Uvodni deo

U ovom uvodu, barem kako sam ga ja zamislio, nema ta mnogo da se kae pa e stoga
najverovatnije sve stati u par reenica. Frka je poeti zato idemo polako, redom, jedno po jedno.
Svako muziciranje (pevanje, sviranje gitare, klavira, trube ili ukanje bubnjeva) je zapravo
proizvoenje tonova. Svaki ton ima nekoliko karakteristika: visinu, duinu (ili trajanje), boju i jainu (ili
glasnou). Sve ove osobine zajedno utiu na to o kojem se tonu radi i im se neka karakteristika
promeni dobije se drugi ton. Po ovim celinama, uslovno reeno, bie podeljena i ova kola gitare. Bie
tu naravno i tekstova o gitarskim trikovima, podeavanju, uvanju i (eventualnom) popravljanju gitare i
gitarske opreme. Jednom reju svega to bi jednog gitaristu moglo da interesuje.
Trudiu se da svaki novi termin koji spomenem objasnim na vreme, pa e, u tom smislu, oni koji
asove rade sistematski imati prednost. Muzike teorije e biti dosta. Znam da se ovo zagrienim
gitaristima nee ba svideti, ali ne bih da i drugi naprave ozbiljnu greku kao to sam je napravio ja. Tek
kad sam nauio note skapirao sam ta sam i koliko propustio dok ih nisam znao. Ono to su tonovi u
prirodi, to su note na papiru, i svaku karakteristiku tona mogue je zapisati. Glavna prednost nota je u
tome to nekome ko ih takoe zna moete verno preneti muziku poruku bez zvunog zapisa.
O tome koliko e ova kola imati uspeha kod vas ne bih mogao nita da tvrdim, uostalom i sami
znate da to ne zavisi samo od mene. Ja vam u svakom sluaju elim sve naj-naj.
Za ovaj uvod toliko.

Visina tona
Visina tona je, kao to rekoh, jedna od karakteristika svakog tona koji ujemo. U daljem tekstu
pokuau da vam doaram ta to zapravo znai.
Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako i tonovi i (ili) note dobili svoja. Meutim nije to jedini
razlog, imena data tonovima znaajno olakavaju komunikaciju meu muziki pismenima. Zato to ba
ovde spominjem? Zato jer ime tona ukazuje ba na njegovu visinu, a ne na trajanje, boju ili jainu.
C (Do), D (Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si), ne izgleda teko, a? Pa i nije. Do, Re, Mi,
Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji, a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Ja u se ovde sluiti abecednim
imenima tonova. Da bih uopte mogao da vam priam o visini tona trebalo bi prvo da vam objasnim
koji je ton vii a koji nii. Cvrkutanje ptica je visoko a zvuk koji proizvodi motor velikog kamiona je
nizak. Jednostavno, kad uporeujete dva tona, onaj koji zvui piskutavije je vii.
Kada su note u pitanju, tu je stvar jo prostija, note se zapisuju u notni sistem (o njemu neto kasnije)
i princip odreivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota - nizak ton, visoko napisana nota visok ton. E sad, obzirom da se note najee niu od niih ka viim, a malopre je napisano ba tako,
sledi da je ton C u ovoj grupi najnii, da je E vie od D a nie od F i da je H najvie.
Obzirom da i vokal i instrumenti mogu da proizvedu mnogo vie od sedam tonova stvar je
zamiljena tako da se ovaj redosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H,
C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonski sistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F se misli,
tonovi su podeljenji u grupe - oktave tonskog sistema koje se niu ovim redosledom.
-

C D E F G A H

C D E F G A H

etvrta oktava

c d e f g a h
5

Trea oktava

c d e f g a h
4

Druga oktava

c d e f g a h
3

Prva oktava

c d e f g a h
2

Mala oktava

c d e f g a h
1

Velika oktava

c d e f g a h
1

Kontra oktava

C D E F G A H

Subkontra oktava

Peta oktava

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskom sistemu od nieg ka viem glasio bi: C, D, E, F,
G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, c, d, e, f, g, a, h, c , d , e , f , g , a , h , c , d , e , f ,
g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a i h.
Sve ovo moe se napisati i notama. Note se piu znacima a ne slovima i to u sistemu koji je
specijalno prilagoen njima a zove se linijski sistem. ta e koji znak znaiti zavisi i od kljua u kom se
pie. Upravo linijski sistem i kljuevi tema su sledeeg asa.
2

Linijski sistem i kljuevi

Ono to su za mati kockice a za srpski linije to je za note linijski sistem a klju mu doe kao neki
predpokazatelj kako itati napisano. Diplomatski reeno linijski sistem i klju tesno sarauju.
Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg ini pet linija. Izgleda ovako:
Pet linija i etiri praznine izmeu su mesta gde se note zapisuju. I linije i praznije broje se odozdo na
vie. Linijski sistem se na svom poetku spaja vertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Kao primer evo nekoliko nota ispisanih po linijskom sistemu tanije po linijama i prazninama.
Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton na poetku svakog linijskog sistema crta se znak koji se
zove klju. Klju koji se najee koristi zove se violinski ili G klju.

Violinski klju se ne zove za dabe jo i G klju. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta
violinski klju, je upravo nota G.

Drugi po popularnosti klju jeste bas klju. Obratite panju, kod njega ton F igra glavnu ulogu.

Baritonski F klju.

Basso profondo F klju.

Sopranski C klju.

Mecosopranski C klju.

Altovski C klju.

Tenorski C klju.

Ako mene pitate, najbitnije je da nauite violinski klju. Bas klju ako neznate i nije toliko strano
naravno sem ako niste basista. Bas klju esto koriste i pijanisti poto se u bas kljuu pie ono to
sviraju levom rukom. Za ove ostale kljueve dovoljno je da znate da postoje i da znate mesto gde se o
njima moete podsetiti.

Visina tona - II deo

Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosno prepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena
tonova, notnog sistema i violinskog kljua preduslov je za shvatanje onoga to ovde pie.
U verbalnom sporazumevanju za odreivanje visine tona bitno je njegovo ime a visina tona se kod
napisane note oitava mestom gde je napisana (za razliku od trajanja koje se odreuje oblikom). ta to
praktino znai? Seate se, je l' tako, da se ton G u violinskom klju pie na drugoj liniji notnog sistema.
To znai da se ton G pie na drugoj liniji (velike li mudrosti).

Ako se jo seate napomenuli smo da se vii tonovi, na notnom sistemu piu vie a nii nie. Po ovoj
logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i vii je od njega, pie odmah iznad G. Ovde je vano
napomenuti da linije i praznine podjednako aktivno uestvuju u zapisivanju nota u notni sistem. Dakle,
ton A se pie u prazninu izmeu druge i tree linije, zapravo u drugu prazninu.

Vii tonovi vie a nii nie. Ton F je nii od G i evo kako se on zapisuje.

Kako ne bih troio bajtove uludo pokazujui tonove jedan po jedan evo svih nota koje staju na notni
sistem. Takoe iskoristiu priliku da vam kaem kako su ono G, A i F iz predhodne prie ustvari g a i
f.
1

Od e do f sve ide lako meutim ta sa notama koje su nie od e ili vie od f . Za zapisivanje ovih
nota u pomo se zovu zamislite ko? Pomone linije. Kako bi se smanjila koliina nacrtanih pomonih
linija one se ne crtaju dokle god nema potrebe za njima. Nota d (nia od e ) pie se u prazninu izmeu
zamiljene prve pomone i prve linije i tu se pomona linija ne crta a c se pie na prvoj pomonoj liniji i
tu se pomona linija crta.
1

Isto pravilo vai i za pisanje nota koje su vie od f . Nota g se pie u prazninu izmeu zamiljene
prve pomone i pete linije a a na prvoj pomonoj liniji.
2

Evo napisanih svih nota. Prvo mala oktava.

Prva oktava.

Druga oktava.

Trea oktava.

Note etvrte oktave piu se kao i note tree ali se iznad njih dodaje oznaka 8va. Sve note sem c .
4

Za kraj ovog teksta dodao bih jo da se u violinskom kljuu zapisuju note u rasponu od c do h a u
bas kljuu od C do h .
4

Stupanj i stepen
C, D, E, F, G, A i H zajedno sa prvim sledeim C ine osnovnu lestvicu (C dur skalu) o kojoj ete se
u ovoj koli Gitare nasluati. Kao osnovna esto se uzima za primer ma ta trebalo da se objasni.

Stupanj
Osnovnu lestvicu, kao to rekosmo, ine C, D, E, F, G, A, H i C i svaki ton je jedan od stupnjeva
lestvice. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice, D drugi, E trei, F etvrti, G peti, A esti, H
sedmi i C osmi stupanj. Ako bi lestvicu inili neki drugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te lestvice,
drugi stupanj drugi ton itd. Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom broju mesta u
skali.

Stepen
Izmeu stupnjeva (tonova) neke lestvice postoje razmaci koji se zovu stepeni. Stepen moe biti ceo
ili polustepen. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo C dur lestvicu. Izmeu C i D, tanije prvog
i drugog stupnja C dur skale stoji ceo stepen. Izmeu D i E, drugog i treeg stupnja ceo stepen, izmeu
E i F, treeg i etvrtog stupnja polustepen, izmeu F i G, etvrtog i petog stupnja ceo stepen, izmeu G i
A, petog i estog stupnja opet ceo stepen, izmeu A i H, estog i sedmog stupnja isto ceo stepen i na
kraju izmeu H i C, sedmog i osmog stupnja polustepen. Raspored celih i polustepena meu
stupnjevima je ono po emu se skale razlikuju.

Sve se ovo moda najbolje vidi na klavijaturi. Tano tamo gde postoji ceo stepen izmeu stupnjeva
postoji i crna dirka izmeu dve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema.

Povisilice i snizilice
Povisilice i snizilice mogle bi podpasti pod lekciju o visini tona ali su kao esto korieni znaci
zasluili da se o njima posebno pria zato evo nekoliko reenica o njima.
Tonovi: C, D, E, F, G, A i H nisu jedini koji ine tonski sistem. Ovi tonovi su takozvani celi tonovi i
svaki od njih se moe povisiti i sniziti jedanput ili ak dvaput.

Povisilice
Povisilice su znaci (tanije predznaci kako ih tretira muzika teorija) kojim se, kada se piu note,
neka nota povisuje. Piu se neposredno ispred note i nota biva poviena za polustepen.

Svaku notu je mogue povisiti. No pre nego krenemo redom sa pojedinanim nabrajanjem povienih
nota prvo da se podsetimo neto. Setite se da izmeu prvog i drugog stupnja C dur skale, odnosno tona
C i D, postoji ceo stepen. Postojanje celog stepena zapravo znai da izmeu C i D postoji jo jedan ton
koji je na po pola stepena od oba. Taj ton je povieno C. Povienim notama se na ime dodaje nastavak
-is.

Setite se jo da izmeu E i F stoji polustepen. A i povisilica die ton ba za polustepen. Kako to sad,
ispade da je povieno E (Eis) zapravo F? Pa i jeste, praktino, ali nikako ne i teoretski (pri tom mislim
na muziku teoriju). Potrudite se kako znate i umete da ovo shvatite ba ovako kako pie jer stvarno nije
sve jedno. O tome kako i zato neto kasnije.
Note pored toga to mogu biti poviene mogu biti i dvostruko poviene. Znak za obeleavanje moe
biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji je ekvivalentan.

Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Duplo poviene note vie su za ceo stepen i na ime
povienog tona dodaje se -isis. Ovde se moe ponoviti pria od malopre, C povieno za ceo stepen jeste
isto to i D ali je to ipak Cisis.

Snizilice
Snizilice mu dou isto to i povisilice samo to one sniavaju ton.

I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogao prepisati da nije jedne zakoljice koju valja objasniti.
Kao to su Eis i F "isto" (hm, isto) tako su i Cis i Des "isto". Jelte, snieni tonovi izgovaraju se sa
dodatim nastavkom -es. Izuzetak su snieno E i A koji se izgovaraju Es i As. Sinonim za snieno H
(Hes) je B. Ovde strogo obratite panju, kod nas je B, snieno H a u amerikoj literaturi B je H. Oni su
bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kod njih zovu: C, D, E, F, G, A i B, odnosno kad se krene
iz A: A, B, C, D, E, F i G.

Evo najzad i jedne razlike izmeu povisilica i snizilica. Dvostruko snieni tonovi nemaju znak koji
zamenjuje dva sniena.

Dvostruko snieni tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajui E, Eses i A, Asas.

Intervali
U muzikoj toriji se stvarno koriste izuzetno intuitivni nazivi za pojmove. Prosto ne mogu da
poverujem da na spominjanje rei: interval, neko nebi mogao barem da nasluti, ako ne ak i da pogodi o
emu se radi.
Interval je razmak po visini izmeu bilo koja dva tona u lestvici, melodiji ili uopte. Interval se
"meri" izmeu dva tona. Ako se odsviraju jedan za drugim onda je to melodijski interval ali ako su oba
odsvirana istovremeno onda je to harmonski interval.
Intervala ima raznih, dele se u par grupa: po veliini, smeru (misli se na to da li su uzlazni ili silazni)
i vrsti.
Ako ih delimo po visini evo kakvih sve intervala ima: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta,
septima, oktava, nona, decima, undecima, duodecima, tercdecima, kvartdecima i kvintdecima. Radi se
zapravo o podeli po veliini razlike izmeu dva tona. Prima (latinski primus = prvi) je razmak od jednog
tona, sekunda od dva, terca od tri itd. Da vidimo kako to izgleda zapisano notama, samo, ovu tabelu
uzmite sa rezervom da nebi ispalo da se svi intervali mere od tona C. Naravno, mogue ih je meriti
izmeu bilo koja dva tona.

Sem po veliini, kao to rekosmo, intervali se dele i po smeru. Postoje uzlazni i silazni. Uzlazni su
oni kod kojih je prvi ton nii a drugi vii a silazni oni kod kojih je prvi ton vii a drugi nii.

Ovo su do sada sve bili primeri intervala izmeu takozvanih celih nota. ta se deava ako jednoj od
nota dodamo neki predznak: povisilicu ili snizilicu? Intervali ponu da se dele po vrsti. Dele se na: iste,
male, velike, umanjene i prekomerne.

naziv
ista prima

razlika u
razlika u
stupnjevima pragovima
-

prekomerna prima

+/

mala sekunda

1- /

velika sekunda

prekomerna sekunda
umanjena terca

1+ /
1

2-2x( / )

mala terca

2- /

velika terca

prekomerna terca

2+ /

umanjena kvatra

3- /

ista kvarta

prekomerna kvarta

3+ /

umanjena kvinta

4- /

ista kvinta
prekomerna kvinta
umanjena seksta

4+ /
1

5-2x( / )

mala seksta

5- /

velika seksta

prekomerna seksta

5+ /

umanjena septima

6-2x( / )

mala septima

6- /

10

velika septima

11

10

prekomerna septima

6+ /

umanjena oktava

7- /

11

12

ista oktava
prekomerna oktava

7+ /
1

12

13

Evo, za kraj, jo nekoliko primera isto da potpuno utvrdimo priu.

melodijska uzlazna mala terca

harmonska velika seksta

melodijska umanjena septima

Vrste gitara
Rei nekome da imate gitaru i nije bog zna kako odreena informacija. Naime, vrsta gitara ima
raznih: klasinih, akustinih, poluakustinih, elektrinih itd. i svaka od njih karakteristina je sama po
sebi i razlikuje se od drugih.
Klasina gitara

Najee je koriste izvoai klasine muzike pa

je zbog toga i dobila ovakvo ime inae se u osnovi
radi o akustinoj gitari. Karakteriu je odlina
akustinost i plastine ice a neretko imaju duplo
dno u telu.

Akustina gitara

U poslednje vreme sve vie lie na akustine

verzije eliktrinih gitara. Pored ica sve vie delova
im se pravi od metala.

Akustina gitara sa dvanaest ica

Popularna dvanestica identina je gitari sa est

ica po svemu. "Dupli" komplet pri sviranju
akorada daje joj punou i lepotu. Prosto
nezamenljiva u nekim situacijama.

Dobro

Instrument koji specifinou svog zvuka

zasluuje
svrstavanje
u
posebnu
grupu.
Aluminijumsko telo daje mu lako prepoznatljiv ton
nalik bendu. esto se svira sa slajdom.

Poluakustina gitara

Akustina gitara sa magnetima najjednostavnije

je objanjenje za ovu vrstu. I ton joj je slian. Zbog
mekanog zvuka najvie je vole dezeri.

Elektrina gitara

Gitara punog tela koja ne daje zvuk svojom

akustinou nego sklopom elektronskih delova.
Najvaniji deo joj je magnet. Ma koliko svojim
imenom, izgledom i nainom kako se svira liila na
akustinu zapravo se radi o potpuno razliitom
instrumentu.

Elektrini bas

Tek je bas poseban instrument ali ovaj tekst nije

mogao sa proe bez njega. Osnovna razlika izmeu
gitare i basa je u broju ica, bas ih ima etiri. Deblje
i due ice nego na gitari daju mu dublji ton.

Delovi gitare
OK, bilo bi stvarno red da u koli Gitare najzad spomenem i gitaru, a pre nego nastavimo dalje valja
nabrojati i njene osnovne delove. NE PRESKAI LEKCIJU! Znam da sve zna al' kad si preiveo svo
ono davljenje sa teorijom preivi i ovo.
Rei nekome da imate gitaru i nije bog zna kako odreena informacija. Naime, vrsta gitara ima
raznih: klasinih, akustinih, poluakustinih, elektrinih itd. i svaka od njih karakteristina je sama po
sebi i razlikuje se od drugih. Najee se razlikuju i po delovima koji ih ine. Ovde su za primer uzete
akustina i elektrina gitara poto je takvih najvie kod nas a i sadre sve delove koji se mogu pojaviti
na bilo kojoj gitari. Akustina gitara

Idemo redom, kao na slici.

ivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. ivija ima isto koliko i ica i uglavnom su od
metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima.
Prave se ili pojedinano ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne.
Pored svima znane namene, da preciznim telovanjem natimuju icu, imaju jo jednu manje poznatu ali
nita manje vanu funkciju a to je da istoj toj ici nedaju lako da se ratimuje.
Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat zavrava. Glavna i jedina uloga joj je
da nosi ivije. E da, umalo da zaboravim, proizvoai ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujui
po njima ime firme, modela...
Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje
strane. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica izmeu dva dela ice, onog koji
netreperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od
plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi
kroz koje prolaze ice. Pored toga to ice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i
koliko e biti visoko od vrata. Sve u svemu vaan deo koji se esto zanemaruje.
Vrat kao jedan od vanijih i osetljivijih delova esto je miljenik vlasnika gitara. Hiljadama puta sam
gledao ljude kako ga paze gledajui da li se iskrivio. Jadan vrat stalno je izloen raznoraznim
maltretiranjima. Kao prvo, na njega konstantno deluje sila kojom ice tee da se vrate u nenapeto stanje
a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. U odbrani od napasti vratu pomae elina
ipka koja prolazi kroz njegov centar. Da nije nje sumnjam da bi povrina od desetak kvadratnih
santimetara, koliko je drvo debelo u preseku, mogla sve da podnese. Vrat se kod akustinih gitara skoro
po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare.
Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na
povrini drveta sa gornje strane vrata. Najee su od elika ili mesinga. Brzo se habaju poto su pri
sviranju izloeni velikom trenju kontaktom sa icama koje su takoe od metala. Aktivniji gitaristi ih
menjaju svakih par godina.
Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem
primanja vibracija fizikim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa ica

i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnou pojaavanja, kao kroz bass
reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego to bi se ica inae ula.
ice sam priajui o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima, sada kada su dole na red, ne
znam ta bih rek'o. Na gitari ih bude po est ili dvanaest. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka
pukne. Prave se od elika ili plastike. Ima ih ravnih i motanih. Sve u svemu ima ih svakakvih, i teko mi
je da ih u jednoj ili dve reenice generalizujem. Moda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da
kaem da je korisno menjati ih redovno.
Donja kobila se moe opisati kao i gornja kobila s tim to ima jo po neki deo, osobinu i ulogu.
Pored plastinog dela preko koga se ice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji
ustvari nosi taj plastini deo i pored toga slui za zakainjanje poetka ice. Lepi modeli za kaenje
ica koriste klinove. Za donju kobilu na akustinoj gitari (gde nepostoji mogunost nekih podeavanja)
veoma je vano gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba naizgled sve
je u redu ali gitara nikako nemoe korektno da se natimuje. teta je to se ova greka esto ponavlja pa
su mnoge gitare faline po ovom pitanju.
Rezonatna kutija na akustinim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvunost je njen
glavni zadatak. Izrauje se od drvenih ploa nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje
slue za ojaanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba uvati.
Neki modeli akustinih gitara umesto drvenog imaju plastini donji deo rezonantne kutije. Ova
karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama.

