"Slubeni list grada Beograda", broj 34/2003

Skuptina grada Beograda, na sednici odranoj 26.

decem bra 2003. godine, na osnovu lana 54. Zakona
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike
Srbije", br. 47/03) i lana 11. i 27. Statuta grada
Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 18/95,
20/95 i 21/99), donela je
PLAN
DETALJNE REGULACIJE STAROG JEZGRA
ZEMUNA1
A. UVOD
1. CILJ IZRADE PLANA
Staro jezgro Zemuna, form irano ve krajem XVIII
veka, okosnica je drutvenog, privrednog i kulturnog
razvoja grada Zem una. Predstavljajui jedinstveni
urbani fenomen izraen kroz m nogostrukost oblika,
sadraja i znaenja proglaen je prostornom,
kulturno-istorijskom celinom od velikog znaaja za
republiku, koja im a svojstva kulturnog dobra
("Slubeni glasnik SRS", broj 14/79).

urbanizam IO Skuptine grada odranoj 30. oktobra

2001. godine. Program rada definisao je m etodologiju
rada na izradi plana revitalizacije i urbane obnove ove
spom enike celine, sadraj i dinam iku izrade
predm etnog plana. Metodologijom izrade plana
predloen je i prihvaen konkurs za unapreenje
javnih prostora i objekata, sa ciljem da se u fazi
pripremanja prostorno-programskog koncepta plana
provere ponuena reenja i prikupe i druge
(drugaije) ideje o moguim nainima ureivanja
prostora.
3. PLANSKI OSNOV
3.1. Kontinuitet planskih aktivnosti
Analiza planova i stanja Zemuna do poetka 20. veka
ukazuje na spontani i postepeni razvoj ove urbane
aglom eracije. Intenzivniji urbani rast ovog podruja
otpoeo je pred kraj 19. veka kada je Zem un povezan
eleznicom sa srednjom Evropom (1884. godine) i sa
Beogradom (1884. godine).

Predm etnim planom utvruje se obuhvat i koncepcija

ureivanja prostorne kulturno-istorijske celine Staro
jezgro Zem una (u daljem tekstu: SJZ) u cilju ouvanja
tradicije, identiteta, kulturno-istorijskog i prirodnog
am bijenta i unapreenja javnih prostora i funkcija.
2. PRAVNI OSNOV
Pravni osnov za izradu i donoenje Plana detaljne
regulacije Starog jezgra Zemuna sadran je u:
- Zakonu o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik
RS", broj 47/03),

Plan Zemuna iz 1740. Be, Kom orni arhiv

- Zakonu o kulturnim dobrim a ("Slubeni glasnik

RS", broj 71/94),
- Zakonu o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik
RS", broj 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i
53/95) i
- Odluci o priprem anju Regulacionog plana Starog
jezgra Zemuna ("Slubeni list grada Beograda",
broj 16/96).
U skladu sa lanom 6. Odluke o pripremanju
Regulacionog plana Starog jezgra Zem una,
priprem ljen je Program rada na izradi predmetnog
plana koji je razmatran i podran na sednici Strunog
saveta Urbanistikog zavoda odranoj 21. septem bra
2001. godine i na sednici Kom isije za arhitekturu i

____________
1
Savet i iri Dvanaestog salona urbanizm a, odranog
u Niu 8. novembra 2003. godine, dodelili su ovom
planu I nagradu u Kategoriji planova regulacije.

Plan Zem una iz 1905.

Detalj plana Zem una T. Fon Verten Prajsa i V. Fon
Volgemuta iz 1780. Be, Ratni arhiv

GUP-om Beograda iz 1972, godine Starom jezgru

Zemuna dati su atributi glavnog centra Beograda i
regiona (deo centralne zone Beograda) sa kompletnim
funkcijam a i posebnim am bijentalnim kvalitetom.
Predm etni Generalni plan zalae se za permanentnu
revitalizaciju (obnovu) zatienog kulturno-istorijskog
am bijenta. U saobraajnom smislu, Zemun je ovim
planom povezan sa Beogradom nezavisnim inskim
sistem om (metroom), koji za posledicu im a, u procesu
izrade regulacionih planova, nov koncept povrinskog
saobraaja (javnog, m otornog, m irujueg,
biciklistikog, peakog) i redefinisanje namena
zemljita.
Izmenam a i dopunam a GUP-a Beograda do 2000.
godine ("Slubeni list grada Beograda", broj 2/85)
podruje Starog Zemuna sa Gardoem i ukovcem
preteno je definisano kao jedan od varijeteta u VII
tipu izgraenosti (stanovanje u delovima grada retke
izgraenosti), iji su orijentacioni urbanistiki
pokazatelji:
- odnos stanovanja i delatnosti 50-80% : 50-20%

Detalj plana Zem una K. Bertolda iz 1830. Be, Ratni

arhiv

- indeks izgraenosti "i" do 0,8

- gustina naseljenosti do 200 st/ha
- standard parkiranja 0,9 parking m esta po stanu,
odnosno 0,7 kod rekonstrukcije postojeih
naselja.
Preostali delovi Starog jezgra nam enjeni su
zdravstvenim centrima (kompleks Zemunske bolnice),
nauno-kolskim centrima (kompleks Poljoprivrednog
fakulteta) i zonam a javnog zelenila (Zem unski park,
Zemunski kej, priobalje).
Specifini uslovi i standardi za predm etno podruje,
prema odredbama navedenog plana, jesu sledei:

Nove zgrade po pravilu visinom vezivati za postojee

susedne zgrade. Maksimalna spratnost novih zgrada
je prizemlje i tri sprata (P+3). Izuzetno, kada se gradi
izm eu dve vie zgrade za koje se visinom vezuje, ili
se nalazi na uglu, a sa jedne strane joj se nalazi via
zgrada, nova zgrada m oe imati prizem lje i etiri
sprata (P+4).
Na obroncima lesnog platoa i u njihovom zaleu
(Gardo i ukovac) visina zgrada je ograniena na
prizemlje ili prizem lje i sprat. Prostor za stacioniranje
vozila obezbediti na otvorenim parkinzima i u
garaama.
Poetkom 1999. godine usvojene su Dopune GUP-a
Beograda do 2000. godine ("Slubeni list grada
Beograda", broj 2/99), u kojim a je utvreno da se na
nepokretnim kulturnim dobrima i dobrima koja uivaju
prethodnu zatitu mogu izvoditi radovi na
rekonstrukciji, revitalizaciji i sanaciji, a u m anjem
obimu i zamena postojeih objekata, u skladu sa
uslovim a uvanja, odravanja i korienja kulturnih
dobara i merama njihove zatite. Na osnovu toga, na
zahtev Ministarstva graevina, a za potrebe
pojedinanih investitora, u Urbanistikom zavodu
Beograda, u saradnji sa Zavodom za zatitu
spomenika kulture grada Beograda, u protekle tri
godine, raeni su urbanistiko-tehniki uslovi za
pojedinane intervencije na objektima na podruju
Jezgra.
Generalni plan Beograda 2021. ("Slubeni list grada
Beograda", broj 27/03), afirmie Staro jezgro Zem una
kao jedan od dva istorijska sredita Beograda,
odnosno jedno od tri jezgra koja ine glavni gradski
centar. Razvojne m ogunosti ovog prostora definisane
su u pravcu kvalitetne transformacije prostora i
ponudi vrhunskog ambijentalnog okruenja, a ne u
znatnom poveanju kapaciteta poslovno-stam benog
prostora. Preporuuje se zatita karaktera postojeeg
tkiva, ouvanje i unapreenje javnih prostora,
ouvanje parcelacije, horizontalne i vertikalne
regulacije i autohtone arhitekture. Urbanistikoarhitektonsko oblikovanje celina i objekata
preporuuje se putem konkursa.
Predm etni urbanistiki plan predstavlja osnov za
budue arhitektonsko oblikovanje blokova i ansam bala
i njihovu neposrednu izgradnju i rekonstrukciju.
3.2. Steene urbanistike obaveze
Staro jezgro Zemuna planirano je urbanistiki
preteno u planovima viega reda.
Zbog nekih neodlonih zahteva u Starom jezgru
Zemuna raeni su detaljni urbanistiki planovi za
delove pojedinih celina ili za pojedine blokove, i to:
1. Detaljni urbanistiki plan Bloka 35 u Zemunu
("Slubeni list grada Beograda", broj 13/70);

2. Urbanistiki projekat bloka izmeu ulica Marala

Tita, Preradovieve i Kosovske, Blok 35
("Slubeni list grada Beograda", broj 18/71);
3. Detaljni urbanistiki plan bloka izmeu ulica
Maala Tita, Dositejeve, Gajeve i Zmaj Jovine (12
a) u Zem unu ("Slubeni list grada Beograda",
broj 1/73);
4. Detaljni urbanistiki plan Bloka 27 izm eu ulica
Marala Tita, Dubrovake, Svetosavske i
trosmajerove ("Slubeni list grada Beograda",
broj 21/73, 17/90);
5. Detaljni urbanistiki plan Bloka 1 u Zemunu
("Slubeni list grada Beograda", broj 10/75);
6. Detaljni urbanistiki plan rekonstrukcije Bloka 40
sa elementim a urbanistikog projekta ("Slubeni
list Grada Beograda", broj 9/78);
7. Detaljni urbanistiki plan podruja "Gardo"
("Slubeni list grada Beograda", broj 5/80)
8. Detaljni urbanistiki plan ureenja obale Dunava
u Zemunu od restorana "aran" do hotela
"Jugoslavija" ("Slubeni list grada Beograda" broj
13/78, 16/90);
9. Detaljni urbanistiki plan ureenja priobalnog
pojasa i izgradnje obaloutvrde du desne obale
Dunava u Zemunu od restorana "aran" do
izletita u Gornjem Zemunu ("Slubeni list grada
Beograda", br. 13/78, 16/90).
Navedeni urbanistiki planovi (1-6) preteno su
realizovani.
Plan za podruje Gardoa predlagao je radikalnu
izmenu socijalne strukture, iseljavanje veeg broja
stanovnika, prenamenu veeg broja postojeih
stambenih objekata i smetaj razliitih sadraja. Za
veinu preostalih stam benih kua nije planirana
mogunost dogradnje. Planske postavke (koje su sa
stanovita dananje teorije i prakse urbanistikog
planiranja i zatite spomenika kulture prevaziene)
nisu realizovane. Suprotno njima, zbog nedostatka
materijalnih sredstava, agresivnosti korisnika i
mogunosti da se ne potuju uslovi zatite i
planiranja, dolo je do devastacije prostora. Sve je
vei broj objekata koji svojim gabaritima, volumenim a
i primenjenim materijalim a naruavaju tipoloke
karakteristike vojvoanske ruralne kue koja
predstavlja osnovnu ambijentalnu vrednost
graevinskog fonda Gardoa.
Planovi za ureivanje priobalnog pojasa i izgradnju
obaloutvrde Dunava (8-9) uglavnom nisu realizovani.
Prihvata se kao steena urbanistiko-pravna obaveza
elaborat Urbanistiko-tehnikih uslova za izgradnju
Poslovno-trgovakog centra na lokaciji Kej
osloboenja 23 i Masarikov trg 8 u Zemunu i

Urbanistika dozvola broj 351-02-00806/96-04 od 27.

novem bra 1996. koju je izdalo Ministarstvo graevina
Republike Srbije.
Prihvataju se kao steena urbanistiko-pravna
obaveza izraeni urbanistiko-tehniki uslovi i izdate
urbanistike dozvole do usvajanja ovog plana, a na
osnovu Dopuna GUP-a Beograda do 2000. godine
("Slubeni list grada Beograda", broj 2/99).
Takoe, potuju se i odredbe Reenja o odreivanju
zona i pojaseva sanitarne zatite za izvorita koja se
koriste za snabdevanje vodom za pie na podruju
grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br.
22/84, 19/85, 8/86, 29/87 i 1/88) koje se odnose na
predm etno podruje.
Regulacioni plan Starog jezgra Zem una prihvata kao
steenu urbanistiko-pravnu obavezu odreena
planska i tehnika reenja iz navedenih planova
(posebno iz planova za ureivanje priobalnog pojasa i
izgradnju obaloutvrde).
Usvajanjem predmetnog plana, napred navedeni
planovi (1-7) prestaju da vae u celini, odnosno u delu
(planovi pod brojem 8 i 9) koji se odnosi na podruje
Starog jezgra Zem una.
4. OBUHVAT PLANA
Podruje Starog jezgra Zemuna obuhvata povrinu od
oko 80 ha. Granica ide ulicama ure akovia,
Nikolaja Ostrovskog, Vrtlarskom, Senskim trgom, do
Ugrinovake ulice i uspona na lesni plato,
obuhvatajui ukovac i Gardo na severu, sputa se
prema Dunavu, ija akvatorija predstavlja
jedinstveno, prirodno produenje Jezgra na
severoistoku.
Na osnovu katastarskih planova Zemuna, KO ZEMUN,
detaljni listovi br. 23, 30, 31, 33, 46, 47, 49, 50, 51,
64, 65 i 66, razmere 1:500, m oe se konstatovati da
se u granici predm etnog plana nalaze sledei delovi
katastarskih parcela, odnosno cele katastarske
parcele:
Delovi parcela:
2303, 750, 741/2, 741/1, 2306, 738, 730, 723/2,
723/1, 722, 2304, 659/3, 659/1, 661, 2300, 469,
2263, 2295, 379, 56, 2384, 2386, 2410, 2409,
2401/1, 2339, 2267, 2312.
Cele parcele:
2290, 2278, 61, 62, 64, 65, 66, 67, 68, 70, 71, 72,
73, 74, 75, 76, 2279, 2289, 2291, 150, 151, 149,
148, 153/1, 153/2, 154, 155, 156, 158, 160, 161,
162, 163, 164, 165, 166, 167, 147, 186, 187, 2293,
2292, 198, 199, 200, 201, 202, 203, 204, 205, 206,
207, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 175, 176,
177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 290,
291, 292/1, 292/2, 293, 294, 295, 296, 297, 298,

299, 300, 301, 2294, 2296, 275, 274, 273, 272, 271,
270, 269, 268, 267, 266, 265, 264, 263, 262, 261,
260, 259, 258, 257, 256, 255, 254, 253/1, 253/2,
252, 251, 250, 249, 248, 247, 245, 244, 243, 242,
241, 240, 239/1, 239/2, 239/3, 238/1, 238/2, 237,
236, 235, 234, 233, 231/1, 231/2, 230, 2294, 2295,
2296, 339, 340, 349, 350, 351, 352, 353, 354, 355,
356, 357, 358, 341, 342, 343, 344, 344/1, 344/2,
345, 346, 347, 348, 359, 360, 361, 362, 363, 364,
365, 367, 369, 370, 371, 373, 374, 375, 376, 377,
302, 303, 304, 305, 306, 307, 308, 309, 310, 311,
312, 313, 314, 315, 316, 317, 319, 320, 321, 322,
323, 324, 325, 326, 327, 328, 330, 331, 332/1,
332/2, 332/3, 333, 334, 335, 336, 337, 338, 379,
383, 384, 385, 387, 388, 389, 3060, 141, 142, 143,
144, 145, 146, 140, 139, 138, 137, 136, 135, 134,
133, 132, 131, 130, 129, 128, 127, 126, 125, 124,
123, 122, 121, 120, 119, 118, 117, 116, 115, 114,
113, 112, 111, 110, 109, 108, 60, 59, 58, 57, 56, 55,
2310, 2311, 824, 825, 877, 876, 875/1, 875/2, 874,
873, 871, 870, 869, 868, 866, 867, 865, 864, 862,
2309, 808, 807, 806, 805, 804, 803, 802, 801, 800,
826, 827, 828, 829, 830, 831, 832, 833/1, 833/2,
834, 835, 836, 837/1, 837/2, 838, 839, 840, 841,
842, 843, 861, 860, 844, 846, 847, 2305, 687, 688,
689, 690, 691, 692, 693, 694, 695, 696, 697, 698,
699, 700, 701, 702, 799, 798, 797, 796, 795, 794,
793, 792, 791, 2307, 703, 704, 705, 706, 707, 708,
709, 710, 711, 712, 771, 772, 773, 774, 775, 776,
777, 778, 779, 780, 781, 2306, 758/1, 758/2, 759,
760, 761, 762/1, 762/2, 763, 764, 765, 766, 767,
768, 769, 770, 713, 714, 715, 716, 117/1, 117/2,
718, 719, 720, 721, 739, 738, 733/2, 659/1, 659/2,
659/3, 669, 668/1, 668/2, 668/6, 668/7, 668/13,
668/3, 668/15, 668/12, 668/8, 668/9, 668/10, 670,
671, 672, 673, 674, 675, 676, 677, 679, 680, 681,
667, 666, 682, 683, 684, 665, 664, 663, 662, 661,
660/1, 660/2, 654, 655, 2300, 2263, 472/1, 471,
470/1, 470/2, 470/3, 468, 467, 469, 227, 226, 225,
224, 223, 228, 229, 2312, 2315, 888, 889, 890, 891,
892, 2317, 2266, 996, 995, 994, 993, 987, 1002,
1001, 1000, 999, 998, 997, 1020, 1018, 867, 866,
864, 863, 862, 2310, 893, 894, 895, 896, 897, 898,
899, 900, 901, 902, 903, 904, 905, 905, 907, 908,
2264, 684, 685, 2305, 686, 679, 678, 677, 2309,
844, 845, 846, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853,
854, 855, 856, 857, 858, 859, 860, 861, 842, 203,
204, 205, 206, 207, 208, 209, 210/1, 210/2, 211,
212, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221,
222, 223, 229, 237, 231/1, 242, 245, 246, 247, 248,
249, 250, 251, 252, 2293, 2314, 2291, 187, 188,
189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 2290,
151, 152, 153/1, 154, 155, 157, 158, 159, 160, 2330,
910, 911, 912, 913, 914, 915, 916, 917, 918, 919,
920, 921, 922, 923, 924, 925, 926, 927, 928, 929,
2318, 968, 969, 967/1, 967/2, 970, 971, 972, 973,
974, 975, 976, 977, 978, 979, 985, 984, 2323, 2327,
2321, 1021, 1022, 1023, 1024, 1025, 1026, 1029,
1033, 1034, 1032, 1031, 1030, 997, 998, 999, 1000,
1001, 1002, 1003, 1016/1, 1048, 1049, 1050, 1051,
1052/1, 1052/2, 1052/3, 1055, 1056, 1057, 1058,
1065/2, 1066, 1080, 1077, 1076, 1075, 1074, 1073,
1072, 1071, 1070, 1069, 1067, 2328, 1046, 1047,

1045, 1044, 1043, 1035, 1036, 1037, 1038/1,

1038/2, 1039, 1040, 1041, 1042, 951, 952, 953, 954,
955, 949, 2322, 940, 941/1, 941/2, 942, 943, 944,
945, 946, 947, 930, 931, 932, 933, 934, 938, 936,
937, 935, 939, 956, 957, 958, 959, 960, 961/1,
961/2, 962, 963, 964, 965, 966, 2354, 1300, 1299,
1298, 1297, 1296, 1295, 1294, 1293, 1291, 2351,
2349, 2315, 2352, 2348, 2347, 1257, 1258, 2345,
2346, 1259/1, 1259/2, 1259/3, 1260/1, 1260/2,
1260/3, 1261, 1262/1, 1262/2, 1263, 1264, 1265,
1266, 1267, 1268, 1269, 1270, 1271, 1272, 1273,
1274, 1275, 1276, 1277/1, 1277/2, 1278, 1279,
1280, 880, 881, 886, 887/1, 887/2, 888, 889, 885,
884, 883, 1001, 1002, 1003, 1004, 1005, 1006,
1007, 1008, 1009, 1010, 1011, 1012, 1013, 1014,
1015, 1016/1, 1016/2, 1018, 1020, 1194/1, 1194/2,
1195, 1196, 1198, 1197, 1200, 1201, 1202, 1203,
1204, 1205, 1206, 1207, 1208, 1209, 1210, 1211,
1212, 1213, 1214, 1215, 1216/2, 1216/1, 1217/1,
1217/2, 2343, 1225, 1226, 1227, 1228, 1229, 1230,
1231, 1232, 1233, 1234, 1235, 1236, 1237, 1238,
1239, 2266, 1219, 1220, 1218, 2333, 2335, 1157,
1158, 1159, 2341, 1187/1, 1187/2, 1188, 1189,
1190/1, 1190/2, 1191, 1192, 1193, 2334, 1057,
1058, 1059, 1060, 1061, 1062, 1063, 1064, 1065/1,
1065/2, 1056, 1052/2, 1066, 1081, 1080, 1247,
1300, 1301, 1302, 1304/1, 1304/2, 1305, 1306/1,
1306/2, 1307/1, 1307/2, 1308, 1309, 1310, 1311,
1312, 1313/1, 1313/2, 1313/3, 2356, 2357, 2358,
2359, 1342, 1341, 1340, 1343, 1344, 1345, 1337,
1338, 1339, 1396, 2312, 2349, 2354, 1346, 1347,
1348, 1349, 1359, 1360, 1361, 1362, 1363, 1364,
1350, 1351, 1352, 1353, 1354, 1355, 1356, 1357,
1358, 812, 813, 814, 815, 816, 817, 818/1, 818/2,
819, 820, 821, 822, 823, 824, 825, 2311, 2350, 879,
880, 881, 882, 883, 884, 885, 878, 875/1, 2308,
2309, 1365, 1366, 1367, 1368, 1369, 1370, 1371,
1372, 1373, 1374, 1375, 1376, 1377, 1378, 1379,
1380, 1381, 1382, 1383, 811, 810, 809, 808, 806,
805, 802, 1389, 1388, 1387, 1386, 1385, 1384,
1390, 787, 788, 786, 789, 790, 791, 793, 792, 2308,
2307, 1393, 1392, 1391, 2306, 753, 754, 755, 756,
757, 758/1, 758/2, 741/2, 741/1, 738, 2356, 1247,
1312, 1313/3, 1255, 1254, 1253, 1252, 1251, 1249,
1248, 1247, 2372, 1784, 1785, 1783, 1790, 1789,
1788, 2345, 2373, 1816, 1815, 2267, 1252, 1239,
1240, 1241, 1242, 1243, 1244, 1245, 1246, 1221,
1222, 1223, 1224, 1225, 2344, 1212, 2266, 1144,
1143, 1145, 1154, 1155, 1156, 1153, 1152, 1151/1,
1151/2, 1150, 1149, 1148, 1147/1, 1147/2, 1146,
1142, 1141, 1140, 1139, 2338, 1128, 2339, 2335,
1161, 1160, 1159, 1158, 1157, 2333, 2336, 1115,
1116, 1117, 1118, 1119, 1120, 1121, 1122, 1123,
1124, 1125, 1126, 1127, 1128, 1129, 1130, 1131,
2339, 2279/1, 2399, 2400, 2401/1, 2406, 2407,
2408, 2409, 2410, 2405, 2404, 2334, 1187/1,
1187/2, 1185, 1186/1, 1186/2, 1190/1, 1191, 1192,
2331, 1162, 1163/1, 1163/2, 1164, 1165, 1166,
1167, 1168, 1169, 1170, 1171, 1172, 1173, 1174,
1175, 1176, 1177, 1178, 1179, 1180, 1181, 1182/1,
1182/2, 1081, 1079, 2328, 2330, 1093, 1092, 1091,
1090, 1094, 1095, 1096, 1097, 1098, 1099, 1100,
1101, 1102, 1103, 1104, 1105, 1106, 1107, 1108,

1110, 1111, 1112, 1113, 1114, 96, 97, 98, 99, 100,
101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 2384, 2388,
2389, 2390, 2280, 2279/1, 2391, 2386, 2388, 2385,
2384, 228, 229/1, 229/2, 230, 232, 233, 2295, 392,
393, 394, 390, 389, 388, 399, 398, 395, 400/1,
400/2, 402, 401, 227, 2263, 468, 467, 2390, 2392,
2401/1, 2402, 2282, 61, 62, 63.
U sluaju nepodudarnosti ovog spiska parcela sa
grafikim prilogom Katastarska podloga sa granicom
regulacionog plana razmere 1:1.000, vai grafiki
prilog.
5. STATUS ZEMLJITA
Graevinsko zemljite na podruju predm etnog plana
obuhvata javno i ostalo graevinsko zemljite.
Razgranienje izm eu ovih kategorija graevinskog
zemljita prikazano je na grafikom prilogu "Podela
graevinskog zem ljita" 1:2.500.
B. PRAVILA UREIVANJA
1. URBANISTIKE CELINE
Podruje Starog jezgra Zemuna, u odnosu na prirodne
osobenosti (fiziko-geografsku strukturu,
geom orfoloke i hidroloke karakteristike), razvojnoistorijski kontekst, tipologiju (koncept, ideju) i urbanu
morfologiju, m oe se posmatrati u okviru pet
urbanistikih celina unutar kojih egzistira 75
graevinskih blokova.
1.1. Podruje Donjeg Zemuna (celina A), 46
blokova
Podruje Donjeg Zem una ogranieno je ulicam a ure
akovia, Trgom JA, ulicom Viktora Bubnja,
Nemanjinom, Triglavskom, Vukovom, Gundulievom,
Vrtlarskom , Cetinjskom, Njegoevom i Kejom
osloboenja i ima neto povrinu (pripadajuih
blokova) od oko 33,78 ha i neto gustinu stanovanja
od oko 230 st/ha.
Obuhvatalo je najpre sredinji i juni deo Jezgra
spontano form iran u drugoj polovini 18. veka na
terenu aluvijalne ravni pored Dunava (75-77 mnv).
Postepeno se irilo na jugozapad do linije dananje
Vrtlarske i Ugrinovake ulice, da bi pred kraj 19. veka
obuhvatilo i nekoliko novih blokova na jugoistoku
osvojenih od nekada plavnih terena prem a Savi. S
obzirom da teren nije prethodno nivelisan, m rea
postojeih ulica je spontana i slobodnija, ali u osnovi
im a ortogonalni karakter. Glavna ulica deli ovo
podruje (kao i itavo Jezgro) na dva dela, istoni
prema Dunavu i zapadni prema Novom Beogradu.
Najstarije zem unske ulice i trgovi unutar ove celine
sadre, pored optih urbanistikih vrednosti i izuzetno
znaajan arhitektonski fond sa brojnim pojedinanim

spomenicim a kulture i objektim a izuzetnih kulturnoistorijskih i arhitektonsko-urbanistikih vrednosti. U

okviru ove celine zastupljeni su svi tipovi stam benih
objekata karakteristini za am bijent Starog jezgra,
modifikovana ruralna kua i m alovaroka kua u
severnom i severozapadnom delu, visokoparterna i
jednospratna stam bena i stam beno-poslovna kua u
centralnom i junom delu, kao i najvei broj javnih
zgrada na podruju Jezgra, spratnosti od P+2 do P+4.

kompleks Nikolajevske crkve, kom pleks Tvrave sa

Milenijum skom kulom, kao i potezi ulica Njegoeve,
Sinelieve, Gardoke, Stare, Visoke, Grobljanske,
Strme, Tesne, unarske i Veslarske. Vertikale
Nikolajevske crkve i Zemunske kule (kontrasti u
odnosu na sitnu i poleglu prizemnu strukturu Gardoa)
bitan su element siluete Starog Zemuna i znaajni su
u mentalnoj mapi ovog dela grada (belezi, obeleja,
orijentiri).

Prostorna dispozicija namena, naroito stanovanja i

centralnih funkcija na ovom podruju i njihovo
meusobno proim anje, tradicionalna je osobina
istorijskog sredita. Pretena nam ena Glavne ulice,
Zm aj Jovine, Gospodske i Beanijske jeste sadraj
gradskog centra (upravno-adm inistrativnog i
trgovakog karaktera) koji je potrebno u budunosti
unaprediti poveanjem dostupnosti i atraktivnosti i
uvoenjem novih funkcija i vrednosti.

Prisustvo zelenila i otvorenost prema povrini neba

znaajan su element ambijenta Gardoa. Promene
usled klim atskih prilika bitno utiu na razliito
doivljavanje ambijenta zimi, leti, u jesen i u prolee.

Preostala podruja ove urbanistike celine nam enjena

su preteno stanovanju sa delatnostim a, dok su
pojedinane parcele unutar tih podruja u funkciji
raznovrsnih sadraja javnog karaktera (dravne
institucije, objekti kulture, zdravstva, kolstva,
sakralni objekti, javne zelene povrine).
1.2. Gardo (celina B), 15 blokova
Podruje Gardoa ogranieno je ulicam a Njegoevom,
Trgom Branka Radievia, Cara Duana, zelenilom
lesnog odseka, Grobljanskom i irokom stazom Kejom osloboenja. Im a neto povrinu (pripadajuih
blokova) od oko 6,91 ha i neto gustinu stanovanja od
oko 154 st/ha.
Zbog svog povoljnog poloaja na najviim kotama
lesnog platoa (112 mnv) i njegovim obroncima iznad
Dunava u severoistonom delu jezgra Zem una,
Gardo je od davnina predstavljao pogodno m esto za
formiranje naselja. Veliko je m aterijalno svedoanstvo
o istorijskoj prisutnosti razliitih naroda na uu Save
u Dunav. Hronologija i stratigrafija slojeva zapoinju
preistorijskim slojevim a iz neolita i mlaeg bronzanog
doba, preko nekropole rim skog Taurunum a do
srednjovekovnog utvrenja od koga su ostale ruevine
citadele, dok su ostali delovi iezli.
Danas, podruje Gardoa ima karakter izrazito
stambene zone. Mrea ulica prati spojnice lesne
padine. Strukturu graevinskog fonda preteno
sainjava modifikovani tip panonske (ruralne) i
malovaroke prizemne kue. Kue su na regulacionoj
liniji, u prekinutom nizu karakteristinog ritma, a
njihova pojedinana dispozicija i ukupna koncentrina
organizacija na nivou naselja obezbeuju svim a pravo
na pogled (prema Zem unu, rekama i Beogradu),
svetlost i sunce u najduem dnevnom trajanju.
Unutar urbanistike celine Gardoa mogu se
identifikovati m anje am bijentalne celine
(m ikroambijenti) posebnih vrednosti, kao to su

U novije vrem e, odreeni broj kua neprilagoene

arhitekture (proporcija i ritma) razbio je jedinstvo
ove istorijsko-urbanistike celine.
1.3. ukovac (celina V), osam blokova
Podruje ukovca ogranieno je ulicama Cetinjskom,
Ugrinovakom , ukovakim kutom, zadnjom stranom
parcela koje se oslanjaju na ulicu Duana Vukasovia i
Dobanovakom. Ima neto povrinu (pripadajuih
blokova) od oko 3,79 ha i neto gustinu stanovanja od
oko 190 st/ha.
Podruje ukovca prevashodno je zona stambene
namene. Prua se preko obronaka lesnog platoa u
severozapadnom delu Jezgra, obuhvatajui ulice
Cetinjsku, ukovaki rub, ukovaku ulicu, ukovaki
kut, ulicu Duana Vukasovia i ulicu Vasilija
Vasilijevia. Karakteriu ga nepravilna regulacija ulica
i graevinski fond loeg boniteta u okviru koga
dominira modifikovani panonski (ruralni) tip zemunske
kue, prizemnice izduene osnove orijentisane uom
stranom na ulicu, u prekinutom nizu karakteristinog
ritma. Zahvaljujui prirodnim osobenostim a (poloaj i
geom orfoloki uslovi) i ukovac, kao i Gardo,
predstavlja izuzetan vidikovac sa koga se mogu
sagledati prirodni i istorijski prostori Zem una i
Beograda.
U okviru ove celine nalazi se najstarija kua Starog
jezgra Zemuna koja datira jo iz turskog vrem ena. To
je spratni objekat u bondruku u kome je nekada bila
kafana "Beli m edved". Ispod zgrade postoji lagum sa
dva kraka ozidan opekom . U literaturi se pom inje kao
zgrada u kojoj je odseo Evgenije Savojski 1717.
godine.
Ideja arh. Mihajla Radovanovia prisutna u
Regulacionom planu Zem una iz 1928. godine da se
nasleeni graevinski fond ukovca u potpunosti
zameni i izgradi naselje slobodnostojeih porodinih
objekata (vila) okruenih zelenilom na pojedinanim
parcelama, realizovana je u m anjem delu
(severoistonom, uz ulicu Duana Vukasovia) ove
celine. Vei deo ove celine devastiran je neplanskom
izgradnjom (zamenom ) objekata bez urbanistikoarhitektonskih vrednosti, ime je prostor ukovca
praktino izgubio spom eniki karakter.

Dotrajale postojee objekte malog (ili bez)

arhitektonskog znaaja, potrebno je rekonstruisati ili
zameniti novim, uz potovanje, prevashodno,
urbanistikih (parcelacija, regulaciona linija ulinog
fronta, volumen objekata i dr.), ali i arhitektonskih
karakteristika naslea.

