I

UVODNI DEO

1.1. OSNOVNI PODACI O

INVESTITORU
Naziv investitora : Deoniarsko drutvo za proizvodnju i prodaju organske
hrane ,,Ekoplant, Beograd
Skraeni naziv :

,,Ekoplant Beograd

Sedite : Kraljice Natalije 38/40 , 11000 Beograd

Telefon : +381 11 2657037
Fax : +381 11 2657004
Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeu :
Nikola Andri,
suvlasnik preduzea i Predsednik upravnog odbora
+381 63 8852495
Vrsta delatnosti : Proizvodnja i prodaja ekoloki ispravne (organske) hrane
Datum osnivanja : 1. 3. 2010.
Registracija : Preduzee je registrovano kao deoniarsko drutvo na osnovu
reenja Trgovinskog suda u Beogradu pod ifrom NA 139
Vlasnitvo :

Nikola Andri

40%

Ivan Velaevi

30%

Dragan Krsti

30%

Matini broj preduzea :

998236

Poreski identifikacioni broj : 418392

Poslovna banka : Raiffeisen Bank, broj tekueg rauna 840-188-476

1.2. OSNOVNI PODACI O AUTORU POSLOVNOG

PLANA

Celokupan plan je izradio Nikola Andri, student prve godine Departmana za

inenjerski menadment Univerziteta Singidunum u Beogradu.

1.3. ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH

MOGUNOSTI INVESTITORA
Preduzee ,,Ekoplant je mlado preduzee koje je osnovano 1.3. 2010.
godine. Osniva i veinski vlasnik firme je Nikola Andri, elektrotehniar
procesnog upravljanja i student prve godine inenjerskog menadmenta, koji
je krajem 2008. godine osmislio pokretanje posla u oblasti proizvodnje i
prodaje organske hrane. Toj ideji su se tokom 2009. godine prikljuili Ivan
Velaevi, elektrotehniar procesnog upravljanja, i Dragan Krsti, bivi radnik
Gradskog vodovoda na poslovima ispitivanja kvaliteta vode i viegodinji
proizvoa ukrasnih biljaka u zatienom prostoru.
Osnovna delatnost kojom e se investitor baviti u narednom periodu je
proizvodnja organskog povra u zatienom prostoru (u plastenicima).

Trini aspekti
Trite prodaje Uzgajanje povra u klimatski nepovoljnom delu godine (u
periodu jesen-zima) obezbedie bar deo potreba domaeg trita koje je
inae u vansezoni uglavno upueno na povre iz uvoza (u Srbiji je nedovoljno
izgraenih povrina pod plastenicima). Ciljna grupa za plasman proizvedenog
organskog povra su prodavnice i restorani zdrave hrane, kao i preduzea za
preradu ekoloki iste hrane (npr. beogradska kompanija ,,Royal Eco Food).

S druge strane, putem neposrednog kontakta, jedna koliina organskog

povra bie na raspolaganju neposrednim potroaima putem direktne
prodaje na samom gazdinstvu.
Trite snabdevanja Nabavka plastenika i sistema za navodnjavanje
obavie se na domaem tritu. Nabavka repromaterijala za poljoprivrednu
proizvodnju (ubrivo, zatitna sredstva, gorivo i dr.) vrie se u lokalnoj
trgovinskoj mrei. Za organsku proizvodnju preporuuje se organsko
seme/rasad, a ako ga nema moe se koristiti i konvencionalno ukoliko nije
hemijski tretirano. Za nabavku kvalitetnog semena/rasada bie zakljuen
ugovor sa domaim renomiranim preduzeima.

Tehniko-tehnoloki aspekti
Zemljite u Velikom Borku povrine 2350 m2 (23,5 a) koje je vlasnitvo
Dragana Krstia ustupljeno je preduzeu za korienje bez naknade, kao i
jedan plastenik povrine 720 m2. Zemljite je zasejano belom detelinom u
jesen 2009. godine. Ono zadovoljava sve uslove za zasnivanje organske
proizvodnje prema Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije :
zemljina parcela nije koriena u poslednje etiri godine, prostorno je
izolovana od moguih izvora zagaenja, zagaenost vazduha je minimalna,
kvalitet vode za navodnjavanje je odlian (bunarska voda), a analiza tla je
pokazala da je zemljite nezagaeno (sadraj tetnih materija je ispod
propisanih maksimalno dozvoljenih koliina).
Preduzee ,,Ekoplant je opremljeno neophodnim alatima za manuelnu
poljoprivrednu proizvodnju, a za isporuku svojih proizvoda poseduje jedan
kamion (ist, bez tetnih ostataka i materija koje bi mogle da kontaminiraju
proizvode organske poljoprivrede).
Poslovne prostorije preduzea su u centru Beograda, u ulici Kraljice Natalije
38/40.

Organizacioni aspekti
Predsednik Upravnog odbora i veinski vlasnik preduzea odgovoran je za
poslovanje preduzea, a upravljanje i kontrolu proizvodnje vri u saradnji sa
druga dva investitora. Za upravljanje finansijama zaduen je Dejan Savi,

diplomirani ekonomista, a za administrativne poslove Rajka Birovljev,

bankarski slubenik.

Finansijski aspekti
Preduzee ,,Ekoplant je u fazi otpoinjanja poslova. Cilj je da od poetka
posluje sa pozitivnim finansijskim rezultatom i da znaajan deo prihoda ulae
u dalje irenje svoje proizvodnje i kapaciteta. Ministarstvo poljoprivrede
Republike Srbije i Fond za razvoj su u saradnji sa poslovnim bankama
omoguili kreditiranje plastenike proizvodnje u svrhu razvoja i unapreenja
povrtarske proizvodnje u zatienom prostoru, a realizuje se i projekat
podrke malim proizvoaima. S druge strane, usvajanjem Zakona o
organskoj proizvodnji Ministarstvo poljoprivrede se obavezalo na finansijsku
pomo proizvoaima, naroito za uvoenje sertifikata organske proizvodnje
koji e biti subvencionisani do 40 odsto, odnosno 400 000 dinara po zahtevu.