Elektrina gitara

Glava na elektrinim gitarama ima istu funkciju kao i na akustinim. Zanimljivo je da se po

njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvoai koji to dre kao svoju karakteristinost. U
meuvremenu pojavili su se mehanizmi za timovanje koji se nalaze na telu gitare. im je nestala
potreba za klasinim ivijama nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave.
ivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema ih specijalnih.
Nemojte me shvatiti bukvalno, naravno da ih ima razliitih po kvalitetu, obliku ili neem treem ali
ivija je ivija.
Gornja kobila na elektrinoj gitari praktino se ne razlikuje od one na akustinoj. Skrenuo bih vam
panju da ih ne meati sa top lock-om. Top lock je mehanizam koji spreava ratimavanje gitare i nalazi
se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima.
Vrat kod elektrinih gitara je neto ui i tanji u odnosu na vratove kod akustinih. Spajaju se sa
telom rafljenjem ili lepljenjem. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izraen od jednog
komada drveta. Takve gitare bije glas da imaju dui ton od onih gde se vrat i telo spajaju.
Prag se ba ni malo ne razlikuje bio on na klasinoj, akustinoj, poluakustinoj, elektrinoj gitari ili
na nekom drugom ianom instrumentu.
ice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili ak nekom nainu sviranja
gitare. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo emu. Odgovor koje vama lino najvie odgovaraju
najverovatnije e dati vreme, do tada moda bi bilo najbolje da koristite neke koje vam je neko kome
verujete preporuio.
Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u elektrinoj gitari. Njegova funkcija je da "uhvati" sve
to ica ispusti iz sebe, obradi to i poalje dalje. ine ga provodniki kalem i metalno jezgro. Moe ih
biti jedan ili vie na gitari, neretko tri. Prave se u dve vrste: single-coil ima istiji zvuk a humbucking
masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji jer, banalno gledano, oni i nije nita drugo nego dupli singlecoil. I njih ima mali milion tipova i modela. Da li e vam se neki svideti ne zavisi samo od njega nego i
od ostalih delova gitare, pre svega onih drvenih.
Tremolo ruica kao deo sam za sebe ne znai nita, ak se veoma esto skida da nebi smetala.
Ruica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu pa se tako
izvode neki gitarski trikovi. Simpatian ali ne i obavezan deo gitare.

Preklopnik odluuje o tome koji e se magnet uti a koji ne. Ima ih sa tri i pet poloaja. U
zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima razliito se ponaaju. Ako, na primer, na gitari stoje tri
magneta a preklopnik je petostepeni onda najverovatnije radi ovako: prvi poloaj - ukljuen prvi
magnet, drugi poloaj - ukljueni prvi i drugi magnet, trei poloaj - ukljuen drugi magnet, etvrti
poloaj - ukljueni drugi i trei magnet i peti poloaj - ukljuen trei magnet.
Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontrolie nivo. Nivo ega?
Gitara obavezno ima bar jedan potenciometar i on kontrolie nivo glasnoe, znai volume. Ako gitara
ima jo neki pot on kontrolie boju tona.
Tremolo je veoma komplikovan i sloen mehanizam sa mnogo funkcija, sreom prost je za
upotrebu. Jedan od zadataka mu je da vrsto i sigurno dri poetak ice, on je takoe i jedna vrsta donje
kobile, ima mogunost podeavanja poloaja mosta za svaku icu posebno (uz pomo ovog podeavanja
se tonira gitara). Neki tremolo mehanizmi imaju i mogunost finog timovanja, mnogo preciznijeg od
ivije. Uz sve ovo mogu i ono zbog ega se zovu tremolo. Svi ovi segmenti stoje vrsto spojeni oko
jedne osovine. Ubode li se i tremolo ruica njenim pomeranjem ovo sve zajedno se okree oko te
osovine i postie se otputanje ili zatezanje ica odnosno promena visine tona. Kao dobri se smatraju
oni primerci koji mogu dugo da rade a ne pokvare tim.
Utinica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim ureajima (pojaalo, pedala,
mix pult itd.). Utinica je skoro uvek enska banana 6,3 mm iako ima i drugih reenja. Ona e u kabl,
koji se u nju ukljui, pustiti proizvod sveg onoga to ste uradili na gitari: vi odsvirali, magneti uhvatili,
potenciometri podesili...
Telo gitare je najmasivniji njen deo. Od punog je drveta. U telo su ukopani mnogi kanali i otvori za
potrebe montiranja drugih delova. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo
jednak kvalitetu tona koji gitara daje.

timovanje gitare
Pre nego odsviramo neto bilo bi cool da prvo natimujemo gitaru. Kako se to radi, kako se koja ica
zove i ostalo proitaete ba ovde.
timovanje je radnja koju ete na gitari najee raditi zato bi bilo zgodno da to nauite da radite to
bolje i to pre (i za to krae vreme, publika ume biti strano nestrpljiva). Pored toga to je gitaru
mogue natimovati loe mogue je natimovati raznim timovima. Ovde je obraen standardni,
takozvani, italijanski tim za gitare sa est ica.
Na gitari se zapravo ne timuje gitara nego ice, to se samo tako kae. Da bi se ica naterala da svira
ton koji nama treba ona se odputa i zatee ivijom. Zatezanjem se dobija vii a odputanjem nii ton.

Visina tona prve ice odsvirane na prazno (nepritisnuta ni na jednom pragu) podeava se dokle god
nepostigne visinu tona e . Prvom icom se na gitari smatra najtanja ica. Druga ica na prazno treba da
daje ton h , trea ton g , etvrta d , peta a i esta ton e.
2

Kako bi ste znali kako tano zvue ovi tonovi najbolje da kao uzorak ujete iste ove tonove na
nekom drugom instrumentu i natimujete gitaru. Klavir je kao instrument za uzorkovanje dobar izbor jer
se teko ratimava a i kad se timuje, timuje se kvalitetno pa se tako mogunost greke smanjuje.
Uostalom, klavijature su najbolji izbor jer one ni nemogu da se ratimuju. Evo slike koja e vam pomoi
da lake naete ove tonove na klavijaturi.

ice imaju i svoja imena koja su dobila od tonova koje sviraju i svojih rednih brojeva. Prva ica se
zove e1. Ovo je jedina ica kojoj se ime pie malim slovom, pre svega da bi se razlikovala od este koja
takoe daje ton E. Simbolino malim slovom jer je (naj)tanja. Druga ica se zove H2, trea G3, etvrta
D4, peta A5 i esta E6. Kliknite na neki od zvunika i uete koji ton koja ica daje. Ovo vam ujedno
moe pomoi pri timovanju.

e1

H2

G3

D4

A5

E6

Postoje male duvaljke sa samo est pisaka koje daju ove karakteristine tonove. Meutim bilo ta da
koristite moraete na sluh da pogaate da li ica daje ba taj ton. Postoje i ureaji, ak i programi za
raunar, zovu se timeri, koji e vam i u tome pomoi. Trznete zadatu icu i gledate u kazaljku koja vam
govori koji ton daje vaa ica i da li treba da je zateete ili otputate. Ova pomagala su izvrsna i
blagonaklono ih preporuujem svima, ipak savetujem sam da obavezno izvebate i vae uvo.

Tabela nota na gitari

Sada kad znate kako se tonovi zovu, note piu i kako se timuje gitara vreme je da sve to poveete u
jednu celinu.
U lekciji o timovanju gitare videli ste gde se na gitari nalaze tonovi e2, h1, g1, d1, a i e. U ovoj ete
videti gde se nalaze i ostali. Pritiskom ice na neki prag menjate joj duinu pa tako menjate i visinu tona
koji daje. to vei broj praga, to vii ton. Razlika izmeu dva susedna praga je polustepen. Iz svega

ovog sledi da se tonovi na ici, niz vrat, niu po redu, na primer: E, F, Fis, G, Gis, A, Ais, H, C, Cis, D,
Dis...
Primetiete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bez dodatnih oznaka koje ukazuju na to o kojoj
se oktavi radi. Ovakav nain je ee u praksi jer note svojim poloajem ve ukazuju na visinu tona.
Jedino to vam jo mogu rei je da ovo treba znati napamet.

Tabela nota na vratu gitare

Tabela nota na vratu gitare sastoji se od est notnih sistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu
icu. Iznad njih ispisani su brojevi od 0 do 12, naravno re je o pragovima. Uz pomo ove tabele lake
ete se snalaziti sa notama.

Tabela nota na notnom sistemu

Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je ica zaduena za koje note. Ovde se zapravo odlino
vidi da gitara od dvanestog praga prve pa do prazne este ice idealno pokriva notni sistem to uopte
nije sluajno. Setite se da je na akustinim gitarama upravo XII prag poslednji koji se moe dohvatiti.

timovanje gitare - II deo

Da bi smo mogli da nastavimo priu o timovanju morao sam da ubacim onu tabelu sa rasporedom
tonova na gitari.

Bez predhodne lekcije o tome gde se nalazi koji ton nisam imao alibi da priam o onome to je kod
timovanja najspominjanije, uveni peti i etvrti prag. Primetite da je ton koji daje ica E6 pritisnuta na
petom pragu isti onaj ton koji daje ica A5 kada se odsvira prazna. A5 na petom pragu isto je to i D4
prazna. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3 ici. G3 i H2 nemaju razliku od pet ve od etiri
praga i to je jedini izuzetak. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova.

Kad ovo znate prostom logikom moete zakljuiti da ako imate jednu natimovanu ici, da bi ste
natimovali sledeu, nemorate na nekom drugom instrumentu traiti uzorak nekog tona ve ga moete
dobiti sa natimovane ice. Ako, recimo, imate natimovanu treu icu pritisnite je na etvrtom pragu i
timujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. Po predhodnoj logici idite redom od ice do ice i
natimovaete ih sve.
Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kao timer. Podignite slualicu. Signal koji ujete: "tutuuu, tu-tuuu" je ton A. Po njemu natimujte petu pa redom i ostale ice. Ovo znam da je sluaj sa
jugoslovenskom ptt mreom. Kako je u nekim drugim zemljama nemam pojma. Ako ivite napolju
proverite sad odmah o kom se tonu radi (ustvari nemojte ba odmah, da vam ne pukne veza :) da sledei
put znate. Ako vas ne mrzi i meni javite.
Od koristi moe biti i snimak neke pesme za koju znate u kom je tonalitetu. Svi ivi znaju da
Hendriksov Hej Do ide iz E, a Sultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. Ako oko vas mena nijednog
instrumeta, ni timera, ni ovog sajta, ni telefona, niega, onda mora da ste na pustom ostrvu?! alim se,
u tom sluaju poverujte gitari, dotimujte je koliko joj je minimalno potrebno, trebalo bi da niste daleko
od pravog tima.
Za napredne evo jo jednog trika. On vai samo za parove ica izmeu kojih je razlika pet pragova.
Odsvirajte flaolet na sedmom pragu donje ice (na primer D4) i flaolet na petom pragu gornje (A5).
Kada se odsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. Ako su ice ratimovane razlika u frekvencijama se
jasno uje dodatnim treperenjem koje se usporava to je tim korektniji. Sa ovim ipak treba biti malo
obazriviji jer ovaj metod hoe malo da vas prevari ako nemate izvebano uvo. Distorzija ili drajv
dodatno pojaavaju ujnost razlike u frekvencijama.
Za kraj evo jo nekoliko timova koji se do due ree koriste.

timovi za gitare sa est ica.

1. 2. 3. 4. 5. 6. ica
E H G D A E
E H G# E H E
E H G D A D
Eb Hb Gb Db Ab Eb
D A F# D A D
F C G D A E

timovi za gitare sa sedam ica.

1 2 3 4 5 6 7
ica
. . . . . . .
E H G D A E H
E H G D A E A
D A F C G D A

Trajanje tona

Trajanje je uz visinu, o kojoj smo do sada priali, jedna od vanijih karakteristika svakog tona. Meni
je ova pria o trajanju oduvek imala mnogo veze sa matematikom, nadam se da to nee biti oteavajua
okolnost.
Slino kao i kad je u pitanju visina i trajanje za tonove ima imena a za note oblik kao znak
raspoznavanja. Obzirom da je stvar prosta evo kako se koji ton i nota zovu i izgledaju.

Evo i meusobnih odnosa trajanja.

Nota po svom obliku ima raznih. Izuzimajui celu notu svaka pored notne glave ima i vrat a one
krae od etrvtine i barjai. Sve jedno je da li vrat stoji s leve ili desne strane glave, radi se o istom
trajanju. Ova razlika se pravi samo kad se note piu. Da note koje se piu na treoj praznini ili iznad ne
bi trale mnogo ka gore njima se vrat pie na dole (s leve strane glave) a one koje se piu na drugoj
praznini ili ispod, vrat se pie na gore (sa desne strane glave). Note na treoj liniji piu se po izboru.
Barjai se obavezno crta nadesno, meutim, kada se nae vie takvih nota zajedno umesto barjaia
se crta rebro. Rebrom je mogue spojiti i vie nota razliitog trajanja, evo nekoliko primera:
Malopre je bilo rei o okretanju vrata note, od ovoga se odstupa u sluaju kada je vie nota spojeno
rebrom. Obzirom da se note striktno spajaju rebrom samo sa jedne strane rebro se crta onako kako kae
prva nota.

Pauze
Pauze su trenuci u kojima izvoa ne svira. Istini za volju nema ih mnogo ali morao se izmisliti nain
i za njihovo zapisivanje.
Na sledeoj slici prikazani su ekvivalenti znakova za trajanje pauza u odnocu na note. Sa pauzama
stvari stoje mnogo prostije, poto nemaju funkciju odreivanja visine sve se uvek piu na isti nain,
ustvari, postoje odstupanja ali znatno rea nego kod nota. Samo ako iz nekih razloga (veoma retko) cela
i polovina pauze ne mogu da se napiu na etvrtoj i treoj liniji piu se na drugim linijama ali na isti
nain. Cela "visi" a polovina "lei" na liniji i to je sve. Samo uzgred da primetim da ih je, ako se znaju
note, lako zapamtiti. I ovde cela i polovina meusobno lie, etvrtina ima (za moj ukus) najlepi znak
meu svim znakovima, a osmina i krae pauze isto imaju barjaie, isto komada kao i note.

Znaci za produavanje trajanja

Kao to u matematici ne postoje samo brojevi: 1, 2, 4, 8, 16, 32 itd. tako i u muzici ne postoje samo
trajanja od 1/1, 1/2, 1/4, 1/8, 1/16... Znaci o kojima je odve re slue da bi se zapisale i ostale vrednosti
trajanja.
Tri znaka s kojima se produava vrednost nota i pauza zovu se: taka, luk i korona. Takom se
postiu samo karakteristina produenja a lukom nekarakteristina dok se koronom zapisuju neodreena
produenja.

Taka
Taka je znak kojim se produava trajanje note. Zapisuje se neposredno iza glave note ili pauze a
takva nota se zove nota sa takom. Moe ih biti jedna ili dve. Par primera:

Produenje koje se dobija takom unapred je poznato, novo trajanje je jedna ipo vrednost originalne
note. emu taka, zato se trajanje od, recimo, tri etvrtine ne bi zapisalo kao tri note od jedne etvrtine
ili jednom polovinom i jednom etvrtinom a ne polovinom s takom? Zapisivanjem tri pojedinane note
od etvrtine izazvalo bi kod onog ko ita note izvoenje tri tona. Zapisivanjem polovine s takom izvodi
se samo jedan ton ali sa duim trajanjem. U sluaju da se uz neku notu nalaze dve take nota za prvu
taku dobija produenje od polovine svoje vrednosti a za drugu, polovinu vrednosti prve take. Moda
zvui malo komplikovano ali im malo uete u tos ovo e vam biti prosto. U praksi e te esto nailaziti
na note sa takom a ree na one s dve. Ja do sada nikad nisam naiao na notu s tri take, ako sluajno
naiete na takvu nedajte se zbuniti, izraunajte joj vrednost isto onako kao i drugoj.

Luk
Luk, ili ligatura kako se drugaije zove, nije znak koji sam po sebi produava notu za neku vrednost,
nego se lukom spajaju note iste vrednosti i sabiraju njihova trajanja.

Ligaturom je, spajajui trajanja po elji, mogue dobiti svaku vrednost ma kakva ona bila. Moda
jeste malo komplikovanija od take ali daje vie mogunosti. Takom nije mogue dobiti vrednost od
5/4 a lukom jeste ali nije mu to jedina primena, koristi se i u mnogim drugim situacijama. Kako sve nebi
bilo skroz prosto pobrinuo se legato. Legato je znak za nain kako treba odsvirati neke note. Na alost
slino se zapisuju i zovu a na sreu lako prepoznaju jer ligatora spaja samo note iste visine i izmeu
svake se mora uneti znak a legato samo prvu i zadnju notu i note u toj grupi ne moraju biti iste visine.

Jo neto, lukovima se ne spajaju pauze, ako malo razmislite videete da nema ni potrebe.

Korona
Korona je znak koliko slian toliko i razliit od take. Korona je potrebna i dovoljna sama sebi ali je
njeno produenje neodreeno.

Korona je znak koji se crta iznad ili ispod note koja se produava. Ona notu produava na
neodreeno. U praksi se nota iznad koje je uneta korona svira kao ton koji se ne prekida. Na gitari bi to
odprilike izgledalo ovako: trznete icu i pustite da ton traje dok se ica sama ne umiri. Kao to vam
predpostavljam ve i samo pada na pamet, korona se koristi uglavnom na kraju kompozicije. Moda
izgleda malo nelogino ali i pauza moi imati koronu. Uzmite primer partiture za vie instrumenata od
kojih samo jedan izvodi zadnji (koroniran) ton. Zadnji ton za ostale instrumente, obzirom da nita ne
sviraju, bie pauza kojoj se takoe mora dodati korona.

Metrika
Cela pria o trajanju nota ima smisla samo ako se zajedno uz nju spomene i metrika. Metar, odnosno
takt, je ono ime se bavi metrika.
Ono to muziku ini posebno lepom jeste raznovrsnost u svakom pogledu. Pokret joj daju naglaeni i
nenaglaeni delovi. Grupa metrikoh delova, od po dva, tri, etiri itd. zove se takt. Takt je ujedno i
najmanja muzika jedinica.
Pravilo je da je uvek prvi deo u taktu naglaen a da su ostali nenaglaeni. Ako je takt dvodelan prvi je
naglaen a drugi nenaglaen. Ako je takt trodelan prvi je naglaen a drugi i trei ne ali ako je takt
etvorodelan onda je prvi deo naglaen drugi ne, trei polunaglaen i etvrti opet nenaglaen. Naglaeni
deo zove se teza i obeleava se pravom linijom a nenaglaen arza i crta se kao luk.

