1

1.
2.
2.1.
2.2.
2.3.
3.
3.1 ,
4.
4.1.
4.2.
4.3.
4.4. e
4.5. /
5.
5.1. ( leverage)
5.1. ( leverage)
5.1. ( leverage)
6.
6.1. ( )
6.2. ( )
6.3. ( )
6.4.
6.5.
2

6.6.
7.
8.
9.

1. POSLOVNE FINANSIJE

Poslovne finansije, finansijski menadment ili finansijske korporacije poinju da se

razvijaju poetkom dvadesetog veka. Na fakultetima u Srbiji kao nauna disciplina poinju da se
predaju u drugoj polovini prolog veka. Kao deo ekonomske nauke poslovne finansije treba da
daju svoj doprinos u efikasnoj upotrebi ogranienih resursa i da kao za posledicu imaju
maksimiziranje ciljne funkcije preduzea (profit), a u krajnjem sluaju maksimiziranje
blagostanja odnosnog drutva.
Pominjan je opti znaaj poslovnih finansija kao deo sveukupne ekonomske nauke,
ukoliko se eli analitinije odrediti razlog njenog nastanka i razvoja do danas, moe se govoriti
o njoj kao o neophodnoj naunoj disciplini usled pojave akcionarskih drutava kao velikih
kompanija koje imaju ogromnu ekonomsku snagu. Upravo ta ogromna snaga posledica je i
velike moi pomenutih akcionarskih drutava na performanse poslovanja celokupne privrede.
Donoenje neadekvaatnih odluka u tako velikim preduzeima imalo bi za cilj rasipanje
ogranienih resursa sa nesagledivim posledicama na nivo blagostanja jednog drutva. Takoe,
injenica da u akcionarskim drutvima postoji razdvojenost upravljanja od vlasnitva, tako da
uspeh akcionarskog drutva kao organizacionog modela zavisi i od uspenosti upravljanja
ovakvim preduzeima, tako da je to jo jedan razloga za razvijanje i usavavanje finansijskog
upravljanja preduzeem. Moe se rei da se razlog za pojavu i razvoj poslovnih finansija nalazi i
u drutvenoj odgovornosti rada odnosnih preduzea, konkretno, uvaavajui interese brojnih
stejkholdera kao na primer:
-

zaposleni su zainteresovai za redovnu isplatu plata, visinu realne plate, plaanje

poreza i doprinosa i sl.;

sindikati su zainteresovani za slobodu sindikalnog organizovanja, spreavanja

diskriminacije radnika, jednakost radnika i sl.;

kupci i dovavljai su zainteresovani za kontinuiranost rada u dugom vremenskom

horizontu kako bi kupovali sigurno i bezbedno svoje proizvode, tj. mogli pod
jednakim uslovima;

vlasnici su zainteresovani za profit, rast i razvoj kompanije;

menaderi su zainteresovani sa maksimiziranje svoje sebinosti u obliku visine svoje

plate, bonusa i drugih benefita;

drava je zainteresovana za stabilnost rada preduzea koje e na taj nain blagotvorno

delovati na makroekonomske agregatne veliine (inflacije, trgovinskog i platnog
bilansa, stope zapslenosti BDP i sl.).

Radovima Harry-a Markowitz-a kao i Modigliani-a i Miller-a krajem 50-ih godina

prolog veka postavljeni su temelji finansijskog upravljanja kao naune teorije koja se zasniva na
sistematinom pristupu1. Sistematian pristup finansijskog upravljanja trebalo bi ima sledea
obeleja i to: integrativnost, verodostojnost, validnost kao i delotvornosti. Integrativnost
finansijskog upravljanja znai da treba da postoji kulutra tj. razvijena svest o neophodnosti
finansijskog upravljanja u preduzeu to e imati za posledicu pojavljivanje dva obeleja i to:
kontinuiranosti i konzistentnosti. Verodostojnost finansijskog upravljanja odnosi se na
originalnost tj. uvaavanje svih specifinosti karakteristinih za odnosno preduzee.Validnost
kao obeleje sistematinosti finansijkog upravljanja odnosi se na obeleje pouzdanosti, a sama
pouzdanost treba da doprinese objektivnosti i preciznosti. Objektivnost podrazumeva
eliminisanje pristrasnosti a time i tenju ka postizanju visokog stepena egzaktnosti, dok
preciznost se odnosi na eliminisanje sluajnih ili namernih greaka prilikom provoenja
finansijskog upravljanja. I na kraju kada govorimo o obeleju delotvornosti moemo govoriti i
o svrsishodnosti samog finansijskog upravljanja upravljanja. Delotvornost bi trebalo da zadovolji
brzinu i preciznost finansijskog upravljanja, kao i kosekventnost, odnos trokova i koristi od
upravljanja kao otklanjanja vlasnikog ogranienja i adekvatnosti (tj. legitimnosti dobijene od
strane stejkholdera).2 Konano se moe zakljuiti da finansijsko upravljanje e doprineti sa svoje
strane da preduzee bude fleksibilno i proaktivno i kao takvo efikasno u ostvarivanju definisane
strateke agende kada je u pitanju definisana vizija i misija preduzea.
Po Gitmanu3 finansijsko upravljanje se odnosi na prouavanje aktivnosti razliitih subjekata u
pogledu upravljanja novcem. Po Aragonu, preduzee uz pomo pomenute naune discipline
treba da efikasno rei poslovne, investicione i finansijske probleme; pojedinci takoe treba da
ree sline probleme kao i preduzea; drava ima obavezu da obezbeuje optedrutvene potrebe
tj. njihovo finansiranje (kole, bolnice, pozorita, javna dobra i sl.); pred finansijskim
institucijama i tritima stoje takoe mnogobrojne finansijske enigme koje treba na to
efektivniji i efikasniji nain reiti.
Po Solomonu4, predmet poslovnih finansija moe se saeti u davanju odgovora na sledea pitanja
:
1 Aragon G.A., (1989), Financial Management, Allyn and Bacon, Boston, str. 6.
2 O ovome vie videti: Theodore H. Poister, (2003), Measuring performance in publi and nonprofit
organizacions, Jossey-Bass, San Francisco, str. 23-33, 76-108.
3 Gitman L. J., (1991), Principles of Managerial Finance, Harper Collins, New York, str.5.
5

1. Koju vrstu sredstava preduzee treba da pribavi?

2. Koliki ukupan obim sredstava preduzee treba da ima?
3. Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana
Ili
1. Koliko veliko jedno preduzee treba da bude i kojom brzinom treba da raste?
2. U kom obliku treba da dri svoja sredstva?
3. Kakva treba da bude kompozicija pasive?
Da bi poslovne finansije dale odgovor na brojna pitanja predmet njenog studiranja odnosi
se kako na bilan stanja5 tako i na bilans uspeha. Zakonodavac odnosne zemlje je propisao brojne
obavezne izvetaje koje preduzee mora podnositi na kraju obraunskog perioda. Pored bilansa
stanja i bilansa uspeha potrebno je podneti izvetaj o novanim tokovima u preduzeu, izvetaj o
promenama na kapitalu odnosnog perioda kao i napomene koje imaju za cilj da analitinije
osvetle promene na pojedim raunovodstvenim pozicijama za odnosni period.

2.OPTI FINANSIJSKI

IZVETAJI

2.1. Bilans stanja

Bilans stanja je finansijski izvetaj iz koga se mogu dobiti informacije o proceni
finansijskog poloaja preduzea. Konkretno, bilans stanja se sastoji iz dva dela akive i pasive. U
4 Solomon E., (1963), The Theory of Financial Management, Columba University Press, New York, str.89.
5 U naunoj literaturi pored naziva bilans uspeha kao sinonim koriste se jo nazivi kao to su raun
uspeha, raun dobitka i gubitka ili izvetaj o rezultatima.
6

aktivi bilansa stanja prikazan je obim i struktura imovine preduzea dok u pasivi bilansa stanja
prikazan je obim i struktura izvora finansiranja imovine odnosnog preduzea. Drugim reima
bilans stanja je sagledavanje sredstava sa dva razliita aspekta. Da bi bilans stanja to
jednostavnije razumeli pomenuemo da re bilans izvorno potii iz latinske rei bilanx libra to
znai vaga sa dva tasa. to znai da ono to se sagledava/meri mora imati istu vrednost i na
jednoj i na drugoj strani tasa vage samo to su ti tasevi u bilansima predstavljeni u obliku aktive i
pasive, takoe, to neto to se sagledava/meri odnosi se na sredstava/kapital preduzei.
Sredstva/kapital sa kojima rasplae preduzee mogu se sagledavati sa dva razliita kriterija, dva
razliita aspekta tj. dva razliita obeleja. Bez obzira kako nazvali analiziranje sredstava/kapitala
preduzea na strani aktivi prikazana je nabavka pojedinih imovinskih delova neophodnih za
normalno funkcionisanje preduzea, dok na strani pasive prikzano je poreklo/izvori finansiranja
rasploivih sredstava/kapitala sa kojim raspolae preduzee. Ukoliko se zna da izvori sredstava
mogu biti sopstveni ili tui (tj. obaveze) tada bilans stanja moemo prikazati na sledei nain:
IMOVINA

SOPSTVENI KAPITAL

AKTIVA

OBAVEZE 6

PASIVA

Imovina preduzea je neophodna za proizvodnju odredenih autputa (dobara i usluga) i kao

takva imovina ima vremensku dimenziju/obeleje. Bilans stanja u aktivi prikazuju stanje imovine
na odreeni dan (vremenska dimenzija sadanjosti) , i koja je kao takva (imovina) posledica
uinjenih poslovnih odluka (vremenska dimenzija prolosti), a takoe kao takva, imovina
predstavlja dispoziciju za budue poslovne odluke (vremenska dimenzija budunosti). Aktiva
bilansa stanja je strukturirana po pojedinim bilansnim pozicijama koje obuhvataju razne vrste
materijalne i nematerijalne imovine.
Stalna imovina, re je o sredstvima preduzea koja imaju obeleje da se nalaze u
preduzeu u takvom vremenskom horizontu koji je dui od jednog proizvodnog ciklusa u
preduzeu i sastoji se iz sledeih bilasnih pozcija:
- gudvil (goodwill),
- nematerijalna ulaganja,
- nekretnine,
- tehniko-tehnoloka oprema i
- dugoroni finansijski plasmani.