Analiza budueg razvoja

Investitor ima veliki interes za proirenje plastenike proizvodnje, kao i za
proizvodnju i prodaju sopstvenog organskog semena/rasada. Preduzee ,,
Ekoplant e se prvo fokusirati na proizvodnju organskog povra, zatim na
ekoloko voarstvo, i konano, na ekoloko stoarstvo. U dugoronom planu
je i prerada organskih proizvoda i pokretanje linije ,,Zdrave hrane za bebe.
Preduzee e voditi rauna o vrhunskom kvalitetu svojih proizvoda i o
pravovremenom obnavljanju sertifikata, a teie ka buduem plasmanu na
trita van Republike Srbije.

1.4. REZIME

Ekoplant deoniarsko drutvo , preduzee za proizvodnju i prodaju

organske hrane, Kraljice Natalije 38-40 u Beogradu, eli da konkurie za
dobijanje kredita u iznosu od 3 miliona dinara. Cilj ulaganja je nabavka dela

osnovnih sredstava za proizvodnju povra u zatienom prostoru

i
otpoinjanje poslovanja gajenjem organskog paradajza. Preduzee ima u
svom vlasnitvu deo osnovnih sredstava za plasteniku proizvodnju i prodaju
(objekte, transportno sredstvo), kao i poslovni prostor u uem centru
Beograda, to ini 73,5 % ukupnog investicionog ulaganja u ovaj projekat.
Kredit e se otplaivati kvartalno uz godinju kamatnu stopu od 6 %.
Prodaja e se vriti na dva osnovna segmenta trita : trgovinskim, uslunim i
preradjivakim preduzeima, i direktno neposrednim potroaima.
Trite organskih proizvoda u Srbiji jo uvek je nerazvijeno, pa je broj
konkurenata mali. Zbog specifinih uslova proizvodnje i trokova sertifikacije
cena ekolokih proizcoda je visoka. Mi emo umanjiti cenu organskog
paradajza za znaaj procenat kako bismo obezbedili veu konkurentnost.
Izabrali smo lokaciju koja ima brojne prednosti : blizinu Ibarske magistrale,
odlinu povezanost sa Beogradom linijama GSP-a, potrebnu infrastrukturu i
neophodne instalacije, nalazi se u gusto naseljnoj optini, a lokalni
proizvodjai/trgovci mogu da obezbede veinu poljprovrednog
repromaterijala.
Upravljanjem e se baviti sami investitori koji e initi Upravni odbor.
Veinski vlasnik kapitala bie predsednik Upravnog odbora. Poslovima
finansija i administracije bavie se dva zaposlena lica sa odgovarajuom
strunom spremom i dugogodinjim iskustvom u ovim delatnostima, a koja
e sa preduzeem zakljuiti Ugovor o dopunskom radu. Na poslovima
neposredne poljo-privredne proizvodnje bie angaovana dva stalna radnika i
dva sezonska radnika. Svi zaposleni e primati redovne mesene plate ija e
visina biti u skladu sa njihovim kvalifikacijama.
Procenjeni neto priliv bi iznosio 3822266,00 dinara u prvoj godini i poveao bi
se skoro tri puta u naredne dve godine. Oekuje se koeficijent ekonominosti
od 3,33 %. Opravdanost ulaganja u ovaj projekat vidi se i iz stope
akumulativnosti od 64,02 % i iz stope rentabilnosti od 69,56 %. Povraaj
investicije se oekuje za neto manje od godinu i po dana.

1.5. PONUDA GARANCIJE

5

Kao instrument obezbeenja naplate potraivanja po osnovu kredita bie

ponuena Hipoteka I reda u vlasnitvu preduzea ,,Ekoplant u korist
davaoca kredita poslovni prostor veliine
50 m2 u ulici Kraljice Natalije
38/40 u Beogradu. Procenjena vrednost hipoteke iznosi 75000 , to je 2,5
puta vie od iznosa traenih sredstava od banke.

II OPERATIVNI PLAN
2.1. TEHNIKO - TEHNOLOKA ANALIZA

Kratak opis poslovne ideje projekta

Proces proizvodnje organskog paradajza u zatienom prostoru obavljae se
na obradivoj povrini od 14,4 ari. U blizini je ve postavljen zidani objekat
povrine 30 m2 koji e sluiti kao skladite gotovih proizvoda i bunar sa
hemijski i bioloki ispravnom vodom, iji poloaj nee ometati podizanje
plastenika.
U jesen 2010. godine posle skidanja predkulture (bele deteline) ,ienja
ostataka prethodne vegetacije i izravnavanja terena, izvrie se konana
analiza tla. Zatim sledi usitnjavanje zemlji-ta, regulisanje oticanja suvine
vode, meliorativno djubrenje stajskim djubrivom i duboko oranje. Poetak
radova na izgradnji plastenika predvidja se poetkom marta 2011,godine.
Montiranje plastenika i instaliranje sistema navodnjavanja kap po kap
trajae 15 dana. Odmah e zapoeti eksploatacija objekata setva se planira
sredinom marta 2011.godine. Proizvodnja paradajza e se odvijati u
kontrolisanim uslovima uz maksimalno izbegavanje uticaja spoljnih

faktora.Bie potrebna svakodnevna nega i kontrola biljaka da se ne bi

obrazovao gusti grm.
Poboljanje pedolokih svojstava tla, odabir semenskog materijala, tretiranje
zatitnim sredstvima, kao i sprovodjenje svih ostalih agrotehnikih mera koje
su neophodne za proizvodnju paradajza u plasteniku vrie se u skladu sa
Zakonom o organskoj proizvodnji Republike Srbije.
Poslovi administracije i finansijski poslovi obavljae se u poslovnim
prostorijama preduzea u Beogradu.
Uzorkovanje zemljita, procena agro-ekolokih uslova i dobijanje sertifikata
za domae ili inostrana trita sprovodie Euro-AgroCooperativa u saradnji
sa resornim ministarstvima i medjunarodnim i domaim sertifikatorima
proizvodnje. Preduzee Ekoplant je lan Euro-AgroCooperative od aprila
2010. godine.

