Hartije od vrednosti na finansijskom trzistu

1.1 Pojam hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti su pisane isprave (dokumenta) u kojima je inkorporirano (sadrano)
pravo, koje se ne moe preneti na drugo lice, ukoliko se na njega ne prenese vlasnitvo nad
hartijom od vrednosti. Prenos vlasnitva na drugo lice realizuje se kupoprodajom, u malom
procentu nasleem.
Hartije od vrednost u uem smislu su investicioni instrumenti, kod kojih postoji rizik ulaganja,
koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U tom smislu hartije od vrednosti su akcije,
obveznice, zapisiOve hartije su izraz vlasnikog (akcije) ili kreditnog (obveznice)
aranmana. One su predmet kupovine i prodaje na organizovanom, specijalizovanom tritu
kapitala, odnosno na tritu novca. U irem smislu, hartijama od vrednosti smatraju se i
instrumenti kredita i instrumenti plaanja, kao to su ekovi, menice, konosmani, skladinice i
dr.
1.2 Uslovi za sticanje svojstva hartije od vrednosti
Da bi se neka pisana isprava (dokument) smatrala hartijom od vrednosti mora da ispuni
odreene uslove:
Inkorporiranost prava (u noj je sadrano pravo),
Negocijabilnost (sposobnost za promet, postoji tranja za tom hartijom, odnosno predmet
je kupoprodaje).
Emitenti hartija od vrednosti su pravna lica. Oni emituju i prodaju svoje hartije od vrednosti
na finansijskom tritu da bi povukli slobodna novana sredstva, koja e koristiti za
investiranje ili da bi obezbedili likvidnost. Da bi neko kupio njihovu hartiju, oni moraju ponuditi
kupcima motiv za kupovinu, a to e biti neka korist za kupca. Budue koristi kupaca hartija od
vrednosti, emitenti izraavaju kroz svoju obavezu, koju unose u hartiju od vrednosti. Ono to
je obaveza emitenta, istovremeno je pravo vlasnika (kupca) hartije od vrednosti. Dakle, to
je inkorporirano pravo. Ukoliko postoji tranja za hartijom i bude prodata na tritu, ona e se
potvrditi, ostvariti kao hartija od vrednosti (negocijabilnost). Emitenti hartija od vrednosti
su:drava, republike lanice, pokrajine, gradovi, optine, preduzea, banke. Kupci hartija od
vrednosti mogu biti i fizika i pravna lica.
1.3 Elementi hartija od vrednosti
Elementi koje svaka hartija od vrednosti mora da ima definisani su Zakonom o hartijama od
vrednosti. Bitni elementi su oni koje ima svaka hartija od vrednosti:
Naziv (npr. akcija) i vrsta hartije od vrednosti (npr. prioritetna akcija)

Podaci o emitentu (naziv i sedite)

Podaci o vlasniku (hartija moe da glasi: na ime ili na donosioca. Ako glasi na ime, na
hartiji e pisati ime i prezime lica koje ostvaruje pravo sadrano u hartiji. Ako glasi na
donosioca pravo ostvaruje lice koje pokae, donese na uvid hartiju od vrednosti).
Obaveza emitenta (koja e biti pravo kupca)
Mesto i datum izdavanja i serijski broj
Potpis emitenta (faksimil potpisa kada se emituje u seriji)
Ostali elementi nisu nebitni, ve se razlikuju za sve vrste hartije od vrednosti, i oni se jasno
preciziraju Zakonom o hartijama od vrednosti.
1.4 Klasifikacija hartija od vrednosti
Najee koriena podela hartija od vrednosti je prema kriterijumu ronosti, jer je ona u
skladu sa segmentima finansijskog trita. Sve hartije od vrednosti koje imaju rok dospea do
godinu dana smatraju se kratkoronim, a sve hartije iji je rok dospea dui od godinu dana
su dugorone hartije od vrednosti.

Kratkorone hartije od vrednosti su:

Zapisi
blagajniki zapisi (emituju banke)
komercijalni zapisi (emituju preduzea)
dravni zapisi (emituje drava)
Certifikati o depozitu (emituju banke)
Finansijski derivati (fjuersi i opcije),terminski ugovori, izvedene hartije od vrednosti kojima
se trguje iskljuivo na berzi.
Dugorone hartije od vrednosti su :
Akcije (emituju preduzea, banke)
Obveznice (emituju preduzea,drava)

1.5 Struktura finansijskog trita

Finansijsko trite ima dva segmenta: trite novca i trite kapitala. Trite novca je trite
kratkoronih finansijskih sredstava na kojem se trguje kratkoronim kreditima i kratkoronim
hartijama od vrednosti. Trite kapitala je trite dugoronih finansijskih sredstava na kojem
se trguje dugoronim kreditima i dugoronim hartijama od vrednosti.

 Trite kapitala ima sledee segmente:

Kreditno-investiciono trite (trguje se investicionim kreditima)
Hipotekarno trite (trguje se hipotekarnim kreditima i hipotekarnim zalonicama)
Trite dugoronih hartija od vrednosti (trguje se akcijama i obveznicama).
Novano trite ima sledee segmente:
Lombardno trite (trguje se lombardnim kreditima i lombardnim materijalom)
Eskontno trite (trguje se eskontnim kreditima i komercijalnim hartijama od
vrednosti)
Novano trite (trguje se iralnim tj. depozitnim novcem)
Trite kratkoronih hartija od vrednosti
Sve hartije od vrednosti, bez obzira na ronost , mogu se nai na primarnom ili
sekundarnom tritu hartija od vrednosti. Na primarnom tritu su tek emitovane
hartije od vrednosti, ponuene na prodaju, ali jo uvek nisu bile nijednom predmet
kupoprodaje. Na sekundarnom tritu su hartije od vrednosti koje su bar jednom bile
predmet kupoprodaje, dakle, na sekundarnom tritu se vri preprodaja hartija od
vrednosti.