1.4. Kompleks Gradskog parka sa javnim

objektima (celina G), pet blokova
Podruje Gradskog parka ogranieno je ulicam a
Nikolaja Ostrovskog, 22. oktobra, Vrtlarskom,
Gundulievom , Vukovom, Triglavskom i Nemanjinom i
im a neto povrinu (pripadajuih blokova) od oko
15,14 ha i neto gustinu stanovanja od oko 9 st/ha.
Formiranjem ove celine izrazito javnog karaktera, u
jugozapadnom delu Jezgra (koje je zapoeto u drugoj
polovini 19. veka), znatno je izmenjena urbana
struktura Starog jezgra Zemuna.
Ukidanjem Kontum aca (1842. godine) koji je zahvatao
petinu teritorije varoi i vie od stotinu godina bio
sim bol njenog rasta, zemljite je prelo u svojinu
grada, koji je bio u obavezi da dobijeno zemljite
upotrebi za javne potrebe. Jedini ostaci ove, za
Zemun znaajne ustanove, jesu dve sauvane kapele,
pravoslavna Kontumacka kapela Sv. Arhanela Gavrila
(iz 1786. god.) i katolika Kontum acka kapela Sv.
Roka (iz 1836. god.). Izgradnju Gradskog parka na
kontum ackom zemljitu, optina je ("kao vlasnik i
glavni osniva") zapoela 1876. godine, a okonala
1886. godine. Bila je to "prva ureena zelena
povrina, prvo mesto za osveenje i odmor, prvo
etalite za stanovnike pograninog grada".
U okviru ove celine nalazi se jedan od prvih javnih
objekata podignutih na novoosnovanom
jugozapadnom delu SJZ. To je Kasarna, izgraena
sredinom 18. veka, a nadzidana (do P+2) i adaptirana
krajem 19. veka. Gotovo sto godina predstavljala je
najveu graevinu SJZ sa neprom enjenom nam enom.
Potom su na kontumackom zemljitu podignute:
reprezentativna stilska dvospratna zgrada Velike
realke, dananja Gimnazija (1879. godine), Opta
javna bolnica (1891. godine) na nekadanjem vojnom
vebalitu smetenom uz kom pleks kasarne i Gradski
park, Devojaka osnovna kola, danas O "Majka
Jugovia" (1899. godine) kao sam ostalna zgrada u
ve ustanovljenom Gradskom parku, zatim zgrada
"Deake osnovne kole", danas O "Svetozar Mileti"
(1913. godine), pa zgrada Poljoprivredno-um arskog
fakulteta (1932. godine). Nekadanji Dom kulture iz
1933. godine zamenjen je 1974. godine Domom
sportova "Pinki".

podruja, ve stvara jo jedan prepoznatljiv ambijent

unutar ove urbanistike celine.
Na veini javnih zgrada od vremena izgradnje do
danas raene su m anje ili vee intervencije
(adaptacije, nadziivanja, dogradnje) u skladu sa
rastuim potrebama drutvene zajednice. Zgrade su
dostojni reprezenti stvaralatva domaih arhitekata i
svedoanstva visokog stepena razvijenosti zemunske
uprave u razliitim oblastima (posebno kolstva).
Svaka pojedinano, svojim sadrajem , arhitektonskom
kompozicijom i dispozicijom, ini jedinstvo sa drugim
javnim objektima i daje osoben izraz ovoj
urbanistikoj celini Starog jezgra Zem una.
1.5. Priobalje i akvatorija (celina D), jedan blok
Podruje ove urbanistike celine obuhvata priobalni
pojas (istono od Keja osloboenja i etne staze u
njenom produetku) sa obaloutvrdom i pripadajui
deo akvatorije Dunava na delu Starog jezgra Zem una
od ulice ure akovia do iroke staze u podnoju
Gardoa. Povrina postojeeg priobalja zahvata 1,60
ha. U ovoj celini nije zastupljena funkcija stanovanja.
Jedinstven prostor, tradicionalnog lika i duha i
izuzetnih likovno-ambijentalnih vrednosti.
Sagledavanjem sa reke, neodvojivi je deo slike u koju
je utkana i urbana struktura Gardoa kao i struktura
istorijskog jezgra (centra) Zemuna u zaleu.
Najatraktivniji deo priobalja je glavno etalite na
Keju koje se prostire na gornjem platou (kote 7676,60 mnv) ispred istorijskog jezgra, od zgrada
Kapetanije i restorana "Venecija" na severu, do uliva
ulice ure akovia u Kej osloboenja na jugu. Na
ovom potezu dom inira glavna etna staza izm eu dva
drvoreda. Glavna spona etalita sa urbanim zaleem
i sa donjim etnim nivoom na obaloutvrdi (kota 73,50
m nv) ostvarena je na poziciji veze Keja sa
Masarikovim trgom.
Na mestu uliva Karam atine, Zmaj Jovine i Gospodske
ulice u Kej osloboenja je zona nekadanjeg renog
putnikog pristanita.
etna staza uz obalu Dunava kontinuirano se
nastavlja u pravcu severa, po ivici lesnog platoa u
podnoju Gardoa, povezujui raznorodne sadraje na
zapadnoj strani (restoran "aran", zona stanovanja uz
reku sa m oguim centralnim sadrajima, zona sporta i
rekreacije u priobalju).
Akvatorija predstavlja izuzetan potencijal ijim
angaovanjem (pristanite, sidrite, zone slobodnog
korienja) treba naglasiti dunavsku i evropsku
orijentaciju Zemuna.

Prisustvo nekolicine tradicionalnih (malovarokih)

prizem nih stam benih objekata u neprekinutom nizu po
obodu ove celine (du Vukove ulice i po obodu
Gradskog parka), ne umanjuje javni karakter ovog

2. NAMENA GRAEVINSKOG ZEMLJITA I

PODELA NA ZONE
Prostorna dispozicija namena i njihovo meusobno
proim anje u pojedinim zonam a ili unutar pojedinih
objekata, tradicionalna su karakteristika istorijskog
sredita Zemuna, koja se mora ouvati i unaprediti.
U okviru definisanih urbanistikih celina i unutar njih
utvrenih graevinskih blokova izvreno je jasno
razgranienje povrina za javne namene od povrina
za druge namene i prikazano je u grafikom prilogu
"Namena graevinskog zemljita i podela na zone"
1:1.000.
2.1. Javne namene
Na podruju plana izdvajaju se sledee javne nam ene:
- Povrine za saobraaj (kolovozi, trotoari, zelenilo u
regulaciji saobraajnica, parkinzi, biciklistike
staze, etalita, podzemne i nadzemne garae);
- Trgovi i peake ulice (javni otvoreni prostori);
- Javne zelene povrine (parkovi, promenade,
skverovi, drvoredi, blokovsko zelenilo);
- Povrine i objekti za aktivnosti centra: sadraji
kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite,
sporta i rekreacije, javne slube, verski objekti sa
pripadajuim parcelam a;
- Povrine i objekti za specijalne nam ene;
- Priobalje i akvatorija;
- Objekti i m rea tehnike infrastrukture.
2.2. Povrine za druge namene
Na podruju plana povrine za druge nam ene
obuhvataju povrine namenjene preteno za:
- Stanovanje na parcelam a, i to:
Zona S1 - stanovanje u objektima preovlaujue
spratnosti od P do P+1, na porodinim parcelama
ukovca, dela Gardoa i perifernih severozapadnih i
severoistonih delova Donjeg Zem una.
Zona S2 - stanovanje kolektivnog tipa u objektima
preovlaujue spratnosti od P+1 do P+2, izuzetno
P+3, preteno u blokovima na junom i
jugozapadnom obodu Donjeg Zem una i na
pojedinanim parcelam a na preostalom prostoru
plana.

20%. Zastupljeno je u niim delovima ukovca, du

Cetinjske ulice i u severozapadnim delovima Donjeg
jezgra du Orake ulice i dela Svetosavske,
Gundulieve, Rabina Alkalaja, trosm ajerove,
Triglavske i Dubrovake ulice, kao i po obodu celine
Gradskog parka na delu Vukove ulice.
Zona S4 - stanovanje sa delatnostima u objektim a
preovlaujue spratnosti od P do P+1, preteno na
porodinim parcelama u odnosu preko 70% - do 30%.
Zastupljeno je u okviru svih urbanistikih celina sem
Priobalja i akvatorije, na potezima gde se, u cilju
unapreenja karaktera centralne zone, oekuje
postepena transformacija prizemlja postojeih i
planiranih stambenih objekata u sadraje centralnih
aktivnosti - delatnosti, u skladu sa preporukom
predm etnog plana, a naroito du ulica Njegoeve,
Sinelieve, Karamatine, Zmaj Jovine, zatim du Trga
pobede, Masarikovog trga i Keja osloboenja, kao i na
delovima du ulica Kosovske, Beogradske, Mornarske,
Ivana Maurania i Vukove.
Zona S5 - stanovanje kolektivnog tipa sa delatnostim a
u prizemlju, u objektima preovlaujue spratnosti od
P+1 do P+3, izuzetno P+4, u odnosu preko 50% - do
50%. Zastupljeno je u blokovima Donjeg jezgra du
ulica Glavne, Dubrovake, Dositejeve, Zm aj Jovine,
Gospodske, Beogradske, Kosovske, Davidovieve i na
Masarikovom trgu.
- Delatnosti sa stanovanjem (zona DS) u odnosu
preko 50% - do 50% u objektima preovlaujue
spratnosti od P do P+1, izuzetno P+2 i P+3, du ulica
Glavne, Beanijske, Zmaj Jovine, Trga pobede,
Masarikovog trga, Preradovieve, Petra Zrinjskog i
Keja osloboenja.
- Delatnosti (zona D) na parcelam a u objektim a
spratnosti od P do P+2, du Glavne ulice, Masarikovog
trga i Keja osloboenja i na pojedinanim parcelama
du Karamatine, Zmaj Jovine, Gospodske,
Mauranieve, Kosovske, Gundulieve, Orake,
Senskog trga i Trga Branka Radievia.
- Zelenilo u okviru pojedinanih parcela obuhvata ve
formirane, kvalitetne zelene povrine, planom
predviene za ouvanje i unapreenje, na kojima nije
dozvoljeno graenje.
Procentualni odnos namena utvren za zonu treba da
obezbedi ostvarivanje planom definisanog karaktera
pripadajue zone. U postupku sprovoenja plana na
pojedinanim parcelama primenjivati ga fleksibilno (u
zavisnosti od potreba investitora). Davati ga kao
preporuku, a ne kao uslov.
Planom utvrene opte i posebne mere za zatitu i
unapreenje prostora prim enjuju se na svakoj
pojedinanoj parceli u okviru definisanih urbanistikih
celina i zona.

Zona S3 - stanovanje sa delatnostima u objektima

preovlaujue spratnosti od P do P+1, preteno na
porodinim parcelama, u odnosu preko 80% - do

2.3. Tabelarni prikaz povrina (zona) za druge namene i odnosa namena

Zona

Preovlaujua spratnost

Pretena namena

S1

P - P+1

Stanovanje na porodinim parcelama

S2

P+1 - P+2
Izuzetno P+3

Stanovanje kolektivnog tipa

S3

P - P+1

Stanovanje sa delatnostima (preteno na porodinim

parcelam a), u odnosu preko 80% do 20%

S4

P - P+1

Stanovanje sa delatnostima (preteno na porodinim

parcelam a), u odnosu preko 70% do 30%

S5

P+1 - P+3
Izuzetno P+4

DS

Stanovanje sa delatnostima (kolektivnog tipa), u

odnosu preko 50% do 50%

P - P+1
Izuzetno P+2
i P+3

Delatnosti sa stanovanjem,
u odnosu preko 50% do 50%

P - P+2

Delatnosti

3. VALORIZACIJA OBJEKATA I PROSTORA I

REIMI ZATITE
Prostorna kulturno-istorijska celina Starog jezgra
Zemuna predstavlja prostor u kome e se u procesu
urbane obnove, na zatienom i valorizovanom
graevinskom fondu, prim enjivati konzervatorski
postupci (m etodi) koji podrazumevaju konzervaciju2,
restauraciju3, sanaciju4 , revitalizaciju5 , rekonstrukciju6
ogranienog obima, interpolaciju7 , restituciju8 i
prezentaciju9 .
___________________________________________________
6

Rekonstrukcija podrazumeva postupke i metode delimine

zamene ili dodavanja potpuno novih delova kulturnom
dobru ili drugom objektu, kojima se ne ugroavaju
njegova prethodna spomenika ili ambijentalna
svojstva. Kao i termin u najoptijem smislu
podrazumeva gotovo sve konzervatorske metode koji
se sprovode u procesu zatite jezgra grada. U
graevinskom smislu, rekonstrukcija oznaava ponovno
graenje, odnosno dogradnju devastiranog objekta i
ureivanje zateenog stanja prostora.

Interpolacija kao metod oznaava umetanje novog

objekta u staro tkivo uz potovanje konteksta, ime se
nove tehnologije i naini graenja uvode meu
graevine prohujalih epoha.

Restitucija kao konzervatorski postupak podrazumeva

izgradnju, obnovu, povraaj u prvobitno stanje
poruenog objekta, uz potovanje autentine lokacije,
gabarita, volumena, materijala i izgleda objekta.
Primenjuje se kod pojedinanih objekata ili sklopova
spomenikog ili urbanistiko-arhitektonskog znaaja.

Prezentacija podrazumeva postupke i metode kojima se

kulturno dobro prezentira javnosti.

__________________________
2

Konzervacija podrazumeva postupke i metode ouvanja

spomenikih svojstava kulturnog dobra u izvornom
stanju.

Restauracija kao konzervatorski postupak (poiva na

naelu potovanja originalne materije i autentinosti
spomenika) preteno se primenjuje kod pojedinanih
objekata posebnih kulturno-istorijskih vrednosti
(spomenika kulture).

Sanacija podrazumeva postupke i metode kojima se

kulturnom dobru i drugim objektima obezbeuje
opstanak i fizika trajnost i poboljavaju uslovi
korienja, ali tako da se time ne ugroavaju njegova
spomenika i druga svojstva.
Revitalizacija podrazumeva aktivan metod upotrebljen u
svrhu oivljavanja zatienog a devastiranog objekta ili
sklopa. Podrazumeva i prenamenu objekata, najee u
funkciji kulture (tipa muzeja, galerija, arhiva,
itaonica), trgovine, starih zanata, objekata
ugostiteljskog tipa, hotela i dr.).

Celina Jezgra, kao vieslojni gradski organizam , tretira

se kroz interdisciplinarni konzervatorski i planerski
postupak revitalizacije i rekonstrukcije ogranienog
obima, kojim je potrebno razreiti stvarne
protivurenosti ivota ispoljene izm eu naslea i
savremenih potreba. Usaglaenim (interdisciplinarnim )
delovanjem strunjaka iz oblasti planiranja, zatite i
projektovanja utvrdie se precizni uslovi za
restauraciju, revitalizaciju i eventualnu rekonstrukciju
pojedinanih objekata.
U skladu sa vrednovanjem optih karakteristika
uspostavljenih prostornih celina, na celokupnom
podruju plana definisani su prostori sa razliitim
reimom (stepenom) i uslovim a zatite.

3.1. Podruja predviena za stroi

konzervatorski tretman
Obuhvataju stariji i vredniji graevinski fond koji se
moe posm atrati u nekoliko kategorija:
- Kategorija 1
Obuhvata kulturna dobra od velikog znaaja i kulturna
dobra. Predstavljaju nepromenljivu kategoriju
objekata. Zadravaju se u okviru autentinog gabarita
i volumena, uz primenu konzervatorskog m etoda
restauracije i revitalizacije.
- Kategorija 2
To su reprezentativni objekti arhitektonskog i urbanog
razvoja Starog jezgra Zem una koji poseduju kulturnoistorijske i visoke arhitektonsko-urbanistike
vrednosti. Zadravaju se u okviru autentinog
gabarita i volumena uz primenu konzervatorskog
metoda restauracije i revitalizacije. U skladu sa
tehnikim mogunostim a objekta, dozvoljava se
adaptacija potkrovlja.
Kod prizem nih (ulinih) objekata dozvoljava se
adaptacija ili rekonstrukcija potkrovlja ka dvoritu i
dogradnja du parcele u skladu sa arhitekturom
postojeeg objekta i urbanistikim parametrim a plana.
Ostali objekti na parceli (ako ih im a) ne podleu
reimu glavnog objekta, ve se reavaju u skladu sa
svojom valorizacijom, ali tako da niim ne narue
glavni objekat i utvrene urbanistike parametre.
- Kategorija 3
Obuhvata objekte specifine za karakter Zemuna koji
poseduju arhitektonsko-urbanistike i ambijentalne
vrednosti. Spratni objekti zadravaju se u okviru
autentinog gabarita uz primenu konzervatorskog
metoda restauracije i uz m ogunost rekonstrukcije
potkrovlja.

Kod prizemnih (ulinih) objekata dozvoljava se

rekonstrukcija potkrovlja i dogradnja du parcele u
skladu sa arhitekturom postojeeg objekta i
urbanistikim parametrima plana.
Ostali objekti na parceli (ako ih im a) ne podleu
reim u glavnog objekta, ve se reavaju u skladu sa
svojom valorizacijom, ali tako da niim ne narue
glavni objekat i utvrene urbanistike parametre.
- Kategorija 4
Objekti am bijentalnog znaaja zadravaju se uz
mogunost primene ireg spektra intervencija u
zavisnosti od specifinosti svakog pojedinanog
objekta i njegovog okruenja. Kreu se od adaptacije
ili rekonstrukcije potkrovlja, dogradnje du parcele do
rekonstrukcije objekta, uz ouvanje karakteristika tipa
i stila objekta.
Ostali objekti na parceli (ako ih im a) ne podleu
reim u glavnog objekta, ve se reavaju u skladu sa
svojom valorizacijom, ali tako da niim ne narue
glavni objekat i utvrene urbanistike parametre.
Izuzetak predstavlja objekat u Zm aj Jovinoj ulici 10,
na graevinskoj parceli A28 - 9, kojem je dozvoljeno
nadziivanje do spratnosti P+3+Ps (povueni sprat), u
cilju stvaranja ujednaenog ulinog fronta na potezu
parne strane Zmaj Jovine ulice od Glavne do Gajeve
ulice.
Devastirani objekti iz kategorije 1, 2, 3 i 4 predvieni
su za rekonstrukciju i revitalizaciju sa ciljem povratka
na izvorno stanje objekta u sm islu gabarita, volum ena
i primenjenih materijala.
- Kategorija 5
Obuhvata objekte nastale u kasnijim fazama izgradnje
Jezgra, koji su uspeno uklopljeni u arhitektonskourbanistike vrednosti i ambijent. Kao svedoanstvo
odreene istorijske epohe zadravaju se u postojeem
stanju, sa mogunou intervencija u smislu boljeg
funkcionalnog iskorienja postojeeg prostora.
- Kategorija 6
Dominantni objekti savrem ene arhitekture koji
formiraju nove am bijente Jezgra. Predvieni su za
zadravanje uz ouvanje autorskog arhitektonskog
koncepta. Na devastiranim objektima iz ove kategorije
mogue su intervencije u smislu sanacije stanja.
3.2. Podruja predviena za slobodniji
konzervatorski tretman sa veim stepenom
rekonstrukcije
Obuhvataju devastirane prostore i objekte koji se
mogu posmatrati po sledeim kategorijama:

10

- Kategorija 7
Objekti koji su svojim arhitektonsko-urbanistikim
param etrim a neusklaeni sa ambijentom Jezgra
planiraju se za rekonstrukciju (sa ciljem da se
izvedeno stanje m aksimalno uskladi sa vrednovanim
okruenjem i zatiti silueta grada i markantne vizure)
prema posebnim konzervatorskim uslovima slube
zatite.
- Kategorija 8
Objekti bez kulturno-istorijskih arhitektonskourbanistikih vrednosti i prostori koji su u prethodnim
istorijskim fazama bili izgraeni, predvieni su za
rekonstrukciju ili zamenu novim objektima
savremenog arhitektonskog koncepta. Njim a se
savremenim m etodama m oe menjati izgled,
spratnost i drugi elementi, ili se m ogu ukloniti i
zameniti novim pojedinanim objektima ili
arhitektonskim sklopovima, pri em u se, uz punu
primenu savremenih m aterijala i tehnika, moraju
potovati pre svega, urbanistike karakteristike
naslea (parcelacija, horizontalna i vertikalna
regulacija, osnovna geometrija fasada karakteristinih
za ambijent i dr.). Vrednosti ovakvih prostora i
objekata potrebno je obnavljati i unapreivati u skladu
sa utvrenim urbanistikim parametrima "planiranjem
u kontekstu".
Na podruju Gardoa i ukovca prilikom zamene ili
izgradnje novih objekata m oraju se potovati
tipoloke karakteristike objekata (tip T1 i T2)
navedene u Pravilima graenja pod takom 1.8.
- Kategorija 9
Objekti koji degradiraju javne prostore i koji su
predvieni za uklanjanje.
Za utvrivanje obima i vrste intervencija na svakom
pojedinanom objektu na podruju plana bez obzira
na njegovu namenu, referentne su Karte valorizacije
objekata i prostora u razm eri 1:2.500, i u skladu sa
njima propisane opte i posebne m ere tehnike
zatite.
4. OUVANJE KULTURNIH I PRIRODNIH
VREDNOSTI
Na osnovu izvrene valorizacije m oe se konstatovati
da se u granicama zatiene prostorne kulturnoistorijske celine Starog jezgra Zem una nalazi veliki
broj objekata koji ima status pojedinanih spomenika
kulture, zatim veliki broj arheolokih lokaliteta, kao i
prirodnih dobara koja uivaju prethodnu zatitu.
4.1. Kulturna dobra od velikog znaaja
Na podruju Starog jezgra Zem una kulturna dobra od
velikog znaaja su:

4.1.1. Ikova kua, ugao Beanijske 18 i

Svetosavske 23
4.1.2. Kua porodice Karamata, Karamatina 17
4.1.3. Kua u kojoj se rodio Dimitrije Davidovi,
Glavna 6
4.1.4. Livnica "Panteli", Gajeva 15.
4.2. Ostala kulturna dobra
Ostala kulturna dobra u granicam a predmetnog plana
su:
4.2.1. Bogorodiina crkva, Rajaieva 4
4.2.2. Carinarnica, Zm aj Jovina 26
4.2.3. Dom srpske pravoslavne optine,
Svetosavska 22
4.2.4. Kontum acka kapela Sv. Arhangela Gavrila,
Gradski park 3
4.2.5. Kontum acka kapela Sv. Roka, Gradski park
5
4.2.6. Kua Afrodite Bialo, Glavna 45
4.2.7. Kua porodice Markovi, Gospodska 14, Trg
pobede 11
4.2.8. Kua sa sunanim satom , Glavna 23
4.2.9. Kua u Glavnoj br. 7 (tam parija Jove
Karamate)
4.2.10. Magistrat, Trg pobede 3
4.2.11. Nikolajevska crkva, Njegoeva 43
4.2.12. Sportina kua, Glavna 9
4.2.13. Zemunska gim nazija, Gradski park 1
4.2.14. Zemunska pota, Glavna 8
4.2.15. Zemunska tvrava, Gardo.
4.3. Prirodna dobra
Na podruju prostorne kulturno-istorijske celine
Starog jezgra Zem una postoje i prirodna dobra (16
pojedinanih stogodinjih stabala ginka i aria) koja
su zatiena reenjim a o prethodnoj zatiti, a na
predlog i prema evidenciji JP "Zelenilo - Beograd". Sva
stabla nalaze se u Gradskom parku na katastarskoj
parceli 1247, KO Zem un.

11

4.4. Mere zatite i unapreenja

Mere zatite kulturno-istorijskog i prirodnog naslea u
okviru zatiene prostorne kulturno-istorijske celine
Starog jezgra Zem una, po pravilu, podrazumevaju
konzervatorski postupak restauracije i revitalizacije (u
sm islu ouvanja autentinosti form e i mogueg
redefinisanja namena) kada su u pitanju spom enici
kulture, odnosno ouvanje i revitalizaciju spom enika
prirode.
Za navedene spom enike kulture od velikog znaaja i
spomenike kulture koji se nalaze u granicama
predm etnog plana predviaju se sledee m ere zatite i
unapreenja:
- ouvanje autentinog izgleda, horizontalne i
vertikalne regulacije kao i dekorativnih
elemenata arhitekture;
- aurno praenje stanja i odravanje konstruktivnostatikih sistema, krovnog pokrivaa, fasada i
enterijera, kao i ispravnosti instalacija;
- ouvanje parcele spom enika kulture u integralnom
obliku, njena zatita i ureivanje, odravanje i
obnavljanje vegetacije na parceli;
- uklanjanje, rekonstrukcija ili prenamena drugih
objekata na parceli kulturnog dobra, ije
postojanje ili korienje ugroava zatitu ili
korienje kulturnog dobra;
- ouvanje autentine namene ili revitalizacija
spom enika koja podrazum eva prenam enu
objekta za sadraje kompatibilne izvornoj
nameni, a koja e prezentovati i afirm isati
spom enika svojstva objekta i njegove zatiene
okoline.
4.5. Arheoloki lokaliteti
Ostaci antikog Taurunum a na podruju plana brojni
su i nalaze se na sledeim lokalitetima:
4.5.1. Milenijumski spom enik - Gardo, temelji
rimskog utvrenja
4.5.2. Nikolajevska crkva - temelji rimske kule ili
bedem a
4.5.3. Njegoeva ulica - rimska nekropola celom
duinom ulice
4.5.4. Frukogorska ulica - pojedinani rimski nalazi
4.5.5. Blok izmeu Zmaj Jovine i Karam atine
4.5.6. Ugao ulica Zm aj Jovine i Gajeve
4.5.7. Katolika crkva na Om ladinskom trgu
4.5.8. Carinarnica

4.5.9. Kej osloboenja - celom svojom duinom

4.5.10. Gospodska 10
4.5.11. Trg pobede 1
4.5.12. Beanijska 12
4.5.13. Obala Dunava (ispred elektrine centrale)
4.5.14. Ulica Glavna ispred hotela "Central"
4.5.15. Vukova ulica
4.5.16. Trg ispred Doma sportova "Pinki"
4.5.17. Gradski park kod zgrade Gim nazije
4.5.18. ukovac - rimska vila
4.5.19. Franjevaki sam ostan
4.5.20. Ugao Sinelieve i Njegoeve ulice
4.5.21. Masarikov trg
4.5.22. Ugao Glavne i Beanijske ulice
4.5.23. Zgrada Magistrata
4.5.24. Kom anda vazduhoplovstva
4.5.25. Veslaki klub "Galeb"
4.5.26. Plato Gardoa
4.5.27. Beanijska 55
4.5.28. Senski trg - ugao sa Beanijskom
4.5.29. Dvorite Doma JNA
Arheoloki slojevi na podruju Starog jezgra Zem una
(kreu se do dubine od oko 5 m od povrine terena.
Kako ne bi dolo do unitenja arheolokih slojeva,
potrebno je pre poetka radova na rekonstrukciji
postojeih i izgradnji novih objekata preduzeti sledee
mere zatite:
- U delovima blokova u kojim a je planirano ruenje
starih i izgradnja novih objekata obaviti
prethodna arheoloka istraivanja na svim
slobodnim povrinam a kako bi se dobila jasna
stratigrafija kulturnih slojeva i njihova hronoloka
opredeljenost.
- U sluaju da ne dolazi do podizanja novih objekata
u okviru blokova, a obavljaju se drugi radovi na
izmeni ili unapreenju infrastrukture blokova,
potrebno je obezbediti stalni arheoloki nadzor
radova, uz m ogunost izvoenja zatitnih

12

arheolokih istraivanja, ukoliko se za njima

ukae potreba.

- Beanijska ulica,

- Kako se radi o celini za koju postoji Reenje o

zatiti, sve arheoloke radove duan je da
finansira investitor rekonstrukcije ili izgradnje u
okviru bloka (Zakon o kulturnim dobrima,
("Slubeni glasnik RS", broj 71/94).

- Trg Branka Radievia,

- Program iskopavanja, arheoloki nadzor i zatitu

iskopavanja sprovodie Zavod za zatitu
spom enika kulture grada Beograda ili druga
nadlena institucija.

- Senski trg,

4.6. Ambijentalne celine

U okviru ove prostorne kulturno-istorijske celine,
brojne su potceline posebnih urbanistikoarhitektonskih i am bijentalnih vrednosti. Vrednovanje
am bijenata i ambijentalnih celina izvreno je
potovanjem optih urbanistikih, arhitektonskih i
stilskih merila, ali i primenom kriterijuma koji se
odnose na istorijski, konfesionalni, prosvetni, naunokulturni, upravno-javni i drutveni znaaj predmetnih
prostora. Takoe, i sentim entalna vezanost stanovnika
za objekte i ulice Starog jezgra, koja predstavlja
produenu memoriju graana na njihove pretke i
istorijate njihovih porodica, opredeljuje vrednost
ovakvih prostora.
Na podruju Jezgra mogu se identifikovati sledee
am bijentalne celine:
- Gardo (sa Zem unskom tvravom i Milenijumskom
kulom ),
- Glavna ulica,
- Dubrovaka ulica,
- Om ladinski trg,
- Trg pobede,
- Masarikov trg,
- Trg JNA,

- Gospodska, Gajeva i Frukogorska ulica,

- Grobljanska ulica,

- Gradski park,
- Promenada u ul. Sonje Marinkovi,
- Zem unski kej.
Stari ulini pravci, markantne (ine) take, vizure i
simboli u slici grada definisani su kao vrednosti koje
sa posebnom panjom treba uvati i unapreivati.
Realizacijom planiranih programsko-prostornih
sadraja i prim enom planom utvrenih optih i
posebnih mera zatite i unapreenja prostora i
postojeeg graevinskog fonda, afirm isae se i
unaprediti postojei ambijenti i prostori Starog jezgra
Zemuna i stvarae se novi am bijenti koji e se urezati
u memoriju buduih generacija.
5. REGULACIJA SAOBRAAJNIH POVRINA
Javne saobraajne povrine prikazane su u grafikom
prilogu ovog plana pod nazivom "Regulaciononivelaciono reenje sa analitiko-geodetskim
elementima za obeleavanje" 1:1.000.
Regulaciona irina saobraajnica predstavlja
konstantu plana. Unutar utvrenog profila mogue su
funkcionalne preraspodele prostora u zavisnosti od
utvrenog reima saobraaja i naina materijalizacije,
to e se definisati u postupku sprovoenja plana kroz
detaljnije nivoe razrade.
Regulacione irine i elementi poprenih profila
saobraajnica prikazani su u grafikom prilogu
"Popreni profili saobraajnica" u razm eri 1:200

- Zm aj Jovina ulica,
5.1. Tabelarni prikaz javnih saobraajnih povrina sa tehnikom infrastrukturom
Za mreu javnih saobraajnih povrina sa tehnikom infrastrukturom izdvajaju se po urbanistikim celinama
sledee parcele i delovi parcela:

Celina A - podruje Donjeg Zemuna

Red. br.

Naziv ulice

Katastarske parcele

Glavna

cela 2266

13

ure akovia

cela 2339

Sonje Marinkovi

cela 2333

Jovana Subotia

deo 2338

Davidovieva

cela 2335

Ivana Maurania

cela 2336

Petra Preradovia

cela 2341

Petra Zrinjskog

cela 2331; deo 2338

Kosovska

cela 2334, 1186/2;deo 1185

10

Beogradska

cela 2332

11

Mornarska

cela 2330

12

Trg pobede

cele 2324, 2325, 2326, deo 1075,

cele 1077, 1078, 1079,1080,1081

13

Piljarska

cela 1067

14

Masarikov trg

cela 2328, 2329

15

Gospodska

cela 2323

16

Omladinski trg

cela 1042

17

Zmaj Jovina

cela 2318, 2319; deo 985, 984, 984

18

Gajeva (do Njegoeve)

cela 2291,2321,2327

19

Frukogorska
(deo Njegoeve)

cela 2290, 2322

20

Dositejeva

cela 2320

21

Karam atina

cela 2314

22

Njegoeva

cela 2289

23

Kej osloboenja (15-51)

cela 2248; deo 2271/1, 2400, 2398,

2397, 2395

24

Trg Branka Radievia

cela 2264; deo 225,224,223, 229/1,

222,221,220,219,218,217

25

Cara Duana
(do broja 6)

26

deo 2263

Dobanovaka
(do broja 2)

deo 2300, 469

27

Senski trg

deo 1396

28

Majakovskog

cela 2355, 1350, 1372

29

Rabina Alkalaja

cela 826, 2311, 2350, 2351

30

Svetosavska

cela 842, 2313; deo 2315

31

Beanijska

cela 2312

32

Gundulieva

cela 2349; deo 2356

14

33

Vukova

cela 2354

34

Rajaieva

cela 2317

35

Preka

cela 2353

36

Dubrovaka

cela 2352, 2342; deo 1260/1, 1199

37

Triglavska

deo 1259/3, 1259/1, 2348, 2315

38

Prilaz Robnoj kui

deo 1208, 1209,1212, 1213,

39

trosmajerova

cela 2343

40

Nemanjina

Deo 2345, 1247

41

Akademska

cela 2344

42

Viktora Bubnja

cela 1219

43

Trg JNA

cela 2267

44

Nikolaja Ostrovskog

cela 2373

Celina B - Gardo
Red. br.

Naziv ulice

Katastarske parcele

Grobljanska

2295, 2454

2.

Visoka

2296, 268, 269

Stara

2294

Gardoka

2293

Sibinjanin Janka
(do broja 10)

2453

Sinelieva

2457, 2458, 2459, 2460

Strma

290

Tesna

278

Gajeva (iznad Njegoeve)

2292

10

Veslarska

141

11

unarska

3060

12

Kej osloboenja (53-57)

deo 2388, 2386, 2385, 2384, 2279/1,

107,106,105,104,103

13

stepenita

deo 229/1, 345, 348, cele 206, 255

281,272

15

Celina V - ukovac
Red. br. Naziv ulice

Katastarske parcele

Cetinjska

cela 2309

ukovaki rub

deo 2308

ukovaka

deo 2308, 2307

ukovaki kut

cela 2306

Vasilija Vasilijevia

cela 2305, deo 672

Duana Vukasovia

cela 668/11; deo 668/3, 668/15

stepenita

deo 2307, 2308, 1384

Celina G - Kom pleks Gradskog parka sa javnim objektima

Red. br. Naziv ulice

Katastarske parcele

Prilaz Bolnici

deo 1312,1313/3,1305,1306/1,1304/2

Prilaz Dom u sportova

"Pinki"

deo 1247

Prilaz Poljoprivrednom
fakultetu

deo 1247

Celina D - Priobalje i akvatorija

Red. br.

Naziv ulice

Katastarske parcele

Zemunski kej (donji i

gornji plato, karpe,
rampe, stepenita)

cele 2402, 2403, 2404, 2405, 2406, 2407,

2408, 2392, 2393, 2394, 2282, 2390, 2391,
2381, 2380, 2389, 2388, deo 2289, 2400,
2401/1, 2410, 2399, 2398, 2396, 2397, 2385,
2386

Razgranienje povrina za javne namene od povrina za druge namene prikazano je u grafikom prilogu "Nam ena
povrina" 1:1.000. U sluaju nepodudarnosti ovog spiska parcela sa grafikim prilogom vai grafiki prilog.
5.2. Ulina mrea
Ulina mrea predmetnog prostora je form irana u
skladu sa planskim postavkama GUP-a i prostornim
mogunostima predmetnog podruja. Kategorisana je
na prim arnu i sekundarnu.
5.2.1. Primarna saobraajna mrea
ine je sledee ulice:
Ulica Ugrinovaka poinje se od saobraajnice T-6,
produava trasom Vrtlarske ulice i u zoni fabrike
"Obua" spaja sa Bulevarom Mihaila Pupina, ime se
formira magistralni pravac koji je deo uvodnoizvodnog pravca u centralnu gradsku zonu. Ova
saobraajnica e biti predm et drugog planskog
dokumenta, pa se njeno reenje u ovom planu tretira
samo ilustrativno.

