obian chaud
lapin. 40 Izraz na prvi pogled moda zvui prilino
bezazleno, ali mi je u sutini dala do znanja da je Mafit
opasni seksualni manijak. Kasnije sam saznao da se
njegov nezajaljivi apetit protee na meso svih vrsta i
godita.
Ana Verden mi se najedanput smuila. Zar je
morala ba ove veeri da sedi s Polovim najcrnjim
dumaninom. U tom ponaanju bilo je neeg jezivog i
trulog. ta je s njenom odanou? Hjuit je, po svoj prilici,
proitao istinu s mog lica, jer se nagnuo prema meni i
rekao: ao mi je sirotice. Mora da se izvue iz
finansijskog kripca u kojem ju je Pol ostavio. uo sam
da Mafit namerava da kupi Zlatnog pevca od poda to
tavana u okviru planova za proirenje na sever
Francuske. To bi joj omoguilo da spase ta se spasti
moe.
Kelner je odneo tanjir sa salatom. Iskoristio sam
pauzu u razgovoru da prizovem glavnog organizatora i da
mu apnem da javi Seru u kuhinji da uspori, da previe
brza. Kad sam se okrenuo prema stolu, Hjuit se nagnuo
napred. Gledao je iza mene s podignutom aom vina
Testuz Dezalaj LArbelette iz 1969. godine. Pitao je: Da
li sam imao pravo kad sam Hasanu rekao da je Pol bio u
ozbiljnim nevoljama? Ne eli da mi veruje, Erie.
Amerikanci imaju udesan dar da nemilice
kritikuju kastinske sisteme drugih nacija. Grof od Nansija
je i mimo toga teko podnosio budale. Podigao je au i
suvo prozborio, Za naeg voljenog pokojnika Verdena,
40

Napaljeni zec. (Prim. kor.)

iji voz je hitao ka neizbenoj katastrofi. Poirani iverak

u sosu od ampanjca posluen je sa Chablis Les Clos
Montrachet iz 1976. godine. Andre Piko i ja smo
raspravljali o poslovnim problemima; muio se da
pronae pouzdanog zamenika glavnog kuvara za hladnu
kuhinju, dok sam ja imao nevolja s kelnerom koji je, po
svemu sudei, namerno sporo obavljao radne zadatke.
Sumnjali smo da to ini da bi napumpao prekovremene
sate, a prekovremeni rad postao je veoma krupna
rashodna stavka u poslovanju restorana otkad je
Francuska uvela tridesetpetosatnu radnu nedelju.
Hjuit je zabavljao itav sto priom o veeri od 12
jela s grofom od Nansija u enevskom gastronomskom
hramu La Pa. uveni restoran iznad enevskog jezera
bio je strog kao kalvinistika bogomolja nedeljom. Pun
pompeznih kelnera i starijih parova. U dvorani se niko
nije smejao osim nas, priseao se Hjuit. Imam li pravo,
Erie?
Grof je neto progunao.
Hjuit je, negde izmeu estog i sedmog jela u La
Pau zatraio kalvados, normandijsku rakiju od jabuka,
njegovo omiljeno sredstvo za promenu ukusa.41 Nadmeni
kelner mu je saoptio da to nije mogue i da e
Amerikanac na slatku rakiju morati da eka bar sat-dva.
Kelner e mu je doneti tek posle sireva.
Donesite mu kalvados smesta ili u vas
iamarati!, planuo je grof od Nansija. Kelner je posiveo
Palate cleanser to je element neutralnog ukusa koji omoguuje
da se olaka prelazak s jednog na drugi ukus. Neophodan je u
kulturama gde je obilje raznolikih jela deo svakodnevice; esto se
koriste izmeu probanja vina, sira ili drugih snanih ukusa. (Prim.
prev.)
41

i otrao. Vratio se u rekordnom roku s traenim piem.

Svi smo se glasno nasmejali ovoj prii, svi osim
grofa, koji se ponovo razgnevio kad se setio te veeri u
enevi. Procedio je: Kakav bezobrazluk! Kakav
neverovatan bezobrazluk!
Smejao sam se s ostalima, iako sam stalno
razmiljao o onom to mi je Hjuit upravo rekao o stanju
Polovih finansija i o stranom kripcu u kojem se moj
prijatelj nalazio kad je sleteo s litice.
Saznanje da ak ni jedan od najsposobnijih
poslovnih ljudi u gastronomiji nije mogao finansijski da
uspe s restoranom s tri zvezdice, bila je previe
uznemirujua da bih razmiljao o tome.
Da li je s vama sve u redu?, pitala me je osetljiva
madam Elizabet pre no to nas je naterala da poskoimo
uzviknuvi: Mamojebac!
Poravnao sam desertnu kaiku i viljuku na stolu.
Mislila sam na Pola. Ne mogu da verujem u
kakvoj je nevolji bio. Ako se to desilo njemu, moe se
desiti i svakom od nas.
Ne budite tako pesimistini, ree grof od
Nansija. Verden je zalutao. To je lekcija koju bi trebalo
da izvuete iz onog to ga je snalo. Prestao je da se
razvija. Kraj prie. Ba pre est meseci bio sam u Zlatnom
pevcu. Mogu da vam kaem da je hrana bila u najboljem
sluaju osrednja. Jelovnik nije menjan deset godina.
Verden je, voen ambicijom za proirenje poslovnog
carstva, skrenuo pogled s kuhinje, pravog izvora svog
bogatstva. Zanemario je i osnovne postulate posla,
zaveden medijskom halabukom i popularnou. Istina je
da je upravljao stvaralakom i poslovnom stranom
biznisa. Svaka mu ast na tome, ali to je u stvarnosti

znailo da se povrno bavio i jednim i drugim. Mnogo je

trao, ali bez cilja. Svaki poslovni ovek e vam rei da je
to siguran recept za propast. Na kraju je dobio raun za
svoje greke.
Pretpostavljam da ste u pravu.
Prijatelju moj, kad stignete do izvesnog nivoa,
najtee je da iz dana u dan sauvate sveinu. Svet se brzo
menja, zar ne? Klju uspeha je u prihvatanju stalne
promene i usklaivanju s duhom vremena, ree glavni
kuvar Piko.
To je samo isprazno truanje. Klie!, planuo je
grof od Nansija.
Siroti Andre. Izgledao je kao deai koji je dobio
uku po uima. Da stvar bude gora, madam Elizabet mu
nimalo nije pomogla kad je dodala: Glupa kurva,
jebiga!
Hjuit je uvideo da je kuvar pod vatrom s oba krila.
Rekao je: Imate pravo, Andre. Samo to mislim da bi se
valjalo menjati u skladu s vremenom na nain koji
obnavlja sutinu. Promeniti se promene radi, bez preko
potrebnog sidra, nije nita do puko pomodarstvo. Ono bi
vas samo odvelo na stranputicu. Exactement, ree grof
od Nansija.
Obino, kao doljak koji se bori za mesto za
stolom koji pripada iskljuivo Francuzima, u slinim
raspravama drao sam jezik za zubima. Te noi sam,
verovatno zbog napetosti izazvane pozamanim zadatkom
i skoranjih uzbuenja, izvalio: Umorio sam se od svih
ideologija, od ove ili one kole i teorija. Digao sam ruke
od njih. U mom restoranu odnedavno pripremamo hranu
iskljuivo od lokalnih sastojaka u njenim sokovima.
Spremamo veoma jednostavna jela voeni sledeim

merilima: da li je hrana dobra ili nije, da li je svea, da li

zadovoljava? Sve ostalo smatramo nebitnim. Hjuit me je
udno pogledao, kao da me prvi put vidi. Svojom tiradom
sam osokolio madam Elizabet. Nadovezala se na moju
priu prijatnim glasom, tako nesaglasnim s njenim
blasfeminim erupcijama. Imate pravo, Hasane.
Neprestano podseam sebe na razloge koji su me naveli
da uem u ovu igru. Ispruila je obe ruke, dlanovima
nagore i pokuala da jednim pokretom obuhvati itavu
dvoranu. Pogledajte ih. Tako je lako zalutati. Pol je
dozvolio da bude opijen pariskom berzom i brojnim
prikazima u kojima je slavljen kao kulinarski vizionar. To
je lekcija koju bi na kraju svi mogli da nauimo od njega.
Ne smemo gubiti iz vida
Svetlost je u tom trenutku oslabila. U dvorani je
zavladala tiina puna iekivanja. Iz kuhinje je izala
procesija osvetljena sveama. Desetak mladih kelnera
nosilo je srebrne posluavnike pune peenih jarebica.
Digao se agor praen aplauzom.
Jelo sam nazvao Polova oaloena jarebica.
Sutranje novine proglasile su ga vrhuncem veeri.
Moram da priznam da sam sve do tog trenutka pokuavao
da sakrijem uasnu tremu od nastupa pred tako zahtevnom
publikom. Na osnovu velikodunih komentara za mojim
stolom zakljuio sam da mi se rizini pristup jelovniku
isplatio. Naroito sam uivao gledajui kako grof od
Nansija koji je uvek nazivao stvari pravim imenom,
nesposoban da bilo kome da lanu pohvalu s velikim
gutom lomi hleb da bi omazao i poslednje ostatke s
tanjira.
Jarebica je izvrsna!, rekao je maui komadom
hleba. elim da je vidim na jelovniku Besnog psa!

Oui, Monsieur Le Compte.

