Razliite promene: atmosferske, politike, poslovne itd.

, su jedina stalna kategorija u

prirodi i u zajednici ljudi. To najbolje ilustruje misao Heraklita: "Sve se menja, samo
su promene konstantne". Sve promene, u veoj ili manjoj meri, utiu na prirodu
drutva, ekonomiju, industriju, funkcije preduzea, line stavove pojedinaca itd.
Pokuaj interpretiranja promena znai suoavanje sa napetostima koje e ljude
pratiti i u 21. veku, a koje je neophodno, udruenim snagama oveanstva
(globalno) prevladati. To su napetosti: izmeu globalnog i lokalnog, opteg i
pojedinanog, tradicije i modernosti, dugoronih i kratkoronih obzira, napetost
izmeu potrebe za konukr4encijom, sa jedne strane, a sa druge strane za
postizanjem jednakosti, izmeu munjevitog irenja znanja i ljudske sposobnosti da
ga usvoji, izmeu duhovnog i materijalnog itd.

Promene sa kojima se suoavaju kompanije na poetku ovog veka rezultat su uticaja

vie faktora, meu kojima se posebno izdvajaju dva.

Prvi faktor globalizacija, postala je zbirno ime za vrtoglave promene svetskih

politikih i privrednih struktura. Izazvala je tektonske poremeaje koji su poslednjih
decenija 20. veka zahvatili svet i uveliko promenili konfiguraciju epohe.
Intenzivirane su drutvene veze irom sveta i to tako da su veoma udaljena mesta
postala povezana u meri da dogaaji u jednom mestu, koje je stotinama kilometara
udaljeno, mogu da budu uzrok ili posledica deavanja u nekom drugom i obrnuto,
intezivirani su socijalni procesi u kojima opada uticaj geografskog poloaja (granica)
na socijalni i kulturni angaman, a ljudi sve vie postaju svesni slabljenja tog uticaja.
Postala je sinonim za eroziju suvereniteta nacionalnih drava i predstavlja
"odvajanje" trine ekonomije od moralnih pravila i institucionalizovanih veza
drutva. Globalizacija implicira veu povezanost i deteritorijalizaciju. Proces
globalizacije, zahvaljujui prevshodno dostignuima sredstava saobraaja i
komunikacija, pretvorio je nau planetu u globalno selo. Stvorile su se ogromne
mogunosti koje pruaju podela rada i uporedne prednosti zemalja. Standardizacija
je sutina procesa globalizacije svetske proizvodnje i trgovine. Samo prihvatanje
standarda ne znai da su iezle prepreke za njihovu potpunu i stvarnu primenu u
svim zemljama. Razlozi za to su razliiti jezici, valute i njihova stabilnost, nivo
ekonomskog razvitka, tradicija, kultura, ali i regionalno zatvaranje u pojedinim
delovima sveta.

Globalizacija predstavlja proces stvaranja uslova da organizacije ne posluju na

nacionalnom, ve svetskom, jedinstvenom tritu. Zatvaranje trita radi zatite
domae privrede je sve vie stvar istorije. Sve su nie carinske i ugovorne barijere
za ulaz na strana trita. Za konkretnu organizaciju, globalizacija donosi mnogo

olakanja, ali i opasnosti. Ako na vreme ne bude izabrala strategiju za globalno

trite, ona rizikuje da kontinirano gubi i na domaem.

Sve to je izazvalo ogroman porast razmene i raspoloivost novih proizvoda i usluga,

kao i dramatino poveanje mobilnosti inostranih investicija, kretanja ljudi i
meunarodne konkurencije.

Drugi faktor je uticaj savremenih komunikacionih tehnologija. Najkrupnije promene

danas dolaze iz sfere tehnike i tehnologije, a zahvaljujui medijima i obrazovanju
one su iroko poznate. To su promene u informaticionim tehnologijama, u
mikrobiologiji, genetskom inenjerstvu, u stvaranju i upotrebi novih materijala,
promene u metodama i tehnikama upravljanja preduzeima itd. Brze promene svih
oblika tehnologije omoguavaju brz pristup brojnim nainima komunikacija, uz niske
trokove, to vodi otvaranju trita potroaima irom sveta.

