FEMINISTIKA TEORIJA

Od margine ka centru
bel huks

Prevela Milica Mini

Naslov originala:
bell hooks
Feminist Theory
From Margin to Center
South End Press, 1984

Sadraj

Predgovor...5
1. CRNKINJE: OBLIKOVANJE FEMINISTIKE TEORIJE...6
2. FEMINIZAM: POKRET ZA OKONANJE SEKSISTIKE OPRESIJE...17
3. ZNAAJ FEMINISTIKOG POKRETA...28
4. SESTRINSTVO: POLITIKA SOLIDARNOST MEU ENAMA...34
5. MUKARCI: SABORCI...51
6. DRUGAIJI POGLED NA MO...62
7. PREISPITIVANJE PRIRODE RADA...70
8. OBRAZOVANJE ENA: FEMINISTIKA AGENDA...78
9. FEMINISTIKI POKRET ZA OKONANJE NASILJA...84
10. REVOLUCIONARNO RODITELJSTVO...94
11. OKONANJE SEKSUALNE POTLAENOSTI ENA...104
12. FEMINISTIKA REVOLUCIJA: RAZVITAK KROZ BORBU...112

Za nas sestre Anelu, Gvendu, Valeriju

Terezu, Saru
Za sve to smo delile
Za sve ono kroz ta smo zajedno prole
Za trajnu bliskost

Zahvalnice
Mali broj ena je imao sree da ivi i radi meu enama i mukarcima koje/i su
aktivne/i u feministikom pokretu. Mnoge od nas ive u okruenju u kom moramo da
se ukljuimo u feministiku borbu sasvim same, tek povremeno sa podrkom i
afirmacijom. Knjigu Zar ja nisam ena: crnkinje i feminizam*, radila sam u izolaciji.
Nadala sam se da e me objavljivanje ovog rada pribliiti feministikim
aktivistkinjama, a posebno crnkinjama. Ironino, neke od najpriznatijih crnkinja
aktivnih u enskom pokretu su surovo odbacile i knjigu i mene. Iako sam oekivala
ozbiljnu i rigoroznu kritiku, nisam bila pripremljena za netrpeljivost i prezir koje su
pokazale ene koje ni tada nisam, a ni sada ne smatram neprijateljicama. Uprkos
takvoj reakciji, zajednika nam je trajna posveenost feministikoj borbi. Za mene
ona ne znai da sve moramo sagledavati feminizam iz iste perspektive. To znai da
imamo osnovu za komunikaciju, a da bi na politiki angaman trebalo da nas
dovede do razgovora i zajednike borbe. Na alost, esto je lake ignorisati,
prenebregnuti, odbiti ili ak povreivati, nego se sukobiti na konstruktivan nain.
Lako bi me ophrvali razoaranje i rezignacija da na knjigu nije bilo neobino
pozitivnih reakcija crnkinja koje su oseale da ih je ona naterala ili da ponovo
promisle ili da se po prvi put zamisle nad uticajem seksizma na nae ivote i nad
znaajem feministikog pokreta. Zahvaljujui njima i mnogim drugim enama i
mukarcima ova knjiga nije pisana u izolaciji. Posebno sam zahvalna za brigu i
panju koje su mi ukazale mlae sestre, Valerija i Gvenda, moja prijateljica i kamarad
Beverli, moj saputnik Nejt i izdavaka kua South End Press. Takva podrka podstie
moju posveenost feministikoj politici i verovanje da se vrednost feministike pisane
rei ne uspostavlja samo po tome kako je prihvaena u aktivistikim krugovima, ve i
po tome koliko u feminizam uvodi mukarce i ene koji su izvan njega.

bell hooks:Aint I A Woman: Black Women and Feminism.

Predgovor
Biti na margini znai biti deo celine ali izvan glavnog tela. eleznike ine su nas,
crne Amerikance u malom gradu u Kentakiju, svakodnevno podseale na sopstvenu
marginalnost. Sa druge strane ina nalazile su se poploane ulice, radnje u koje
nismo mogli da uemo, restorani u kojima nismo mogli da obedujemo i ljudi koje
nismo smeli da gledamo direktno u oi. Sa druge strane ina se nalazio svet u kome
smo mogli da radimo kao sluavke, domari, prostitutke sve dok smo bili u neijoj
slubi. U taj svet smo mogli da uemo, ali ne i da ivimo u njemu. Uvek smo morali
da se vratimo na marginu, preemo ine i vratimo se u kolibe i naputene kue na
ivici grada.
Postojali su zakoni koji su jamili na povratak. Ne vratiti se, znailo je rizikovati da
bude kanjen. Nain naeg ivota na ivici uslovio je jedan poseban nain
posmatranja stvarnosti. Gledali smo i spolja ka unutra i iznutra ka spolja.
Usredreivali smo se i na centar i na marginu. Razumeli smo i jedno i drugo. Ovaj
modus vienja podseao nas je na postojanje celog univerzuma, glavnog tela
sastavljenog i od margine i od centra. Na opstanak zavisio je od stalnog javnog
osveivanja tog razdvajanja margine i centra, kao i stalnog linog prihvatanja
injenice da smo mi neophodan, vitalni deo celine.
Taj oseaj celovitosti, ucrtan u nau svest ustrojstvom naeg svakodnevnog ivota,
dao nam je jedno suprotstavljeno vienje sveta onakvo kakvo nai opresori nisu
imali; ono nas je odralo, pomoglo u naoj borbi da prevaziemo oaj i siromatvo i
osnailo na oseaj sopstva i solidarnosti.
Moj stav u toku pisanja Feministike teorije od margine ka centru odlikuje spremnost
da istraim sve mogunosti. Veliki deo feministike teorije razvile su privilegovane
ene koje ive unutar centra i ije vienje stvarnosti retko ukljuuje znanje i svest o
ivotima ena i mukaraca koji ive na margini. Kao posledica toga, feministika
teorija gubi celovitost, nedostaje joj obuhvatna analiza koja ukljuuje ceo niz ljudskih
iskustava. Iako su feministike teoretiarke svesne potrebe da se razviju ideje i
analize koje ukljuuju razliita iskustva i slue da unifikuju pre nego da polarizuju,
takve teorije su sloene i formiraju se polako. One koje su u najveoj meri
vizionarske doi e od osoba koje poznaju i marginu i centar.
Nedostatak materijala koji su pisale crne autorke i o crnim enama motivisao me je
da ponem da istraujem i piem knjigu Zar ja nisam ena: crnkinje i feminizam.
Odsustvo feministike teorije koja se bavi i marginom i centrom navelo me je na
pisanje knjige koja je pred vama. U stranicama koje slede, istraujem ogranienja
razliitih aspekata feministike teorije i prakse i predlaem nove pravce. Pokuala
sam da izbegnem ponavljanje ideja koje su poznate i o kojima se raspravlja, a da se
umesto toga koncentriem na istraivanje drugih pitanja ili novih perspektiva. Zato su
neka poglavlja duga, a neka kraa, ali ni jedna ni druga nisu zamiljena kao
obuhvatna analiza. Moj rad vodi ubeenje da feminizam mora da postane u masi
baziran politiki pokret da bi mogao da ima revolucionaran, transformatorski uticaj na
drutvo.

1.
CRNKINJE:
OBLIKOVANJE FEMINISTIKE TEORIJE

Feminizam u Americi nije potekao od ena koje su najugroenije seksistikom

opresijom; od onih koje su svakodnevno ugroene psihiki, fiziki i duhovno od
ena koje su nemone da promene svoj poloaj. One su tiha veina. Odlika njihove
viktimizacije jeste da svoj usud prihvataju naizgled bez pitanja, bez organizovanog
protesta, bez kolektivne ljutnje i besa. Mistika enstvenosti * Beti Fridan jo uvek
vai za knjigu koja je otvorila put savremenom feministikom pokretu, a napisana je
kao da ove ene ne postoje. uvena fraza Fridanove problem bez imena esto
citirana da opie ensku situaciju u drutvu odnosi se u stvari na tekoe odabrane
grupe fakultetski obrazovanih, udatih belih ena koje pripadaju srednjoj i vioj klasi
domaica kojima je dosadilo slobodno vreme, dom, deca, kupovina i koje ele vie
od ivota. Fridanova zakljuuje reima Vie ne moemo da ignoriemo glas u
enama koji kae elim neto vie nego to su mu, deca i kua. To vie ona
definie kao karijeru. Ona ne postavlja pitanje ko e biti doveden da brine o deci i
odrava kuu ako ene u veem broju, poput nje, napuste kune poslove i dobiju
jednak pristup profesijama kao beli mukarci. Ona nije govorila o potrebama ena
koje nemaju mukarce, nemaju decu, nemaju kuu. Ignorisala je postojanje
siromanih belih ena i svih ena koje nisu bele. Nije rekla onima koji itaju njenu
knjigu da li je vee ispunjenje biti sluavka, bebisiterka, radnica u fabrici, slubenica
ili prostitutka, nego domaica koja pripada srednjoj klasi.
Ona je poistovetila svoje tekoe, i tekoe belih ena slinih njoj, sa optom
situacijom svih ena u Americi. Uinivi to, odvratila je panju sa sopstvenog
klasizma, rasizma i seksistikog ophoenja prema velikom broju Amerikanki. Iz
konteksta je jasno da kada Beti Fridan govori o rtvama seksizma misli na fakultetski
obrazovane ene, belkinje, koje su zbog seksistikog ustrojstva primorane da
ostanu kod kue. Ona tvrdi:
Veoma je bitno spoznati na koji nain sama uloga domaice izaziva u eni
oseaj praznine, nepostojanja, nitavila. Postoje izvesni aspekti ove uloge koji
gotovo da onemoguavaju odrasloj, inteligentnoj eni da odri oseaj ljudskog
identiteta, i vrsto jezgro sebe ili svoga Ja bez kojeg nijedno ljudsko bie,
mukarac ili ena, ne moe zaista da opstane. Uverena sam da za sposobne
ene, danas u Americi, postoji opasnost vezana za samu ulogu domaice.
Specifine brige i dileme belih domaica srednje klase su bile stvarni problem i
zasluivale su panju i reenje ali nisu bile gorue politiko pitanje velikog broja
*

Betty Friedan: The Feminine Mistique

drugih ena. Znaajan broj ena brinuo je o ekonomskom opstanku, etnikoj i rasnoj
diskriminaciji itd. Kada je Fridanova napisala delo 'Mistika enstvenosti', vie od
jedne treine ena nalazilo se na tritu rada. Iako je mnogo ena eznulo za ulogom
domaice, samo su one sa slobodnim vremenom i novcem mogle da svoj identitet
oblikuju po modelu ove knjige. To su bile ene kojima su, po reima autorke,
'najnapredniji mislioci naeg vremena savetovali da svoj ivot provedu kao Nora,
snagom viktorijanskih predrasuda osuene na ivot u kui za lutke'.***
ini se da se Fridanova od najranijih radova ne pita da li je borba belih, fakultetski
obrazovanih domaica adekvatna referentna taka u odnosu na koju je mogue
meriti uticaj seksizma i seksistike opresije na ivote ena u amerikom drutvu. Ona
takoe nimalo ne izlazi van svog ivotnog iskustva radi sticanja ire perspektive o
ivotima ena u Americi. Ovo ne kaem da bih diskreditovala njen rad. On je i dalje
koristan kao promiljanje uticaja seksistike diskriminacije na odreenu grupu ena.
Sa druge strane, njen rad moe da se posmatra i kao studija narcizma, neosetljivosti,
sentimentalnosti i samoivosti koja svoj vrhunac ispoljava u poglavlju 'Progresivna
dehumanizacija', kada Fridanova pravi poreenje psiholokih efekata izolacije na
bele domaice i uticaja samice na linost zatvorenika u nacistikim koncentracionim
logorima.***
Fridanova je oblikovala savremenu feministiku teoriju. Jednodimenzionalna
perspektiva enske realnosti izneta u njenom delu tako je postala odrednica
savremenog feministikog pokreta. Bele ene koje danas dominiraju feministikim
diskursom, kao i Fridanova pre njih, retko se pitaju da li njihova perspektiva u odnosu
na ensku realnost odgovara proivljenim iskustvima ena kao kolektiviteta. Takoe,
nisu svesne do koje mere njihova perspektiva odraava rasne i klasne pristrasnosti,
mada je ta svest porasla tokom proteklih godina. Pisana re belih feministkinja odie
rasizmom, osnauje supremaciju belaca i negira mogunost politikog povezivanja
ena van etnikih i rasnih linija razdvajanja. Zbog toga to su feministkinje u prolosti
odbile da usredsrede panju i otpor na rasnu hijerarhiju, veza izmeu rase i klase je
potisnuta. Ipak, klasnu strukturu amerikog drutva oblikovala je rasna politika
belake supremacije i samo analizom rasizma i njegove funkcije u kapitalistikom
drutvu moemo doi do temeljnog razumevanja klasnih odnosa. Klasna borba je
neraskidivo povezana sa borbom protiv rasizma. Rita Mej Braun u jednom od svojih
ranih eseja 'Poslednja kap'****, ohrabrujui ene da istrae pune implikacije klase,
objanjava:
Klasa je mnogo vie od Marksove definicije odnosa prema sredstvima
proizvodnje. Klasa ukljuuje vae ponaanje, vae osnovne pretpostavke o
ivotu. Vae iskustvo (uslovljeno pripadanjem odreenoj klasi) opravdava ove
pretpostavke, nain na koji vas ue da se ponaate, ta oekujete od sebe i
od drugih, va koncept budunosti, nain na koji probleme razumete i
reavate, nain na koji mislite, oseate, delate. ene koje pripadaju srednjoj
klasi odbijaju da prepoznaju ove obrasce ponaanja, iako mogu da budu
*