Znakovi za tezu i arzu retko se zapisuju u note jer je ono to bi one trebalo da kau podrazumevana
stvar. Ipak ponekad se vide, uglavnom kad su ba ovakve lekcije u pitanju. Za razliku od njih u note se
obavezno unosi znak kojim se odvajaju taktovi. Tanka vertikalna crta preko svih pet linija notnog
sistema obeleava kraj jednog i poetak drugog takta. Ta linija zove se taktica. Dve tanke vertikalne
linije znak su za kraj veih muzikih celina u kompoziciji a jedna tanka i jedna debela znak su za kraj
kompozicije.

Takt

Malopre kad smo spominjali takt reeno je da ih ima dvodelnih, trodelnih, x-todelnih itd. Koliko on
to delova moe da ima i ta su zapravo ti njegovi delovi je ono to u sad probati da vam objasnim.
Teoretski gledano delovi koji ine takt jesu teze i arze ali praktino to su neke vrednosti trajanja nota.
Evo primera, recimo da se radi o trodelnom taktu i da polovina note predstavlja jedan deo. Vrstu takta
obeleavamo i itamo kao razlomak ove dve vrednosti pa bi za takt iz primera rekli da je tro-polovinski.
Naravno ovu muziku karakteristiku vie je nego neophodno zapisati u note. Opet kao razlomak ovo se
zapisuje u notni sistem posle kljua a pre nota, zapravo, taktova za koje to vai.

Ovakav takt ima trajanje od tri polovine koje su njegovi delovi. Ma koliko i kojih delova bilo svaki
traje jednako. Izvedite to tako to e te ravnomerno otkucavati rukom po stolu, nogom po podu, pustiti
metronom ili neto sedamnesto i svakom delu dati trajanje jednog otkucaja. Tri otkucaja, takt, jo ako je
prvi otkucaj naglaen eto i metrike.

Kao delovi takta najee se javljaju polovine, etvrtine i osmine, ree cele note i esnestine (ja ih
nikad nisam vid'o). Za brevis-e i tridesetdvojke i teorija kae da se ne pojavljuju kao delovi takta.
Kada se na poetku napie tip nekog takta to vai sa sve taktove koji slede. Nemojte se zbuniti ako
meu notama ponovo naiete na novi znak. To znai da na tom mestu prestaje vanost stare oznake i da
sledee taktove treba taktirati po novonapisanom. Obratite panju, ova pojava nije retka. Postoje ak
tako zamiljene kompozicije u kojima se pravilno smenjuju dve ili vie vrste taktova. Kako se nebi
stalno pisale oznake raspored koji se ponavlja napie se na poetku.

Taktovi sa dva i tri dela spadaju u grupu prostih to je i logino jer se svaki takt sa vie delova moe
razloiti na proste. Pre nego nastavimo priu o sloenim taktovima prvo da nabrojim sve proste taktove.

Sloeni taktovi

Oho ho, o ovome bi imalo mnogo da se pria, zato u probati da ovo ispriam u skraenoj verziji.
Neko ko se dobro razume u izraunavanje kombinacija sa i bez ponavljanja lako bi doao do broja
varijanti sloenih taktova. Kako ih nebi sve spominjao (nisam pad'o na glavu kad sam bio mali) uzeu
samo par njih kao primer. Evo recimo takt od pet etvrtina.

Pre nego u njega postavimo teze i arze prvo ga treba podeliti na proste. To je lako, jedan trodelni i
jedan dvodelni. Meutim kako stoje? Ovaj problem se ponekad reava nainom zapisivanja takta posle
kljua.

Ako je raspored ba ovakav onda je sasvim lako otkriti naglaene i nenaglaene etvrtine ovog takta.
Prva etvrtina je naglaena, druga i trea ne, onda je etvrta etvrtina polunaglaena i peta opet
nenaglaena.

Posle ovoga mislim da vam nee biti teko da i sami izvedete varijantu pet-etvrtinskog takta sa
rasporedom prostih 2+3. Ali dosta o ovom primeru. Sledei primer pokazuje takt 7/8. Zato ba on? Pa
zato to verujem da ste bar nekad uli pesmu "Jovano, Jovanke", ako ne narodnu verziju onda sigurno u
izvoenju Leb i Sol-a. E, ova stvar je u taktu sedam osmina i to sa rasporedom 3+2+2. Ako ste sluali
ovu pesmu u ivo sigurno ste primetili kako Vlatko uvek pre poetka muzike vie: jen-dva-tri, jen-dva,
jen-dva. To je tano to, je l' da?

Obratite panju kako ovde takt, odmah posle kljua, nije zapisan na "komplikovaniji" nain ali su
zato osmine spajane rebrom tako da ukazuju na naglaene tonove. Ovo je pravilo kao i svako drugo i
bilo bi pogreno note zapisati drugaije.
Najverovatnije ete uti kako muziari taktove poput ovog ili devet osmina (Vranjanski oek) zovu
Sloeni ritmovi. Specifini su za Makedoniju i june krajeve Srbije. "Supersloeni" taktovi (kako ih u
ali zovem) 27 osmina i slini koriste se u bugarskom folkloru i kao to su ovi nai "neparni ritmovi"
problem za one koji nisu navikli na njih tako i nama ovi bugarski taktovi prave frku. Njima je to
uroeno jer od kako znaju za sebe sluaju takvu muziku. Da bi neko od nas svirao u tom taktu treba
dobro da se skoncentrie i broji u glavi jer oni to dele na tri od po devet pa njih u razliitim
kombinacijama, 2+2+2+3 + 2+2+3+2 + 3+2+2+2.

etiri etvrtine

Meu sloene taktove spada i takt etiri etvrtine. Zbog svojih specifinosti zasluio je da ga
obradim posebno.
Kao prvo, najee je u upotrebi to mu daje apsolutnu dominaciju. Nema tog takta koji e mu makar
blizu prii. Neto se tri etvrtine koprca poto se u njemu sviraju svi valcei al' slabo. Da vidimo kako on
to izgleda.

Umesto klasinog razlomka 4 kroz 4, ponekad se pie i slovo C verovatno posledica este upotrebe.
U nekoj literaturi sam proitao da znak C ustvari menja sve taktove ija je ukupna vrednost jedno celo,
to znai: dve polovine, etri etvrtine, osam osmina. Ne znam da li je ovo tano, u glavnom, dve
polovine i osam osmina su toliko retko u upotrebi da moda oko ovoga ni netreba lupati glavu, ako ste u
dilemi jednostavno napiite 2/2 ili 8/8.

U taktu 4/4 prvi deo je ista teza, drugi i etvrti su arze a trei deo je polunaglaena teza.

Tempo
Mislim da ste i sami, po imenu aca, ve predpostavili o emu se ovde radi.
Tempo, brzina izvoenja. U muzici su stvari stvarno veoma povezane, pa je tako i tempo u direktnoj
vezi sa taktom. Kada sam spominjao takt rekao sam da svakom delu takta dodelite trajanje izmeu dva
otkucaja. Da bi ste znali koliko brzo da otkucavate u note se zapisuje znak koji to odreuje. Kao znaci
koriste se italijanske rei i zapisuju se na samom poetku notnog sistema.

ta zapravo ovakva oznaka znai? Allegro je ime jednog tempa a etvrtina, znak jednako i broj su
dodatna oznaka koja kae da u minuti treba otkucati 120 otkucaja i da svaka etvrtina ima trajanje
jednog bita. Kako je za primer uzet takt 4/4 to znai da ovaj takt ima ukupno trajanje od etiri otkucaja.
Tempa se dele u tri grupe: lagana, umerena i brza. Evo tabele naziva podeljenih po grupama sa
prevodima.
lagana tempa

largo

= iroko

larghetto

= manje iroko

lento

= sporo

adagio

= lagano i ozbiljno

grave

= teko

sostenuto

= zateui

umerena tempa

brza tempa

andante

= mirno

andantino

= malo bre od andante

moderato

= umereno

allegretto

= okretno

allegro

= veselo

vivo

= ivo

presto

= brzo

prestissimo = najbre
Uz brojnu vrednost po negde e te videti i skraenicu bpm (beat per minute) to znai otkucaja u
minuti. Negde uopte nee biti naziva tempa nego samo nota, jednako i broj ali nedajte se zbuniti.
Lagana tempa imaju izmeu 40 i 70 otkucaja u minuti, umerena izmeu 76 i 115 i brza od 120 do 208.
Za svaki tempo se tano zna broj bita, evo nekih.
Kao i svugde i ovde ima onih tipova koji se najee koriste, moderato i allegro, barem u zabavnoj
muzici

Ritmika
Predhodni teks o taktu 4/4 odlian je lagvort za ono o emu e ovde biti rei. Uzimajui njega kao
primer bie objanjena ritmika.
Ajde jo jednom da pogledamo kako to izgleda takt 4/4.

Za dosadanja objanjavanja ovakvo predstavljanje bilo je savreno. Za delove nekog takta uzimali
smo po jedan deo i kopirali ga onoliko puta koliko je bilo potrebno. To su samo idealni primeri. Ustvari
takt 4/4 moe da primi bilo koju kombunaciju razliitih nota po njihovom trajanju iji je ukupan zbir 4/4
odnosno jedno celo.

Ne zaboravite da i pauze mogu da budu deo nekog takta i da zajedno sa notama ravnopravno
uestvuju.

Zamolio bih vas da to to sam za primer uzeo takt 4/4 ne uzmete zdravo za gotovo. On se stvarno
najee koristi pa po nekoj logici ovi primeri imaju najvie svrhe. Sve ovo vai i za sve ostale taktove.
Razliite kombinacije trajanja nota u jednom taktu ine ritam.

Sinkopa
Kad smuka metriku i ritmiku pa prospe dobije sinkopu. Nisam mogao da izdrim a da ne
napravim alu na njihov raun, hteo sam ustvari da kaem kako je poznavanje obe oblasti potrebno da bi
se shvatilo o emu se radi.
Sinkopa nastaje onda kada se nenaglaenoj noti u taktu pridoda (ligaturom) naglaena nota pa ona
postane teza. U takvoj situaciji naglaenost se prebacuje na poetak note. Ako se seate lukom se
spajaju iskljuivo note iste visine pa tako ispada da jedino kod takvih nota moe doi do ovog metrikog
iaenja.

Prvi primer prikazuje najklasiniju moguu sinkopu. I ovde se muzika raznolikost postarala za
bezbroj varijanti, nije uopte neobino naii na sinkopu u kojoj su znakom za produenje trajanja
spojene note razliitih vrednosti, recimo osmina i etvrtina.

Postoje ak i sinkope u okviru samog takta gde se nasleuje polunaglaenost.

Sinkopa je, po mom skromnom miljenju, veoma lepa pojava u muzici no ni s njom kao ni s drugim
stvarima ne treba preterivati. Posebno lepa i izraena postaje onda kada samo jedan instrument svira
sinkopu a ostali ritmiki pravilnu pratnju.

Kontrtan
Povisilice i snizilice, note i pauze, sinkopa i kontrtan. Ispada kao da je pravilo da svaka pojava u
muzici mora da ima svoj parnjak u pojavi koja je njegova suprotnost.
Sinkopa svoju naglaenost krade od note iza nje tako to se s njom spoji. Kontrtan svoju naglaenost
preuzima od note ispred sebe u situaciji kada nota ispred vie nije nota nego pauza. Jo jedna razliitost,
kontrtan je mogu samo u okviru jednog takta (jednostavno teze se nikad ne nalaze na kraju).

Obzirom da se ova pojava esto javlja u grupama desi se po nekad i ovakav sluaj. U primeru koji
sledi svaka nota je nasledila nivo naglaenosti od predhodne. Pogledajte, zanimljiv primer.

Nepravilne tonske grupe

Ponete li parne vrednosti trajanja nota da delite na neparan broj delova ili neparne na paran dobiete
nepravilne tonske grupe.
Nepravilnih tonskih grupa ima raznih, pre svega neparnih i parnih. U neparne se ubrajajaju triole,
kvintole, septole itd. a u parne duole, kvartole i opet td. Kako nebi dalje irio priu evo odmah
objanjenja za svaku vrstu.

Triole
Triola nastaje kada neku parnu vrednost trajanja tona podelimo na tri jednaka dela. U parne vrednosti
trajanja spadaju sve vrednosti koje smo do sada spominjali: cele note, polovine, etvrtine, osmine...
Note takvih vrednosti zapisuju se kao note parnih vrednosti samo to se iznad (ili ispod) ucrtava znak
koji obuhvata sve tri takve note (zaokruuje nepravilnu grupu u celinu) a iznad znaka se upie broj tri.

Od sada pa na dalje u primerima ove vrste, za sve nepravilne grupe, koristiu se primerom takta 4/4 u
kome je poslednja etvrtina podeljena. Evo kako to izgleda i zvui kad su triole u pitanju.

Kvintole
Manje vie, ono to je napisano za triole vai za sve nepravilne grupe, samo se promeni broj delova i
to je to. Kvintole, znai, nastaju kad se neko parno trajanje podeli na pet jednakih delova. Znak za
obeleavanje kvintola je isti kao i za triole sa upisanim brojem pet.

OK, evo primera i za kvintole.

Septole
ta da vam kaem, sigurno ve i sami predpostavljate kako nastaje i kako se zapisuje nepravilna
tonska grupa u kojoj se par deli na sedam.

Primer

Duole
Ovde se stvar malo menja. Duola nastaje onda kada neku trodelnu notnu vrednost podelimo na dva.
Praksa je pokazala da se ovakve situacije uglavnom sreu u trodelnim taktovima, ili ree estodelnim, a
skoro nikad u etvorodelnim (da se prva ili druga tri dela takta podele na dva) ili osmodelnim. Duole se
piu istih trajanja kao i note od kojih nastaju. Oznaka im je ista kao i triolama i kvintolama sa upisanom
dvojkom.

Primer je napisan u trodelnom taktu, tri etvrtine, prvi takt je pravilan a drugi u duolama.

Kvartole
Kvartole su sasvim sline duolama, neparne grupe dele na etiri jednaka dela. Isti znak. Oznaka 4.

Kvartole na delu.

Sekstole
Ovde stvar poinje malo da se komplikuje. Sekstola moe biti deljenje parnih na nepar ili neparnih
na par. Kako to? Recimo, etiri etvrtine mogu biti podeljene na est jednakih delova, ovo se jo moe
protumaiti kao dvostruko deljenje po dve etvrtine na triole. A moe se desiti da se tri polovine dele na
est delova, odnosno svaka polovina na duole (odnosno etvrtine). Zato sam sve ovako zakomplikovao
na kraju? Zato to je sve mogue. Mogue je da neko i pet delova deli na sedam itd. Ovako na
prepriavanje sve izgleda po malo zbunjujue ali je u suti prosto, ako se negde zbunite samo malo
opreznije obratite panju.

Tablature

Tablature mu dou isto to i note samo specijalizovano za gitaru. Veliki im je nedostatak to to same
ne ukazuju na trajanje tona pa se obavezno piu zajedno sa notama a prednost to to su veoma intuitivne
i to ih je mogue rastumaiti i bez predznanja.
Kao to note imaju svoj linijski i notni sistem tako i tablature imaju svoj. Njega ini est
horizontalnih linija od kojih svaka predstavlja po jednu icu. Umesto kljua nalazi se oznaka TAB.

Stvar koja se esto ne unosi a na koju treba obratiti panju jeste tim gitare. U koliko je tim
standardan ne zapisuje se nita jer se smatra da je podrazumevan. U koliko je u pitanju neki drugi tim
ispred svake linije se zapie ton koji ica svira "na prazno".

Znaci za takt i tempo apsolutna su privilegija notnog sistema i nema ih razloga ponavljati.
Kao to rekosmo malopre tablature ne fermaju trajanje tona 3% ali zato visinu tona gitaristima ine
veoma itljivom. U tablaturni sistem unose se brojevi koju simbolizuju pragove na vratu gitare.

Predhodni primer kae da treba odsvirati peti prag etvrte ice u trajanju cele note. Evo jo jednog
primera.

Ma stvar je prosta k'o pasulj, je l' da? emu zapravo tablature? Videli ste na tabeli nota na gitari da
se jedan ton pojavljuje na vie mesta (ica). Tablature svojim znacima tano ukazuje na to mesto; drugo,
apsolutno su prilagoene gitari kao instrumentu sa svojim specifinostima. ini mi se da je kod njih
svesno zapostavljeno trajanje jer se esto deava da onaj ko ita tablature ve poznaje muziku koja je
zapisana pa ita samo "ice i pragove".

Znati itati sa tablatura izuzetno je korisno jer je izmeu ostalog mnogo bre itati njih nego note ali
za ovu logiku imate alibi samo ako znate da itate i note. Preporuujem vam da esto itate samo note,
ako koristite samo tabove zaboraviete koji vam je ton gde.

ice

Zamena ica
Kupili ste, recimo, par cipela i nosite ih svaki dan ceo dan. Takav par cipela trajae vam dva
meseca. Ako kupite tri ta ista para i redovno ih menjate, trajae vam bar godinu dana. Ovu priu o
cipelama nisam za dabe priao jer se i ice veoma slino ponaaju. Ako mnogo svirate na njima
brzo e propasati, a ako ih ne svirate uopte ne mogu da traju veno.
Ne postoji nikakav striktan rok trajanja ica. Oseaj za to kad su ice na vaoj gitari dotrajale stei
ete najverovatnije posle nekoliko godina intenzivnog sviranja. Ako taj oseaj nemate, nije loe
osloniti se na kalendarsku periodinost. Mesec dana je neki prosek za muziara koji veba par sati
dnevno. Gornja granica ipak postoji; posle tri-etiri meseca zamenite ih, ili barem prokuvajte
komplet (nepoeljno) svirali ili ne.
Mogu da vam kaem moja iskustva. Deavalo mi se da kad uvebavam neto, radim i po est i
vie sati na dan. Tada bih komplet upropastio za nedelju dana. Takve ice nije vredelo
prokuvavati, jer su zarale od znoja. Periodinosti zamene sam se uglavnom pridravao. Izuzeci
su bili nastupi sa unapred zakazanim datumom. Svaki put dva dana pre svirke stavio bih nov
komplet i svirao gitaru taman toliko da prestane da raztimava. To sam mogao jer sam imao drugu
gitaru na kojoj sam vebao u meuvremenu.
Uvek sam u rezervi (koferu) imao dva nova i dva poslednja skinuta seta. Stari kompleti su bili tu
za sluaj da meni ili nekom drugom pukne ica na probi ili svirci. Nove ice sam iskljuivo
stavljao sve zajedno. Rasparivanje nikad nisam tretirao kao reenje.