Ulica 22. oktobra - funkcionalnog ranga je

saobraajnica prvog reda. Trasa ove ulice na delu od
ul. Vrtlarske do ul. Tvornike zadrava se u irini
postojee regulacije od 21,5 m . irina kolovoza je 7 m
sa ivinim zelenilom i trotoarima minimalne irine 3
m.
Ulica Nikolaja Ostrovskog - funkcionalnog ranga je
saobraajnica prvog reda. Zadrava se u irini
postojee regulacije od 21 m. irina kolovoza je 7 m
sa ivinim zelenilom i trotoarima minimalne irine 3
m.
Ulica Glavna - funkcionalnog ranga je saobraajnica
prvog reda. Zadrava se u irini postojee regulacije
(od 22 do 28 m). Promenljive je irine kolovoza (9 m
na delu od ul. Petra Preradovia do ul. Zm aj Jovine, a
13 m na ostalom delu trase) i sa obostranim
trotoarima minim alne irine 2,5 m.
Trg Branka Radievia - funkcionalnog ranga je
saobraajnica prvog reda. Njena trasa od ul.

16

Njegoeve do ul. Cara Duana je irine kolovoza od 12

m sa obostranim trotoarima od po 3 m .
Ulica Cara Duana - funkcionalnog ranga je
saobraajnica prvog reda. Bie predmet obrade
posebnog planskog dokum enta. U podruju
predm etnog Regulacionog plana na delu trase od ul.
Trg Branka Radievia je irine kolovoza od 9 m sa
obostranim trotoarima od po 3 m.
Ulica Beanijska - kao nastavak ulice Ivieve, odnosno
ulice Toin bunar ka Starom jezgru Zemuna u
funkcionalnom rangu je ulica drugog reda u sistem u
paralelnih jednosm ernih saobraajnica. irina
kolovoza je od 6 m sa obostranim trotoarima
minim alne irine 1,5 m .
Ulica ure akovia - funkcionalnog ranga je
saobraajnica drugog reda. irine regulacije je 22 m i
ine je kolovoz od 7,5 m, ivino zelenilo i trotoari
minim alne irine 2 m.
Ulica Kej osloboenja - funkcionalnog ranga je
saobraajnica drugog reda. irine kolovoza od 7 m ,
ivino zelenilo i trotoar minimalne irine 2 m. U okviru
regulacije ove ulice planirano je prema etalitu
poduno parkiranje du kolovoza u irini od 2 m.
Ulica Karamatina - funkcionalnog ranga je
saobraajnica drugog reda. irina kolovoza je 6,5 m
sa obostranim trotoarima minimalne irine 1,5 m.
5.2.2. Sekundarna saobraajna mrea
Sekundarnu saobraajnu m reu na podruju
predm etnog Regulacionog plana ine ostale ulice. One
povezuju planirane namene i ostvaruju prikljuke na
primarnu m reu saobraajnica. Jedan broj ovih ulica
planiran je za rekonstrukciju kojom treba da se
om ogui poduno parkiranje u okviru njihovih
regulacija, kako je to prikazano na odgovarajuem
grafikom prilogu.
Predm etni planski dokument zadrava postojeu
saobraajnu m atricu u postojeoj regulaciji ulica, uz
neophodne korekcije u situacionom planu pojedinih
saobraajnica.
Planira se rekonstrukcija ulice Triglavske na delu od
ul. Rabina Alkalaja i njeno ulivanje u ul. Svetosavsku
na mestu postojee raskrsnice sa postojeom ulicom
Prilaz Robnoj kui. irina kolovoza je 6 m sa
obostranim trotoarima minimalne irine 1,5 m .
Planira se i rekonstrukcija postojeeg prilaza Robnoj
kui na pravcu Triglavske ulice i na pravcu Akadem ske
ulice i njegovo povezivanje sa ulicom
trosm ajerovom. Novoplaniranu regulaciju ove ulice
ini kolovoz irine 6 m , obostrani trotoari minimalne
irine 2 m, a jednim delom u okviru regulacije ove
ulice planirano je upravno parkiranje.

Ulina mrea Gardoa i ukovca spontano se razvijala

prilagoavajui se morfologiji tla. Nju ine ulice
nejednake irine, trapezasto proirene na
raskrsnicama i slepih krakova. Podruje Gardoa pre
svega je peaka zona, dok je motorni saobraaj
prisutan u meri koja obezbeuje normalno odvijanje
osnovnih funkcija - stanovanja i delatnosti. Ulice su
oluastih poprenih profila, ije je dno konkave
priblino u sredini profila, a vizuelno i funkcionalno
odvajanje peake staze od kolovoza izvodi se drugom
vrstom m aterijala.
Nivelaciono reenje novoplaniranih saobraajnica
odrediti na osnovu detaljnog geodetskog snim ka
terena i uskladiti sa ve izgraenom fizikom
strukturom.
Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih i
saobraajnih povrina predvienih za rekonstrukciju
dimenzionisati u odnosu na vaee propise i oekivano
saobraajno optereenje, pri em u je potrebno
predvideti kolovozni zastor od asfalt-betona. Trotoare
uz saobraajnice i druge peake povrine planirati od
materijala i zastora prilagoenih ukupnom am bijentu i
karakteru prostora (granitne kocke, opeka, drvo i dr.).
Peake ulice i zone treba da su jedinstvene obrade u
celokupnom poprenom profilu, sa kolovoznom
konstrukcijom koja treba da omogui prolaz
komunalnih i interventnih vozila.
Kolovozni zastor i peake staze Gardoa predvideti
od materijala koji su tradicionalni za ovo podruje
(lomljeni kam en, turska kaldrma, opeka i sl.).
Na planiranim otvorenim parking povrinama
predvideti zastor od prefabrikovanih elem enata betontrava (BT ploe) sa otvorima za sadnice.
Odvodnjavanje svih saobraajnih povrina vriti
gravitaciono u sistem u zatvorene kine kanalizacije.

5.3. Parkiranje vozila

Parkiranje vozila u okviru granice plana reava se na
vie naina:
- u okviru parcela,
- u okviru regulacione irine saobraajnica,
- u okviru ureenih otvorenih parking povrina,
- u okviru novoplaniranih podzemnih i nadzem nih
garaa.
Za potrebe parkiranja planiranih objekata neophodno
je obezbediti kapacitete prem a normativima GUP-a:
- za sadraje celine A - za stanovanje 0,7 PM po
stanu, a za delatnosti 1 PM na 60 m 2 neto
povrine

17

ulaza-izlaza iz pravca ulice Ivana Maurania.

Do izgradnje garae, regulacioni profil ulice
Ivana Maurania planirati sa kolovozom za
jednosm erni saobraaj irine 4,5 m , podunim
parkiranjem irine 2 m i trotoarom minimalne
irine 2,5 m , a po izgradnji garae popreni
profil ulice prilagoditi odvijanju dvosmernog
saobraaja.

- za sadraje celine B - za stanovanje 0,7 PM po

stanu, a za delatnosti 1 PM na 60 m 2 neto
povrine
- za sadraje celine V - za stanovanje 1 PM po
stanu, a za delatnosti 1 PM/60 m 2 neto povrine
- za sadraje celine G - za stanovanje 1 PM po
stanu

U CELINI G planirane su podzemne garae:

- za sadraje celine D - za delatnosti 1 PM/60 m 2

neto povrine.

- G3 (javna) kod hale "Pinki", kapaciteta 220 GM.

- G4 (nam enska) kod Zem unske bolnice,
kapaciteta 30 GM.

Planirano je da novi objekti svoje potrebe za

stacioniranjem vozila definisane na bazi normativa,
reavaju u okviru svoje graevinske parcele (u garai
u sklopu glavnog objekta na parceli, u okviru
posebnog objekta na parceli ili na otvorenom parkingu
na slobodnom delu parcele).

U postupku sprovoenja plana potrebno je na idejna

reenja planiranih garaa pribaviti miljenje nadlene
strune komisije lokalne uprave.

Na grafikom prilogu: "Regulaciono i nivelaciono

reenje sa parcelacijom i analitiko-geodetskim
elementima za obeleavanje javnih povrina" 1:1.000,
prikazane su otvorene parking povrine i
novoplanirane garae sa kapacitetima za parkiranje
vozila i pripadajuim pristupnim rampama.

Van granica plana u ulici Vrtlarskoj i ulici ure

akovia planiraju se javne vieetane garae
kapaciteta do 500 vozila iji e se kapaciteti koristiti
za stacioniranje vozila i sa podruja predm etnog plana
i ireg okruenja.
Za podzem ne garae maksim alni nagib pokrivene
prave ram pe je 15%, a spiralne i otvorene prave
rampe je 12%. irina prave rampe po voznoj traci je
min. 2,75 m. Dimenzije parking m esta garae su min.
2,3x5 m. Slobodna visina garae je m in. 2,2 m.

U CELINI A planirane su sledee garae:

- G1 (javna), podzemna na Masarikovom trgu,
kapaciteta 200 GM, sa dva ulaza-izlaza, i to iz
pravca ulice Kosovske i sa Keja osloboenja.

Primenom navedenih norm ativa u okviru granice plana

prisutan je deficit od 1347 PM (razlika izm eu
potrebnog i m ogueg broja parking m esta). Pregled
postojeih i planiranih kapaciteta za parkiranje vozila
prikazan je tabelarno po urbanistikim celinam a i za
Jezgro u celini.
Deficit u stacioniranju vozila ublaiti izgradnjom
navedenih javnih garaa u ul. Vrtlarskoj i ure
akovia, zatim dvonamenskim korienjem otvorenih
parking povrina i razvojem JGS-a koji e doprineti
manjem korienju putnikih vozila sa svrhom dolaska
u predmetnu zonu.

- G2 (javna), podzemno-nadzemna (pet nivoa) u

bloku iza Robne kue, kapaciteta 180 GM.
- G5 (javna), podzemno-nadzemna (pet nivoa) u
Bloku A-46 na graevinskoj parceli 46-1,
kapaciteta 150 GM, sa dva ulaza-izlaza, i to iz
pravca ulice Cara Duana i Dobanovake ulice.
- G6 (namenska), podzemna u Bloku A-45, na
graevinskoj parceli 45-9, kapaciteta 150 GM
sa dva ulaza-izlaza, i to iz pravca ulice ure
akovia i sa Keja osloboenja.

U tabelama koje slede dat je prikaz postojeih

mogunosti i planiranih potreba za stacioniranjem
vozila u okviru pojedinanih blokova, pripadajuih
urbanistikih celina i na nivou Jezgra.

- G7 (javna), podzemna ispod parka izmeu ulice

Ivana Maurania i prom enade u ulici Sonje
Marinkovi, kapaciteta oko 200 GM sa dva
Tabela 1. Celina A - podruje Donjeg Zem una

Broj bloka

Broj stanova

Neto povrina
delatnosti m 2

Broj potrebnih PM
Br. PM za
stanovanje

Broj PM za
delatnosti

Ukupan br. PM

12

2
3

27
24

0
62

19
17

0
1

19
18

18

4
5
6
7
8
9
10
11

59
96
14
35
38
42
16
81

543
994
69
128
66
154
570
1242

41
67
10
25
27
29
11
57

9
17
1
2
1
3
10
21

50
84
11
27
28
32
21
78

12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
Mas. trg
38
39
40
41
42
43
44
45
46

32
42
52
37
13
0
25
68
50
32
105
63
23
45
68
53
99
41
21
25
5
25
86
40
106
25

6559
1352
803
2410
475
0
1281
666
3424
5635
6981
156
0
564
0
2874
3843
3176
2495
5699
646
1707
4175
6049
955
1133

22
29
36
26
9
0
18
48
35
22
74
44
16
32
48
37
69
29
15
18
4
18
60
28
74
18

109
23
13
40
8
0
21
11
57
94
116
3
0
9
0
48
64
53
42
95
11
28
70
101
16
19

131
52
49
66
17
0
39
59
92
116
190
47
16
41
48
85
133
82
57
113
15
46
130
129
90
37

39
0
68
2
106
0
97
125
-

2261
0
415
162
1718
0
856
12804
-

27
0
48
1
74
0
68
88
-

38
0
7
3
29
0
14
213
-

65
0
55
4
103
0
82
301
-

Ukupno

2072

85078

1446

1420

2866

Realizovani broj PM

Bilans

Na parceli

Na otvorenim
parkinzima

U garai

Ukupno
realizovano

10

11

19

5
9
3
2
2
2
2

-3

9
3
2
2
2
7
0
4
0
2

-10
-15
-48
-77
-9
-20
-28
-28
-21
-76

16
3

-115
-49

150
150

7
12
8
0
6
35
22
52
10
25
6
8
8
233
24
15
16
10
0
0
65
7
32
2
200
30
200
47
22
20
12
70
212
150

-42
-54
-9
0
-33
-24
-70
-64
-180
-22
-10
-33
-40
148
-109
-67
-41
-103
-15
-46
-65
-122
-58
-35
200
-35
200
-8
18
-83
12
-12
-89
150

895

1621

-1245

4
2
2
3
7
6
8
6
11
5
21
10
10
6

11
3
16
10

14

24
17
31
15
8
0
53
13
12

8
180

65
7
25
2

7
200

2
0
3
10
3
38
20
-

28
0
44
12
17
12
32
42
-

334

392

200

20

Tabela 2. Celina B - Gardo

Broj bloka Broj stanova

Neto povrina
delatnosti m 2

Broj potrebnih PM
Br. PM za
stanovanje

Broj PM za
delatnosti

Ukupan br. PM

61

196

43

46

2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

9
72
10
25
13
34
3
2
1
3
17
2
16
55
2

0
472
80
0
25
33
0
0
0
0
0
0
50
276
95

6
50
7
18
9
24
2
1
1
2
12
1
11
39
1

0
8
1
0
0
1
0
0
0
0
0
0
1
5
2

6
58
8
18
9
25
2
1
1
2
12
1
12
44
3

Ukupno

325

1227

227

21

248

Realizovani broj PM
Na parceli

Na otvorenim
parkinzima

12

24

Bilans
U garai

2
8
1
4
4
5
1

1
1
4
43

24

Ukupno
realizovano
36

-10

2
8
1
4
4
5
0
1
0
0
0
1
1
4
0

-4
-50
-7
-14
-5
-20
-2
0
-1
-2
-12
0
-11
-40
-3

67

-181

21

Tabela 3. Celina V - ukovac

Broj bloka

Broj stanova

Neto povrina
delatnosti m 2

Broj potrebnih MP
Br. PM za
stanovanje

Broj PM za
delatnosti

Ukupan br. PM

40

946

40

16

56

2
3
4
5
6
7
8

53
8
22
2
3
24
26

12
0
0
0
0
0
81

53
8
22
2
3
24
26

0
0
0
0
0
0
1

53
8
22
2
3
24
27

Ukupno

178

1039

178

17

195

Realizovani broj PM
Na parceli

Na otvorenim
parkinzima

Bilans
U garai

Ukupno
realizovano

48

48

-8

21

21
0
4
0
0
14
15

-32
-8
-18
-2
-3
-10
-12

102

-93

14
15
102

Primenjeni normativi za celinu G:

- Za Blok 1, gde se nalazi hala "Pinki", osnovna kola i Zem unska gimnazija, potrebno je obezbediti (broj
zaposlenih "Pinki" x 0,21+1 PM/30 stolica) PM, potrebe kola su zadovoljene u okviru ovog broja PM.
- Za Blok 2, gde se nalazi bolnica potrebno je obezbediti (broj zaposlenih x 0,21 x 0,6) PM, gde je: 0,6 koeficijent neravnomernosti broja zaposlenih po sm enama.
- Za Blok 4, gde se nalazi Poljoprivredni fakultet, potrebno je obezbediti (broj zaposlenih x 0,21) PM.
- Za stanovanje 1 PM / stanu.

22

Tabela 4. Celina G - Kompleks Gradskog parka sa javnim objektima

Broj bloka Broj stanova

Neto povrina
delatnosti m 2

Broj potrebnih PM
Br. PM za
stanovanje

Broj PM za
delatnosti

Ukupan br. PM

15152

107

108

2
3
4
5

17
3
12
0

13273
0
22755
3013

17
3
12
0

139
0
103
8

156
3
115
8

Ukupno

33

54 181

33

357

390

Realizovani broj PM
Na parceli

Bilans

Na otvorenim
parkinzima

U garai

Ukupno
realizovano

113

220

333

225

37
30
7

20

30

87
30
7
0

-69
27
-108
-8

74

133

250

457

67

Tabela 5. Celina D - Priobalje i akvatorija

Broj bloka Broj stanova

Neto povrina
delatnosti m 2

Broj potrebnih PM
Br. PM za
stanovanje

Broj PM za
delatnosti

Ukupan br. PM

620

10

10

Ukupno

620

10

10

Realizovani broj PM

Bilans

Na parceli

Na otvorenim
parkinzima

U garai

Ukupno realizovano

115

105

105

115

105

105

23

Tabela 6. Prikaz za jezgro u celini

Broj potrebnih PM
Naziv celine

Ukupno
realizovano

Bilans

1621

-1245

CELINA A

Broj PM za
stanovanje
1446

Broj PM za
delatnosti
1420

Ukupno potrebno
PM
2866

CELINA B
CELINA V
CELINA G
CELINA D

227
178
33
0

21
17
357
10

248
195
390
10

67
102
457
115

-181
-93
67
105

Ukupno

1884

1825

3709

2362

-1347

5.4. Javni saobraaj

Prema Izm enama i Dopunama GUP-a Beograda do
1985. god. u prostor Starog jezgra Zemuna, planirano
je uvoenje tramvajskog saobraaja na potezu
Bulevara Mihaila Pupina ka Prvomajskoj ulici i na
potezu Tvornika - Nikolaja Ostrovskog - ure
akovia do Keja osloboenja u Zemunu, gde bi bio
formiran novi tram vajsko-autobuski terminal.
Prema Generalnom planu Beograda do 2021. god.
prema prostoru u okviru granice plana, planirana je
izgradnja LRT-a (laki m etro) do Tvornike ulice u prvoj
fazi, a u drugoj fazi do planiranog term inala u zoni
raskrsnice ulice Ugrinovake i T-6.
U blioj budunosti, JGS na ovom prostoru bie
baziran uglavnom na autobuskom prevozu putnika, ali
uz odgovarajuu prostornu i funkcionalnu
reorganizaciju.
Potez Glavna - Cara Duana ostao bi i dalje
prvenstveno u funkciji JGS-a, i to pre svega
autobuskog podsistem a kao i pojedine uline veze u
centru Zem una, i to ulice Nikolaja Ostrovskog, ure
akovia, Kej osloboenja, Karamatina, Njegoeva.
Terminus javnog gradskog i prigradskog prevoza
putnika koji se danas nalazi u ulicama Kej osloboenja
i Ivana Maurania, u funkciji razvoja inskog sistema
JGS-a, izm estiti sa ove lokacije, a prema uslovima
Generalnog plana Beograda 2021. ("Slubeni list
grada Beograda", broj 27/03).
5.5. Peake ulice i zone
U postojeem stanju, u okviru Starog jezgra Zemuna,
postoje peake zone (Gospodska ulica - Trg pobede,
Preka, Piljarska).
Nove peake ulice i zone planirati u pravcu od Glavne
ulice ka reci u cilju otvaranja centra Zemuna prem a
obali Dunava. U tom smislu, predlau se nove peake
zone formirane na Om ladinskom trgu, Masarikovom
trgu i Mornarskoj ulici, ali i na Senskom trgu i u okviru
centralnog Bloka A 27 u kome je Robna kua.

Planirano je da nove peake ulice postanu i

Frukogorska, Gajeva, Dositejeva, Boranska i
Beogradska. Ove ulice treba da su jedinstvene obrade,
poprenog profila sa kolovoznom konstrukcijom koja
om oguava prolaz komunalnih i interventnih vozila.
Na Gardou ouvati peaki karakter spontano
nastalih ulica: Gardoke, Stare, Visoke i unarske. Na
platou - vidikovcu (na kat. parcelama 268 i 269 KO
Zemun), koji predstavlja integralni deo javne
saobraajne povrine (peake ulice Visoke),
postavljanjem odgovarajuih fizikih prepreka
(stubia, ardinjera i sl.) onem oguiti prilaz vozilima i
njihovo stacioniranje.
U funkciji neometanog kretanja dece, starih,
hendikepiranih i invalidnih lica, projektovanje peakih
povrina m ora biti u skladu sa vaeim Pravilnikom
("Slubeni glasnik RS", broj 18/97).
5.6. Biciklistike staze
Potujui opredeljenje da biciklistiki saobraaj na
prostoru Beograda treba razvijati na potezima koji
im aju atraktivne i rekreativne sadraje, biciklistika
staza planirana je i na podruju Starog jezgra
Zemuna.
Kroz Staro jezgro Zem una treba obezbediti kontinuitet
biciklistike staze koja je ve realizovana na podruju
optine Novi Beograd, kao potez u okviru budueg
sistem a Euro Velo Routes (mree evropskih
biciklistikih staza, jedinstvene infrastrukture koja
spaja sve evropske zemlje).
Biciklistiki saobraaj u okviru granice predm etnog
plana treba planirati na potezu uz reku. Izvesna
terenska ogranienja koja postoje na ovom potezu
van granice predm etnog plana, potrebno je u
buduem planskom sagledavanju reiti, kako bi se
obezbedio kontinuitet kretanja biciklim a pored reke.
Trasa biciklistike staze irine 3 m , ucrtana je u
grafikim prilozim a plana. Deo trase na potezu od
Ulice ure akovia do Stare kapetanije planiran je
du gornje ivice javne zelene povrine prema etalitu
na koti 76-76,50 mnm. Maksimalno zauzee zelenog

24

pojasa moe biti 1 m. Linija odbrane od velikih

(hiljadugodinjih) voda planirana je iza biciklistike
staze (prema reci) kao zatitni zid (klupe) u
kampadama sa krunom na koti 77 mnm.
5.7. Reni pristani i sidrita
U postojeem stanju reni saobraaj se u Beogradu
koristi iskljuivo u turistike svrhe. Potencijal reka na
koje Beograd izlazi nije dovoljno iskorien u svrhu
prevoza putnika. U tom sm islu planirati nove
dimenzije korienja ovog potencijala izgradnjom
pristana i sidrita sa prateim sadrajima.
Pored sidrita na poziciji prodora ulice ure akovia
(kapaciteta 300 amaca), znaajno bi bilo uspostaviti
vie linija renog putnikog saobraaja, u poetku na
kraim distancama, a kasnije, ako se to pokae
rentabilno, planirati nove linije i poveavati prevozne
kapacitete u koordinaciji sa ostalim vidovima javnog
saobraaja.
Poetne probne linije putnikog renog saobraaja
planirati na sledeim pravcima:
- Pristanite Zem un - Pristanite Beograda,
- Pristanite Zem un - Ada Ciganlija,
- Pristanite Zem un - Marina Dorol.
6. REGULACIJA MREE INFRASTRUKTURNIH
SISTEMA
6.1. Vodovodna mrea i postrojenja
Po svom visinskom poloaju teritorija Starog jezgra
Zemuna pripada prvoj visinskoj zoni snabdevanja
Beograda vodom. Snabdevanje vodom vri se iz PP
"Beanija" cevovodom 800 mm u Beanijskoj ulici.
Od instalacija gradskog vodovodnog sistem a postoje
primarni cevovodi 200 mm i 250 mm sa kojih se
snabdeva vodom distributivna mrea ueg jezgra.
U sadanjim uslovima sistem radi punim kapacitetom.
Uredno vodosnabdevanje moe se oekivati nakon
izrade i putanja u eksploataciju sledeih prim arnih
objekata:
- PP "Maki II",
- CS "Beanija B",
- Magistralni cevovod 1.000 mm "Beanija B" konzum.
Unutar Starog jezgra Zem una dom inantna je stara
mrea nedovoljnog kapaciteta 80 mm i 100 mm.

Rekonstruisati staru m reu poveavajui prenik na

min. 150 mm. Rekonstrukciju izvesti delom po
postojeoj trasi, a tam o gde je stara mrea u kolovozu
izmestiti je u trotoar gde god je to mogue.
Prilikom rekonstrukcije m ree sve kune prikljuke
povezati na novu mreu. Obezbediti dovoljne koliine
vode i dovoljan pritisak za sanitarne i protivpoarne
potrebe.
Na novoj i rekonstruisanoj ulinoj mrei predvideti
dovoljan broj nadzem nih protivpoarnih hidranata.
Spojeve uline mree izvesti u ahtovima sa svom
potrebnom armaturom. Svu ulinu m reu povezati u
prstenast sistem.
Prikljuenje objekata na gradsku ulinu m reu izvesti
prema tehnikim propisim a "Beogradskog vodovoda".
S obzirom da predmetno podruje pripada iroj "A"
zatitnoj zoni beogradskog izvorita, potrebno je
planiranu izgradnju uskladiti sa odgovarajuim
propisima vezanim za zonu.
6.2. Kanalizaciona mrea i postrojenja
Za predm etno podruje izraen je pod brojem SK
30/02 od 26. novembra 2002. godine Generalni
projekat kine i fekalne kanalizacije Starog jezgra
Zemuna od strane JKP "Beogradski vodovod i
kanalizacija", Sektor za projektovanje i razvoj.
Kanalizacija na predm etnom podruju pripada
centralnom sistem u beogradske kanalizacije, i to delu
koji se kanalie po separacionom nainu odvoenja
kinih i upotrebljenih voda.
Sve otpadne vode se sistemom kanala odvode u KCS
"Karaorev trg" i dalje ka KCS "Ue". Kine vode se
delom izlivaju direktno u Dunav putem tri postojea
izliva kine kanalizacije, i to: kolektora 60/110 iz
Njegoeve ulice, kolektora 80/120 iz Karamatine i
kolektora 150/100 iz Gospodske ulice, a delom se
odvode ka KCS "Karaorev trg" i prepum pavaju u
Dunav.
Izlive kolektora 80/110 od Masarikovog trga i 80/135
iz Mauranieve ulice ukinuti.
Za podruja koja se direktno izlivaju u Dunav
ustanovljene su plavne zone, od povratnog uticaja
Dunava na kinu kanalizaciju za m erodavni nivo
Dunava od 76,05 mnm kako je dato u grafikom
prilogu. Na tim delovima potrebno je izgraditi novu
kinu kanalizaciju, nezavisnu od postojee u tim
ulicam a, i povezati je na kolektore koji idu ka KCS
"Karaorev trg".
Uz izgradnju nove kine kanalizacije potrebno je sve
slivnike veze odvojiti od postojeih kanala i prevezati
na novu kinu kanalizaciju, uz zatvaranje ahtova na

25

postojeoj kinoj kanalizaciji radi spreavanja izlivanja

voda kad postojea kanalizacija doe pod pritisak kao
posledica visokog nivoa Dunava.
U ulicama gde nije izgraena kina i fekalna
kanalizacija istu izgraditi.

Vode iz garaa osloboditi masti i ulja putem

odgovarajuih separatora pre uputanja u gradsku
kanalizaciju. U sluaju da se vode iz garaa ne m ogu
gravitaciono upustiti u gradsku kanalizaciju predvideti
lokalnu pumpnu potronju u okviru objekta.

Minimalan prenik nove kine kanalizacije je 300

mm, a fekalne 250 mm.

Prikljuenje objekta na gradsku kanalizaciju izvesti

prema tehnikim propisim a Beogradske kanalizacije.

Postojee kanale iji je prenik manji od propisanog

( 250 mm za fekalne i 300 mm za kine vode)
rekonstruisati do potrebnog prenika.
Kanale i kolektore opteg sistema ostaviti za prihvat
kinih voda a za odvoenje otpadnih voda izgraditi
fekalnu kanalizaciju sa svim neophodnim
prevezivanjima.
Stare zidane kolektore napustiti i izgraditi novu kinu i
fekalnu kanalizaciju. Na dovodu kanalizacije opteg
sistem a od solitera kod KCS "Karaorev trg", kod ul.
ure akovia izgraditi prelivnu graevinu gde e se
kine vode odvesti u planiranu kinu kanalizaciju u ul.
ure akovia, a otpadne vode u planiranu fekalnu
kanalizaciju u ul. Jovana Subotia.
U ulici ure akovia postojei kanali opteg sistema
300 mm ostavljaju se za prihvat otpadnih voda, a
planira se nova kina kanalizacija.
Kolektor 100/170 ispod Doma jugoslovenske armije
napustiti uz fekalne kanalizacije u ul. Veselina Maslee
na kolektor na fekalni kanal u trosmajerovoj ulici.
Kolektor 60/110 cm u ulicama Orakoj, Rabina
Alkalaja i Beanijskoj nedovoljnog je kapaciteta i
potrebno ga je rekonstruisati na potreban prenik.
Na Gardou dovriti izgradnju kanalizacije prema
postojeoj tehnikoj dokum entaciji. Postojeu kinu i
fekalnu kanalizaciju koja prolazi kroz kat. parcelu 271
KO Zemun (zona S1 - stanovanje na porodinim
parcelama) rekonstruisati prem a Uslovima JKP "BVK",
broj R/3049 od 9. oktobra 2003. godine i trasama
uspostavljenim u ovom planu, na koje je dobijena
Saglasnost JKP "BVK" (na broj 03-350-5775 od 5.
novem bra 2003. godine). Navedeni Uslovi i Saglasnost
JKP "BVK", kao i Izjava korisnika parcele, sastavni su
deo dokum entacije plana.
Prilikom izgradnje obale Dunava postojee izlive kine
kanalizacije neophodno je produiti i upustiti vode u
ivi tok Dunava.
Prilikom izgradnje garaa ispod Om ladinskog i
Masarikovog trga ne sme se ugroziti stabilnost i
funkcionalnost postojeeg kinog kolektora 150/110
cm i fekalne kanalizacije u Gospodskoj ulici.
Izgradnja garaa uslovljava ukidanje postojeeg
kolektora 70/80 cm i izgradnju nove kine i fekalne
kanalizacije.