Misli se na Ibzenovu dramu Lutkina kua, poznatu i kao Nora, prim. prev.
Iako je enska mistinost kritikovana i ak napadana sa raznih frontova, jo jednom podseam na ovo delo,
jer odreene predrasude o drutvenom statusu ena koje se prvi put pojavljuju ovde, i dalje oblikuju smisao i
pravac feministikog pokreta. Prim. aut.
***
Fridan, p. 32
****
Rita Mae Brown: The Last Straw u Class and Feminism, str. 15
**

potpuno spremne da prihvate pojam klase u marksistikim terminima to je

zgodan trik koji im pomae da izbegnu bavljenje klasnim ponaanjem i linom
promenom. Upravo ove obrasce ponaanja treba da prepoznamo, razumemo i
promenimo.
Belkinje koje dominiraju feministikim diskursom i koje najveim delom stvaraju i
artikuliu feministiku teoriju imaju vrlo malo ili nimalo svesti o belakoj prevlasti kao
rasnoj politici, o psiholokom uticaju klase, o sopstvenom politikom statusu unutar
rasistike, seksistike, kapitalistike drave.
Nedostatak ovakve svesti e, na primer, navesti Liu Fric da napie u raspravi o
savremenom enskom pokretu 'Sanjari i preprodavci'*, objavljenoj 1979. sledee:
enska patnja izazvana seksistikom tiranijom povezuje sve ene i prevazilazi
partikularnosti razliitih oblika tiranije. Patnja se ne moe meriti i porediti
kvantitativno. Da li je nametnuta dokonost i praznina ivota "bogate" ene
koja e je odvesti u ludilo i/ili samoubistvo, vea ili manja od patnje siromane
ene koja jedva preivljava na socijalnoj pomoi ali ne gubi prisustvo duha?
Ova razlika se ne moe izmeriti, ali ukoliko bi ove dve ene mogle da
komuniciraju bez ograda patrijarhalne klase, mogle bi da nau zajednitvo u
injenici da su obe potlaene, obe oajne.
Izjava Fricove je jo jedan primer naivnog razmiljanja sa jedne, kao i svesne
mistifikacije drutvenih podela izmeu ena, sa druge strane upravo ono to
karakterie mnoge feministike radove. Iako je oigledno da mnoge ene trpe
seksistiku tiraniju, premalo je indicija da ovakva situacija stvara 'zajedniku vezu
izmeu svih ena'. Mnogo je dokaza koji upuuju na to da rasni i klasni identitet
proizvode razlike u kvalitetu ivota, drutvenom statusu i nainu ivota koje imaju
primat nad jednoznanim iskustvima ena a ove razlike se retko prevazilaze.
Trebalo bi ispitati motive materijalno privilegovanih, obrazovanih, belih ena kojima je
na raspolaganju mnotvo opcija za karijeru i nain ivota, im tvrde da se "patnja ne
moe meriti". Fricova nije prva bela feministkinja koja tvrdi tako neto. Ovakvu izjavu
nikada nisam ula od siromane ene, ma koje rase bila. Iako ima mnogo taaka
kojima bih se pozabavila u kritici savremenog enskog pokreta "Oslobaanje
feminizma" Bendamina Barbera, sa jednom primedbom se slaem:
Patnja ne mora nuno biti utvreno i univerzalno iskustvo koje se da meriti
arinima, ona je povezana sa situacijama, potrebama i eljama. Moramo,
meutim, utvrditi odreene istorijske i politike parametre koji e odrediti
upotrebu termina tako da moemo da uspostavimo politike prioritete i
posvetimo panju razliitim oblicima i stepenima patnje.
Centralna dogma moderne feministike misli jeste da su "sve ene potlaene". Ova
tvrdnja implikuje da ene dele istu sudbinu i da faktori kao to su klasa, rasa, religija,
seksualno opredeljenje itd. ne stvaraju arolika iskustva koja odreuju do koje je
mere seksizam sila opresije u ivotima ena. Seksizam je institucionalizovan kao
sistem dominacije ali nikada nije apsolutno determinisao sudbinu svih ena u
drutvu. Biti potlaen podrazumeva odsustvo izbora. To je primarna dodirna taka
*

Leah Fritz: Dreamers and Dealers, str. 51

izmeu tlaitelja i potlaenog. Mnoge ene u naem drutvu imaju izbore (ma koliko
oni neadekvatni bili), tako da rei poput "eksploatacija" i "diskriminacija" adekvatnije
opisuju situaciju ena kao kolektiviteta u Americi. Mnoge ene se ne pridruuju
organizovanom otporu upravo iz razloga to za njih seksizam nije znaio apsolutni
nedostatak izbora. Mogu biti svesne da su diskriminisane na osnovu pola ali to ne
izjednaavaju sa opresijom. U kapitalizmu, partijarhat je strukturiran tako to
ograniava ene u nekim podrujima dok su druge sfere dozvoljene bez ogranienja.
Odsustvo ekstremnih ogranienja mnoge ene navodi na to da ignoriu podruja u
kojima su eksploatisane ili diskriminisane, a moe ih navesti i na pomisao da ene
uopte nisu potlaene.
U Americi postoje potlaene ene, i o tome je svrsishodno i potrebno razgovarati.
Francuska femnistkinja Kristin Delfi u svom eseju "Za materijalistiki feminizam"*
insistira da je korienje termina opresija znaajno jer feministiku borbu smeta u
radikalni politiki okvir:
Ponovno raanje feminizma koincidira sa upotrebom termina "opresija".
Vladajua ideologija tj. opte miljenje i svakodnevni govor ne barataju
izrazom "opresija" ve "enska situacija". Ono nas upuuje na naturalistiko
objanjenje: na prirodne uslovljenosti, spoljanju realnost koja je van dohvata i
nepodlona ljudskoj intervenciji. Izraz "opresija" sa druge strane upuuje na
izbor, objanjenje, situaciju koja je politika. "Opresija" i "drutvena opresija"
jesu shodno tome sinonimi, drugim reima, drutvena opresija je zapravo
pleonazam: odrednica o politikom poreklu tj. drutvu je sastavni deo
koncepta opresije.
Feministiko naglaavanje "zajednike opresije" u Americi je bilo manje strategija za
politizaciju a vie prisvajanjeradikalnog politikog renika od strane konzervativnih i
liberalnih ena; time je prikriveno do koje mere su oblikovale pokret tako da se bavi
razmatranjem i promovisanjem njihovih klasnih interesa.
Iako je potreba za jedinstvom i uivljavanjem, koja je leala u osnovi ideje o
zajednikoj potlaenosti, bila usmerena da se izgradi solidarnost, slogani kao to je
"potlaene, organizujte sei" postali su izgovor za mnoge privilegovane ene da
zanemare razlike izmeu svog i drutvenog statusa velikog broja ena. Belkinje,
pripadnice srednje klase, definisale su svoje interese kao primarni fokus
feministikog pokreta i uspostavile retoriku zajednitva koja je njihovu situaciju
poistovetila sa "opresijom" zahvaljujui privilegiji pripadanja odreenoj rasi i klasi, kao
i odsustvu brojnih ogranienja koja su prisutna u ivotima ena radnike klase. Ko je
imao pravo da trai izmenu u baratanju pojmovima? Koja druga grupa ena u Americi
je imala isti pristup univerzitetima, izdavakim kuama, masovnim medijima i novcu?
Da su crnkinje, pripadnice srednje klase, osnovale pokret u kom bi sebe oznaile kao
'potlaene" niko ih ne bi shvatio ozbiljno. Da su pokrenule javne forume i drale
govore o svojoj "potlaenosti", kritikovali bi ih i napadali sa svih strana. To se nije
dogodilo belim buroaskim feministkinjama koje su se obraale iroj publici, slinoj
sebi, koja je i sama nastojala da izmeni svoju sudbinu. Izolacija od drugih ena koje
ne pripadaju istoj rasi i klasi prouzrokovala je odsustvo komparativnog principa koji bi
testirao pretpostavku o zajednikoj potlaenosti.
*

Christine Delphy: " For a Materialist Feminism", str. 211. Opirnija rasprava se moe nai u zbirci eseja Close
to Home, prim. aut.

U samim poecima, radikalne pripadnice enskog pokreta su zahtevale prekid takve

izolacije i uspostavljanje prostora za kontakt. Antologije kao to su: 'Osloboenje
danas', 'Osloboenje ena: model za budunost', 'Klasa i feminizam', 'Radikalni
feminizam' i 'Sestrinstvo je mono' objavljene poetkom sedamdesetih obiluju
tekstovima usmerenim ka irem krugu ena, publici koja ne pripada iskljuivo beloj
srednjoj klasi, nije nuno univerzitetski obrazovana niti u zrelom dobu (mnogi tekstovi
su pisani za tinejderke). Suki Stambler je artikulisala ovu vrstu radikalnog duha u
uvodu koji je napisala za 'Osloboenje ena: model za budunost'*:
Aktivistkinje su oduvek bile nezadovoljne potrebom medija da proizvode
slavne linosti i zvezde. Ovo se protivi naim osnovnim naelima. Ne moemo
da se poistoveujemo sa enama u naim redovima koje nas zasenjuju
ugledom i slavom. Mi se ne borimo za dobrobit samo jedne ene ili jedne
grupe ena. Mi se bavimo pitanjima koja se tiu svih ena.
Ovakva vrsta razmiljanja, kakvo su delile mnoge feministkinje u poetku, nije ostalo
prisutno do danas. to je vie ena sticalo presti, slavu ili novac zahvaljujui
feministikim tekstovima ili ravnopravnosti na radnom mestu, dakle dobit koju im je
omoguio pokret, individualni oportunizam je sve vie podrivao napore kolektivne
borbe. ene koje se nisu protivile patrijarhatu, kapitalizmu, klasizmu ili rasizmu sebe
su nazivale 'feministkinjama'. Njihova oekivanja su bila razliita. Privilegovane ene
su elele drutvenu ravnopravnost sa mukarcima iste klase, neke ene su elele
istu platu za rad iste vrednosti, druge su elele alternativni ivotni stil. Vladajui
kapitalistiki patrijarhat je lako kooptirao mnoga od ovih legitimnih oekivanja.
Francuska feministkinja Antoanet Foku** govori:
Akcije koje je predlagao enski pokret bile su spektakularne i provokativne.
Meutim, provokacija samo iznosi na videlo odreen broj drutvenih
kontradikcija. Ona ne otkriva radikalne suprotnosti unutar jednog drutva.
Feministkinje tvrde da se ne bore za jednakost sa mukarcima, meutim,
njihovi postupci govore drugo. Feministkinje su buroaska avangarda koja
zadrava dominantne vrednosti u preokrenutom obliku. Sama ova inverzija ne
omoguava prohodnost ka drugaijoj vrsti strukture. Reformizam odgovara
svakome! Buroaski poredak, kapitalizam i falocentrizam integrisae onoliko
feministkinja koliko bude potrebno. S obzirom na to da se ove ene pretvaraju
u mukarce, u ishodu emo imati samo malo vie mukaraca. Razlika izmeu
polova nije u tome da li neko ima ili nema penis, ve da li je neko sastavni deo
falocentrine maskuline ekonomije.
Feministkinje u Americi su svesne ovih protivrenosti. Kerol Erlih istie u svom eseju
'Nesreni brak marksizma i feminizma: moe li se spasiti?'***, da 'feminizam sve vie
zauzima ignorantan, bezbedan i ne-revolucionaran pristup' dok 'feministiki
radikalizam ustupa mesto buroaskom feminizmu', naglaavajui da 'ne smemo da
dozvolimo da se to nastavi':