Montiranje ica
Montiranje ica je jo jedna od stvari na koju treba obratiti panju. Evo otprilike pravilnog
postupka. Iako neke od stavki nemaju preteranu vanost za one sa hard lock-om, nije loe da znate
kako se ta radi.
Pakovanje ica koje ste naumili da upotrebite nemojte otvarati pre vremena da se ice ne bi
isprljale. Redosled montiranja ica nije posebno vaan. Ipak, stavljajte ih tako da vam one koje ste
namontirali ne smetaju dok stavljate sledee. Kod gitara sa rasporedom ivija na glavi 3+3
(Gibson ili akustine gitare) redosled bi otprilike bio G3, D4, H2, A5, e1 i E6, a kod rasporeda 6 u
nizu (Fender i mnoge druge gitare) E6, A5, D4, G3, H2 i e1.
Ravne ice, najee prve tri ice ili prve dve kod akustinih gitara, namotavaju se etiri kruga
oko ivije. Motane ice tri kruga. Ovo uzmite u obzir pre nego icu skratite. Lino sam pristalica
skraivanja ica iz dva razloga. Prvi je banalan. Ostaci koji vire nisu prijatni zbog svoje otrine. U
stanju su da ozbiljno poseku, a od njih strada i pakovanje u kom drite gitaru. Drugi razlog je
vezivanje ice oko ivije.
Postoji vie naina vezivanja ice oko ivije i svakom je cilj da spree poputanje ice i
raztimavanja gitare. Jedan od naina je da se ica dva puta provue kroz otvor na iviji, drugi je
bukvalno vezivanje ice u vor posle provlaenja kroz otvor. Moj sistem je da icu posle
provlaenja kroz otvor na iviji savijem na dole (taj deo je dugaak taman toliko da ne dodiruje
drvo) i sve namotaje motam preko njega. Svaki sistem koji e da zaustavi odmotavanje je dobar.
Namotaji oko ivije treba da idu jedan do drugog i to ka glavi gitare, kako bi odstupanje od pravca
dela ice koji treperi bilo to vee.
icu dok namotavate drite nategnutu, kako bi to bolje legla na iviju. ta se zapravo deava ako
je montirate labavu; ica bude napeta samo od donje kobilice do mesta gde dodiruje iviju, a
namotaji na iviji ostanu mekani. U tom sluaju treba joj dosta vremena da se cela zategne. Gitara
sa tako stavljenim icama lako se ratimava. I po nedelju i vie dana ete morati da doteete tim.

Na alost, prelazni period je neminovan. Kad su ice postavljene na pravi nain, treba im oko dandva.
Postoji jedna alatka koja e vam u svemu ovome pomoi. Nisam siguran da ima neki zvanian
naziv - ja je zovem motalica. Izgleda kao mala kurbla koja se natakne na iviju. Njome ete
ubrzati odmotavanje i namotavanje. Na delu koji se natie postoji jedan usek koji slui za vaenje
klinova koji na nekim akustinim gitarama dre poetak ice.

Debljina ica
Primetili ste sigurno da kada se pria o kompletima uvek se spomene neki broj. Taj broj je opti
pokazatelj debljine ica u kompletu. Ako vam neko kae da svira na devetkama, to znai da
njegov komplet ima prvu icu iji je prenik 0.009" (ina). In je 25,4 mm, to znai da je debljina
njegove prve ice 0,2286 mm. Ne zaboravite da je elektrina gitara ameriki proizvod i da kod
njih vladaju anglosaksonske mere.
Budite oprezni po tom pitanju. U mnoge gitare su ugraeni delovi ije se veliine mere inima.
Nepovoljna stvar kod tih gitara je to morate koristiti adekvatan alat. Tu posebno mislim na
rafove sa inbus glavom kojih ima dosta na gitarama.
Da se vratim na ice. Kompleta ima raznih. Viao sam: 0.007, 0.0075, 0.008, 0.009, 0.010, 0.011,
0.012 i sve tako do 0.016. Svaki komplet ima svoje prednosti i mane. Tanji kompleti zvue
svetlije ali im je ton krai i nema dovoljnu punou. Ekstremno tanke ice uglavnom se koriste u
studiju, i to samo u sluaju specijalnih potreba. Svirati stalno na njima granii se sa neozbiljnou.
Devetke, desetke i jedanestice su najvie u upotrebi. I ovde vai pravilo o zlatnoj sredini. 0.009
nije lo komplet, ali u njegovom tonu neto uvek kao da fali. Za 0.010 nemam ta da kaem, sem
da je to dobar izbor. Ko hoe masan ton, preostaje mu 0.011 (Gary Moore koristi 0.012). Deblji
kompleti koriste se uglavnom na akustinim gitarama (bronze guitar strings).
Preporuke proizvoaa ne treba zanemarivati. Ako kau da je komplet specijalno namenjen, onda
to sigurno nije bez osnova. Za one sa posebnim prohtevima jo jedna informacija - nisu svi
kompleti sa oznakom 0.010 isti. Razlikuju se po debljini ostalih ica, na primer:

e1 - 0.010

H2 - 0.013

G3 - 0.015

D4 - 0.026

A5 - 0.032

E6 - 0.038

e1 - 0.010

H2 - 0.013

G3 - 0.017

D4 - 0.026

A5 - 0.036

E6 - 0.046

e1 - 0.010

H2 - 0.014

G3 - 0.022

D4 - 0.030

A5 - 0.040

E6 - 0.050

Za one koji prelaze sa 9-ki na 10-ke imam jednu preporuku. Promena iako izgleda tragina nije
strana. Znam da e vam deblji komplet biti tvri, ali lako ete se navii, a za uzvrat dobijate
mnogo bolji ton.

Kuvanje ica
Uzmite neku staru erpu (preporuujem sa visokim obodom, jer sve strano peni), u nju stavite
ice i sipajte vode toliko da se ice potope. Zagrevajte sve to na ringli. Pre nego to voda provri,
uspite sodu bikarbonu. Jedna kesica bie vam dovoljna ak i za bas komplet. Par minuta kuvanja i
postupak je gotov. ice izvadite iz vode i prebriite krpom. Cilj brisanja je suenje ica, a ne
skidanje preostale sode bikarbone. Nju je nemogue skinuti potpuno i barem par dana (to zavisi
od toga koliko svirate) ice e vam biti branjave. Nikako ne pokuavajte alkoholom.
Nove ice nema potrebe prokuvavati, jer jo u fabrici one prou jedan tretman slian ovom. Ovo
ima smisla raditi starim kompletima skinutim sa gitare, ili eventualno novim koji su dugo stajali.

Cilj kuvanja ica je njihovo osveavanje. Posle kuvanja ice postanu meke (neznatno) i iz
njihovih pora (mislim na motane ice) izau masnoa, prljavtina i perut sa prstiju koji
zaustavljaju treperenje ice. Nemojte se zavaravati da e vam posle ovoga ice svirati kao nove.
Nakon prepiske sa jednim gitaristom primetio sam da tekst koji sam napisao u svom integralnom
obliku moe da poslui kao jedna od lekcija u ovoj koli gitare. Evo kompletnog sadraja pisama,
moj sagovornik tano je znao ta da me pita (da nebi dobrih pitanja, nita od ove lekcije) a i ja
sam se bio malo raspri'o pa mislim da je sve to se tie toniranja gitare obuhvaeno.
==============================
Poruka od
Tema: SKOLA GITARE
(60446.52) Pet 03/09/1999 20:06, 886 chr
---------------------------------------------------------------------

Dobar dan.
Imam jedno pitanje u vezi "timovanja oktava". Od ega sve zavisi "tim oktava"? Da li samo od
oblika gitare ili moda i od ica npr? Stavio sam novi komplet i pokuavam pomou timalice na
raunaru da natimam oktave, ali H icu nikako ne uspevam. U emu je problem?
Milan

-------------------------------------------------------- 60446.52

--

==============================
Va{a poruka za
Tema: SKOLA GITARE
(68468.52) Ned 05/09/1999 11:58, 2970 chr (Ned 05/09/1999 11:59)
---------------------------------------------------------------------

Milane zdravo.
Milan: Imam jedno pitanje u vezi "timovanja oktava".
Tvoje pitanje predpostavljam da se odnosi na toniranje gitare. Gitara se moe i treba tonirati. Do
due akustine gitare nemaju ovu mogunost pa kod njih treba obratiti panju pri kupovini.
Toniranjem se postie da svaki odsvirani prag daje taan ton. Toniranje se vri podeavanjem
poloaja mosta za svaku icu. Na ici koja se tonira odsviraju se dva tona, prazna ica i XII prag i
ta dva dobijena tona se uporeuju. Ukoliko je ton dvanestog praga nii most treba pomeriti ka
dvanestom pragu a ako je vii, logino, u suprotnu stranu. Za poloaj mosta odgovoran je jedan
raf koji sa nalazi na donjoj kobili. Most pomeraj za po malo pa probaj ponovo sve dok se ta dva
tona ne poklope. Jo je lake ako umesto prazne ice odsvira prirodni harmonik (flaolet) na
dvanestom pragu a najlake ako koristi timer. Jo jedna bitna stvar, ako je tvoja donja kobila
tremolo onda obrati panju da dok ovo radi gitara bude natimovana. Sigurno si primetio da kad
stavlja nove ice gitara nikako da se natimuje. To je zato to ice poinju da daju otpor federima
koji dre tremolo pa se tremolo "die". E sad, obzirom da ice imaju razliit odnos zatezanja i
povienja tona (probaj: za deblje ice manje okree iviju od tanjih ica za isto odstupanje) kad
natimuje zadnju icu prva se ratimovala. Posle stavljanja novih ica mnogo puta treba
dotimavati gitaru.
Milan: Od ega sve zavisi "tim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili moda i od ica npr?
Stavio sam novi komplet i pokuavam pomou timalice na raunaru da natimam oktave, ali H
icu nikako ne uspevam.
Pa vidi ovako, zavisi od nekoliko stvari. Pre svega od pravilnosti postupka, ali ako zanemarimo to,
od jo neega. Oblik gitare u bukvalnom smislu nije bitan ali geometrija jeste. Ako ica nikako da
se iztonira, tanije ako, recimo, most treba da pomeri jo malo ulevo a doao si do kraja onda je
cela donja kobila postavljena loe. U ovom sluaju, na alost, nema leka, posebno ako je neki
tremolo u pitanju (za tremolo se telo gitare kopa), ako je cela donja kobila samo urafljena onda se
poneto i da uraditi ali... Na to sam mislio kad sam rekao geometrija. Razmak od gornje kobile do
dvanestog praga treba da bude jednak razmaku od dvanestog praga do donje kobile. to se tie
ica i od njih zavisi. ice na kojima se dugo sviralo nemaju konkretan ton. Ljudsko uho teko

primeti te male razlike ali kada se sve pogleda na timeru vidi se kako ton "leluja" odnosno kako
se visina tona pomera za po koji herc gore dole. Slino se ponaaju i nove ice koje su dovoljno
dugo bile pretegnute.
Milan: U emu je problem?
Nadam se da sam ti barem malo pomog'o.
Orba

-------------------------------------------------------- 68468.52

--

==============================
Poruka od
Tema: Re: SKOLA GITARE
(76333.52) Pon 06/09/1999 18:14, 2434 chr
---------------------------------------------------------------------

Mr Orba, pre svega, veliko hvala na detaljnom i dugakom odgovoru!

Zaista mi svaka sitnica mnogo znai, jer sviram gitaru ve due vreme ali to se tie nekih stvari
nikada nisam naao nekog da mi ih objasni.
Inae, gitara o kojoj sam govorio veoma lii, na Stratocaster-a, tj. oblik je kopiran, a marka je
HYUNDAI :). Dakle, nije neko savrenstvo, ali viao sam i mnogo loije.
Znam za to da duine od, i do, 12 praga treba da se odnose 1 : 1. Dalje bee i neki pragovi treba da
se odnose 1 : 2, 1 : 3 i tako dalje, ali ne znam koji to. Dobro, to i nije tako bitno.
Dakle, o toniranju: Tek kada sam stavio nove ice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim)
primetio sam da na natimovanoj H ici kada stisnem 5. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. Iz
ovog svega sam zakljuio da ovo i nema veze sa icama. Mislim, dobro tonirana gitara ne bi
trebala da se ponovo tonira kada se promene ice, zar ne? ice sam dobio, od nekog ko je na
njima svirao samo oko 2 nedelje, jo uvek zvue "metalno" tj. nisu skroz razraene, ali sam sada
primetio da je H ve stigla da zara. Verovatno je samo do ice problem jer i E i G oko nje mogu
da istoniram.
Koristio sam dsTune, ali mnogo mi eta signal i ne verujem da je to samo do ica, verovatno i do
gitare ili muz. kartice? Koliko Vama eta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim, koliko
je normalno kada se okine ica? Ili uopte ne bi trebalo?
Milan
-------------------------------------------------------- 76333.52

--

==============================
Va{a poruka za
Tema: SKOLA GITARE
(80703.52) Uto 07/09/1999 12:40, 6046 chr (Uto 07/09/1999 12:41)
---------------------------------------------------------------------

Milan: Mr Orba, pre svega, veliko hvala na detaljnom i dugakom odgovoru!

Prvo: nema na emu, drugo: ajmo na Ti.
Milan: Zaista mi svaka sitnica mnogo znai, jer sviram gitaru ve due vreme ali to se tie nekih
stvari nikada nisam naao nekog da mi ih objasni.
Sajt u smatrati da je gotov onda kada neko (jo bolje niko) nebude imao razloga da mi pie jer e
sve to ga interesuje ve stajati tu. Naalost taj trenutak je jo daleko.
Milan: Inae, gitara o kojoj sam govorio veoma lii, na Stratocaster-a, tj. oblik je kopiran, a
marka je HYUNDAI :). Dakle, nije neko savrenstvo, ali viao sam i mnogo loije.
Kvalitet nije od presudne vanosti. Ako hoe da naui da svira takva "sitnica" te sigurno nee
zaustaviti. Svojevremeno sam imao obiaj da kaem kako se gitaristi dele samo na dobre i loe.
Zvui pomalo smeno ali kad uje obrazloenje bie ti jasnije. Dobar gitarista na svakoj gitari
ume da svira a lo ne, pa ak i kad svira bolju gitaru od one na kojoj veba.

Milan: Znam za to da duine od, i do, 12 praga treba da se odnose 1 : 1. Dalje bee i neki
pragovi treba da se odnose 1 : 2, 1 : 3 i tako dalje, ali ne znam koji to. Dobro, to i nije tako bitno.
Da, to je zapravo sasvim logino jer, ako se zna da ton koji je za oktavu vii od nekog drugog tona
ima tano duplo vie herca, onda je za dvostruku frekvenciju potrebno prepoloviti duinu ice. I
ovi ostali odnosi postoje, ako te taj nauni deo (fizika i matematima) tonova interesuje potrai
knjigu koja se zove OSNOVNA TEORIJA MUZIKE od Marka Tajevia u kojoj ima jedan deo i
o tome. Ovu knjigu ti ne preporuujem bez veze jer je kolarci smatraju za bukvar pa bi trebalo da
je ima barem neko u tvojoj ulici a povrh toga sjajna je kao udbenik za poetnike koji bi da naue
note.

e1
H2
G3
D4
A5
E6

Milan: Dakle, o toniranju: Tek kada sam stavio nove ice (koje i nisu nove kada malo bolje
razmislim) primetio sam da na natimovanoj H ici kada stisnem 5. prag dobijem ton koji je dosta
ispod E. Iz ovog svega sam zakljuio da ovo i nema veze sa icama. Mislim, dobro tonirana gitara
ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene ice, zar ne? ice sam dobio, od nekog ko je
na njima svirao samo oko 2 nedelje, jo uvek zvue "metalno" tj. nisu skroz razraene, ali sam
sada primetio da je H ve stigla da zara. Verovatno je samo do ice problem jer i E i G oko nje
mogu da istoniram.
Gledaj ovako. Sve to si napisao moe da bude a nemora da znai. Probau da ti dodatno objasnim
stvari priajuci po svome. ice koje si stavio bile su idealne za kuvanje (kako se to radi potrai u
lekciji ice) i to to ih je neko svirao "samo" dve nedelje opet neznai nita. Neki moji prijatelji
koji sviraju HM imaju obiaj da zbog reskije boje i vieg tona timuju gitare na 450 umesto 440
Hz. Naravno njima ice propadaju bre. Kako ih je i koliko eksploatisao onaj pre tebe i koliko je
to uticalo na njih ostaje da se nagaa.
Ako ti se na testu pokazalo da H2 na prazno timuje a da je E na petom pragu nie to znai da bi
(ukoliko bi se moglo verovati ici) most trebalo pomeriti ka vratu gitare. Da li to da uradi ili ne
mogli bi da reimo ovako. E da! Nije ba najzgodnije testove izvoditi sa tonovima H i E (kada je
re konkretno o drugoj ici) nego sa H na prazno i H na XII pragu a i vea je razlika pa se
odstupanje lake primeti. Da se vratim na ono od malopre, ukljui gitaru u timer (racunar) i
odsviraj prazno H, ako kazaljka mnogo eta levo-desno ili se ponaa haoticno onda je ica ta koja
pravi probleme i netreba joj verovati, a ako kazaljka, kad odsvira ton, skoi, zaustavi se i kad ton
pone da se utiava lagano pone da pada, onda ipak poloaj mosta nije dobar.
Jednom iztonirati gitaru nije kraj prie. Poloaj mostova trebalo bi doterivati svaki put kada se
stave nove ice, a posebno onda kada novi komplet nije isti kao onaj koji je do tada bio na gitari.
U krajnjem sluaju postupak nije niti koplikovan niti trai mnogo vremena pa ga nije teko izvesti
a njime se mnogo dobija. Ako su ice dobre a toniranje izvedeno kako treba moje iskustvo kae da
je velika verovatnoa da e mostovi na donjoj kobili stajati kao na ovoj slici.

|----------------------------------------------------|
|-----------------------------------------------------|
|------------------------------------------------------|
|-----------------------------------------------------|
|------------------------------------------------------|
|-------------------------------------------------------|

Deo koji vibrira, to je ica deblja, biva dui. Ovaj skok unazad je razlika koju prave trea kao
ravna i etvrta kao motana ica. Na debljim kompletima gde je i trea ica motana ovaj skok bi
bio izmeu druge i tree ice.
Milan: Koristio sam dsTune, ali mnogo mi eta signal i ne verujem da je to samo do ica,
verovatno i do gitare ili muz. kartice? Koliko Vama eta skazaljka na tom metru koji ima dsTune?
Mislim, koliko je normalno kada se okine ica? Ili uopte ne bi trebalo?
Jednom prilikom kad me nije mrzelo da povezujem gitaru sa raunarom (poleina raunara mi
nije savreno pristupana) probao sam jedan od dva programa za timovanje koja spominjem na
strani SAVETI. Radio je sasvim korektno. ega su posledice anomalije koje se kod tebe javljaju
stvarno neznam.

Vana napomena za kraj: gitaru ubodi direktno u timer bez ikakvih efekata, posebno neukljuuj
chorus, bilo da timujes ili toniras gitaru jer je zadatak chorus-a upravo da poremeti visinu tona.
Orba

Kako drati gitaru

Kau: jedna slika, hiljadu rei. Zato sam mislio da o tome kako treba drati gitaru mnogo vie mogu
da kau fotografije. Uz fotke kratak tekst, tek da se nae.
Ovo su poze za koje teorija i praksa kau da se ispostavilo da su najbolje. Ja vam ih lino
preporuujem ali... uvek to ali. Ako vam ovi poloaji ne odgovaraju drite gitaru onako kako vama
odgovara jer je bitnije ta se odsvira neko kako. Ipak ne odustajte tek tako, znam da vam s poetka, dok
se ne priviknete, nee biti konforno no moda bolje na poetku nego kasnije.