6.3. Hidrotehniko reenje ureivanja obale

Izmenjen hidroloki reim reke Dunav uslovljen radom
HE "erdap" u reimu "69,5 m nm i vie", kao i
nedovoljna obezbeenost branjenog podruja od
velikih voda prema usvojenom kriterijum u zatite (na
ovom potezu kota 77 mnm ) uslovljavaju
rekonstrukciju postojee obaloutvrde.
Izmenam a i dopunam a detaljnih urbanistikih planova
ureivanja obale Dunava u Zemunu od restorana
"aran" do hotela "Jugoslavija" i od restorana "aran"
do izletita u Gornjem Zemunu ("Slubeni list grada
Beograda", broj 6/90) promenjeno je hidrotehniko
reenje utvreno osnovnim planovima iz 1978. godine
kao neracionalno i u konfliktu sa tradicionalnim likom i
duhom Zemunskog keja, obzirom da je regulaciona
linija za m alu vodu bila pomerena za oko 50 m prema
akvatoriji u odnosu na postojeu regulacionu liniju.
Razm atrano plansko podruje obuhvaeno je
sistem om odbrane od poplava - Zemunska kaseta,
sektor, deonica - ODU (km 1168+600 do 1173+119) i
nalazi se u uoj i iroj zoni sanitarne zatite izvorita
beogradskog vodovoda.
Sprovoenje odbrane od poplava na predmetnom
potezu reke Dunav vri se u skladu sa Optim i
Operativnim planom ("Slubeni glasnik RS", broj
8/2002) i tehnikom dokumentacijom za odbranu od
poplava i leda.
Reenje hidrotehnikog ureivanja obale treba da
obezbedi stabilnost obale i zatitu priobalja od velikih
voda u skladu sa hidrolokim uslovim a, klimatskometeorolokim uslovima i drugim prirodnim uslovima
vezanim za reim Dunava.
Osnovni elem enti hidrotehnikog reenja koje treba
potovati su:
- REGULACIONA LINIJA ZA MALU VODU koja u
visinskom smislu odreuje krunu noice
obaloutvrde na koti 70,60 mnm , a u analitikom
sm islu predstavlja unutranju ivicu krune kam ene
noice koja najveim delom prati liniju postojee
obale (priblino izohipsa 69 m nm).
- TIPSKI POPRENI PROFIL UREENE OBALE koji
treba form irati na nain kako je to i do sad
primenjivano na ovom potezu Dunava, kao kosa
obaloutvrda sa dva platoa na koti 73,50 m nm i na
koti 76-76,60 mnm . U konstrukciji obaloutvrde

26

predvia se klasina noica i oblaganje kosina i

platoa kam enom ili ploam a u skladu sa
karakterom ambijenta u zaleu. Kosine
obaloutvrde predviaju se sa nagibom 1:2, a
navozne rampe 1:5 do 1:6. Popreni nagib svih
horizontalnih povrina predvia se 2% prema reci.
- REGULACIONA LINIJA PLATOA NA KOTI 73,50 m nm
nije strogo utvrena, ve se m oe prilagoavati
planiranim program sko-prostornim zahtevima
korienja pojedinih delova obale. U hidrolokom
sm islu odgovara vodostaju ije je trajanje 20 dana
u godini, ime se u najveem delu godine
obezbeuje njegovo korienje i kontakt sa rekom.
- REGULACIONA LINIJA ZA VELIKU VODU je linija
odbrane od velikih (hiljadugodinjih) voda koja u
visinskom smislu, zbog nem ogunosti izgradnje
nasipa ili nasipanja platoa do uslovljene kote,
predstavlja krunu zatitnog zida na koti 77 mnm.
Postavljanjem zatitnog objekta po gornjoj ivici javne
zelene povrine prema etalitu na koti 76,50 mnm ,
ostvaruje se dodatno sigurnosno nadvienje do kote
77 mnm. On treba da je izveden od fiksnih modularnih
elemenata tako dizajniranih, da istovremeno
predstavljaju elemente urbane opreme (klupe za
sedenje). Kontinuitet peakih kretanja i vizuelna veza
Keja sa urbanim zaleem uslovljavaju prekide u
kontinuitetu odbrambenog zida (irine koja se
usklauje sa izabranim modulom).
Kote regulacionih linija i vaei kriterijumi za
dimenzionisanje zatitnih objekata potvreni su
Nacrtom generalnog plana Beograda 2021.
Potrebno je reenjem partera obezbediti prikladno
povezivanje viih nivoa obale sa rekom (rampe,
stepenita, pontoni) i ouvanje prirodne vegetacije na
niim i ureene na viim kotama.
Mogunost formiranja linearnih kontinualnih pontona
nad rekom (etnja, odmor, pecanje i dr.) treba
utvrditi odgovarajuom hidraulikom analizom kako
ne bi dolo do naruavanja utvrene regulacione linije
za malu vodu.
Planirani plovni objekti ugostiteljske namene treba da
budu sa deplasmanskim koritom kojim e se
obezbediti povoljnija hidraulika strujna slika u zoni
regulacione linije.
Postojea i planirana infrastruktura (vodovod,
kanalizacija, energetski i TT kablovi, bitve za privez
plovnih objekata i dr.) mora se uklopiti u hidroloko
reenje ureivanja obale na ovom potezu Dunava.
Planirani programski sadraji m oraju biti u skladu sa
Reenjem o odreivanju zona i pojaseva sanitarne
zatite izvorita koja se koriste za snabdevanje vodom
za pie na podruju grada Beograda i Reenjem o
nainu odravanja i m erama tehnike zatite u tako

definisanim zonam a sanitarne zatite ("Slubeni list

grada Beograda", br. 8/96 i 29/87).
Sva predloena reenja m oraju zadovoljiti zahtev za
ouvanje zem unske obale kao integralne celine Starog
gradskog jezgra.
6.4. Elektroenergetska mrea i postrojenja
Posmatrani konzum je oslonjen na izvorite Beograd 5
TS 110/35 kV Sinst=200 MVA.
Potroai na podruju Regulacionog plana Starog
jezgra Zemuna snabdevaju se elektrinom energijom
iz sledeih elektroenergetskih izvora:
TS 35/10 kV "Zem un Centar", Sinst=32 MVA.
TS 35/10 kV "Zem un II" Sinst=36,5 MVA.
Na predm etnom podruju je izgraena
elektroenergetska mrea napona 35kV, 10kV i 0,4kV,
transform atorske stanice 10/0,4kV i m rea javnog
osvetljenja.
Distributivna elektroenergetska mrea 35 kV je
izgraena kao podzem na.
Niskonaponska elektroenergetska mrea 0,4 kV
izgraena je delom kao podzemna a delom kao
nadzemna. Nadzemno, izgraena je u razliitim
periodima na betonskim, gvozdenim i drvenim
stubovima.
Podzemna mrea, snabdeva elektrinom energijom
podruja sa veom povrinskom gustinom
optereenja.
Javno osvetljenje podruja sa veom gustinom
stanovanja izgraeno je na posebnim metalnim
stubovima, a svetiljke se snabdevaju elektrinom
energijom podzem nim kablovskim vodovima.
U podruju individualnog stanovanja javno osvetljenje
izgraeno je na istim stubovim a sa m reom 0,4 kV.
6.4.1. Dimenzionisanje elektroenergetske mree
U odreivanju jednovrem enog optereenja za pojedine
vrste objekata, po osnovu specifinog optereenja
(W/m 2 ), korieni su sledei parametri:
- za poslovni prostor od 60 W/m 2 do 130 W/m2 ,
- za ostale vrste objekata, ali koji nisu namenjeni
stanovanju, u rasponu od 20 W/m 2 do 100 W/m 2 .
U cilju energetskog sagledavanja, za potrebe
dimenzionisanja elektroenergetske m ree, koriena
je "Tehnika preporuka EDB-a":

27

- individualna (porodina) stambena naselja bez

centralnog grejanja i malom gustinom
stanovanja,
- individualna (porodina) stambena naselja sa
centralnim grejanjem i m alom gustinom
stanovanja,
- kolektivna stam bena naselja sa centralnim
grejanjem i malom gustinom stanovanja.
6.4.2. Izvorita za snabdevanje elektrinom
energijom
Planirani i postojei potroai u okviru predmetnog
plana snabdevae se elektrinom energijom iz
postojeih TS 35/10 kV kojima e se poveati
instalisana snaga zam enom transformatora od 8 MVA
transformatorima 12,5 MVA, tako da e im instalisana
snaga iznositi:
TS 35/10 kV "Zemun Centar", Sinst=50 MVA,
TS 35/10 kV "Zemun II", Sinst=50 MVA.
Izgradnjom i putanjem u pogon TS 110/10 kV
"Zemun Novi grad" dodatno e se rasteretiti TS 35/10
kV "Zemun II" tako da e moi da prihvati nove
potroae.

6.4.3. Odreivanje broja transformatorskih

stanica 10/0,4 kV
Potreban broj transformatorskih stanica 10/0,4 kV za
snabdevanje elektrinom energijom svih potroaa
(postojeih i planiranih) na planiranom podruju
odreen je na osnovu prognoziranih vrednosti
jednovrem enog optereenja, i moguih prostora za
njihov smetaj. Za sve postojee transform atorske
stanice 10/0,4 kV predviena je m ogunost njihove
rekonstrukcije i proirenja, u smislu poveanja
kapaciteta, zam enom transformatora odnosno
dogradnjom jo jednog transformatora. Za sve
postojee TS 10/0,4 kV tipa "limena" predvideti
mogunost zam ene tipom MBTS.
Mogunost izgradnje novih mrenih jedinica transformatorskih stanica 10/0,4 kV date su na
situacionom planu i mogue ih je izvoditi kao
slobodnostojee ili u sklopu graevinskog dela
objekta.
6.4.4. Transformatorske stanice 10/0,4 kV
Transform atorske stanice TS 3, 6, 7, 8, 10, 11, 12,
14, 15 i 18 izvesti u sklopu graevinskog dela
planiranih objekata.
Transform atorske stanice TS 1, 1A, 2, 4, 9, 13 i 16
izgraditi kao slobodno-stojee prizemne objekte.

Transform atorsku stanicu TS 5 izgraditi u denivelaciji

Cetinjske i Rabina Alkalaja ulice. Kota krova TS 5 je
kota ulice Cetinjske, a pristup objektu je iz prolaza
Rabina Alkalaja.
Transform atorsku stanicu TS 17 izgraditi kao
podzemnu u parku u ul. S. Marinkovi.
Transform atorske stanice TS 7, 11, 12 i 14 su
kapaciteta 2 x 1.000 kVA, a ostale su kapaciteta 1 x
1.000 kVA.
TS izgraditi pod sledeim optim uslovima:
Transform atorska stanica kapaciteta 1.000 kVA m ora
im ati najmanje dva odvojena odeljenja, a kapaciteta 2
x 1.000 kVA najm anje tri odvojena odeljenja, i to:
- jedno ili dva odeljenja za sm etaj transformatora,
- jedno odeljenje za sm etaj razvoda visokog i
niskog napona.
- svako odeljenje mora imati nesm etan direktan
pristup spolja.
- prostorije za smetaj transformatorske stanice
predvideti u nivou terena ili sa neznatnim
odstupanjem od prethodnog stava.
Slobodnostojee transform atorske stanice postaviti
uvaavajui sledee uslove:
- objekat dimenzionisati m in. dimenzija 4,3 x 2,8
m (odnosno 6,3 x 2,8 m za 2 x 1.000 kVA),
- obezbediti zvunu izolaciju transform atorske
stanice,
- na m estu postavljanja transform atora predvia
se ugradnja uljno-nepropusnih kada (jama) za
ulje.
Transform atorske stanice u sklopu drugih planiranih
objekata postaviti pod sledeim uslovima:
- Prostorije u koje e se sm estiti transform atorska
stanica treba svojom veliinom i rasporedom da
om ogue nesm etan smetaj transform atora i
odgovarajue oprem e. Ove prostorije treba da
zadovolje uslove iz vaeih propisa i zahteva
neposrednog isporuioca elektrine energije;
- Za ove transform atorske stanice, zvuk koji
proizvodi transform ator mora se ograniiti na
odgovarajui nivo buke koji je propisan
standardom za zatitu od buke i vibracija,
preporuuje se na 55 dB danju i 40 dB nou;
- Podzemne TS 17 i TS 5 (koje se grade u
denivelaciji) moraju se graditi od

28

vodonepropusnih m aterijala. Otvori za

ventilaciju m ogu biti iznad povrine zem lje;
- Obezbediti prilaz svakoj transformatorskoj
stanici, izgradnjom pristupnog puta minimalne
irine 3 m, nosivosti 5 t do najblie javne
saobraajnice.
6.4.5. Elektroenergetska mrea 1 kV i 10 kV
Elektroenergetsku mreu napona 1 kV i 10 kV izvesti
podzem no, kablovima ispod trotoarskog prom era i
slobodnih povrina. Trasu vodova 1 kV i 10 kV
obezbediti du svih saobraajnica u naselju.
Podzem ne vodove polagati u rovu dubine 0,8 m i
irine u zavisnosti od broja kablova, usaglaavajui
njihove trase sa drugim podzemnim instalacijama i
objektima hortikulture.
Na ovim delovima trase gde podzemni vodovi prolaze
ispod kolovoza saobraajnica, vodove poloiti u
odgovarajuu kablovsku kanalizaciju.
U delu naselja niskonaponska mrea 1 kV moe biti
nadzem na na odgovarajuim stubovim a.
Sve planirane saobraajnice, kolsko-peake i peake
staze u kompleksu opremiti instalacijama javnog
osvetljenja i pri tom postii zadovoljavajui nivo
fotometrijskih veliina. Peake staze Dunavskog keja,
Zemunskog parka i Gardoa oprem iti instalacijom
dekorativnog osvetljenja.
Stub i svetiljka moraju odgovarati ambijentu tog dela
Zemuna. Odabrani stub i svetiljka moraju predstavljati
skladnu celinu.
Napojnu m reu javnog osvetljenja izgraditi
kablovskim vodovima, a napajanje izvesti iz
postojeih i planiranih transformatorskih stanica.
Sve postojee elektroenergetske vodove 1 i 10 kV koji
su ugroeni izgradnjom saobraajnica i objekata
izm estiti na bezbednu trasu, a potroae na niskom
naponu svesti u okolne novoplanirane TS 10/0,4 kV.
Postojea TS 10/0,4 kV reg. br. Z-408 - ukinue se po
izgradnji TS 11 (2 x 1.000 kVA).
Postojeu TS 10/0,4 kV reg. br. Z-54 - ukoliko bude
ugroena izgradnjom saobraajnice translatorno
pomeriti i zam eniti montano-betonskim objektom.
6.5. TT mrea i postrojenja
Kompleks koji se obrauje ovim planskim aktom
pripada podruju ATC Zem un (dve rejonske centrale i
jedan udaljeni stepen tandem centrale N. Beograd) na
kome sada nem a slobodnih direktnih telefonskih
prikljuaka.

Na podruju Zem una dosta je izgraena kablovska

kanalizacija i pokriva sve glavne pravce m ree.
Postojea kablovska kanalizacija svojim kapacitetom
za sada odgovara kapacitetu postojee pristupne
mree. U njoj ima malo slobodnih cevi tako da bi
svako provlaenje novih glavnih kablova povlailo
obavezu proirenja kablovske kanalizacije na
pojedinim pravcima i rasponim a. Podruje starog
jezgra Zemuna pokrivaju kablovska podruja broj 1,
broj 2, broj 4 i delovi kablovskih podruja broj 3 i broj
7. Kapaciteti ovih podruja su po 600 x 4, osim
kablovskog podruja broj 3 od 400 x 4. Na aktivnim
paricama radi vei broj pretplatnika to znai da
znatan broj pretplatnika ili im a dvojniki prikljuak ili
radi preko ureaja za viestruko iskoriavanje
telefonske parice. Tako su evidentirani brojni zahtevi
za novim vezama.
Poboljanje stanja i uslova telekomunikacija Srbije
predstavlja jedan od stratekih ciljeva razvoja
republike, Generalni projekat za izgradnju
telekomunikacionih objekata "Telekoma - Srbije" za
period 1995-2005. godine dao je osnovne ciljeve
izgradnje digitalne telekomunikacione mree. Kao
osnovni ciljevi i zadaci izdvajaju se:
- udvostruenje broja telefonskih prikljuaka
tokom perioda 1995-2005. godine;
- obezbeenje telefonskih prikljuaka za sve
privredne subjekte, ustanove i sl.;
- zamena dotrajale opreme i m odernizacija mree;
- stvaranje jedinstvene telekomunikacione mree
razliitih korisnika;
- uvoenje novih telekomunikacionih usluga.
Polazne pretpostavke su:
- Za period do 2005. godine predvia se potpuna
digitalizacija komutacione i transportne mree.
- U skladu sa stavom Telekoma da se ukljuuju
sam o direktni prikljuci, pristupna mrea e
perspektivno reiti problem razdvajanja
dvojnika. Na taj nain se ostvaruje i bolji
kvalitet telefonskog saobraaja, a
pretplatnicima se omoguava korienje novih
usluga.
- Ureaji za viestruko iskoriavanje telefonske
linije ne mogu biti trajno reenje u pristupnoj
mrei.
- Pristupna mrea kom utacionog centra Zemun
mora biti usklaena sa Generalnim planom
telefonske mree.
- Svako tehniko reenje m ora maksim alno
koristiti postojeu kablovsku TT mreu i

29

kanalizaciju koja zadovoljava svojim

kvalitetom.

kapaciteta 600x4 za koje se koristi postojei glavni

kabl broj 1.

- Svi novopoloeni kablovi u m rei spojnih vodova

treba da budu optiki, sa m onomodnim
optikim vlaknim a.

Kablovsko podruje broj 1-ATC Zemun obuhvata:

Celina A (blokovi 1-4),
Celina B (blokovi 1-8).

- Procena broja telefonskih prikljuaka na podruju

ovog planskog akta ostvarena je iz podataka o
postojeem stanju (broj stanova, neto
stam bena povrina i neto poslovna povrina),
kao i analizom lokacija za novu izgradnju
(namena, BRGP). Na osnovu napred iznetog,
procena je da ukupan broj telefonskih
prikljuaka na ovom podruju iznosi oko 8.000.

Kablovsko podruje broj 2-ATC Zemun obuhvata:

Celina A (blokovi 6-9),
Celina B (blokovi 1-15).

Iz podataka o postojeem stanju zakljuuje se da je

neophodno rekonstruisati mreu.
Kako pristupna mrea treba da om ogui razdvajanje
svih dvojnikih prikljuaka, demontau ureaja za
viestruko iskorienje parica, realizaciju evidentiranih
zahteva, da zadovolji potrebe korisnika koji nisu
evidentirani, da zadovolji potrebe novih objekata, kao
i potrebe novih privatnih i drutvenih objekata, dolazi
se do zakljuka da je neophodno izgraditi vei broj
novih kablovskih prikljuaka sa rekonstrukcijom
postojeih. Takvu veliku rekonstrukciju mogue je,
tehniki i ekonomski najpovoljnije, realizovati
montaom isturenih stepena u optimalnom broju i na
odgovarajuim lokacijama.
Na podruju starog jezgra Zem una planiran je istureni
stepen Gardo kapaciteta 6.000 prikljuaka koji e biti
montiran u objektu stare pote. Granice ovog
isturenog stepena su Karamatina, Oraka, Vrtlarska,
22. oktobra, Tvornika, Bulevar M. Pupina, Prve
pruge, S. Vujadina, A. Cesarca, Karaoreva,
Karaorev trg i reka Dunav (orijentaciono). Podruje
isturenog stepena podeljeno je na est kablovskih
podruja po 600 x 4 od kojih etiri pripadaju ovom
planskom aktu, dok su dva van granica ovog planskog
akta. Izgradnjom ovog isturenog stepena u potpunosti
se oslobaaju glavni kablovi broj 1 i broj 2, a kabl broj
4 delim ino. Postojei kablovi broj 1 i broj 2 na ovom
podruju podeljeni su na tri kablovska podruja sa
isturenim stepenom Gardo (kablovi broj 1, 2 i 3), a
manji deo postojeeg kabla broj 4 pokrie novo
kablovsko podruje broj 5 sa isturenim stepenom
Gardo.
Postojei kabl broj 4 ostaje na ATC Zemun sa
sm anjenim podrujem (jedan njegov deo prihvata
novi kabl broj 5 sa isturenim stepenom Gardo) dok
se njem u pripaja mali deo postojeeg kabla broj 7 ATC Zemun.
Postojei kabl broj 3 deli se na dva dela. Deo koji
pripada ovom planiranom aktu postaje novo
kablovsko podruje broj 2-ATC Zemun kapaciteta 600
x 4 za koje se koristi postojei kabl broj 2.
Postojei kabl broj 7 deli se na dva dela. Form ira se
novo kablovsko podruje broj 1-ATC Zemun

Kablovsko podruje broj 4-ATC Zemun obuhvata:

Celina A (blokovi 14-16, 18-20, 23-26),
Celina G (blokovi 1-4).
Kablovsko podruje broj 1-IS Gardo obuhvata:
Celina A (blokovi 5, 10-12, 28-30).
Kablovsko podruje broj 2-IS Gardo obuhvata:
Celina A (blokovi 31-38).
Kablovsko podruje broj 3-IS Gardo obuhvata:
Celina A (blokovi 39, 40, 44, 45).
Kablovsko podruje broj 5-IS Gardo obuhvata:
Celina A (blokovi 13, 21, 22, 27, 41-43)
Celina G (blok 5).
Kablovsko podruje broj 1 - ATC Zem un form ira se
korienjem postojeeg glavnog kabla br. 1
kapaciteta 600 x 4. Iz TT okna broj 164 novi
distributivni kabl iji kapacitet omoguava
prihvatanje postojeeg kablovskog podruja broj 7,
kao i otvaranje novih izvoda na ovom podruju.
Kablovsko podruje broj 2 - ATC Zem un form ira se
korienjem postojeeg glavnog kabla br. 2
kapaciteta 600 x 4. Iz TT okna br. 18 novi
distributivni kabl prihvata postojee izvode sa
postojeeg kablovskog podruja br. 3, a njegov
kapacitet omoguava otvaranje novih izvoda kako
za postojee, tako i za nove objekte, kao i za
rekonstrukciju i dogradnju postojeih objekata.
Kablovsko podruje broj 4 - ATC Zem un form ira se na
skraenoj teritoriji postojeeg kablovskog podruja
br. 4. Kapacitet kabla je 600 x 4. Novo kablovsko
podruje prihvata postojee i nove pretplatnike sa
postojeeg kabla br. 7 (Celina A, blokovi 1, 2 i 3),
a sa novog kablovskog podruja br. 4 oslobaa se
deo (Celina A - blokovi 21, 22, 27, 41, 42 i 43) koji
e se pripojiti novom kablovskom podruju broj 5 IS Gardo.
Kablovsko podruje broj 1 - IS Gardo im ae kapacitet
600 x 4 i form irae se na delu teritorije sadanjeg
kabla br. 2 - ATC Zem un. Zam enom distributivnih
kablova om oguie se prihvatanje postojeih i
otvaranje novih izvoda na ovom podruju.
Kablovsko podruje broj 2 - IS Gardo im ae kapacitet
600 x 4 i form irae se na delu teritorije sadanjeg
kabla br. 1 - ATC Zem un i manjem delu teritorije

30

sadanjeg kabla br. 2 - ATC Zemun. Sa postojeeg

kabla br. 2 prihvata se celina A - Blok 34 iz TT
okana 11 i 15. Iz TT okana 421 planirana je nova
TT kanalizacija do TT okna 553. Zamenom
postojeih i izgradnjom novih distributivnih kablova
om oguie se prihvatanje i proirenje postojeih i
otvaranje novih izvoda na ovom podruju.
Kablovsko podruje broj 3 - IS Gardo imae kapacitet
600 x 4 i formirae se na delu teritorije sadanjeg
kabla br. 1 - ATC Zemun. Zam enom postojeih i
izgradnjom novih distributivnih kablova om oguie
se zadovoljenje svih sadanjih i buduih potreba
na ovom podruju. Deo ovog novog kablovskog
podruja nalazie se van teritorije koja se obrauje
ovim planskim aktom.
Kablovsko podruje broj 5 - IS Gardo imae kapacitet
600 x 4 i formirae se veim delom na teritoriji
sadanjeg kabla br. 4 - ATC Zemun i m anjim
delom na teritoriji sadanjih kablova 1 i 7 - ATC
Zem un. Sa sadanjeg kabla br. 7 prihvata se Blok
13 celine A i prihvata se u TT oknu 219. Sa
sadanjeg kabla br. 1 prihvata se Blok 43 Celine A
i deo Bloka 5 Celine G i prihvata se u TT oknim a 3 i
4. Sa sadanjeg kabla br. 4 prihvataju se blokovi
21, 22, 23, 41 i 42 - Celine A i deo bloka 5 - Celine
G. Zam enom postojeih i izgradnjom novih
distributivnih kablova zadovoljie se sve sadanje i
budue potrebe na ovom podruju.
Postojeim i planiranim trasam a mogu se projektovati
i polagati i vienam enski telekomunikacioni kablovi za
vienamensku telekom unikacionu mreu (VNTKM).

6.6. Toplovodna mrea i postrojenja

Nain grejanja objekata je nepovoljan. Grejanje se
preteno odvija iz lokalnih loita i iz lokalnih
kotlarnica tako da je prisutan veliki procenat
aerozagaenja. Na delu Jezgra, u zoni Gradskog parka
i javnih objekata izgraena je mrea toplifikacije koja
im a izvesne rezerve za prikljuenje novih potroaa.
Karakteristike fizike strukture (gusto izgraeni
blokovi) kao i nepovoljni mezoklimatski uslovi ukazuju
na neophodnost daljeg uvoenja daljinskog sistem a
grejanja.
Na predm etnom prostoru postoji centralizovani vid
snabdevanja toplotnom energijom preko
toplifikacionog sistem a TO "Novi Beograd", ija m rea
radi u tem peraturskom reim u 140/75C i nazivnog
pritiska NP 16 bara. Prikljuenje objekata je
indirektno, putem izm enjivaa toplote.
Od objekata koji se greju iz gradske toplovodne m ree
uglavnom preovlauju javni objekti (dravne
institucije, kole, Poljoprivredni fakultet, Dom JA, Dom
RV i PVO i dr.) i m ali broj objekata kolektivnog
stanovanja. Ostali potroai koriste individualne izvore
energije (elektrinu, vrsto ili lako teno gorivo i dr.).
Shodno urbanistikim parametrima datim ovim
planom izvrena je detaljna analiza toplotnog
konzuma za postojee i planirane povrine po
predm etnim celinama, i ona je posluila za
dimenzionisanje toplovodne m ree. Relevantni podaci
prezentirani su u tabelarnom prikazu:

Celine

Povrina
bloka m 2

Broj stanovnika

Broj
stanova

Post. neto
stam bena
povrina m 2

Post. neto
Planirana
poslovna
neto povrina
povrina m 2
m2
6

Ukupni
toplotni
konzum KW
8

Celina A

277.750

6.329

1.730

5.9801

79.201

236.629

29.172

Celina B

69.113

1.070

325

16.508

1.227

2.505

Celina V

37.904

715

178

10.109

1.039

3.700

2.062

Celina G

151.424

133

33

1.515

54.193

6.048

9.684

Celina D

16.021

620

150

100

552.212

8.248

2.266

123.933

136.280

246.527

43.523

Ukupno

Planiranu toplovodnu m reu povezati na postojee

toplovode u ulici Nemanjinoj, Nikolaja Ostrovskog i
Glavnoj.
Planiranu toplovodnu m reu izvoditi u predizolovanim
cevima sa minimalnim nadslojem zem lje od 0,8 m .
Ista je postavljena tako da predstavlja najcelishodnije
reenje u okviru prostornih mogunosti pojedinih

saobraajnica, planiranog porasta toplotnog konzuma

i najzad poloaja ostalih infrastrukturnih vodova.
Izgled toplovodne mree dat je u grafikom prilogu
"Toplovodna i gasovodna mrea i postrojenja" u
razmeri 1:1.000.

31

Umesto planiranih toplotnih podstanica mogua je

izgradnja prostorno m alih izmenjivaa toplote, koji bi
bili prikljueni direktno na mreu, ime bi se postigla
adekvatna zam ena. Time bi bilo om ogueno i
prikljuenje niske stam bene izgradnje ako za to
postoji tehnoekonomska opravdanost.
Prilikom projektovanja i izvoenja toplovodne mree i
postrojenja pridravati se Tehnikih propisa JKP
"Beogradske elektrane" i ostalih vaeih pravilnika i
normativa iz m ainske struke.
6.7. Gasovodna mrea i postrojenja

Korienje prirodnog gasa za manje tehnoloke

potrebe, grejanje i pripremu tople vode, predstavlja
najracionalnije reenje i zbog toga se planira
gasifikacija predm etnog prostora, posebno u delovim a
gde preovladava niska, individualna stam bena
izgradnja.
U saglasnosti sa urbanistikim parametrima datim
ovim planom, izvrena je analiza potronje prirodnog
gasa za postojee i planirane povrine po predmetnim
celinama. Dobijeni podaci prezentirani su u
tabelarnom prikazu:

Celine

Povrina
bloka m 2

Broj
stanovnika

Broj
stanova

Post. neto
stambena
povrina
m2

Post. neto
poslovna
povrina m 2

Planirana neto Potronja

povrina m 2 prirodnog
gasa
m 3/h
7

Celina A

106.357

2.703

682

35.950

18.062

6.417

883

Celina B

69.113

1.070

325

16.508

1.227

389

Celina V

37.904

715

178

10.109

1.039

3.700

292

213.374

4.488

1.185

62.567

20.328

10.117

1.564

Ukupno

Za gasifikaciju predmetnog prostora potrebno je izgraditi gradsku gasovodnu mreu od postojeeg gasovoda kod
kompleksa KBC "Beanijska kosa" do planirane MRS "Zem un-centar I.
Takoe, potrebno je izgraditi m erno-regulacionu
stanicu (MRS) "Zemun-centar I", kapaciteta B = 5000
m3 /h. Kapacitet planirane MRS proraunat je tako da
zadovolji potrebe predmetnih korisnika za grejanjem i
korienjem tople vode. Znatna rezerva ostavljena je
za prikljuenje dela korisnika izvan granice
predm etnog plana.
MRS locirana je uz ulicu 22. oktobra, na parceli
izuzetoj iz postojeeg kom pleksa Poljoprivrednog
fakulteta i planirana je kao prizem ni zidani objekat
dimenzija 7x5 m. U njoj se vri regulisanje pritiska,
merenje protoka i odorizacija gasa. Ona se nalazi na
rastojanju od m inimalno 8 m od spoljnje ivice
kolovoza javne saobraajnice i mora imati obezbeen
pristupni put irine 3 m . Oko MRS na rastojanju od
2,5 m postaviti metalnu ogradu, a preostali deo
parcele ozeleniti kvalitetnim biljnim vrstam a.
Distributivna gasovodna m rea obuhvata gasovodni
sistem od MRS "Zemun-centar I", do pojedinanih
prikljuaka svakog potroaa unutar predm etnog
prostora. Ovaj gasovod voditi u trotoarima
saobraajnica u vidu prstenaste m ree. Ukoliko je to
onemogueno, gasovodnu mreu postaviti kroz
saobraajnicu. Prilikom polaganja gasovodnih cevi
voditi rauna o njegovom dozvoljenom rastojanju u
odnosu na ostale infrastrukturne vodove. U rovu sa

gasovodima poloiti vienamenske telekomunikacione

kablove za daljinsko oitavanje podataka.
Pored navedenih elem enata gasovodnog sistema,
potrebno je izvesti na gradskom i distributivnom
gasovodu protivpoarne ahtove (PP). Oni su
postavljeni izvan ograde na m inim alnom udaljenju 5
m od MRS.
Zatitne zone u kojim a je zabranjena svaka gradnja
objekata suprastrukture iznose:
- za gradski gasovod pritiska p=6/12 bara po 3 m
mereno od obe strane gasovodne cevi,
- za distributivni gasovod pritiska p=4 bara po 1 m
mereno od obe strane gasovodne cevi,
- za MRS-15 m u radijusu od spoljnih ivica objekta.
Na mestim a ukrtanja gasovoda sa saobraajnicama,
on mora biti zatien zatitnom cevi ili nekim drugim
zatitnim elem entom u skladu sa vaeim propisima i
normativima.
Kod projektovanja i izgradnje gradskog i
distributivnog gasovoda u svemu potovati odredbe iz
Uslova i tehnikih normativa za projektovanje i
izgradnju gradskog gasovoda ("Slubeni list grada

32

Beograda", broj 14/72, 18/82, 26/83) i Pravilnika o

tehnikim norm ativima za polaganje i projektovanje
distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za
pritisak do 4 bara ("Slubeni list grada Beograda",
broj 22/92).
Kako se radi o podruju na kome je zastupljen razliit
tip stanovanja i kako meu grejnim sistem ima nem a
otre podele, reenje grejanja mogue je ostvariti
prikljuenjem na oba centralizovana sistem a ukoliko
za to postoji opravdana inicijativa.
6.8. Uslovi za evakuaciju vrstog otpada
Za potrebe evakuacije otpadaka iz objekata sa
predm etnog podruja neophodno je obezbediti sudove
(kontejnere) zapremine 1.100 litara dimenzija
1,45x1,37x1,20 m . U sudove deponovati kuno
sm ee. Ostale vrste otpadaka (industrijski otpad,
sekundarne sirovine i dr.) evakuisati specijalnim
metodama nakon dobijanja m iljenja i saglasnosti
Gradske sanitarne inspekcije.
Sudove za smee prazniti u pravilnim vremenskim
razmacima saglasno gradskoj odluci.
Lokacije i potreban broj sudova za sm ee utvruju se
na osnovu Pravilnika ("Slubeni list grada Beograda",
broj 32/IV od 31. decembra 1983), a prikazuju se u
Projektu ureenja slobodnih povrina ili u Glavnom
arhitektonsko-graevinskom projektu. Prim enjeni
normativ podrazumeva 1 kontejner na 600 m 2 neto
korisne povrine poslovnog prostora, odnosno jedan
kontejner na 800 m 2 neto korisne povrine stambenog
prostora.
Potrebno je da kontejneri budu na podlozi od vrstog
materijala (beton-asfalt), bez ijednog stepenika i sa
najveim dozvoljenim usponom za prolaz kontejnera
od 3%, ili u okviru posebno ograenog prostora (nia,
betonski boks i sl.).
Maksim alna udaljenost kontejnera od ulaza u
pripadajui objekat treba da bude 25 m , a minimalna
5 m.
Lokacije sudova za sm ee moraju biti pristupane za
komunalna vozila, to uslovljava da jednosmerne
saobraajnice budu najmanje 3,50 m, a dvosm erne 6
m i da mogu da izdre osovinski pritisak od 10 t. S
obzirom da nije dozvoljeno kretanje vozila unazad,
neophodno je da se u sluaju slepih zavretaka
saobraajnica izgradi okretnica za kom unalna vozila
iji je poluprenik okretanja 11 m.

istoa" smetenoj na javnoj povrini u ulici

Karam atinoj naspram brojeva 29-33. Mogue je, po
proceduri predvienoj zakonom, punkt kao trajno
reenje dislocirati u okviru novih objekata koji se
planiraju du Karamatine ulice ili na druge planom
predviene lokacije za obavljanje delatnosti.
6.9. Inenjersko-geoloki uslovi
Na prostoru Regulacionog plana zapaaju se tri
osnovna m orfoloka oblika: deo Zemunske lesne
zaravni sa odsekom, aluvijalna terasa i aluvijalna
ravan Save i Dunava. Na osnovu kom pletnog
sagledavanja terena izdvojeno je pet inenjerskogeolokih rejona.
Rejon I - obuhvata deo terena oko kule Gardo i deo
prema Beaniji do ulice Kozara u rasponu kota 110105 m nv. Inenjersko-geoloka konstrukcija terena
om oguava norm alno urbanistiko planiranje
povrinskih zona. Neophodno je predvideti regulaciju
povrinskih koncentrisanih dotoka vode. Iskope vee
od 3 m treba podgraivati.
Ovom inenjersko-geolokom rejonu pripada
urbanistika celina B, Blok 1 i deo urbanistike celine
V, deo Bloka 8.
Rejon II - obuhvata teren u rasponu kota od 75-77
m nv sa nagibom terena od 1-40, izgraen od
aluvijalno-barskih sedimenata. Teren je uglavnom
nivelisan do kote 75-77 m nv. Nivo podzem ne vode je
na oko 6 m. Teren izdvojen u ovom rejonu m oe se
koristiti pri urbanizaciji prostora uz odreena
ogranienja. Nasuto tlo koje izgrauje pripovrinske
delove terena ne moe se koristiti za oslanjanje
objekata bez prethodne provere ili stabilizacije. Visok
nivo podzemne vode (kota 72 mnv) zahteva
preduzimanje mera protiv njihovog tetnog uticaja na
objekte (hidroizolaciju).
Ovom inenjersko-geolokom reonu pripada
urbanistika celina A, blokovi: 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,
11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24,
25, 26, 27, 28, 29, deo 30, 32, 34, 35, 41, 42 i 43,
deo urbanistike celine G, blokovi 2 i 3, kao i deo
urbanistike celine D.
Planirane podzem ne garae: blok kod Robne kue
(kota poda 74,10 mnv) i blok kod Bolnice (kota poda
72,60 mnv) m ogu se izvesti uz uslov da je potrebno
uraditi detaljna istraivanja koja e precizno definisati
nivo podzemne vode kao i zatitu planiranog objekta
od njihovog uticaja.

Na izraenu tehniku dokumentaciju za objekte na

predm etnom podruju potrebno je pre izdavanja
odobrenja za izgradnju pribaviti saglasnost JKP
"Gradska istoa".