Popis neophodnih sredstava za rad

Planira se podizanje dva plastenika sa termogenima na lo ulje dimenzija 60
m x 12 m = 720 m2 po plasteniku, odnosno ukupne povrine od 1440 m2 =
14,4 a = O,144 ha.
U plastenicima se planira postavljanje sistema za navodnjavanje kap po
kap, jer se jednosta-vno instalira, jeftin je, smanjuje bolesti vezane za visok
stepen vlage u zemljitu i ne ispira humus iz tla. Odlian je i za aplikaciju
hidrosolubilnih djubriva i zatitnih sredstava.

Broj i struktura radne snage

Pripremu zemljita e obaviti jedan radnik sa prebivalitem u Velikom Borku,
koji raspolae sopstvenom mehanizacijom za oranje i djubrenje zemljita.
Na imanju e se u prolee 2011.godine zaposliti dva stalna radnika, a u
vreme berbe jo dva sezonska radnika (dva meseca godinje) koji e osim
rune berbe paradajza pakovati proizvode i praviti kompost od biljnih
ostataka.
Predvidjeno je da radnici imaju iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ukupna investiciona ulaganja

U vlasnitvu preduzea je jedan plastenik, skladini protor, poslovni prostor i
jedan kamion, ija ukupna nabavna vrednost iznosi 10,751 miliona dinara.

UNETA SREDSTVA
Opis

Iznos ulaganja
(RSD)

Plastenik

2280960,00

Skladini prostor

70000,00

Poslovni prostor

7500000,00

Kamion

900000,00
UKUPN

10750960,00

O
Pri utvrdjivanju potrebnih investicionih ulaganja u proizvodnju paradajza u
zatienom prostoru polo se od sledeih pretpostavki : zasad se podie na
povrini od 14,4 ara (to podrazumeva nabavku jo jednog plastenika), zasad
se podie odjednom na celoj povrini, zemljite na kome se planira podizanje
zasada ne koristi se za kulture koje donose prihod, klimatski uslovi su
odgovarajui, priprema zemljita se vri u nultoj godini (u jesen 2010. godine)
, i obavljena je sertifikacija zemljita i vode koji se koriste.
Za uzgoj povra u zatienom prostoru vrednost obrtnih sredstava je 10 % od
vrednosti osnovnih sredstava.

NOVA ULAGANJA
Opis

Iznos ulaganja
(RSD)

Osnovna sredstva
-

Plastenik

Sistem za
navodnjavanje

2280960,00
100000,00

Obrtna sredstva
-

Dva plastenika

456192,00

Sistem za
navodnjavanje

10000,00
2847152,00

UKUPNO

Ukutno investiciono ulaganje u ovaj projekat (uneta sredstva+nova ulaganja)

iznosi 13598112,00 (13,593 miliona) dinara. Od toga novo ulaganje ini 26,5
%.

Izvori finansiranja
Investitor je u mogunosti da obezbedi deo sredstava (73,5 % od ukupne
investicije). Da bi realizovao ovaj projekat potrebna su mu i dodatna sredstva
(kreditno zaduenje).

2.2. ANALIZA LOKACIJE

ira lokacija : Optina Barajevo, koja se nalazi u neposrednoj blizini

Ibarske magistrale

Ua lokacija : Selo Veliki Borak

Radi se o obradivoj zemlji prve klase (visok sadraj humusa, od 3-5 %).
Zemljite je rastresito, ima dobar vodno-vazduni reim, nije zakorovljeno,

nema ostataka mineralnih djubriva u veim koncentracijama, ne sadri

uzronike bolesti i tetoine, a nivo podzemnih voda je najvie 1 m ispod
povrine. Snabdeveno je potrebnom infrastrukturom neophodnom za
eksploataciju plastenika( bunarska voda, vodovodna mrea,
elektroinstalacije, prilazni putevi/pristupna saobraajnica, neposredna blizina
skladita). Zemljite ispunjava sve uslove da se na njega postave plastenici.

2.3. ANALIZA ZATITE IVOTNE OKOLINE

Zatita ivotne sredine

Proizvodnja povra u plastenicima je izuzetno ist ekoloki postupak.
Izgradnjom pomenutih objekata nee se pogorati uslovi ovekove sredine,
jer plastenici u eksploataciji ne produkuju tetne vode, ne isputaju otrovne
gasove niti stvaraju buku. Najvaniji zahtev organske proizvodnje je da se ne
koriste sintetika djubriva i pesticidi (djubriva sintetiko-hemijskog porekla i
hemijska sredstva za zatitu biljaka). Za poboljanje kvaliteta tla koriste se :
sejanje deteline, stajsko djubrivo, ivinsko djubrivo, biohumus, kompost,
drveni pepeo, krenjak i kameno brano. Korov se suzbija sejanjem bele
deteline, mehanikim putem, i prskanjem sa 20% rastvorom siretne kiseline.
Protiv lisnih vai koristi se posipanje kamenim branom, a protiv gljivica 1%
rastvor kalijum permanganata ili 1% rastvor sode bikarbone. Stabla
premazana uljem (biljnim, parafinskim ili ribljim) odbijaju glodare. Na tritu
postoje i komercijalni botaniki pesticidi (dobijeni ekstrakcijom
neotrovnog,veinom lekovitog i zainskog bilja), kojima se biljke prskaju u
bilo kojoj fazi razvoja.
vrsti otpad e se odlagati na za to predvidjenim mestima, a saradjivae se
sa firmama koje se profesionalno bave reciklaom. Koristie se samo
ambalaa od biorazgradivih materijala. Biljni ostaci, kao otpad nakon
proizvodnje, nisu ekoloki zagadjivai. Oni se iznose, melju i trule na zemljitu
obezbedjujui lokalni zeleni sistem recikliranja.Zeleni otpad je bogat azotom i
odlian je materijal za kompost (kompost se nanosi oko rasada, i podstie
rast biljke ujedno zadravajui vlagu i solubilne minerale).