Jelo koje je proslavilo chef Verdena i koje ga je
pre trideset godina upisalo na kulinarsku mapu sveta bila
je piletina Aleksandra Dime. Pol je napunio pile
prazilukom iseenim u duge trake i argarepama. Zatim
ga je hirurkom preciznou izbuio da bi utisnuo komade
tartufa ispod koe. Dok se pile peklo u rerni, tartufi i
pilea mast su se meali, a njihova esencija natapala meso,
koje je tako dobijalo jedinstven zemljani ukus. To je
postalo njegov potpis. Uvek se moglo nai na jelovniku
Zlatnog pevca za zamanu sumu od 170 evra.
eleo sam da mu odam dostojnu potu te
memorijalne veeri. Preuzeo sam osnovne principe
njegove piletine i primenio ih na jarebice. Dobro sam znao
da ju je najvie cenio od sve pernate divljai. Dobio sam
snano oporo jelo na granici divljatva. Napunio sam
pticu kajsijama umesto povrem iseckanim na duge trake.
Zatim sam toliko zacrneo divlja sitno iseckanim crnim
tartufima, utisnutim pod kou, da je liila na ene na
viktorijanskom pogrebu. Zbog toga sam ga i nazvao
Polova oaloena jarebica. Moj somelije je doao na
nadahnutu ideju da uz nju ponudi Cotes du Rhone Cuvee
Romaine, robusno crveno vino koje je odisalo pseim
dahom i vuklo na bletavu zaparu letnjeg lova.
Nekoliko uglednih kritiara i ugostitelja
ukljuujui i chef Ruea, jednog od mojih idola pristupili
su te veeri naem stolu da bi mi lino estitali na
jelovniku. Najvie pohvala dobio sam za tumaenje
Polovog najvanijeg jela. ak je i gospodin Barto, glavni
urednik Milenovog vodia, siao s olimpijskih visina
prvog stola da bi mi pruio ruku. Prilino nadmenim
tonom rekao mi je: Sjajno, chef! Sjajno!, a onda je brzo

pruio korak ka nekom vanijem. Tek tada mi je puklo

pred oima zato je Pol priredio ovu posthumnu veeru.
Okrenuo sam se ka prvom stolu da bih se
pogledom zahvalio Ani Verden. Polova udovica je tupo
zurila preko dvorane sa smrznutim osmehom na usnama
dok se glavni kuvar Mafit naginjao nad nju. Jedna ruka
bila mu je ispod stola.
Odustao sam od prvobitne namere. Bila je
prezauzeta.
Sem toga, bilo mi je dovoljno to znam zato je
Pol isplanirao ovo vee.
Memorijalna veera nije prireena zbog njega, ve
zbog mene. Moj prijatelj je ovom priredbom poruio
francuskoj kulinarskoj eliti da se na sceni pojavio novi
zatonik klasine francuske kuhinje. Ovo je bilo moje
pomazanje. Do te veeri bio sam prilino bezlina figura,
izgubljena meu brojnim sposobnim i nadarenim
kuvarima s dve zvezdice irom Francuske.
Memorijalna veera uzdigla me je na najvie
kulinarske visine. Moj dobri prijatelj se i s one strane
groba postarao da se u gastronomskoj vrhuki napravi
mesto za etrdesetdvogodinjeg kuvara, stranca doljaka,
kog je lino odabrao za zatitnika klasinih principa
francuske cuisine de campagne, do kojih su madam
Malori i on toliko drali.

Sedamnaesto poglavlje
Zima nas je priterala uza zid. Recesija se provlaila kroz
najhladnije mesece. uveni restorani kao to su Maksim i
Srebrna kula podlegli su posle duge borbe podmukloj
ekonomskoj bolesti. Potresao sam se kad sam, etajui
Kraljevskom ulicom, video zamandaljena vrata i prozore
Maksima. Vlada je tad povukla odluku o uvoenju PDVa po stopi od 19,6%, ali bilo je prekasno. Pokazalo se da
niko od nas nije imun na novu ekonomsku klimu. Krajem
februara su i mene zadesili veliki finansijski problemi.
Kelner Klod bio je uredan i naoko prijatan
momak. Stigao je iz Liona s blistavim preporukama. Brzo
je uio. Bio je hitar i besprekorno ljubazan i paljiv prema
muterijama. ak, moj maitre dhotel, naveo je u prvim
procenama da se mladi kelner ponaa kao vrhunski
profesionalac.
Ne bi bilo loe da neto saznate o francuskom
radnom zakonodavstvu. Tokom probnog perioda mogli
smo se relativno lako reiti Kloda. Kelner je posle est
meseci rada postajao stalno zaposleni s punim radnim
vremenom, s dugim spiskom zajamenih radnikih prava.
Otputanje radnika s takvim statusom bio je veoma teak
i skup poduhvat.
Medeni mesec s Klodom potrajao je koliko i
estomeseni probni period. Zadatak koji je na probnom
radu obavljao za pola sata na primer, glancanje
svenjaka sad bi se protegao na sat i po. Ponekad je
trajao i due. ak, zakleti zagovornik pristojnog
ponaanja, hladnim glasom bi mu naredio da pouri. On
bi samo slegnuo ramenima i rekao da daje sve od sebe.

ak, inae elegantna i staloena osoba, bacio je papire

Klodu u lice kad mu je ovaj prvi put predao obraun
radnih sati s astronomskim prekovremenim. Rekao mu je
da je connard. Momak je imao eline nerve. Nije ni
trepnuo. utke je podigao papire s poda. Spustio ih je na
akov sto. Znao je da ga zakon titi od kapitalistikih
eksploatatora.
Klod ne samo da je zaraunao prekovremeno do
poslednjeg minuta, ve je ispostavio zahtev za 6,6
dopunskih dana plaenog odmora zbog sistematskog
krenja njegovog prava na tridesetpetoasovnu radnu
nedelju. Rad u restoranu podrazumeva duge smene.
Takva je priroda posla. Zato nije ni udo to je osoblje s
duim staom poelo da se ali na Kloda, koji je sve radio
kao pu i koji je nemilice prebacivao posao na lea
kolegama.
Ova neizdriva situacija dosegla je vrhunac kad
mi je Mehtaba predala njegove podatke za dui vremenski
period. Klodu je za godinu dana rada u Besnom psu
isplaeno 70.000 evra na ime plate, i jo tri puta toliko po
brojnim socijalnim i penzionim osnovama. ak smo mu
dugovali i deset nedelja plaenog odmora.
Puklo mi je pred oima.
Klod je bio prevarant namazan svim bojama.
Pozvao sam restorane u Lionu i porazgovarao s
vlasnicima. Priznali su mi da ih je Klod na isti nain
orobio i da su mu napisali sjajne preporuke samo da bi ga
se lake otarasili. Rekao sam aku da ga otpusti. Izvrio
je moje nareenje.
Momak se vratio istog dana s predstavnikom
sindikata.
Situacija je veoma jednostavna, gospodine

Hadi. Ovaj mladi je nezakonito otputen.

Mehtaba je klela predstavnika sindikata koristei
se bogatim urdu jezikim nasleem. Nije zaobila
nijednog lana njegove porodice. ak je prosipao slinu
tiradu i na francuskom.
Podigao sam ruke da bih ih uutkao.
Objasnite mi zato, gospodine Lekler. Ovaj
ovek je prevarant. Lopua. Kako je mogue da to nije
dovoljan pravni osnov za otputanje?
Klod, kao i obino, nije ni trepnuo niti je prozborio
ijednu re. Dopustio je da predstavnik sindikata govori u
njegovo ime. Vae optube su nepotene i neopravdane,
progovorio je Lekler blagim glasom. Spojio je vrhove
prstiju i zamiljeno napuio usne. Preciznosti radi, bolje
je rei da su u potpunosti nepotkrepljene dokazima.
To nije istina, umeao se ak. U mojoj
dokumentaciji je paljivo zabeleeno da je Klod namerno
radio sporo, kako je i najjednostavniji zadatak, poput
nametanja stola, radio etiri put sporije od ostalih.
Slaemo se da Klod nije najbri radnik, ali to nije
dovoljan razlog za otputanje, pogotovo kad se uzme u
obzir da ste ga u vaim procenama lino okarakterisali kao
vrhunskog profesionalca. Non, non, Monsieur Jacques.
Niste postupili kako treba. Troio je previe vremena na
izvrenje radnih zadataka upravo zbog profesionalizma
koji ste uoili i pohvalili. Recite mi, da li ste ikada bili
nezadovoljni kvalitetom obavljenog posla? Da li je bio
nemaran u bilo kom pogledu? U njegovom dosijeu nema
nijednog prigovora na kvalitet njegovog rada, ve samo
na vreme koje mu je potrebno da ga obavi
Pa, da. To je istina
Zbog toga na sudu moemo osnovano tvrditi da

je sporiji od ostalih zato to mu je veoma stalo do kvaliteta

obavljenog posla
Ovo je neuveno!, ree pocrveneli ak. Svi
dobro znamo ta Klod radi i s im ovde imamo posla!
Maltretira nas! Naduvava radne sate! A vi ste, gospodine
Lekler, u dosluhu s lopuom! Ne mogu da verujem da ste
na njegovoj strani!
Zdepasti Lekler je tresnuo pesnicom po stolu.
Povucite re, gospodine ak! Otpustili ste Kloda
bez zakonskog osnova, a sad dovodite u pitanje moj
integritet da biste zameli tragove svog nedela! E pa neete
se izvui! Zakon je u ovakvim sluajevima veoma jasan.
Morate vratiti Kloda na posao immediatement. Ako elite
da ga otpustite, morate mu isplatiti odgovarajuu,
zakonom predvienu otpremninu, a ne nedostojnu sumu
koju ste mu jue dali.
Pogledao sam gnevnu Mehtabu koja je neto
raunala na papiru.
A ako odbijemo?, pitala je.
Sindikat e vas u tom sluaju izvesti pred Sud
rada, pod optubom za nezakonito otputanje s posla.
Garantujem vam da to nee biti nimalo prijatno iskustvo.
Postaraemo se da tampa pokloni punu panju procesu i
da va restoran izae na zao glas kao mesto gde radnike
nemilosrdno eksploatiu.
Ovo je ucena!
Zovite to kako god hoete. Preduzimamo sve to
moemo da jedan od naih lanova ne postane rtva
poslodavca i da dobije sve to mu sleduje po zakonu.
Ustao sam.
Dovoljno sam uo. Daj im ono to trae,
Mehtaba.