Sookie Strambler: Womens Liberation: Blueprint For The Future, str. 9

Antoinette Foukue: Warnings, u New French Feminists, str 117-118
***
Carol Ehrlich:The Unhappy Marriage of Marxism and Feminism: Can It Be Saved?, str. 130
**

10

ene treba da znaju (a su sve vie spreene da saznaju) da feministika

platforma ne promovie ideje o tome kako se obui da biste uspeli na poslu,
kako da postanete izvrna direktorka kompanije, kako da dobijete na izborima;
ne bavi se time kako da negujete brak u kome ste oboje zaposleni, odmor
provodite na skijanju, provodite dosta vremena sa muem i dvoje divne dece
jer imate kunu pomonicu koja vam sve ovo omoguava, dok istovremeno
sama nema ni vremena ni novca za sve to. Nije re o tome da otvorite ensku
banku ili provedete vikend na skupom seminaru koji e vas zagarantovano
nauiti kako da postanete asertivni (ali ne i agresivni), a svakako se ne radi o
tome da postanete detektivka, agentkinja CIA-e ili generalka u vojsci.
Ukoliko su ove iskrivljene slike feminizma realnije od onih koje mi nudimo,
greka je delimino i naa. Oito nismo radile dovoljno naporno na stvaranju
jasnih i suvislih alternativnih analiza koje imaju smisla u odnosu na ivotna
iskustva i na organizovanju aktivnih i otvorenih grupa za rad.
Feminizam u Americi je do sada bio buroaska ideologija, tako da ne udi to je
feministika borba tako lako preobraena u slubi konzervativnih i liberalnih
feministkinja. Zila Ejzentajn se bavi liberalnim korenima severnoamerikog
feminizma u delu "Radikalna budunost liberalnog feminizma"*, i u uvodu objanjava:
Jedan od osnovnih doprinosa koje ete nai u ovoj studiji jeste ispitivanje
uloge liberalnog individualizma u konstruisanju feministike teorije. Dananje
feministkinje ili ne diskutuju o teoriji individualnosti, ili nesmotreno usvajaju
kompetitivnu, atomistiku ideologiju liberalnog individualizma. U feministikoj
teoriji kojom se bavimo postoji dosta konfuzije oko ovog pitanja. Sve dok se ne
uspostavi svesno razgranienje izmeu teorije individualnosti koja prepoznaje
znaaj pojedinke u drutvenom okruenju i ideologije individualizma koja
podrazumeva odnose kompeticije, nee biti konane procene o tome kako bi
feministika teorija osloboenja trebalo da izgleda.
Ideologija "kompetitivnog, atomistikog liberalnog individualizma" proima
feministiku misao do te mere da je ugrozila potencijalni radikalizam feministike
borbe. Feministika teorija je, onako kako je do sada stvarana, znaajno potpomogla
promociju buroaskih klasnih interesa od strane ena koje su uzurpirale pokret.
(Primer za to je ideologija "zajednike potlaenosti".) Svaki pokuaj da se sprei
prisvajanje feministike borbe mora da zapone uvoenjem drugaije feministike
perspektive nove teorije, koja nee poivati na temeljima liberalnog individualizma.
Praksa iskljuivanja, prisutna kod ena koje dominiraju feministikim diskursom,
praktino je spreila pojavu novih i razliitih teorija. Feminizam ima svoju partijsku
liniju a ene koje su imale potrebu za drugaijom vrstom strategije i osnovama na
kojima e se ona graditi, esto su bile iskljuivane i uutkivane. Kritika ili pruanje
alternativa ve uspostavljenim feministikim idejama se ne ohrabruje, imajui u vidu,
na primer, nedavne kontroverze oko proirivanja feministikog diskursa o
seksualnosti. Jedini nain da grupe ena koje oseaju da su iskljuene iz
feministikog diskursa i prakse nau prostor za sebe jeste upravo osveivanje
faktora koji ih izoptavaju, putem kritike. Mnoge belkinje su u enskom pokretu nale
reenje linih dilema koje ih je oslobodilo. S obzirom na to da su imale neposredne
*

Zillah Eisenstein:The Radical Future of Liberal Feminism, str. 5

11

koristi od pokreta, manje su spremne da ga kritikuju ili se upuste u rigorozno

preispitivanje njegove strukture nego ene koje smatraju da pokret nije imao
revolucionarnog uticaja na njihov, niti na ivote velikog broja drugih ena u naem
drutvu. ene koje nisu belkinje, a koje smatraju da su afirmisane u postojeoj
strukturi feministikog pokreta (ak i kada formiraju autonomne grupe) smatraju, ini
se, da su njihove definicije partijske linije, bilo u pogledu 'crnog feminizma', bilo
drugih pitanja jedini legitiman diskurs. Umesto da ohrabruju raznolikost glasova,
kritikog dijaloga i kontoverze, one, poput nekih belkinja, nastoje da prikriju
neslaganja. Kao priznate aktivistkinje i spisateljice ponaaju se arbitrarno u odnosu
na to da li treba uti i glasove drugih ena. Suzan Grifin upozorava na sveoptu
tendenciju dogmatizacije u svom eseju "Priroda ideologije"*:
...kada se teorija transformie u ideologiju poinje da unitava bie i
samospoznaju. Iznedrena iz oseanja, pretenduje da lebdi iznad i oko
oseanja. Iznad oseta. Organizuje iskustvo u odnosu na sebe, bez dodira sa
samim iskustvom. Samim tim to jeste, pretpostavlja da zna. Prizvati ime ove
ideologije znai dodeliti istinitost. Niko joj ne moe rei nita novo. Iskustvo
prestaje da je iznenauje, informie, transformie. Smeta joj svaki detalj koji
se ne uklapa u njen pogled na svet. Zaeta kao vapaj protiv uskraivanja
istine, sada sama uskrauje svaku istinu koja odudara od njene matrice.
Zaeta kao ponovno uspostavljanje slike realnosti, sada nastoji da ljude
disciplinuje, da oblikuje prirodna bia prema svom liku. Sve to ne uspe da
objasni oznai kao neprijatelja. Zaetu kao teoriju osloboenja, ugroavaju je
nove teorije osloboenja ona gradi tamnicu za um.
Mi se opiremo hegemoniji unutar feministike misli naglaavajui da je to teorija u
nastanku, da je kritika neophodna, da je potrebno dovoditi u pitanje, iznova ispitivati i
istraiti nove mogunosti. Izvor moje uporne kritike je moj status lanice potlaene
grupe, iskustvo izloenosti sekstistikoj eksploataciji i diskriminaciji, kao i oseaj da
prevalentna feministika analiza nije oblikovala moju feministiku svest. Mnogo ena
misli kao ja. Ima belih ena koje nisu pomiljale da se odupru mukoj dominaciji do
trenutka kada ih je feministiki pokret osvestio da mogu i da bi trebalo da to urade.
Moju svest o feministikoj borbi je stimulisalo drutveno okruenje. Odrastajui u
junjakom, crnakom, radnikom domainstvu gde je dominirala figura oca
doivljavala sam (kao i moja majka, moje sestre i brat) razliite stepene partijarhalne
tiranije i to me je razbesnelo, to je razbesnelo sve nas. Bes me je naveo da dovedem
u pitanje politiku muke dominacije i omoguio da se oduprem seksistikoj
socijalizaciji. est je sluaj da se bele feministkinje ponaaju kao da crnkinje nisu
znale ta je seksistika opresija dok one nisu artkulisale feministiko oseanje.
Smatraju da opskrbljuju crnkinje pravim analizama i pravim programom za
osloboenje. Ne shvataju, ne mogu ak ni da zamisle da crnkinje, kao i druge grupe
ena koje se svakodnevno nalaze u opresivnim situacijama, esto svest o
patrijarhalnoj politici stiu iz sopstvenog iskustva, ba kao to razvijaju strategije
otpora (iako ne nuno u dugotrajnom i organizovanom obliku).
Crnkinje su beli feministiki fokus na muku tiraniju protumaile kao "novo"
otkrovenje, sa oseajem da on nema veeg uticaja na njihov ivot. injenica da je
belkinjama srednje i vie klase potrebna teorija da ih obavesti o tome da su
*

Susan Griffin: The Way of All Ideology , u Signs, proleni broj 1982. str 648

12

"opresirane" za njih je bila samo jo jedan pokazatelj privilegovanih uslova za ivot.

Zakljuujemo, dakle, da istinski potlaeni imaju svest o sopstvenoj potlaenosti iako
moda ne pruaju organizovani otpor ili nisu u stanju da prirodu svoje opresije
artikuliu u pisanoj formi. Ove crnkinje nisu videle nita oslobaajue u partijski
podobnoj analizi enske opresije. injenica da se nisu organizovale u velikom broju
oko pitanja "feminizma" (mnoge od nas termin ne poznaju ili ne koriste) i da nismo
imale pristup maineriji moi koja bi nam dozvolila da svoje analize i teorije o rodu
podelimo sa amerikom publikom ne ponitava injenicu o prisustvu opresije u naim
ivotima, niti nas stavlja u poloaj zavisnosti u odnosu na one bele i ne-bele
feministkinje koje dopiru do ire publike.
Ve do svoje trinaeste godine sam stekla razumevanje patrijarhalne politike koje je
stvorilo u meni oekivanja od feministikog pokreta kakva nisu imale mlade belkinje
srednje klase. Kada sam krenula na prve asove enskih studija Univerziteta u
Stanfordu tokom ranih sedamdesetih, belkinje su uivale u radosti zajednitva za
njih je to bio znaajan, jedinstven dogaaj. Ja nisam ak ni poznavala ivot u kome
ene nisu zajedno, ne pomau jedna drugoj, ne tite jedna drugu i ne gaje istinsku
ljubav jedne prema drugima. Nisam poznavala ni belkinje koje ne znaju do koje mere
rasa i klasa imaju uticaja na njihovu svest i drutveni status (belkinje sa juga esto
imaju realnije poglede na rasizam i klasizam nego belkinje u drugim krajevima
Amerike). Nisam gajila simpatije prema svojim belim vrnjakinjama koje su smatrale
da od njih ne mogu da oekujem da znaju niti da razumeju ivotna iskustva crnkinja.
Iako sam odrasla u rasno podeljenoj sredini znala sam kakvi su ivoti belkinja,
premda nijedna nije ivela u mom susedstvu, nije ila sa nama u kolu niti sluila u
naem domainstvu.
Kada sam se ukljuila u feministike grupe shvatila sam da se belkinje odnose
snishodljivo prema meni i ostalim uesnicama koje nisu bele. Ta snishodljivost
usmerena prema crnkinjama bila je jedan od naina da nam se stavi do znanja da je
pokret "njihov" da smo tu jer su one to dozvolile, ak su podstakle jer smo,
naposletku, potrebne da damo legitimitet procesu. Nisu nas videle kao sebi ravne.
Nisu se prema nama ophodile kao prema sebi ravnima. Iako su oekivale da im
prenesemo crnaka iskustva iz prve ruke, smatrale su da je na njima da odlue da li
su ta iskustva autentina. esto se deavalo da univerzitetski obrazovane crnkinje
(pa ak i one koje su dolazile iz siromanih i radnikih slojeva) budu proglaene za
imitatorke. Nae prisustvo u pokretu i njegovim aktivnostima nije se raunalo, jer su
belkinje bile ubeene da se "pravi" crnaki duh ogleda u argonu siromanih crnaca,
odsustvu obrazovanja, uliarskoj visprenosti i nizu drugih stereotipa. Ukoliko bismo
se usudile da kritikujemo pokret ili preuzmemo odgovornost za preoblikovanje
feministikih ideja i uvoenje novih, nai glasovi su utiavani, uutkivani, odbacivani.
Mogle smo se uti samo onda kada su naa miljenja ponavljala dominantni diskurs.
Retko se pie o pokuajima belih feministkinja da uutkaju crnkinje. Crnkinje su esto
bile izloene rasistikoj netrpeljivosti u konferencijskim salama, uionicama ili na
okupljanjima u udobnim dnevnim sobama. Od samog nastanka pokreta za
osloboenje ena crnkinje su poele da se pridruuju grupama. Mnoge se posle
prvog sastanka nisu vie vraale. Anita Kornvol tano navodi u svom eseju: "Tri po
ceni jedne: razmiljanja crne gej feministkinje"*, "...na alost, izgleda da je strah od
*

Anita Cornwall: Three for the Price of One: Notes from a Gay Black Feminist, u Lavander Culture, str 471.