Rejon III - obuhvata priobalni deo terena i predstavlja

aluvijalnu ravan Save i Dunava. Nivo podzem ne vode
je na 2-3 m od povrine terena. Najvei deo terena je
nivelisan nasipom . Obala Dunava je obloena
betonskom obalo-utvrdom.

Ovim planom predvia se ukidanje privrem ene

lokacije za sm etaj i prozivku radnika JKP "Gradska

Korienje ovoga prostora u urbane svrhe zahteva

primenu meliorativnih mera u sm islu elim inisanja

33

negativnog uticaja podzem nih voda, neravnom ernog

sleganja, poboljanja nosivosti tla. Zbog visokog nivoa
podzem ne vode ne preporuuje se izrada podrumskih
prostorija. Izgradnju saobraajnica planirati samo u
nasipu kako bi se izbeglo naruavanje posteljice
visokim nivoom podzemne vode.
Ovom inenjersko-geolokom rejonu pripada deo
urbanistike celine A, blokovi: 30, 31, 36, 38, 39, 40,
44, 45 deo urbanistike celine G, blokovi 1, 4 i 5 i deo
urbanistike celine D, Blok 1.
Planirane podzemne garae na Masarikovom trgu
(kota poda 71,80 m nv). ispod parka izmeu ulice
Ivana Maurania i promenade u ulici Sonje Marinovi
(kota poda 70,10 m nv), u kom pleksu Stare elektrine
centrale (kota poda 72,10 mnv) i ispred "Pinkija"
(kota poda 72,30 m nv) pod uticajem su visokog nivoa
podzem nih voda, pa su neophodna detaljna
istraivanja koja e precizno definisati nivo podzem ne
vode kao i mere zatite objekta od njihovog uticaja.
Rejon IV - obuhvata ivini deo lesnog platoa na kome
se nalazi vei deo vertikalnih odseka (visine 5-25 m),
manjih zaravni i odseka, tako da predstavljaju neku
vrstu stepeniastog prostora, to m u daje posebna
obeleja. Kote terena u okviru reona su 105-77 m nv,
neujednaenog nagiba 5-90. Nivo vode je na dubini
10-30 m od povrine terena. Prirodan teren je
znaajno izmenjen i naruen antropogenim
delovanjem .
Ovom inenjersko-geolokom reonu pripada deo
urbanistike celine B, deo Bloka 1, deo Bloka 7,
blokovi 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 i 46 i deo
urbanistike celine V, deo Bloka 1, blokovi 2, 3, 5, 6, i
deo Bloka 7.
Prema prirodnoj konstrukciji terena ovaj prostor je
uslovno povoljan za urbanizaciju. Temeljenje objekta

povezano je sa problemom zasecanja padine.

Temeljne konstrukcije treba prilagoditi nagibu padine
(fundiranje objekata treba obaviti kaskadno). Radi
prihvatanja procednih voda iz zalea svi ukopani
delovi objekta moraju biti tieni adekvatnom
drenaom i hidroizolacijom . Objekti m oraju biti
potpuno komunalno oprem ljeni. Pri izgradnji linijskih
objekata (saobraajnice i infrastrukturni objekti) treba
izbegavati visoke useke, a naroito dugake iskope.
Kosine treba izvoditi u kampadam a uz obaveznu
izradu potpornih konstrukcija. S obzirom da je prostor
gusto urbanizovan, prisutan je izrazito negativan
antropogeni uticaj. U daljoj fazi pre projektovanja
neophodno je uraditi detaljna istraivanja koja e
definisati geoloko-geotehnike uslove za svaku
pojedinanu parcelu na datom prostoru.
Rejon V - obuhvata lesni odsek iznad Dunava sa
kotam a ivice odseka 100-98 m nv. Visina odseka je
20-30 m sa prirodnim nagibom 60-90 lokalno 4050. Noica odseka je na koti 70-76 m nv, zatiena je
potpornim zidom od lomljenog kamena. Nivo
podzemne vode je na dubini 3-4 m od povrine
terena. Ivini deo odseka je gusto urbanizovan.
Pojedini objekti i potporni zidovi su oteeni (ovi
objekti su oznaeni na inenjersko-geolokoj karti), a
naroito u delu priobalja. Registrovano je aktivno
klizite - odron (ispod Sinelieve ulice). U noici
odseka registrovani su lagum i. Sloeni i specifini
inenjersko-geoloki uslovi terena zahtevaju
kompleksne m eliorativne mere za saniranje ovog dela
terena. U daljoj fazi projektovanja izvriti detaljna
geoloko-geotehnika istraivanja i definisati elem ente
sanacije ovog prostora.
Ovom inenjersko-geolokom rejonu pripada deo
urbanistike celine B, blokovi 2, 3, 5, 6 i deo Bloka 7,
kao i deo urbanistike celine D.

7. REGULACIJA MREE ZELENIH I SPORTSKO-REKREATIVNIH POVRINA

7.1. Tabelarni prikaz javnih zelenih povrina
Za javne zelene povrine izdvajaju se, po utvrenim urbanistikim celinam a i graevinskim blokovima unutar njih,
sledee katastarske parcele i njihovi delovi:
Celina - podruje Donjeg Zem una
Broj
Bloka

Katastarska parcela

Blia namena

12

deo 979

javni zeleni prostor - park

17

cela 1396

javni zeleni prostor - skver

18

deo 2356; cela 2357

javni zeleni prostor - skver

25

deo 1294

blokovsko zelenilo

35

deo 1192

javni zeleni prostor - park

38

cela 1113

Blokovsko zelenilo

34

39

deo 2333

javni zeleni prostor - park

46

deo 2264

javni zeleni prostor - skver

Celina B - Gardo
Broj
Bloka

Katastarska parcela

Blia namena

deo 346,

javni zeleni prostor

park/vidikovac

deo 353, 2296,

cele 342, 348

zatitno zelenilo lesnog odseka

cela 338

javni zeleni prostor - skver

deo 2384

zatitno zelenilo lesnog odseka

cele 273

zatitno zelenilo lesnog odseka

10

deo 281, cele 280, 282

zatitno zelenilo lesnog odseka

12

cela 264

zatitno zelenilo lesnog odseka

13

cela 256

zelenilo u regulaciji saobraajnice

15

zatitno zelenilo lesnog odseka

deo 217, 218, 219, 220,
221, 222, 223, 224, 225, (Gardoke terase)
226, 227, 229/1, 229/2,
230, 242, 244, 291/2 cele
228, 231/1, 231/2

Celina V - ukovac
Broj
bloka

Katastarska parcela

Blia namena

deo 674, 668/3, 668/15,

cele 667, 676

javni zeleni prostor - park

deo 672

javni zeleni prostor - vidikovac

deo 2305

zelenilo u regulaciji saobraajnice

cele 786, 793

zatitno zelenilo lesnog odseka

deo 1384;
cela 1390

zatitno zelenilo lesnog odseka

cela 2308

zatitno zelenilo lesnog odseka

deo 2307

zelenilo u regulaciji saobraajnice

deo 782,
cele 703, 778

zatitno zelenilo lesnog odseka

Celina G - Kom pleks Gradskog parka sa javnim objektima

Broj
bloka

Katastarska parcela

Blia namena

deo 1247,1249, 1250,

2315, 2345, 2346; cele
1257,1258, 2347

javni zeleni prostor - park

35

deo 1790, cela 1788

javni zeleni prostor

cela 1815

javni zeleni prostor - park / trg

Celina D - Priobalje i akvatorija

Broj bloka
1

Katastarska parcela
deo 2400, 2398, 2397,
2279/1,
cela 2399

Blia namena
javni zeleni prostor - park

Razgranienje povrina za javne namene od povrina za druge namene prikazano je u grafikom prilogu "Nam ena
graevinskog zem ljita i podela na zone" 1:1.000. U sluaju nepodudarnosti ovog spiska parcela sa grafikim
prilogom vai grafiki prilog.
7.2. Pravila za ureivanje zelenih povrina
Sve kategorije zelenih prostora kao to su: javni
zeleni prostori, zelenilo u kom pleksu ustanova,
zelenilo stambenih blokova, zatitno zelenilo,
predstavljaju izuzetno dragocene inioce prirodnih,
biolokih, ekolokih i ambijentalnih vrednosti
podruja.
Potrebno je ouvati i unaprediti postojee zelene
povrine, ostvariti njihovu meusobnu povezanost,
kao i njihov prodor u tkivo Jezgra (blokova).
Intervencije u okviru zelenih i sportskih povrina
mogu se raditi sam o na osnovu odgovarajue
urbanistike i projektne dokum entacije.
Na zelenim povrinam a u okviru plana nisu dozvoljeni
sledei radovi:
- postavljanje kioska;
- izgradnja objekata (nadzemnih ili podzem nih) u
funkciji poboljanja kvaliteta, oplemenjivanja i
poveanja atraktivnosti datih prostora, a koji
nisu predvieni ovim planom ;
- sea i uklanjanje vegetacije ukoliko nije u funkciji
sanitarno-biolokih ili estetskih intervencija;
- primena vrsta drvea ili iblja sa trnovitim
izratajima, otrovnim svojstvima lista, ploda ili
cveta (ovo se posebno odnosi na kole i deije
ustanove);
- primena vrsta sa dokazanim alergogenim
svojstvima (ovo se pre svega odnosi na
kom plekse bolnice i kola, ali je poeljno da se
o ovom e vodi rauna i na svim drugim
povrinama).

7.2.1. Parkovi
Gradski park i park na Trgu JNA
Radove na rekonstrukciji i revitalizaciji parkovskih
povrina izvesti potujui sledee uslove:
- navedene parkove sauvati u postojeim
granicama;
- ukloniti sve privremene objekte i kioske;
- izgradnja novih objekata nije dozvoljena (iz
ovoga se izuzim a m ogunost izgradnje konaka i
trpezarije u kom pleksu manastira Arhangela
Gavrila);
- ouvati svu postojeu kvalitetnu vegetaciju, a
naroito vrste koje su stavljene pod zatitu
(Reenjem Republikog zavoda za zatitu
prirode);
- reprezentativni karakter parkovskih povrina i
uveanje likovnih i ambijentalnih vrednosti
postii akcentovanjem veih cvetnih povrina
(aleja, bordura, i sl.) kao i prim enom
dekorativnih m aterijala za poploavanje staza i
platoa.
U okviru predmetnih parkovskih povrina dozvoljene
su sledee bioloke intervencije:
- sanitarno-bioloke see i see iz estetskih
razloga;
- redukcija kronji drvea kada je opravdana, ali
tako da se obavezno sauva osnovna
karakteristika habitusa konkretne vrste;
- sadnja novih sadnica sa izrazito dekorativnim
svojstvima;
- rekonstrukcija u cilju poveanja kvaliteta
travnatih i cvetnih povrina;

36

- formiranje novih cvetnih povrina od sezonskog

cvea, perena i ruinjaka.
Takoe, dozvoljeni radovi podrazumevaju sledee
graevinske intervencije:
- rekonstrukciju svih postojeih staza i platoa
zastorim a koji imaju reprezentativan karakter,
lako se odravaju i omoguavaju bezbedno
kretanje u svim vremenskim uslovim a;
- izgradnju novih peakih kom unikacija
(usklaenih sa potrebam a novonastalih
peakih tokova) uz uvaavanje prvobitne
koncepcije parka;
- izgradnju novih esam a, fontana i svih vrtnoarhitektonskih elem enata koji oplem enjuju
prostor;
- zamenu parkovskog m obilijara (klupa za sedenje,
korpi za otpatke i sl.) novim ;
- rekonstrukciju postojeih i postavljanje novih
stubova za rasvetu u cilju bolje osvetljenosti
parkovske povrine i svih peakih staza;
- rekonstrukciju ili izgradnju hidrantske mree;
- obaveznu rekonstrukciju postojeeg tvrdog
zastora na igralitu za decu mlaeg uzrasta i
zamenu iskljuivo m ekim zastorima, naroito
ispod sprava za penjanje, ljuljanje i sl.
Odobrava se zamena postojeih sprava novim
uz potovanje vaeih standarda i propisa ili
pozitivnih iskustava drugih zem alja.
Park - skver izmeu ulica Sonje Marinkovi i
Mauranieve
Dozvoljeni radovi podrazumevaju:
- uklanjanje svih kioska i privremenih objekata iz
ili sa oboda parka;
- opsenu rekonstrukciju i revitalizaciju uz
ouvanje postojeih kota niveleta koje prate
poduni profil peake promenade u ulici Sonje
Marinkovi (naroito po izgradnji planirane
podzem ne garae ija je kota poda 70,10 m nv,
svetla visina 2,20 m , konstrukcija 0,40 m,
nadsloj zem lje m inimum 0,80 m ), a u cilju
dobijanja reprezentativnog parkovskog prostora
sa kvalitetnim zelenim povrinama;
- izgradnju peakih komunikacija (naroito na
pravcu ulica Jovana Subotia - Beogradska) od
kvalitetnih dekorativnih zastora;
- formiranje prostora za igru dece najm laeg
uzrasta sa m ekim zastorom i odgovarajuim

spravam a, kao i prostor za miran odmor

graana;
- upotrebu vrtno-arhitektonskih elemenata za
oblikovanje prostora kao to su: esme,
fontane, skulpture ili spom enici, kao glavnim
motivima parkovskog prostora.

7.2.2. Skverovi - venci

Manji zeleni prostori izmeu ulica: Senski trg i
Vrtlarske, Cara Duana i Dobanovake, Petra
Preradovia i Kosovske, Petra Zrinjskog i Trga pobede.
Iako m ali po povrini, znaajni su prirodni i likovni
akcenti u prostoru.
Planom se predvia zadravanje navedenih skverova
(venaca).
Odobrava se rekonstrukcija i revitalizacija
dekorativnim elementima za poploavanje staza i
platoa, oprem anje potrebnim parkovskim mobilijarom
(klupama, korpama za otpatke i sl.) i sadnim
materijalom do najkvalitetnijeg reprezentativnog
nivoa.
Likovni karakter ovih prostora i njihov znaaj u
oblikovanju ukupnog ambijenta, naglasiti kvalitetnim
travnjacim a i velikim povrinama pod sezonskim i
viegodinjim cveem . Izvriti zam enu postojeeg
nekvalitetnog drvea novim vrstama sa izrazito
dekorativnim karakteristikama, kao i sadnju drvea sa
navedenim karakteristikama, na povrinama venaca
na kojima ih danas nema.
Preporuuje se izgradnja esama, fontana i drugih
vodenih elem enata, postavljanje skulptura,
spom enika, spom en-bista.
7.2.3. Drvoredi
Drvoredi kao oblik linearnog zelenila izuzetno su
vaan elemenat za formiranje ukupnog sistem a
zelenila i pored ostalog znaajan su ekoloki faktor
ouvanja, zatite i unapreenja ivotne sredine.
Planom se zadravaju svi postojei drvoredi u
ulicam a: Nikolaja Ostrovskog, ure akovia, Kej
osloboenja, Sonje Marinkovi, Mauranievoj,
Nemanjinoj, Akademskoj, Veselina Maslee,
Dubrovakoj, Vukovoj i delovima ulica:
trosm ajerova, Gospodska, Gundulieva, Glavna,
Jovana Subotia, Beogradska, Trg pobede.
Nastaviti zapoetu rekonstrukciju drvoreda u
pojedinim ulicama. Planom je predviena dalja
sukcesivna revitalizacija svih nekvalitetnih drvoreda ili
pojedinih prim eraka koji vie ne zadovoljavaju
ekoloke, bioloke ili estetske kriterijume.
Predvieno je osnivanje novih drvoreda (u ulici
Triglavskoj, na Masarikovom trgu, na delu od ul. Petra

37

Zrinjskog do Keja osloboenja, kao i svim drugim

ulicam a gde to dozvoljava profil ulice ili poloaj
komunalnih instalacija to e se utvrditi prilikom
izrade tehnike dokum entacije.
U ulicama izrazito peakog karaktera, ukoliko poloaj
postojeih instalacija ne om oguava osnivanje
klasinog drvoreda, preporuuje se osnivanje
drvoreda u ardinjeram a sa, za tu svrhu posebno
odnegovanim, "kontejnerskim sadnicama" (u
Gospodskoj ulici, na delovima Glavne ulice, Zm aj
Jovine, Beanijske, iznad podzemnih garaa i dr.).
Rekonstrukcijom drvoreda u ulicama uskog profila i
preteno stam benog karaktera treba vriti postupnom
zamenom liarskih vrsta koje form iraju malu kronju
(glog, bagrem i sl.) koja se moe orezivati da form ira
loptastu kronju.
7.2.4. Zelene povrine posebne namene
Ove povrine ini zelenilo u kompleksu ustanova:
Gradske bolnice, osnovnih kola "Majke Jugovi" i
"Lazar Savati", Poljoprivrednog fakulteta, Doma
ratnog vazduhoplovstva, verskih objekata (hrama
Presvete Bogorodice, hrama Svetog Nikole,
Franjevakog sam ostana, i dr.).
Zelene povrine u kom pleksu navedenih ustanova
karakterie kvalitetan fond zelenila koji se u
potpunosti zadrava. Iako neposredno slue
selektivnim korisnicim a, znaajan su ekoloki faktor
ukupnog zelenog sistema.
Rekonstrukcija i revitalizacija ovih zelenih povrina
dozvoljena je u sm islu sanitarno-bioloke i see iz
estetskih razloga, poveanja kvaliteta svih travnatih i
cvetnih povrina, sadnje novih sadnica sa izrazito
dekorativnim svojstvima i form iranja novih cvetnih
povrina od sezonskog cvea, perena i ruinjaka.
7.2.5. Zelene povrine stambenih blokova
Ozelenjene parcele (javne zelene povrine) u
unutranjosti pojedinih blokova na podruju plana (A25, A-38) uiniti dostupnim za stanovnike stam benih
parcela koje ih okruuju. S obzirom na nain na koji
im se pristupa, ove parcele imaju manji stepen
javnosti. Potrebno ih je obogatiti novim fondom
zelenila i urediti za igru dece m laeg uzrasta
(ljuljake, klackalice, penjalice i dr.) i za m iran odmor
graana (klupe, venjaci i sl.)
Uklanjanjem dvorinih objekata loeg boniteta na
parcelama sa preteno individualnim porodinim
zgradama, "osloboditi" dvorita i na osloboenom delu
parcele reafirmisati bate koje su u tradiciji naina
stanovanja ovog podruja i koje, pored toga to daju
specifian karakter am bijentu, predstavljaju i znaajan
element u poboljanju stanja ivotne sredine.

Korisnici zemljita mogu svoja dvorita (bate)

ureivati prem a linim afinitetima. Preporuka je da se
bar 20 % parcele ozeleni, a tamo gde to nije mogue
jer su parcele preizgraene, preporuka je da se
ograde oplem ene razliitim vrstama puzavica,
povijua ili lijana i da se u povuenom krovu (ako ga
im a) i na krovnim terasama form iraju "krovne bate".

7.2.6. Zatitno zelenilo lesnog odseka

Ovaj tip zelenila ima ulogu u saniranju erozije na
padinama lesnog odseka iznad Dunava, u zaleu
postojeih sportskih klubova (Galeb, Radecki i dr.),
ispod ul. ukovaki rub, na padinama Gardoa prema
ulici Cara Duana i dr. Kosine lesnog odseka obrasle
su spontanom , samoniklom vegetacijom bez estetskih
vrednosti, ali znaajnoj u sanaciji erozije.
U cilju dalje zatite lesnog odseka i poboljanja
am bijentalnih vrednosti, planom je predviena
revitalizacija, postepenom zam enom nekvalitetnog
zelenila vrstam a iblja koje formiraju razgranat
korenov sistem, a pri tom e se odlikuju lepim
cvetovima. Paljivim izborom veeg broja cvetajuih
vrsta omoguiti sukcesivan period cvetanja od prolea
do jeseni.
Primenjivati cvetne vrste pokrivaa tla, a naroito one
vrste koje su se pokazale efikasnim u spreavanju
erozije.
Eventualne potporne zidove kojim a se vri stabilizacija
lesnog odseka (ispod Gardoa prema Dunavu i na
drugim pozicijama, ispod ukovca prema Cetinjskoj
ulici i ulici Vasilija Vasilijevia) i na svim ostalim
pozicijam a, ozeleniti povijuama i lijanama.
Morfologiju (kosinu) lesnog odseka od Gardoa prema
Duanovoj ulici m aksimalno ouvati kao jedinstveni
element urbanog pejzaa reprezentativnog karaktera.
7.3. Pravila za ureivanje i izgradnju povrina za
sport i rekreaciju
Planom je predvieno zadravanje svih postojeih
sportskih povrina i objekata (Dom sportova "Pinki";
sportska sala i otvorene sportske povrine O "Majke
Jugovia", O "Lazar Savati", Prve zemunske
gimnazije, Poljoprivrednog fakulteta, zatim prostori,
odnosno objekti na Keju osloboenja koje koriste
sportski klubovi: Kajakaki klub Zemun, Nautiki klub
Zemun, Jedriliarski klub Zem un, Veslaki klub
"Galeb" i prostori i objekti svih drugih sportskih
klubova na podruju plana).
Mogua je njihova adaptacija, rekonstrukcija
(rekonstrukcija otvorenih sportskih povrina,
dogradnja i nadziivanje objekata) i zamena u skladu
sa urbanistikim pokazateljima plana, a u funkciji
podizanja nivoa kvaliteta aktivnosti koje se odvijaju i

38

usluga koje se pruaju. Ne predvia se prenamena

sportskih objekata u objekte druge namene.
Dozvoljena je mogunost ruenja dotrajalih,
neuslovnih, loih sportskih objekata i njihova zam ena
novim, u okviru planom utvrenih graevinskih linija,
a u skladu sa Zakonom o sportu, pravilima i propisima
za datu vrstu sportskih objekata, kao i pravilim a
propisanim ovim planom.
Sportski objekti, maksimalne spratnosti do P+2,
mogu, pored osnovne nam ene, da sadre i kancelarije
(poslovni prostor), sanitarne prostorije, hangar za
amce i druge sportske rekvizite, radionicu za
servisiranje oprem e, prodavnice sportske opreme i
rekvizita, restoran, kafe i dr.
Za potrebe sportskih klubova odobrava se izgradnja
potrebnih stepenita i ram pi do vode.
Dozvoljeno je postavljanje pontona na vodi koji su u
funkciji sportskih aktivnosti klubova, drugih vidova
rekreacije na vodi, potreba sportskog ribolova kao i
etnje nad vodom, uz prethodno pribavljenu
saglasnost na lokaciju nadlene vodoprivredne
organizacije.
Dozvoljeni su i drugi vidovi ureivanja pojedinih
delova obale Dunava prem a pravilima za datu zonu, a
u skladu sa potrebama veslakih, kajakakih,
jedriliarskih, ribolovakih i drugih klubova i sportova
na vodi i uz saglasnost nadlene vodoprivredne
organizacije.
7.4. Pravila za ureivanje priobalja i akvatorije
Zona rekreacije
Dunavska obala na podruju predm etnog plana, kao
zona rekreacije u najirem sm islu obuhvata prostor
obaloutvrde sa horizontalnim platoima, kosinama i
pristupnim ram pama. U odnosu na svoj profil i
strukturu koja se na nju oslanja m oe se posm atrati u
nekoliko poteza (potez Zem unskog keja od ulice ure
akovia do restorana "Venecija", potez od restorana
"Venecija" do restorana "aran", potez od restorana
"aran" do Keja osloboenja 69 i potez od Keja
osloboenja 69 do iroke staze). etne staze uz obalu
Dunava povezuju raznorodne sadraje i uvode
korisnika u niz razliitih am bijenata.
Najatraktivniji i najznaajniji deo priobalnog platoa je
glavno etalite na Keju (na koti 76-76,50 m) koje se
prostire ispred istorijskog jezgra Zemuna od uliva
ulice ure akovia u Kej osloboenja na jugu do
Stare kapetanije i restorana "Venecija" na severu.
Glavne elemente ovog poteza predstavljaju dve etne
staze, frekventnija izm eu dva drvoreda i mirnija,
blie vodi, nam enjena za odm or i posm atranje
okoline, koja se planom predvia za proirenje. Prema
reci, uvesti nova prostorna reenja za peake u vidu
donje etne staze na koti 73,50 m nv.

Du saobraajnice Kej osloboenja na potezu od ulice

ure akovia do Stare kapetanije, zadrati u celosti
zeleni pojas.
Biciklistiku stazu irine 3 m na potezu od ulice ure
akovia do Stare kapetanije planirati du gornje ivice
javne zelene povrine prema etalitu na koti 7676,50 mnv. Maksimalno zauzee zelenog pojasa m oe
biti 1 m. Linija odbrane od velikih (hiljadugodinjih)
voda planirana je iza biciklistike staze kao zatitni zid
(klupe) u kam padama sa krunom na koti 77 m nv.
Du Keja osloboenja, planirati poduno parkiranje u
irini od 2 m, a na raun postojee regulacije ulice.
Glavna spona etalita sa urbanim zaleem i sa
donjim etnim nivoom na obaloutvrdi ostvarena je na
poziciji veze Keja sa Masarikovim trgom. Peake
prodore iz Jezgra prem a reci zavriti proirenjima
(platoima) kraj vode/nad vodom, koji treba da su
vidikovci i mesta za susret, odmor, razmiljanje,
osveenje.
Potez priobalja od restorana "aran" uzvodno, likovno
i ambijentalno vezan je za urbanu strukturu Gardoa u
svome zaleu. Im ajui u vidu da predstavlja i vezni
element jezgra Zemuna sa preostalim uzvodnim
delovima obale, planira se rekonstrukcija obaloutvrde
u smislu irenja poprenog profila obale u okviru koga
je potrebno organizovati kolsku saobraajnicu sa
podunim parkiranjem , obezbeujui kontinuitet
biciklistike staze uz obalu i kretanje peaka na oba
etna nivoa.
Kosinu obaloutvrde ispod Gardoa planirati za sm etaj
ribarskih am aca u zimskom periodu.
Zona centralnih funkcija
Du Keja osloboenja, a u okviru urbanistikih celina
A i B, jesu objekti u funkciji centralnih aktivnosti, ija
je rekonstrukcija i prenam ena predmet posebnih
uslova u ovom planu (Stara elektrina centrala,
Carinarnica, objekti sportskih drutava i klubova i dr.).
Pored toga, postepeno transformisati prizemlja i
drugih postojeih objekata du Keja u atraktivne
trgovinske, ugostiteljske i kulturne sadraje.
Na samom Keju, zonu centralnih funkcija ine
postojei objekti kulture, Stara kapetanija i otvoreni
Muziki paviljon:
- u prizemnom objektu Stare kapetanije pored
postojeeg sadraja kulture (Galerija Drutva
likovnih i primenjenih um etnika Zem una) i
ugostiteljstva, organizovati m anji turistikoinformativni punkt i sanitarni punkt za javnu
upotrebu, s obzirom da se u osovini objekta
planira plovei pristan i pokretni most za budue
pristanite;

39

- postojei otvoreni Muziki paviljon u sklopu poteza

zelenila du etalita rekonstruisati.
Na poziciji prodora Masarikovog trga i ulice ure
akovia na Kej, u okviru planiranih peakih
proirenja, upotrebom elemenata urbanog
mikropejzaa (poploavanje, uvoenje cvetnih rondela
i drugog zelenila, skulptura, klupa, svetiljki i dr.)
organizovati mesta za susret, odm or, osveenje i
druga deavanja.
Zona renog putnikog pristanita
Ukoliko ne postoje uslovi za vraanje izvorne nam ene
zgradi Kapetanije, tu namenu organizovati u okviru
drugog objekta u zoni renog putnikog pristanita u
vlasnitvu drave, grada, lokalne uprave (npr. Kej
osloboenja 29, Gospodska 25). Prostor severno od
zgrade Kapetanije organizovati i adekvatno urediti kao
Pristanini trg, oslonjen sa zapadne strane na Kej
osloboenja.
U osovini objekta Kapetanije postaviti plovei pristan i
pokretni m ost za budue pristanite. Predvieno je da
se uz pristan m ogu nai jednovremeno dva broda
duine oko 21 m. Prostorna organizacija pristana i
njegova veza sa teritorijom pristanita treba da
om ogui neom etano m anevrisanje (pristajanje i
isplovljavanje) brodova, ukrcavanje i iskrcavanje
putnika, kontrolu, a da istovremeno ne om eta
korienje donjeg platoa keja i pojasa akvatorije
neposredno uz obalu.
Zona za obavljanje delatnosti
Zonu za obavljanje delatnosti u okviru ove
urbanistike celine ine restoran "Venecija" i brodovirestorani:
- Prizemni ugostiteljski objekat "Venecija" zadrati
sa neprom enjenom namenom, uz mogunost
rekonstrukcije na pripadajuoj parceli.
Brodovi - restorani
Zadrava se brod - restoran na poziciji izgorelog
kineskog restorana naspram O "Lazar Savati" i
planira se postavljanje novih plovila na potezu obale
uzvodno od objekata sportskih klubova (m inim um tri
veza).
Postavljanje plovnih objekata (brodova - restorana)
na akvatoriji m ora biti definisano (lokacija, gabarit,
materijali, dizajn, vrem e eksploatacije, smernice za
uklanjanje) u saradnji nadlene vodoprivredne
organizacije, urbanistike slube i slube zatite.
U cilju ouvanja vizura prema reci i sa reke kao
dragocenog dela urbanog pejzaa, brodovi - restorani
moraju biti iskljuivo u jednom nivou, bez spratne

konstrukcije. Takoe, moraju posedovati ureaj za

preiavanje otpadnih voda (sanitarnih i fekalnih) ili
nepropusni tank koji m ora da ispunjava vaee
sanitarno-tehnike uslove.
Ne dozvoljava se postavljanje montanih plovnih
objekata (splavova - kua).
Rekreacija na akvatoriji
Rekreacija na akvatoriji obuhvata zonu organizovanog
sidrenja amaca i zone slobodnog korienja vodenih
povrina (drugi vidovi rekreacije na vodi). Zona
akvatorije odreena je tako da om ogui neom etano
manevrisanje brodova i da ne rem eti reim plovnog
puta u glavnom toku Dunava.
Organizovano sidrenje amaca planira se na poziciji sa
teitem u pravcu veze Keja sa ulicom ure akovia.
Teite sidrita je opsluno-upravni i drutveni centar
(usidren plovni objekat - lep) na kom e treba
organizovati slubu uprave, uvanja i odravanja
amaca i motora, klupske prostorije, slubu prve
pomoi i sanitarni vor za korisnike, po m ogustvu
ugostiteljski punkt i dr. Bazu sidrita (lep) treba
povezati sa obalom pokretnim mostom na stubovima
tako da ne om eta korienje niih nivoa na
obaloutvrdi i slobodu kretanja na akvatoriji
neposredno du obale.
Sidrite je planirano u dva segmenta za po stotinu
pedeset amaca, ukupno 300 am aca. Oko i izmeu
zona za organizovano sidrenje amaca predviaju se
odgovarajui vodeni prilazi i prolazi. Organizaciju
sidrita izvesti u skladu sa postojeom praksom u
renim uslovima (sidrenje na bovu).
Zone slobodnog korienja vodenih povrina
predviene su juno od restorana "Venecija", izm eu
akvatorije: pristanita i sidrita, kao i na potezu
uzvodno od akvatorije pristanita do severne granice
predm etnog podruja. Na ovim delovima akvatorije
predvieno je:
- slobodno kretanje i pristajanje amaca u tranzitu,
- pristajanje i otiskivanje amaca i drugih plovila
uz ram pu u osovini Njegoeve ulice,
- kretanje i pristajanje ribarskih amaca ispod
Gardoa,
- usidrenje brodova - restorana na ve utvrenim
pozicijama,
- eventualno pristajanje hidroaviona.
Tehniko opsluivanje rekreacije na akvatoriji (toee
mesto za gorivo, manja radionica, potrebni komunalni
prikljuci, manipulativna povrina sa ram pom za
sputanje i izvlaenje am aca, sanitarni vor za javno
korienje i dr.) planirati kao servisni objekat ukupne

40

BRGP od oko 150 m 2 , na koti 73,50 m nv donjeg

platoa, sa peakim pristupom sa Keja osloboenja,
preko terase na poziciji uliva Boranske ulice u Kej
osloboenja. U neposrednom okruenju ovog punkta,
na obaloutvrdi predvideti m ogunost za zimski
sm etaj amaca (zimovnici).
Do realizacije planiranog profila obaloutvrde, postojei
punkt za tehniko opsluivanje rekreacije na akvatoriji
na lokaciji kod "Starog hrasta" preko puta Keja
osloboenja 37, zadrati i po potrebi rekonstruisati u
skladu sa navedenim (a nedostajuim) sadrajima.
Veze izmeu gornjeg i donjeg platoa i akvatorije
ostvariti navoznim rampam a za izvlaenje i sputanje
amaca i drugih plovnih objekata. Pozicije ram pi su:
- u osovini Njegoeve ulice,
- na pravcu Karamatine i Zm aj Jovine ulice,

- centralna dvostruka bona ram pa ukomponovana u

glavnu vezu Keja sa zaleem na pravcu
Masarikovog trga.
Veze gornjeg i donjeg platoa planirane su i
stepenicama u kosinama obaloutvrde, dok se veze
donjeg platoa i reke predviaju sa stepenicam a i
rampnim kosinam a, kao i posebnim elementima
ureenja i tehnikim reenjima pogodnim za
pristajanje, izvlaenje i sputanje am aca.
Zona zelenila
Zonu zelenila (ureeno zelenilo na viim kotama,
autohtona flora na niim kotama) koja proim a ovu
urbanistiku celinu, unosei elemente prirodne sredine
naspram urbanizovanog ambijenta zalea, ouvati i
unaprediti u skladu sa utvrenim uslovim a.