Klasina gitara
Gitaristima koji sviraju klasinu gitaru najvie
odgovara ova poza. Najkaraktistinije za nju su
blago rairene noge izmeu kojih doe telo gitare i
odignuta leva noga za oslanjanje na levu butinu.
Specijalan stalak, komad drveta, ili neto priruno
mogu da prou, ali nemojte oslanjati nogu na
preagu od stolice, previsoko je. Ovde ime jedna
caka, vrat kod klasinih gitara sa gornje strane nije
zaobljen kao kod ostalih pa se aka mora iskriviti
malo vie nego inae. Zbog toga je prijatnije
instrument drati malo vie da ruka nebi bolela kad
se dugo svira. Gitara se dri uz telo a vrat ka navie.
Ima veze i to to se ova gitara svira, ovako ice dou
lepe pod desnu ruku.

Akustina gitara
Kako se dri akustina gitara mislim da svi znaju,
pa ak i oni koji je ne sviraju. Poto je
najsprostranjenija kod nas bezbroj puta smo videli
kako je neko svira. Od urki koje ne mogu da prou
bez nje pa do javnih nastupa. Naslanja se na desnu
butinu, vrat joj manje-vie stoji pravo, desna ruka se
ne oslanja na trup (sem moda malo podlakticom) i
stoji malo slobodnije za este trzaje preko svih ica i
to je to, dalje ne bih troio rei.

Poluakustina gitara
Poluakustina gitara dri se veoma slino kao i
akustina, zapravo razlike su iznuene. Poluakustara
ima ire dupe i tanja je pa desna ruka hteli nehteli
stoji drugaije. Desna ruka se ovde mnogo vie
oslanja o telo gitare jer nema toliko sviranja ritma a i
kad se svira skoro svi udarci se izvode odozgore (od
este ka prvoj ici). Jazz gitaristi koji najee
sviraju ovakve gitare, inae poznati po odlinom
poznavanju harmonija, akorde hvataju po celom
vratu. Kako bi im svi pragovi bili pristupani gitaru
dre tako da vrat kao da je malo isturen u napred.

Elektrina gitara
Do sada je bilo prie samo o pozama u sedeem
poloaju. Ova poza iako se pripisuje elektrinoj
gitari zapravo vai za sve gitare koje se sviraju
stojei okaene preko vrata na kaiu. Ovde i nema
nekih posebnih pravila, uglavnom se kaiem podesi
da gitara stoji onako kako bi stajala i da sedimo.
Desna ruka se uopte ne naslanja na telo gitaru.
Poloaj i visina gitare najbolje se odrede prema
desnoj ruci. U laktu bi trebala da bude savijena
toliko da pravi ugao od 90. Ne lezi vrae, retko ko
svira gitaru stojei mirno pa dok se kreemo,
saginjemo, okreemo i ko zna ta jo, gitara zauzima
razne pozicije. Nema druge nego je telom i rukama
pratiti prirodnim pokretima i to je jedini savet koji
mogu da vam dam.

Leva ruka
Pored toga kako se dri gitara evo da objasnim kako se i ta radi sa levom i desnom ruko. Leva ruka
je manje-vie ista za sve a kod desne je samo razlika u tome da li se svira trzalicom ili prstima.
Nauiti i navii se na pravilan poloaj i figuru leve ruke veoma je vano u sviranju gitare. Ako se
ovo "pravilo" ne naui na vreme, kao to to nejee biva jer se na to malo obraa panja, desi se da ba
to posle bude jaka konice u daljem napredovanju. Zato vam preporuujem da na ovo jako obratite
panju, ono to sad (na poetku) nauite teko da ete ikad odbaciti i prihvatiti neto drugo.
Naravno, kao i u masi drugih situacija, mislim da i ovde slika ume bolje da objasni ono to bi reima
bilo gotovo nemogue ili veoma teko opisati.

Pored slika rei dobijaju mnogo vie smisla. Leva ruka se, dok se svira gitara ili neki sliann
instrument, dri tako kao da u ruci imate jabuku. Palac stoji sa zadnje strane vrata i to tako da ne prelazi
njegovu gornju ivicu. Dri se skoro na sredini vrata, jedva neto malo iznad, sem u izuzetnim
situacijama kada se i on koristi za pritiskanje ica, tanije onda kada se njime basira po estoj ici. Palac
jo slui kao odupira ostalim prstima da bi se lake pritisnule ice. Ostali prsti stoje sa strane vrata na
kojoj su ice. Prstima se skoro po pravili ice pritiskaju upravno i ovde su odstupanja od pravila veoma
retka. Svaki od etri prsta nalazi se iznad jednog praga na gitari i zaduen je za njega (ovo je veoma
povezano sa pozicijama ali o tome neto kasnije). Nasuprot srednjeg prsta, sa druge strane vrata, treba
da stoji palac.
to se tie prstiju leve ruke svaki ima svoje ime, tanije, svoj broj. Po nekad je zbog akorda i
pozicija, koje sam ovde ve spomenuo, izuzetno vano ta e kojim prstom biti odsvirano, otud i ideja
da i oni budu obeleeni. Kaiprst nosi broj jedan, srednji prst je broj dva, domali broj tri a mali prst je
broj etiri. Ni palaca nije ostao bez oznake samo to njegova nije brojana. Poto se on izuzetno retko
koristi u sviranju dobio je simbolinu oznaku +.

To bi bilo to, Odstupanja od pravila koja su malopre pobrojana shvatite kao lini stil sem ako
odstupanja stvarno nisu velika. To koliko ovo dobro i pravilno radite najbolji kriterijum e vam biti da li
vas se svia kako vam ruka izgleda dok svirate. Ako vam ruka ne izgleda "lepo" dok svirate znajte da
neto nije u redu. U ovome vam jo moe pomoi gledanje u ruke drugim gitaristima (na TV-u) i
njihovo imitiranje.
Dodao bih jo samo to da je vano da vam je dok svirate udobno, da vas nita ne boli i da vam ruka
ne zauzima neki neprirodan i neprijatan poloaj.

Desna ruka
Da li svirati prstima ili trzalicom? Ovu dilemu reava vrsta gitare i muziki anr koji se svira. Ako
imate klasinu gitaru sa plastinim icama rade prsti, ako imate elektrinu gitaru sa metalnim icama
onda se koristi trzalica a ako imate akustinu gitaru sa metalnim icama onda najee odluuje vrsta
muzike koja se svira.

Sviranje prstima
Gitara je svojevremeno, kada je napravljena, zamiljena kao instrument na kome e se svirati akordi,
zato je dugo i bila deo ritam sekcije uz bubnjeve i bas. Vremenom, na gitari je poela da se svira i
melodija a sviranje prstima je nastalo onda kada su muziari poeleli da u isto vreme izvedu barem dve
od sledee tri stvari: melodiju, harmoniju i bas. Kako tehnika sviranja prstima praktino predstavlja
sviranje sa etiri trzalice u isto vreme postalo je sasvim mogue basirati i razlagati ostale tonove akorda
ili svirati melodiju istovremeno ako ne ak i svirati sve tri stvari od jednom.
etiri od pet prsta, koji se koriste, dobili su svoja imena, tanije skraenice, od toga kako ih zovu u
paniji. Palac se na panskom kae pulgar pa je zato dobio ime P. Kaiprst ima skraenicu I od
panskog indice, srednji prst M od medio i domali A od anular. Mali prst se ne koristi.

srpski

panski

engleski

palac

pulgar

trumb

kaiprst

indice

first finger (index)

srednji prst medio

second finger (middle)

domali

third finger (ring)

anular

Sutina sviranja prstima jeste da se palcem sviraju basovi na etvrtoj, petoj i estoj ici a da se sa
prstima I, M i A trzaju prve tri ice i tako izvodi melodija. ica se palcem trza odozgore a ostalim
prstima odozdole. Kako prste i ruku treba drati najbolje da pogledate slike, one e to sigurno bolje
objasniti od mene. U svakom sluaju nema neke posebne filozofije, stavite ruku i prste u prirodan
poloaj i to je to.

Sviranje prstima podrazumeva trzanje ica noktima, tako se dobije najbolji ton. Trzanje noktima je
podnoljivo sve dok su u pitanju plastine ice, kada se svira po metalnim nokti se lako otete. U takvim
situacijama esto se pribegava odtrzavanju vrhovima prstiju ili specijalnim naprstcima koji se navuku na
prst i koji su tako napravljeni da je sa njima veoma lako svirati a prst ne dolazi u kontakt za icom.

Sviranje trzalicom
Da l' postoji jedno 100.000 vrsta terzalica? ta mislite. :) Ma ludilo koliko ih ima. Ako zamenarimo
da postoje identini modeli razliitih proizvoaa ipak postoji razlog zato ih ima toliko. U zavisnosti od
oblika, materijala, tvrdoe i debljine zavisi kakav ton e se dobiti. Razlika je naravno mala ali nije
nebitna. Najmanje razlike u tonu daje oblik trzalice koji je vie prilagoavanje veliini ruke i elji
muziara a najvie razlike pravi materijal.
Mekane i malo vee trzalice najee koriste oni koji sviraju akordaciju na akustinim gitarama.
Tvrde trzalice se najvie koriste za brzu svirku a debele i male cepaju dezeri. Toliko o vrstama, kako ih
drati najbolje je da vas opet uputim na slike ali evo u najkraem. Trzalica se dri izmeu palca i
kaiprsta svojim najotrijim vrhom okrenuta prema icama.

ice se trzaju tako to se rukom "iz zgloba" radi gore-dole. Sasvim retko u potezu uestvuje deo ruke
od zgloba do lakta i to vie radi teatralnosti ili u trenucima kada se gitarista, tako da kaem, "izgubi". Da
li okinuti odozgore ili odozdole takoe nije sve jedno ali emo o tome drugom prilikom. To bi bilo to,
ini mi se kao da sam sve rekao.

C dur skala
Krajnje je vreme dolo pa pre nego to se pone sa objanjavanjem nekih komplikovanijih stvari i
prvim praktinim vebama moram da vam objasnim ta je C dur skala.
C dur skala je durska skala C tonaliteta. Ma nije nego! Nije ija nego vrat. Da, ba tako. Iako ova
definicija zvui neozbiljno i smeno ja sam je namerno formulisao ba ovako.
Ono to karakterie dursku skalu i to je ini razliitom od neke druge jeste specifian raspored
stepeni izmeu stupnjeva. Ako se seate asa o stupnjevima i stepenima rekli smo da broj stupnja u
nekoj skali odgovara rednom broju tog tona u skali a da su stepeni razmaci (intervali) izmedju dva
stupnja. U durskoj skali raspored je sledeci: ceo stepen - ceo stepen - polu stepen - ceo stepen - ceo
stepen - ceo stepen - polu stepen.

Ovo je u redu? Je l' tako? Sad kad smo doli do rasporeda stepeni izmeu stupnjeva ovoj skali treba
da dodamo tonalitet. Ako kaemo da je tonalitet ove skale C onda to znai da je prvi stupanj u ovoj skali
ton C.

Sa ova dva podatka skala je potpuno definisana a ostatak stvari do kojih treba da doemo je
uzronoposledian. Nego, da vidimo, do kojih to podataka jo treba da doemo? Do ostalih tonova koji
ine C dur skalu, ili ako hoete drugaije, da odredimo drugi, trei, etvrti i sve ostale njene stupnjeve.
Evo kako se najprostije i najbukvalnije to radi. Poreate sve tonove od tona C (koji je tonalitet) pa na
vie i primenjujui raspored stepena traite stupnjeve.

Posle ove razrade vidimo da C dur skalu ine tonovi: C, D, E, F, G, A, H i C, to znai da je skala do
detalja definisana. Na ovaj nain moete da dobijete skup tonova koji ini bilo koju skalu u bilo kom
tonalitetu. Sad mislim da vam je jasnije zato sam se na onaj nain poigrao reima na poetku ovog
teksta.
Ali! Samo za kratko da se vratimo na tonove za koje se ispostavilo da pripadaju C dur skali. Rekli
smo da su to: C, D, E, F, G, A, H i C. Sigurno primeujete da nema nijednog tona sa povisilicom ili
snizilicom i da su to sve, takozvani, celi tonovi. E ba zbog toga je C dur skala najspominjanija skala u
muzikoj teoriji i uopte.

Pozicije
Pozicija objanjava poziciju leve ruke, prstiju i... :) Malo smeno zvui ali je stvarno tako. Kad neko
kae pozicija misli na poloaj leve ruke, oblasti delovanja njenih prstiju i pomeranje leve ruke po vratu
u zavisnosti od tonova koje treba odsvirati.
Cela ova pria o pozicijama je jako povezana sa priom o tome kako drati levu ruku, zato sam ovo i
spomenuo na tom asu. Sutina onoga na ta ukazuju pozicije jeste raspored upotrebe prstiju. Glavni je
princip da jedan prst treba da odradi ceo posao na njegovom pragu, a prsti i pragovi su u ovakvom
odnosu: ako je kaiprst zaduen, recimo, za peti prag, onda srednji prst odrauje posao na estom,
domali na sedmom i mali na osmom pragu. Ako ste ba ovako postavili prste, onda ste na petoj poziciji
to se gleda po kaiprstu.
Svi znamo da se, izuzimajui jednu icu, gitara timuje sa razlikom od pet pragova. Zbog toga ako
svirate u prvoj poziciji sa petim pragom za kojeg niko nije zaduen neete imati problema, jer uvek
moete da se snaete tako to ete odsvirati praznu icu. ta ako svirate ba petu poziciju koju sam
malopre spomenuo? etvrti ili deveti prag ostaju nepokriveni. Obzirom na to da je deveti prag este ice
isto to i etvrti pete, dovoljno je pokriti samo jedan od ta dva praga. U svim knjigama koje sam
konsultovao pie da je mali prst taj koji popunjava prazninu zaduenjem i za osmi i za deveti prag.
Pozicije i upotreba prstiju su pravilo koje se najee kri. Pravo da vam kaem, ni sm dosta dugo
nisam znao da tu ima nekih pravila. Svirao sam kako bi mi ta palo na koji prst. Ljudi tu najvie gree iz
neznanja. Ruku na srce, pozicije su te koje su najee izloene prilagoavanjima i izuzecima.
Svirati "slobodnim stilom" naizgled nije nita strano sve dok jednom ne naletite na neki vor koji e
da vam vee prste pa ete prvo pomisliti da je tako neto nemogue odsvirati. Tu pomae samo
obnavljanje veeg dela gradiva pravilnim sviranjem, navikavanjem na pozicije i korektne promene
pozicija. Ogroman posao uzalud, a pritom je pitanje da l' ete neke stvari koje ste ve uvebali ikad
moi da prvo zaboravite pa nanovo uvebate.
ta znai dobro odraen posao probau da vam objasnim na C dur skali odsviranoj kroz dve i po
oktave. Red u kojem su sitni brojevi oznaava kojim prstom koji ton treba odsvirati a zaokrueni rimski
brojevi obeleavaju pozicije (na primer: pozicija VII znai da kaiprst ide na sedmi prag). Po njima lepo
moete da pratite promene pozicija.

Probau da po pitanju pozicija u narednom tekstu obradim svaki detalj datog primera.
Poetak ove skale je jasan k'o dan. Kree se sa VII pozicije u kojoj je kaiprst zaduen za sedmi
prag, srednji prst za osmi, domali za deveti i mali za deseti prag. Ovo namerno ponavljam kako ipak ne
bi dolo do zabune. Osmi prag este ice jeste prvi ton koji se svira, ali prstom broj dva. Sad valjda ako
je i bilo vie nema nesporazuma.
Kad gitarista svirajui rukom i prstima ide ka telu gitare neki kau da ide na dole, a neki da ide na
gore. Oni to kau da ide na dole posmatraju stvar fiziki, a oni to kau na gore misle po notama. Lino
sam pristalica ovog drugog principa, iako i meni po nekad izleti. Moda ova digresija i nije toliko bitna,
samo sam hteo da kad sledei put kaem neto slino znate na ta sam mislio.
Dakle, idui dalje na gore, kad se doe do sedmog praga etvrte ice, menja se pozicija. Pravilo kae
da kada se ide na gore promena pozicije se izvodi duplom aktivnou kaiprsta, a na dole malog prsta.
Bilo bi pogreno odsvirati ovaj deo ovako:

Bilo bi nekorektno reenje koje sledi, iako je ispravnije od prethodnog. U datom primeru promena
pozicije pravi se na petoj ici izmeu sedmog i osmog praga. Praviti promenu pozicije kaiprstom je
OK, ali u koju poziciju? Konkretno ovde bi se prelo u neku poziciju, ne zna se koju. Zapravo, zna se.
Ako se odsvira kao u primeru, to bi trebalo da bude VIII pozicija, poto sada kaiprst stoji na njemu,
onda sledi deseti prag pete ice odsviran domalim prstom, to je u redu, pa dvanesti prag odsviran malim,
i to je u redu (iako mu se daje nezahvalan posao) jer u VIII poziciji mali prst odrauje i XI i XII prag.
Zabunu oko ove pozicije pravi to to kad bi ste nekome rekli da odsvira ovo ba po ovim pragovima
mnogi e umesto domalim prstom deseti prag pete ice odsvirati srednjim. Ovde jo nije kraj, tek treba
prei u IX poziciju. U ovakve kompromise se upotajte samo ako nema bolje reenje.

Nadalje sve se deava kako treba, sem trenutka kada opet kaiprst kree u akciju, iako se ide silazno
(sledei primer).

Retko kad je neku celinu mogue odsvirati stoprocentno pravilno; poto note tako trae. Ne treba se
zbog toga preterano uzbuivati. Ako znate ova pravila, sigurno ete izabrati neko reenje koje nee
znaajnije ugroziti va pravilno izgraen prstored koji ste imali do tad.
Za kraj, samo da dodam jo neto. Ovaj primer sam izabrao iz jo dva razloga. Gotovo da je
neiscrpan u kombinacijama kako ga je mogue odsvirati (probajte ta bi se desilo ako bi u promenu
pozicije ili odmah posle prvog tona), a i da biste videli da se uzlazno i silazno ne mora kretati po istoj
putanji. I jo neto, ovo o emu sam ovde priao je preteko da bi ste to sad radili. Ovaj primer je
pokazni i njegov cilj je samo da vam pokae ta je pravilno.

Downstroke i upstroke
Ba sam dugo razmiljao o tome kako bi se ovo moglo prevesti na srpski i nijedan, sem nekih
banalnih prevoda mi nije pao na pamet. Inae, u pitanju je smer pokreta desnom rukom pri okidanju
ice.
Nije ovo teka oblast, ak bi se na neki nain moglo rei da je vie teoretska nego praktina jer se
radi o nazivima za pokrete koji se izvode desnom rukom dok se svira.
Ja ne znam kako vi ali ja sam se bezbroj puta zapitao kako to da denjaci sviraju gitaru tako da leva
ruka odrauje vei deo posla. Stvarno sam se to dugo pitao ali kada sam saznao za neke stvari sve mi je
bilo mnogo jasnije. Razlika izmeu ruke kojom se koristite ee i ruke koju ree koristije nije u snazi,
brzini pokreta ili vetini nego u mnogo boljoj kontroli oseaja. Upravo zbog toga gitara je "okrenuta"
tako da je levoj ruci dato da odradi fiziki deo posla (koji ona moe da odradi) a da filing i artikulacija
budu preputeni desnoj.
Zato ovo spominjem ba ovde? Pa downstroke i upstroke jesu inioci pikinga (jedna od sledeih
lekcija) i kao takvi veoma vani ali, iako je po tom pitanju piking veoma striktan, postoje situacije kada
je od prizvuka koji eli da se postigne bolje/potrebno odstupiti od pravila i odsvirati ba jedan a ne onaj
drugi.