6 Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beogra, str. 46
7

Gudvil (goodwill) moe nastati kao posledica statusnih promena preduzea (spajanja, pripajanja
i sl.) i/ili prilikom prodaje preduzea, pri emu nastaje pozitivna razlika (viak) izmeu trine
vrednosti preduzea i knjigovodstvene vrednosti preduzea (moe se rei da nastaje razlika
izmeu trine i knjigovodstvene vrednosti kapitala preduzea). Ta, pozitivan razlika gudvil,
nastaje zato to firma poseduje dobar ugled firme, marku koja nam daje informaciju da je
preduzee sigurno i pouzdano, takoe da postoje adekvatni sistemi i procedure kao i kopetentan
menadment preduzea koji zajedno sa svi ostalim ostvaruje sinergijski efekat u pogledu
zadovoljavanja tranje kupaca na jedan potpuniji nain u odnosu na konkurenciju preduzea.
Zbog pomenutih razloga preduzee ostvaruje viu cenu autputa u odnosu na svoju konkurenciju,
a time i vei profit. Imajui u vidu da je gudvil nematerijalno sredstvo za ostvarivanje vee
rentabilnosti preduzea u odnosu na svoju konkurenciju on se kao takav void kao nematerijalno
ulaganje na strani active bilansa stanja i to u okviru stalnih sredstva (jer doprinosi rentabilnosti
preduzea u viegodinjim poslovnim iteracijama).
njegovu (preduzTo je nematerijalno ulaganje koje se odnosi na odeene komparativne prednosti
s kojim raspolae odnosno preduzee (ugled firme, marke, sposobnost menadmenta i zaposlenih
i sl.).
Nematerijalna imovina preduzea moe se odnositi na ulaganje u tehniko-tehnoloka znanja,
koncesije, patenti, licence, istraivanja i razvoj koja e u budunosti biti znaajan izvor prihoda i
konkurentske prednosti preduzea.
Nekretnine, tehniko-tehnoloka oprema su potrebne za svakodnevni rad preduzea kako bi se
proizvela odreenu koliinu autputa. Ovde je re o materijalnoj imovine koja predstavlja fiksni
faktor kao ograniavajui element u kratkom vremenskom horizontu i glavni razlog opadajueg
marginalnog proizvoda i rastueg marginalnog troka odnosnog preduzea. Nabavna vrednost
pomenute stalne imovine je osnova po kojoj se ona evidentira u knjigovodstvu uz povremena
periodina umanjenja po osnovu prenosa svoje vrednosti na nove autpute (amortizacije) ili zbog
obzevreivanja imovine.
Dugoroni finansijski plasmani su poslovne odluke menadmenta preduzea u smislu davanja
dugoronih kredita (due od godinu dana), kupovina vlasnikih udela drugih preduzea,
dugorone hartije od vrednosti.
Obrtna sredstva za razliku od stralnih sredstava (imovine) ima krai vek trajanja po
pravilu manje od gudinu dana, tj. u jednom proizvodnom ciklusu u potpunosti prenose svoju
vrednost na nove autpute ili druge imovinske oblike. U obrtnu ili tekuu imovinu ubrajamo:
-

zalihe,

potraivanja,

kratkoroni fianansijski plasmani i

8

gotovinu i gotovisnke elemente.

Zalihe mogu biti u razliitim oblicima i to zalihe materijala sirovina, nedovrene proizvodnje,
gotovinskih proizvoda, robe, datih avansa. Da bi se mogla proizvesti odreena koliina autputa
potrebno je nabaviti i odreeni obima varijabilog faktora proizvodnje, takoe u trenutku
bilansiranja postoji odreena koliina proizvedenih proizvoda kao i nedovrenih proizvoda koji
se moraju takoe evidentirati radi precizne procene finansijskog poloaja preduzea. Zalihe se
bilansiraju po nabavnoj vrednosti sirovina/materijala ili ceni kotanja nedovrene prozvodnje i
gotovih proizvoda.
Potraivanja mogu nastati na osnovu raznih oblika interakcije preduzea i drugih stejkholdera,
kao na primer pri prodaji autputa preduzea na poek (bilansiranju se po nominalnoj vrednosti),
potraivanja po osnovu kamate, potraivanja na osnovu interakcije preduzea i drave (povraaj
poreza) i tome slino.
Kratkoroni finansijski plasmani i ostali gotovinski elementi re je takvim imovinskim oblicima
koji se brzo i lako mogu konvertovati u novani oblik (kreditiranje kupaca krae od godinu dana
razne hartije od vrednosti(obveznice, komercijalni zapisi i sl.) sa rokom dospea ne due od
godinu dana.
Gotovina preduzea predstavlja zbir svih novanih depozita na tekuim raunima koja su
raspoloiva odnosnom preduzeu.

Imovina

je
veoma
vana
performansa poslovanja
preduzea jer od njene
veliine i strukture zavisi da li e preduzee biti sposobno da proizvede odreenu koliinu i
kvalitet autputa (dobara i usluga) koja e biti konkurentna u odnosu na trinu cenu tj.
konkurenciju. Konkretno, da li u preduzeu postoji dovoljna koliina imovine, odgovarajueg
kvaliteta (starosti/istroenosti, posedovanje licenci, adekvatne tehnologije i sl.); dalje, da li u
peduzeu postoji adekvatna strukture neophodne imovine i na karaju i kopetencije zaposlenih u
smislu efikasnosti njene upotrebe. Imajui u vidu nazive pojedinih bilansnih pozicija imovine
10

moe se zakljuiti da ona moe imati materijalni i nematerijalni oblik (patenti, licence, koncesij,
autorska prava i sl.).
Kao to je reeno da svako preduzee mora posedovati adekvatnu koliinu i strukturu
imovine potrebno je i finansirati odnosnu imovinu iz sopstvenih i/ili pozajmljenih izvora.
Drugim reima celokupnu imovinu globalno moemo finansirati sopstvenim kapitalo i
pozajmljenim kapitalom tj. pomou obaveza. Ukoliki je re o preduzeu koje je organizovano
kao akcionarsko drutvo sopstveni kapital se sastoji iz sldeih delova:
-

akcijskog kapitala,
emisione premije,
rezervi koje se formiraju iz dobiti,
nerasporeena dobit,
neuplaeni upisani kapital
gubitak i
otkupljene sopstvene akcije.

Bilansne pozicije koje utiu na

poveanje sopstvenog kapitala

Bilansne pozicije koje utiu na

smanjene sopstvenog kapitala

Akcijski kapital se dobija kao proizvod broja emitovanih akcija i njihove nominalne vrednosti.
Akcijski kapital moe biti u obliku obinih i preferencijalnih akcija (koje se meusobno razlikuju
po osnovu pravne moi tj. po mogunosti upravljanja, po prioritetu uestovanja u dobiti I u
likvidacionoj masi I sl.).
Emisiona premija predstavlja poveanje sopstvenog kapitala kao razlike izmeu rezultat
postignute trine cene akcija i njihove nominalne vrednosti. Emisiona premija se iskazuje kao
posebna bilansna pozicija kako bi se to analitinije postojala informacija performansama
poslovanja odnosnog preduzea.
Rezerve iz dobiti se formiraju kao regulatorna/zakonska neophodnost/obaveza u smislu
poveanja sigurnosti stejkholdera preduzea. Najee je propisana regula do kog se iznosa tj. %
osnovnog kapitala mogu formirati rezerve.
Nerasporeena dobit je onaj iznos dobiti koji preostane posle oporezivanja bruto dobiti i
izdvajanja u rezerve, a koji biva, na osnovu poslovnih odluka akcionara, investiran u sopstveno
preduzee.
Neuplaeni upisani kapital, kao bilansna pozicija odnosi se na onaj deo capital za koji
zakonodavac omoguava da se naknadno uplati u odreenog vremenskom period u odnosu na
dan osnivanja preduzea. Takoe, bilansna pozicija koja daje analitine informacije brojnim
stejkholerima preduzea.
Ostvareni gubitak preduzea (samo do visine sopstvenog kapitala) se prikazuje u pasivi u okviru
bilansne pozicije kapital.
Otkupljene emitovane akcije predstavjaju smanjenje sopstvenog kapitala tako da je iz pomenutih
razloga I ova jedna od navedene tri odbitne stavke kapitala preduzea.
11