13

suoavanja sa rasizmom bio jedan od glavnih razloga to je veliki broj crnkinja odbio
da se pridrui pokretu." Panja koja se odnedavno posveuje pitanju rasizma
izrodila je novi diskurs ali nije imala previe uticaja na promenu ponaanja belih
feministkinja prema crnkinjama. Belkinje koje su zauzete objavljivanjem tekstova i
knjiga o "oduavanju od rasizma" esto zadravaju paternalistiki i snishodljiv stav
prema crnkinjama. To ne udi s obzirom na to da je njihov diskurs usmeren ka beloj
publici a fokus samo na promeni stavova umesto na sagledavanju rasizma u
istorijskom i politikom kontekstu. Mi smo "objekti" njihovog privilegovanog diskursa
koji se bavi rasom. Kao "objekti" ostajemo neravnopravne i inferiorne. Iako ih rasizam
moda istinski zabrinjava, njihova metodologija sugerie da se nisu oslobodile
paternalizma svojstvenog beloj ideologiji nadmoi. Neke od ovih ena se postavljaju
kao "autoriteti" koji treba da posreduju izmeu belkinja koje su rasistkinje (one,
naravno, sebe doivljavaju kao osveene u pogledu sopstvenog rasizma) i besnih
crnkinja za koje se veruje da ne mogu da racionalno rasuuju. Naravno, sistem
rasizma, klasizma i obrazovnog elitizma mora da ostane netaknut kako bi one
zadrale pozicije autoriteta.
Kada sam 1981. krenula na postdiplomski kurs feministike teorije dat mi je spisak
literature koji je obuhvatao radove belih ena i mukaraca i jednog crnca ali bez
ijednog teksta ije bi autorke ili tema bile Crnkinje, Indijanke, Azijatkinje ili ene
hispano porekla. Kada sam kritikovala takav previd, na mene su belkinje usmerile
takav bes i netrpeljivost da mi je bilo teko da nastavim da pohaam ovaj kurs. Posle
moje primedbe da je svrha tog kolektivnog besa bila da se stvori atmosfera u kojoj bi
mi bilo psiholoki neizdrivo da diskutujem na asovima ili ak da ne prisustvujem,
rekle su mi da one nisu besne. Ja sam bila ta koja je besna. Nekoliko nedelja nakon
zavretka kursa, dobila sam otvoreno pismo jedne od belih studentkinja u kome je
priznala svoj bes i izrazila aljenje to me je napadala. Napisala je:
Nisam te poznavala. Za mene si ti bila crnkinja. Vremenom sam primetila da
uvek ja odgovaram na ono to kae. Obino sam tvrdila neto suprotno. Ne
samo u raspravama na temu rasizma. Mislim da je moja skrivena logika bila
ta, da ukoliko dokaem da grei u pogledu jedne stvari, moda u svemu
grei.
A u drugom pasusu:
Rekla sam na jednom asu kako smatram da su neki ljudi manje osujeeni
Platonovom slikom sveta, nego drugi. Rekla sam da smo mi, posle petnaest
godina kolovanja (zahvaljujui ljubaznosti vladajue klase), verovatno vie
oteeni nego oni ija startna pozicija nije bila tako blizu "srcu udovita".
Moja drugarica iz razreda, nekad bliska prijateljica, sestra i koleginica od tada
vie nije govorila sa mnom. Mislim da joj je injenica to ne moemo da
budemo adekvatne glasnogovornice svih ena usadila strah za doivljaj
sopstvene vrednosti i njenu doktorsku tezu.
U mnogim situacijama kada su bele feministkinje agresivno napadale pojedine
crnkinje, imale su doivljaj da su one napadnute, da su rtve. Tokom zategnute
diskusije sa jednom belom studentkinjom u rasno meovitoj grupi koju sam
organizovala, rekla je da je ula kako sam "obrisala pod" ljudima sa kursa
feministike teorije i da se plai da ne "obriem pod" njome. Podsetila sam je da sam

14

samo pojedinka koja se obraa veoj grupi besnih, agresivnih ljudi i da je teko rei
da dominiram situacijom. Ona koja je napustila as sva u suzama sam bila ja, a ne
neko od nih kojima sam navodno "obrisala pod".
Rasistiki stereotipi o snanim, nadljudskim crnkinjama jesu operativni mitovi u
glavama mnogih belkinja, i oni im daju opravdanje da potpuno ignoriu obim
viktimizacije crnkinja u naem drutvu i potencijalnu ulogu belih ena u odravanju i
perpetuiranju te viktimizacije. U autobiografskom delu Pentimento, Lilian Helman
pie: "Tokom ivota, od od samog roenja, morala sam da sluam crnkinje, za kojima
sam eznula i koje sam mrzela, sujeverno se plaei kad retko kad ne izvrim ono
to mi je nareeno." Crnkinje koje Helmanova opisuje radile su u njenom
domainstvu kao kune pomonice i nikad nisu imale status ravnopravnih osoba.
ak i kao dete, ona je bila u dominantnoj poziciji dok su one pitale, savetovale ili je
usmeravale to su bila prava koja im je dodelila ona sama ili neka druga figura
belakog autoriteta. Helmanova smeta mo u ruke ovih crnkinja umesto da osvesti
sopstvenu mo nad njima, a time zamagljuje istinsku prirodu njihovog odnosa.
Projektovanjem mitske moi i snage na crnkinje, belkinje promoviu lanu sliku o sebi
kao nemonim, pasivnim rtvama i skreu panju sa sopstvene agresivnosti, moi
(ma koliko ona bila ograniena u belaki nadmonoj dravi u kojoj dominiraju
mukarci) i spremnosti da kontroliu i dominiraju. Ovi nepriznati aspekti drutvenog
statusa mnogih belkinja spreavaju ih da prevaziu rasizam i suavaju mogunosti
za razumevanje opteg drutvenog statusa ena u Americi.
Privilegovane feministkinje uglavnom nisu mogle da razgovaraju ni da se obraaju
razliitim zajednicama ena jer ili nisu u potpunosti razumele meusobnu uslovljenost
polne, rasne i klasne opresije ili su odbijale da se njome ozbiljno bave. Feministika
analiza enske situacije tei ka tome da se usredsredi iskljuivo na rod (gender) i ne
uspeva da stvori vrst temelj za konstruisanje feministike teorije. Te analize
odraavaju dominantnu tendenciju zapadnih patrijarhalnih umova da mistifikuju
ensku realnost tvrdei da je rod jedina determinanta enske sudbine. Svakako da je
bilo lake enama koje nisu iskusile rasnu ili klasnu opresiju da se usredsrede
iskljuivo na rod. Iako feministkinje socijalistkinje obraaju panju na klasu i rod,
zanemaruju rasu, ili istiu da je rasa vana a potom nastavljaju sa analizom koja rasu
ne uzima u obzir.
Crnkinje su, kao grupa, u neuobiajenoj poziciji u ovom drutvu, jer ne samo da smo
na dnu profesionalne lestvice, ve je i na opti drutveni status nii od statusa bilo
koje druge grupacije. U takvoj poziciji, prve smo na udaru svake vrste seksistike,
rasne i klasne opresije. Istovremeno smo grupa ljudi koja u toku svoje socijalizacije
nije imala priliku da zauzme ulogu eksploatatora/tlaitelja tako da nismo
institucionalizovale ono "Drugo" u odnosu na koje bismo bile opresori. (Deca ne
predstavljaju institucionalizovano Drugo iako mogu biti tlaena od strane roditelja.)
Belkinje i crnci imaju i jedno i drugo. Mogu da budu i tlaitelj i potlaeni. Rasizam
viktimizira crnce ali im seksizam doputa da se ponaaju kao eksploatatori i tlaitelji
ena. Seksizam moe da viktimizira belkinje, ali im rasizam omoguuje da se
ponaaju kao eksploatatorke i tlaiteljke crnaca/kinja. Obe grupe su predvodile
pokrete za osloboenje koji su u njihovom interesu, a omoguavaju stalnu opresiju
drugih. Seksizam crnaca je podrivao borbu protiv rasizma ba kao to je rasizam
belkinja podrivao feministiku borbu. Sve dok ove grupe, ili svaka druga, osloboenje

15

definiu kao drutvenu jednakost sa belcima vladajue klase, imae interesno

uporite u neprekidnoj eksploataciji i tlaenju drugih.
Crnkinje bez institucionalizovanog "drugog" koje bi mogle da diskriminiu, eksploatiu
ili tlae esto imaju takva ivotna iskustva koja dovode u pitanje preovlaujuu
klasnu, seksistiku i rasistiku drutvenu strukturu i njenu prateu ideologiju. Ovo
proivljeno iskustvo moe da oblikuje nau svest na takav nain da na pogled na
svet odudara u odnosu na one koji imaju neki stepen privilegije (ma kako izgledao
relativan u postojeem sistemu). Za nastavak feministike borbe je od izuzetnog
znaaja da crnkinje prepoznaju ovu specifinu vizuru koju nam prua naa
marginalizovanost i da tu perspektivu upotrebimo za kritiku dominantne rasne, klasne
i seksistike hegemonije, kao i da osmislimo i zanemo onu koja joj se suprotstavlja.
Smatram da imamo centralnu ulogu u kreiranju feministike teorije i da moemo da
ponudimo vredan i jedinstven doprinos. Formiranje oslobodilake feministike teorije i
prakse je kolektivna odgovornost, koju moramo da podelimo. Iako kritikujem neke
aspekte enskog pokreta kakav smo do sada poznavale, na nain koji je ponekad
prek i nemilosrdan, to ne inim u pokuaju da umanjim feministiku borbu, ve da je
obogatim i uestvujem u radu na stvaranju oslobodilake ideologije i oslobodilakog
pokreta.

16

2.
FEMINIZAM: POKRET ZA OKONANJE
SEKSISTIKE OPRESIJE

Centralni problem u okviru feministikog diskursa je bila naa nesposobnost da ili

postignemo konsenzus oko toga ta je feminizam, ili prihvatimo definiciju/e koje bi
sluile kao stoer unifikacije. Kad izostane saglasnost oko definicije/a gubimo temelj
na kome bismo konstruisale teoriju ili otpoele sa optom i suvislom praksom.
Izraavajui frustraciju izazvanu odsustvom jasnih definicija, Karmen Vaskez
komentarie u svom nedavno objavljenom eseju "Ka revolucionarnoj etici"*:
Ne moemo ak ni da se sloimo oko toga ta je "feministkinja", a kamo li u
ta veruje ili kako definie principe koji uspostavljaju potenje meu nama.
Sasvim u skladu sa amerikom kapitalistikom opsednutou inidividualizmom
i uvenim "sve moe ako na kraju bude po tvome". Feminizam na ameriki
nain podrazumeva ta god hoe, srce. Postoji onoliko definicija feminizma,
koliko ima feministkinja, kau neke moje sestre uz kikot. Meni to nije smeno.
Nije smeno. tavie, ukazuje na sve vei gubitak interesovanja za feminizam kao
radikalni politiki pokret. To je oajniki gest u ijem je korenu uverenje da
solidarnost meu enama nije mogua. To je znak da je previe politike naive, koja
je tradicionalno svojstvena enskoj poziciji u kulturi u kojoj dominiraju mukarci.
Veina ljudi u Americi misli da je feminizam, ili kako se ovde ee naziva "women's
lib"** pokret koji nastoji da izjednai mukarce i ene u drutvenom smislu. iroka
definicija poput ove, kakvu populariu mediji i elitni delovi pokreta, pokree
problematina pitanja. Kako ni sami mukarci nisu jednaki u klasnoj strukturi belake
prevlasti, kapitalizma i patrijarhata, postavlja se pitanje sa kojim mukarcima elimo
da budemo jednake? Da li imamo zajedniku viziju toga ta je ravnopravnost? U ovoj
pojednostavljenoj definiciji implicitno je odbacivanje rase i klase kao faktora koji, u
sprezi sa seksizmom, determiniu opseg diskriminacije, eksploatacije i tlaenja
individue. Bela enska buroazija zainteresovana za enska pitanja je iz oitih
razloga bila zadovoljna jednostavnim definicijama. Retoriki se postavljajui u istu
drutvenu kategoriju kao i potlaene ene, njene predstavnice nisu bile rade da
usmere panju na rasne i klasne privilegije.
ene iz niih i siromanijih slojeva, posebno one koje nisu bele, nikada ne bi
definisale ensko osloboenje kao izjednaavanje drutvenih pozicija sa
mukarcima, jer ih ivot svakodnevno podsea da sve ene ne dele isti drutveni
status. Uporedo s tim, dobro znaju da je mnogo mukaraca, pripadnika njihovih
drutvenih grupa, eksploatisano i potlaeno. Znajui da mukarci unutar njihovih
grupa nemaju drutvenu, ekonomsku i politiku mo, koncept izjednaavanja
*

Carmen Vasquez: Towards A Revolutionary Ethic', str. 11

Skraeno od Womens Liberation Movement, Pokret za osloboenje ena, prim.prev.