Hasane! Govorimo o dvogodinjoj plati i

odmorima. Treba nam 190.000 evra da bismo se otarasili
ovog prasca!
Ba me briga! Dosta mi ga je! Klod unosi zlu krv
meu zaposlene! Kotae nas mnogo vie ako ga
zadrimo. Isplati ga. Taj je sve dobro izraunao.
Klod se ljubazno smeio. Mislim da se spremao da
mi utivo zahvali na postignutom dogovoru, kad sam se
odluno i tiho obratio gospodinu Lekleru.
Vodite ovo govno iz mog restorana.

Pol Verden bio je jedan od prvih uglednih

francuskih kuvara koji su shvatili da se ekonomija naeg
posla iz temelja promenila i da veliki francuski restorani,
poput bolesnika od raka, ive na aparatima. Francuska
drava je u svojoj velianstvenoj mudrosti uinila na
opstanak
nemoguim.
Pritisla
nas
je
tridesetpetoasovnom radnom nedeljom, penzionim
davanjima i desetinama socijalnih poreza i prireza.
Neumorno je izmiljala zakuaste i nerazumljive
birokratske procedure koje su iziskivale angaovanje pola
tuceta raunovoa i pravnika. Pravila, ogranienja i
dodatni trokovi su nas te zime doterali do duvara.
Pol je davno pre svih nas opazio sve pomenute
finansijske probleme na horizontu. Suprotstavio im se
mnogo pre no to su narasle do katastrofalnih razmera.
Naroito je paljivo prouavao iskustva francuskih
modnih kua, koje su pedesetak godina ranije doivele
slini udar. Nauio je dosta toga. Zapazio je da je radno
intenzivna visoka moda na vrhu piramide stekla svetski
ugled na matovitim dizajnerskim reenjima, ali da malo

ena u dananje vreme moe da priuti tako skupocene

odevne predmete. Svi ateljei visoke mode su zbog toga
radili s gubitkom.
Modne kue su sad zaraivale na konfekcijskoj
odei i parfemima, robi za manje imune muterije.
Pronicljivi modni impresariji kao to je Bernar Arno iz
LVMH-a delotvorno su koristili takve proizvodne linije
da bi unovili dragoceni ugled steen neprofitnom
visokom modom na vrhu svojih poslovnih carstava.
Pol je intuitivno shvatio da je Zlatni pevac
kulinarski ekvivalent ateljeu visoke mode Kristijana
Diora. Spustio se niz gastronomsku piramidu da bi
zaradio novac. Sklapao je licencirane poslove na svim
poljima, od stolnjaka do maslinovog ulja. Pokazao nam je
put. Postao je izvor poslovnog nadahnua za generacije
slabije rangiranih kuvara koji su pokuavali da izgrade
gastronomska preduzea u tekim vremenima.
Sad vam je jasnije zato sam bio toliko preneraen
kad sam otkrio da je njegov poslovni uspeh samo mit, da
posle smrti nije ostavio nita izuzev dugova. To me je
navodilo na zakljuak koji niko nije hteo javno da
izrekne da na francuskom tlu vie nema mesta za visoku
kuhinju kakvu smo poznavali.
I da se jesam zavaravao matarijama o
finansijskom uspehu mog restorana, Klodova otpremnina
bi mi strgla taj veo s oiju. Neto zarada restorana za prolu
godinu to e rei, zarada po odbitku trokova bila je
87 evra. Toliko mi je ostalo posle godinjeg obrta 4,2
miliona evra. A godinu dana pre toga Besni pas je bio u
minusu 2.200 evra. Ove godine morali smo da isplatimo
190.000 evra Klodu. Ta zamana stavka se, naravno, nije
nalazila u poslovnom planu i predvienim trokovima. To

je znailo da emo godinu zavriti s velikim gubitkom.

Najkrae reeno: taka rentabilnosti Besnog psa upravo je
porasla do nivoa od 93% zauzetih stolova. U stvarnosti,
82% zauzetosti stolova bio je na rekordni maksimum.
Najedanput sam shvatio da je Pol krenuo
nizbrdicom diskretno pozajmljujui novac da bi
premostio gubitke restorana na kraju godine. Uzimao je
malo ovamo, malo tamo, sve u nadi da e sledea godina
biti bolja od prethodne. Moda bih i ja tako razmiljao da
nije bilo moje sestre, koja me je u restoranu i kod kue
neumorno podseala na njih.
Te noi sam se posle posla vratio u stan iza
damije Muslimanskog instituta. Spustio sam kljueve i
telefon na sto u hodniku i uao u kuhinju. Posluio sam se
veerom. Na kuhinjskom pultu zatekao sam neto
sestrinog banjan barta i dum aloa, patliana s krompirom
i jogurtom. Mehtaba nije spavala, kao to je obino inila
u ove kasne sate. Sedela je u spavaici za kuhinjskim
pultom i pila aj. Imala je krupne podonjake ispod
crvenih oiju.
Ustala je da mi natoi au iskriave vode iz
friidera. Dodala mi je salvetu. Situacija je veoma
ozbiljna, rekla je. Uskoro emo prodavati belpuri na
ulici, ako se neto ne promeni.
Mehtaba, molim te. Strano sam umoran. Ne
elim da sluam takve stvari pre odlaska u krevet.
Nekoliko minuta je zamiljeno sisala donju usnu.
Video sam da je u ratnikom raspoloenju. Pitala me je:
I ta se desilo s Izabelom? Zato vie ne zove?
Raskinuli smo.
Jaooo! Dao si joj korpu. Ponaa se kao tinejder,
Hasane. Idem na spavanje. Laku no.

Sestrin komentar da emo uskoro prodavati

belpuri na ulici zavukao mi se pod kou. Okretao sam se
i obrtao u postelji. U neko doba sam se setio putovanja od
pre mesec dana. Posetio sam novu fabriku snabdevaa
piletinom, izgraenu nedaleko od Pariza. Pozvao me je u
obilazak
industrijskog
postrojenja,
ijom
se
savremenou mnogo ponosio. Fabrika se po veliini
mogla meriti s aerodromskim hangarom. Mirisalo je na
vrelo perje i ptiji izmet. U golemom prostoru doekali su
me pilii koji su niz cev doletali u kokoinjac. Doekivali
su ih Severnoafrikanci s mreama za kosu. Hvatali su
raskokodakane ptice za mrave noge. Ritmikim
pokretima kaili su ih na pokretnu traku. Visile su
naopako. U tom poloaju su se kretale ka crnom otvoru u
zidu.
Ptice su i posle prolaska kroz otvor nastavljale
svoj put visei naopako. Srca su im kucala, a tela drhtala.
Nale bi se u tamnom, toplom i uskom prostoru. Prijatno
purpurno svetlo osvetljavalo je automatsko putovanje.
Ptice bi se ubrzo smirile. Kokodakanje i lepetanje krilima
bi se namah svelo na retko kvocanje. Pokretna traka ih je
nosila tiho, nezaustavljivo do sledeeg otvora. utljive
ptice bi se, na otrom skretanju, glavom oeale o icu
nimalo preteeg izgleda. Elektrini udar bi ih oamutio.
Na putu do poslednjeg otvora naile bi na jo jednu
naelektrisanu icu.
Tako oamuene nisu ni videle krunu otricu,
slinu elektrinom otvarau za konzerve, koja im je rezala
vratove, niti su ule prtanje krvi po elinim zidovima.
Nisu videli mesara koji se naginje s rukom u elinoj
rukavici i spremnim noem, da bi im razrezao naeti vrat.
Nisu videle ni nagnute sudove ispod sebe, koji su se punili

telesnim izluevinama. Ja sam ih video. Video sam kako

mrtve ptice nastavljaju automatizovano putovanje do
duge metalne kutije. U njoj su provlaene kroz kljualu
vodu da bi im omekalo perje. Valjci su ih liavali belih
kaputa, tako da su iz kutije izlazile ruiaste, gole i
spremne da ih mukarci i ene raeree, spakuju i
otpreme.
Ova vizija me je odonda esto pohodila u
varljivom svetu izmeu sna i jave. Smirivala me je. Slika
pilia koji idu na klanje podsetila me je da u najveem
broju sluajeva ne vidimo ta nas eka iza ugla i da upravo
u tim trenucima, kad nam je put nejasan, moramo ouvati
prisustvo duha i skupiti hrabrost da naslepo i odluno
umariramo u tamu.
Trenutak pre no to sam zaspao, setio sam se ujka
Majurove omiljene izreke. esto ju je ponavljao dok smo
etali, drei se za ruke, kroz sirotinjske etvrti Mumbaja:
Hasane, Alah daje, Alah i uzima. Nemoj nikad
zaboraviti: njegova volja otkriva se samo u pravo vreme.
Stigao sam i do poslednjeg sudbonosnog dogaaja u ovoj
nesvakidanjoj pripovesti. Nakon to smo otpustili Kloda,
ak i ja smo tragali za zamenom. Intervjuisali smo bog te
pita koliko kandidata Velanku s prstenom u nosu,
energinog Turina koji je izgledao obeavajue, ali je
veoma slabo govorio francuski; Tuluanina koji je na
papiru izgledao sjajno, ali smo tokom provera utvrdili da
je tri puta hapen zbog paljenja automobila u studentskim
nemirima. Na kraju smo zaposlili polubrata Abdula,
jednog od mojih najboljih kelnera, koji se obavezao da e
biti odgovoran za njega.