10

Ovim investicionim planom nee doi do promena uslova u okruenju koji bi

degradirali eko sistem, pa nisu potrebne posebne mere zatite ovekove
sredine.

Zatita na radu
Angaovana radna snaga potovae sva pravila zatite na radu. Svakom
radniku koji je direktno ukljuen u proizvodnu delatnost detaljno e biti
objanjena procedura i svi sigurnosni aspekti. Naroito e se razmotriti
nepovoljni uticaji rada u plasteniku (temperatura, vlanost i dr.) na hronine
bolesti radnika.

III MARKETING PLAN

11

3.1. PLAN PRODAJE

Asortiman, ciljno trite i njihove karakteristike
Organska proizvodnja je komercijalni naziv za neto to se moe nazvati
proizvodnja zdrave hrane. Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja
hrane visokog kvaliteta koja je zdravstveno bezbedna (ne sadri ostatke
pesticida i tekih metala, nije genetski modifikovana). Organska hrana je u
odnosu na proizvode konvencionalne proizvodnje optimalnih nutritivnih
svojstava, ima znaajno vii sadraj minerala i vitamina, vei sadraj suve
materije (bolji kvalitet za preraivaku industriju) i definitivno je ukusnija
(odrava primarni ukus koji je proizvodima dala priroda). Organski paradajz je
bogat mineralima i oligoelementima (posebno kalijumom i gvoem) i
vitaminom C, sadri provitamin A i dijetetska/biljna vlakna (znaajna za
sistem za varenje), neznatno podie eer u krvi. Poseduje snana
antioksidativna svojstva (pa spreava karcinome), titi krvne sudove od
zaepljenja i arterioskleroze, a deluje i kao prirodni antibiotik.
Organska hrana je strogo kontrolisana i dobijena je u proizvodnom postupku
koji je regulisan zakonom. Ni u jednom stadijumu proizvodnje ne koriste se
sintetika ubriva i pesticidi, tano je utvreno ta, kako i ime se radi, a
sertifikacijom se potvruje kvalitet po standardima koje propisuju
sertifikovana kontrolna tela. Tako potroa moe biti siguran da kupovinom
organskih proizvoda dobija sigurnu i kvalitetnu hranu.
Cilj nam je ne samo da podrimo komercijalnu proizvodnju organske hrane,
ve i da meu prvima uestvujemo u formiranju domaeg trita ovih
proizvoda i u sazrevanju svesti potroaa i njihovog odgovornijeg odnosa
prema sopstvenom zdravlju i zdravlju ivotne sredine.
Proizvodnja organskog paradajza namenjena je domaem tritu,
prvenstveno gradskom stanovnitvu svih uzrasta (ouvanju i poboljanju
zdravlja svih generacija). Akcenat se stavlja na dostupnost potroaa,
odnosno na domae kupce koji su sa Velikim Borkom povezani Ibarskom
magistralom.

12

Analiza i procena tranje

Proizvodnja organske hrane i pia u SAD od 2000. godine rasla je po godinjoj
stopi od 17 do 20 odsto, zahvaljujui poveanom interesovanju stanovnitva
za kvalitet hrane i standarde poljoprivredne proizvodnje, kao i masovnijoj
ponudi organskih proizvoda u najveim lancima supermarketa. Ve 2002.
godine je u zemljama Evropske unije prodaja organskih proizvoda
utrostruena.Sada je u zemljama EU i Rusiji poveana potranja za
organskim proizvodima od oko 20% na godinjem nivou. Naalost, Srbija je u
ovoj oblasti tek na poetku. Srbija ima veliki potencijal rasta trita, jer je
neminovno da e ljudi sve vie prihvatiti ekoloke proizvode, a to za
proizvoae znai ekonomsku perspektivu (isplativost).
Neophodno je bolje informisanje i obrazovanje potroaa, motivacija kupaca i
razumevanje prednosti korienja sertifikovane organske hrane. Nepoverenje
koje prati svaki novi proizvod nestae sa razvojem svesti o tome da je
neophodno da budemo zdravi i da nas hrana koju unosimo unitava (prema
podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 3 miliona ljudi se otruje
pesticidima svake godine), ali i onda kada se konkretni proizvod bude video i
osetio. Naalost, kod nas ne postoji organizovani otkup organskih proizvoda.
Za plasiranje ovih proizvoda na naem tritu vano je prouiti potencijalne
kupce i uski krug glavnih kupaca, i sa njima stupiti u direktni kontakt ili
posredno - preko maloprodaje (prodavnica zdrave hrane), uslunih delatnosti
(restorani zdrave hrane, ekoloki turizam) i preraivakih preduzea
(renomirani preraiva ,,Royal Eco Food ali se da nema dovoljno sirovina).

Analiza i procena promocije, distribucije i cena

Organski proizvodi u Srbiji nisu dovoljno promovisani na tritu ( nema
ekolokog marketinga koji bi ljudima pomogao da shvate prednost organske
hrane), pa je zato i potronja mala. S obzirom na svetske i evropske trendove
u ishrani i ouvanju ivotne sredine, treba iskoristiti spremnost donatora da
ulau u ovu oblast, ukljuujui i dobar marketing.
U okviru naih mogunosti godinji budet za marketing plan naeg
preduzea iznosie tokom prve tri godine 300 000 dinara godinje. U poetku
emo za promociju koristiti oglaavanje i line kontakte, a kasnije i lobiranje
(pronalaenje kljunih donosilaca odluka za nabavku hrane u firmama gde
elimo da plasiramo nae proizvode i na legalan nain zagovaranje ideje o
kupovini naih proizvoda). Oglaavaemo se tokom itave godine, posebno u