Dugorona rezerfisanja je sledea stavka bilansa stanja koja se formira zbog velike
izvesnosti nastupanja buduih dogaaja, a koji e imati za posledicu odliv sredstava iz
preduzea. Konkretno bilansna pozicija se formira zbog zauzimanja proaktivnog stave preduzea
u odnosu na rizike poslovanja (date garancije za sopsvene autpute, sudski sporovi, negativnih
eksternalija-najee kod elektroprivrede i rudarstva i sl.).
Obaveze preduzea predstavljaju pozajmljena sredstva koja po svojoj ronosti mogu biti
kratkorona/tekua (do godinu dana) i dugorona. Kratkorone obaveze obuhvataju obaveze sa
rokom izmirenja do godinu dana (dobavljai, kratkoroni kredit, porezi i doprinosi raznim
nivoima javnih tela i sl.). Dugorone obaveze obuhvataju obaveze sa rokom izmirenja preko
godinu dana (dugoroni krediti, obaveze po osnovu izdatih dugoronih hartija od vrednosti i sl.).
2.2. Bilans uspeha
Bilans uspeha je finansijski izvetaj u kojem se sueljavaju odreene vrste prihoda i rashoda to
za posledicu ima iskazan uspeh u obliku dobiti ili gubitaka preduzea za odreeni vremenski
period. Prihodi su prili vrednosti u preduzee, analogno tome rashodi su odlivi vrednosti iz
preduzea7. Da bi se dobile informacije analitikog obeleja kako prihodi tako i rashodi
razvrstavaju se na dve vrste i to poslovni i finansijski prihodi i poslovni i finansijski rashodi.
U poslovne prihode ubrajaju se prihodi koji su ostvareni po osnovu prodaje robe ili/i autputa
(dobara i usluga) korienje sopstvenih autputa za sopstvene potrebe kao uzimanje u obzir
promenu vrednosti zaliha uinaka. Ovako ostvarenim Poslovnim prihodima suprostavljaju se
poslovni rashodi u obliku sintetikih bilansnih pozicija Rashoda direktnog materijala i robe
kao i bilansne pozicije Drugi poslovni rashodi , kao rezultat dobija se Poslovni dobitak.
Fianasijskih prihodima suprostavljaju se finansijski rashodi na osnovu ega se dobija finansijski
uspeh u obliku finansijskog dobitaka ili fiansijskog gubitaka preduzea. Sabiranjem poslovnog i
finansijskog uspeha dobijamo neto dobitak/gubitak pre oporezivanja. Imajui u vidu svrhu
osnivanja preduzea8, a to je osnovna delatnost analogno tome poslovni rezultat mora dominirati
nad finansijskim rezultatom.
9 01.01.2005. 31.12.2007. ( 000 )
7 Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beogra, str. 54
8 Poto preduzee se osniva za svrhu proizvodnje odreenih vrsta autputa (dobara i usluga) i nije
finansijska institucija (banka, tedionica...).
9 Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beogra, str. 56.
12

, ,
.
I
1.
2.
3.
4.
5.
6.
II

1.
2.
III (I-II)
IV
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
V (III- IV)

2005. .

2006. .

2007. .

696 000
84 000
630 000
8 400
9 600
(36 000)
248 400
67 200
181 200
447 600
373 200
72 000
12 000
168 000
30 000
13 200
6 000
72 000
74 400

921 600
132 000
756 000
4 800
16 800
12 000
306 000
112 800
193 200
615 600
487 600
76 800
24 000
189 000
48 000
27 400
8 400
114.000
128 000

1 159 200
224 000
876 000
6 000
22 800
30 000
480 000
187 200
292 800
679 200
488 200
36 000
31 200
192 200
64 800
36 400
14 400
113 200
191 000

9 600
7 200
2 400
8 400
4 800
3 600
1 200
75 600
7 560
68 040

12 000
9 600
2 400
37 200
9 000
28 200
(25 200)
102 800
10 280
92 520

9 600
5 700
3 900
48 800
21 400
27 400
(39 200)
151 800
15 180
136 620

1 912
1 741

2 504
2 199

3 372
2 893

I
1.
2.
II
1.
2.
III (I-II)
. (V- III)
.
.
.
1.
2.

Bilans uspeha moe biti prikazan po metodi ukupnih trokova i metodi prodatih unaka.
Prikazani bilans je sastavljen po metodi ukupnih trokova. Jedan od problema kod ovog meoda
je suprostavljanje poslovnim trokovima odgovarajuih poslovnih prihoda. Naime, poslovni
13

trokov (perioda bilansiranja) u proizvodnji autputa preduzea vrlo esto nisu suprostavljeni
adekvatnim poslovnim prihodima (perioda bilansiranja). Zato? Vrlo esto se ne poklapa
proizvedena i prodata koliina autputa (odnosnog bilansnog perioda). Konkretno, u situaciji kada
se vie proizvede nego to se proda autputa (odnosnog bilansnog perioda), pojavljuje se
svojevrsni viak koga moramo uneti u bilans uspeha na strani prihoda. Navedeni problem,
reavamo putem bilansne pozicija Poveanje vrednosti zaliha uinaka (unosi se vrednost
vika). Obratno, kada imamo vie prodaje autputa nego to se proizvede autputa (odnosnog
bilansnog perioda) pojavljuje se svojevrsni manjak za iju vrednost moramo korigovati na nie
poslovni prihod. Navedeni problem, reavamo putem bilansne pozicija Smanjenja vrednosti
zaliha uinaka (unosi se vrednost manjka).
Bilans uspeha moe imati sledee vrste strukture:

PRIHOD
RASHOD

PRIHOD

GUBITA
K

RASHOD

DOBITA
K

PRIHOD

RASHOD

2.3. Ostali finansijski izvetaji

14

Imajui u vidu da se veliina i broj rizika poslovanja uveavaju u odnosu na protekli

period poslovanja zakonodavac je predvideo dodatne finansijske izvetaje koje je preuzee u
obavezi da saini od raspoloivih raunovodstvenih podataka. A, sve sa ciljem zatite interesa
stejkholdera ili u najirem smislu da se utie na poveanje efikasnosti upotrebe ogranienih
resursa odnosnog drutva. Iz tih razloga uz godinji zakljuak preduzea pored bilansa stanja i
uspeha su duna da sainjavaju i :
-

izvetaj o novanim tokovima,

izvetaj o promenama na kapitalu i
napomene uz finansijske izvetaje.

Izvetaj o novanim tokovima (cash flow izvetaj), je izvetaj koji ima za cilj prikaz
svih priliva i odliva novca za bilansni period. Ovaj finansijski izvetaj treba da prui informacije
stejkholderima o likvidnosti preduzea kao i o sposobnosti preduzea da utie na svoj rast i
razvoj tj. na aktivnosti invesiranja.. Utvrivanje veliine potrebnog novca je neophodna jer ne
postoji podudarnost na primer izmeu prodaje i priliva (prodaja autputa na kredit), kupovine i
trokova (kupovina sirovina na kredit), takoe postojanje razlike izmeu rashoda i trokova i sl.
O novanim tokovima (cash flow izvetaju) bie vie rei u narednim glavama.
Izvetaj o promenama na kapitalu je finansijski izvetaj koji nastoji prikazati na to
analitiniji nain sve aktivnosti koje utiu na poveanje i smanjenje kapitala preduzea, imajui u
vidu svu vanost pomenute bilansne pozicije.
Napomene uz finansijski izvetaj se sainjavaju kako bi blie objasnili predhodni fianansijski
izvetaji. Ovaj izvetaj je posledica primene meunarodnog raunovodstvenog standarda MRS1
koji treba da da dodatne informacije stejkolderima (kao na primer: nain otpisa osnovih
sredstava, struktura dugoronih rezervisanja, obaveze po rokovima dospea, struktura prihoda,
iznos dividende po akciji i sl.)

15

3. OPTA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

3.1. Vertikalna, horizontalna i grafika analiza

16

Da bi menaderi koji upravljaju preduzeem ka definisanom cilju mogl i ostvariti svoj

plan potrebne su brojen informacije, koje e im biti od pomou u donoenju efektivnih I
efikasnih poslovnih odluka. Izmeu ostalog i informacije koje se dobijaju na osnovu opte
analize finansijskih izvetaja preduzea mogu posluiti pomenutoj svrsi. Analiziranje trendova
aktive i pasive, prihoda i rashoda moe se vritie putem sledeih vrsta analiza I to:
-

vertikalne analize,
horizontalne analize i
grafike analize osnovih finansijskih izvetaja.

Vertikalna anliza bilansa stanja nam pomae da to lake uoimo promene u strukutri
imovine i izvora finansiranja preduzea. Vertikalna analiza bilansa stanja nam pomae da
utvrdimo kako apsolutnu tako i relativnu strukturu po pojedinim bilansnim pozicijama bilansnim
grupama ili bilansnim podgrupama. Na osnovu komparativne analize,upotrebom pre svega
relativnih u odnosu na apsolutne pokazatelje, strukture imovine i izvora sredstava lako moemo
uoiti kako pozitivne tako i nagativne bilansne trendove. Konkretno, na prikazu 4 momo videti
da se struktura stalne imovine u poslovnoj imovine u relativnom iznosu bitno ne menja (51,18%
u 2006. godini u odnosu na 49,59% u odnosu na 2007. Godinu) ono to izaziva panju je
promena relativne struktre stalne imovine na bilansnim pozicijama Nekretnie, potrojemna i
oprema i Dugoronih finansijskih plasmana. Dalje, kod Obrne imovine dolazi do poveanja
njenog uea u ukupnoj imovine preduzea za 3,36% (49,32%-45,96%). Kada se analizira
struktura Obrtne imovine, vidi se znaajna promena kod rasta Kratkoronih potraivanja i
plasmana za 5,30 % (16,58%-11,28%)i to kao posledica rasta Kraktoronih poslovnih
potraivanja to moe biti posledica prodaje robe na kredit ili slabe naplate potraivanja
preduzea od svojih kupaca. Pomenuta kretanja se mogu odraziti na nivo raspoloivih novanih
sredstava preduzea to za posledicu moe imati slabljenje likvidnosti preduzea.
Vertikalna analiza bilansa uspeha takoe nam govori o aspsolutnoj i relativnoj strukturi
prihoda, rashoda kao i njihovi trendova zajedno sa ostvarenim poslovnim rezultatom. Na osnovu
prikaza 5 moe se zaklljuiti da u 2007. Godini dolazi do znaajnog rasa proslovnih prihoda u
odnosu na 2006. Godinu i to za 237.600,00 dinara (1.159.200,00-921.600,00) i to kao rezultate
prodaje autputa odnonosg preduzea, analogno tome dolazi i do rasta Rashoda direktnog
materijala i robe to sve zajedno ima za posledicu apsolutni rast Bruto poslovnog dobitka koji
je iako vei u apsolutnom iznosu manji u relativnom iznosu (kao deo poslovnih prihoda) u 2007.
u odnosu na 2006. godinu. Drugi poslovni rashodi u relativnom iznosu su manji u 2007. U
odnosu na 2006. godinu. Kretanje ukupnih poslovnih prihoda i rashoda imaju za posledicu da je
poslovni dobitak u 2007. godini kako apsolutno tako i relativno vei u odnosu na 2006. godinu.
to se tie finansijskog rezultata finansijski gubitak se poveao zbog Rashoda kamata
verovatno zbog uzetih kredita od strane preduzea. Na kraju moemo zakljuiti na osnovu
vertikalne analize bilansa uspeha da je u pasolutnom iznosu Neto dobit posle oporezivanja vei
17