- na pravcu ulice ure akovia, i

8. REGULACIJA MREE PREOSTALIH JAVNIH PROSTORA I OBJEKATA

8.1. Tabelarni prikaz objekata za javne namene

Mreu objekata za javne namene na podruju plana i njihovo pripadajue zem ljite, sainjavaju, po urbanistikim
celinama i graevinskim blokovima, sledei sadraji:
Celina A- podruje Donjeg Zem una
Broj Naziv objekta - nam ena objekta
bloka

Adresa

12

Kam erna opera "Madlenijanum" kultura

Glavna

18
21

Zem unska bolnica - zdravstvo

Bogorodiina crkva
Dom Srpske pravoslavne optine verski objekat
Hrianska nazarenska zajednica verski objekat
Sinagoga - verski objekat
Zaviajni muzej Zem una - kultura

22
25
27
27
27
27
28
30
30
30
31
34

Kat. parcela

Gra. parcela

968, 969, delovi 967/2, 12-1

970, 974, 976, 977, 978,
979, 2319, 983, 984,
985
Gundulieva 32
1337
18-4
Rajaieva 4 Svetosavska 996
21-1
22
Svetosavska 16

1004

22-3

Rabina Alkalaja
Glavna 9

deo 1294
1194/1

25-12
27-9

1210, 1211, 1213, deo

1214, 1215
1217/1
deo 1196
1021

27-1

952, deo 954

30-6

951
950
1083
1066, 1065/2, deo

30-1
30-2
31-1
34-10

Franjevaki sam ostan - verski

trosm ajerova 8
objekat
Dravna uprava - administracija
Glavna 7
Garaa
Prilaz Robnoj kui
Narodna banka - dravna
Zm aj Jovina 2
administracija
Rim okatolika crkva Blaene device Om ladinski trg 4
Marije - verski objekat
MUP - OUP Zem un - dravna uprava Om ladinski trg 2
Geodetska uprava - dravna uprava Kej osloboenja 29
O "Lazar Savati" - obrazovanje
Kej osloboenja 27
Zgrada Magistrata - kultura
Trg pobede 4

27-8
27-27
28-12

41

34
35
41
42
43
44
46

Optina Zem un - dravna uprava

Zem unska pota - dravna
institucija
Dom Jugoslovenske arm ije specijalna namena
Muzika kola "Kosta Manojlovi" obrazovanje
Kom anda vazduhoplovstva specijalna namena
Vojna lekarska ustanova specijalna namena
Garaa

Trg pobede 2
Glavna 8

1065/1
1065/1
1189

34-9
35-2

trosm ajerova 1

1218

41-1

Nemanjina 9

1238

42-5

Trg JNA 12

1220

43-1

Sonje Marinkovi 4

1153

44-19

ugao Dobanovake, Cara 469

Duana

46-1

Broj Naziv objekta - nam ena objekta

bloka

Adresa

Kat. parcela

Gra. parcela

Milenijum ska kula - kultura

Gardo

345

1-1

1
3

Letnja pozornica - kultura

Sportska drutva i klubovi - sport i
rekreacija
Trafo-stanica - komunalni objekat
crkva Sv. Nikole - verski objekat

Gardo
iroka staza

Deo 346
105, 106, 107

1-2
3-483-493-50

Strma
Njegoeva 41-43

292/2
168, 169, 170,171

6-6
7-1

Broj Naziv objekta - nam ena objekta

bloka

Adresa

Kat. parcela

Gra. parcela

ukovaki kut

782/2

4-12

Celina B - Gardo

6
7

Celina V - ukovac

Trafo-stanica - komunalni objekat

Celina G - Kom pleks Gradskog parka sa javnim objektima

Broj Naziv objekta - nam ena objekta
bloka

Adresa

Kat. parcela

Gra. parcela

Gim nazija - obrazovanje

Nem anjina 2

1252, deo 2345, 2346

1-4

1
1

O "Majka Jugovia" - obrazovanje Gradski park

manastir Sv. Arhangela Gavrila Gradski park 3
verski objekat
Katolika kapela Sv. Roka - verski Gradski park 5
objekat

1251, deo 1247, 1250

1253, deo 1247

1-8
1-2

1254, deo 1247

1-3

Dom sportova "Pinki" - sport i

rekreacija

Gradski park

1248, 1249, deo 1247

1-6

Zem unska bolnica - zdravstvo

Vrtlarska 4

3
3

Kasarne - specijalna nam ena

Crveni krst - humanitarna
institucija
Poljoprivredni fakultet obrazovanje
Merno-regulaciona gasna stanica

Gradski park
Gradski park

1311, 1312, 1313/1,2,

2-12-14
1303, 1304/2, 1306/2,
1307/2, 1311, deo 1308,
1307/1, 306/1, 1305
deo 1259/1
3-13-2
1259/2,3
3-3

4
4

Nem anjina 6
ul. 22. oktobra

1783, 1784,1785, 1786, 4-1

1787, 1789
4-2

42

O "Svetozar Mileti" - obrazovanje Nem anjina 25

1816

5-1

Celina D - priobalje i akvatorija

Broj Naziv objekta - nam ena objekta
bloka

Adresa

Kat. parcela

Gra. parcela

Kej osloboenja 8

2393

Kej osloboenja

deo 2397

Stara kapetanija - kultura saobraaj

Muziki paviljon - kultura

Razgranienje povrina za objekte javne namene od

povrina za druge nam ene prikazano je u grafikom
prilogu "Namena graevinskog zem ljita i podela na
zone" 1:1.000, a pripadajue graevinske parcele na
"Planu parcelacije povrina za javne namene sa
analitiko-geodetskim elementima za obeleavanje"
1:1.000. U sluaju nepodudarnosti navedenog spiska
obuhvaenih katastarskih parcela sa grafikim
prilogom, vai grafiki prilog.

8.2. Obavezni javni sadraji

8.2.1. Zatita dece predkolskog uzrasta
Na tretiranom podruju postoji jedna deija ustanova
- depandans sa 96 mesta. Prognoza potreba kree se,
zavisno od pretpostavljenog obuhvata od 237-321
mesta, koja e disperzijski biti rasporeena na vie
lokacija. Optim alno dimenzionisane kapacitete (za 80
dece) organizovati kao depandanse:
- uz objekte u stam beno-poslovnim zonam a;
- prenamenom individualnih, porodinih kua za
privatnu delatnost;
- uzimanjem u zakup i adaptacijom objekata u
dravnoj svojini ili objekata druge javne
namene na pogodnim lokacijam a.
Na slian nain reiti i zbrinjavanje starih (pansioni za
stare sa organizovanim drutvenim ivotom i
zdravstvenom brigom i negom ).

- stvaranje uslova za dodatnu izgradnju u okviru

kolskih parcela za sadraje kompatibilne sa
funkcijom obrazovanja (O "Lazar Savati").
Zbog ogranienja koja proistiu iz statusa postojeih
kolskih objekata i vrednovanja okruenja, rastue
potrebe za novim korisnim prostorom koje su u
funkciji osavremenjavanja nastavnog procesa
(biblioteka sa itaonicom, sala za kolske
manifestacije, savrem eno opremljeni kabineti i dr.)
reavati adaptacijom postojeih potkrovlja ili
nadziivanjem postojee fiskulturne sale koje je
mogue kod O "Majka Jugovia", najvie u dva
nivoa, vodei rauna da se ne narui sklad sa visoko
vrednovanim glavnim objektom na parceli kao i
objektima u okruenju.

8.2.3. Primarna zdravstvena zatita

Stanovnici na teritoriji Starog jezgra Zem una dobro su
opslueni slubam a primarne zdravstvene zatite
postojeom m reom objekata.
Kompleks Klinike bolnice Zem un prema raspoloivom
fondu bolesnikih postelja i projekcijama razvoja svoje
delatnosti obuhvatie prostor od oko 1,10 ha neto. U
cilju funkcionalnog i prostornog zaokruenja, u okviru
kompleksa predviena je dodatna izgradnja i
reavanje pripadajueg m irujueg saobraaja.
Uz bolniki kompleks prem a parku (Samostan sestara
milosrdnica Sv. Vinko Paulski), formirati manji
karitativni punkt socijalne zatite (briga o starima,
deci bez roditelja, hendikepiranim ).

8.2.2. Osnovne kole

Raspoloivi graevinski fond10 osnovnih kola
obezbeuje dostizanje stratekog zadatka, prelazak
na rad u jednoj sm eni. U cilju racionalnijeg korienja
raspoloivih kapaciteta predlau se:
- prenamena postojeih objekata u okviru ostalih
kategorija vaspitno-obrazovnih ustanova;
- vezivanje kom plementarnih funkcija (drutvenih,
edukativnih, kulturno-zabavnih) uz kole;

____________________
10

Broj uenika evidentiranih na ovom prostoru je prema

proceni (do konanih rezultata popisa 2002. god.) 865,
to odgovara koli sa 28 nastavnih prostorija, dok danas
na podruju plana u tri osnovne kole ima 55 uionica.

43

8.3. Sadraji opteg drutvenog interesa

8.3.1. Ustanove srednjeg obrazovanja
Na podruju plana mreu ustanova srednjeg
obrazovanja ine Zem unska gimnazija i Srednja
muzika kola "Kosta Manojlovi". Oba objekta, prvi
kao spomenik kulture i drugi kao objekat savremene
arhitekture uspeno uklopljen u am bijent Jezgra,
prostorno i graevinski ne pruaju mogunost da se
na njim a intervenie, sem u sm islu restauracije i po
potrebi unutranje, funkcionalne adaptacije.
8.3.2. Kulturno-obrazovni sadraji
Kulturno-obrazovni sadraji gradskog nivoa koji
podiu nivo i kvalitet ivljenja ukupnog gradskog
stanovnitva su Zaviajni muzej Zemuna, Kam erna
opera "Madlenijanum", Letnja pozornica na Gardou i
Zemunska tvrava sa Milenijumskom kulom.
Na predmetnim objektima primenjivae se
konzervatorski postupak revitalizacije i rekonstrukcije
ogranienog obima.
Predm etnim planom, Kam ernoj operi "Madlenijanum"
opredeljuje se pripadajua graevinska parcela. U
okviru nje utvruje se mogunost funkcionalne
rekonstrukcije i dogradnje postojeeg objekta prema
dvoritu na severozapadnoj i severoistonoj strani (u
vidu dvoetanog aneksa poveanih spratnih visina,
povrine u osnovi oko 700 m 2 , odnosno, ukupne BRGP
oko 1.500 m 2 , uz potovanje postojee granice
graenja prem a Zm aj Jovinoj ulici), kao i mogunost
revitalizacije fasade i preureenja pristupa iz Glavne
ulice sa ciljem da se afirm ie i anim ira prostor
Pozorinog trga kao znaajne javne povrine.
Letnja pozornica na Gardou planom dobija
pripadajuu (funkcionalnu) parcelu u okviru koje se
moe rekonstruisati i funkcionalno upotpuniti
(eventualno natkriti) tako da se na njoj m ogu odvijati
kulturno-zabavne manifestacije i spektakli.
Zemunsku tvravu rekonstruisati prem a
konzervatorskim uslovima nadlene slube zatite i
zajedno sa Milenijumskom kulom prenameniti u
jedinstven vidikovac dopunjen sadrajima
ugostiteljstva i kulture.
8.3.3. Verski objekti
Na podruju plana nalazi se osam verskih objekata od
kojih tri pripadaju hrianima pravoslavne
veroispovesti, etiri pripadaju hrianima
rim okatolike veroispovesti i jedna je sinagoga.
Nastajali su u rasponu od sredine 18. veka do poetka
20. veka. Najstarija je crkva Prenosa motiju Sv. Oca
Nikolaja (Njegoeva 43), a najmlai samostan sestara
milosrdnica Sv. Vinko Paulski (Gradski park). Pored
ovih, tu su i:

- pravoslavna crkva Rodestva Presvete

Bogorodice (Rajaieva 2),
- pravoslavni m anastir Sv. Arhangela Gavrila
(Gradski park 3),
- rimokatolika crkva Blaene device Marije
(Om ladinski trg 4),
- rimokatolika kapela Svetog Roka (Gradski park
5),
- Franjevaki samostan (trosmajerova 6),
- jevrejska sinagoga (Rabina Alkalaja).
Na predm etnim objektima primenjivae se
konzervatorski postupak restauracije i revitalizacije.
Pratei objekti u okviru pripadajuih parcela m ogu se
rekonstruisati (adaptacije i rekonstrukcije potkrovlja,
dogradnje) na osnovu posebnih, prethodno definisanih
tehnikih uslova i mera nadlene slube zatite.
Izgradnja novog objekta sa namenom biblioteke i
itaonice u kompleksu Nikolajevske crkve, mogua je
prema posebnim konzervatorskim uslovima Zavoda za
zatitu, kojim a e se definisati dispozicija, gabarit,
volum en i arhitektonsko reenje budueg objekta.
Potrebe za novim sadrajima (biblioteka sa itaonicom
i dr.) u okviru kom pleksa Franjevakog samostana
reavati na pripadajuoj parceli samostana A 27-1,
prema utvrenim urbanistikim pokazateljima.
8.4. Specijalizovane (elitne) javne namene
Ekskluzivnu javnu ustanovu koja prevazilazi gradski
znaaj na prostoru Starog jezgra Zem una predstavlja
Poljoprivredni fakultet. U okviru kompleksa planom se
predlau intervencije u pravcu izm etanja postojeeg
stanovanja kao neprim erene nam ene i prenam ena tih
objekata u nauno-obrazovne svrhe. Deo kom pleksa
potrebno je rekonstruisati (eksperimentalne hale,
staklenici, izlobeni paviljoni, ogledna polja), slobodne
povrine obogatiti florom, urediti prilaze i etne staze i
postepeno ih transformisati u Botaniku batu (vrt)
pristupaan za sve. Pristupni plato koji obuhvata deo
pripadajue parcele i deo javne povrine, adekvatno
urediti (Akademski trg) i opremiti urbanim
mobilijarom (klupe za sedenje - tribine, jarboli,
fontana, ardinjere, cvetne aleje i dr.). Deficit
stacionarnog saobraaja reavati u okviru planirane
javne podzem ne garae G3 ispred sportske dvorane
"Pinki".
Makrolokacija Zem una u regionu Dunavskog priobalja
nalae formiranje prihvatnog centra omladinskog
turizm a kao dela sistema organizacija IUHF i FSJ-a11 ,
mogue kroz prenamenu nekog postojeeg objekta
javne nam ene (kompleks kasarni u Gradskom parku)
ili kao alternativno reenje u zoni priobalja, hotel uz
vodu.

___________________
11

Standardi i kriterijumi propisani su na konferenciji

IUHF-a u Australiji 1994. godine.

44

utvrenih jedinica mere) na ureivanju javnog

graevinskog zem ljita u granicam a predmetnog
plana.

9. UREIVANJE JAVNOG GRAEVINSKOG

ZEMLJITA
U tabeli koja sledi dat je okvirni pregled planiranih
radova (po vrsti) i potrebnih koliina (na osnovu
Radovi na ureivanju
javnog graevinskog
zemljita

Vrsta radova

Jedinica
mere

Intervencija
rekonstrukcija

novo

Ukupno

m2

107.673

15.024

122.697

2.102
950

2.102
950

saobraajne povrine
- saobraajnice

- parking m esta
- Javne garae

m
broj PM

hidrotehnika mrea i postrojenja

- vodovod

150 mm

3.003

4.549

7.549

- fekalna kanalizacija
- kina kanalizacija

250 mm
300 mm
60/110 cm

m
m

460
-

1.769
6.295
-

1.769
6.295
460

- hidrotehniko ureenje
obale

prema
posebnom
projektu a na
osnovu uslova
iz Plana

kom.

10

10

kom.

kom.
m
m

1
18.700
3.100

1
18.700
3.100

kom.

elektroenergetska mrea i
postrojenja
- TS 10/0,4 kv u sklopu
graevinskog dela
planiranog objekta
- TS 10/0,4 kv slobodnostojee, prizem ne
- TS 10/0,4 kv podzem ne
- m rea kablova 1 kv
- m rea kablova 10 kv
TT mrea i postrojenja

- glavni telekomunikacioni kablovi

kapaciteta 600 x 4 x 0,4 mm 12

toplovodna mrea i postrojenja

- toplovod

168.3/4 mm

240

240

m
m
m
m
m
m
m
m
m

0
0
0
0
0
0
0
0
0

160
130
1.305
715
2.230
975
596
455
1.205

160
130
1.305
715
2.230
975
596
455
1.205

48.3/2.6 mm
60.3/2.9 mm
76.1/2.9 mm
88.9/3.2 mm
108/3.6 mm
133/4 mm
159/4 mm
168.3/4 mm
219.1/5 mm

45

- gasovod

MRS "Zem un-centar 1"

gradski, p = 6/12 m
bara (od
postojeeg van
granice plana),
elik
distributivni,
m
p = 1/4 bara,
polietilen DN20DN65

2.450

2.450

12.500

12.500

kapacitet B=
5.000 m 3 /h

kom.

inenjersko-geoloki radovi
- stabilizacija lesnog odseka na Gardou i
ukovcu

prema konkretnoj potrebi

- podgraivanje i zatita temeljnih iskopa prema konkretnoj potrebi

- drenaa i zatita od podzemnih voda
prema konkretnoj potrebi
(hidroizolacija)
javne zelene povrine
- revitalizacija i unapreenje Zemunskog
parka, Zem unskog keja i svih drugih
parkovskih povrina

prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz

predm etnog plana

- revitalizacija i unapreenje postojeih

drvoreda i izgradnja novih
- revitalizacija i izgradnja povrina za
sport i rekreaciju

prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz

predm etnog plana
prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz
predm etnog plana

javni otvoreni prostori

- revitalizacija i unapreenje trgova,
etalita, peakih ulica i zona

prema posebnom projektu, a na osnovu pravila iz

predm etnog plana

_____________________
12
Oznaka konstrukcije jezgra kabla sadri broj osnovnih elem enata u kablu (kapacitet), nain upredanja
(etvorka) i prenik provodnika u m ilimetrima.
Finansiranje planiranih radova na ureivanju graevinskog zem ljita vri se iz budetskih sredstava Skuptine
grada Beograda.
Zagrevanje objekata planirati centralizovano i na taj
nain postupno iskljuiti individualna loita i kune
kotlarnice, to e znatno umanjiti zagaenost vazduha
10. USLOVI I MERE ZA ZATITU I UNAPREENJE
i poveati standard stanovanja.
IVOTNE SREDINE
Na osnovu elaborata Slube za higijenu i zatitu
ivotne sredine Gradskog zavoda za zatitu zdravlja, u
cilju unapreenja stanja ivotne sredine na podruju
Starog jezgra Zem una potrebno je preduzeti sledee
mere:
Unutranjost blokova (parcela) to je mogue vie
osloboditi, nehigijenske objekte poruiti. Na taj nain
stvoriti uslove za dobro provetravanje i insolaciju. Gde
je mogue, planirati zelene povrine sa deijim
igralitima i prostorom za odm or odraslih i starih lica.

Vlanost zgrada je vrlo velika u Starom jezgru

Zemuna kao posledica podzem nih voda na koti od oko
72 mnv i kao posledica primene loih graevinskih
materijala, nedostatka hidroizolacije i neodravanja
stambenog fonda tokom niza godina pa i decenija. U
tom smislu poeljno je dotrajali stambeni fond
zameniti novim uz primenu savremenih m aterijala
(hidro i termoizolacije i dr.) koji obezbeuju kom fornu
eksploataciju.
Stanovanje u suterenu potpuno iskljuiti.

46

U procesu rekonstrukcije postojeeg graevinskog

fonda uveati sanitarno-higijenske uslove stanovanja
izgradnjom kupatila i WC-a koje treba prikljuiti na
gradsku kanalizaciju.
U kontekstu organizacije celokupnog saobraaja koji
se reflektuje na predm etni prostor, u cilju zatite
ivotne sredine od visokog nivoa buke i
aerozagaenja, prednost u prevozu putnika dati JGS-u
i to savrem enim inskim kapacitetnim sistemima.
(Izgradnjom m agistralnog pravca Ugrinovaka Bulevar Mihaila Pupina, izm enie se rang
saobraajnice Cara Duana, kao i distribucija tokova u
ovoj zoni, ime e se sva kretanja koja nemaju za cilj
Staro jezgro odvesti tangentno u odnosu na njega).
Za sve stambene i poslovne objekte uz Glavnu,
Vrtlarsku i Ugrinovaku ulicu planirati posebne
urbanistike i arhitektonsko-graevinske m ere zatite
od preterane buke i vibracija.
S obzirom da na pojedinim prostorima unutar
predm etne zone dolazi do intenzivnog odvijanja vie
vidova saobraaja ukljuujui i peaki, to dovodi do
konflikta meu njima i negativno utie na korisnike
prostora i bezbednost peaka, potrebno je formirati i
odreene zakonske restriktivne m ere u cilju
destim ulacije dolaska motornih vozila u predm etni
prostor (npr. znatno vie cene za parkiranje vozila
zaposlenih i ostalih korisnika prostora koji nisu
stanovnici, uz odgovarajui nivo usluga JGS-a koji bi
svojim servisom zadovoljio transportne zahteve
graana).
Sve saobraajnice propisno dim enzionisati i oprem iti
instalacijam a javne rasvete.
U cilju uveanja kvaliteta slobodnih prostora i
um anjenja intenziteta buke, vibracija i aerozagaenja,
stacioniranje vozila reiti na za to ureenim
povrinama i prostorim a.
Stajalita javnog saobraaja planirati tako da ne
usporavaju protok saobraaja i da budu pristupana
peacima.
Peaka kretanja to je mogue vie izdvojiti od
motornog saobraaja. Na svim peakim stazama i
prelazima omoguiti kontinuirano kretanje
hendikepiranih lica.
Za evakuaciju vrstog otpada (kom unalnog i kunog
sm ea) planirati posebna m esta za kontejnere
"Gradske istoe".
Benzinsku stanicu sa 80 m 3 goriva na Trgu Branka
Radievia, koja degradira prostor i funkciju Trga i
predstavlja realnu opasnost u sluaju akcidenta,
dislocirati.
Izgradnjom garaa po obodu ueg gradskog jezgra i u
okviru jezgra, osloboditi postojee trgove, ulice i
unutranjost blokova od parkiranih vozila.

Razm otriti opravdanost daljeg opstanka term inala

javnog gradskog saobraaja na Mauranievom trgu
im ajui u vidu njegovo izuzetno tetno dejstvo na
ivotnu sredinu i devastaciju ukupnog prostora
spom enike celine.
Zelene i rekreativne povrine u okviru plana odravati
i ureivati u skladu sa propisanim uslovim a.
11. MERE ZATITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH
VEIH NEPOGODA I PROSTORNO-PLANSKI
USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU
Radi zatite od potresa objekti moraju biti realizovani i
kategorisani prem a Pravilniku o tehnikim
normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizm ikim podrujim a ("Slubeni list SFRJ", broj
31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90).
Radi zatite od poara planirani objekti m oraju biti
realizovani prema odgovarajuim tehnikim
protivpoarnim propisima, standardim a i norm ativima:
Objekti m oraju imati odgovarajuu hidrantsku mreu,
koja se po protoku i pritisku vode u m rei planira i
projektuje prema Pravilniku o tehnikim norm ativima
za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje
poara ("Slubeni list SFRJ", broj 39/91).
Objektima mora biti obezbeen pristupni put za
vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehnikim
normativima za pristupne puteve... ("Slubeni list
SRJ", broj 8/95), po kome najudaljenija taka
kolovoza nije dalja od 25 m od gabarita objekta.
Objekti m oraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom
za elektroinstalacije niskog napona ("Slubeni list
SRJ", broj 8/95) i Pravilnikom za zatitu objekata od
atmosferskog pranjenja ("Slubeni list SRJ", broj
11/96).
Planirane garae sa korisnom povrinom veom od
500 m 2, m oraju im ati sopstveni prilaz za vozila,
rezervni izlaz za vozila, osoblje i korisnike garae,
sistem prinudne ventilacije, m erae za kontrolu
koncentracije ugljen-m onoksida, sistem za
odimljavanje i instalacije sigurnosnog osvetljenja
("Slubeni list grada Beograda", broj 31/IV/83).
Planirane garae sa korisnom povrinom veom od
1.500 m 2, moraju imati sopstveni prilaz sa ulazom i
odgovarajui broj rezervnih izlaza za vozila, osoblje i
korisnike garae, sistem prinudne ventilacije, merae
za kontrolu koncentracije ugljen-m onoksida, sistem za
odimljavanje, instalacije sigurnosnog osvetljenja i
instalacije za automatsku objavu poara ("Slubeni list
grada Beograda", broj 31/IV/83).
U vezi sa civilnom zatitom, predviena je izgradnja
sklonita u skladu sa lanom 74. Zakona o odbrani
("Slubeni glasnik RS", broj 45/91), to je zbog
stepena tajnosti definisano posebnim elaboratom

47

(Prilog mera zatite od elementarnih i drugih veih

nepogoda i prostorno planski uslovi od interesa za
ONO) koji je sastavni deo predmetnog plana.
V. PRAVILA GRAENJA
1. OPTA PRAVILA
Planirani proces revitalizacije i urbane obnove Starog
jezgra Zem una odvijae se prvenstveno
rekonstrukcijom postojeeg graevinskog fonda
(adaptacije i rekonstrukcije potkrovlja, dogradnje u
unutranjosti parcela, zamene objekata), manje
novom izgradnjom , pri em u se bitno nee uveati
broj stanovnika, ve e se permanentno uveavati
standard stanovanja postojeih stanovnika.
U tabelama u okviru Dokumentacije plana, dat je
Pregled (urbanistikih) pokazatelja (postojee i
planirane) izgradnje na pojedinanim graevinskim
parcelama, po blokovima, uspostavljenim
urbanistikim celinama i na nivou Jezgra kao celine,
koji su referentni za planiranje buduih odnosa i
utvrivanje mogunosti izgradnje na svakoj
pojedinanoj parceli.
U postupku urbane obnove primarna je zatita i
unapreenje tipolokih karakteristika i vrednosti
objekata i prostora po kojima se prepoznaje odreena
am bijentalna celina na podruju Starog jezgra
Zemuna.
Sve vrste planiranih intervencija izvesti u skladu sa
urbanistikim pravilima utvrenim u ovom planu i
posebnim konzervatorskim uslovim a sadranim u
"Elaboratu uvanja, odravanja i korienja i m erama
tehnike zatite prostorne kulturno-istorijske celine
Starog jezgra Zem una, kulturnog dobra od velikog
znaaja, za potrebe izrade regulacionog plana" koji je
izradio Zavod za zatitu spomenika kulture grada
Beograda.
Uvaavajui kontekst, planiranu revitalizaciju i urbanu
obnovu jezgra Zem una sprovesti uz potovanje
sledeih optih pravila (mera) zatite i unapreenja
prostora.
1.1. Postojea ulina matrica
Trase ulica predstavljaju osnovu organizacije prostora.
Nastale krajem XVIII i poetkom XIX veka, stekle su
identitet i neotuivo pravo na opstanak u svim
buduim rekonstrukcijama.
Najstarije ulice i ulice koje vode ka Dunavu sadre
pored optih urbanistikih vrednosti i izuzetno vredan
arhitektonski fond i u tom smislu predstavljaju jednu
od glavnih vrednosti podruja.
Potrebno je uvati ambijent Glavne ulice, Gospodske,
Zm aj Jovine, Beanijske, dela Svetosavske,

Dubrovake, Njegoeve, Gajeve i dela ulice

Karam atine, zbog ega se sa posebnom panjom
moraju uklapati nove strukture u postojee tkivo.
Ulinu mreu Gardoa i ukovca, spontano nastalu
Prilagoavanjem morfologiji tla, ouvati u svim njenim
osobenostima: ulice nejednakih irina, neoekivanih
skretanja, trapezasto proirenih na raskrsnicama i
slepih krakova. Dimenzije ovih ulica ne potuju pravila
izgradnje, ve su u skladu sa potrebama oveka i
brzinom njegovog kretanja. Iz irokih staza u kaldrm i
na relativno ravnom terenu, one se suavaju u staze i
stepenita od opeke sa veim nagibim a, da bi se zatim
opet proirile u ulice.
Intervencije na ulinoj mrei, u okviru postojeih
regulacija, mogue su u smislu obezbeivanja bolje
protonosti saobraaja, zamene kolovoznog zastora ili
poploavanja tam o gde je to potrebno u cilju
stvaranja kom fornijeg i kvalitetnijeg prostora za
peake, zakoavanja ivinjaka zbog invalida,
poboljanja uslova parkiranja i pristupanosti obodnim
namenam a, zamene ili postavljanja nove
infrastrukture, formiranja novih drvoreda i
mikroambijenata.

1.2. Parcelacija
Oblike i veliinu blokova i parcela uspostavljene u
procesu formiranja Jezgra, potrebno je zadrati kao
bitan element nasleene urbane m atrice.
Ovim planom uspostavlja se parcelacija za sve
postojee javne namene i objekte koji do izrade plana
nisu im ali definisanu pripadajuu parcelu.
Takoe, za sve nove sadraje utvruje se parcelacija
u planu.
Svaka parcela predviena planom mora biti oslonjena
na javnu saobraajnu (kolsku ili peaku) povrinu.
Planom ouvati i unaprediti tradicionalni karakter
izgradnje na parcelama.
Permanentno (od nastanka Jezgra do danas) izraenu
tendenciju ka sve veoj iskorienosti parcela sanirati,
im ajui u vidu higijenske i ekoloke uslove.
Urbanistiki param etri kojima se definie nain
izgradnje i ureivanja prostora (graevinska linija,
spratnost, stepen ili indeks zauzetosti parcele, indeks
izgraenosti) odnose se na pojedinane graevinske
parcele oznaene u planu.
Procentualni odnos namena utvren je za zonu i na
pojedinanim parcelama treba ga primenjivati
fleksibilno (u zavisnosti od potreba investitora), vie
kao preporuku ije potovanje obezbeuje
ostvarivanje planom definisanog karaktera
pripadajue zone.

48

Korekcija postojeih granica parcela, parcelacija i

preparcelacija mogue su na usaglaenu inicijativu
korisnika zemljita i u skladu sa urbanistikim
pravilima utvrenim u ovom planu, izradom
urbanistikog projekta.
Deoba planom utvrenih graevinskih parcela mogua
je uz uslov da je m inim alna irina fronta novonastalih
parcela 6 m , a minimalna povrina pojedinanih
parcela 150 m 2. Parcele nastale deobom treba da su
oslonjene na javni put (prolaz) u irini minimum 3 m.
Ukrupnjavanje dve ili vie parcela (iste namene) u
urbanistike celine, mogue je, na usaglaeni zahtev
korisnika zemljita izradom urbanistikog projekta.
Na graevinske parcele formirane nakon usvajanja
plana prim enjuju se pravila ureivanja i izgradnje
utvrena u ovom planu.
Grafiki prikaz graevinskih parcela utvrenih planom
dat je na "Planu parcelacije povrina za javne nam ene
sa analitiko-geodetskim elementima za obeleavanje"
izraenom na katastarskoj podlozi u razm eri 1:1.000.
1.3. Horizontalna regulacija
Zemun je u sm islu horizontalne regulacije (ulica,
trgova, objekata) gotovo form iran. Potrebno je finim i
nenam etljivim interpolacijama unutar pojedinih
blokova upotpuniti postojea tkiva, uspostaviti
prekinute uline regulacije u kontinuitetu ili
prekinutom nizu karakteristinog ritma, kod
razgraenih i devastiranih prostora (Vukova ulica,
Karam atina ulica, Zmaj Jovina, Gajeva, Trg pobede,
Petra Zrinjskog, Masarikov trg, Mornarska,
Mauranieva, Preradovieva, Triglavska, Kej
osloboenja, Gardoka, Visoka, Trg Branka
Radievia, Oraka, Cetinjska, ukovaki rub,
ukovaka i ukovaki kut).
Mogue je nastaviti ve zapoeti proces uspostavljanja
dvostruke regulacije na onim parcelam a koje to
svojom dubinom i pristupanou dozvoljavaju (u ulici
Dubrovakoj), ili u cilju stabilizacije lesnog odseka u
okviru potpornih graevina (ulica Cetinjska,
Njegoeva, Trg Branka Radievia).
Podruje Starog jezgra Zemuna karakterie gradnja
na regulacionoj liniji u kontinuitetu ili u prekinutom
nizu karakteristinog ritma. Periferni delovi Jezgra
izgraeni su u sistemu razdvojenih objekata u
prekinutom nizu, karakteristinog ritm a, ali na
regulacionim linijama (ukovac, Gardo).
Na malom broju parcela u okviru urbanistike celine
ukovac (uz ulicu Duana Vukasovia), postojei
stambeni objekti novijeg datum a su slobodno stojei i
postavljeni na izvesnom udaljenju od regulacione
linije:
Rekonstrukciju i zamenu postojeih objekata na
parceli izvesti potujui postojee granice graenja, a

kod zamene objekata koji nisu na ulinoj regulaciji

dozvoljena je izgradnja na regulaciji.
Izgradnju novih objekata i sklopova izvesti potujui
planom utvrene granice graenja koje su definisane
u grafikom prilogu "Regulaciono-nivelaciono reenje
sa analitiko-geodetskim elementima za obeleavanje
saobraajnih povrina" 1:1.000.
Sa ciljem da se obezbedi kolski pristup i m ogunost
stacioniranja vozila na parceli, kod izgradnje novih
zgrada u neprekinutom nizu planirati pasae kroz
objekat m inim alne irine 3 m , a kod zgrada u
prekinutom nizu voditi rauna da je m inim alno
odstojanje izm eu dva susedna objekta 3 m.
Planirani pasai ucrtani u grafikim prilozima plana
predvieni su za javno korienje i neophodno ih je
realizovati u okviru planiranih objekata. Precizna
pozicija u okviru objekta utvrdie se u procesu
sprovoenja plana.
Prizem lja novih zgrada (naroito onih nam enjenih
javnom korienju) m ogu biti povuena od
graevinske linije ka unutranjosti parcele u cilju
formiranja tremova, kolonada, prostranijih pristupa
objektu i sl. Nije dozvoljeno zatvaranje postojeih
kolonada.
Van graevinske linije dozvoljeno je projektovanje
erkera, balkona, terasa ili nadstrenica na visini od
min 4,5 m od kote nivelete javne povrine. Istureni
delovi zgrade mogu biti izvan parcele (graevinske
linije) maks. 0,90 m ukoliko je regulacija ulice
(rastojanje od naspramnog suseda) m inim um 9 m i ne
mogu biti dui od 1/3 irine fasade.
Kako se zbog ouvanja karaktera prostora, po pravilu,
zadrava vrednovani (ulini) objekat na parceli,
narasle potrebe savremenog korisnika reavati
dogradnjama u unutranjosti parcele, u skladu sa
utvrenim pravilima plana.
Im ajui u vidu tradicionalnu organizaciju objekata na
parceli (glavni objekat "L" ili "P" osnove orijentisan ka
ulici, a pomoni i dvorini objekti, koji su do danas
preteno dobili stambeni karakter, organizovani su po
obodu parcele esto form irajui zatvorena atrijum ska
dvorita), ovim planom utvruje se m ogunost
rekonstrukcije i dogradnje postojeih dvorinih
objekata i njihove zam ene, odnosno izgradnje novih
objekata u unutranjosti parcela na granici prema
susedima, uz potovanje utvrenih urbanistikih
pokazatelja (stepen zauzetosti parcele, spratnost,
indeks izgraenosti, procenat zelenila na parceli i dr.).
Rekonstrukcija postojeih pom onih objekata na
pojedinanim parcelama, koji svojom dispozicijom
odudaraju od tradicionalnog naina izgradnje (na
regulacionoj liniji i po obodu parcele) na parceli i
njihova prenamena u stam beno-poslovne sadraje
nije dozvoljena.