**

17

drutvenog statusa ne izgleda preterano oslobodilaki. Iako su svesne da seksizam

mukarcima u njihovoj sredini daje privilegije koje su njima samima uskraene,
verovatnije je da e preterane izlive mukog ovinizma svojih vrnjaka pripisati
oseanju nemoi i manje vrednosti u odnosu na vladajue muke grupe, nego
izraavanju opteg privilegovanog drutvenog statusa. Od samog zaetka enskog
pokreta ove ene su bile sumnjiave u odnosu na feminizam, jer su prepoznale
ogranienja inherentna njegovoj definiciji. Prepoznale su mogunost da feminizam,
definisan kao drutvena jednakost sa mukarcima, lako postane pokret koji e sluiti
interesima belkinja koje pripadaju srednjoj i vioj klasi, a da e njegov uticaj na
drutveni status ena iz siromanih slojeva i radnike klase biti marginalan.
ene koje su bile na elu organizovanog enskog pokreta i ukljuene u proces
formulisanja definicija nisu u istoj meri zadovoljne izjednaavanjem feminizma sa
sticanjem istih drutvenih pozicija kao mukarci. Na prvim stranicama dela 'Snaga
ena: pokret za ensko osloboenje'*, Selestin Vor, crnkinja aktivna u pokretu, pie u
poglavlju 'Ciljevi':
Radikalni feminizam radi na iskorenjivanju dominacije i elitizma u sveukupnim
ljudskim odnosima. Takva vizija zahteva samoodreenje kao vrhunsku
dobrobit i tako se dolazi do raspada drutva kakvo poznajemo.
Pojedine radikalne feministkinje kao arlot Ban svoje analize su bazirale na dubljem
razumevanju politike dominacije i uvaavanju meusobnih uslovljenosti razliitih
sistema dominacije, iako su se primarno bavile seksizmom. Organizatorke i uesnice
pokreta, zainteresovane za drutvene reforme, nisu imale mnogo sluha za ovakva
razmiljanja. Anonimne autorke pamfleta objavljenog 1976. ene i novi svet, navode
da mnoge ene aktivne u pokretu vie zadovoljava definicija feminizma kao reforme
koja e pomoi enama da postignu drutvenu jednakost sa mukarcima svoje klase
nego odrednicom feminizma kao radikalnog pokreta koji e iskoreniti dominaciju i
transformisati drutvo.
Bez obzira na strukturu, mesto ili etniki sastav grupe, sve enske organizacije
su imale zajedniku osobinu: okupljale su se oko biolokih i sociolokih
injenica umesto oko korpusa ideja. ene se okupljaju u enskom pokretu na
osnovu toga to su sve ene, a sve ene su podlone mukoj dominaciji. Sve
ene smo doivljavale kao saveznice, a sve mukarce kao tlaitelje. Nikada se
nismo zapitale do koje mere Amerikanke prihvataju iste materijalistike i
inidividualistike vrednosti kao mukarci. Nismo zastale da razmislimo o tome
da Amerikanke, kao i Amerikanci, oklevaju da se upuste u borbu za novo
drutvo zasnovano na principima potovanja, saradnje i drutvene
odgovornosti.
Sada je evidentno da su mnoge ene aktivne u feministikom pokretu bile
zainteresovane za reformu samu po sebi, a ne za reformu kao korak dalje u
revolucionarnoj transformaciji. Iako Zila Ejzentajn optimistiki istie potencijalni
radikalizam liberalki koje rade na drutvenoj reformi u pomenutom delu "Radikalna
budunost liberalnog feminizma", ostaje nejasno na koji nain e se ovaj radikalizam
oteloviti. Ejzentajnova nudi kao primer radikalnih implikacija liberalnog feministikog
*

Cellestine Ware: "Women Power: The Movement for Women's Liberation", str. 3

18

projekta zahteve, koji su doneti na Hjustonskoj konferenciji o pravima ena1978, a

koju je podrala vlada:
Hjustonski izvetaj zahteva da se kao ljudsko pravo ozakoni glas i uloga ena
u odluivanju o sudbini sveta, naeg naroda, naih porodica i o sopstvenim
ivotima. Posebno se trai: 1. eliminacija porodinog nasilja i izgradnja
sklonita za pretuene ene, 2. podrka za ene preduzetnice, 3. reenje za
problem zlostavljanja dece, 4. da ustanove za brigu o deci budu dravno
finansirane i rodno senziblisane, 5. politika punog zapoljavanja za sve ene
koje ele i mogu da rade, 6. zatita osoba koje zasnivaju porodicu, tako da
brak podrazumeva partnerstvo, 7. prestanak seksistikog predstavljanja ena
u medijima, 8. ustanovljenje reproduktivne slobode i okonanje prisilne
sterilizacije, 9. pravni lek za dvostruku diskriminaciju ena koje pripadaju
etnikim manjinama, 10. revizija krivinih zakona koji se bave silovanjem, 11.
eliminacija diskriminacije po pitanju seksualne orjentacije, 12. uspostavljanje
sistema obrazovanja koji nije seksistiki, 13. praenje svih reformi socijalne
pomoi i procena njihovog specifinog uticaja na ene.
Pozitivan uticaj koji su liberalne reforme imale na ivote ena ne treba da nas navede
na pomisao da su uspele da iskorene sisteme dominacije. Nijedan od navedenih
zahteva ne naglaava osujeivanje politike dominacije, to je u stvari preduslov
ostvarenja bilo kog od ovih zahteva. Odsustvo panje usmerene na dominaciju u
skladu je sa liberalnim feministikim uverenjem da ene mogu da postignu jednakost
sa mukarcima svoje klase a da pritom ne dovedu u pitanje, niti promene kulturnu
matricu grupne opresije. Upravo ovo uverenje potkopava verovatnou da e
potencijalni radikalizam liberalnog feminizma ikada biti ostvaren. Jo 1967. godine je
brazilska teoretiarka Helejt Safjoti istakla da je buroaski feminizam uvek bio
"nesvesno ali fundamentano feminizam vladajue klase", i da je:
Svaki deo revolucionarne sadrine koji postoji u sitno-buroaskoj feministikoj
praksi, kreiran je naporima srednjeg sloja, posebno nedovoljno bogatog, kako
bi napredovao. Meutim, da bi u tome uspeo, traio je samo proirenje
postojeih drutvenih struktura, a nikad nije otiao tako daleko da dovede u
pitanje status quo. Prema tome, dok je sitno-buroaski feminizam verovatno
oduvek nastojao da izjednai drutveni status polova, svest koju je
predstavljao je ostala utopijska u svojoj elji i borbi za deliminom reformom
drutva, za koju se verovalo da je mogua bez ruenja temelja na kojima
poiva... U tom smislu, sitno-buroaski feminizam uopte nije feminizam,
tavie kamufliranjem svojih unutranjih protivrenosti posluio je da se klasno
drutvo konsoliduje...*
Radikalne dimenzije liberalnog enskog drutvenog protesta nastavie da pruaju
sigurnost i neophodan kritiki i analitiki zamah liberalizmu koji nastoji da enama
prui jednake mogunosti unutar sadanje kapitalistike, patrijarhalne drave u kojoj
vlada belaka supremacija. Liberalni enski aktivizam iz osnova podriva feminstiku
borbu. Filozof Mihailo Markovi analizira ogranienja liberalizma u svom eseju
"ensko osloboenje i ljudska emancipacija"**:
*

Heleith Saffioti: Women in Class Society, str. 223

Mihailo Markovi: Womens Liberation and Human Emancipation, u Women and Philosophy, str 145-167

**

19

Jedna od osnovnih karakteristika liberalizma koja predstavlja znaajnu

prepreku u emancipaciji potlaene drutvene grupe je koncept ljudske prirode
koji koristi. Ukoliko su sebiluk, agresija, udnja za osvajanjem i dominacijom
zaista meu osobinama koje definiu ljudsko bie, u ta pokuava da nas
uveri svaki liberalni filozof od Loka na ovamo, opresija u graanskom drutvu
tj. u drutvenoj sferi koju ne regulie drava je injenino stanje i osnovni
graanski odnos izmeu mukarca i ene e zauvek ostati bojite. ena je
dakle, kao manje agresivna, ili manje ljudsko bie, te osuena na
podreenost, ili mora i sama da postane gladna moi i da pokua da podredi
mukarca. Osloboenje nije mogue za oboje.
Iako liberalno vienje feminizma ukljuuje reforme koje bi imale radikalne implikacije
po drutvo, pojavie se otpor jer ukoliko bi se one sprovele, otvorio bi se prostor za
radikalnu transformaciju. Oigledno je da je drutvo prijemivije za one feministike
'zahteve' koji ne ugroavaju ili pak odravaju status quo. Din Gros daje primer za tu
vrstu kooptiranja feministike strategije u eseju: "Marksistiko vienje feministike
etike*, objavljenom 1977:
Ukoliko kao ene elimo promenu u svim aspektima svojih ivota, moramo da
uvidimo injenicu da je kapitalizam u potpunosti u stanju da kooptira
postepenu promenu... Kapitalizam moe da nam oduzme vizionarske
promene i upotrebi ih protiv nas. Na primer, mnoge udate ene su se razvele,
uvidevi da su potlaene unutar porodice. Gurnute su na trite rada bez
imalo pripreme ili zatite. Za mnoge ene je to znailo zauzimanje mesta u
dugom redu daktilografkinja. Korporacije su sada prepoznale prostor za
eksploataciju razvedenih ena. Na takvim radnim mestima smenjivanje ide
neverovatnom brzinom. "Ukoliko se bude alila, bie zamenjena."
Mnoge liberalno-feministike reforme su neposredno podsticale kapitalistike,
materijalistike vrednosti (to je ilustracija prilagodljivosti kapitalizma), posebno kada
je u pitanju rad, bez istinskog ekonomskog osloboenja ena.
Liberalke nisu bile jedine koje su iskoristile dinaminost feminizma za promovisanje
interesa. Najvei deo ena koje su imale direktne koristi od drutvenih reformi koje je
generisao pokret ne ele da budu doivljene kao feministkinje. Uesnice brojnih
konferencija irom Amerike koje su posveene pitanjima od vanosti za ene, koje
nikada ne bi mogle da budu organizovane i finansirane da nije enskog pokreta, ne
ele da ih doivljavaju kao feministkinje. One ili oklevaju da se javno obaveu
enskom pokretu, ili se mrte na samu re. Pojedine Afroamerikanke, Indijanke,
Amerikanke azijskog porekla i Hispanoamerikanke nau se u izolaciji onog trenutka
kada podre enski pokret. ak i ene koje dostignu slavu ili ozloglaenost (i
poveane prihode) na podrku koju im prue ene koje sa feministikim stavovima,
esto odgovore tako to se distanciraju od enskog pokreta. Ponekad idu tako daleko
da kreiraju nove pojmove za svoje bavljenje enskim pitanjima, kako bi izbegle
korienje termina feminizam. Stvaranje novih pojmova koji nisu vezani za
organizovanu politiku aktivnost moe da prui izgovor enama koje su i u poetku
oklevale, da se ne ukljue u pokret. Ovo je ilustracija nekritikog prihvatanja
izvitoperenih definicija feminizma a ne zahtev za redefinisanjem. One e moda
*