u 2007. U odnosu na 2006. godinu za 44.100,00 dinara ili za 48% (44100/99520*100) to je

zanaajno poveanje. U relativnim pokazateljima poveanje Neto dobit posle oporezivanja
vee je u 2007. U odnosu na 2006. goidnu a u odnosnu na Poslovni prihod za svega 1,75%. Za
dublju analizu prinosne snage preduzea potrebne su jo neke informacije, na osnovu kojih
moemo dtvrditi neto konkretnije.

18

10

.
I
1.
2.
3.
4.
5.
6.
II

1.1.-31.12.2006.

1.1.-31.12.2007.

921 600

100,00

1 159 200

132 000
756 000
4 800
16 800
12 000
306 000

14,32
82,03
0,52
1,82
1,30
33,20

224 000
876 000
6 000
22 800
30 000
480 000

100,0
0
19,36
75,57
0,52
1,97
2,59
41,41

10 Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beogra, str. 71.
19

1.
2.
III (I-II)
IV
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
V (III- IV)
.
I
1.
2.
II
1.
2.
III (I-II)
. (V- III)
.
. (-)

112 800
193 200
615 600
487 600
76 800
24 000
189 000
48 000
27 400
8 400
114.000
128 000

12,24
20,96
66,80
52,91
8,33
2,60
20,51
5,21
2,97
0,91
12,37
13,89

187 200
292 800
679 200
488 200
36 000
31 200
192 200
64 800
36 400
14 400
113 200
191 000

16,15
25,26
58,59
42,12
3,11
2,69
16,58
5,59
3,14
1,24
9,77
16,48

12 000
9 600
2 400
37 200
9 000
28 200
(25 200)
102 800
10 280
92 520

1,30
1,04
0,26
4,04
0,98
3,06
(2,73)
11,15
1,12
10,04

9 600
5 700
3 900
48 800
21 400
27 400
(39 200)
151 800
15 180
136 620

0,83
0,49
0,34
4,21
1,85
2,36
(3,38)
13,10
1,31
11,79

20

Horizontalna analiza bilansna stanja se sprovodi tako to se bira bazna godina godina i sa
kojom se uporeuju ostale bilansne pozicije za period bilansiranja. Na osnovu pomenutog moe
se utvrdit porast ili pad pojedinih bilansnih pozicija i na osnovu toga doneti odreeni zakljuci.
Na osnovu prikaza 6 videimo da je poslovna imoivna u 2007. u odnosu na 2006. Godinu porasla
preko 22,9% od toga najzanaajnije poveanje je kod obrtne imovine i to za 31,87% .
Konkretno, u okviru obrtne imovine kratkorona potraivnja su porasla za 80,60%, a kod stalne
imovine (poveanje za 19,08%) najznaajnije poveanje odnosi se na bilasnu poziciju
Nekretnine, postrojenja i oprema. Na strani izvora finansiranja takoe dolo je do poveanja
dva najznaajnija izvora finansiranja i to kapitala za 10,41%, dok je kod pozajmljenih sredstava
(Obaveza) poveanje je itavih 51,40% gde najvee uee imaju dugorone obaveze.
Horizontalna anliza bilansa uspeha radi se na isti nain kao i bilansa stanja. Ova vrsta
analize nam govori da dolazi do znaajnog rasta kako poslovnih prihoda ali i poslovnih rashoda
(konkretno Rashoda direktnog materijala i robe) to je imalo za poslidicu i zanaajan rast
poslovnog dobitka za 49,22%. Rezultat pomenutog poslovnog uspeha nalazi se u dominantnom
apsolutnom porastu poslovnih prihoda u odnosu na porast poslovnih rashoda, kao i dominantnog
uticaja poslovnog dobitka u odnsou na gubitak finansiranja, to za posledicu ima poveanje neto
dobitka posle poreza za 47,67% u 2007. u odnosu na 2006. godine.
Analiza bilansa stanja i bilansa uspeha se moe vriti i u pravcu komparacije sa duim
vremenskim horizontu, slinim preduzeima iz privredne grane, sa najboljim preduzeem u grani
i sl.

21

22

 11

.
I
1.
2.
3.
4.
5.
6.
II

1.
2.
III (I-II)
IV
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
V (III- IV)

2006. .

2007. .

921 600
132 000
756 000
4 800
16 800
12 000
306 000
112 800
193 200
615 600
487 600
76 800
24 000
189 000
48 000
27 400
8 400
114.000
128 000

1 159 200
224 000
876 000
6 000
22 800
30 000
480 000
187 200
292 800
679 200
488 200
36 000
31 200
192 200
64 800
36 400
14 400
113 200
191 000

125,78
170,00
115,87
125,00
135,71
250,00
156,86
165,96
151,55
110,33
100,12
46,88
130,00
101,69
135,00
132,85
171,43
99,30
149,22

12 000
9 600
2 400
37 200
9 000
28 200
(25 200)
102 800
10 280
92 520

9 600
5 700
3 900
48 800
21 400
27 400
(39 200)
151 800
15 180
136 620

80,00
59,38
162,50
131,18
237,78
97,16
155,56
147,67
147,67
147,67

I
1.
2.
II
1.
2.
III (I-II)
. (V- III)
.
.

11 Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beogra, str. 75.
23

 12

31.12.2007.

900 000
800 000

31.12.2006.

700 000

600
500
000

:364.8
00 :
51,2%
:
100,00

200 000

100 000

+

242.400
:34,
00

.
.
80.400;11,3%;1

:483.60
0
:55,2
0

:438 .
000
:61,4
% :
100,00

400 000

300

:434.0
00
:49,
60
:119

..
.

:122 .400
:17,20
:100,00

+
:152.400
:21,4
: 100,0

2006.
2007.

+
:278.40
0
:31,8
0
:114,9

.
.
:145.20
0
:16.6

.. .

:188.400
:21,50
:153,90

+
:204.00
0
:23,3

12 Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beogra, str. 78.
24

 13

1 100
000
1 000
000
900 000
800 000
700 000

:306
000
:33,2

600 000
500 000
400 000
300 000
200 000
100 000

:487
600
:52,
9%

:102
800
:11,2%;10

:921
600
:100
%
:100
%

:480
000
:41,4
%
:156,
9%

:1159
200
:100
%
:125,
8%

:488
200
:42,
1%

:151
800
:13,1%;
:100%

2006..

2007..

13 Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,

Beogra, str. 80.

25

Grafina analiza na efikasan vizuelni nain daje nam uvid u uoptenu analizu preduzea.
Na ovaj nain vrlo lako se uoava koja bilansna pozicija dominira u aktivi tj. pasivi odnosnog
preduzea. Takoe, moe se jasno stvoriti uvid da se stalna imovina finansira dugoronim
sopstvenim sredstvima. Dok se obrtna imovina (najvei deo zaliha) takoe finansira dugoronim
izvorima, s tim to dominantan deo odlazi na dugorone pozajmljene izvore u odnosu na
sopstvene dugorone izvore. I na kraju moe se videti da se potraivanja poveavaju i u
potpunosti finansiraju iz kratkoronih pozajmljenih izvora. Na osnovu svega moe se izvesti i
sledei zakljuak da je preduzee ima jaku I stailnu finansijsku strukturu. Grafika analiza
bilansa uspeha na slikovit nain prikazuje donete zakljuke horizontalne analize bilansa uspeha.

4.OSNOVNI POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE

Da
bi
menaderi
doneli
efikasne
i
efektivne
odluke
u
pogledu
pribavljanja/kupovine/ulaganja odreenih vrsta sredstava kao i koji oblik/nain finansiranja tom
prilikom treba koristiti neophodne su adekvatne informacije. Odnosne informacije se dobijaju
sprovoenjem svrsishodne finansijske analize. Finansijska analiza obuhvata nekoliko aktivnosti i
to:prikupljanja, obrade, analiziranja i planiranja preduzimanja poslovnih aktivnsoti u nameri
ocene i poboljanja performansi preduzea.
Potreba za upravljanjem performansama preduzea odnosi se na masimalno efikasno i
efektivno angaovanje raspoloivih resursa preduzea, a sve sa ciljem rasta i razvoja. Iz tih
razloga potrebno je razviti koncept upravljanja performansma preduzea. Konceptualna postavka
praenja performansi javnog preduzea moe se ostvariti sa razliitih aspekata. Sa aspekta samih
performansi moe se govoriti o praenju tri grupe performansi i to:
-

Performanse resursa preduzea,

Performanse upotrebe resursa preduzea i
Performanse drutvene odgovornosti preduzea.