Downstroke
Pre svega, downstroke je, kao i upstroke, potez koji se izvodi dok se svira trzalicom. Downstroke u
slobodnom prevodu znai: trzaj na dole, to on u najbukvalnijem smislu to i jeste. Izvodi se desnom
rukom uz pomo trzalice i to na taj nain to se ica odtraz pokretom ruke na dole. Downstoke-om se
moda bolje kontrolie snaga okidanja. To je moda, a sigurno je da je snaniji od US-a.
Saznali smo ta je i kako se izvodi a sad da vidimo kako se zapisuje. Downstroke se u notama
obeleava oznakom koja je nalik fudbalskom golu ija je preka deblja od stativa. Ovaj znak i znak za
upstroke videete ovde, zatim u jo nekim asovima i u vebama. Ono zbog ega se oni ne unose stalno
jeste injenica da se raspored ovih poteza moe predpostavit skoro sa stoprocentnom sigurnou pa ih
nema svrhe zapisivati. Onda kada postoji dilema potezi se zapisuju u note.

Evo ga primer za downstroke. Cela stvar je toliko prosta da ne moe biti prostija i cela caka je u tome
da se napravi razlika s koje strane je ica okinuta. Konkretno ovde je zapisano da je odsviran ton G na
petom pragu etvrte ice na taj nain da je trzalica sa gornje strane prela preko ice i na taj nain je
naterala da zatreperi.

Upstroke
Za upstroke vai ista pria. On se isto izvodi trzalicom ali tako da se potez rukom pravi na gore.
Njegove mane jesu da je malo slabiji od DS-a i da se s njim ne moe savreno kontrolisati intenzitet
okidanja ali on ima i svoje vrline. Ima situacija kada se trzaji niu ds - us - ds - us - ds - us... meutim,
ponekad je potrebno izvesti ba US jer on ima specifinu boju tona.
Kao to rekoh, ova dva znaka se retko zapisuju ali onda kada to treba uraditi iznad note se crta znak
koji je nalik latininom slovu V.

Ovaj primer kae da je ton G sa petog praga etvrte ice izveden trzalicom potezom ruke na gore.
Za kraj ovog teksta imam jo neto da kaem. Znati razliku izmeu downstroke-a i upstroke-a
preduslov je za shvatanje pikinga koji se upravo time bavi, rasporedom i redosledom ova dva udarca.
Pozicija i piking veoma su vani i bilo bi dobro da vam je to uvek na umu jer bez njih nema dobre
tehnike pa samim tim ni brzine, virtuoznosti, efektnosti itd. Kako ne biste posle na silu svoju svirku
prilagoavali ispravnom nainu sviranja preporuujem vam da o ovome od poetka vodite rauna i tako
sebi utedite mnogo muke.

Vebe na praznim icama

Sada kada su objanjeni svi osnovni pojmovi i kada je obraeno sve to je potrebno za praktine
vebe poinjemo i sa njima. Za poetak to e biti vebe na praznim icama. Moda one i nemaju neku
preteranu svrhu ali su ipak bitne. Probajte radei ove vebe da se naviknete na gitaru.
Ove vebe na praznim icama i jesu i nisu vane. One najvie slue kao neka vrsta upoznavanja sa
instrumentom, neto kao rukovanje. Kad kaem da nisu vane mislim da ih ne treba shvatiti preterano
ozbiljno i uvebavati ih do savrenstva jer to nije njihov cilj, Ono to ove vebe treba da postignu kod
vas jeste da ukapirate da je pravilan pristup od starta veoma vana stvar i da ako sada ne krenete sa
grekama otvarate sebi mogunost da jednog dana postanete dobar gitarista. Ja sam, na alost, svoje
bavljenje gitarom poeo "divljim" stilom koji mi je posle zadavao dosta glavobolje. Setite se narodne
izreke: "Lake je nauiti nego muku oduiti!"
U ovoj i u jo nekoliko narednih asova vebe e biti zapisane i u notama i u tablatura sa svim
moguim oznakama, i za one koji sviraju prstima i za one koji sviraju trzalicom. Polako ali sigurno
zapisi e ostajati bez nekih oznaka sve dok na kraju ne budu ostale samo note. Kao to je vano od
poetka imati pravi pristup kada je rad prstiju u pitanju tako u domen pravog pristupa spada i shvatanje
da su note ono to je apsolutan standard i da bez njih nema ozbiljnog rada. Zato molim/zahtevam da se
preterano ne oslanjate na tablature.

Veba 1
Kao to sam rekao, u ovim vebana zapisane su sve oznake koje su vam potrebne. Pored nota tu su i
tablature, oznake za sviranje prstima (za one koji sviraju prstima), oznake za upstrike i downstrike (za
one koji sviraju trzalicom) a i teze i arze su zapisane. Ako ste prethodne tekstove proitali iako ste
barem neto zapamtili sa izvoenjem ove vebe ne biste smeli da imate problema, ipak objasniu i
reima kako se ona izvodi.
Pre svega, takt je etiri etvrtine. Prvi takt je podeljen na etiri tona od kojih svaki ima trajanje po
jednu etvrtinu. Prvi ton je ton E (prazna prva ica, nepritisnuta ni na jednom pragu) i to e . On je, kao
prvi u taktu, naglaen. Izvodi se ili domalim prstom (A) ili potezom trzalice na gore. Drugi ton je h
(prazna druga ica). On je nenaglaen a izvodi se srednjim prstom (M) ili potezom trzalice na gore.
Trei ton je g (prazna trea), polunaglaen, kaiprst (I), trzalicom na dole. I etvrti ton je opet
nenaglaeno h koje se isto izvodi M prstom ali ako se svira trzalicom onda je potez na dole. Znai, ako
sviramo prstima svaki prst "pokriva" po jednu icu a ako sviramo trzalicom povezujemo dva tona u
jedan pokret i naravno vodimo rauna o naglaavanju.
Posle tri potpuno identina takta dolazi etvrti takt u kom se svira ton e u trajanju cele note (etri
otkucaja) i to A prstom (domalim) ili potezom trzalice na dole. Kada je sviranje trzalicom u pitanju ovde
obratite panju! Kako posle ovog tona nema vie trzanja bilo je logino da se zadnja dva tona iz treeg
takta i ovaj ton nadoveu i izvedu jednim pokretom desne ruke na dole ali sa tri trzaja.
Ako kojim sluajem neto jo uvek nije jasno tu je i snimak koji moete da presluate. Ali! Nemojte
se oputati ili likovati, ovako detaljna objanjenja privilegija su prve vebe, sledee vebe nee biti ni
priblino objanjene kao ova. ta treba da odsvirate moraete da ponete da itate iz nota (i tablatura).
2

Veba 2
Takt je est osmina. Svaki takt ima est osminskih otkucaja i na svaki otkucaj svira se po jedan ton.
U igri su prazna esta, trea, druga i prva ica. Koriste se sva etri prsta P, I, M i A ili se vezuju po tri
tona u pokret u jednom pravcu, ako se svira trzalicom. Naglaena je prva osmina svakog takta,
polunaglaena je svaka etvrta a nenaglaene su sve ostale.

Veba 3
Jo jedan etvoroetvrtinski takt. Uestviju sve (prazne) ice, svi prsti, potezi na gore i dole,
naglaeni, polunaglaeni i nenaglaeni tonovi. Svega ima pa zbog toga a i zbog neobinih preskakanja
ica ova veba je od ove tri najtea. ini mi se da je tee izvesti je prstima nego trzalicom.

Ove praktine vebe zamiljene su tako da ih prvo shvatite, ujete, zapamtite i odsvirate. Svirajte ih
stalno u krug. Prva veba bi trebalo da je najlaka a sledee po malo tee, meutim nadam se da vam ni
jedna nee biti preteka. Nemojte da brinete o tempu, on je ovde najmanje bitan. Ako vam ne ide da
vebe odsvirate onako brzo kao na snimku nije nita strano, ak mislim da vam to nee uspeti iz prve.
Dok ne postignete kakvu-takvu brzinu tempo usporite onoliko koliko vam odgovara pa ga ubrzavajte
opet po vaoj volji. Ako "proiate" brzinu jo bolje. Sline vebe moete sami izmisliti i vebati ih
zajedno sa ovim. Ako emo iskreno, nemojte preterivati, nisu one ba toliko vane.

Osnovni akordi
I akordi su doli na red ali to to emo ovaj put raditi i obraditi tri najpoznatija akorda ne treba da
znai i ne znai da je potrebno i dovoljno znati samo njih. Boga mi, nije dovoljno znati ni sve akorde
iste prirode a drugih tonaliteta. Dijapazon akorada koji treba da znate da bi ste sebe nazvali gitaristom je
mnogo vei.
Da preemo na stvar. Danas su na tapetu tri akorda: C dur, A mol i G dur. Obradiemo ih po u jednoj
poziciji a kako se grade emo, za sada, da ostavimo po strani.

C dur
Akord: C dur ine tri tona: C, E i G. Odsvirati ova tri tona na bilo koji nain i u bilo kojoj
kombinaciji znai odsvirati ovaj akord. U, tako da kaem, dozvoljene kombinacije spada i ponavljanje
nekog od ova tri tona. Kada gitara ve ima est ica zato to ne iskoristiti? Je l' da?
Pored toga to emo pribei "triku" sa ponavljanjem tonova iskoristiemo jo jedan fazon i to je vie
mogue tonova odsvirati na praznim icama. Sviranje takozvanih "praznih" akorada ima i prednost i
manu ali, verujte mi na re, u ovom trenutku to je prednost. Takvi akordi ne samo to su laki za uenje
i uvebavanje nego lepe i zvonkije zvue.
C dur koji emo ovom prilikom da probamo svira se tako to se prst broj jedan (kaiprst) leve ruke
stavi na prvi prag druge ice, drugi prst (srednji) se stavi na drugi prag etvrte ice a trei prst (domali)
na trei prag pete. U ovom akordu uestvuju jo i prazna i trea ice. Sad da vidimo koja ica daje koji
ton (ovo moete da pogledate i na stranici "Tabela nota na gitari"). Peta ica na treem pragu daje ton C,
etvrta na drugom ton E, trea na prazno ton G, druga ica na prvom pragu daje ton C i prva ica prazno
daje E. Da vidimo kako ti izgleda predstavljeno crteom na vratu gitare.

Sad da vidimo na koje sve naine ovo ematski moe da se primae i zapie.
C - x32010

Evo i fotografije koja prikazuje kako bi odprilike leva ruka trebala da stoji dok se izvodi ovaj akord.

Ovde moete i da ga ujete.

A mol
A mol ine tonovi A, C i E. A mol koji je ovde predstavljen takoe je, takozvani, otvoreni akord jer
se u njemu koriste i prazne ice. Da bi se ovaj hvat izveo potrebno je prvi prst staviti na prvi prag druge
ice, drugi na drugi prag etvrte ice i trei prst na drugi prag tree. Pored ovih ica sviraju se jo prazna
peta i prva. Da vidimo sad koji ton daje koja ica. Peta ica daje ton A, etvrta daje ton E, trea ton A,
druga C i prva ica daje ton E. esta ica se u ovom, kao i u prolom akordu, ne koristi.

Ovaj akord ima jednu nezgodaciju koja se javlja u mnogim akordima i za koju verujem da e vam
praviti izvesne probleme. Malo je frka "zguvati" dva prsta u elji da se na istom pragu pritisnu dve
susedne ice. S vremenom ete se ve navii da pravilno izvedete ovaj hvat kako treba a do tada moete
da se posluite jednim trikom. Obzirom da je sve jedno gde ete u okviru polja pritisnuti icu, srednji

prst pomerite ka prvom polju (ali i dalje u okviru drugog polja) a domali prst ka treem. Tako ima vie
mesta pa je prstima komotnije.
Prikaz akorda koji sledi i koji e od sada pa na dalje biti primenjivan u ovoj koli gitare sastoji se od
zapisa akorda notama i tablaturom, i eme vrata gitare. Crvene take u ovoj emi prikazuju tonalitet a
crne take ostale tonove. Klikom na bilo koju od ove dve slike moete da ujete kako zvui akord.

G dur
Da probamo ovako. Gledajui u sliku na kojoj je prikazan G dur ispriajte sami sebi ono to bi ste
inae na ovom mestu proitali da nema ovog malog testa. Stvar bi trebalo da je jednostavna.

Sumnjam da ste posle onih detaljnih objanjenja za C dur i A mol pogreili. Meutim, nije klju
uspeha u mojim objanjenjima nego u tome to je stvar izuzetno prosta. Postoje etiri plus jedan prst,
est ica, nekoliko pragova i to je to. Ako postoji bilo kakav prikaz uvek je napravljen tako da bude
dovoljno jasan i da ne pravi dileme.

C dur, A mol i G dur koji su ovde prikazani su stvarno osnovni akordi bilo koji instrument da je u
pitanju. Svojim znaajem su se toliko nametnuli da bi bilo greka ne objasniti prvo njih.
Ja sam svoj deo posla zavrio, na vama je jo da ove hvatove uvebate do te mere da moete da ih
uhvatite tako da vam se sve ice uju. Brzina menjanja akorada u ovom trenutku nije vana, to e i
onako doi s' vremenom. Ono to je stvarno bitno, da ponovim, jeste da hvat drite pravilno i da vam ni
jedan ton ne uti.
Ako neka ica ipak uti postoje dva razloga zbog kojih se to deava: prstom niste dovoljno jako
pritisnuli icu pa ona ne vibrira kako treba ili prstom dodirujete neku od susednih ica pa je priguujete.
Dok ovo radite trebalo bi da imate jednu pojedinost na umu, ica vibrira od praga koji je pritisnut pa do
donje kobilice. Onaj deo od praga na kom je pritisnuta pa do gornje kobilice "ne svira" pa s njim moete
da radite ta vam je volja a bilo bi najbolje da ga iskoristite za pravljenje mesta prstu koji je vei od
razmaka izmeu dve ice. Konkretno: ako vam se ne uje dobro etvrta ica dok svirate G dur i to zato
to je dodirujete drugim prstom, prst pomerite ka estoj ici. Ako i dokaite estu icu nita strano jer

taj deo ice ne treperi a ne treperi jer je pritisnuta treim prstom na treem pragu. Ovo koristite kad god
imate problem.

Osnovni akordi - II
Evo jo jedne stranice sa osnovnim akordima. Hm! Da li rei osnovni akordi? Ajde da ih nazovemo
tako ali samo pod uslovom da se to shvati, kao to sam to na ve nekoliko mesta napomenuo, sa
velikom rezervom. Moda jesu osnovni i najee se koriste ali to nikako ne znai da treba nauiti samo
njih.

D dur
D dur je akord kojeg ine I, III i V stupanj D dur skale, to znai D, F# i A. Ovaj akord e vam uvek
zvuati visoko jer mu je osnovni ton najdalje od najnieg tona na gitari. Prvo D nalazi se tek na petom
pragu pete ice ili na praznoj etvrtoj. Hvat koji ovde objanjavam koristi kao bas (osnovni ton) praznu
etvrtu icu. Tu si jo tri tona: drugi prag tree ice, trei prag druge i drugi prve ice. Raspored prstiju
je prikazan na slici.

Posle svih dosadanjih objanjenja mislim da vie nije potrebo da "davim" kako se hvata koji akord i
preputam vam da se sami snalazite sa to manje mog teksta. Ako vam ipak ovo sve nije jasno i teko se
snalazite preporuujem vam da se na kratko zaustavite sa napredovanjem i obnovite gradivo koje ste ve
proli, najverovatnije vam je neto promaklo i tu lei razlog neshvatanja.

A dur
A dur. ine ga prvi, trei i peti stupanj A dur skale a to su __, __ i __. Nema veze. Ionako pie na
slici koja prikazuje akord. Svira se prvih pet ica a sa prva tri prsta se pritisnu ice H2, G3 i D4, sve na
drugom pragu. Malo e da vam bude tesno dok se ne naviknete.

E dur
E dur. I, III i V E dur skale, znai: E, G# i H. Znam da te mrzi ali stvarno mislim da bi bilo korisno
da naglas izgovori raspored prstiju po icama i pragovima koji si proitao sa ove eme.

E mol
Ovde moram na kratko da se ubacim i pojasnim jednu caku (ako je to prava re) ali to radim ne da
bih objanjavao ono to mislim da vie ne treba i to sam rekao da vie neu objanjavati nego da bih
ukazao na to kako pri sviranju gitare treba razmiljati.
Primetili ste sigurno da su u svim akordima koji su do sad objanjeni korieni prsti po svojim
brojevima. Uvek se prvo koristio prvi prst (kaiprst), pa drugi (srednji prst) i tako redom. U ovom
akordu videete da prvi prst uopte nije upotrebljen. Zato kada je mogue isto ovo izvesti i sa prstima 1
i 2 a ne prstima 2 i 3? Iz vie razloga. Prvo: i pored toga to se retko sviraju akordi E dur i E mol odmah
jedan posle drugog i to se deava a posle E dura lake je samo skloniti prvi prst nego premetati sve
prste. Drugo: na ovaj nain je ruka u boljem poloaju za hvatanje sledeeg akorda ma koji on bio. Ovo
kae iskustvo i to ete i sami primetiti kad ponete da aktivno koristite ovaj akord.

Bare hvatovi
Ovaj as bi, ustvari, trebao da se zove "Osnovni akordi - III" ali su hvatovi koji su u njemu opisani
veoma specifini, karakteristini i, ono to je najvanije, esto se koriste, pa je imalo smisla imenovati
ga po vrsti hvata: "Bare hvatovi".
Kakvi su to "Bare" hvatovi i koja je fora u njima? Pre nego objasnim ovo samo bih hteo da razjasni
razliku izmeu akorda i hvata. Akord je sazvuje tonova i moe se odsvirati na bilo kom instrumentu a
hvat je karakteristian poloaj ruke i prstiju na gitari, ako su u pitanju hvatovi za gitaru. Gitare sa
drugaijim timom imaju svoje hvatove ba kao to svoje imaju neki drugi instrumenti poput:
mandoline, tamburice itd. Samo naizgled ove dve stvari su iste. Najzad. U bare hvatovima se
odgovarajue zasvuje tonova postie tako to se prvim prstom (kaiprstom) pritisnu sve, ili veina, ica
a ostali prsti se koriste za dobijanje potrebnog akorda.

F dur
Akord F dur ine I, III i V stupanj F dur skale a to su tonovi F, A i C. Bla, bla, bla... Ove teoretske
stvari vie neu ponavljati i objanjavati jer bi to trebali da znate na pamet. Ako to nije sluaj obnovite
asove o tome kako se grade akordi. Ono to je meni u vezi sa ovim akordom veoma interesantno jeste
njegova slinost sa nainom na koji se hvata akord E dur objanjen u asu "Osnovni akordi - II".
Pogledajte taj E dur pa ovaj F dur, sigurno ete uvideti slinost. Razlikuju se u toliko to je E duru
osnovni prag 0 (tako da kaem) i ton koji daje E6 ica na prazno - ton E, a F duru je osnovni prag I a E6
ica na prvom pragu daje ton F. Identinost rasporeda pritisnutih ica lake ete prepoznati ako
zamislite da se vrat gitare zavrsana izmeu drugog i prvog praga a ne izmeu prvog praga i glave gitare,
tanije na gornjoj kobili, ili ako bi ste na prvi prag stavili kapodaster (pomagalo pri sviranju koje
pritiska sve ice na odabranom pragu). Zato ovoliko insistiram na tome da se shvati slinost? Zato to
uz pomo malo logike i poznavanja teorije sebi znatno moete olakati pamenje hvatova. Evo primera:
ako je i za E dur i za F dur bio bitan ton koji daje E6 ica dok se svira taj hvat onda to znai da e taj ton
biti bitan i za akord koji se dobija postavljanje hvata na bilo koji prag. U sluju E dura i nultog praga taj
ton je bio ton E, znai tonalitet. Za F dur i prvi prag to je ton F. Iz ovoga se veoma lako zakljuuje da
ako istim ovim rasporedom prstiju uhvatite hvat na petom pragu dobijate dur iji je tonalitet ton koji

daje E6 ica na tom pragu. Za peti prag je to ton A to znai da je to A dur. Moda malo komplikovano
za objanjavanje ali je stvar veoma prosta.