13

periodu jesen-zima, kada prirodni (klimatski) uslovi ne omoguavaju

proizvodnju povra na otvorenom prostoru i kada je neophodna dobra
otpornost organizma za borbu protiv brojnih virusnih infekcija. Oglaavaemo
se u dnevnoj tampi i u asopisima iz oblasti poljoprivrede, ishrane i
zdravlja, preko interneta i televizijskih reklama, a uz pomo sponzora i
reklamnim materijalom podeljenim u Domovima zdravlja. Na slogan e
biti : ,,Jedite zdravo budite zdravi!
Osnovni kanal distribucije na tritu organskog paradajza bie kratki kanal.
Fiziku distribuciju naih proizvoda vrie prevoz organizovan od strane
preduzea ,,Ekoplant (korienjem kamiona koji je u vlasnitvu firme) ili
sami kupci. Distribucija e biti jednostavnija i jeftinija zbog prodaje u
okruenju (transportnim vozilom nee se prelaziti velika kilometraa).
Organski proizvodi su u svetu 25-30% skuplji od konvencionalno proizvedenih
(u nekim zemlja-ma ak 70-100%). U Srbiji bi tako glavni kupci bili ljudi sa
srednjim i veim prihodima, kao i porodice koje mogu da priute zdravu
ishranu svojoj deci. S druge strane, nae trite treba tek da se navikne na
organske proizvode. Zato bi u poetku organski paradajz naeg preduzea
imao istu ili skoro istu (do 10% viu) cenu kao artikli dobijeni uobiajenom
proizvodnjom.
Na sniavanje cene organskog paradajza povoljno utie : korienje
obradivog zemljita bez nadoknade, relativno malobrojni personal, i niske
plate kompenzovane udelom zaposlenih u profitu kompanije (dogovorene
fiksne plate u trogodinjem periodu uz mogunost nagrai-vanja).
Mada je procedura za sertifikaciju skupa (potrebna je sertifikacija od poetka
od zemljita i sadnog materijala, preko celog proizvodnog procesa, ambalae
i pakovanja, do dolaska do kupca), a sertifikat vai samo godinu dana (nakon
ega proizvoa podnosi zahtev za njegovo obnavljanje), i mada je na tritu
Evropske unije skupo sve ono ija je tranja vea od ponude, snienjem cene
naeg proizvoda ostaemo dosledni ideji da je daleko vea cena leenja ljudi,
ienja vodenih tokova od pesticida, ili gubitka plodnosti tla erozijom.

Analiza i procena ponude

Cilj su nam visoki prinosi (to e omoguiti dobri agrouslovi prirodni,
klimatski, zemljini i dr.), visok kvalitet (to e omoguiti proizvodni proces
regulisan Zakonom o organskoj poljoprivredi) i siguran plasman.

14

Prema postojeim podacima u Srbiji se pod plastenicima nalazi samo mali

broj hektara. Na podruju optine Barajevo, ali i drugih prigradskih optina,
mali broj gazdinstva se bavi ozbi-ljnom plastenikom proizvodnjom. Zato je
suena mogunost proizvodnje povra u vansezoni (oktobar-mart) kada
ponuda ne moe da zadovolji potranju, posebno za paradajzom. U vansezoni povre dospeva iz udaljenih centara, njegova cena je zbog transporta i
drugih trokova znatno via, pa e biti vea konkurentnost naih proizvoda
na lokalnom tritu.
U Srbiji je potranja organske hrane jo uvek veoma mala, to je posledica
nedovoljnog infor-misanja i obrazovanja potroaa. Zato se ak 80-90% ovih
proizvoda izvozi. S druge strane, i proizvodnja organske hrane je jo uvek
mala u Srbiji je za proizvodnju organske hrane sertifikovano svega 3%
obradivog zemljitva (oko 1800 hektara), iako je potencijal mnogo vei
(svaka peta oranica mogla bi odmah da se sertifikuje). Tako na tritu Srbije,
a naroito Beograda, ne postoji veliki broj konkurenata u oblasti komercijalne
proizvodnje organskog povra. Na podruju optine Barajevo, a i susednih
optina uglavnom svi poljoprivredni proizvoai koriste sintetika mineralna
ubriva i hemijske pesticide i herbicide, i za sada nisu zainteresovani za
ekoloki proizvodni proces.
Preduzee ,,Ekoplant e se rukovoditi strategijom niih, penetracionih cena
to e jo dodatno doprineti njegovoj konkurentskoj prednosti. Koncepcija
,,proizvesti malo, prodati malo, a zatim proizvesti malo vie moe malim
firmama poput nae da donese veliku konkurentsku prednost u odnosu na
vee suparnike.
Od znaaja moe biti za kupce prepoznatljiv znak naeg preduzea, kao i
osobenost pakovanja koja e privui potroae i obezbediti njihovu lojalnost.

SWOT analiza

SNAGE
-

Zaposleni (struni potencijal, motivisanost, entuzijazam, timski rad...)

Postojei kontakti sa nekim dobavljaima

Visok kvalitet proizvoda

15

Sertifikovano zemljite

Mali broj konkurenata

Nie prodajne cene od konkurentskih

Nema sezonskih fluktuacija u proizvodnji

Nema potrebe za preorijentacijom u proizvodnji niti za adaptacijom

postojeih objekata

SLABOSTI
-

Mlado i neafirmisano preduzee koje tek otpoinje poslove

Nedostatak iskustva u organskoj poljoprivredi

Relativno mali proizvodni prostor

ANSE
-

Razvoj svesti potroaa o zdravoj hrani

Trend porasta korienja ekoloke hrane

Rast kupovne moi stanovnitva

Trite u razvoju, mala konkurencija

Podrka Ministarstva poljoprivrede, Fonda za razvoj i dr. (razliite

olakice za organsku proizvodnju)

Udruenje proizvoaa zdrave hrane

Poveana potranja za organskim proizvodima u razvijenim zemljama

EU i u Rusiji

PRETNJE

16

Pad kupovne moi stanovnitva (velika stopa nesaposlenosti, vei

trokovi ivota...)