Ostvarene performanse poslovanja preduzea mogu biti osnov za razvijanje i adekvatnog

kopenzacionog sistema14 u preduzeu, a sve sa ciljem postizanja eljenih ciljeva poslovanja.

14 Sistema nagraivanja, motivacije zaposlenih.

26

Sistem merenja performansi javnog predueza moe se posmatrati i sa aspekta

sveobuhvatnsoti samog merila poslovanja. Na osnovu pomenutog moe se govoriti o
jednodimenzionalnim ili viedimenzionalnim merilima. U jednodimenzionalna merila ukljuuju
se produktivnosot, ekonominost, rentabilnost, autput/uinak i dr. Za razliku od njih u
agregatna/viedimenzionalna merila mogu se obuhvatiti: kvalitet javnog preduzea, poslovni
uspeh preduzea, vrednost javnog preduzea...
Dakle, da bi se postigle eljene performanse preduzea koristi se finansijska analiza.
Finansijska analiza je u osnovi racio analiza, odnosno matematike relacije dva kvantiteta 15. U
zavisnosti od uptrebljenog kriterija za klasifikaciju racio brojevi se na razliite naine grupiu.
Tako na primer Peterson koristi sledea dva kriterija koji su ujedno i najprihvatljivija u teoriju za
razvrstavanje racio brojeva i to: nain njihovog konstruisanja i karakteristike racio brojeva 16. Na
osnovu kriterija (naina konstruisanja) racio brojeve delimo na:
-

racia pokria,
racia prinosa,
racia obrta i
racia procentualnog uea17.

Sa aspekta kriterija obleja racia, racio analizu delimo na:

-

racia likvidnosti,
racia efikasnosti korienja sredstava,
racia duga (leveragea),
raacia finansijske strukture,
racia rentabilnosti,
trina racia (racia vlasnitva)18.

Strana 21 i 22 Ivanievi.

15Ivanievi M., (2012.), Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 20.
16 Peterson.P.P., (1994), Financial Statement Analysis, Mc Graw-Hill, New York, str.100-103.
17 Isto.
18 Isto.
27

4.1. ( )
,
.
.
,

.

. ,


(, , )

.
:
28

( ) (
).

/ =

=
+

+ + +
+

2:1, .
( 2:1)
() . .
,
2,32.
/ =

190.000
=
=2,32
82.000

2.32
2.32 .

,
.

,
. /
.
/ =

( )
=

+
+

29

130.000
=
=1,59

82.000

,
/ 1,59.
2.32 2.32
.

1:1.
.
()
:
=

( + ) :2

.

.
.
.

( )
(
).
26

30


,
19.
,
.

.
.
.

.
, .
.

.
1:1 20 .
,
,
.
.
,
.
(. leverage
.
.)
21:
=

19 ., ., ., (2013.), ,
, , . 92-99.
20 , (2004.) . 3239.
21 ., ., ., (2013.), ,
, , .94.
31

+ +
.
+ +

=
+

+ +
=

=

( +

+ +
=

32

4.2
e
.

, . 3.
. (E)
(O)
(I)22. :
Emax =

max O
min I

23
:
=

1.6.1.

22 ., ., (1991.), , , ,
.265.
23 ., ., (1991.), , , , .265-294.
33

( )
( )

3.
1. -
e
e

2.
4.

1.6.1. 24

.
, .

25. ,
. : P=
Q
,
,
P=
L
L , (P-, Q- , L- ),
, L- ).
.

() (, )
. (E)
. (Q)
24 ., , , (1997.) ,
, , :147.
25 ., ., (2006), , , ,
2006. .336.
34

 (U), : =

Q,
U

.26

/ : 27 E=
Q,
T

; E=

C
T

; E=

Cp
Tp

; ( ,

CP

, TP ).

( .).
, ,
.
:
=

,
, .

( ,
.). ,

(
/ ). .

, , .
:

26 ., . ,
, .
27 .
35

500 .000
=7 , 69
,
65 . 000

7,69 1
( ) 7,69
. (
) 46,8 50 ,
/
. , 50
.
, / ( 10
) , 50 ,
.
=

360
=46,58 50
.
7,69

/, :
=

330 . 00
=
=6 ,00 .

55 . 000

6 ;
6 / 1
. ,
, ,
. ,
/
.
:
=

360
=
=60.

6

60 .
, ,
.
( ),
.
, .
36

 :
=

235 . 000
=
=5 , 66

41. 500

5,66 5,66
, . 64 , ,
. . ,

( ).
64 (

), (

/ /
, , 50
64 .

(
50 ), ( 64 ).
(
)28
:
=

500 . 000
=
=1 ,52
330 . 000

1,52
, 1,52 . ,
,
( )
(
).

:
=

500.000
=
=1,19.

420.000

28 .
.
37

 /
1,19 ( ),
/ 1,19 .

.


, ,
.

( ).
:
=

500000
=
=1 , 852.

270000

1,852
1,852 1
1,852 .

,
.

4.3.
,

.

,
.
:
1. :
- ;
- ;
- .
2. :
-
38

,
:
=

157.000
=
=0,3568.
440.00

,
().
0,3568 35,68%
. 1 .
100%
64,32% .
,
, .
.
,
/ ( ) .


, .
:
=

75 . 000
=
=0 ,1705 17
440. 000

17,05%
. ,
, .,
.

, :
+
=

75 . 000
=
=0 , 265 .
283 . 000

39

 1
0,265 . ,
,
,
.

/ , .
( )
,
.
6,77 6,77
6,77 .
, . ,
:
+
65 . 000
=
=
=6 , 77 .
9. 600
a
, :
, ,
,
29.


.
. .
, ,
:

+

65 .000
=
=

13 . 00
+
9. 600+
(1 )
(10 , 1

2,70 30
.
29 ., (2012.), , , , . 36.
40

 ,
.


.

4.4.

.
.

.31
, ,
.
.
, . 32

.

. ,
.
,
() .
.
:
- ,
- ,
30 10%.
31 ., ., ., ., (1997.), , .342.
32 ., ., (2007.), , ,
, . 310-340.
41

- ,
- ,
- (ROA),

ROI

- (ROE),
- DU PONT .

/ .
.
:
+

170.000
=
=
=0,34 34 .
500.000
, / 0,34
. 34% .
,
,
/ .
.
:
+

65.000
=
=
=0,13 13 .
. 500.000
, / 0,13
. 34% .
.

.
.
( ,
) core bussines
,
42

.

, .
,
,

. .

.
.

( )

:
+

49 . 860
=
=
=0 , 0997 9,97 .
500 .000
,
0,0997. , / 0,0997
. 9,97%.


.

(
, ).
, ,
.
33 ,
.

=

+ ( 1 )
=

33 ,
,
.
43

+
49.860+9.600(10,10)

=0,117 11,7 .
500.000
11,7%, . 0,117
.
/ ( ,
, )
,
(/)
. (Return on Investment
ROI34). ROA (Return on assets ROA) e
. /

. R :
( ROA )=

+
49.860

=0,1548 15,48 .
420.000
R
15,48%,
0,1548 .
() 15,48%,
():
+

ROA= =0,131,19=0,1548.
+

65.000
=
=
=0,13 13 .
. 500.000

34 White G., Sondhi A., Fried D., (2003.), The Analysis and Use of Financial Statements, New York,
str.134.
44

500.000
=
=
=1,19.

420.000

. ,
ROA ( ())
.
ROA
/

. ROA,
35. ROA :

+
+ ( 1
(ROA )=

.

ROA,
.
.
,


( .).
(ROE)
36.
(
.
35 Brealey R., Myers S., Marcus A., (2007.)Fundamentals of Corporate Finance, McGraw-Hill, New
York, pp. 464.
36 , ,
,
.
45

+
( ROE )=

49.860
=
=0,1847.
270.000

(ROE)
:
+
ROE= . =0,099711,8520=0,1847.
+

49 . 860
=
=
=0 , 0997 9,97 .
500 .000
+
500000
=
=
=1 , 852.

270000
,
ROE (- )
( ) ()
( )
().
,
(). ROE :

+(1 )100
+(1 )100


RO =

(, ).

46

 .
,
.

37.

ROA . (),

.38
=

( 1 )100

, .
.
ROA
, .
,

.
.
(
39).
ROE=ROA +{

( ROA )
}

ROA ,
, .
,
.

37 ,
.
38 ., ., ., (2013.), ,
, , . 117.
39 ,
.
47

,
.. .
(ROA)
().

,
, .

.

.
Du Point-
.
.
, .
/
(
)40. Du Point-
:

=
+

0,09971,19=0,1187.
+

49.860
=
=
=0,0997 9,97 .
. 500.000
+

500.000
=
=
=1,19.

420.000
11,87%.
40 .
48

 Du Point
18,47%.

=
=

+

49.860
420 . 000
420.000

=18,47 .
270 .000

Du Point

.

500.

330.000

49.860
:

9,97%

49

105.000

9.600

500.000
.

5.540

B
I
L
A
N
S
S
T
A
N
J
A

Prosena
fiksna
sredstva,
sadanja
Prosena
kratkorone
obaveze
80.000

500.000

:
Prosena
poslovna
sredstva
420.000
Prosene
ukupne
obaveze
150.000

1,19

Prosena
poslovna
sredstva
420.00
0
:

11,87%

Stopa
prinosa
na
sopstve
na
sredstva

Equity
multiplikat
or 1,556

Proseni
dugoroni
dugovi 70.000

Proseni
Proseni
sopstven
sopstveni
i kapital
kapital
270.00
4.5. /
270.000
0

,

. ,
, :
1. ?
2. ?
50

3.