49

Kod izgradnje po obodu parcele nije dozvoljeno

planirati otvore prema dvoritu suseda. Objektima koji
su oslonjeni na meu, a koji su orijentisani prema
otvorenim javnim povrinama (peakim ulicama,
javnim zelenim povrinam a, pasaima i dr.),
dozvoljava se otvaranje vrata, prozora, izloga i dr.
prema tim nam enama.

1.4. Vertikalna regulacija (spratnost)

Vertikalna regulacija Jezgra preteno je
determ inisana. Odslikava se u silueti grada kao niska,
polegla struktura prosene spratnosti ispod dve etae,
nad kojom se uzdiu vitke vertikale crkvenih tornjeva i
Milenijumske kule.
U skladu sa planom utvrenim optim i posebnim
merama za zatitu i unapreenje prostora, u postupku
urbane obnove uvaavati spratnost koja je
karakteristina za utvrenu tipologiju postojeih kua
(arhitekture) na podruju Jezgra (prizemna
modifikovana ruralna kua i m alovaroka kua,
visokoparterna i jednospratna stam bena i stam benoposlovna kua, javne zgrade spratnosti od P+2 do
P+4).
Adaptacija ili rekonstrukcija potkrovlja svih postojeih
objekata m ogua je u jednom nivou, prem a posebnim
konzervatorskim uslovima utvrenim u "Elaboratu
uvanja, odravanja i korienja i merama tehnike
zatite prostorne kulturno-istorijske celine Starog
jezgra Zem una, kulturnog dobra od velikog znaaja,
za potrebe izrade regulacionog plana" (koji je izradio
Zavod za zatitu spom enika kulture grada Beograda),
bez obzira na planom definisan indeks izgradnje na
parceli.
Zgrade kod kojih se planira korienje potkrovlja
osvetljavaju se na ulinoj strani, po pravilu, preko
leeih krovnih prozora na kosoj krovnoj povrini ili
preko vertikalnih prozora prem a dvoritu i na
kalkanskim zidovim a kada oni nisu na granici parcele.
Postojee stam bene zgrade novijeg datum a koje
doseu spratnost i do P+4, ukoliko nisu u okviru
modernistikih celina koje form iraju nove ambijente
jezgra, predstavljaju pojedinane objekte neprimerene
visinske regulacije (u neskladu sa ambijentom ) i
nepoeljni su izuzeci koji nisu referentni za planiranje
odnosa u Starom jezgru.
Izuzetak od napred navedenog predstavljaju objekti u
Zm aj Jovinoj ulici 8 i 10, na graevinskim parcelama
A28-10 i A28-9, kojim a se dozvoljava zam ena
(prvom ), odnosno nadziivanje (drugom) do
spratnosti P+3+Ps (povueni sprat), u cilju stvaranja
ujednaenog ulinog fronta na potezu parne strane
Zm aj Jovine ulice od Glavne do Gajeve ulice,
uklapanjem sa visinskom regulacijom postojeih
stambenih objekata Moderne izmeu kojih se
interpoluju.

Uvaavajui kao steenu obavezu ranije izdate

konzervatorske uslove Zavoda za zatitu spom enika
kulture grada Beograda za pojedinane lokacije na
podruju plana, planom se predvia nadziivanje
postojeih stambenih objekata u ulici Jovana Subotia
7 do spratnosti P+2, u ulici Ivana Maurania 11 do
spratnosti P+2 i u ulici Glavnoj 4 dvorinog objekta do
spratnosti P+2.
Novi objekti koji se interpoluju izm eu postojeih
objekata i objekti loeg boniteta koji se zamenjuju
novim , m oraju svojom visinom potovati vertikalnu
regulaciju koja preovlauje u datom ulinom frontu.
Kod izgradnje novih arhitektonskih sklopova i zam ene
postojeih objekata loeg boniteta, potovati planom
utvrenu spratnost (oznaenu u tekstualnim i
grafikim prilozim a elaborata), a spratne visine
uskladiti sa propisanim za odgovarajue namene.
Izuzetno se m oe odstupiti od spratnosti oznaene u
planu ukoliko usklaivanje (vezivanje) sa vencim a
susednih objekata obezbeuje uspenije uklapanje u
am bijent, a ne remeti uslove korienja susednih
objekata i ukupnog okruenja. U tim sluajevima,
usled velikih spratnih visina postojeeg susednog
objekta, m ogue je da novi objekat im a vei broj
etaa od planom utvrenih.
Dozvoljena je izgradnja podruma (suterena) uz uslov
da kota prizem lja nije via od 1,20 m od kote nivelete
pristupnog puta.
Nova izgradnja na pojedinanim parcelam a ne sm e da
ugrozi pravo na pogled (vizure) susednih parcela, niti
da um anji kvalitet ivota i rada na njima (uslove
osunanja, provetravanja, dostupnosti, kretanja i dr.)
kao i da ugrozi privatnost njihovih korisnika.
Postojei objekti na Gardou i ukovcu koji su svojim
arhitektonsko-urbanistikim parametrima neusklaeni
sa am bijentom Jezgra nisu referentni za planiranje
odnosa u okruenju.
U cilju zatite ambijenta, vizura i siluete grada, na
Gardou i ukovcu zamena postojeeg dotrajalog
graevinskog fonda m ogua je izgradnjom kua tipa
T1 i T2, u najvie dva stambena nivoa. Visina slemena
objekta ne sm e da nadvisi kotu niveletu prvog gornjeg
nivoa. Izuzetak od ovoga predstavljaju objekti u dnu
parcela koje se prostiru izmeu Njegoeve i Gardoke
ulice, a kojima se dozvoljava rekonstrukcija do
spratnosti NP+P+Pk (iz Njegoeve), odnosno do P+Pk
(iz ulice Gardoke) sa mogunou pristupa i
formiranja fasade iz Gardoke ulice. Ovo se ne odnosi
na naspramnu stranu Gardoke ulice od broja 32 do
broja 46.
1.5. Stepen zauzetosti parcele
Podruje Starog jezgra karakterie veliki stepen
izgraenosti na parceli koji je, po pravilu, u obrnutoj
proporciji sa veliinom parcela.

50

U postupku obnove putem rekonstrukcije postojeeg

fonda (adaptacije potkrovlja ili eventualna
nadziivanja) i zam enu postojeih objekata novim,
veih kapaciteta, postepeno oslobaati preizgraene
parcele u korist slobodnih i zelenih povrina i prostora
za stacioniranje vozila.
Optimalna izgraenost parcela na predmetnom
podruju kree se od 30% do 60% povrine parcele.
Kod izgradnje novih, zamene i dogradnje postojeih
objekata na parcelama primenjivae se kao
maksim alno dozvoljen stepen zauzetosti parcele od
60%.
Kod parcela kod kojih je u postojeem stanju
izgraenosti stepen zauzetosti parcele vei od 60%,
prihvata se zateeno stanje izgraenosti ukoliko je
ono provedeno kroz katastar (legalno), kao osnova za
planiranje odnosa na parceli u smislu rekonstrukcije
postojeeg stanja u skladu sa dozvoljenom visinskom
regulacijom objekata na parceli i dozvoljenim
indeksom izgraenosti na parceli.
Za parcele koje su prema postojeem (bespravnom )
stanju izgraenosti, prikazanom na topografskom
planu, zauzete do 80% svoje povrine, plan e
predstavljati urbanistiki osnov za prihvatanje stanja
(legalizaciju) uz uslov da su ispotovani svi drugi
param etri plana (horizontalna i vertikalna regulacija,
uslovi uklapanja u neposredno susedstvo i ukupan
am bijent Jezgra i dr.).
Na parcelama na kojima se nalaze visokovrednovani
objekti iz Kategorije 1 (kulturna dobra od velikog
znaaja i kulturna dobra) i Kategorije 2
(reprezentativni objekti arhitektonskog i urbanog
razvoja koji poseduju kulturno-istorijske i
arhitektonsko-urbanistike vrednosti) nije dozvoljeno
uveanje postojeeg stepena zauzetosti parcela
ukoliko to nije planom posebno definisano.

"Indeks izgraenosti"14 na podruju Jezgra, im ajui u

vidu prosenu spratnost na podruju Jezgra od oko
dve etae, za oko 75% vei je od "indeksa
izgraenosti"13 tako da na nivou Jezgra u postojeem
stanju dostie vrednost "i" od oko 1,15.
U zavisnosti od postojee, odnosno planirane
spratnosti objekata i postojeeg, odnosno planiranog
stepena zauzetosti parcele, utvruju se m aksimalno
dozvoljeni indeksi izgraenosti na pojedinanim
parcelama na sledei nain:
Planirana
spratnost
P

Planirani indeks
izgraenosti

do 30 %

P
P
P
P+Pk-P+1
P+Pk-P+1
P+Pk-P+1
P+Pk-P + 1
P+1+Pk-P+2
P+1+Pk-P+2
P+1 + Pk-P+2
P+1+Pk-P+2
P + 2+Pk - P+3
P+2+Pk - P+3
P+2 + Pk-P+3
P+2+Pk - P+3

do 0.45

od 30% - 60%
od 0.45 - 0.90
od 60% - 80%
od 0.90 - 1.20
od 80% - 100%
od 1.20- 1.50
do 30 %
do 0.75
od 30% - 60%
od 0.75 - 1.50
od 60% - 80%
od 1.50 - 2.00
od 80% - 100%
od 2.00 - 2.50
do 30 %
do 1.05
od 30% - 60%
od 1.05-2.10
od 60% - 80%
od 2.10 - 2.80
od 80% - 100%
od 2.80 - 3.50
do 30 %
do 1.35
od 30% - 60%
od 1.35 - 2.70
od 60% - 80%
od 2.70- 3.60
od 80% od 3.60 100%
4.50

U postupku primene utvrenih pravila kod

rekonstrukcije postojeeg graevinskog fonda,
prioritet u potovanju ima dozvoljena horizontalna i
vertikalna regulacija (spratnost), potom stepen
zauzetosti parcele, zatim indeks izgraenosti na
parceli i druga pravila.

Natkrivanje (zastakljivanje) atrijum skih dvorita ne

ulazi u obraun stepena zauzetosti parcele.
Na novoformiranim parcelama nam enjenim izgradnji
preteno poslovnih sadraja, stepen zauzetosti
pojedinanih parcela nije iskazan num eriki kao
pokazatelj izgradnje, ve je definisan posredno
pozicijom graevinske linije, utvrenom spratnou i
kapacitetom izgradnje.

Planirani stepen
zauzetosti parcele

1.7. Arhitektonsko naslee

Potrebno ga je revitalizovati (poboljati
tehnikohigijenske i funkcionalne uslove) uz strogo
potovanje postojeeg am bijenta, volumetrijskih i
stilskih karakteristika objekata, gustina blokova,
naina ureivanja slobodnih povrina, trgova i
dvorita, vizura.

1.6. Indeks izgraenosti na parceli

Postojei "indeks izgraenosti"13 na nivou utvrenih
urbanistikih celina u okviru jezgra i na nivou jezgra u
celini ("i" = 0,65), ispod je dozvoljenog indeksa
izgraenosti Generalnog urbanistikog plana Beograda
do 2000. godine, propisanog za pripadajui VII tip
izgraenosti (m aksimalno "i" = 0,8).

___________________
13

14

Po definiciji iz Izmena i dopuna GUP-a Beograda do

2000. godine ("Slubeni list grada Beograda", broj
2/85).
Po definiciji iz Zakona o planiranju i izgradnji
("Slubeni list grada Beograda", broj 47/03).

51

Intervencije na postojeem graevinskom fondu

izvesti u skladu sa urbanistikim pravilima utvrenim
u ovom planu i posebnim konzervatorskim uslovima
nadlene slube zatite.
U funkcionalnom smislu potovati i uspostaviti one
namene objekata i prostora koje su tradicionalne
(uvreene u m emoriju generacija).
1.8. Tipologija kua (arhitekture)
Predstavljena je sa etiri osnovna tradicionalna tipa u
Starom jezgru Zem una, koji se moraju zatititi i
unaprediti kako bi se ouvao duh i identitet Jezgra.
- Modifikovani panonski (ruralni) tip (T1), najstariji i
najrasprostranjeniji tip zemunske kue, trodelne
prizem nice izduene osnove orijentisane uom
stranom na ulicu, u prekinutom nizu
karakteristinog ritma, sa dvoslivnim krovom i
tremom na podunoj strani prem a dvoritu. Ovaj
tip kue, po pravilu, ne prerasta u viespratni.
Karakteristian je za Gardo, ukovac, ulicu
Oraku i Cetinjsku i zapadne delove Jezgra u
neposrednoj blizini.
- Malovaroka kua (T2), prizem nice izduene
osnove orijentisane irom stranom na ulicu,
postavljene na regulacionim linijama, meusobno
povezane to im daje urbani karakter, najee
dvotraktne sa jednim ili dva krila prema dvoritu,
sa podrum om ili bez njega. Ovaj tip kue, po
pravilu, ne prerasta u viespratni. Karakteristine
su u Karamatinoj ulici, Njegoevoj i Beanijskoj.
- Visokoparterna kua (T3), malogradske i gradske
prizem nice poloene irom stranom prem a ulici.
Veim dim enzijam a, kvalitetnijim materijalim a i
bogatijom obradom razlikuje se od prethodnog
tipa. Imaju podrum i tavan, blae krovne nagibe.
Oblikovane su stilski, sa puno dekorativne
plastike. Kue ovog tipa, po pravilu, ne
prerastaju u viespratne. Karakteristine su za
centralne delove Jezgra (imaju naglaen gradski
karakter).
- Jednospratna stam bena i stam beno-poslovna kua
(T4), dvotraktne dispozicione em e, strm ih i
visokih krovova (kasnije neto blaim ), sa
irokim kolskim ulazim a u sim etrali fasade (koji
se kasnije naputaju radi proirenja lokala i
zamenjuju uskim asim etrinim ulazim a), sa
prizem nim ili jednospratnim, jednim ili dva
dvorina krila. Prizemlja su obino radnje i lokali,
a spratovi su nam enjeni stanovanju. U njihovom
oblikovanju primenjuju se stilski i dekorativni
elementi.
Intervencije na postojeim objektima svih tipova
mogue su iskljuivo u skladu sa uspostavljenom
valorizacijom objekata na osnovu posebnih
konzervatorskih uslova slube zatite.

1.9. Javni objekti

Daju urbani karakter Starom jezgru Zemuna. U
odnosu na sadraj i namenu m ogu se izdvojiti
utvrenja, vojne, sanitarne, upravne, sakralne,
privredne, obrazovne, kulturne i druge javne
ustanove. Arhitektonske odlike javnih graevina
jedinstvene su i zajednike svim vrstama, osim
sakralnih objekata koji se kom pozicijom i obradom
razlikuju od svih ostalih.
Spratnost javnih graevina kree se od P+2 do P+4.
Izdvajaju se svojom dispozicijom (najee su
samostalne) i volumenima koji ih razlikuju od
stambenih zgrada. Na javnim graevinama najbolje se
moe pratiti stilski razvoj arhitekture Starog jezgra
Zemuna.
U skladu sa utvrenom valorizacijom javnih objekata
uspostavljaju se i odgovarajue m ere njihove tehnike
zatite.
Za pojedine postojee javne objekte (i prostore)
planom se predvia redefinisanje nam ena, im e se
oekuje poveanje atraktivnosti, raznovrsnosti i
kvaliteta ukupne prostorne ponude ovog podruja.
1.10. Trgovi
Brojni, znaajni i vredni javni prostori, razliiti po
obliku (nepravilni, asimetrini), strukturi koja ih u
prostornom smislu formira (zatvoreni, poluzatvoreni) i
nameni (saobraajni, manifestacioni, drutveni,
pijani, ukrasni).
Mreu zem unskih trgova sainjavaju: najstariji
Omladinski trg, najvei Masarikov trg, najui Trg
pobede, najnii Trg JNA, najm anji Senski trg i
najpoetinijeg imena Trg Branka Radievia.
Potrebno ih je u arhitektonskom smislu uobliiti u
celine atraktivnim poploavanjem (opeka, kamen,
granitne kocke, klinker ploice), adekvatnim
osvetljenjem, unapreenjem postojeih i uvoenjem
novih drvoreda i cvetnih aleja i drugim elementim a
urbanog m ikropejzaa), sadrajno obogatiti,
unaprediti njihove funkcije i povezati u kontinualnu
mreu peakim komunikacijama, funkcijama,
oblikovanjem, sim bolima (niz meusobno integrisanih
am bijentalnih sekvenci).
1.11. Silueta (slika) grada
Kroz istoriju prepoznatljiva, horizontalna, struktura
grada oslonjenog na Dunav iz koje, u ve
prepoznatljivoj dinam ici, izranjaju vertikale (tornjevi)
sakralnih objekata.
Naselje se postepeno podie na lesni obronak okrenut
ka Starom jezgru i Beogradu (Gardo). Njegova
jugoistona strana visine od oko 30 m savladana je sa

52

etiri terase. Najvia taka je na platou oko

Milenijumske kule (112 mnv). Silueta gardokog
naselja i tvrave istie se svojom osobenom formom
kao bitan elem enat urbane slike Beograda. Njome
dominira vertikala Milenijumske kule koja ini
ravnoteu prema silueti beogradske tvrave sa
vertikalom Pobednika. U panoram i grada, ove dve
naspramne tvrave predstavljaju portal na uu Save
u Dunav.
Planirane intervencije ne smeju ugroziti siluetu Starog
jezgra Zem una.
1.12. Vizure
Vizure se priblino mogu orijentisati na etiri strane,
od kojih svaka ima svoju specifinost, bilo sa
istorijskog, urbanog ili likovnog aspekta.
Preko zem unske obale Dunava prostire se mirna
severoistona panorama naspramne obale i banatske
ravnice. Du Dunava i preko srem skih ravnica prua
se severozapadna panoram a pomalo idiline pozadine
grada, dok jugozapadnu panoramu odlikuju urbani
kontrasti (polegli zemunski krovovi, vertikale crkvenih
tornjeva i u treem planu novobeogradski blokovi
savremenog arhitektonskog izraza). Najslikovitije
prizore prua jugoistona panoram a koja poinje
urbanim pejzaem 18. i 19. veka na zemunskoj obali,
da bi preko ua Save u Dunav, etalitim a i
mostovima dola do kalemegdanskog grebena i
utopila se u urbanu sliku Beograda.
Sve etiri panoram e vidljive su sa Gardoa. Panorame
su sagledive i sa veeg broja prirodnih vidikovaca koje
pruaju gardoki i ukovaki obronci na svojim
terasama. Gardo svojim posetiocima pri dolasku
prua sve ire i dalje sagledavanje prostora (u
zavisnosti od atmosferskih prilika sa njega se mogu
sagledati siluete Fruke gore, obrisi Cera ili Vrakih
brda), a pri silasku polako suava vidike i diskretno
vraa posetioca u intim ni i slikoviti am bijent donjeg
dela Jezgra.

1.13. Materijalizacija
Revitalizacija i obnova postojeeg graevinskog fonda
zahtevaju prim enu tradicionalnih materijala kao to su
opeka, m alterisana ili dersovana, ree vetaki
kamen. Drvo i gvoe koristiti kao elemente
konstrukcije ili kao elemente sekundarne plastike.
Krovove, tradicionalno dvovodne i na jednu vodu (kod
objekata u nizu), ree etvorovodne (kod slobodno
stojeih objekata), nagiba od 25 do 55 pokrivati
ravnim crepom. Mansardne krovove pokrivati bakrom,
bojenim limovima ili drugim savremenim materijalima
(tegola). Krovove malih nagiba iza atika pokrivati
lim om. Nagibe krovova novih objekata usklaivati sa
susednim objektima.
U prim eni boja koristiti pastelne tonove (ute, zelene,
terakote, sive, roze). Bela boja karakteristina je za
ruralno podruje (u kombinaciji sa tam nobraon
prozorima) i treba je izbegavati.
Preporuka je da zidno platno dom inira u odnosu na
zastakljene povrine otvora. Na fasadama okrenutim
ka unutranjosti parcele m ogu je slobodniji i
savremeniji tretm an prim enom veih staklenih
povrina. Velike vidne povrine kalkana ukrasiti
m uralima (imitacijom fasade, citatom iz istorije grada
i sl.) ili zelenim puzavicam a.
Ograde prema ulici ozidati, po pravilu, do visine od
oko 180 cm. Svojim oblikom, bojom i nainom
reavanja ulaznih kapija treba da ine integralni deo
arhitektonskog sklopa objekta.
Pripadajue parcele javnih objekata na Gardou, u
Gradskom parku i na Zem unskom keju ne ograivati.
Za poploavanje podnih povrina (trotoara, trgova,
dvorita, etnih staza, pasaa), koristiti granitne
kocke, klinker ploice, opeku, kamen, drvo i druge
prirodne materijale.
U sklopu parternog ureivanja slobodnih delova
parcela, posebnu panju posvetiti ozelenjavanju.

Unutar donjeg dela grada znaajne vizure i

prepoznatljivi slikarski motivi pitoresknog naselja
predstavljaju izuzetan doivljaj koji treba afirm isati (iz
Glavne ulice kao uvodnog pravca u Jezgro, prema reci
iz svih poprenih pravaca Donjeg grada Njegoeve,
Karam atine, Zmaj Jovine, Gospodske, sa Masarikovog
trga i promenade u ulici Sonje Marinkovi), prema
gradu sa Gardoa i ukovca i sagledavanje sa
Dunava.

Mogue je natkrivanje (zastakljivanje) atrijum skih

dvorita koje ne ulazi u obraun procenta zauzea
parcele.

Rekonstrukcija postojeih objekata i izgradnja novih,

na osnovu ovoga plana, ne sm e da ugrozi mogunost
sagledavanja prostora iz znaajnih pravaca i taaka
oznaenih na Karti valorizacije prostora.

Uvoditi vodu kao elem ent urbanog mikropejzaa

postavljanjem fontana na otvorenim javnim
prostorim a i reanimacijom arteskih bunara koji su
karakteristini za prostor Starog jezgra Zemuna.

Elemente urbanog mobilijara (klupa, svetiljka, korpa,

stub za plakatiranje, reklamni panoi, drai za bicikle,
ograde, ardinjere, skulpture i dr.) projektovane od
strane arhitekata i dizajnera, prim eriti volumenom i
izgledom postojeem ambijentu.

Kod izgradnje novih objekata na podruju Donjeg

Zemuna slobodna je upotreba novih tehnika i

53

materijala uz potovanje (konteksta) postojeih

odnosa masa, razm era, ritma i dr.

2. POSEBNA PRAVILA
Valorizacija postojeeg graevinskog fonda i ukupnog
prostora predstavlja osnovu za planiranje odnosa
unutar predmetnog podruja.
Mere zatite kulturno-istorijskog i prirodnog naslea u
okviru zatiene prostorne kulturno-istorijske celine
Starog jezgra Zem una definisane su u saradnji sa
Zavodom za zatitu spomenika kulture grada
Beograda i Republikim zavodom za zatitu prirode.
Prema vrsti i karakteru funkcionalnih i prostornih
intervencija, na podruju plana u okviru navedenih
urbanistikih celina mogu se identifikovati podruja u
kojima se predlau restauracija, revitalizacija,
kvalitativna rekonstrukcija i obnova gradskih funkcija,
intenziviranje korienja zemljita, higijenska ili
ekoloka sanacija, zatita ambijenta i kulturnih
vrednosti, zone nove izgradnje i sl.
Na podruju plana prim enjivae se pored optih
pravila (m era) za zatitu i unapreenje prostora i
sledea posebna pravila (mere) tehnike zatite:
2.1. Restauracija ili rekonstrukcija fasada
Znaajna m era zatite kojom se obnavlja autentini
izgled visoko vrednovanih objekata i uklanjaju
neodgovarajui elementi, ime se unapreuje
tradicionalni ambijent i identitet Zemuna.
2.2. Adaptacija potkrovlja
Pod adaptacijom potkrovlja podrazum evaju se
intervencije u okviru postojeeg gabarita i volumena
krova uz zadravanje postojee visine krovnog venca i
slemena krova, nagiba krovnih ravni i vrste krovnog
pokrivaa. Adaptirana potkrovlja osvetljavaju se na
ulinoj strani, po pravilu, preko leeih krovnih
prozora na kosoj krovnoj povrini ili preko vertikalnih
prozora na kalkanskim zidovim a kada oni nisu na
granici parcele.

- form iranje bada ka dvoritu bez podizanja

nadzitka;
- podizanje nadzitka ka dvoritu do m ah
dozvoljene visine u skladu sa propisima
(ukoliko kalkan nije saglediv);
- podizanje nadzitka ka dvoritu do izjednaenja sa
ulinim , uz mogunost form iranja bada ka
dvoritu (ukoliko je kalkan saglediv);
- podizanje nadzitka ka dvoritu do pune spratne
visine (ukoliko kalkan nije saglediv);
- podizanje nadzitka ka ulici do izjednaenja sa
viim susednim objektom istog tipa, uz uslov da
se zadri proporcionalni odnos prizemlja i
potkrovlja i tipoloke i stilske karakteristike
objekta, kao i da se predmetnom intervencijom
ne nadvisi objekat u neposrednoj blizini,
vredniji prema stepenu valorizacije od
predmetnog objekta.
Rekonstrukcija potkrovlja podrazumeva i prom enu
geom etrije kosog krova ukoliko se tim e vri
usaglaavanje sa krovovim a susednih objekata,
postie zatita vizura i harmonino uklapanje objekta
u ambijentalnu celinu.
Rekonstrukciju potkrovlja planirati za objekat kao
jedinstvenu urbanistiko-arhitektonsku celinu i izvoditi
jednovrem eno nad celim objektom. Iskljuuje se
mogunost parcijalnih intervencija koje devastiraju
arhitektonske i am bijentalne vrednosti objekta i
ukupnog prostora.
2.4. Dogradnja objekta
Po pravilu se odnosi na prizem na krila glavnih
objekata i dvorine prizem ne objekte na parceli i
odvija se po dubini parcele du granica prema
susedima, u skladu sa arhitekturom glavnog (ulinog)
objekta na parceli i utvrenim urbanistikim
param etrima (dozvoljeni procenat zauzetosti parcele i
dr.). Dograene delove objekta funkcionalno
organizovati (pristup, svetlost, prikljuenje na mreu
tehnike infrastrukture i dr.) iskljuivo prema
sopstvenom dvoritu (parceli). Dogradnja objekta ne
sm e da ugrozi postojee i planirano korienje
okolnog prostora.

Adaptacijom potkrovlja i prenamenom prostora pod

krovom u stam beni ili poslovni prostor prevashodno
reavati narasle potrebe postojeih korisnika (u sm islu
uveanja standarda stanovanja, a ne umanjenja
uvoenjem novih korisnika, nedostajuih parking
mesta, deficita slobodnih i zelenih povrina i dr.).

Mogua je dogradnja i na regulacionoj liniji po itavoj

irini parcele, objekata u prekinutom nizu tipa T2, T3 i
T4, uz uslov da se om ogui kolski pristup
unutranjosti parcele (kroz pasa) i ispotuju planom
utvreni urbanistiki parametri.

2.3. Rekonstrukcija potkrovlja

2.5. Nadziivanje

Rekonstrukcija potkrovlja podrazumeva:

Izvodi se u skladu sa arhitekturom (tipologijom)

postojeeg objekta, uz potovanje vertikalne
regulacije koja preovlauje u datom ulinom frontu,

54

odnosno usklaeno je sa visinskom regulacijom

susednog objekta sa veim stepenom zatite.
Transform acija postojeih objekata (od
visokovrednovanih do ambijentalnih) nadziivanjem,
mogua je prema posebnim konzervatorskim uslovima
slube zatite.
Nadziivanje ne sm e da ugrozi stabilnost objekta na
kome se izvodi sa aspekta geotehnikih, geolokih i
seizmikih karakteristika tla i statikih i konstruktivnih
karakteristika objekta, u skladu sa propisima o
izgradnji objekata.
2.6. Rekonstrukcija objekta
Rekonstrukcija objekta podrazumeva:

2.7. Uklanjanje objekta

Planom se predvia uklanjanje svih postojeih
objekata koji se nalaze na javnim povrinama (trgova,
ulica, parkova, etalita i dr.) koji degradiraju prostor
i devastiraju njegove spom enike i am bijentalne
vrednosti. Ovi objekti oznaeni su na Karti valorizacije
objekata, 1:2.500.
Postojei pom oni objekti na pojedinanim parcelama,
koji svojom dispozicijom odudaraju od tradicionalnog
naina izgradnje (na regulacionoj liniji i po obodu
parcele) na parceli takoe se predviaju za postepeno
uklanjanje. Nije dozvoljena njihova rekonstrukcija i
prenamena u stam beno-poslovne sadraje.
2.8. Zamena objekta

- preziivanje objekta loeg boniteta na postojeoj

poziciji ili na regulacionoj liniji (ukoliko je
postojei objekat na izvesnom udaljenju od nje);

Zamena objekta novim vri se u svem u prem a optim

merama zatite i unapreenja prostora i
uspostavljenim urbanistikim parametrima.

- proirenje gabarita objekta dogradnjom po irini

parcele na regulacionoj (postojeoj graevinskoj)
liniji ili du parcele u skladu sa utvrenim
urbanistikim parametrima

Predviena je na parcelam a na kojim a se nalaze

objekti bez kulturno-istorijskih, urbanistikih ili
arhitektonskih vrednosti. Uz punu primenu
savremenih m aterijala i tehnika m oe im se menjati
izgled, spratnost i drugi elementi, ili se m ogu u
potpunosti zameniti novim pojedinanim objektim a ili
arhitektonskim sklopovima, pri emu se m oraju
potovati urbanistike karakteristike naslea
(parcelacija, horizontalna i vertikalna regulacija,
osnovna geom etrija fasada karakteristinih za
am bijent i dr.).

- poveanje nadzitka u potkrovlju, uz zadravanje

tipolokih i stilskih karakteristika objekta;
- povraaj devastiranog objekta u autentino stanje;
- vraanje autentinih elemenata objektu (balkoni,
terase, otvori, pasai, stepenita, elementi
plastike i dr.) u skladu sa originalnim projektima;
- rekonstrukciju fasade u sm islu prom ene postojeih
otvora ili otvaranja novih, zbog m ogue prom ene
namene postojeeg objekta;
- usklaivanje izvedenog stanja objekta sa
uspostavljenom valorizacijom objekta i ukupnog
prostora (kod postojeih objekata koji su svojim
arhitektonsko-urbanistikim parametrima
neusklaeni sa am bijentom jezgra).
Rekonstrukcija objekta podrazumeva (uz obavezno
ouvanje autorskog arhitektonskog koncepta) kod
viespratnih stambenih i stam beno-poslovnih objekata
savremenog arhitektonskog izraza:
- sanaciju ravnog krova izgradnjom kosog krova
malog nagiba bez dobijanja korisnog prostora;
- sanaciju ravnih krovnih terasa dogradnjom
postojeih povuenih spratova;
- sanaciju ravnog krova izgradnjom kosog krova, u
cilju korienja prostora pod kosim krovom za
stanovanje ili poslovanje, bez i sa promenom
broja stam benih ili poslovnih jedinica u objektu.