Slab ekoloki marketing, zdravstvena neprosveenost, skeptinost

potroaa

Trite sa visokim nivoom politikog i ekonomskog rizika

Globalna ekonomska kriza

Monopoli

Cilj nam je da poveamo snage i smanjimo slabosti, da iskoristimo

mogunosti i izbegnemo pretn

3.2. PLAN NABAVKE

Osnovni inputi neophodni za proizvodnju organskog paradajza u plastenicima
jesu : odgova-rajue seme/rasad paradajza, stajsko, ivinsko i zelenino
ubrivo, kompostirana organska materija (kompost), biohumus, dozvoljena
zatitna sredstva i gorivo. Nabavno trite se veinom nalazi u neposrednom
okruenju, pa su izdaci za transport repromaterijala relativno mali.
Kvalitet inputa ima presudan uticaj na kvalitet finalnog proizvoda, pa se
preduzee prilikom izbora dobavljaa vodi strategijom da je kvalitet vaniji od
cene. Dobavljae preduzea ine domai dobavljai sa kojima su ugovoreni
uslovi nabavke i plaanja i da je transport robe uraunat u njenu nabavnu
cenu. Uspostavljanjem kvalitetne saradnje sa postojeim dobavlja-ima i
viegodinjih korektnih i stabilnih poslovnih odnosa, preduzee ,,Ekoplant e
i nakon proirenja proizvodnje nastaviti saradnju i nee traiti druge
dobavljae (to moe oboriti nabavnu cenu).
Sertifikovano seme /rasad e se nabavljati od renomiranih domaih
proizvoaa poput Instituta za povre iz Smederevske Palanke, ili od
uvoznika najkvalitetnijeg semena povra. Birae se sorte paradajza kojima
odgovaraju konkretni prirodni uslovi u Velikom Borku, i koje su otporne na
bolesti. Stajsko, ivinsko ubrivo i kompost obezbedie se na lokalnom tritu
(iz neposre-dnog okruenja), dok e se po potrebi koristiti biohumus (,,Royal

17

Ofert granule biohumusa, firma ,,Altamed). Suzbijanje korova bez herbicida

obavljae se mehaniki (runim ili mainskim upanjem), eventualno i
prskanjem korova sa 20% rastvorom siretne kiseline. Zatita paradajza od
gljivinih bolesti (pepelnice i plamenjae) vrie se u fazi pre formiranja
plodova (namakanje semena pred setvu u 1% rastvor kalijum permanganata
tj. hipermangana), prskanje 1% rastvo-rom sode bikarbone i sl.). Zatitna
sredstva e se koristiti u minimalnim koliinama, nabavljae se iz
odgovarajuih trgovinskih preduzea, a birae se komercijalni preparati
dozvoljeni u eko-proizvodnji (botaniki pesticidi ekstrakcijom neotrovnog,
veinom lekovitog i zainskog bilja). Dizel gorivo se koristi u malim
koliinama, jer se veinom poslovi obavljaju runo. Minimalne koliine goriva
za grejanje plastenika, za pogon motokultivatora, traktora i vozila za
transport proizvoda na trite, obezbedie se od privatnih preduzea koja se
bave prometom naftnim derivatima.
Na tritu organskog semena/rasada mali je broj proizvoaa i prodavaca.
Zato preduzee ,,Ekoplant namerava da u bliskoj budunosti otpone
proizvodnju organskog semena/rasada paradajza, prvo za sopstvene potrebe,
a zatim sa porastom proizvodnje i za prodaju drugim preduzeima koja se
bave ekolokim povrtarstvom.

IV

FINANSIJSKI PLAN

4.1. UKUPNI PRIHOD

Proraun ukupnog prihoda koji se ostvaruje prodajom proizvoda (organskog

paradajza) izvren je na bazi Proizvodnog programa proizvodnje paradajza od
30 kg po 1 m2, odnosno za povrinu od 1440 m2 (14,4 ara) planira se
proizvodnja od 43200 kg u prolenom zasadu (prvo polugodi- te) i oko 10%
manje (38880 kg) u jesenjem zasadu (drugo polugodite). To ini ukupnu
godinju proizvodnju paradajza od oko 82080 kg. Prosena prolena i jesenja

18

cena po 1 kg iznosi 90 dinara, pa je proraun za godinu dana : 82080 kg x 90

dinara = 7387200,00 dinara. Navedeni prihod je realno ostvarljiv ako se
uzmu u obzir elementi mikrolokacije,kao to su : kvalitet zemljita,
osunanost lokacije, zatita od vetrova, zatienost od grada i poplave, dobar
vodni reim i dr. Godine projekta se odredjuju u zavisnoti od perioda otplate
kredita, to u sluaju uzgoja povra u zatienom prostoru iznosi tri godine.

Proizvod

Ukupan prihod u I
godini projekta
(RSD)

Paradajz

7387200,0
0

Ukupan prihod u
II godini projekta
(RSD)

Ukupan prihod u
III godini projekta
(RSD)

14774400,0
0

14774400,0
0

4.2. STRUKTURA TROKOVA

Odredjeni su materijalni i nematerijalni trokovi, ukljuujui i trokove poreza

(porez na dobit od 10%) i trokove kamata od kredita.

Direktan materijal
Trokovi sirovina, osnovnog i pomonog materijala i drvene nepovratne
ambalae (gajbica) odredjeni su na osnovu podataka iz plana nabavke
mnoenjem projektovanih koliina i projektovanih cena.