?41
, :
-

() ,
,
,
,
.

42
. 43

( ) 24,93
.
+

49.860
=
=
=24,93.
2.000

.
(),
,
, . ,
,

.
.



. ,
41 Penman H. S., (2001.), Financial Statement Analysis and Security Valuation, McGraw Hill/Irwin,
New York, str.3
42 (earnings per
share EPS).
43 33-(-33).
51

 (
).
.
44
a .
.
(
),
45.
/ :
/ =

160
=
=6,43
24,93

6,43 1
, , 6
, . ,
,
.
,
,

46
.
47
.
47,85% 100%
:
44
P/E (price-earnings ratio P/E).
45 ., ., ., (2013.), ,
, , . 139.
46 , .
47 DPS/EPS (Dividend per
Share/Earnings per Share).
52

11,93
100=47,85
24,930,00

(100%-47,85%=52,15%)
- .

(, , .).
. .


,
.

48.
/
( /) .
/ ( ) 15,58%.


.

( ),
,
.
:
+

=
.

148
48 .
53

 .
Hampton 49 0-12%.
,
,
.

,
. ,
. /
. . ( )
.

( 1)
(0),
.
:
+
=

( 1 0 )
.
0

149 ,
.

49 Hampton .., (1989.), Financial Decision Making, Prentice-Hall, Inc, New Jersey, str.121.
54


/
.
:
+
+( 1 0 )
=
.
0

.
:
=

283.000
=
=141,50

2.000

,
141,5
.

55

5.

/
. ( ) ,
,

. ,
.
,


.


. ,
,
. :
-

( leverage),
( leverage).

X ,
50:
) X, (31.12. ..)

1.500.000
2.500.000
4.000.000

2.500.000
1.500.000
4.000.000

50 ., (2012.), , , , . 54.

56

) X, (1.1. - 31.12. ..)

-

-

-

3.000.000
1.500.000
1.500.000
1.000.000
500.000
250.000
250.000

5.1. ( leverage)

. ,

.

.
.
, ,
.
.
(
.
).

,

. ,
,
leverage . leverage
:
57

 leverage=

1.500.000
=
=3

500.000

leverage 1%
(/) 3% (/).
X51, :

3.000.000
-
1.500.000

1.500.000
-
1.000.000

500.000
( ).

10%
3.300.000 ( 10% )
1.650.000 ( 10% )
1.650.000 ( 10% )
1.000.000
650.000 ( 30% )

. ,
leverage

33.33 3 %
(
100
100
=
=33,33 3
)
leverage
3
, ,
.

5.1. ( leverage)

,


.
leverage. X 52
:

51 , . 56.
52 , . 58.
58

500.000

650.000

250.000
250.000

250.000
400.000

( 30% )
( 60%

)
, ,

,
.
:
leverage=

500.000
=
=2.

250.000

1%
2%.
30% 60% (30%*2=60%).
leverage
X . , X
100
100
=
=50
50% ( leverage
)
2
. 16,66
50
50
= =16,66 6
6 % (
leverage 3

.

.
leverage
.
,
,
(leverage) .
leverage
53:
53 , .59.
59

500.000
1 ( ROA ) =
=
=0,125 1
4.000 .000

( 4.000 .00012,5 =500.000 ) ;

250.000
2 ( ROE ) =
=
=0,1666 6 16
1.500.000
,

( 1.500.00012,5 =250.000 ) ;

3) 10%, ( 2.500 .0000,1=250.000 ) ;

4)

(16,66 6 % 12,50% = 4,16 6 %). ,

4,167%, .
, 12,50%, .:

( 1.500.0000,125=187.000 ) ,

( 1.500 .0000,1666 6=250.000

) ,

(1.500 .0000,0416 6=62.500)

( 250.000187.000=62.500 ) .

leverage 62.500 , .
.

5.1. ( leverage)


. leverage
leverag:
60

( leverage= leverage leverage=32=6 )

.

( )
.
1% 6%.
, leverage . .

.

16.66 6 %
(

100
100
=
=16,66 6 )
leverage
6

16.66 6 %,
5.1. ( leverage)54.

X55:

3.000.000
1.500.000
1.500.000

10%
3.300.000 ( 10% )
1.650.000 ( 10% )
1.650.000 ( 10% )

16,666%
2.500.000 ( 16,666% )
1.250.000 ( 16,666% )
1.250.000 ( 16,666% )

54 , X 50% (

100
100
=
=50 )
leverage
2

. 16,66 6 % (
50
50
= =16,66 6 .
leverage 3
.
55 ., (2012.), , , , . 60.
61

-
1.000.000
1.000.000 (const.)

500.000
650.000 ( 30% )
-
250.000
250.000
(const.)

250.000
400.000 ( 60% )
( ).

1.000.000

(const.)

250.000

( 50% )

250.000

(const.)

( 100% )

6. (CASH FLOW )
62


.
.

. ,
, ,
, .

,
.
7
56
.
, 57

( ,
).
58:

56 , , 46/2006.
57 , (2007.)
, .861.
58 Stickney C., 1994., Financial Reporting and Statement Analysis, Third Edition, The Dryden Press,
Philaldelphia, pp. 703.
63

+
-

.
.
. ,
,
.
. ,

( ). ,

.
(
) ( ),
, ,
.
.
,
, ,
.

. ,
.
.
, . . ,
,

64

 .


, ,
.

6.1. ( )

/ ,
.


.
,

. ,
,
.

.
cash flow ,

.
( )
( ) ( )
59:

59 ., ., ., (2013.), ,
, , . 175.
65

 :

+ ,

+ ,
-

60

.

. (
.)

,

,
:
= +

2005/06 = 42.000 + 8.400 - 48.000 = 2.400
60

.
66

 2006/07 = 48.000 + 14.400 - 52.800 = 9.600

. .
,
.

.


. ( )
61:

2005/06. 2006/07.
1.
92.520
136.620
2.
27.400
36.400
3.
8.400
14.400
4.
(2.400)
(9.600)
5.
(12.000)
(9.600)
6.
(113.920) (168.220)
7. ()
(1.200)
(46.800)
8. ()
2.400
(51.600)
9. ()
(2.400)
10.800
10. ()
(3.600)
(1.200)
11. ()
(28.800)
24.000
12. ()
800
(6.800)
13. ()
8.400
2.400
14.
(7 13)
(24.400)
(69.200)
15. (6+14)
(89.520)
(99.020)
6.2. ( )
/
. , ,

.
(), ,
61 ., ., ., (2013.), ,
, , . 178.
67


, , -.

.
.

.
( , )
.

.


,
.
62:

63

62 ., ., ., (2013.), ,
, , . 175.
63

.

68


64:

2005/06. 2006/07.
1. ()
0
0
2. ()
(12.400)
(240)
3. ()
(164.960) (145.840)
4. ()
(37.200)
39.600
5. () (19.200)
(13.200)
6.
8.400
2.400
7. ( 1 6)
(183.400) (109.600)

2 3.
( )

/ ( ).
( )
.
,

, ,
.
2 3 (
) :

()
,
,

, ,

, ,

() , , 2006.. = (2.400 + 159.600) - 27.400 - (13.200 + 298.800) = -177.400 65

() , , 2007.. = (13.200 + 298.800) - 36.400 - (10.800 + 410.400) = -145.600 66

64 ., ., ., (2013.), ,
, , . 178.
65 2 3 2006. : -12.400 - 164.960 = -177.400.
66 2 3 2007. :

+240 - 145.840 = -145.600.

69

6.3. ( )

.
, (
, , )
( ,
).

. ,

.
,
( )
( )
( , .). ,

()

.
67:

67 ., ., ., (2013.), ,
, , . 175.
70


,
.
.
,
, a . 68
:
6.3.1.

2005/06. 2006/07.
1. ()
70.000
0
2. ()
(35.000)
17.500
3. ()
70.000
(18.000)
4. ()
0
0
5. ()
(12.400)
(240)
6. ()
9.600
0
7. ()
15.600
58.800
8. ()
7.200
2.400
9. ()
2.800
32.000
10. ()
4.800
1.200
11.
(54.720)
(75.520)
12. ( 1 11)
90.280
3.380

.
:

68 , . 178.

71

6.3.2.

2005/06. 2006/07.
1.
92.520
136.620
2.
27.400
36.400
3.
8.400
14.400
4.
(2.400)
(9.600)
5.
(12.000)
(9.600)
6.
(113.920) (168.220)
7. ()
(1.200)
(46.800)
8. ()
2.400
(51.600)
9. ()
(2.400)
10.800
10. ()
(3.600)
(1.200)
11. ()
(28.800)
24.000
12. ()
800
(6.800)
13. ()
8.400
2.400
14.
(7 13)
(24.400) (69.200)
15. (6+14)
(89.520) (99.020)

2005/06. 2006/07.
1. ()
0
0
2. ()
(12.400)
(240)
3. ()
(164.960) (145.840)
4. ()
(37.200)
39.600
5. () (19.200)
(13.200)
6.
8.400
2.400
7. ( 1 6)
(183.400) (109.600)

2005/06. 2006/07.
1. ()
70.000
0
2. ()
(35.000)
17.500
3. ()
70.000
(18.000)
4. ()
0
0
5. ()
(12.400)
(240)
6. ()
9.600
0

72

7. ()
15.600
58.800
8. ()
7.200
2.400
9. ()
2.800
32.000
10. ()
4.800
11.
(54.720)
(75.520)
12. ( 1 11)
90.280
3.380
(15+7+12)
(3.600)
(7.200)

28.800
25.200
(+)
25.200 *
18.000**

1.200

* **

(+).