Jeanne Gross: Feminist Ethics from a Marxist Perspective, str. 52-56

20

podrati specifina reenja, pritom se ograujui od onoga to pretpostavljaju da je

enski pokret.
U lanku "Sestre pod koom" koji su nedavno objavile jedne novine u San
Francisku, kolumnista Bob Grin komentarie averziju koju mnoge ene gaje prema
izrazu "feminizam". Grin je zauen injenicom da mnoge ene "koje veruju u sve
ono u ta veruju ponosne feministkinje odbacuju izraz 'feministkinja' kao neto
neprijatno, sa im ne ele da imaju veze". Iako priznaju da su imale koristi od
reformskih mera koje je podstakao feminizam i koje su doprinele poboljanju
drutvenog statusa specifinih grupa ena, ne ele da budu doivljene kao
pripadnice feministikog pokreta:
Ne da se promeniti. Nakon mnogo vremena, kod mnogih pametnih,
ambicioznih, inteligentnih ena izraz "feministkinja" i dalje izaziva nelagodnost.
Jednostavno ne ele da se poistovete sa njim.
On im izgleda kao neprijatna konotacija sa kojom ne ele da budu povezane.
Naravno, sloie se sa svim osnovnim feministikim ubeenjima, ali ak i
ukoliko sebe smatraju feministkinjama, nevoljno e vam to rei.
Mnoge ene sa oklevanjem zastupaju feminizam jer im znaenje termina nije jasno.
Pripadnice eksploatisanih i potlaenih etnikih grupa odbacuju termin jer ne ele da
budu doivljene kao osobe koje podravaju rasistiki pokret; feminizam se esto
izjednaava sa borbom za prava belkinja. Veliki broj ena misli da je feminizam
sinonim za lezbejstvo i homofobija ih spreava da sebe dovedu u bilo kakvu vezu sa
grupom koja se identifikuje kao prolezbejska. Neke ene se plae rei 'feminizam' jer
se klone identifikacije sa bilo kojim politikim pokretom, posebno onim koji vai za
radikalan. Postoje, naravno, i ene koje ne ele da budu dovedene u vezu sa bilo
kakvim pokretom za enska prava, tako da se protive i feministikom pokretu. Mnoge
ene su bolje upoznate sa negativnim vienjima enskog pokreta, nego sa pozitivnim
aspektima feminizma. Sada se moramo boriti da vratimo i odrimo pozitivna politika
znaenja i mo koju taj termin poseduje.
Izgleda da je "feminizam" trenutno izraz bez jasnog znaaja. Pristup "sve moe" u
definisanju ovog pojma gotovo ga je ispraznio od znaenja. Ono to se podrazumeva
pod tim "sve moe" jeste da svaka ena koja eli drutvenu jednakost sa
mukarcima, bez obzira na svoju politiku vizuru (bila ona desno-konzervativna ili
nacionalistiki komunizam), moe da se identifikuje kao feministkinja. Najvei broj
pokuaja da se feminizam definie reflektuje klasnu prirodu pokreta. Definicije su
obino liberalne u korenu i u fokusu im je individualno ensko pravo na slobodu i
samoodreenje. U delu Barbare Berg, "Zapameni prolaz: koreni amerikog
feminizma"*, feminizam je definisan kao "irok pokret koji je usvojio brojne faze
emancipacije ena". Ona, meutim, naglasak stavlja na sticanje veih individualnih
sloboda. Proirujui definiciju koju je prethodno dala, Bergova dodaje:
Radi se o slobodi da se odluuje o sopstvenoj sudbini, slobodi u odnosu na
uloge ustanovljene polom, slobodi od ogranienja koje nam je nametnulo
tlaiteljsko drutvo i slobodi da se misli izraze i pretvore u delo. Feminizam
*

Barbara Berg: The Remebered Gate: Origins of American Feminism

21

zahteva prihvatanje prava ena na individualnu svest i rasuivanje. Postulat je

da esencijalna vrednost ene proizlazi iz humanosti koju svi posedujemo i da
ona ne zavisi od drugih odnosa u ivotu.
Ova definicija feminizma je gotovo apolitina u tonu, ali je upravo ona vrsta definicije
koja se veoma dopada liberalkama. Pobuuje romantiarske predstave o linoj
slobodi koje su prihvatljivije od definicije koja stavlja naglasak na radikalnu politiku
akciju.
Mnoge radikalne feministkinje uviaju da ni feminizam koji se bavi enama kao
autonomnim ljudskim biima dostojnim line slobode, niti onaj usmeren na postizanje
jednakih mogunosti ne mogu da oslobode svet seksizma i muke dominacije.
Feminizam je borba da se okona seksistika opresija. Shodno tome, on je nuno
borba da se iskoreni ideologija dominacije koja proima zapadnu kulturu na razliitim
nivoima, ali istovremeno i obaveza da se drutvo reorganizuje tako da ljudski samorazvoj dobije primat nad imperijalizmom, ekonomskom ekspanzijom i eljom za
materijalnim. Ukoliko ga tako definiemo, teko da e se ene prikljuiti feministikom
pokretu samo zato to smo bioloki iste. Ako bismo se obavezali na ovako definisan
feminizam, svaka osoba koja je aktivna u pokretu bi morala da razvije kritiku
politiku svest zasnovanu na idejama i uverenjima.
Slogan "lino je politiko" (koji je poeo da se koristi da bi naglasio da je enska
svakodnevica obojena i oblikovana politikom i da je nuno politika) preesto je
sluio da podstakne ene da misle kako iskustva diskriminacije, eksploatacije ili
opresije automatski korespondiraju sa shvatanjem da ideoloki i institucionalni
aparatus oblikuju neiji drutveni status. Kao posledica toga, mnoge ene koje nisu iz
osnova sagledale svoju situaciju nikada nisu razvile dublje razumevanje svoje
politike realnosti kao ni njene veze sa politikom realnou ena kao zajednice. One
su bile ohrabrene da verbalizuju lina iskustva. Za feministike aktivistkinje, kao
revolucionarke koje rade na menjanju poloaja kolonizovanih ljudi irom sveta,
neophodno je da naglaavaju sposobnost da se vidi i opie sopstvena realnost, kao
znaajan korak u dugom procesu oporavka, ali da je to samo poetak. Feministiki
pokret je zastao u razvoju onog trenutka kada su ene usvojile pomisao da je
opisivanje sopstvene nevolje sinonim za kritiku politiku svest. Nije udo to su
teorije izvedene iz tako nepotpunih perspektiva, opte uzevi neadekvatne i pune
zabluda. Da bismo ispravili nedolednosti analiza iz prolosti, neophodno je da
ohrabrimo ene da razviju otroumno i sveobuhvatno razumevanje enske politike
realnosti. ire perspektive mogu da se pojave tek onda kada ispitamo lino koje je
politiko, politiku drutva kao celine, kao i globalnu revolucionarnu politiku.
Feminizam definisan politikim pojmovima koji naglaavaju i kolektivno i inidvidualno
iskustvo predstavlja za ene izazov da uu u novu oblast da napuste apolitini stav
koji seksizam namee kao nau sudbinu, i da razviju politiku svest. ene znaju da
malo nas u svakodnevnom ivotu raspravlja o politici. ak i u trenutku kada je
savremeni feminizam bio u zenitu i kada su ene priale o seksistikoj politici,
umesto da nas ovo bavljenje ozbiljnim politikim pitanjima odvede u kompleksne,
dublje analize drutvenog statusa ena, odluile smo da mukarce proglasimo za
"neprijatelja" i uzrok svih naih problema. Iz toga smo istraivanja usmerile
prevashodno na relaciju izmeu ena i muke supremacije i ideologiju seksizma.
Takav naglasak na "mukarcu kao neprijatelju" stvorio je, kako istie Marlen Dikson

22

u svom eseju "Uspon i pad enskog pokreta za osloboenje: klasna analiza"*,

"politiku psiholoke opresije". Ona je pobudila poglede na svet koji "sukobljavaju
pojedince i mistifikuju drutvenu osnovu eksploatacije". Da bi se opovrglo popularno
miljenje po kojem bi ia feministikog pokreta trebalo da bude drutvena jednakost
polova, sa naglaskom na iskorenjivanju kulturoloke osnove za grupnu opresiju, nae
analize bi morale da istrae sve aspekte enske politike realnosti. To bi znailo da
rasnu i klasnu opresiju prepoznamo kao feministika pitanja od iste vanosti kao i
seksizam.
Kada feminizam definiemo tako da se usmeri panja na raznolikost enske politike
i drutvene realnosti, time se centralizuju iskustva svih ena, naroito onih o ijim se
drutvenim uslovima najmanje pisalo, najmanje bavilo i politiki pokreti ih najmanje
menjali. Kada nam fokus vie ne bude pojednostavljeni stav "mukarci su
neprijatelji", biemo prinuene da se pozabavimo sistemima dominacije i naom
ulogom u njihovom opstajanju i produavanju. Nedostatak adekvatne definicije je
olakao enskoj buroaziji, iliberalne i radikalne orijentacije, da dominiraju
rukovoenjem pokreta i pravca u kom se on razvija. Ovakva hegemonija je i dalje
prisutna u veini feministikih organizacija. One koji imaju mo esto podstaknu kod
grupa eksploatisanih i potlaenih ena oseanje da je njihova situacija bezizlazna i
da ne mogu da uine nita to bi razbilo matricu dominacije. Zbog takve
socijalizacije, ene bi najee osetile da je jedini na vid reakcije na belu, buroasku
hegemonistiku dominaciju feministikog pokreta ocrnjivanje, protivljenje ili
odbacivanje feminizma. Takva reakcija ni na koji nain ne ugroava ene koje ele
da zadre kontrolu nad pravcem feministike teorije i prakse. One bi radije elele da
utimo i pasivno prihvatamo njihove ideje. One bi radije elele da govorimo protiv
"njih" nego da razvijamo sopstvene ideje o enskom pokretu.
Feminizam je borba da se okona seksistika opresija. Njen cilj nije da bude od
koristi samo nekoj odreenoj grupaciji ena, nekoj odreenoj rasi ili klasi ena. Ne
vrednuje ene vie od mukaraca. Ima mo da znaajno transformie nae ivote.
Najvanije, feminizam nije ni stil ivota, niti "skrojen" identitet ili uloga u koju moemo
da uemo. Mnoge ene nastoje da se, preusmeravajui energiju sa feministikog
pokreta koji nastoji da promeni drutvo, fokusiraju na razvijanje kontra-kulture, sveta
u ijem sreditu se nalaze ene i imaju neznatne kontakte sa mukarcima. Takvi
pokuaji iskljuuju veliki broj ena koje ne mogu da svoje kulturoloke obrasce
integriu u vizije kakve nude alternativne enske zajednice. U delu: "Bog Otac, i
iznad njega"**, Meri Dejli sugerie enama da se odreknu "sigurnosti koju im nudi
patrijarhalni sistem" i stvore novi prostor koji e biti usmeren na ene. U odgovoru
Dejlijevoj, Din Gros ukazuje na kontradikcije koje se javljaju kada fokus
feministikog pokreta postane kreiranje novog prostora:
Stvaranje "protiv-sveta" proizvodi neverovatnu koliinu pritiska na ene koje
odlue da se otisnu u takav poduhvat. Pritisak dolazi iz uverenja da smo
jedino istinsko izvorite takvog poduhvata mi same. Prolost koja je
patrijarhalna smatra se nepopravljivom...
Ukoliko bismo se odluile za stvaranje alternativne kulture prekinuvi dijalog
sa drugima (i sa istorijskim okolnostima koje su uslovile njihov identitet) ostale
*

Marlene Dixon: The Rise and Demise of Women's Liberation: A Class Analysis, str. 61
Mary Daly: Beyond God the Father