ak je jednog popodneva, dok se muni proces

odabira pribliavao kraju, gurnuo glavu u moj ured da bi
obznanio da je u prizemlju chef koji eli da se vidi sa
mnom.
Podigao sam glavu s gomile papira.
Zato me gnjavi? Dobro ti je poznato da nam
kuvar ne treba.
Hm, ali rekla je da je radila s tobom.
Gde?
U alosnoj vrbi
Odavno nisam uo to ime. Stresao sam se kao da
me je munja oinula kad sam ga uo iz akovih usta. Srce
mi je ubrzano zakucalo.
Poalji je ovamo.
Nije me sramota da priznam da je jedan deo mene
strahovao da e u ured ui madam Malori.
To se, naravno, nije dogodilo.
Margaret! Kako divno iznenaenje!
Oklevajui je stajala na vratima mog ureda. Jo je
bila stidljiva i povuena. ekala je da je pozovem da ue.
Ustao sam i zaobiao sto. Zagrlili smo se i poljubili.
Neno sam poveo staru kulinarsku prijateljicu i
ljubavnicu za ruku, do sredita sobe.
ao mi je to bez najave dolazim kod tebe,
Hasane. Trebalo je da te pozovem.
Gluposti. Mi smo stari prijatelji. Evo. Sedi
Otkud ti u Parizu?
Margaret Bonije se nervozno poigravala raspeem
na vratu. Nosila je haljinu s ljiljanima i demper. Prebacila
je tanu od telee koe preko ramena. Prinela je raspee
usnama, ba kao to je inila pre toliko godina kad nas je
madam Malori tiranisala. Izgledala je zrelija. Kosa joj vie

nije bila svetloplava. Uspela je da, uprkos godinama,

zadri neto meko u sebi. Kroz naslage vremena nazirao
sam staru prijateljicu.
Traim posao.
U Parizu?
Udala sam se, za mehaniara Ernesta Boroa. Da
li ga se sea? Da, seam ga se. Moj brat Umar je
ludovao za automobilima i s Ernestom je zajedno radio na
motorima. Ne znam ta su petljali. Osmehnula se.
Ernest je vlasnik Mercedesovog i Fijatovog
predstavnitva. Imamo dvoje dece, deaka i devojicu.
Devojica, antal, ima osam godina. Mlai Alen ima
samo est.
Pa to je divno! estitam!
I onda smo se razveli. Pre dva meseca dobila sam
i papire. Uh, rekao sam. ao mi je
Deca i ja smo se preselili u Pariz. Ovde ivi moja
sestra. Doli smo ovamo u potrazi za neophodnom
promenom.
Da, razumem.
Paljivo me je posmatrala.
Moda je odavno trebalo da se doselim ovamo.
utao sam.
Ali ivot u glavnom gradu je prilino skup.
Jeste.
Na trenutak se zagledala kroz prozor. Nastojala je
da se pribere pre no to je usmerila crne oi na mene.
Izvini zbog neprimerne smelosti, rekla je. Glas joj je
zbog manjka samopouzdanja liio na apat. Ali da li ti
je potreban neki zamenik? Radila bih na bilo kojem
mestu, u hladnoj ili vruoj kuhinji, na desertima
Bojim se da ne mogu da te zaposlim. ao mi je.

Ne mogu da priutim nove radnike.

Oh, rekla je.
Panino se osvrtala po uredu. Pokuavala je neto
da smisli. Primetio sam da su joj se zgrena ramena naglo
opustila kad je shvatila da je njena molba za posao
odbijena. Ustala je s namerom da se oprosti. Stiskala je
konu tanu. Osmehnula se drhtavim usnama.
ao mi je to sam ti oduzimala vreme, Hasane.
Nadam se da mi nee prebacivati zbog toga. Zna, ti si
jedini vlasnik restorana kog poznajem u Parizu. Nisam
znala kome da se
Sedi.
Pogledala me je kao uplaena devojica. Raspee
joj se klatilo izmeu usana.
Pokazao sam na stolicu.
ta?
Ponovo je sela.
Podigao sam telefon i nazvao svog prijatelja
Pikoa.
Bonjour, Andre Hassan ici Hej, reci mi jesi
li popunio ono mesto u hladnoj kuhinji Nije izdrao
Da. Da. Znam. Strano je kako se danas ponaaju. Da,
prave su primadone Pazi sad, to to se taj momak nije
dobro pokazao u stvari su sjajne vesti, imam za tebe
savrenu kandidatkinju za taj posao Da. Da. Ne brini.
Radio sam s njom u alosnoj vrbi. Ona je prvorazredni
kuvar. Veoma je vredna i iskusna. Bie mi zahvalan do
groba to sam ti je poslao, prijatelju Ne Ne verujem.
Nedavno se doselila u Pariz Poslau je kod tebe.
Uasnuo sam se kad sam spustio slualicu i uvideo
da se Margaret ne raduje to sam joj pronaao radno mesto
u Monparnasu. Plakala je u maramicu, nemona da

prozbori ijednu re. Nisam znao ta da radim ili gde da

gledam, uznemiren njenim plaom. U jednom trenutku mi
je, pognute glave, drhtei od snanih oseanja, pruila
levu ruku preko stola. Prstima je naslepo traila kontakt
sa mnom.
Taj gest me je naterao da shvatim kroz kakve
muke prolazi. Nije mogla vie u ovom trenutku.
Pruio sam joj desnicu. Ruke su nam se srele.

Osamnaesto poglavlje
krto martovsko sunce povlailo se iza gradskih krovova.
U ovo doba dana su restorani tavorili u udnom
neuhvatljivom sumraku izmeu matinea i veernjeg
dizanja zavese. Iscrpljeno osoblje pospano se vraalo s
dvoasovnog odmora. Nisu znali da li e moi da se
priberu pre poetka veernje predstave. Trpezarija e za
nekoliko asova biti jarko osvetljena i prtae od energije.
Izgledala je umorno u ustajaloj izmaglici zaostaloj posle
ruka. Bilo je teko ne biti utuen u takvoj atmosferi.
Kasna zima uvukla se u nabore barunastih zavesa.
Prevrnuta veknica hleba leala je ispod stolice kao crknuta
buba.
Bio sam u kuhinji, kao i obino u to doba dana.
Prio sam crni i beli luk u tiganju. Klizao sam u trans koji
me je obuzimao kad god bih kuvao. Iz nekog razloga se
ove tamne martovske veeri nisam u potpunosti predavao,
kao da sam znao da e se dogoditi neto sudbonosno.
Protresao sam tiganj oslukujui povratak kelnera
na posao. Trupkali su u predvorju. uo sam zujanje
usisivaa i zveketanje maine za espreso. Znao sam da je
uenik isti. Buka koja prati pripremu za rad je malopomalo osvajala hladni prostor koji je do malopre
ispunjavao restoran. Radnici su otrili noeve i
rasprostirali iste stolnjake. uo smo energino kvocanje
raunovodstvenog tampaa na spratu. Sumrano
neraspoloenje brzo je kopnelo.
Veernje novine Frans soar proletele su kroz
otvor za pisma i pale na pod. Pretplata na tampano
izdanje je u digitalno doba bila stara navika. ak nije hteo

da je se odrekne. Podigao je i poneo novine ka zadnjem

stolu, gde je sedelo trpezarijsko osoblje. Na brzinu su
veerali kembie pre poetka veernje smene.
ak je s novinama pod rukom seo pozadi, s
ostalima. Posluio se crevcima s pirinem i salatom od
paradajza. itao je novine dok je jeo. Najedanput se iz
njegovog grla zaulo neobino grgotanje. Ispustio je
viljuku i ustao pre no to je iko mogao da shvati ta se
dogaa. Protrao je kroz trpezariju. Nevaljalci iz
trpezarije najvie su se radovali dobroj tui. Poskakali su
sa stolica i pojurili za njim. Nanjuili su prvoklasnu
makljau.
Cela bulumenta uzbueno je i bez daha nahrupila
u kuhinju. Mi smo, ne slutei nita, trebili graak, seckali
vlaac i odstranjivali salo. Zastali smo usred pokreta.
Paljivo sam se osvrnuo oko sebe i ugledao aka koji je
urlajui mahao novinama.
Pomislio sam: O, boe, zar opet. ak i Ser su
se sino zamalo potukli zbog prebacivanja odgovornosti
za pogrenu narudbinu. Krajikom oka video sam kako
Ser grabi oviji but, spreman da ga upotrebi kao vrst
argument u predstojeoj raspravi. Patosirae aka ili
nekog iz trpezarijske ekipe ako navali na njega. Nije me
sramota da priznam da sam u tom asu bio potpuno
iscrpljen i na izmaku snaga. Ne bih mogao da podnesem
jo jedan otar sukob meu zaposlenima.
Maitre! Maitre!
ak je uperio novine na mene, kao da me optuuje.
Trea zvezdica! Milen ti je upravo dodelio treu
zvezdicu!
Prvi radosni urlici su utihnuli. Osoblje se okupilo
oko mesarskog panja. Upijali su svaki slog dok sam itao

lanak od pet pasusa.