.
.


.
.

6.4.


.
.

.
.

.
,
, .
.
. ,
,
. ,

(
).

73

69
( ).
.

...

. ,

.
.


.
,
. ( )

, ,
, , .

.

. , ,
,
,
. ( 6.3.2.)
( 2006. ) 183.400
.
89.520 ,
90.280
.
( ) 70.000
70.000.
54.720
, .

69 White G., Sondhi A., Fried D., (2003.)The Analysis and Use of Financial
Statements, Hohn Wiley & Sons,Inc., New York, p.92-94.
74


.
. 2006.
70:

=
=

132.000+ 756.000+ 2.4003.600 894.000

=
=1
132.000+756.000
888.000

0 1
.
2006.
71:
=

( )
128.000
=
=1,43.
89.520

(. )
(. ). ,
,
. , 43%

28.800 . 2007.
93%, 24.000 ,
( , , , ,
) 46.800
,
51.600 .

. , ,
, ,

70 , . 189.
71 , . 190.
75

 ( ).
.

( , , )
, .
.
,
72
, ,

89.520
=0,5046 50,46 .
12.440+164.960

.

.
,
,
.
=

89.52054.720
=0,1962 19,62 .
177.400

.
, Cash flow 73 (
)
72 , . 190-191.
73 , . 189.
76

 .
Cash flow .

.
Cash flow =

, ,

.
/ =

=
+

+ + +
.
+

/ =

( )
=

+
.
+

= .

6.5.
,
:
-

,
,

( ),

77

,

.

/
. ,

( )
.


.

.

( , ) ,

,
,
( ).
:

I /
1.
2.
3.
1. ,
2. (,...)
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
II () (3-9)
III
1.

//
10 990
580 400
591 390
300 000
10 000
70 000
100 000
100 000
40 000
620 000
10 000
630 000
(38 610)

//
10 390
800 000
810 390
400 000
2 000
70 000
110 000
50 000
40 000
672 000
10 000
682 000
128 390

28 000

78

2.
3.
2.
3.
4.
5.
4. ( 1-5)
5. (I3-I9+III4)

(28 000)
(2 800)
10 000
11 000

49 000
10 390

(30 000)
(57 000)
(117 800)
10 590

.


,
.
.

,
( ).
.
.
,
.
()
/,
.

:
-

(, , ,
),
,
.

,
, ,
.

.
,
. ,

79

, ,
. ,
, ,
,
.
,
, , a ,
(, ...)
,
/ . .
, , ,
.
.
.


.


,
, .
. ,
(,
, ) (/,
), .

. ,
,

. , ,
.
/ .
,
, , , ,
.

.
.

80

 (
) / .
( )
, , , (

, , , .)

, , ,
.
,
,
,
.
,
.

.
,
,
.
.
. ,
.
,
, .
.

.
(, , ,
...),

. ,
,
. ,
,
.
,
,
.
. ,
81

 ,
( )
( ).

.

6.6.

.


.

(
). ,
. ,
, ,
.

(
). ,

. ,

( ),
.

:
-

,
,
.

, , ,

.

.
82

 ,
. , ,
.

,
.
/

. ,
, ,
(), ( - )
. ,
.
.
.
,
:
1.
2. .

.
. (
. ) .
74.
75.

. 76:
1. 9.000.000 ;
2. 10.000.000 ;
3) 6.000.000 ;
74 ., (2012.), , , , . 113.
75 ., (2012.), , , , . 114.
76 .
83

4) 650.000 684.000 ;
5) 950.000 1.050.000 ;
6) 450.000 550.000 ;
7) 10%.
:
1.

6.000.000
=
=6 ,00 .

1.000 .000

360
=
=60.

6

6
60
;
2.

10.000 .000
=
=15.
,

667.000

360
=
=24
15

.
15 ,
24
;
3.

6.000 .000
=
=12

500.000

360
=
=30.
12

84


12 ,
30
( )
.


. ,

,
:

= 60 + 24 - 30 = 54 .
54 .
54
.

,
,
.
:

= 60 + 24

= 84 .

85

= 84 - 30 = 54 .
54

( ) .

:
1. ,
2. .
,
.
,
6,67.
/
(.
. ,
:
=

360
=
=6,67,
54

9.000.000
=
=1.349 .325 .

6,67

1.349.325,00 .

(
86


10%, 134.932,50 ).

:
-
- ,
-
- .

. ,


.

.

.
.

.
,

(
,
.
.
/
( ).


.
.
Dell Computer Corporation 1993.-2002. :

87

 6.6.77
1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

48,17

49,17

49,14

42,96

37,79

34,88

39,14

36,76

31,46

29,82

50,08

40,28

34,16

31,01

20,25

9,13

6,49

6,01

5,65

4,80

61,51

44,88

57,91

38,73

63,71

62,00

61,16

63,49

60,99

72,22

36,74

44,57

25,39

35,24

(5,67)

(17,99)

(15,53)

(20,72)

(23,88)

(37,59)

: Keown . .652.

1993. .

,
.
6.6.1.

.



,
,
.

. .
78,
.

77 Keown A. J, i dr. (2005.), Financial Management, Pearson Education, New Jersey, str. 652.
88


.

. :
, ,
, :
.
:
- Baumol- 79
- Miller-Or- 80.
Baumol-
.
2.000.000,00 , 1.800.000,00
200.000,00 ,
2.400.000,00 .
:
C opt =

2FT
.
k

Copt je
;
F [
( )];
T ( 2.400.000,00 );
k %.
78 , .
. , .
.
79 William J. Baumol The Transactions Demand form Cash: An Inventory Theoretic Approach,
Quartely Journal of Economics, November 1952, . 545-556.
80 Model of the Demand form Money by Firms Quartely Journal of Economics, August 1996. .
413-345.
89


() .
(
) .
:
=

.
C opt

Miller-Or-
.

, 81:

3B 2
Z=
+L .
4i
Z ;
B [
( )];
2 ,
i ( /
360);
L () .
.
.

(
) (.
) .
.

81 Diacogiannis G. P. (1993.), Financial Management, Mc Graw-Hill, London,

..385.
90

7.

.
, .
/

( ).

.
(I+II+III82)
I
1.
2.
3.
4.
5.

(I83+II)
II
1.
2.
3.
4.
5.

II . .
1.
2.

. (
82 III -. ,
.
83 I- ,
.
91

 ) ,
( ) ,

. , .

. ,

(, )
.
.
.
( )
()84.
() 85.

86:
= ;
= ( +) ( +).

. ,
.
:

84 ., ., ., (2013.), ,
, , . 152
85 .
86 ., (2012.), , , , . 98.

92

( )

.

. .


/ .
.
87:
=

(2006. )=

( 438 000+48 000+74 400 )364 800 195600

=
=0,808
222000+20 400
242 400

(2007. )=

( 483 600+52800+ 135600 )434 400 237 600

=
=0,853
268 800+9 600
278 400

() .
87 ., ., ., (2013.), ,
, , . 94.
93

 ( ).
,
.
=

=
+

(2006. )=

( 438 000+48 000+74 400 )364 800 195600

=
=0,562
327 600+ 20 400
348000

(2007. )=

( 483 600+52800+ 135600 )434 400 237 600

=
=0,538
432 000+9 600
441 000

88
(),

.
,
( / ), ,
.
( )
. ,

, .
2006. 2007. 195.600,00
237.600,00.
88 .
94

 2006. (195 600,00) ,

2007. (237 600,00)
. .
:
= .
, .
,
.
,
:
1. , .
,
.
:
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
,
:
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ;
2. ,
.

;
3. . ,
(
, ,
.) (
) .
.
. . ,

95

 ( ,
;
4.
.
, :
- ,
- , ,
- , ,
- ;

:
- ,
-/ , ,
- , ,
- ,
- .

( 2006. ) .
2005. . 2006. .
:

( 2005.) = ;
( 2005.) = (295 200 + 42 000 + 42 000)- 177 600 = 379 200 - 177 600 = 201 600;

, 2005. 2006. 201

600 .

)
1. -
2. -
3.
4.

2006.
142 800
70 000
89
(35 000)
70 000

89 .
96

5.
6.
7.
8.
)
)
1.
2.
3.

)
1.
2.
3.,
4.
) ( 2005.)
) () ( 2006.) (++)
) (2006. ) (+)

11 200
26 600
6 000
32 400
9 600
15 600
7 200
(187 200)
(10 800)
(139 200)
(37 200)
201 600
(6 000)
195 600

(2006.)
.
201 600
195 60090.
/
.

195 600 .
/

(
).

91, :
1. ;
90 201 600 + (-6000) = 201 600 - 6 000 = 195 600.
91 Aragon G.A., (1989.), Financial Management, Allyn and Bacon Boston, .334-335.
Principles of Managerial Finance, Haprper Collins, New York, . 671-672.

Gitman L. J., (1991.),

97

2. ;
3.
;
4. ;
5.
.


:
-

,
,
.

.

.


.
.
.

. ,
. /
(
).

.

,

.
.
.
.
.
, :
98

1.
2.
3.
4.
5.

,
,
,
,
.

,
.
, , .
,
.
, .
. ,

.

,

. ,
.
,
/,
.

.
.
.
,

. (
), .


.

.

.

99

 .
.
.
,
.

.
. ,

,
.

( , .)
.
. ,

t 1 t0 (
).



( t1 t0).

8.

,
,
.
:
-

. ,
.
;
( )
. ;
;

100


.
.


.


.
.


.
592:
-

,
,
,
,
.

5 (
) . .

,
.
Wikipwdia, "
,
".
, , ,
. ,

.