**

23

bismo bez referentne take za svoje ciljeve. Bile bismo u istinskoj opasnosti
da dominantnu ideologiju nae kulture kroz kulturni imperijalnizam dupliciramo
i u samom feministikom pokretu.
Izjednaavanje feministike borbe sa ivotom u kontrakulturi ensko-centrinog sveta
podiglo je barijere koje su zatvorile pokret za veinu ena. Uprkos seksistikoj
diskriminaciji, eksploataciji ili opresiji, mnoge ene smatraju da su njihovi ivoti
znaajni i vredni, upravo na nain na koji ih ive. Prirodno je da su reagovale
otporom na ideju da je takav ivot mogue napustiti i zameniti alternativnim,
"feministikim" nainom ivota. Mnoge ene su velikom estinom napale feminizam,
sa oseajem da su njihova ivotna iskustva obezvreena i da se smatraju negativnim
i beznaajnim. Ukoliko odbijemo da verujemo da alternativni feministiki nain ivota
moe da nastane tek onda kada ene stvore subkulturu (bilo da je to prostor u kome
se ivi, pa i prostor kao enske studije koje su na mnogim univerzitetima postale
ekskluzivne) i ustvrdimo da feministika borba moe da pone tamo gde se nalazi
svaka pojedinana ena, stvoriemo pokret koji e se usmeriti na nae kolektivno
iskustvo pokret koji e trajno imati masovnu bazu.
Tokom proteklih est godina, ene su organizovale mnoge separatistiki orijentisane
zajednice, tako da se fokus pomerio od razvitka ensko-centrinog prostora ka
naglaavanju identiteta. Od trenutka kada je uspostavljen, ensko-centrini prostor
moe da opstane samo ako su ene uverene da je to jedino mesto koje moe da im
prui samorealizaciju i slobodu. Poto usvoje feministiki 'identitet', ene najee
ele da ive feministikim nainom ivota. Ne uviaju da pretpostavka da je
'feminizam' jo jedna skrojena uloga u koju ene mogu da uu u potrazi za
identitetom, podriva feministiki pokret. Sklonost da se feminizam posmatra pre kao
izbor naina ivota nego politiko opredeljenje, reflektuje klasnu prirodu pokreta. Ne
iznenauje injenica da veina ena koje feminizam izjednaavaju sa alternativnim
ivotnim stilom potie iz srednje klase, neudate su, univerzitetski obrazovane, esto i
studentkinje koje nemaju mnoge od drutvenih i ekonomskih odgovornosti sa kojima
se svakodnevno suoavaju pripadnice radnike klase i siromane ene koje su
zaposlene, roditelji, udate i vode domainstvo. Ponekad lezbejke nastoje da
feminizam poistovete sa nainom ivota, ali iz potpuno drugih razloga. Imajui u vidu
predrasude i diskriminaciju lezbejki u naem drutvu, ensko-centrine alternativne
zajednice postaju nain kreiranja pozitivnog i naklonjenog okruenja. Uprkos
potvrdnim razlozima za razvoj ensko-centrinog prostora (koji nije nuno
poistoveen sa "feministikim" nainom ivota) kao to su zadovoljstvo, podrka i
uzajamna pomo, stavljanje naglaska na stvaranje kontrakulture je otuilo ene od
feministikog pokreta, jer takva mesta mogu da budu i kuhinje, crkve itd.
U enji za zajednicom, vezivanjem i oseajem zajednikog cilja, mnoge ene su
nale mree podrke u feministikim organizacijama. ene koje su na linom planu
bile zadovoljne novim odnosima nastalim u sredinama koje su nazvane "sigurnim" i
sredinama koje daju podrku", gde se diskusija usredsreivala na feministiku
ideologiju, nisu se zapitale da li i druge ene imaju istu vrstu potrebe za zajednicom.
Crnkinje kao i ene iz drugih etnikih grupacija sasvim sigurno ne oseaju odsustvo
zajedntva meu enama u svom ivotu, uprkos eksploataciji i opresiji. Fokusiranje
na feminizam kao nain da se razvije zajedniki identitet i sredina ne izgleda tako
privlano enama koje ive u zajednici, a trae naine da okonaju eksploataciju i
opresiju u sopstvenim ivotima. Iako su se zainteresovale za feministiku politiku koja

24

nastoji da iskoreni seksistiku opresiju, verovatno nikada nee osetiti tako intenzivnu
potrebu za "feministikim" identitetom i ivotnim stilom.
Stavljanje naglaska na identitet i ivotni stil esto izgleda privlano jer stvara lani
utisak da smo ukljuene u praksu. Meutim, praksa u bilo kom politikom pokretu koji
nastoji da preobrazi drutvo, ne moe da se usredsredi iskljuivo na stvaranje
prostora u kome e se one koje ele da budu radikalne feministkinje oseati sigurno i
podrano. Feministiki pokret za okonanje seksistike opresije aktivno ukljuuje
svoje uesnice/ke u revolucionarnu borbu. Borba retko prua sigurnost i uitak.
Stavljajui naglasak na feminizam kao politiko opredeljenje, odupiremo se
fokusiranju na individualni identitet i ivotni stil. (Ovo ne treba pomeati sa istinskom
potrebom da se ujedine teorija i praksa.) Takav otpor nas ukljuuje u revolucionarnu
praksu. Etika zapadnog drutva poduprta imperijalizmom i kapitalizmom se moe pre
nazvati linom nego drutvenom. Oni nas ue da je individualno dobro vanije od
opteg dobra i sledstveno tome, individualna promena znaajnija od opte promene.
Ovakav oblik kulturnog imperijalizma je bio reprodukovan unutar enskog pokreta
tako to su neke ene izjednaile injenicu da je feminizam "takav kakav jeste" uneo
znaajne promene u njihove ivote, sa politikom da nikakve promene nisu potrebne u
teoriji i praksi, ak i onda kada imaju vrlo malo ili nimalo uticaja na drutvo kao celinu,
ili na veliki broj drugih ena.
Da bismo istakle posveenost feministikoj borbi kao politikom opredeljenju, trebalo
bi da izbegavamo da koristimo frazu: "Ja sam feministkinja" (jezika struktura koja je
stvorena da odrazi neki lini aspekt identiteta i samodefinisanja) i da umesto toga
izjavimo: "Ja zagovaram feminizam". S obzirom na to da je panja nepravedno
usmerena na feminizam kao identitet ili ivotni stil, ljudi obino pribegavaju
stereotipnim miljenjima o feminizmu. Preusmeravanje panje sa stereotipa je
neophodno ukoliko elimo da revidiramo svoju strategiju i pravac. Videla sam da rei
"ja sam feministikinja" obino znai da sam usvojila gotov model identiteta, uloge i
ponaanja. Kada kaem: "Zagovaram feminizam", reakcija je obino: "ta je
feminizam?" Izjava poput "ja zagovaram" ne podrazumeva istu vrstu apsolutizma kao
"ja sam". Ne nagoni nas na dualistiko razmiljanje ili/ili, koje je centralna ideoloka
komponenta svih sistema dominacije u zapadnom drutvu. Implikuje da je izbor
napravljen i da je opredeljenje za feminizam izraz volje. Ne podrazumeva da ukoliko
se posvetimo feminizmu, ne moemo da podrimo druge politike pokrete.
Kao crnkinju zainteresovanu za feministiki pokret, esto me pitaju da li je vanije to
to sam crnkinja ili to to sam ena; da li je feministika borba da se okona
seksistika opresija vanija od borbe da se okona rasizam i vice-versa. Takva
pitanja su utemeljena u kompetitivnom razmiljanju ili/ili i verovanju da se "ja" formira
nasuprot "drugome". Shodno tome, feministikinja ste zato to niste neto drugo.
Veina ljudi je socijalizovana da razmilja u okvirima suprotnosti, radije nego
kompatibilnosti. Umesto da antirasistiki rad sagledavaju kao potpuno kompatibilan
sa radom na okonanju seksisitike opresije, esto se vide kao dva pokreta koja se
takmie za prvo mesto. Kada se pita: "Da li si ti feministkinja?" izgleda da potvrdan
odgovor implikuje da se ne bavimo drugim politikim pitanjima osim feminizma. Kada
si crnkinja, potvrdan odgovor lako moe da se protumai kao omalovaavanje borbe
da se okona rasizam. Imajui u vidu strah od nerazumevanja, bilo je teko da
crnkinje i ene koje pripadaju eksploatisanim i potlaenim etnikim grupama izraze

25

svoje zanimanje za feministika pitanja. Sa oprezom su izgovarale: "Ja sam

feministkinja". Prelaz od izraza: "Ja sam feministikinja" do izraza: "Ja zagovaram
feminizam" moe da poslui kao korisna strategija za eliminisanje naglaska koji je
stavljen na identitet i stil ivota. Ona moe da poslui kao nain da ene koje su
zainteresovane za feminizam, ali i druge politike pokrete, izraze svoju podrku i
istovremeno izbegnu jezike strukture koje daju primat jednoj posebnoj grupi. Ona bi
takoe podstala vee istraivanje u feministikoj teoriji.
Kada odreenje pone da se udaljava od kategorije drutvene jednakosti i pribliava
naglasku na okonanju seksistike opresije, to vodi ka promeni stavova u vezi sa
razvojem teorije. S obzirom na klasnu prirodu feministikog pokreta do sad, kao i na
rasne hijerarhije, razvoj teorije (skup uverenja i principa koji su smernice i osnova za
akciju) bio je zadatak koji je potpadao pod suverenu dominaciju belikinja koje se bave
akademskim radom. Ovo je navelo mnoge ene koje su izvan privilegovane
rasne/klasne grupe da fokus na razvijanju teorije, ak i upotrebu samog termina,
protumae kao jo jedan nain da se mo elitne grupe uvea. Takve reakcije
doprinose seksistikom/ rasistikom/ klasnom uverenju da razvoj teorije pripada
belim intelektualcima. Privilegovane belkinje koje su aktivne u feministikom pokretu,
bilo liberalne ili radikalne po opredeljenju, podstiu crnkinje da doprinesu svojim
"iskustvenim" radom, svojim linim ivotnim priama. Lina iskustva su vana za
feministiki pokret, ali ne mogu da zamene teoriju. arlot Ban objanjava poseban
znaaj teorije u svom eseju: "Feminizam i obrazovanje: bez diploma"*:
Teorija nam omoguava da uvidimo neposredne potrebe u okviru dugoronih
ciljeva i steknemo sveobuhvatan pogled na svet. Zato, ona nam daje osnov za
procenu razliitih dugoronih i kratkoronih strategija i saznanje o promenama
koje mogu da nastanu. Teorija nije samo skup injenica ili linih nazora. Ona
sadri objanjenja i hipoteze koje se zasnivaju na znanju i iskustvu koje nam
je dostupno. Ona takoe zavisi od pretpostavke i uvida u to kako da
interpretiramo injenice i iskustva, kao i njihov znaaj.
S obzirom na to da su buroaske belkinje feminizam definisale tako da deluje kao da
nema istinskog znaaja za crnkinje, mogle su da zakljue da crnkinje i ne moraju da
doprinesu razvoju teorije. Mi smo sluile za to da dobavimo ivopisne ivotne prie
koje e podupreti i potvrditi skup preovlajujuih teorijskih pretpostavki**.
Usredsreenost na drutvenu jednakost sa mukarcima kao definiciju feminizma,
stavila je naglasak na diskriminaciju, muke stavove i legalistike reforme.
Feminizam kao pokret za okonanje seksistike opresije usmerava nau panju na
sisteme dominacije i meu-uslovljenosti polne, rasne i klasne opresije. On nas,
stoga, tera da u prvi plan stavimo iskustva i drutvene tekoe ena koje su prve na
udaru seksistike opresije i na taj nain sagledamo kolektivni drutveni status ena u
Americi. Definisanje feminizma kao pokreta za okonanje seksistike opresije je od
sutinskog znaaja za razvoj teorije jer predstavlja polaznu osnovu i usmerava
ispitivanja i analize.

Charlotte Bunch, Feminism and Education: Not By Degrees, str. 7-18

Zanimljiva diskusija o odgovoru crnkinja na feministiki pokret moe se nai u eseju Izazov imerijalnom
feminizmu koji su napisale Valeri Amos i Pratiba Parmar (Valerie Amos, Pratibha Parmar), objavljenom u
jesenjem izdanju Feminist Review, 1984. prim. aut.

**

26

Osnov budue feministike borbe mora biti vrsto utemeljen u razumevanju potrebe
da se iskorene kulturne baze i uzroci seksizma i drugih oblika grupne opresije.
Nijedna feministika reforma nee imati dugorone uinke ako se ne dovedu u
pitanje i promene ovakve filozofske strukture. Tako, neophodno je da sve/i koje/i
zagovaraju feminizam uvae injenicu da naa borba ne moe da se definie kao
pokret za drutvenu jednakost sa mukarcima; izrazi kao "liberalna feministkinja" ili
"buroaska feministkinja" predstavljaju kontradikciju koja se mora razreiti, tako da se
prekine stalna instrumentalizacija feminizma u oportunistike svrhe odreenih
interesnih grupa.