Uglavnom se bavio usponima i padovima u
kulinarskom svetu. Napokon sam naiao i na taj deo
polovinu reenice na vest za le tout Paris Besni pas
bio je jedan od dva restorana iz Francuske kojima je
dodeljena i trea Milenova zvezdica.
Bio sam zapanjen, obamro, dok se oko mene
buno slavilo kao da je Dan pada Bastilje.
Osoblje je lupalo u erpe, urlalo i skakalo oko
penice. ak i Ser grlili su se kao strastveni ljubavnici.
Bilo je plakanja, lupanja po leima, radosnih uzvika i
mnogo, mnogo srdanog rukovanja.
O emu sam razmiljao?
Ne mogu da vam kaem. Ne mogu da vam kaem
sa sigurnou.
Vest je nesumnjivo uzburkala moja oseanja. Bila
su zbrkana. Gorkoslatka.
Uzbueno osoblje stajalo je u redu crni sakoi iz
trpezarije i beli iz kuhinje pomeali su se kao ahovske
figure na tabli. Svako je hteo da mi lino estita. Nisam
bio ni srdaan ni oduevljen dok sam im se zahvaljivao.
Nekom bi se moglo uiniti da ne marim za novost i da
posmatram provalu radosti s velikog odstojanja.
Meutim, bilo mi je teko da poverujem da se ovo
zbilja dogaa, zato to je u itavoj Francuskoj bilo samo
28 restorana s tri zvezdice i zato to je moje putovanje do
ovog priznanja bilo tako dugo i naporno. Tanije, nisam
mogao da poverujem u tako neto samo na osnovu pola
reenice u tiranim veernjim novinama. Pomislio sam da
mi je Suzan negde na kraju reda proitala misli i rekla: A
ta ako se novinar prevario?
Merde!, brecnuo se Ser s druge strane kuhinje.

Gnevno je pokazivao na nju drvenom kutlaom. ta je s

tobom, eno? Ne proputa nijednu priliku da kae neto
loe.
To nije istina!
Maksin nam je, na svu sreu, u tom trenutku
skrenula panju. Mahala je rukama, silazei iz ureda na
spratu. Izvestila me je da gospodin Barto, directeur
general Le Guides Michelin, eli da razgovara sa mnom.
Srce mi je bubnjalo u grudima dok sam se penjao
spiralnim stepenicama. Klicanje osoblja odzvanjalo mi je
u uima. Nagonilo me je da preskaem po dve stepenice.
Oas posla sam stigao do telefona.
Duboko sam udahnuo i podigao slualicu. Barto
me je, posle razmene neiskrenih pozdrava, upitao: Da li
ste itali veernje novine?
Odgovorio sam da jesam. Neuvijeno sam ga
zapitao da li je zaista istina da smo dobili treu zvezdicu.
Znate ve, te proklete novine, konano je prozborio.
Da, istina je! Vreme je za estitke! Tek tada sam
dozvolio sebi da se radujem toj ogromnoj vesti. Sudbina
je konano pokucala i na moja vrata.
Gospodin Barto je brbljao o proceduralnim
pojedinostima. S mukom sam pratio njegovu ispraznu
priu. Izgleda da se od mene oekivalo da se pojavim na
veeri povodom dodele nagrada u Kanu. Znate, rekao
je, vi ste prvi doseljenik koji je u Francuskoj dobio tri
zvezdice. To je prilina ast i istorijski dogaaj. Da,
da, rekao sam. Slaem se s vama. To je velika ast.
Samo da znate da sam morao da se borim za vas. Nisu
sve moje kolege mislile da glavni kuvar s kako da to
kaem? egzotinim poreklom ima odgovarajui oseaj
za klasinu francusku kuhinju. Ovo je novina za nas. Mais

cest la vie! Svet se menja. I vodi mora da se menja s

njim.
Lagao je, naravno. Nisam znao ta da mu kaem.
Bio sam siguran da se Barto nije zalagao za mene. Bio bi
meu poslednjima koji bi mi dali glas. Verovatno su
prevagnuli oni nepokolebljivo nezavisni izvetaji
inspektora, napisani posle tajnih poseta restoranu i
rasprave na nivou komiteta koje su imali dva puta
godinje. Milenovi inspektori bili su beskompromisno
odani istini koju su videli roenim oima.
Gospodine Barto, konano sam prozborio. Jo
jednom se zahvaljujem vama i Komitetu inspektora.
Oprostite mi. eka me mnogo posla. Restoran se otvara
za dva sata. Siguran sam da ete me razumeti.

Devetnaesto poglavlje
Magina no krajem marta, kada sam osvojio treu
zvezdicu, bliila se kraju. Dolo je vreme za kulinarski
obrt ka lakom, slatkom i rastapajue dobrom ukusu, ka
madlenama s pistaima i klafutu s anisom i mom uvenom
gorkom erbetu s vinjom. Jo samo jedan ili dva suflea u
penici. Ostalo je jo malo posla za Suzan, poslastiarku
koja je vredno radila u pozadini. Priao sam joj. Zajedno
smo sipali boole kompot u krte korice tek izvaene iz
rerne. Dodali smo komad maskarponea, poslednji potez u
pravljenju moje tarte au vin. Vrelina u kuhinji postepeno
je jenjavala. Penice u Besnom psu gasile su se jedna za
drugom.
Gosti u trpezariji odlagali su platnene ubruse
pored tanjira, kao da istiu bele zastave. Gledao sam kroz
staklo kako izbacuju i ire noge pod stolovima i kako im
se gornji deo tela razliva kao mesnati sufle.
Osoblje je bilo uzbueno, ali je radost jenjavala.
Poelo je beskrajno povlaenje iz trpezarije, odnoenje
sosom zamrljanih tanjira i vinom istakanog kristala.
Oslukivao sam krckanje i mrvljenje hleba skupljanog sa
stolnjaka. Stizala je kafa za buenje sa sitnim kolaima.
Na stolovima su se pojavljivala sredstva za poboljanje
probave u bruenom kristalu i kvalitetne havane.
an Pjer!, pozvao sam ga. Skinuo sam sako.
Donesi mi istu belu odoru.
Australijski par me je prvi video kad sam izaao iz
kuhinje. Sedeli su u delu restorana koji smo zvali Sibir.
Nesigurno sam koraao. apat se proneo salonom kad
sam se pojavio. ak je digao glavu s knjige rezervacija.

Poao mi je u susret.
Grof od Nansija sedeo je za svojim stolom krajnje
desno. Imao je goste, dva starija partnera iz Brae Lazar.42
Podigao je starakim pegama pokrivenu ruku u pozdrav.
Stari aristokrata je s velikim naporom ustao. Pre no to
sam shvatio ta se dogaa, ustao je i gradonaelnik Pariza
sa svojim gostima, ba kao i dizajner Kristijan Lakroa i
veliki holivudski glumac Doni D., koji je sedeo u separeu
s kerkom. Komeanje u trpezariji izmamilo je Sera i
ostale iz kuhinje. Postrojili su se u pozadini. Aplauz
gostiju i osoblja bio je zagluujui. estitali su mi na
unapreenju u najvii ealon francuske visoke kuhinje.
Kakvo iskustvo. Kakvo iskustvo.
Taj trenutak, taj trenutak bio je vrhunac mog
ivota. Slavni i ugledni ljudi digli su se na noge da bi mi
iskazali potovanje zajedno s mojim comradese de
cuisine. Seam se da sam pomislio: Hmm. Ovo mi se
dopada. Mogao bih se navii na ovo.
Stajao sam u sreditu svog restorana. Osvrtao sam
se, pokuavajui da se zahvalim svakom ponaosob.
Poveriu vam da sam, dok sam posmatrao sve te dobre
ljude rumena lica i stomaka punih moje hrane osetio
snano oevo prisustvo pored sebe. Blistao je od ponosa.
Hasane, zamiljao sam kako mi se obraa.
Hasane, smlatio si ih! Svaka ti ast!
Maksin je sila sa sprata da bi mi poela laku no.
Deava se neto neverovatno, chef, rekla je rumena od
uzbuenja. Veeras bukirali 700 rezervacija!
Preplavljeni smo elektronskom potom. Telefon
neprestano zvoni. Zovu nas ak iz Amerike. Vest se iri
Lazard Freres vodea svetska kompanija za finansijski i
poslovni konsalting. (Prim. prev.)
42