.
,

/ /
(
) ,

92 ., (2012.), , , , . 136.
101


.
.
.

( ),

( ).

, :
-

,
,
,
,
,
,
,
.

. , (
. )
. ,
,
-
,
-.
, 5
-,

. - -

.
:
- ,
- ,
- ,
- ,
102

- (ROA),

ROI

- (ROE),
- DU PONT .

.

() . .

, .

.
,
.

. ,
93 .
() ,

o ( ,
, , ). ,
:
1. ,
;
2. ,
.
/
,
( ,
, .),

,

.

93 ., ., (2007.), , ,
, .21-23.
103

 .
,
,



. , , ,
. . ,
, , ,
,

.

.
,
.
.

, .
.


. ,
% ,

,
%
.
(.
5 )
. (
. ) (
) .

104

1. ( 5)
2.
3. . . .

(./.
)

e :
-

0,8% t0; 1,4%

t1;
12% ;
t0 je 10, t 1
je 8.

94 :


-

t0

. t1

500 000
375 000
125 000

: 137 500 125 000 =

525 000
387 500
137 500

12 500

/ :
1. :

375 000
=37 500 ;
10

387 500
=48 437 ;
8

2. : 48 437 37 500 = 10 937;

3. : 10 937*0,12 = 1

312

/ :
1. : 500 000 *0,8% = 4 000; 525 000 *1,4% = 7 350
2. : 7 350 4 000 = 3

350
= =12 500-1 312-3 350=+7 838

7 838,00 .
(
94 ., (2012.), , , , .138.
105

). ,
( )

8 (
) .
( ) ,
.
,
, ()
,
.

. ,
:
-

0,8% t0; 0,5%

t1;
10% ;
t0 je 10, t 1
je 12.

t0
. t1


500 000
450 000
-
375 000
360 500

125 000
89 500
: 89 500 125 000 = -35 500

/ :
375 000
=37 500
1. :
10

360 500
=30 042
;
12

2. : 37 500 30 042 = 7 458;

3. : 7 458*0,1 = 746
/ :
1. : 500 000 *0,8% = 4 000; 450 000 *0,5% = 2 250
2. : 4 000 2 250 = 1

750
= =(746+1750)-35 500= - 33 004

33 004, .
(
). ,
106

 . ,

, ,
.
, 12
( ) .
( )
,
.
,
t1 t0, ()
.
.

. ,
:
-

1,3% t0; 0,4%

t1;
11% ;
t0 je 10, t 1
je 14,
40% - 2%.

t0
. t1


200 000
220 000
-
140 000
151 000

60 000
69 000
: 69 000 60 000 = +9 000

/ :
140 000
=14 000
1. :
;
10

151 000
=10 786
;
14

2. : 14 000 10 786 = 3 214;

3. : 3 214*0,11 = 354
/ :
1. : 200 000 *1,3% = 2 600; 220 0000 *0,4% = 880
2. : 2 600 880 = 1

720

:
220 000*4%*2%= 1 760
107

 = =(9 000+354+1 720)-1 760= + 9 314

9 314 .

. :
-

0,4% t0; 1,5%

t1;
11% ;
t0 je 14, t 1
je 10,
10% - 1%.

t0
. t1


220 000
205 000
-
151 000
142 000

69 000
63 000
: 63 000 69 000 = - 6 000

/ :
151 000
=10 786
1. :
;
14

142 000
=14 200
;
10

2. : 14 200 10 786 = 3 414;

3. : 3 414*0,11 = 376
/ :
1. : 220 0000 *0,4% = 880; 205 000*1,5%=3 075
2. 3 075 880 = 2

195

:
220 000*40%*2%= 1 760 205 000*10%*1%=205 1760 205 = 1 555
= =1 555-(6000+376+2195)= - 7 016

108


7 016 .

9.

.

:
-

,
,
,
.

, ,
,
:
1.
2.
3.
4.

,
,
,
,
109

5. .

. 2.
:

) (I+II+III)
I
1.
2.
3.
4.
5.
II .
1.
2.
III .
1.
2.

2005.

351 600
220 800
145 200
7 200
48 000
19 200
1 200
102 000
52 800
49 200
28 800
0
28 000

2006.

327 600
222 000
128 400
10 800
56 400
18 000
8 400
80 400
50 400
30 000
25 200
0
25 200

2007.

432 000
268 800
136 800
21 600
75 600
25 200
9 600
145 200
102 000
43 200
18 000
0
18 000

.
.

.
,
.

.
. ,
() .
,
.




. .

110

9.1.

.
.

. ,
.
95 :
1. ,
2. ,
3. .

,
( )
.
/
, , .

.
.
. ,

.
,
.
.
,

. ,
,
95 ., (2012.), , , , .144.
111

 . ,
.
,
.
. ,
. ( ).
,
.
:

/

( ,
).

.
, :
1) .

;
2) ,
, .
:

112

T=

S
CQ
O+
i
Q
2

96

T - ,
S ,
Q ,
O ,
C ,
i .

.
.
.

(

Qoptimum =

T=

S
CQ
O+
i
) .:
Q
2

2 SO
Ci

8 000 ,
10 000 , 10%
, 400 .
:
Q optimum =

2 SO
2800010 000
=
= 4 000 000=2 000 .
Ci
4000,1

8 000 ,
4
2 000 .
2 000 ,
2 000 .
96 , . 147.
113


:
T=

S
CQ 8 000
4002000
O+
i=
10 000+
0,1=40 000+ 40 000=80 000 .
Q
2
2 000
2

.

(1,3,4,5,7):

S
( O)
Q

()

CQ
i)
2

1
3
4
5
7

8 000
4 000
1 600 000
10 000
160 000
2 667
1 334
533 600
30 000
53 340
2 000
1 000
400 000
40 000
40 000
1 600
800
320 000
50 000
32 000
1 143
572
228 800
70 000
28 860
S
CQ 8 000
4008 000
(1)= O+
i=
10 000+
0,1=10 000+160 000=170 000 .
Q
2
8 000
2
(3)=

S
CQ 8 000
4002667
O+
i=
10 000+
0,1=30 000+53 340=83 340 .
Q
2
2 667
2

(4) =

S
CQ 8 000
4002 000
O+
i=
10 000+
0,1=40 000+ 40 000=80 000 .
Q
2
2 000
2

(5)=

S
CQ 8 000
4001 600
O+
i=
10 000+
0,1=50 000+32 000=82000 .
Q
2
1 600
2

(7)=

S
CQ 8 000
4001143
O+
i=
10 000+
0,1=70 000+22 860=92860 .
Q
2
1143
2

170 000
83 340
80 000
82 000
92 860

. , (1, 3,4,5,7)
, :

114


(n)

( )

8 000*1=8 000

1
3
4
5
7

2 667*3=8 000
2 000*4=8 000
1 600*5=8 000
1 143*7=8 000

(n)

S
O
Q

10 000
30 000
40 000
50 000
70 000

S
O
Q

( )

S
O
Q
n

( )

10 000:1=10 000
30 000:3=10 000
40 000:4=10 000
50 000:5=10 000
70 000:7=10 000

( )
.

10 000
30 000
40 000
50 000
70 000

( )
10 000:8 000= 1,25
10 000:8 000= 1,25
10 000:8 000= 1,25
10 000:8 000= 1,25
10 000:8 000= 1,25

S
O
Q
n

1
3
4
5
7

S
O
Q
n
8 000

10 000:1=10 000
30 000:3=10 000
40 000:4=10 000
50 000:5=10 000
70 000:7=10 000

CQ
i
2

( )
160 000
53 340
40 000
32 000
28 860

CQ
i
2
n

( )

160 000:1=160 000

53 340:3=17 780
40 000:4=10 000
32 000:5=

Aragon G.A., (1989), Financial Management, Allyn and Bacon, Boston.

., ., (1991.), , ,

Brealey R., Myers S., Marcus A., (2007.)Fundamentals of Corporate Finance, McGraw-Hill,
New York
Gitman L. J., (1991), Principles of Managerial Finance, Harper Collins, New York.
., ., (2006), , ,

115

Diacogiannis G. P. (1993.), Financial Management, Mc Graw-Hill, London.

Ivanievi M., (2012.), Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd
, , 46/2006.

Malini D.,Milievi V., Stevanovi N., (2013), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski
fakultet, Beogra
Keown A. J, i dr. (2005.), Financial Management, Pearson Education, New Jersey
., ., (2007.), ,
,
., ., ., ., (1997.), ,
Penman H. S., (2001.), Financial Statement Analysis and Security Valuation, McGraw
Hill/Irwin, New York.
Peterson.P.P., (1994), Financial Statement Analysis, Mc Graw-Hill, New York
, (2004.)
, (2007.)
,
Stickney C., 1994., Financial Reporting and Statement Analysis, Third Edition, The Dryden
Press, Philaldelphia.
Solomon E., (1963), The Theory of Financial Management, Columba University Press, New
York.
., , , (1997.) ,

Hampton .., (1989.), Financial Decision Making, Prentice-Hall, Inc, New Jersey, str.121
White G., Sondhi A., Fried D., (2003.)The Analysis and Use of Financial Statements, Hohn
Wiley & Sons,Inc., New York
William J. Baumol The Transactions Demand form Cash: An Inventory Theoretic Approach,
Quartely Journal of Economics

116

Marginalni

Pmon

Marginalni

Pmon
Pefk

Tranja,
proseni
prihod

Tranja,
proseni
prihod

Marginalni

Marginalni

Qmo

Qefk

Oligopolska
koliina

Monopolska
koliina

Pefk

Pefk

Marginalni
troak,
prosena

Koliina
(preduzea)

Qefk

117