Naziv

Seme/rasad
paradajza
Stajsko djubrivo
ivinsko djubrivo

Iznos trokova u I
godini projekta
(RSD)

Iznos trokova u II Iznos trokova u

godini projekta
III godini projekta
(RSD)
(RSD)

150000,00

300000,00

300000,00

8000,00

16000,00

16000,00

18000,00

36000,00

36000,00

19

Zatitna sredstva

35000,00

70000,00

70000,00

Ambalaa

20000,00

40000,00

40000,00

231000,00

462000,00

462000,00

U
kupno

Energija i gorivo

Naziv

Iznos trokova u I
godini projekta
(RSD)

Iznos trokova u II Iznos trokova u

godini projekta
III godini projekta
(RSD)
(RSD)

Elektirna
energija

22000,00

24000,00

28000,00

Dizel gorivo

91000,00

100000,00

110000,00

101000,00

111000,00

120000,00

9000,00

10000,00

11000,00

245000,00

269000,00

Benzin
Lo ulje
Uku

223000,00

pno

Amortizacija
Jedan od znaajnih trokova je amortizacija osnovnih sredstava koja imaju
svoj vek i prenose svoju vrednost na gotove proizvode plastenika.
Prilikom izraunavanja amortizacije uzima se u obzir samo osnovna cena
kotanja (bez urau-natog PDV-a).
Stopa amortizacije za zatieni prostor (plastenike) iznosi 20 %, pa je godinji
troak amortizacije dva plastenika : 3866033,90 x 20/100 = 773206,78

20

dinara. Stopa amortizacije za tehnoloku opremu je 25 %, pa je godinji

troak amortizacije sistema za navodnjavanje kap po kap : 91500 x 25/100
= 22875,00 dinara. Stopa amortizacije za transportna sredstva je 10 %, pa je
godinji troak amortizacije kamiona : 823500 x 10/100 = 82350,00 dinara.
Ukupni godinji troak amortizacije iznosi : 773206,78 + 22875,00 +
82350,00 = 878431,78 dinara.

Radna snaga
Trokovi plata su izraunati na osnovu broja radnika u operativnom sistemu i
prosene plate.
Trokovi godinje zarade radnika na imanju iznose: dva stalna radnika
4800000,00 dinara
(2 x 20000din x12 meseci) + dva sezonska radnika
80000 dinara (2 x 20000din x 2 meseca).
Zarade zaposlenih po Ugovoru o dopunskom radu (upravljanje finansijama i
administrativni poslovi), naknada radniku za pripremu zemljita pomou
sopstvene mehanizacije, kao i porezi i doprinosi iznosie ukupno 970000,00
dinara godinje.
Ukupni godinji trokovi plata planiraju se u iznosu od 15300000,00 dinara.

Trokovi investicionog odravanja

Godinji trokovi investicionog odravanja planiraju se u visini od 0,5 % na
vrednost (nabavnu cenu) objekta, od 1% na vrednost tehnoloke opreme, i
od 3 % na vrednost transportnih sred-stava.

Opis

Plastenici
Skladini prostor
Poslovni prostor

Nabavna cena (RSD)

Godinji troak
investicionog odravanja
(RSD)

4561920,00

22809,60

70000,00

350,00

7500000,00

37500,00

21

Sistem za
navodnjavanje

100000,00

1000,00

Kamion

900000,00

27000,00

Ukupni godinji troak investicionog odravanja iznosi 88309,60 dinara.

Trokovi marketinga
Ukupni godinji troak marketinga planira se u visini od 300000,00 dinara.
Za trokove reklama i propagande, kao i za trokove reprezentacije
raunamo na pomo sponzora.

Ostali trokovi poslovanja

Planiraju se u godinjem iznosu od 700000,00 dinara.

Otplata kredita/trokovi kamata

Deo osnovnih sredstava i obrtna sredstva finansirae se iz kredita. Iznos
kreditnog zaduenja bio bi u visini 26,5 % vrednosti ukupnog investicionog
ulaganja.
Kredit se uzima pod sledeim uslovima :
-

Iznos kredita

3000000,00 dinara

Rok otplate kredita

3 godine

Godinja kamatna stopa

6%

Dinamika plaanja

tromesena ( 4 rate godinje)

Metod vraanja u fazi otplate jednakih anuiteta

Broj anuiteta

12

22

Nema grejs perioda (perioda mirovanja otplate kredita), pa se ve u prvoj

godini kredit otplauje kvartalno (vremenski interval dospea kreditnih
obaveza je tri meseca). Iznos jedne rate je 250000,00 dinara. Plan
otplate kredita dat je u narednoj tabeli.

Broj rate

Rata
(anuitet)

Kamata

Glavnica
(ostatak
duga)

Otplata

3000000,00
1

250000,00

44120,04

2750000,00

205879,96

250000,00

40443,37

2500000,00

209556,63

250000,00

36766,70

2250000,00

213233,30

250000,00

33090,03

2000000,00

216909,97

250000,00

29413,36

1750000,00

220586,64

250000,00

25736,69

1500000,00

224263,31

250000,00

22060,02

1250000,00

227939,98

250000,00

18383,35

1000000,00

231616,65

250000,00

14706,68

750000,00

235293,32

10

250000,00

11030,01

500000,00

238969,99

11

250000,00

7353,34

250000,00

242646,66

12

250000,00

3676,67

0,00

246323,33

4.3. BILANS USPEHA

Ulazni parametri su prethodno sainjeni obrauni prihoda od prodaje
paradajza, obrauni trokova direktnog materijala,energije i goriva,obrauni

23

ostalih trokova poslovanja i trokovi kamata od kredita. Ukljuen je i porez

na dobit u visini od 10 %.