Ova dva faktora su uticala na promenu moi na tritu, od proizvoaa ka potroau

ili krajnjem korisniku. U tom kontekstu, raspoloivost informacija u kompaniji, kao i
odreivanje globalnih marki proizvoda i usluga postaje fenomen globalnog trita.
Ovo se odnosi na sve, od avio-prevoznika do automobila, od bankarstva do brze
hrane, od odee do raunara, od deterdenata do pelena za bebe, od elektronike do
liftova, od sokova do softvera. Kompanije, bilo da su amerikog, japanskog ili nekog
drugog nacionalnog porekla, ostvaruju sve veu prodaju na meunarodnim
tritima. Opte usmeravanje kompanija svih vrsta u pravcu internacionalnih trita
rezultiralo je nastankom veeg broja trita proizvoda, koja su po dometu vie
globalna ili regionalna nego domaa. Dakle, trita koja su nekad bila ograniena
nacionalnim prostorima, sada su dobila meunarodne dimenzije.

Ove promene je, moda, na najbolji nain ocenio Peter Drucker mislima:

"Svakih nekoliko stotina godina dogaa se otra transformacija kad se drutvo u

celini promeni: svoj pogled na svet, svoje osnovne vrednosti, svoju strukturu i vane
institucije. Nae doba je u takvom periodu transformacije" i "Korporacija kakvu
poznajemo danas stara je preko 120 godina, vrlo verovatno e preiveti sledeih 25
godina. Zakonski i finansijski da, ali strukturno i ekonomski, teko".

Alvin Tofler, pisac knjige iz oblasti prouavanja budunosti je jo poetkom 1970-tih

godina ukazao na krupne promene u ljudskom drutvu, o uticaju tih promena na
privredni sistem i o potrebi organizovane pripreme za promene da bi se izbegao ok
budunosti. ok budunosti predstavlja ignorisanje promena i zaostajanje u razvoju.
Ovo zaostajanje u razvoju pojedinaca, organizacija, pa i drutva u celini je bolna, ali
je i logina posledica ignorisanja promena i nepripremljenosti za njih.

Zadatak preduzea u globalnim uslovima je vrlo sloen. Nuno je stalno

poveavanje konkurentskih prednosti (engl. competitive advantage) sposobnosti
preduzea da u oima potroaa svoju ponudu uini atraktivnijom od konkurentske.

To podrazumeva proizvodnju takvih proizvoda ili pruanje usluga u kojima e:

kupci uoavati jezgro kompetencija, odnosno konstantnu razliku u vanim

karakteristikama izmeu proizvoda ili usluge preduzea i konkurenata,

postojati razlika kao posledica jaza sposobnosti izmeu preduzea i

konkurenata, i

postojati uverenje kod kupaca i korisnika usluga da se razlike u vanim

karakteristikama i jaza sposobnosti izmeu preduzea i konkurenata mogu oekivati
i u bududnosti.

Preduzee konkurentsku prednost na tritu stie tako to kontinuirano razvija

sposobnost da neto radi bolje od svojih konkurenata. Konkurentska prednost
mnogih preduzea nalazi se upravo u specifinom pogledu na strategiju preduzea,
njegovu organizaciju, odnos prema ljudima i njihovu ulogu u poslovanju, to
predstavlja fundamentalni deo kulture preduzea. Ona predstavlja kolektivno
znanje, sposobnost, strunost ili set vetina koji mogu da pokrenu ljudske resurse u
kreiranju i isporuivanju vrednosti za svoje potroae

Strateki kurs preduzea je izlazak na evropsko i svetsko trite u konkurenciji

velikog broja uspenih, izvozno-orijentisanih preduzea iz drugih zemalja,
multinacionalnih kompanija sa svetski poznatim proizvodima brendovima,
moderno organizovanim firmama sa primenom najsavremenije informacione i
proizvodne tehnologije i moderno dizajnirane organizacione strukture, veoma
obrazovanim, strunim i iskusnim menadmentom itd. Taj, veoma sloen zadatak
preduzea zahteva dobru pripremu, izbor adekvatne strategije, fleksiblnost u

poslovanju, elastinost organizacione strukture, promiljen trini nastup,

kompetentan rukovodei kadar, razvijen marketing program koji prati aktivnosti
preduzea.

Preduzee prolazi kroz uzastopne faze razvoja, kriza i radikalnih promena u

poslovanju. Od toga sa koliko e se uspeha organizacionim i drugim promenama
razreiti nastala kriza preduzea, zavisi da li e preduzee propasti, ostati da
funkcionie sa priblino istim brojem zaposlenih ili nastaviti da raste. esto se
deava da menadment preduzea u krizi okleva u preduzimanju prvog koraka u
spreavanju kolapsa preduzea. Potrebne su brze i sinhronizovane akcije koje e
voditi brzim pozitivnim rezultatima u obuzdavanju krize. Poetni pozitivni efekti
treba da olakaaju sprovoenje daljih mera.