internetom. Ve smo zauzeti do aprila idue godine. Ako

ovakvo interesovanje potraje, do kraja meseca imaemo
dvogodinju listu ekanja. Dobili ste poruke od
Lufthanze, Tajson fudsa i Unilevera. Sigurno zovu zbog
poslovnih predloga ta je bilo, efe? Zato izgledate
tako tuno?
Ako izgubite Milenovu zvezdicu, moete da
izgubite 30% obima posla, ali posao skae za 40% kad je
dobijete. Lionska osiguravajua kompanija, koja prodaje
osiguranje od gubitka profita restoranima kojima preti
opasnost od gubitka rejtinga, to je i matematiki dokazala
u jednogodinjem istraivanju.
Ah, Maksin. Tuan sam zato to mislim na Pola
Verdena. Moj prijatelj nije mogao da se spase, ali je
spasao mene.
Sklopila je ruke oko mog vrata i proaptala.
Doi na kafu. ekau te gore.
Hvala ti na ponudi. Veoma je primamljiva. Ali ne
veeras.
Poeleo sam laku no dvojici kelnera i Seru. Te
veeri je otiao poslednji, nakon to smo se poljubili i
ponovo estitali jedan drugom. Jo nekoliko puta me je
udario po leima. Odahnuo sam kad sam zatvorio vrata za
njim. Ponovo sam bio sam.
To je bilo to.
Moja no za pamenje konano je i zauvek prola.
Preselila se u istoriju.
Poslednji kljocaj brave na zadnjim vratima bio je
signal za poetak spiralnog poniranja s omamljujuih
visina veeri najveeg postignua. Napala me je
malodunost, depresija poznata samo tenorima koji
trijumfalno silaze s pozornice milanske Skale. Tako vam

je to u kuhinji.
Tant pis, kao to je Ser uvek govorio. Ba teta.
Obavezni smo da prihvatimo dobre i loe stvari.
Uverio sam se da su prozori zatvoreni, a ostava
zakatanena. Gore u kuli proverio sam da li su
kancelarijska svetla i kompjuteri pogaeni. Uzeo sam
mobilni i kljueve sa stoia i siao u prizemlje. Pogasio
sam svetla u trpezariji. Bacio sam poslednji pogled na
restoran. Slaba svetlost iz pozadine poslednjom snagom
obasjavala je bele madagaskarske stolnjake. Ukljuio sam
alarm i zatvorio vrata za sobom.
Brljan oko znaka s lajavim buldogom bio je
vlaan od veernje rose. Nije se smrzla u slanu. Po prvi
put te godine osetio sam blagost nailazeeg prolea.
Radilo se samo o naznaci, ali je njeno prisustvo bilo
neporecivo. Pogledao sam uzbrdo, kao to sam inio
svake noi. To je bio moj najdrai vidik u celom Parizu.
Gledao sam kupolu Panteona, obasjanu utim
reflektorima. Liila je na meko kuvano jaje. Zatim sam
zakljuao vrata.
Bilo je veoma kasno, ali znate kakve su noi u
Parizu, opojne. Uvek ima ivota. Zaljubljeni sredoveni
par drao se za ruke. Sputali su se Valetovom, a student
medicine sa Sorbone peo uzbrdo, u suprotnom pravcu, na
crvenom kavasakiju. Mislim da su i oni oseali dolazak
prolea.
Zadovoljno sam krenuo kui, peice, kroz mrane
sokake Latinske etvrti, do svog stana iza damije i
Muslimanskog instituta. Put do kue nije bio dug. Proao
sam pored Kontraskarpskog trga, pa pored niza jeftinih
severnoafrikih restorana. Stigao sam do uske Mufetarske
ulice. Na suvlaki svratitu je nekoliko prozora svetlelo

jezivom crvenom svetlou.

Naglo sam se zaustavio negde na sredini kose
Mufetarske. Isprva nisam bio siguran da li mogu da
verujem ulima. Ponovo sam omirisao vlani pononi
vazduh. Da li je mogue? Osetio sam aromu svog
detinjstva. Veselo se sputala po kaldrmisanom sokaku
meni u susret. Osetio sam miris mali ka salana, ribljeg
karija iz davnanjih dana.
Nisam mogao da se ne zaputim mranim
sokakom, privuen neodoljivim mirisom. Stigao sam do
uskog izloga na kraju uliice. Izmeu dva neugledna
restorana naao sam nedavno otvoreni Madras. Bio je
zatvoren.
Ulina lampa zujala mi je iznad glave. Zaklonio
sam oi da bih se odbranio od vetakog sjaja i provirio
kroz izlog restorana. Trpezarija je imala desetak grubih
drvenih stolova pokrivenih papirnim stolnjacima. Bila je
spremna za sutranje posetioce. Na jarkouto ofarbanim
zidovima bile su crnobele fotografije Indije vodonoe,
tkai i pretrpani vozovi na stanicama. Svetlo u trpezariji
bilo je ugaeno, ali su neonske cevi u kuhinji jo bacale
otru svetlost. Video sam ta se deava kroz dugi hodnik.
Riblja orba kljuala je u kazanu na pei. Spremali
su specijalitet dana. Pored nje je bio usamljeni chef u
majici i kecelji. Sedeo je na tronocu u uskom prolazu.
Saginjao je glavu preko inije zainjenog ribljeg karija.
Ruka mi se podigla kao voena svojom voljom.
Prislonila se uz staklo, vrela i ravna, kao apati. Ispunila
me je bolna udnja. Mislio sam da e mi slomiti srce.
Pritisnuo me je oseaj gubitka. udeo sam za mamom,
Indijom, za voljenim bunim tatom, za madam Malori,
mojom uiteljicom, i za porodicom koju nikad nisam

imao, rtvovanoj na oltaru ambicije. udeo sam za

pokojnim prijateljem Polom Verdenom, za voljenom
bakom Ami i njenim jelima. Sve to mi je nedostajalo
danas, i svakog dana.
Ne znam zato, ali sam se, stojei ispred
novootvorenog indijskog restorana, obuzet snanom
udnjom, najedanput setio neeg to mi je madam Malori
rekla jednog prolenog jutra pre mnogo godina. Bio je to
jedan od poslednjih dana koje sam proveo u njenom
restoranu.
Sedeli smo u njenim privatnim odajama u
potkrovlju alosne vrbe. Prebacila je al preko ramena.
Pijuckala je aj u najomiljenijoj berer fotelji i posmatrala
bune golubove na granama vrbovog drveta. Sedeo sam
preko puta nje i vredno upijao De re coquinaria. Hvatao
sam beleke u belenici konih korica od koje se nikad ne
rastajem. Podigao sam glavu kad je madam Malori buno
spustila oljicu na tacnu.
Kada bude otiao odavde, rekla je kiselim
tonom, najverovatnije e zaboraviti najvei deo onog
to si od mene nauio. Tu nema pomoi. Ako ita sauva
u sebi, volela bih da to bude savet koji sam dobila od oca,
kao devojica, nakon to je uveni i kao crna zemlja teki
pisac otiao iz porodinog hotela. Gertruda, rekao mi je,
nikad nemoj da zaboravi da je snob osoba bez trunke
dobrog ukusa. Zaboravila sam ovaj divni savet, nadam se
da e biti mudriji od mene.
Otpila je jo jedan gutljaj aja pre no to je uperila
pogled u mene. Oi su joj, uprkos godinama, ostale
uznemirujue plave, prodorne i sjajne.
Nisam bogzna kako veta s reima. Ali volela bih
da ti kaem da sam se negde usput izgubila. Verujem da

si mi poslat da bi mi pokazao put nazad u svet. Oseam da

je u sve to umean i moj otac. Zahvalna sam ti zbog toga.
Pomogao si mi da shvatim da dobar ukus nije roenjem
steena snobovska privilegija, ve dar boji, koji se
ponekad pojavljuje na najneoekivanijim mestima i kod
najneoekivanijih ljudi.
S tim mislima u glavi posmatrao sam iscrpljenog
vlasnika Madrasa, koji se krepio inijom jednostavne ali
ukusne riblje orbe na kraju dugog dana. Najedanput sam
znao ta u rei onom groznom oveku kad mi sledei put
bude pomenuo kako bi trebalo da budem poastvovan to
sam jedini stranac koji je izborio mesto u francuskoj
kulinarskoj vrhuki. Suoiu ga s Malorinim komentarom
o pariskom snobu. Moda u mu dati malo vremena da
proguta napomenu pre no to se budem nagnuo prema
njemu da bih mu, blago pljuckajui, rekao: A? ta misli
o tome?
Zvono na oblinjoj crkvi oznailo je jedan ujutru.
Setio sam se obaveza koje me ekaju sledeeg dana.
Uzmakao sam od izloga. Jo jednom sam pogledao
Madras. Okrenuo sam se na petama i nastavio put niz
Mufetarsku. Sve vie sam se udaljavao od zamamnih
mirisa mali ka salana. Aromatini podsetnik na ono to
sam bio brzo je ileo u pariskoj noi.