Hm! Ovde mogue da e biti malo problema. Stvarno nije lako savladati tehniku pritiskanja svih ica
jednim prstom tako da se tonovi na svim icama uju pravilno. Zato ne oekujte da e vam ovo poi za
rukom "iz prve". Ipak, problem nije neprebrodiv jer svi gitaristi, pa ak i oni sa najmanje iskustva,
koriste bare hvatove. To je dokaz da problem nije prevelik i da e vam za ovo trebati jedva malo vie
vremena nego obino a ako i posle dueg vremena ba svaki ton nije savren ne oajavajte jer e stvar s
vremenom "lei na svoje", samo dok vam hvat ne "ue u prste".

H dur
Nije bitno da li ete odgovor na pitanje: "Koji stupnjevi koje skale ine akord H dur i koji su to
tonovi?" dati tako to to ve znate na pamet ili ete to od negde proitati ali ga dajte sada. Ovog
momenta. Ako va odgovor bude glasio: "Pogledau posle." mislim da vaa sistematika rada nije dobra i
preporuujem vam da o njoj jo jednom dobro razmislite. S nekim stvarima nema zezanja.

Da vidimo kako se to hvata H dur. Nekome ko je dobro savladao F dur mogle bi pasti dve stvari na
pamet. Prva je da H dur moe da se uhvati tako to e se drati hvat kao za F dur ali ne na I nego na VII
pragu, a druga je da ovaj H dur lii na A dur na isti nain na koji F dur lii na E dur. Oba razmiljanja su
ispravna. U ovom sluju za primer je uzet onaj hvat koji liI na A dur. Ako ponovo pogledate A dur
videete da u njemu ne uestvuje esta ica. To je zato to onaj znaaj koji je za E i F dur imala E6 ica
preuzima A5 ica. A dur na prazno daje ton A a H dur na drugom pragu ton H. Opet je u pitanju
tonalitet.

U ovom bare-u ima jedna "zvrka" na koju bih vam skrenuo panju. H dur moete hvatati tako to
ete sve ice pritisnuti kaiprstom na drugom pragu, sa ostala tri prsta pritisnuti etvrti prag a otrzati
samo prvih pet ica. Ovaj nain nije nepravilan ali ja bi vam preporuio da kaiprstom hvatate samo
prvih pet ica jer tako jagodicom pritiskate onaj ton koji je ustvari tonalitet tog akorda. Na ovaj nain se
"vidi" ta svirate.

Osnovni akordi - 7
Do sada smo u asovima o osnovnim akordima priali o duru i molu ali daleko od toga da je tu kraj
prie. Znati ovih nekoliko glavnih hvatova za ove akorde jeste veoma vano ali pored njih, da bi se
kompletiralo znanje, mora se znati jo dosta toga. Do due, mnogi poetnici pored dura i mola naue i
po neku sedmicu alii se tu zaustave. To je glavni razlog zato sve pesme u njihovom izvoenju zvue
siromano i pojednostavljeno. Ustvari, zvue tako jer su na takav nain i odsvirane. Ovo namerno
istiem jer je ovo esta pojava.
Sedmice su akordi koji se grade iz durskih skala i ine ih I, III, V i snieni sedmi stupanj. Ovo je
jedina neloginost, ako se ovako moe nazvati, u nazivima akorada. Obzirom da se zovu sedmice
logino bi bilo za oekivati da ih ine sedmi stupnjevi ali to nije tako. ine ih, kao to rekoh, snieni
sedmi stupnjevi. Od "istih" sedmica grade se majevi. Jeste malo udno ali ta je tu je. U pitanju je
jedini izuzetak pa ga nije teko zapamtiti.

C7
Ovo je jedan od najeih hvatova za ovaj akord i zato sam se odluio da predstavim ba njega iako
je ovaj akord, ovakav kakav je, nekompletan. C7 akord ine: I, III, V i bVII stupanj C dur skale to
znai da ga ine tonovi: C, E, G i Hb. Po emi koja je prikazana videete da u ovom akordu nema tona
G. Iako se ovo ne moe smatrati pravilnim nije tragino odsvirati ga ovako jer se po tome kako ovo
sazvuje tonova zvui u podsvesti sluaoca ton G nepogreivo predpostavlja. U emu je tos? Ton G je
peti stupanj C dur skale i koji god akord C tonaliteta da odsviramo ton G se u njemu nalazi (sem
alterovanih akorada koji su pria za sebe pa ne bih o ovome ovde). Bio bi mnogo ozbiljniji nedostatak
neodsvirati ton E jer se bez njega ne zna da li je akord dur ili mol, ili ne odsvirati Hes bez kojeg bi smo
dobili ist dur. Ustvari! Da prekratimo priu o pravilnosti. Ovaj akord postaje ispravan ako ga
nazovemo C7 (no 5).

Prvi prst ide na prvi prag H2 ice, drugi na drugi prag ice D4 a trei i etvrti na tree pragove ica
G3 i A5. Razlog nastanka ovog i ovakvog hvata i akorda nije niija elja za mangupiranjem nego
praktinost. Prelaz iz C dur u F dur, koji je u modernim kompozicijama izuzetno est, ulepava se
ubacivanjem akorda C7 udarac pred F. Kako je iz ovog poloaja ruke mnogo lake iz C7 (x-3-2-3-1-x)
prei u F dur koji se na skraen nain svira u rasporedu x-3-3-2-1-x niko se ne trudi da C7 odsvira kao
x-3-2-3-x-1 i doda taj ton G.

D7
Klasian D7 akord sa pripadajuim tonovima D, Fis, A i C. Meutim, na jednu stvar bih samo na
kratko da se osvrnem. Obratite panju na ovaj ton C. Sedmi stupanj D dur skale je ton Cis a obzirom da
sedmicu ini snieni sedmi stupanj ton Cis je razreen u C. isto da ne bude zabune.

Kaiprst ide na prvi prag druge ice a srednji i domali na druge pragove prve i tree ice. U sviranju
akorda uestvuju prve etiri ice.

A7
A7 - A, Cis, E i G. Od svih primera na ovoj strani ova sedmica je najpravilnija. Ton G je u sazvuju
ovih tonova najvii kako i treba da bude. Na ovaj nain se postie da ta sedmica bude izraena jer se
smatra da najvii ton u akordu ima posebnu ujnost kod sluaoca. Meutim to po nekad nije ono to se
eli postii pa se drugim hvatovima istog akorda neki drugi ton stavlja kao najvii ime se postie da
sedmica zvui "meke". Najbolje da ovo probate sami jer je mogue da e na vas ovo ostaviti neki drugi
utisak.

A5 ica se svira prazna. D4, G3, H2 i e1 se na drugom pragu pritiskaju prvim prstom a bez obzira to
je e1 ve pritisnuta srednjim prstom se dri na treem pragu. I ovde bi na jednu stvar da ukaem. Iako
prvi prst dri etri ice ne radi se o bare hvatu.

E7
E sedam. Ajde probajte sami da kaete koji tonovi ga ine ali da ne itate sa donje skice. Nije teko.

Da ne bih opet ko papagaj ponavljao: "...ovaj prst ovde, ovaj ovde..." probau opisno da vam
objasnim kako se hvata ovaj akord. Hvata se isto kao i E dur s tim to se koristi i mali prst da bi se
odsvirao ton D na drugoj ici. Trei prst moe, a i ne mora da se sklanja ali sam ja prikazao hvat u
kojem je domali prst sklonjen jer u bare varijantama ovog hvata prvim prstom se dre sve ice, drugi
prst preuzima zadatak prvog a trei drugog.

H7
H sedam u ovoj poziciji je, po mom ukusu i miljenju, najlepi akord koji se svira na gitari. Nije
skraen, snieni sedmi stupanj nije najvii ton u sazvuju, lako se hvata, iz te pozicije lako se hvataju
drugi akordi, iako se samo jedna ica svira na prazno zvui "otvoreno"...

Osnovni akordi - m7
Dominantni septakordi (7) mnogo su popularniji akordi od malih molskih septakorda ili kako ih
drugaije zovemo - molskih sedmica (m7). To ete primetiti i po broju primera ovih akorada. Grade se
iz durskih skala a ine ih I, bIII, V i bVII stupanj. Isto kao i durska sedmica, samo je trei stupanj snien
da bi akord bio molski.

Cm 7
Cm7 ine I, bIII, V i bVII stupanj C dur skale. To su tonovi: C, Es, G i Hes. Ono to ete primetiti u
ovom hvatu jeste da osnovni ton nije najnii ton u sazvuju. Tanije, da ton C nije u basu. U pitanju je
obrtaj ovog akorda. Najnii ton je ton Hes pa bi se ovaj akord mogao (ili trebao) zapisati kao Cm7/bH.

U ovom hvatu trzaju se druga, trea, etvrta i peta ica a prvim, drugim i treim prstom se pritiskaju
prvi pragovi ica A5, D4 i H2.

Gm 7
Gm7 iz ovog primera je karakteristini bare hvat za ovaj akord. Pomeranjem ovog hvata uz i niz vrat
gitare mogu se dobiti molske sedmice drugih tonaliteta a kao osnovni ton se uzima onaj ton koji svira
prag pritisnut kaiprstom na E6 ici.

Osnovni akordi - maj

Kada bi me neko zamolio da opisno objasnim majeve, a ne uz pomo muzike teorije, rekao bih da
ih ja doivljavam kao akorde koji su isti ko dur, samo malo oplemenjeni. To je moj utisak, a da vidimo
ipak ta kae teorija. Ona kae da se majevi grade iz dursakih skala i da su oni sazvuje I, III, V i VII
stupnja.
Gitara, usudio bih se rei, kao da je prilagoenija durskim nego molskim akordima. Hvatova za
durske i molske trozvuka moda ima podjednako ali u svim ostalim akordima kao po pravilu ima vie
hvatova za dureve nego za molove to se moglo primeti i na primeru molskih sedmica kojih imam
znatno manje nego durskih. Ovo mi moda ni nebi palo na pamet da napiem da se nisam setio stvarno
velikog broja osnovnih hvatova za maj akorde.

C maj
U Cmaj akordu, kao to sam malopre rekao, nalaze se I, III, V i VII stupanj C dur skale a to su tonovi
C, E, G i H. Ovaj hvat mislim da vam nee biti veliki problem da posle samo nekoliko pokuaja uhvatite
kako treba. Tea varijanta ovog hvata je da prvim prstom pritisnete prvih pet ica i u sazvuje ukljuite i
ton G koji e se pojaviti na treem pragu prve ive. Meutim, ako vam bare hvatovi predstavljaju
problem i ovaj hvat koji sam prikazao "pije vodu".

G maj
G maj - G, H, D i Fis. U ovom hvatu bare nee biti jedini problem. Bie malo frke oko lomljenja
drugog prsta na krajnjem zglobu. Ako je ovo izvan naih mogunosti moete treu i etvrtu icu
pritisnuti drugim i treim prstom a petu icu pritisnuti etvrtim prstom ali vam ja preporuujem da se
oko ovog hvata ipak malo potrudite i uvebate na ga prikazan nain jer smatram da je to dobat zalog za
budunost.

D maj
Slina pria kao maloas. Ovaj hvat bi bilo lake uhvatiti prvim prstom ali ako ovaj akord budete
"etali" kroz vrat prvi prst e vam trebati za pritiskanje etvrte ice. ak, ako budete hvatali takve
hvatove, bie bolje da prve tri ice drite treim prstom.

A maj
I od ovog hvata moete graditi ostale akorde pomeranjem hvata niz vrat ali u tom sluaju teko da
ete upseti da pritisnete petu icu. U tim slujevima odustanite od dranja pete ice jer se u prve etiri
nalaze svi potrebni tonovi koju ine maj. Do due u tim hvatovima osnovni ton nee biti najnii ton u
sazvuju (to e biti obrtaji) ali to nije toliko tragino.

F maj
I od ovog hvata, kao i od mnogih, moete napraviti hvat koji ete pomerati niz vrat gitare. Ono to
ovaj hvat posebno karakterie jeste injenica da su tonovi poreani ba onako kako se akord gradi.
Podsetite se: maj ine I, III, V i VII stupnja durske skale. U primeru F maj-a to su tonovi: F, A, C i E.
Ako ovaj akord odsvirate trzanjem desne ruke odozgore (od etvrte ice ka prvoj) tonovi se reaju ba
tim redosledom. Ova "pravilnost" je, koliko sam ja primetio, veoma retka kod gitarskih hvatova.

Osnovni akordi - dim

Dimovi su akordi koji, kako sam uo, imaju rumunsko poreklo i koji sem oznakom "dim" mogu da
se obelee znakom "0". Meni lino su nepoznanica i nikako ba skroz da ih skapiram ali znam da umeju
ee da "unu".
Dimovi su jedini akordi koji nemaju dursku i molsku varijantu ali to nije jedino to ih karakterie.
Skala ovog akorda ima stalan raspores stepena - stepen, polustepena pa ispada da dim skala ima devet
stupnjeva i da su svi neparni: I, III, V i VII i svi parni: II, IV, VI i VIII podjednako udaljeni, po stupanj
ipo. Kako u dim akord ulaze I, III, V i VII stupanj dim skale, tanije I, bIII, bV i bbVII durske skale,
primetiete da etiri tonaliteta imaju iste tonove koji ih ine a ti tonaliteti su ba oni tonovi koji ine
jedan dim. Na primer: C dim ine tonovi: C, bE, bG i bbH. I bE dim ine isti tonovi. Isto tako i bG (F#)
i bbH (A) dim ine isti tonovi.

C dim
Teorija kae da dim akorde ine I, snieni III, snieni V i dvostriko snieni VII stupanj durske skale.
Odatle proizilazi da C dim, ili C0 ine C, Ges, Es i Heses. Ne dajte se zbuniti, Heses praktino jeste isto
to i A ali teoretski nije i morate ga prihvatiti kao takvog.

G dim

G dim ine tonovi: G, Hes, Des i Fes.

F dim
F dim ine: F, As, Ces i Eses.

Jo neki akordi - I
U ovom tekstu bie prikazani, kao to i naziv kae, jo neki akordi koji se, takoe, esto koriste ali su
ipak manje poznati od dureva, molova, sedmica itd.. Lekcija e imati nastavke I i II. Prvi deo e se
baviti hvatovima do 5. a drugi do 12 praga.

D sus4 (no3)
Ovaj akord oni koji ne znaju kako se grade akordi zovu: "onaj akord isti kao D samo jo doda mali
prst". Zvui simpatino i nemam nita protiv ali mislim da je dobro znati i njegov pravi naziv. Naime,
ovaj akord se zove Dsus4. U prikazanoj kombinaciji D ica se svira na prazno, prvim prstom se dri
drugi prag G ice, drugim prstom se dri prva ica na drugom pragu a treim prstom druga ica na
treem pragu. Pored ova tri prsta koja ovako drana ine klasian D dur malim prstom se pritiska prva

ica na treem pragu. Odmah se primeti da je prva e1 ica pritisnuta na dva praga. Zato? Naravno da
nije neophodno drati icu na dva praga jer pritiskanje praga blie donjoj kobilici nema nikakvog uticaja
ali se ovaj akord najee svira kao jedna vrsta ulepoivaa D dura i kao takvog ga je najlake odsvirati
na ovaj nain. Kada se odsvira ovaj hvat na ici D4 se dobije ton D, na ici G3 ton A, na H2 ici ponovo
D i na e1 ici ton G. Akord Dsus4 se sastoji od prvog, treeg i petog stupnja D dur skale a njima je
dodat i etvrti stupanj. Gledano po D dur skali ti tonovi su D, Fis, A i G kao etvrti stupanj. Malopre
kada sam nabrajao tonove koje "svira" ovaj hvat nigde nisam spomenuo ton Fis. I stvarno! Tog tona u
ovom hvatu nema. To je razlog zato se u oznaku akorda dodaje i - (no3), to znai da u zasvuju tonova
tog hvata nema treeg stupnja. Seate se da od treeg stupnja zavisi da li je akord dur ili mol. Kako ovde
nema treeg stupnja ispada da "priroda" ovog akorda nije odreena ali se u praksi on uvek tretira kao
durski.

D m7 / G
Malo iskusniji svirai sigurno e prepoznati veoma est harmonsi raspored: Dm - G7 - Cmaj - F Hm7-5 - E. Ova, ili slina, fraza se obino javlja u pesmama zabavne muzike. im se prepozna pesmu
nije teko odsvirati. Meutim, na originalnim snimcima pesama mi je ovaj deo uvek zvuao mnogo
lepe nego kada bih ga ja odsvirao sve dok jednog dana nisam seo da dobro presluam o emu se radi i
ukapirao da muziari umesto G dura sviraju Dm7/G. Naziv akorda koji u sebi ima oznaku "kroz" pa
neki ton, znai da se svira taj akord ali sa naznaenim tonom u basu. Ba zbog tog G u basu sam s
poetka i mislio da je u pitanju G dur. Dakle, D mol sedam kroz G je obian D mol sedam ali sa G u
basu. U ovom hvatu, da sad ne nabrajam pojedinano, uestvuju tonovi: D, F, A, C i G u basu. Bez
obzira to u ovaj akord ide ton A nepreporuujem vam da svirajui ovaj hvat okidate sve ice. Jeste
istina da bi peta ica nepritisnuta dala ton A kojeg ve ima u akordu i da nebi bilo nepravilno odsvirati
ga ali akord bez njega zvui mnogo lepe.

E 7 sus4 (no3)
Ovo je takoe jedan od akorada kojim se ulepava neki drugi akord, isto kao malopre u primeru D i
Dsus4. I ovde je u pitanju sus4. Razlika je u tome to se kod akorda E7sus4 jedan od prsta sklanja sa
ice na kojoj se nalazi i prelazi na drugu pa tako dolazi do promene visine tona na dve ice. Da prvo
vidimo ta se deava sa E durom. Prvi prst je na prvom pragu tree ice, drugi na drugom pete i trei na
drugom pragu etvrte ice. Okidaju se sve ice pa se, gledano od E6 ka e1 dobijaju tonovi: E, H, E, Gis,
H i E. To je u redu jer E dur ine I, III i V stupanj E dur skale a to su tonovi: E, Gis i H. Akord sus4 se
gradi od I, III i V stupnja durske skale sa dodatim IV stupnjem. Po tome se zakljuuje da u Esus4 idu
tonovi: E, Gis, H i A. Kada se iz E dura prelazi na hvat koji objanjavam, pomera se trei prst sa drugog
praga etvrte na drugi prag tree ice. Takvo pomeranje izaziva, kao to rekoh, promenu visine tona na
dve ice pa se na etvrtoj ucu umesto tona E "uje" ton D a na treoj umesto tona Gis "uti" ton A. Ova
promena izazivas da dobijanjem tona A akord postaje sus4, gubljenjem tona Gis u sazvuju izgubi
odreenost po svojoj prirodi (da li je dur ili mol) i dobija ton D to ga ini sedmicom. Dakle, tonovi E,
H, D, A, H i E daju akord E7sus4. Ovaj akord moete da "skratite" za prvu i drugu icu jer se na njima
dobijaju tonovi kojih ve ima to zavisi od vaih elja i potreba.