Na podruju Gardoa i ukovca prilikom zamene i/ili

izgradnje novih objekata moraju se potovati
tipoloke karakteristike objekata (tip T1 i T2)
navedene u Pravilima graenja pod takom 1.8.
2.9. Izgradnja novih objekata
Izgradnju novih objekata na neizgraenim i
novoform iranim parcelam a na podruju plana
realizovati "planiranjem u kontekstu", prema optim
merama zatite i unapreenja prostora i
uspostavljenim urbanistikim parametrima.
3. POTENCIJALI PODRUJA (PRAVCI
TRANSFORMACIJE PROSTORA)
3.1. Akciono planiranje - kampanja za Zemun
Staro jezgro Zem una kao deo Centralne zone
Beograda i jedno od dva istorijska sredita, treba da
postane "urbani m agnet" na nivou Beograda. Planom
ponueni koncept saobraajnog reenja ima za cilj
poveanje dostupnosti i propustljivosti za sve vidove
kretanja (javni prevoz, m otorni saobraaj, peaci,
biciklisti, roleri, saobraaj na vodi), a sadrajna

55

animacija i promocija javnih prostora i objekata

uinie ga jo vie atraktivnim i prepoznatljivim,
stvarajui "marku ZEMUN" kao osvedoeni znak
kvaliteta.
Potrebno je da nosioci lokalne vlasti daju puni
doprinos aktiviranju postojeih prostora i objekata
organizujui ili podravajui organizaciju dinam inih
deavanja (akcija) tokom itave godine. Konkretna
mesta, upotpunjena odgovarajuim "scenografijam a"
tako e dobiti svoj novi identitet i znaenje, stvarajui
aktuelni "duh m esta" prepoznatljiv za budunost.
Mogua deavanja:
- Zemunska regata, veslaka trka (dunavska i
savska akvatorija),
- Zemunske igre bez granica (Kej i akvatorija),
- Biciklistika trka "TOUR de TAURUNUM",
- Letnji bal (na prostoru Masarikovog trga),
- ahovski turnir na klupam a Gradskog parka,
- Pecanje sa Keja 24 asa,
- Zemunska riblja orba (Kej kod "arana"),
- Deiji desetoboj (kole u Gradskom parku),
- Kupus, bundeva, lubenica - kapitalac (takmienje
na pijaci),
- Zemunske vedute (likovno takmienje - izloba u
zgradi Kapetanije),
- Mis barka - najlepi amac u zem unskim
marinama,
- Kviz - Ko zna vie iz istorije Zemuna (na Letnjoj
pozornici),
- Mis Zemuna (na Prom enadi i Zem unskom keju),
- Izloba uskrnjih jaja (Kontum acke crkve u
Gradskom parku),
- Detelina sa etiri lista (takmienje male dece u
Gradskom parku).
Promocija Zem una uticae na prom et i profit (u oblasti
saobraaja, turizm a, ugostiteljstva, trgovine, zanata,
um etnosti i dr.), iz ega e logino proistei i vea
ulaganja u budue urbanistike akcije (revitalizacija i
urbana obnova Jezgra).
3.2. Redefinisanje namena (revitalizacija)
Jedno od polaznih opredeljenja u postupku urbane
obnove jesti revitalizacija postojeih i uvoenje novih

namena za objekte i prostore. Kako se preteno radi o

spom enicima kulture ili objektima koji im aju izuzetne
kulturno-istorijske, arhitektonsko-urbanistike i
am bijentalne vrednosti, namene koje se predlau ne
sm eju ugroziti njihovu strukturu i celovitost.
U tom sm islu preporuuje se prenamena sledeih
objekata i prostora:
- CARINARNICE u m anji garni hotel, nacionalni
restoran, kazino.
- STARU ELEKTRINU CENTRALU dogradnjom novih
sadraja upotpuniti i prenam eniti u
m ultifunkcionalni centar (muzej tehnike sa
Teslinim pronalascim a, teatar, bioskop, izlobeni
prostor, sajam i dr.).
- LIVNICA "PANTELI", spom enik kulture od velikog
znaaja koji svedoi o razvoju zemunskog
zanatstva i privrede tokom 18. i 19. veka, u
konanom reenju treba da bude ogledna
radionica i m uzej starih, zaboravljenih zanata.
Dozvoljeno je da u njoj bude organizovano
odvijanje i drugih centralnih aktivnosti
(delatnosti).
Do privoenja planiranoj nam eni, mogue je da u njoj
bude sedite strunog tim a koji e koordinirati i
usmeravati sve uesnike u procesu revitalizacije i
urbane obnove predm etnog podruja (urbanista,
konzervator, predstavnik lokalne uprave, predstavnik
graana i dr.), sedite Turistike organizacije Zem una
i dr.
- KUU DIMITRIJA DAVIDOVIA, srpskog
knjievnika, novinara i diplomate, postepeno
transform isati (im ajui u vidu dananju
preovlaujuu stambenu nam enu) u objekat za
aktivnosti centra, kakav je npr. Dom tampe
(medija centar).
- ZGRADI MAGISTRATA kao spomeniku kulture,
potrebno je vratiti javnu nam enu. Mogue je da u
funkciji sadraja kulture u njoj bude smetena
gradska biblioteka i/ili gradska galerija, na ta e
uticati budua arheoloka istraivanja planom
utvrenih lokaliteta i eventualna prezentacija
arheolokih nalaza.
- KAPETANIJA je u funkciji sadraja kulture (Galerija
Drutva likovnih i primenjenih um etnika Zem una)
i ugostiteljstva. Preispitati m ogunost vraanja
njene izvorne namene (pristanine zgrade).
Ukoliko za to ne postoje prostorni i tehniki
uslovi, tu namenu bi trebalo smestiti u neki od
objekata (u vlasnitvu drave, grada, lokalne
uprave) na Zemunskom keju (na primer zgrada
na Keju osloboenja 29).
- KUU U KOJOJ JE BORAVIO BRANKO RADIEVI
na istoim enom trgu, restituisati ili, potujui
kontekst, izgraditi novi objekat i nam eniti ga za
Klub zem unskih knjievnika.

56

- ZEMUNSKU TVRAVU rekonstruisati i zajedno sa

MILENIJUMSKOM KULOM prenam eniti u
jedinstven vidikovac dopunjen sadrajima kulture
i ugostiteljstva.
- POSTOJEU LETNJU POZORNICU NA GARDOU
rekonstruisati i funkcionalno upotpuniti
(eventualno natkriti) tako da se na njoj m ogu
(nezavisni od atm osferskih prilika) odvijati
kulturne i zabavne m anifestacije, spektakli.
- KAFANI "BELI MEDVED" (Vasilija Vasilijevia 10)
vratiti autentinu nam enu i uvrstiti je u turistiku
ponudu Zemuna, kao najstariju sauvanu kuu, u
jezgru Zemuna.
- KASARNE U GRADSKOM PARKU sa planerskourbanistikog aspekta im aju poeljnu dispoziciju
u odnosu na nam ene u okruenju i optim alan
kapacitet da bi se u perspektivi m ogle penam eniti
u sadraj Meunarodnog omladinskog centra
(hotela).
- U kontekstu planirane transformacije Triglavske
ulice na potezu od Vukove do Svetosavske (nova
regulacija, uvoenje drvoreda, planiranje novih
fizikih struktura u kompleksu kasarni i
eventualno uvoenje novih namena), PRIZEMLJA
POSTOJEIH VIESPRATNIH STAMBENIH
OBJEKATA (Triglavska 2-8), u okviru kojih su
realizovane pojedinane garae (12 GM), mogue
je prenameniti u sadraje centralnih aktivnosti
(trgovina, usluge, ugostiteljstvo i dr.) uz uslov da
se stacioniranje potrebnog broja vozila rei u
okviru pripadajue parcele u unutranjem
dvoritu.
- SAMOSTAN SESTARA MILOSRDNICA SV. VINKO
PAULSKI svojim znaajnim , a nedovoljno
iskorienim kapacitetom i izuzetno povoljnom
lokacijom (na obodu Gradskog parka i u
neposrednoj blizini Bolnice), upuuje na m oguu
delim inu prenam enu, u objekat karitativnog
karaktera za smetaj i socijalno staranje (brigu)
o razliitim kategorijama stanovnitva (dom za
stara lica, utoite za siromahe, dom za decu bez
roditelja, obdanite i sl.).
- SINAGOGI je potrebno vratiti autentinu sakralnu
namenu.
- JUGOZAPADNI DEO KOMPLEKSA
POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA, u okviru koga
postoji niz objekata bez vrednosti u funkciji
odvijanja nastavnog procesa i u funkciji
stanovanja (neprihvatljiva namena za predmetni
prostor), potrebno je rekonstruisati
(eksperim entalne hale, staklenici, izlobeni
paviljoni), obogatiti florom, urediti prilaze i etne
staze i postepeno ga transformisati u Botaniku
batu (vrt) pristupaan za graane.

Pristupni plato koji obuhvata deo pripadajue parcele i

deo javne povrine, adekvatno urediti i transform isati
u Akadem ski trg.
- OMLADINSKOM TRGU, najstarijem trgu na
prostoru Zem una koji datira iz prve polovine 18.
veka, potrebno je, izmetanjem sadraja pijace,
vratiti izvornu funkciju trga i pretvoriti ga u
mesto za susret, odm or, dogaaj, spektakl.
Atraktivnim poploavanjem (opeka, kamen,
granitne kocke, klinker ploice), adekvatnim
osvetljenjem , unapreenjem postojeih drvoreda,
uvoenjem cvetnih aleja, vode i drugih
elem enata urbanog mikropejzaa, uiniti da
postane jedan od urbanih magneta Zem una.
- TRAJHEROVE KUE (Masarikov trg 10-16), u
kojim a se danas odvija nizak nivo stanovanja,
potrebno je celinski rekonstruisati i postepeno
transform isati u objekat za delatnosti i centralne
aktivnosti.
- CENTRALNI OKTOGONALNI OBJEKAT na
Masarikovom trgu privesti nameni koja je u
funkciji turistike ponude Zemuna (informativni
punkt, biletarnica, prodavnica suvenira i dr.).
- PRIZEMLJA POSTOJEIH I PLANIRANIH OBJEKATA
(naroito du ulica Glavne, Zmaj Jovine,
Gospodske i Beanijske, zatim du Omladinskog
trga, Trga pobede, Masarikovog trga i Keja
osloboenja, na Gardou i u onim delovima
Jezgra koji su preteno stam bene namene)
postepeno transform isati u sadraje centralnih
aktivnosti, ime e se unaprediti karakter
centralne zone na celokupnom podruju Starog
jezgra Zemuna. Transformacija je m ogua
rekonstrukcijom fasade u sm islu otvaranja vrata
(ulaza) ili prozora (izloga), uz ouvanje tipskih
arhitektonskih i stilskih karakteristika objekta i
iskljuuje mogunost ukopavanja trotoara,
odnosno form iranja vie od dva stepenika na
trotoaru.
- POTKROVLJA POSTOJEIH OBJEKATA adaptirati ili
rekonstruisati u skladu sa uspostavljenom
valorizacijom objekata i merama njihove tehnike
zatite u funkciji ostvarivanja veeg standarda
stanovanja ili rada (ateljei, radionice, biroi)
postojeih korisnika i drugih zainteresovanih lica.
Kod prenamene objekata u sadraje kulture m ogue
je (iz razloga ekonom ske odrivosti) kom binovanje sa
kompatibilnim , trino orijentisanim sadrajim a
(ugostiteljstvo, ekskluzivne usluge, primereni vidovi
trgovine i dr.).
Prenamene postojeih objekata m ogue je izvesti na
zahtev legitim nih vlasnika (korisnika) objekata i/ili uz
njihovu saglasnost.

57

3.3. Restitucija
- Izvriti potpunu obnovu sruenog spomenika
kulture, Kue porodice Burovac u Visokoj 27
(graevinska parcela B1-12) prema posebnim
konzervatorskim uslovima slube zatite. Sve
postojee objekte na pripadajuoj parceli koji
svojom dispozicijom i volum enom naruavaju
vizuru na Zemunsku tvravu i Milenijum sku kulu
rekonstruisati u skladu sa vrednostima Gardoa i
utvrenim urbanistikim pokazateljima.
- Izvriti restituciju poruenog trakta spom enika
kulture, Kue porodice Markovi u Gospodskoj 14
(graevinska parcela A34-14) prem a posebnim
konzervatorskim uslovima slube zatite, kako bi
se kui vratio prvobitan izgled.
3.4. Nova izgradnja
Urbanistiki pokazatelji i analize za podruje Starog
jezgra Zem una u poslednje tri decenije upuuju na
zakljuak da se ukupna BRGP na podruju Jezgra nije
bitno uveavala i da je u procesu dosadanje urbane
obnove i postepene transform acije dolazilo preteno
do rekonstrukcije postojeeg fonda, neznatno do
izgradnje novih objekata, uglavnom u korist
nestam benih namena.
U tom smislu pretpostavlja se, da e se i u buduem
procesu revitalizacije i urbane obnove Jezgra, ostvariti
porast BRGP na nivou pojedinanih blokova,
urbanistikih celina i Jezgra u celini, prvenstveno
rekonstrukcijom postojeeg graevinskog fonda
(adaptacije i rekonstrukcije tavana, dogradnje u
unutranjosti parcela, zamene objekata), pri emu se
ne oekuje bitno uveanje broja stanovnika, ve
uveanje standarda stanovanja i rada postojeih
stanovnika i zaposlenih.
Planira se nova izgradnja preteno nestam benih
namena. Za izgradnju novih sadraja planiraju se, po
urbanistikim celinama, odnosno blokovim a, sledee
lokacije:
Blok A-27
Unutranjost bloka izm eu Glavne ulice,
trosm ajerove, Svetosavske i Dubrovake izuzetno je
razgraena. U nam eri da se uspostavi vra
unutranja regulacija, kao i da se unutranjost bloka
uini pre svega funkcionalnom i atraktivnom za
peaka, planira se po dubini parcela iz Dubrovake
ulice u kontinuitetu (neprekinutom nizu) sve do "Mc
Donalds"-a, izgradnja centralnih sadraja ukupnog
kapaciteta oko 2.815 m 2 BRGP i preovlaujue
spratnosti P+1 (m ogue variranje spratnosti do P+2
na uglovim a niza).
U kom pleksu Franjevakog sam ostana om oguiti
izgradnju dodatnih sadraja (biblioteke sa itaonicom i
pratee sadraje) ukupnog kapaciteta oko 1.500 m 2

BRGP i spratnosti do P+1, potujui utvrene granice

graenja i stepen zauzetosti parcele od m aksimalno
40%.
Podunim (iz pravca Gradskog parka) i poprenim (iz
pravca ulice Veselina Maslee i trosm ajerove)
prodorom kroz blok ostvariti bolju saobraajnu
protonost i integrisati (povezati) postojee i planirane
sadraje u bloku.
Potrebe za stacioniranjem vozila u okviru bloka
reavati na planiranom otvorenom parkingu (25 PM) i
u javnoj garai G2 spratnosti Po+P+3 i kapaciteta 180
mesta, koja se prislanja uz kalkanski zid Robne kue.
Obaveznim prolazom (pasaom) kroz dva nivoa
garae (prizem lje i sprat) obezbediti ekonomsko
snabdevanje Robne kue.
Uspostavljanjem unutranjih regulacija (ovog prilino
razgraenog prostora) stvoriti nove ambijente koji e
unaprediti kvalitet prostora.
Masarikov trg, Blok A-31
Im ajui u vidu planersko opredeljenje izraeno u
nacrtu GP Beograda 2021. da se za stanovnike
Gornjeg Zemuna predvidi prostor za izgradnju nove
pijace u Gornjem gradu, ovim planom se predlae
oslobaanje prostora Omladinskog trga od sadraja
pijace i njeno organizovanje na delu Masarikovog trga
ispred O "Lazar Savati", koji je potrebno u tu svrhu
adekvatno urediti i oprem iti (uklanjanje svih
postojeih heterogenih prodajnih objekata,
poploavanje, osvetljenje, unificirane tezge bez
sopstvenih nadstrenica, urbani m obilijar, esme i
dr.).
U okviru dvorita O "Lazar Savati" prem a pijaci i
Gospodskoj ulici na istorijskoj regulaciji, stvoriti
uslove za dodatnu izgradnju sadraja (spratnosti do
P+1 i BRGP do 1.400 m 2 ) kom patibilnih sa funkcijom
obrazovanja (instituti za uenje stranih jezika i obuku
na raunarima, radionice za pripreme aka i
studenata, agencije, prim ereni vidovi trgovine,
papirnice, knjiare, prodavnice m uzikih
instrumenata, ploa, sportske opreme i dr.).
U sklopu reenja stacionarnog saobraaja za podruje
Starog jezgra Zem una, na delu povrine ispod
Masarikovog trga i platoa ispred zgrade optine,
planirati javnu podzem nu garau G1 kapaciteta 200
mesta. To je nain da se ulice i trgovi vrate peacima.
Blok A-33
Deo Bloka A-33, izmeu Trga pobede, ulice Petra
Zrinjskog i Masarikovog trga izgubio je svoju
tradicionalnu urbanistiku matricu posle Drugog
svetskog rata, ruenjem starih stambenih objekata
(dodatno oteenim prilikom saveznikog
bombardovanja 17. aprila 1944. godine). Preostali

58

postojei objekti predstavljaju fond preteno loeg

boniteta koji je potrebno ukloniti i zam eniti
izgradnjom novih objekata na istorijskoj regulaciji
prema urbanistikim pokazateljima plana.
Primenom optih i posebnih m era za zatitu i
unapreenje, prostor trga adekvatno urediti i
oprem iti. Uvesti vodu kao elem ent urbanog pejzaa.
Parter reavati jedinstveno u okviru ve uspostavljene
i planirane peake zone. Postojee parkovsko reenje
(na mestu ranije poruenih objekata) ouvati i
unaprediti. Unapreenjem vizura naglasiti "dunavsku"
i "evropsku" orijentaciju Zemuna.
Mirujui saobraaj za gravitirajue podruje reavati u
sklopu planirane javne podzem ne garae G1 na
Masarikovom trgu kapaciteta 200 GM, sa dva ulazaizlaza, i to iz pravca Kosovske ulice i sa Keja
osloboenja.
Manifestacioni karakter trga ostvariti sadrajnom
animacijom tokom itave godine (forumi graana,
sajmovi i berze na otvorenom, vaari, kolektivna
venanja, koncerti, jubileji, doeci sportista, novih
godina i dr.).

Blok A-34
Unutranjost bloka izm eu ulica Glavne,
Preradovieve, Trga pobede i Gospodske predstavlja
realan potencijal za planiranje novih sadraja ili
zamenu postojeih, u funkciji stanovanja, centralnih
aktivnosti (kultura, uprava, administracija), odmora i
rekreacije graana.
Kao posledica niza ranijih odluka, u unutranjosti
bloka na parceli Magistrata izgraen je trno-poslovni
centar "Zemunikum ".
Na predmetnim planom utvrenoj pripadajuoj parceli
kulturnog dobra (zgrada Magistrata), m ogue je
planiranje novih sadraja u funkciji ili kom patibilnih sa
buduom nam enom zgrade Magistrata izradom
urbanistikog projekta, a u skladu sa urbanistikim
param etrim a plana i posebnim konzervatorskim
uslovim a Slube zatite.
Blok A-45
Kompleks Stare elektrine centrale dogradnjom novih
sadraja ukupnog (nadzem nog) kapaciteta oko 3.550
m2 BRGP i spratnosti do P+2, upotpuniti i prenam eniti
u m ultifunkcionalni centar. Unutar kom pleksa reiti
pripadajui mirujui saobraaj podzem no u okviru
nove izgradnje i ispod prostora (trga) izgradnjom
namenske garae kapaciteta 150 GM. Kom pleks je
mogue realizovati fazno.

Blok A-46
Na Trgu Branka Radievia u podnoju lesnog platoa u
Bloku A 46, na graevinskoj parceli 46-1 u celini,
planira se izgradnja javne garae G5 sa pristupom iz
Dobanovake ulice i Ulice Cara Duana. U okviru
planirane spratnosti (2Po+P+2) na ukupno pet nivoa
(40 GM po jednom nivou) moe se ostvariti ukupan
kapacitet od oko 150 GM. U pogledu visinske
regulacije krov garae ne sme da nadvisi ravan lesnog
platoa. U horizontalnom smislu predviena je gradnja
na regulacionoj liniji koja, sa postojeim objektim a
du neparne strane ulice Cara Duana i parne strane
Dobanovake ulice, formira kontinuirani ulini front.
Prizem ni nivo, pored neophodnih pristupa, rampi i
sadraja u funkciji garae, mogue je du ulinih
regulacija organizovati kao niz lokala (poslovanje)
kojim a bi se poveala atraktivnost i ponuda
predm etne lokacije i ukupnog prostora. Preporuuje
se objekat savrem ene arhitekture u primeni m aterijala
i tehnika. Volumenom i odnosom masa m ora biti u
skladu sa okruenjem.
Na parnoj strani Trga Branka Radievia (broj 2-4)
planira se nova izgradnja poslovnih sadraja prema
param etrima plana, u cilju markacije Trga,
apostrofiranja vizura iz Glavne ulice i ostvarivanja
kontinuiteta sa ulinim frontom du neparne strane
Njegoeve ulice.
Na neparnoj strani Trga planira se restitucija kue u
kojoj je boravio Branko Radievi, odnosno izgradnja
novog objekta na predmetnoj parceli.
Du neparne strane Dobanovake ulice (u delu
obuhvaenom predmetnim planom ), u skladu sa
uspostavljenom valorizacijom objekata, zameniti
odreeni broj postojeih objekata novim.
Potrebno je sa posebnom panjom obraditi parter koji
povezuje nam ene, usmerava kretanja, okupira i
zadrava panju korisnika (poploavanje trotoara,
osvetljenje, uvoenje cvetnih aleja i dr.).
Blok G-1
Kompleks Dom a sportova "Pinki", postojei sportski
teren (planiran za nadkrivanje kako bi se mogao
osposobiti za korienje tokom itave godine za
sportove kao to su koarka, rukomet, tenis, mali
fudbal i odbojka) i kompleks O "Majka Jugovia",
transform isati u jedinstven obrazovni i sportskorekreativni centar optegradskog znaaja.
Zbog ogranienja koja proistiu iz statusa objekta i
vrednovanja okruenja, rastue potrebe za novim
korisnim prostorom O "Majka Jugovia" koje su u
funkciji osavremenjavanja nastavnog procesa
(biblioteka sa itaonicom, sala za kolske
manifestacije, savrem eno opremljeni kabineti i dr.)
reavati nadziivanjem postojee fiskulturne sale
najvie u dva nivoa, vodei rauna da se ne narui

59

sklad sa visokovrednovanim glavnim objektom na

parceli kao i objektima u okruenju.
Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda SPC (broj 545
ZAP 320 od 6. marta 1990. godine) pravoslavna
(kontumacka) kapela Sv. Arhangela Gavrila u
Gradskom parku proglaena je enskim m anastirom.
U cilju funkcionalnog zaokruenja kom pleksa
(izgradnja trpezarije i konaka za sestrinstvo sa
prateim sadrajima), ovim planom predviena je
izrada urbanistikog projekta za predm etnu lokaciju.
Granica i program izrade urbanistikog projekta
odredie se nakon saradnje sa Srpskom pravoslavnom
crkvom.

novi centralni sadraji. Triglavsku ulicu u okviru novog

regulacionog profila unaprediti planiranjem ireg
prostora za kretanje i odm or peaka, uvoenjem
drvoreda i druge kvalitetne vegetacije kao i drugim
elementima urbanog mikropejzaa.
U okviru vojnog kompleksa kao zamena za prizem ne
barake koje se uklanjaju, planirana je linearna
struktura uz Triglavsku ulicu, spratnosti P+2, BRGP
oko 2.500 m 2 nadzem nih etaa, kojom bi se u
prostornom i ambijentalnom smislu formirala
regulacija i fizionomija poteza od Triglavske ulice
prema Glavnoj. Namena planiranog objekta treba da
je u skladu sa potrebama Vojske.

Blok G-2

Objekti bez vrednosti i devastirani prostori

Planiranjem novih sadraja uz potovanje stare

(usitnjene) parcelacije, rekonstruisati prostor ispred
bolnice du ulice Vukove uspostavljanjem preanje
regulacije ulinog fronta i fasade.
Uz Vukovu ulicu planirati stam beno-poslovne sadraje
ukupnog kapaciteta oko 1.575 m 2 BRGP nadzemnih
etaa i spratnosti do P+1.
Prema unutranjosti bloka planirati sadraje
namenjene potrebama bolnice (zdravstva),
nadzem nog kapaciteta oko 2.400 m 2 BRGP i spratnosti
do P+2. U podzem nom nivou obezbediti garau G4 sa
oko 30 mesta za potrebe bolnice, uz m ogunost fazne
realizacije i eksploatacije.
Blok G-3
Blok kasarni uz Gradski park za koji je sugerisana
prenam ena postojeih kasarni u Meunarodni
om ladinski centar (hostel), prema uslovim a Saveznog
ministarstva za odbranu, Sektora za graevinskourbanistiku delatnost (broj 768-4 od 8. oktobra
2002. godine) do daljnjeg zadrava specijalnu
namenu u okviru koje se ne dozvoljava planiranje
civilnih sadraja. Planira se uklanjanje postojeih
prizem nih baraka uz ulicu Triglavsku, ime se stvaraju
uslovi da se ulica blagim skretanjem pravca ka jugu
ulije u Svetosavsku ulicu na m estu ve postojee
raskrsnice sa koje se odvaja prilaz u blok u kome je
postojea Robna kua, planirana javna garaa G2 i

Objekti bez vrednosti i prostori koji su u prethodnim

istorijskim fazama bili izgraeni, predlau se za
zamenu i novu izgradnju, objektim a savremenog
arhitektonskog koncepta uz potovanje konteksta, u
skladu sa planom utvrenim urbanistikim
pokazateljima.
To su: blok u kom e je zgrada pozorita
"Madlenijanum ", potez parne strane Karamatine ulice
od ulice Frukogorske do Keja, potez prem a Keju du
neparne strane Masarikovog trga a po dubini do
Mornarske ulice i druge pojedinane lokacije na
prostoru plana oznaene u grafikim prilozima kao
mogue za novu izgradnju.
Na podruju Gardoa i ukovca prilikom zamene ili
izgradnje novih objekata moraju se potovati
tipoloke karakteristike postojeih objekata (tip T1 i
T2) navedene u Pravilima graenja pod takom 1.8.
Devastirani objekti kulturno-istorijskih,
urbanistiko-arhitektonskih i ambijentalnih
vrednosti
Oznaeni su na Karti valorizacije objekata u razm eri
1:2.500 i planirani su za restauraciju i rekonstrukciju.
Predstavljaju odreene potencijalne lokacije koje se
predlau za redefinisanje u sm islu urbanistikoarhitektonskog oblikovanja i utvrivanja novih
namena u skladu sa planom.

3.5. Tabelarni prikaz novoformiranih lokacija za izgradnju

Broj Celina, blok

lokacije
1
A,27
1
A,27
1
A,27
1
A,27
1
A,27

Gra.
parcela
19
20
21
22
23

Orijentac.
povr. parc.
m2
126
463
134
173
302

Pretena namena

poslovanje
poslovanje
poslovanje
poslovanje
poslovanje

Spratnost

Orijentac. BRGP m 2

P+1
P+1-P+2
P+2
P+2
P+1

150
620
270
520
360

60

1
A,27
1
A,27
1
A,27
Ukupno lokacija 1:
2
A,27
3
A,27
4
A,31
5
deo A,33
6
A,45
7
A,46
8
G,1
9
G,2
10a
G,2
G,2
G,2
G,2
G,2
Ukupno lokacija 10a:
10b
G,2
11
D,1
Ukupno:

24
25
26
27
1
1
9
1
5
2
9
10
11
12
13
14
4

207
120
162
2.277
1.080
3.809
8.548
8.875
1.491
5
968
170
227
238
290
387
1.312
1.320
200

poslovanje
poslovanje
poslovanje
poslovanje
garaa
sakralna
obrazovanje
trg (javna)
centralni sadraji
garaa, poslovanje
sport
specijalna
stambeno-poslov-na

stambeno-poslovna
zdravstvo
usluge

G. SMERNICE ZA SPROVOENJE REGULACIONOG

PLANA
Plan e se sprovoditi u skladu sa zakonom za svaku
pojedinanu graevinsku parcelu ili grupaciju parcela
koje ine jedinstvenu funkcionalnu i ambijentalnu
celinu, izdavanjem izvoda iz urbanistikog plana ili
izradom urbanistikog projekta.
Za kom pleks m anastira Sv. Arhangela Gavrila u
Gradskom parku kao i za pripadajuu parcelu zgrade
Magistrata, obavezna je izrada urbanistikog projekta.
Sve vrste planiranih intervencija izvesti u skladu sa
urbanistikim pravilima utvrenim u ovom planu i
posebnim konzervatorskim uslovim a sadranim u
"Elaboratu uvanja, odravanja i korienja i m erama
tehnike zatite prostorne kulturno-istorijske celine
Starog jezgra Zem una, kulturnog dobra od velikog
znaaja, za potrebe izrade regulacionog plana" koji je
izradio Zavod za zatitu spomenika kulture grada
Beograda.
Posebni konzervatorski uslovi nadlene slube zatite
ne mogu se izdavati parcijalno za deo objekta ili
pojedinane objekte na parceli, ve iskljuivo za celinu
graevinske parcele.
Za ureivanje i oblikovanje otvorenih javnih prostora
preporuuje se institut javnog ili pozvanog
arhitektonsko-urbanistikog konkursa i izrada
urbanistikog projekta.
Takoe se preporuuje da nosioci prava raspolaganja
zemljitem radi izgradnje planom predvienih sadraja
(odnosi se na lokacije, prostorne celine za novu
izgradnju) sprovedu javni ili pozvani arhitektonsko-

P+1
P+1
P+1
P+1-P+2
Po+P+3
do P+1
do P+1
P-P+2
2Po+P+2
P
P+2
P+1
P+1
P+1
P+1
P+1
P+1
P+2
P

415
240
240
2.815
(1.080)+3.900
1.500
1.400
3.550
(2.982)+4.473
2.500
205
272
285
348
465
1.575
2.400
150
24.263

urbanistiki konkurs u cilju dobijanja kvalitetnih

reenja za arhitektonsko oblikovanje objekata i
pripadajueg prostora.
Na idejna reenja svih planiranih garaa potrebno je
pribaviti m iljenje nadlene strune komisije lokalne
uprave.
Korekcija granica parcele, koja planom nije
opredeljena za javnu nam enu, mogua je u skladu sa
zakonom i prateim propisima bez izmene plana
izradom urbanistikog projekta.
Deoba (parcelacija) planom utvrenih graevinskih
parcela m ogua je uz potovanje minimuma (irine
fronta i povrine parcele) utvrenog u planu, po
usvajanju plana na usaglaeni zahtev korisnika
zemljita izradom urbanistikog projekta.
Ukrupnjavanje dve ili vie parcela (iste namene) u
urbanistike celine mogue je na usaglaeni zahtev
korisnika zem ljita izradom urbanistikog projekta.
U procesu izrade predmetnog plana za sve dostavljene
inicijative legitimnih korisnika zem ljita sainjen je
predlog reenja (parcelacije) i, ta su podruja
oznaena u grafikim prilozim a plana kao podruja
predviena za izradu urbanistikih projekata.
Planom se ne predvia m ogunost postavljanja
privremenih objekata na javnim povrinama trgova, u
zoni obale i priobalja i na javnim zelenim povrinama.
Iz ovoga se izuzim a postavljanje pontona i plovnih
objekata (brodova restorana) na akvatoriji koje mora
biti definisano (lokacija, gabarit, m aterijali, dizajn,
vreme eksploatacije, smernice za uklanjanje) u
saradnji nadlene vodoprivredne organizacije,
urbanistike slube i slube zatite.

61

Prioritete u sprovoenju plana predstavljaju izgradnja

javnih garaa i potrebne tehnike infrastrukture, a u
cilju pripremanja lokacija za investitorsku izgradnju,
kao i ureivanje javnih prostora i prostornofunkcionalna dovrenost pojedinih podruja.
Sastavni deo elaborata predmetnog plana, pored
navedenog tekstualnog dela, jesu i Grafiki prilozi,
Dokum entacija plana i Prilog m era zatite od
elementarnih i drugih veih nepogoda i prostornoplanski uslovi od interesa za ONO.
D. GRAFIKI PRILOZI
Grafiki prilozi plana su:

. DOKUMENTACIJA
Dokum entaciju plana ine:
1.
2.
3.
4.

5.
6.
7.

1. ira situacija sa pozicijom Jezgra Zem una u

odnosu na Centralnu zonu Beograda 1:5.000
1.1. ira situacija sa pozicijom Jezgra Zemuna u
odnosu na saobraajnu m reu Beograda
prema Nacrtu GP Beograda 2021. 1:5.000
2. Podela podruja na urbanistike celine i
graevinske blokove 1:2.500
3. Podela graevinskog zemljita na javno i ostalo
1:2.500
4. Namena graevinskog zem ljita i podela na zone
1:1.000
5. Regulaciono - nivelaciono reenje sa analitikogeodetskim elementim a za obeleavanje
saobraajnih povrina 1:1.000
5.1. Popreni profili saobraajnica 1:200
6. Valorizacija objekata 1:2.500
7. Valorizacija prostora 1:2.500
8. Plan parcelacije povrina za javne nam ene sa
analitiko geodetskim elementima za
obeleavanje i elementim a za sprovoenje
1:1.000

8.

Odluka o pristupanju izradi plana

Izvetaj o javnom uvidu
Izvod iz planova vieg reda (1:20.000)
Kopije uslova JKP-a i drugih strunih institucija i
organa, koji shodno lanu 29. Zakona o
planiranju i ureenju prostora ("Slubeni
glasnik RS", broj 44/95) uestvuju u izradi
plana
Aurne topografske i katastarske podloge sa
granicom regulacionog plana 1: 1.000
Izvod iz inenjersko-geolokih i hidrogeolokih
podloga i istraivanja
Izvod iz izvetaja i obrazloenja radova opteg
javnog anonim nog anketno-programskog
konkursa za koncept ureivanja javnih prostora
i objekata Starog jezgra Zemuna
Katalog sa izlobe konkursnih radova

9. Orijentaciono reenje fizike strukture 1:1.000

10. Tabelarni pregled urbanistikih pokazatelja
postojeeg stanja na pojedinanim
graevinskim parcelama, u okviru utvrenih
urbanistikih celina i na nivou Starog jezgra
Zem una u celini
11. Postojea spratnost objekata 1:2.500
12. Procenat zauzetosti parcela 1:2.500
13. Steene urbanistiko-pravne obaveze
(1:5.000) i spisak izdatih urbanistikih dozvola i
drugih akata koji proizvode urbanistiko dejstvo
u prostoru plana.
14. Literatura
Dokum entaciju plana ini i "Elaborat uvanja,
odravanja i korienja i m ere tehnike zatite
prostorne kulturno-istorijske celine Starog jezgra
Zemuna, kulturnog dobra od velikog znaaja, za
potrebe izrade regulacionog plana", koji je izradio
Zavod za zatitu spom enika kulture grada Beograda.
Ovaj plan detaljne regulacije stupa na snagu osm og
dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada
Beograda".

9. Karta tehnike infrastrukture sa ozelenjavanjem

(sinhron plan) 1:1.000
9.1. Urbanistiko reenje vodovodne i
kanalizacione mree 1:2.500
9.2. Urbanistiko reenje elektroenergetske
mree 1:2.500

Skuptina grada Beograda

9.3. Urbanistiko reenje TT m ree 1:2.500

Broj 350-675/03-XII-01, 26. decembra 2003. godine

9.4. Urbanistiko reenje toplovodne i gasovodne

mree i postrojenja 1:2.500
10. Inenjersko-geoloka karta 1:2.500

Predsednik
Radmila Hrustanovi, s. r.

62

63