Dvadeseto poglavlje
Hasane? Da li si to ti?
Iz kuhinje je dopiralo zveanje sudova u sudoperi.
Jesam.
To je udesno! Tri zvezdice!
Mehtaba se te veeri zbilja potrudila oko frizure.
Zakoraila je u hodnik, naminkana kao majka, u
najboljim alvarama. Osmehivala se rairenih ruku.
Nije loe, jata, rekao sam. Progovorio sam
jezikom detinjstva.
Toliko se ponosim tobom. Uh, kako bih volela da
su mama i tata s nama. Mislim da u svakog asa
zaplakati.
Nije izgledala kao neko ko e zaplakati.
Umesto toga me je utinula do krvi.
Jao, jeknuo sam.
Pretei je uperila prst na mene. Zlatne narukvice
na ruci gnevno su zveckale.
Smrdibubo! Zato me nisi pozvao da mi kae za
priznanje koje si dobio? Zato si me obrukao pred
susedima. Kako si mogao da dopusti da to ujem od
nepoznatih?
Mehtaba, hteo sam da te pozovem, ali nisam
stigao. Saznao sam za zvezdicu uoi otvaranja restorana.
Telefoni su tad poeli da zvone, a gosti da pristiu u
buljucima. Neki krupni i neodloni posao iskrsao bi kad
god bih krenuo da te nazovem.
Uh. Samo sipa isprazna opravdanja.
Pa, ko ti je rekao?
Lice joj je iznenada smekalo.

Prinela je prst usnama i dala znak da krenem za

njom.
Margaret je bila u dnevnoj sobi. Sedela je nasred kaua od
bele koe, zatvorenih oiju. Dremala je. Spustila je ruke
na sina i ker. Deica su poloila glave na njeno krilo.
Mehtaba ih je pokrila posteljinom iz svoje krinje s
devojakom spremom. Seam se da na dejim licima nije
bilo nieg izuzev dirljive i duboke nevinosti.
Zar nisu draesni?, proaptala je Mehtaba. I
tako su dobri. Smazali su celu veeru.
Odmah zatim se namrtila. S tom biter-lemon
grimasom mnogo je podseala na tetku.
Samo mi je ona, od svih tvojih prijatelja, javila
da si dobio zvezdicu.
Utinula me je jo jednom, ali znatno slabije.
Donela mi je Frans soar. Tako je divna. Ispriala
mi je sve o svom muu. Kakva ivotinja! Mnogo su
propatili pored njega Zato mi nisi rekao da se doselila
u Pariz?
Margaret je otvorila oi. To me je spaslo od navale
Mehtabinih optubi. Osmehnula se kad nas je videla kako
je posmatramo s dovratka. Lice joj se ozarilo. Prinela je
prst usnama. Dala nam je znak da saekamo. Polako i
neno izvukla se ispod deice koja su vrsto spavala.
Zagrlili smo se i poljubili u hodniku.
Nisam mogla da verujem, Hasane. Bila sam tako
uzbuena. Vest je i mene prenerazila. Bila je sasvim
neoekivana. Uhvatio sam je za obe ruke. Stisnuo sam
ih, gledajui je u oi.
Hvala ti, Margaret, zato to si svratila i obavestila

moju sestru. Doli smo im smo uli fantastinu vest.

Morali smo da te vidimo i da ti estitamo. Immediatement.
Kako neverovatno dostignue Madam Malori je imala
pravo!
Siguran sam da upravo sad to sa slau govori tati
na nebu. Nasmejali smo se.
Mehtaba je, kao da je nastojala da imitira tetku,
ustro prinela prst usnama. Pokazala nam je da bi trebalo
da odemo na drugi kraj apartmana, u kuhinju, da tamo
razgovaramo. Seli smo na stolice pored mramornog pulta.
Margaret mi je priala o dogodovtinama u Monparnasu,
kako se ef Piko pristojno ponaa prema njoj i kako nije
goropadni tiranin kao mnogi drugi veliki kuvari.
Nikad neu zaboraviti ono to si uinio za mene,
Hasane. Mnogo ti dugujemo.
Nita nisam uinio. Samo sam telefonirao.
Iz friidera sam izvadio bocu hladnog ampanjca.
Otvorio sam je i napunio antikne ae iskriavom
tenou boje ambre. Margaret, osveena snom, bila je
raspoloena za priu.
Bilo je lepo videti tvoju sestru posle toliko
godina. Bila je veoma ljubazna prema nama kad smo
nepozvani osvanuli na vaem kunom pragu. Kako je
titrala deci. I boe moj, kako kuva! Ooh-la-la! Nimalo ne
zaostaje za tobom. Poastila nas je veerom. Deliceuse!
Posluila nas je zainjenim goveim paprikaem, gustim
i masnim, savrenim jelom za hladnu no. Ne razlikuje se
mnogo od nae burgundske govedine.
Mehtaba je uivala u pohvalama. Pretvarala se da
nas ne slua. Spremala je kasni zalogaj.
Hodi, Margaret, rekla je i gurnula tanjir s
poslasticama preko pulta. Jo nisi probala moju alvu sa

argarepama. Moramo da porazgovaramo o Hasanovoj

zabavi. O jelovniku i spisku gostiju. Prilino odseno mi
je naloila. A ti idi. Idi operi se!
Telefon je zazvonio im sam spustio lice pod vodeni mlaz.
Nekoliko trenutaka kasnije uo sam korake. Mehtaba mi
se obratila iz hodnika ispred kupatila.
To je Zainab. Preuzmi vezu.
Zvala je izdaleka. Veza je krckala i itala kao da
govori ispod vode.
O, Hasane! Tata, mama i Ami bili bi tako
ponosni! Sad si kuvar s tri Milenove zvezdice!
Pokuao sam da promenim temu. Nije htela ni da
uje. Traila je da joj prepriam sve do najmanjeg detalja.
Udaj eli da ti estita.
Udajev bariton je zagrmeo.
Neverovatno dobre vesti, Hasane! Strano smo
ponosni na tebe! estitam ti na uspehu!
To je bio Zainabin suprug, Udaj Doi.
Ne, nije se udala za bombajskog ugostitelja koji je
nervirao mog oca.
Udala se za njegovog sina.
itav Mumbaj govorio je o Udaju i Zainab.
Preobrazili su stari restoran Hajderabad u najotmeniji
hotel i pokrenuli lanac hotela i restorana po poslednjoj
mumbajskoj modi. Ispostavilo se da je mala Zainab
najslinija ocu od sve dece. Bila je graditeljka carstva.
Smiljala je velike planove i raspolagala vetinom i
energijom neophodnom za njihovo ostvarenje.
Seam se njihove svadbe u Mumbaju. Uzeli su se
malo pre tatine smrti. Susret izmeu tate i Udaja Doija

Starijeg isprva je bio napet. Tata je previe govorio,

uglavnom o sebi. Stari Doi se dosaivao u njegovom
drutvu. Vrpoljio se i stiskao tap. Dva starca su se
zajedno slikala za Helou Bombaj. Liili su na par
koopernih paunova.
Venanje je zauzelo pet strana u popularnom
asopisu. Starci su se posle fotografisanja opustili.
Razgovarali su do kasno u no.
Kad sam se kasnije naao s tatom, rekao je: Da li
si video tog starog petla? Izgledam mnogo bolje od njega,
jelda? Zar ne misli tako? Mnogo je mator.
Seam se da sam stajao pored tate kasno te veeri,
dok se svetkovina pribliavala vrhuncu. Draguljima
optoeni slon nosio je mladence po travnjaku, dok su
sluge u belim sakoima pronosile srebrne posluavnike s
aama ampanjca izmeu 1.200 raskono odevenih
svatova. U sreditu glavnog atora bila je srebrna posuda
puna beluga kavijara. Politiari su se tiskali oko nje da bi
kutlaama zahvatili skupoceni kavijar. Svaka kutlaa
vredela je 2.000 dolara.
Tata i ja smo samo posmatrali grabe iz senke.
Stajali smo u noi, osvetljenoj nizom vilinskih svetala i
jeli kulfi, indijski sladoled iz jednostavnih kulfi-wallah
glinenih posuda. Seam se da smo uivali u ukusu
hladnog krema od badema, divei se smaragdnim
minuama. Velike su kao ljive, ponavljao je tata. Velike
su kao ljive.
Moramo da razgovaramo o poslu, rekao mi je
zet. Zainab i ja imamo poslovne predloge koji e te
verovatno zanimati. Miljenja smo da je ovo pravo vreme
za otvaranje tip-top francuskih restorana u Indiji. Novca
ima napretek. Obezbedili smo kapital za taj poduhvat.