Naziv

I godina projekta

II godina projekta

III godina projekta

I UKUPNI
PRIHOD

7387200,00

14774400,0

14774400,00

II UKUPNI
RASHOD

4105161,38

4299334,8

4264508,08

0
0

Trokovi sirovina,
materijala,
ambalae

231000,00

462000,00

462000,00

Trokovi
energenata

233000,00

245000,00

269000,00

Amortizacija

878431,79

878431,78

878431,78

1530000,00

1530000,00

1530000,00

88309,60

88309,60

Trokovi plata
Investic.
odravanje

88309,60

Trokovi
marketinga

300000,00

300000,00

300000,00

Ostali trokovi

700000,00

700000,00

700000,00

Kamata

154420,00

95593,42

36766,70

BRUTO
DOBITAK (I-II)

3282038,62

10475165,20

10509891,92

328203,86

1047516,52

1050989,19

NETO DOBITAK

2953834,76

9427648,68

9458902,73

KUMULATIVNI
NETO DOBITAK

2953834,76

12381483,44

POREZ NA
DOBIT 10%

21840386,17

24

OCENA EFEKTA PROJEKTA

5.1. GOTOVINSKI TOK

Odnosi( (relacije) neto novanih tokova prikazane su u tabeli. Iskljueni su
trokovi amortizacije, a ukljuen je iznos otplate kredita.
Naziv
UKUPNI PRILIVI

I godina projekta II godina projekta

7387200,00

14774400,0
0

Ukupan prihod od
prodaje proizvoda

7387200,00

UKUPNI IZDACI

4410513,40

III godina projekta

14774400,0
0

14774400,00

14774400,00

5372826,1

5400298,7

Trokovi sirovina,
materijala,
ambalae

231000,00

462000,00

462000,00

Trokovi
energenata

233000,00

245000,00

269000,00

1530000,00

1530000,00

1530000,00

Investic.
odravanje

88309,60

88309,60

Trokovi
marketinga

300000,00

300000,00

300000,00

Ostali trokovi

700000,00

700000,00

700000,00

Kamata

154420,00

95593,42

36766,70

Otplata kredita

845580,00

904406,60

963233,30

Porez na dobitak

328203,86

1047516,52

1050989,19

2976686,60

9401573,8

9374101,21

Trokovi plata

NETO PRILIV

88309,60

25

KUMUL.NETO
PRILIV

2976686,60

12378260,4

21752361,67

5.2. EKONOMSKI TOK

U prikazu ekonomskog toka sa aspekta preduzea iz odliva novanih
sredstava su iskljueni trokovi amortizacijei iznos otplate kredita.
Naziv
UKUPNI PRILIVI

I godina projekta

II godina
projekta

7387200,00

III godina
projekta

14774400,0
0

14774400,0
0

Ukupan prihod od
prodaje proizvoda

7387200,00

UKUPNI IZDACI
(UKUPNI
ODLIVI)

3564933,40

Trokovi sirovina,
materijala,
ambalae

231000,00

462000,00

462000,00

Trokovi
energenata

233000,00

245000,00

269000,00

1530000,00

1530000,00

1530000,00

88309,60

88309,60

Trokovi plata
Investic.
odravanje

14774400,00

14774400,00

4468419,5

4437065,4

88309,60

Trokovi
marketinga

300000,00

Ostali trokovi

700000,00

700000,00

700000,00

Kamata

154420,00

95593,42

36766,70

Porez na dobitak

328203,86

1047516,52

1050989,19

3822266,60

10305980,46

10337335,51

NETO PRILIV

300000,00

300000,00

26

5.3. OCENA PROJEKTA (STATIKA)

Statika ocena investicionog projekta se odnosi na poslednju (u ovom sluaju
treu) godinu projekta, jer mnogi agro biznisis ne iskazuju dobit do druge ili
tree godine poslovanja.

Ekonominost proizvodnje
Koeficijent ekonominosti se izraunava tako to se ukupni priliv u treoj
godini projekta (UP) podeli sa ukupnim odlivom u toj godini (UO).
Koeficijent ekonominosti = 14774400,00/4437065,49 = 3,33
Koeficijent ekonominosti je vei od jedan, to ukazuje na injenicu da su
ukupni primici vei od ukupnih izdataka. Shodno tome, moe se konstatovati
da je investicioni projekat ekonomian, odnosno da je investicija isplativa.

Akumulativnost(rentabilnost)proizvodnje
Stopa akumulativnosti se izraunava tako to se neto dobitak u treoj godini
(D) podeli sa ukupnim prihodom u toj godini (UPr) i pomnoi sa sto.
Stopa akumulativnosti = 9458902,73/14774400,00 x 100 = 64,02 %
Stopa akumulativnosti je vea od 5 %. Shodno tome, moe se konstatovati da
je investicioni projekat akumulativan, odnosno da je prilikom eksploatacije
projekta tj. proizvodnjom organskog paradajza u zatienom prostoru
pokrivena cena izvora finansiranja i preko toga ostvarena je zarada.

Rentabilnost investicije (predraunske vrednosti

investicije)
Stopa rentabilnosti investicije izraunava se tako to se neto dobitak u treoj
godini (D) podeli sa predraunskom vrednou investicije (PVI) i pomnoi sa
sto.
Stopa rentabilnosti investicije = 9458902,73/13598112,00 x 100 = 69,56 %
Stopa rentabilnosti je vea od 5 %. Shodno tome,moe se konstatovati da je
investicioni projekat rentabilan.

27

Vreme povraaja investicije

Izraunava se tako to se proraunska vrednost investicije (PVI) podeli sa
neto dobitkom u treoj godini (D).
Vreme povraaja investicije = 13598112,00/9458902,73 = 1,44 godine
To znai da e se investicioni projekat isplatiti za 1,44 godine, odnosno da
vreme povraaja investicije iznosi 1 godinu i 5,28 meseci (0,44 x 12 meseci
= 5,28 meseci).

VI ZAKLJUNA OCENA O PROJEKTU

Proizvodnja organskog paradajza u zatienom prostoru i na
ukupnoj povrini od 14,4 ara ima svoju punu drutvenu i
ekonomsku opravdanost. Sumirajui rezul- tate do kojih se dolo u
oceni efktivnosti investicionog projekta moe se doi do sledeih
zakljuaka :
- Projekat je ekonomian
- Projekat je akumulativan
- Projekat je rentabilan
- Vreme povraaja investicije je neto manje od godinu i po
dana

Shodno gore navedenim zakljucima moe se konstatovati da je

investicioni projekat u ekonomskom i u finansijskom smislu
opravdan.

28

Beograd, 31.5.2010.

Autor biznis plana

Nikola Andri, student

(br.indeksa 2009/200111)

_________________________________

29