F maj add+11
Ovo je opet jedan od akorada koji se esto svira u kombinaciji sa E durom. Hvata se isto kao i E dur
na prvoj poziciji s tim to se kompletan raspored prstiju pomeri za jedan prag dalje od gornje kobilice.
Prvi prst je na drugom pragu tree ice, drugi na treem pragu pete i trei na treem pragu etvrte ice.
Ovaj hvat daje tonove: E, C, F, A, H i E. Primetite da je ovaj akord po tonalitetu F a da je najnii ton E,
dakle radi se obrtaju. Fmaj+11 je akord koji se gradi na taj nain to se duru (I, III i V) dodaju jo sedmi
stupanj (to ga ini maj-em) i povieni XI stupanj. Redom: F, A i C - dur; E - sedmi i C - povieni
jedanesti stupanj. esto se koristi u panskoj muici. Svirajte ga naizmenino sa E pa ete to primetiti i
sami.

H m7 -5
Akord Hm7-5 ine I, snieni III - mol, snieni V - ovde ne ide isti peti stupanj jer akord ima oznaku
-5 i snieni VII stupanj - sedmica. U H tonalitetetu to su tonovi: H, D, F i A. Ako neko zna priu o
paralelnim akordima ili je proitao taj tekst na ovom sajtu sigurno e lako skapirao zato je ovaj akord
ovoliko znaajan. Svaki akord izkombinovan iz belih dirki, da ne kaem - celih nota, dobrodoao je u
pesmama iji je tonalitet C dur ili A mol. Pogledajte pesmu "I Will Survive". Harmonija ide: Am - Dm G - Cmaj - Fmaj - Hm7-5 - Esus4 - E. Pogledajte: Am = A, C, E; Dm = D, F, A; G = G, H, E; Cmaj =
C, E, G, H; Fmaj = F, A, C, E; Hm7-5 = H, D, F, A itd. Sve cele note. Ova pesma i ovaj harmonski
raspored su fantastian primer za priu o paralelnim akordima i harmoniju uopte. Meutim! Nemojte
pomisliti da je kod ovog akorda stvar samo u teoriji, on sem toga to je primer svoje vrste izuzetno lepo
zvui i ako kojim sluajem probate da ga zamenite nekim drugim akordom sigurno ete izgubiti na
lepoti pesme koju izvodite. Za kraj. Potrudite se da ga zapamtite. Ono namerno naglaavam jer
primeujem da ga dosta ak i iskusnih gitarista ne zna i ne koristi. teta, jer tek sa njim harmonija
postie, kao to malopre napomenuh, svoj puni rasko.

Jo neki akordi - II

Kao to u prvom nastavku ovog asa rekoh - ovde e biti objanjeni svi oni akordi i hvatovi koji nisu
dur, mol, 7... a smatraju se osnovnim i treba ih meu prvima nauiti. Zato treeg nastavka nee biti pa
e svi ostali akordi za koje budem mislio da su vani biti ubaeni ovde.

D add6
estice su durski kvintakordi sa dodatom sekstom to znai da se grade od I, III i V stupnja durske
skale plus VI stupanj. U sluaju tonaliteta D to su tonovi: D, Fis, A i H. Upravo ti tonovi se "uju" kada
se uhvati ovaj hvat. Ovaj akord i nain njegovog hvatanja moda nisu esto u uoptrebi i ne spadaju
meu one koje treba prve nauiti ali sam ga ovde svrtstao iz linih razloga. Dadd9 uhvaen na ovaj
nain zvui lepe nego kada se za njega koristi neki drugi hvat - to je prvi razlog, a drugi je da se po
njemu vidi ta je bas, tanije, tonalitet akorda. Hvat je u sutini bare. Kaiprst pritiska sve ice na
sedmom a domali i mali prst dre petu i estu icu na devetom i desetom pragu.

E 7 add9 (no5)
Ovo je takoe jedan od mojih omiljenih hvatova ali to nije jedini razlog zato je ovde objanjen.
esto se koristi i svui rokerski. Ako volite tu vrstu muzike sigurno e se pojaviti meu prvih sto
pesama koje ete nauiti da svirate, sem ako u pitanju ne budu bile balade. Lako se hvata i nije neki
problem naviknuti se na njega, raspored prstiju imate nacrtan na emi. U E7add9 idu I, III, V, snieni
VII stupanj E dur skale a dodaje se i IX stupanj. To su tonovi: E, Gis, H, D i Fis, meutim, hvatanjem
ovog akorda na ovaj nain izvode se samo etiri tona pa ton H kao peti stupanj E dur skale nedostaje.
Otuda i oznaka (no5) na kraju imena akorda.

E 7 add+9 (no5)
Akord E7add+9(no5) ima svoj nadimak koji je zasigurno nebrojeno puta popularniji od njegovog
zvaninog imena. Nadimak mu je: "Hendrixov akord". Taj gitarski virtuoz i genije koristio ga je tako
skladno i toliko esto da ga svi sad zovu po njemu. U pitanju je durska sedmica sa dodatim povienim
devetim stupnjem. ine je: I, III, V, snieni VII i povieni IX stupanj. To su tonovi: E, Gis, H, D i Fisis.
Evo primera tona sa dvostrukom povislicom. Ovaj povieni deveti stupanj nije ton G nego Fisis jer je
deveti stupanj E durske skale ton Fis pa povieni IX stupanj nije G nego povieno Fis, znai #Fis to je
jednako Fisis. Jo jednom: E, Gis, H, D i Fisis. U ovom hvatu se "sviraju" samo etiri tona i to E, Gis, D
i Fisis. Nema tona H pa akord ima oznaku (no5). Ono to ovaj akord ini stvarno zanimljim jeste taj ton
Fisis koji teoretski gledano jeste povieni IX stupanj E durske skale ali se praktino moe posmatrati i
kao snieni X stupanj a snieni deseti je, ako se zanemari oktava, isto to i snieni III stupanj. Setite se:
III stupanj u akordu - dur, snieni III stupanj u akordu - mol. Zato ovo napominjem? Zato to sazvuje
tonova koje daje ovaj hvat ima i drusku i molsku karakteristiku pa ba zbog tona zvui izauzetno
interesantno. Ipak, i pored toga on je durski.

Hammer on je tehnika sviranja gitare koja se izvodi zakucavanje prstima leve ruke. Jedan od
najeih fazona koji se koristi.
Dakle, kao to rekoh, zakucavanje je u pitanju, zato se ova tehnika i zove "ekianje" ili ti hammer
on. Da vidimo kako se to koristi taj eki. Najbolje da prokomentariem sledei primer. Samo pre toga
da dodam da ga u tablaturama obeleavaju sa ho.

U ovom primeru ho-om povezana su dva tona. Prvi ton (peti prag tree ice) osvirate tako to stavite
prst broj jedan (kaiprst) i trznete. Drugi ton (sedmi prag tree ice) izvodite tako to bez ponovnog
otrzavanja treim prstom pritisnete icu na sedmom pragu. Sam potez treba uraditi dovoljno brzo da ne
prigui ton koji traje (zato ovo zovu ekianje). Ako se ovo izvede kako treba udarac po ici kao da
izazove pojaanje vibracija pa se sve to zajedno uje kao novi ton. Iako je novi ton sasvim jasan veoma
lako ga je razaznati meu otrzinam tonovima jer ima karakteristian prizvuk.

Ovde je stvar ista sem to se stvar ponavlja dvaput. Prvi ton se izvodi trzanjem a drugi i trei bez.

Ovaj sam primer stavio isto da ne bi dolo do zabune i da bi sve opcije bile obraene. Ovde je
ustvari odviran klasian hammer on samo je prva nota toliko kratka da je to prosto zanemarljivo. ak joj
ni trajanje (uvek se crta kao osmina) ne ulazi u ukupan zbir nota u jednom taktu. Ipak i taj ton se uje.

Ako, i kada, naiete na ovakvu oznaku nemojte se zbuniti. Kad budete proitali o emu se radi
skapiraete da je stvar zapravo veoma prosta. Ovde se drugim prstom (kaiprstom) kuca po treoj ici i
to po sedmom pragu. Udarac treba opaliti malo jae tako da ica i bez predhodnog treperenja zavibrira
(pone da proizvodi ton) dovoljno jako da se razlika u jaini nota ne primeti. Fazom moda jedva da je
malo tei za izvoenje ali nita strano.

Pull off
Pull of je nita manje koriena tehnika od tehnike hammer on ak veoma esto idu zajedno.
Pull of je totalno suprotan od hammer-ovanja. Ovde se drugi ton ne izvodi pritiskanje nego
odputanjem. Oznaka mu je po

Prvi ton (sedmi prag tree ice) se isto otrzava ali se drugi (peti prag tree ice) postie sklanjanjem
prsta s ice. Ovde se trei prst kojim je odsviran prvi ton naglo skloni sa ice pa nastavi da su uje ton sa
petog praga. Obratite panju, kada se izvodi pull off ica se pritiska na dva mesta na dva razliita praga
jer posle sklanjanje prsta koji svira prvi ton prst koji svira drugi ton ve mora da stoji tamo gde mu je
mesto.

Dobro! Ovde ve i sami predpostavljate o emu se radi. Pull off je samo izveden dvaput i to je to.

Ovde se opet, kao u slinom primeru sa hammer on-om, radi o klasinom pull off-u gde je prvi ton
izveden skroz kratko. Moda je jedina razlika u tome to se, ini mi se, "kratki" pull off uje neto
slabije ali neto lepe. Zato ete na ove po-ove tu i tamo u po nekom solu naleteti a na ho-ove ovog tipa
sasvim retko.

E ovo je situacija na koju ete veoma esto da nailazite. Ovde su hammer on i pull off zalepljeni ,
tanije odmah posle hammer-ovanja ica se pull-uje. Ovaj primer moda i nema takvu vanost da bi
zasluio specijalno objanjenje ali mislim da bi bilo zgodno jo jednom podsetiti na zakoljicu da iako
se izvode tri tona ica okida samo jednom.

Skale
Skale su nizovi tonova sa odreenim odnosom izneu njih. Skalu karakteriu tonalitet i njena
priroda. Po pravilu poinju i zavravaju se istim tonom, koji skali daje tonalitet. Odnos tonova koji
ine skalu je ono po emu se prepoznaje da li je skala molska, durska ili neka trea.
Celu priu o skalama objanjavau na primeru C dur skale. C dur skalu ine C, D, E, F, G, A, H i
C. Meusoban odnos izmeu tonova napisan je odmah ispod.
e
H
G
D
A
E

1/1
1/1
1/2
1/1
1/1
1/1
1/2
- D - E - F - G - A - H - C

*
*
*
*
* *
E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|
H|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|
G|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|
D|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|
A|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|
E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|

Na ovoj slici predstavio sam vrat gitare (samo do XII praga jer se odavde ponavlja) i sva mesta na
kojima se nalaze tonovi koji pripadaju C dur skali. Evo osnovnog poloaja C dur skale na gitari
kroz jednu oktavu.
e
H
G
D
A
E

*
*
|-----|-----|-----|-----|-----|
|-----|-----|-----|-----|-----|
|-----|--A--|-----|--H--|--C--|
|-----|--E--|--F--|-----|--G--|
|-----|-----|--C--|-----|--D--|
|-----|-----|-----|-----|-----|
2

e|---------------------------H|---------------------------G|------------------2--4--5--D|---------2--3--5-----------A|---3--5--------------------E|----------------------------

Kroz dve oktave.

e
H
G
D
A
E

*
*
*
*
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--H--|--C--|-----|-----|
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--G--|-----|--A--|
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--D--|-----|--E--|--F--|
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--|
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|--G--|
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|--D--|
2

e|-----------------------------------------------7--8--H|----------------------------------------8--10--------G|------------------------------7--9--10---------------D|--------------------7--9--10-------------------------A|----------7--8--10-----------------------------------E|---8--10----------------------------------------------

Preko (skoro) celog vrata. Ovo je mogue jo proirivati, ali je i ovo samo po sebi individualna
stvar, pa dalja proirenja ne bih dodatno obraivao. Oni koji znaju pozicije ukapirae zato je
prstomet ba ovakav.

*
*
*
*
* *
*
e
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|-F--|-----|--G--|
H
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|-C--|-----|--D--|
G
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----|
D
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----|
A
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----|-----|-----|
E
|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----|-----|-----|
2

e|-------------------------------------------------------------12--13--15--H|---------------------------------------------10--12--13--15--------------G|----------------------------------9--10--12------------------------------D|--------------------7--9--10--12-----------------------------------------A|----------7--8--10-------------------------------------------------------E|---8--10-----------------------------------------------------------------4

e|---15--13--12-------------------------------------------------------------H|---------------15--13--12--10---------------------------------------------G|-------------------------------12--10--9----------------------------------D|------------------------------------------12--10--9-----------------------A|-----------------------------------------------------12--10--8--7---------E|-------------------------------------------------------------------10--8---

Na ovaj nain moete da razradite sve skale koje su vam poznate. Dobra pozicija znaajno e vam
olakati posao. Ne samo kad je C dur ili neka druga skala u pitanju nego je tos ne nauiti
pogreno. Ko je jednom neto uvebao kako ne valja zna koliko je teko izbiti to iz prstiju.
Za vebanje bih mogao da vam preporuim par ideja. Skale moete vebati svirajui ih uzlazno pa
silazno u krug bez ponavljanja najvieg i najnieg tona. Primer koji sledi je izveden samo u
sluaju sa jednom oktavom; lako e te ga izvesti i za dve oktave. Ovu treu kombinaciju najbolje
da prosviravate tako to e te ova dva navedena dela jednostavno slepiti (hou rei, bez
ponavljanja najvieg i najnieg tona po istom principu kao u predhodna dva sluaja). Ovde je
prstomet, odnosno postavljanje i pomeranje pozicija vrlo vano i treba ga se pridravati.
2
-

e|--------------------------------------------------------------------------------H|---------------------------------------------------------------------------------

G|------------------2--4--5--4--2-----------------------------2--4--5--4-2--------D|---------2--3--5-----------------5--3--2-----------2--3--5-----------------5-3--A|---3--5-----------------------------------5--3-5--------------------------------E|--------------------------------------------------------------------------------- itd.

Osnovna razlika izmeu pijanista i gitarista je u tome to pijanista kada naui C dur skalu
automatski je nauio da svira i C Jonski modus (koji je identian), A prirodni mol (koji je
paralelan) i jednu skalu koja je po malo izmiljena G 7 (durska skala sa snienim sedmim

stepenom, takoe paralelna). Gitarista kad naui C dur skalu nauio je da svira durske skale svih
tonaliteta, dovoljno je samo da pomeri ruku. Pijanista koji bi hteo da solira uz E dur pratnju mora
napamet da zna tonove koji ine odgovarajuu skalu i da ima vetinu u prstima. Poznavanje teorije
je kod njih preduslov.
Gitarista koji je nauio C dur skalu ne moe poteno ni A prirodni mol da odsvira, ali zato nema
potrebu da napamet ui, recimo, Dis dur skalu. im u startu nema potrebe, on je nikad ni ne naui.
Zbog tog nepoznavanja stvari evo ta mi se jednom desilo. Uestvovao sam na nekom senu i
poto smo svi na bini bili razliitih anrovskih opredeljenja bilo nam je teko da naemo stvari
koje svi znamo, pa je neko predloio da za poetak odrmamo jedan rock 'n' roll, onako bez vokala,
i da malo prosviramo solae. Ja sam poeo stvar. Posle dve ili tri stvari ispao sam iz tima jer je
bilo jo gitarista na redu, a duvai su ostali skoro do kraja. Kad je saksofonista siao sa bine,
odmah mi je priao i pitao me jesam li normalan i znam li odakle sam krenuo onaj rock.
Epilog, stvar sam krenuo iz Fis, ni dan danas ne znam zato (obino ga sviram iz A). to se mene
tie, sve je bilo u redu, jer rad prstiju na gitari ne prepoznaje tonalitet. Zamislite samo koliko se
jadnik namuio da svira kroz skalu u kojoj ima est povisilica ili crnih dirki (ko zna kako se
sviraju duvaki instrumenti zna u emu je problem, a i drugi mogu da naslute). Posle jedno pola
godine video sam tog tipa na TV-u kako svira sa nekim jazz orkestrom, pa mi je tek onda bilo
jasno zato kad smo svirali zajedno nisam u njegovoj svirci nita neobino primetio. ovek zna
znanje.

Sviranje u koracima
Sviranje u koracima, kako ga zove jedan moj poznanik, je odlian nain da steknete rad prstiju,
naviknete se na pozicije i dobijete na brzini i rutini. Princip sviranja u koracima je, kao to mu i
ime kae, odabrati neki korak, pomerati ga za po jedan stepen i ponavljati ga redom uzlazno pa
silazno, i tako u krug. Ovo e vam sigurno biti jasnije kada vidite i ujete primere. Neka skala
provuena kroz korake moe posluiti i kao deo nekog sola bez ikakve dorade jer ovaj trik zvui
efektno kad se brzo odsvira.
Za primer uzeta je durska skala u C tonalitetu a vama preporuujem da i kroz druge skale uradite
korake.

Koraci:
(1-3) (2-4) (3-5)...
(1-2-3) (2-3-4) (3-4-5)...
(1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6)...
(1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5)...

(1-3) (2-4) (3-5)...

[ Meni ]

(1-2-3) (2-3-4) (3-4-5)...

[ Meni ]

(1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6)...

[ Meni ]

(1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5)...

[ Meni ]

Rifovi
Rifovi ili power chord kako ih esto zovu u stranoj literaturi zapravo uopte nisu akordi. Oni se
sastoje samo iz dva tona, to je nedovoljno; akord uvek ine najmanje tri tona.

[ C5 ] Klasian rif
Zbog svog neodreenog karaktera tezgaroi ga najee koriste kada moraju da se snalaze u
trenutku, prepoznaju tonalitet, ali ne oseaju prirodu akorda (dur, mol, sedmica, mol sedmica,
maj...).
Za rokere se ve zna zato ga koriste...

[ C5 ] Obrtaj rifa
Ako rifu koga ine osnovni ton i kvinta, kvintu spustimo za oktavu dobijemo takoe rif, tanije
njegov obrtaj (ako i za rifove moemo da kaemo da imaju obrtaje). Iako je ovde konkretno
najnii ton G, ovi rifovi su u C tonalitetu.
Pogledajte ovu kombinaciju sa desetog praga; zar vam ne lii na molski bare hvat skraen za
hvatanje kaiprstom preko svih ica? Ovo bi trebalo da ide u prilog mojoj teoriji da ovaj rif ima
blagi molski prizvuk. Naravnu ovu teoriju nije teko oboriti, ali esto mi se deavalo da kad neke
rifove pretvaram u ozbiljnije harmonske forme ba ova kombinacija preraste u mol. Da
napomenem jo jednom da je ovo iskljuivo lina opservacija.

[ Cm ] Skraeni mol
Mol bez petog stupnja.

[ C3 ] Skraeni dur
Dur bez petog stupnja.

[ C4 ] Skraena etvorka
Prvi + etvrti stupanj.

[ C-5 ] Skraeni umanjeni dur

Prvi + snieni peti stupanj.

[ C+5 ] Skraeni prekomerni dur

Prvi + povieni peti stupanj.

[ C6 ] Skraena estica
Kad C6 akordu uklonimo sve tonove sem osnovnog i VI stupnja koji ga karakterie dobijemo ovaj
rif.

[ C7 ] Skraena sedmica
Kao i skraenu esticu, po istom principu moemo da dobijemo i skraenu sedmicu. Interesantno
je jo i to da ovi skraeni oblici akorada ine dobro poznat rock 'n' roll krug. Probajte: C5, C6, C7,
C6, C5, C6, C7, C6.