Da. Da. Hajde da dogovorimo vreme za

razgovor. Predlaem da se ujemo sledee nedelje.
Lagano veera ili ne veera uopte, ali uvek gricne neto
pre spavanja kad doe kui s posla, objanjavala je
Mehtaba Margareti kad sam se vratio u kuhinju. To mu
pomae da se opusti. Obino popije aj od nane, s
kaikom garam masale. Ponekad gricne i malo mog
povra i popije mineralnu vodu.
Ah. Znam ovo pecivo.
Nije iz poslastiarnice, naravno. Ja sam ga
pravila. Koristila sam recept njegove uiteljice. Pasta od
pistaa i glazura, naravno, s malo vanile. Probaj!
Mislim da je bolje od onog koje je pravila madam
Malori. Sigurno je bolje od mog.
Mehtaba se okrenula sudoperi da bi prikrila
zadovoljstvo izazvano ovim komplimentima. Izmamila
mi je osmeh ovom reakcijom. Mehtaba, da li je jo neko
zvao?
Zvao je i Umar. Dovee itavu porodicu na
zabavu povodom dobijanja tree zvezdice.
Umar je jo iveo u Limijeru, kao ponosni vlasnik
dva lokala Total garae. Imao je etiri divna momia.
Drugi po redu sledee godine doi e u Pariz. Pridruie
mi se u kuhinji Besnog psa. Ostali Hadiji ratrkali su se
po svetu. Mlaa braa, hronino nestane barabe,
godinama lutaju po svetu. Muhtar je radio kao dizajner
softvera za mobilne telefone u Helsinkiju. Ara je bio
profesor prava na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Sutra mora da pozove brau, Hasane.
Mai oui, ree Margaret. Ovlano je dodirnula

moj lakat. Tvoja braa moraju da uju fantastinu vest

od tebe.
Umar e, nastavila je sestra, pokuati da
dovede tea Majura, iako je malo verovatno da e mu oni
iz starakog doma dozvoliti da putuje ak u Pariz. Noge
ga u poslednje vreme nikako ne slue. Ko bi rekao da e
tea najdue izdrati. Krca osamdeset treu. Kad bolje
razmislim, nikad ni o emu nije brinuo. Nikad nije
izgledao zabrinuto ili nervozno, moda i zato to se tetka
brinula i nervirala za oboje. Mehtaba je potapala frizuru.
I ta misli, Margaret. Koga od Hasanovih
prijatelja bi trebalo da pozovemo? ta je s onim otkaenim
mesarom, s mnogo radnji, onim koji poseduje zamak u
Sent Etjenu?
Ah, mon Dieu! Hesman! On je obina svinja!
Da zna da jeste. I ja tako mislim. Nikad mi nije
bilo jasno zato se Hasan drui s njim.
Stavi ga na spisak, rekao sam. On mi je prijatelj
i doi e na zabavu.
Dve ene su me nemo posmatrale.
A ta emo s raunovoom? S nervoznom
Maksin. Zna, mislim da je zaljubljena u Hasana.
Pustio sam ih da se zabavljaju spiskom gostiju.
Neki avo me je terao da hodam iz sobe u sobu.
Proganjala me je pomisao na nezavreni posao kog nisam
mogao da se setim.
Otvorio sam vrata radne sobe.
Mehtaba je ostavila primerak Frans soara na mom
stolu.
Setio sam se. Seo sam za sto, uzeo makaze i
paljivo isekao lanak s tree strane. Udenuo sam ga u
drveni okvir. Nagnuo sam se i obesio novinsku vest o

mojoj treoj zvezdici na zid.

Popunila je gladno mesto koje ga je generacijama
ekalo.

Zahvalnice
Svi pisci, naroito oni s novinarskim obrazovanjem,
grade i odravaju utisak da znaju mnogo vie no to je
uistinu sluaj. Hteo sam da stvorim oreol mudrosti vetim
korienjem znanja i iskustva osoba upuenijih od mene i
da njihove uvide ponudim kao svoje. Postoji nebrojeno
mnogo ljudi i izvora koji su obogatili ovu knjigu, uinivi
je uverljivom. Previe ih je da bih ih sve pomenuo i da bih
im se poimenice zahvalio. Naveu zato samo odreeni
broj kljunih ljudi i izvora koji su dali najznaajniji
doprinos nastanku ove knjige.
Knjiga je oma pokojnom Ismailu Merantu,
darovitom i neobuzdanom filmskom producentu iz
Merant Ajvori produkcije, koji je neoekivano preminuo
2005. godine. Ismail i ja voleli smo da dobro jedemo i da
zveckamo erpama po kuhinji. Jednog dana, za rukom u
londonskom Bombaj braseriju, zamolio sam ga da
pronae knjievno delo koje e objediniti njegovu ljubav
prema hrani i snimanju filmova. Obeao sam mu pomo
u tom poduhvatu. Ismail je, na svu alost, umro pre no to
sam zavrio pisanje knjige. Iskreno se nadam da e
Indijski zain na francuski nain osvanuti na filmskom
platnu. To bi bio dostojan spomenik mom pokojnom
prijatelju.
Sto mi je zatrpan kulinarskim prirunicima.
Proitao sam mnogo knjiga da bih tano opisao tehnike
misterije kuhinje.
Ovo su neki naslovi: ivot je jelovnik Miela Rua;
Indijska kuhinja Ismaila Meranta; Kuvanje francuskih

kuvara Majkla Bulera; Ukusi Delhija armejn OBrajan;

Knjiga kuvarskih citata koju je priredila Marija Polukin
Robins; Savremena kuhinja Patrie Vels, prezentacija
kuhinje oela Robioa; eerni klub Pitera Gordona;
kulinarski eseji nenadmanog Njujorkera i, konano,
klasik Radost kuvanja Irme S. Rombauer, Marion
Rombauer Beker i Itana Bekera. Sluio sam se
bezbrojnim izvorima, od veb-sajtova do lanaka i romana.
U svemu tome pronalazio sam nadahnue prilikom
pisanja ove knjige. Naroito se zahvaljujem Forbsu na
novinarskoj karijeri koja mi je omoguila da upoznam
svet.
Adi i Parme Godred iz Indije zasluuju moju
zahvalnost. Upoznali su me s ugostiteljem Suderom
Balom, koji me je pozvao da provedem pola dana u
kuhinji njegovog prvoklasnog restorana Kiber. To
iskustvo mi je pomoglo da razumem robusnu indijsku
kuhinju. Moja prijateljica Marijana Fild-Hopin mi je uz
pomo arma i veza obezbedila slino iskustvo u kuhinji
uglednog ribljeg restorana Le Bernardin. Meri Spenser,
prijateljica iz Londona, omoguila mi je da provedem
korisno vreme u utrobi eernog kluba. Piter Gordon je u
to vreme bio chef. Nek se zna da su Surada Rojovduri,
Sojo Grejam-Stjuart i Lora de Gramon itale moj rukopis
i da su me upozoravale na greke u kulturnim oblastima.
Ispravljale su veliki broj termina na francusko-engleskom
i hindu-urduu.
Zahvaljujem se i prijateljima Ani Kitreotis, Toniju
Korneru, Lizani Meril i Semu Brahimiju na
nepokolebljivo dobrom raspoloenju, druenju i podrci.
V. S. Najpol bio je neobino ljubazan i velikoduan prema
meni u kljunom periodu za nastanak knjige, iako sam ga

jedva poznavao. Njegova supruga Nadira darovala mi je

mnogo ivopisnih pripovesti o svom odrastanju. Iz nekih
sam poneto i trpnuo.
Najveu zahvalnost dugujem dragim prijateljima
Kazuu Iiguru i njegovoj supruzi Lorni. I me je bezbroj
puta posle odbijanja ili saplitanja o tehniki problem
podigao, otresao od praine i povratio ljubaznom reju i
podsticajnim zapaanjem. Niko ne bi mogao da trai
boljeg prijatelja i primer za ugled od Iija.
Tom Rajder, prodrljivac i izdavaka legenda, bio
je nezamislivo velikoduan promoter moje mate. Svojim
zauzimanjem raskrio mi je mnoge staze. Dugujem mu
vraki dobar obrok. I martini dva. Duboko se
zahvaljujem Ester Margolis zbog predstavljanja prvih
inkarnacija moje knjige.
Riard Pejn iz Inkvelovog menadmenta
odgovoran je za moj skoranji uspeh u izdavatvu. ovek
ima fantastine gene. Njegov otac Arti bio je moj agent na
poetku karijere. Riard je neporecivo klasa za sebe. Ima
otro uredniko oko i stvaralaki oseaj za sklapanje
dogovora. On me je spojio s osetljivom i darovitom
urednicom Vitni Frik iz amerike izdavake kue
Skribner. Vit je posveeni profesionalac. Jednom rukom
me je slatko milovala, dok me je drugom nemilosrdno
bockala i nagonila da poboljam rukopis. Uistinu sam
zahvalan celokupnom osoblju Simona i ustera/Skribnera
na profesionalnom i vrednom radu na oblikovanju moje
knjige. Nadam se da emo u budunosti zajedno
obedovati.
Na kraju, moram da se duboko poklonim svojoj
supruzi Suzan i keri Keti. Obe su bile oduevljene mojim
uspesima i zgroene mojim posrtanjima. Stajale su pored

mene u svim usponima i padovima, neizbenim

epizodama u ivotu pisca. Zahvaljujem se i roditeljima
Dejn i Vasku na hrabrosti i starijoj brai (Donu, Dimu
i Vasku) na duboko usaenom instinktu za preivljavanje.
Najmlai najbre naui kako da bude lukav i jede veoma
brzo ako eli da ita pojede.
Zahvaljujem se i tebi, dragi itaoe, na kupovini i
kuanju ove knjige. elim ti sve najbolje. Takoe ti elim
da i u najgorim krizama uvek pronae vreme za obrok u
restoranu u drutvu pravih prijatelja i voljenih lanova
porodice.

Riard . Morais
Filadelfija, SAD

O autoru
RIARD . MORAIS roen je u Lisabonu. Diplomirao
je na prestinom amerikom koledu Sara Lorens. Njegov
debitantski roman, Indijski zain na francuski nain,
svetska je knjievna senzacija adaptirana u film 2014.
godine. Uspenu karijeru zapoeo je kao televizijski
novinar i saradnik Njujork tajmsa. Tokom 25 godina rada
za magazin Forbs, postao je tvorac velikih naslovnih pria
i politikih intervjua. Za vreme boravka u Velikoj
Britaniji, radio je na televizijama Skaj Njuz i Bi-Bi-Si, kao
i na brojnim radio-stanicama. Dobitnik je prestinih
novinarskih priznanja. ivi u Filadelfiji.