27

3.
ZNAAJ
FEMINISTIKOG POKRETA

Savremeni feministiki pokret u Americi je skrenuo panju na optu eksploataciju

ena i opresiju. To je bio najvei doprinos feministikoj borbi. U elji da razotkriju
seksistiku nepravdu, ene su se usredsredile skoro samo na ideologiju i praksu
muke dominacije. Na alost, ovo je stvorilo sliku da je feminizam pre objava rata
polova nego politika borba da se okona seksistika opresija, borba koja zahteva
promenu i kod ena i kod mukaraca. Oslobodilaka retorika belkinja u velikoj meri je
podrazumevala da mukarci nita ne mogu da dobiju od feministikog pokreta i da bi
ih uspeh pretvorio u gubitnike. Militantne belkinje su velikom estinom nastojale da
feministiki pokret enama da primat nad mukarcima. Njihova srdba, netrpeljivost i
bes su bili tako intenzivni da nisu mogle da se odupru porivu da pokret pretvore u
javnu pozornicu za svoje napade. Iako su sebe ponekad smatrale "radikalnim
feministkinjama', njihove reakcije su bile reakcionarne. U osnovi, tvrdile su da su svi
mukarci neprijatelji svim enama i predlagale reenja poput utopijske nacije ena,
separatistikih zajednica, pa ak i podjarmljivanje i unitenje mukog roda. Njihova
srdba je moda bila katalizator individualnog oslobodilakog otpora i promene.
Moda je podstakla povezivanje ena radi osveivanja. Nije ojaala javno
razumevanje znaaja autentinog feministikog pokreta.
Seksistika diskriminacija, eksploatacija i opresija uzrokovale su rat meu polovima.
Bojite je tradicionalno bila kua. Proteklih godina, usledila je bitka na svim poljima,
javnim ili privatnim, tamo gde su ene i mukarci, devojice i deaci. Znaaj
feministikog pokreta (onda kada nije upotrebljen u oportunistike, reakcionarne
svrhe) je u tome to nudi novo ideoloko tle za susret polova, prostor za kritiku, borbu
i transformaciju. Feministiki pokret moe da okona rat meu polovima. Moe da
transformie odnose tako da otuenost, takmienje i dehumanizacija koje karakteriu
ljudsku interakciju mogu da se zamene oseanjima intimnosti, zajednitva i svesti o
tome da smo saborci.
Ironino, liberalne uesnice i organizatorke feministikog pokreta najee su
ignorisale ove pozitivne implikacije. Kako su najglasnije belkinje buroaske klase
insistirale na tome da ene treba da odbace ulogu osoba u slubi drugih, nisu bile
zainteresovane da ubede mukarce, pa ak ni druge ene da je feministiki pokret
bitan za sve nas. One su se narcisoidno usredsredile na primat feminizma u svojim
ivotima, uoptavajui sopstvena iskustva. Graenje omasovljenog enskog pokreta
nikada nije bilo centralno pitanje njihove platforme. Nakon to su mnoge organizacije
osnovane, liderke su izrazile elju za veom raznolikou uesnica; elele su da im
se prikljue ene koje nisu bele, materijalno privilegovane, pripadnice srednje klase ili
univerzitetski obrazovane. Feministike aktivistkinje nikada nisu smatrale da je
neophodno da objasne znaaj feministikog pokreta veem broju ena. Verujui da je
insistiranje na drutvenoj jednakosti pitanje od opteg znaaja, smatrale su da e ta
ideja biti primamljiva sama po sebi. Strateki neuspeh da se naglasi neophodnost
omasovljenog pokreta, samoorganizovanja i svima poalje poruka o celishodnosti

28

feministikog pokreta prouzrokovao je marginalizaciju feminizma prividom da je

znaajan samo za ene koje su se prikljuile organizacijama.
Nedavne kritike upuene feministikom pokretu osvetljavaju pomenute neuspehe, ali
ne naglaavaju da je potrebno da se strategija i fokus revidiraju. Iako su se teorija i
praksa savremenog feminizma, sa svim njegovim manama i nepravilnostima,
ustoliile, ak institucionalizovale, mi moramo da nastojimo da promenimo njihov
pravac ako elimo da izgradimo feministiki pokret koji je zaista borba za okonanje
seksistike opresije. U interesu te borbe moramo da, na samom poetku nae
analize, skrenemo panju na pozitivan i transformatorski uticaj kakav bi iskorenjivanje
seksistike opresije imalo na ivote svih nas.
Mnoge savremene feministike aktivistkinje smatraju da je znaajno iskoreniti
seksistiku opresiju, jer ona predstavlja primarnu kontradikciju, osnov svih drugih
opresija. Smatra se da rasizam, kao i klasna struktura vue korene iz seksizma. Ono
to je implicitno u ovakvoj vrsti analize jeste pretpostavka da je iskorenjivanje
seksizma, 'najstarije opresije', 'primarne kontradikcije', neophodno pre nego to se
posvetimo problemima rasizma ili klasizma. Nagovetaj da postoji hijerarhija opresija
u kojoj seksizam zauzima prvo mesto, namee nepotreban oseaj da ovi problemi
konkuriu jedni drugima. Iako znamo da je podela polnih uloga postojala i u
najranijim civilizacijama, o tim drutvima jo uvek ne znamo dovoljno da dosledno
dokumentujemo tvrdnju kako su ene bile eksploatisane ili potlaene. Najranije
civilizacije koje su do sada otkrivene nalazile su se na podneblju crne Afrike gde
najverovatnije nije bilo rasnih problema niti klasnog drutva kakvo danas poznajemo.
Seksizam, rasizam i klasna podela koji postoje na Zapadu mogu da lie na opte
sisteme dominacije, ali su to oblici opresije koji su crpli sadraj iz zapadne filozofije.
Oni se najbolje razumeju unutar Zapadnog konteksta, a ne u kljuu evolutivnog
modela ljudskog razvoja. U naem drutvu, tradicionalno zapadnjako miljenje
promovie sve vidove opresije. Primarna kontradikcija u zapadnoj kulturnoj misli jeste
verovanje da superiorni treba da kontroliu inferiorne. U delu: "Kulturoloka osnova
rasizma i grupne opresije"* autor smatra da su religiozna i filozofska Zapadna misao
ideoloka osnova svih vrsta opresije u Americi.
Seksistika opresija je pitanje od sutinskog znaaja, ne zato to je osnov sveukupne
diskriminacije, ve zato to najvei broj ljudi iskusi taj vid diskriminacije, bilo u ulozi
diskriminatora ili diskriminisanog, eksploatatora ili eksploatisanog. To je vrsta
dominacije koju veina ljudi naui da prihvata u toku socijalizacije, ak i pre nego to
shvate da postoje i drugi oblici grupne opresije. To ne znai da bi iskorenjivanje
seksistike opresije vodilo eliminisanju svih drugih oblika opresije. S obzirom na to da
su u naem drutvu svi oblici opresije povezani, jer ih podrava slina institucionalna
i drutvena struktura, jedan sistem dominacije ne moe da se ukine dok drugi ostaju
netaknuti. Dovesti u pitanje seksistiku opresiju znai napraviti sutinski korak u borbi
da se unite svi oblici opresije.
Za razliku od drugih vidova opresije, veina ljudi su svedoci i/ili imaju iskustvo
seksistike dominacije u porodinoj sredini. Rasizam i klasnu podelu uglavnom
iskusimo onog trenutka kada uemo u iru zajednicu, svet izvan doma. U svom eseju
"Dualistika kultura i ire"*, filozof Don Hod istie da porodica u naem drutvu, i
*
*

John Hodge: The Cultural Basis of Racism and Group Oppression, str. 233.
John Hodge: Dualist Culture and Beyond.

29

tradicionalno i pravno, "odraava dualistike vrednosti hijerarhije i prinudne

autoritarne kontrole" koje su najoiglednije u odnosima roditelj-dete i mu-ena:
U ovakvom modelu porodice najvei broj dece stekne prva iskustva sa
znaenjem i nainom sprovoenja hijerarhijskog, autoritarnog ustrojstva. Ba
ovde naue da prihvataju grupnu opresiju usmerenu na sebe, kao one koji
nisu odrasli i ovde naue da prihvataju muku nadmo i grupnu opresiju nad
enama. Tu naue da muka uloga podrazumeva rad u zajednici i kontrolu
ekonomskog ivota porodice, propisivanje psihikog i fizikog kanjavanja i
nagraivanja, a da je uloga ene da obezbeuje emotivnu toplinu koja se
povezuje sa materinstvom, dok je pod ekonomskom vladavinom mukarca.
Upravo ovde se naui ta je odnos nadreenog-podreenog, superiornoginferiornog ili gospodara-sluge i ovde se prihvati kao "prirodan".
ak i u porodicama gde nema mukarca deca mogu da naue da vrednuju
dominaciju i autoritarno ustrojstvo kroz svoje odnose sa majkom i drugim odraslim
osobama, kao i da razviju privrenost seksistiki definisanim modelima uloga.
U veini drutava porodica je znaajna srodnika struktura, prostor za ljude vezane
krvnim srodstvom, nasleem ili emotivnim vezama, sredina ispunjena panjom i
prihvatanjem, posebno za one veoma mlade i veoma stare koji ne mogu da se brinu
o sebi, kao i prostor za zajedniko korienje resursa. U naem drutvu seksistika
opresija pervertira i iskrivljuje pozitivnu ulogu porodice. Porodica postoji kao prostor
gde se od roenja socijalizujemo tako da prihvatimo i podravamo vidove opresije. U
svojoj diskusiji o kulturolokim osnovama dominacije, Don Hod naglaava ulogu
porodice:
Tradicionalna zapadna porodica sa autoritarnim mukim ustrojstvom i
autoritarnom vladavinom odraslih, prestavlja poligon za uenje koji nas
podstie da prihvatimo grupnu opresiju kao prirodno stanje stvari.
ak i onda kada nas u porodici vole i staraju se o nama, istovremeno nas ue da ova
ljubav nije toliko vana kao mo da dominiramo drugima. Borbe moi, prinudni
autorirarni poredak i brutalno dokazivanje dominacije mogu da oblikuju porodini
ivot, tako da on esto postaje poprite velike patnje i bola. Naravno, porodica se
raspada.
Savremene feministike analize porodice esto su nagovetavale da bi uspean
feministiki pokret ili poeo naputanjem modela porodice, ili vodio ka tome. Ovakva
pretpostavka je ozbiljno ugroavala mnoge ene, naroite one koje nisu belkinje**.
Iako je za neke aktivistikinje koje su belkinje, porodica bila pre svega opresivna
institucija, (ukoliko je bila ona drutvena struktura u kojoj su doivele teku
zloupotrebu i eksploataciju), za mnoge crnkinje porodica je institucija koja je
najmanje opresivna. Uprkos seksizmu, u porodici smo mogle da dobijemo oseaj
dostojanstva, samopotovanja i razvoja kakav nismo mogle da iskusimo u
spoljanjem svetu gde se suoavamo sa raznim vidovima opresije. Iz sopstvenih
proivljenih iskustava znamo da porodice nisu samo domainstva koja sainjavaju
mu, ena i deca, pa ak ni krvna srodstva; znamo i da razliite porodine stukture
**

U eseju Challenging Imperial Feminism, Valeri Amos i Parmar analiziraju nain na koji evro-ameriki diskurs
porodice, koji vide kao etno-centiran, otuuje crnkinje od feminstikog pokreta. Prim .aut.

30

obiluju destruktivnim oblicima

elimo da vrednujemo znaaj
najsigurniji sistem podrke za
oslobodimo nasilnih aspekata
obezvredimo.

ponaanja koja potiu iz seksistikih uverenja. Mi

porodinog ivota jer znamo da su porodine veze
eksploatisane i potlaene. elimo da porodini ivot
nastalih seksistikom opresijom, a da ga pritom ne

Obezvreivanje porodinog ivota u feministikim diskusijama esto reflektuje klasnu

prirodu pokreta. Pojedinke iz privilegovanih klasa oslanjaju se na veliki broj
institucionalnih i drutvenih struktura da bi ostvarile i zatitile svoje interese. enska
buroazija odbacuje porodicu ne verujui da se istovremeno odrie mogunosti za
odnos, brigu, zatitu. Ukoliko sve propadne, briga moe i da se kupi. S obzirom na to
da su mnoge ene iz buroaskog sloja, aktivne u feministikom pokretu, odgajane u
modernoj uoj porodici, na njih je imala uticaja seksistika opresija koja je izobliila
porodini ivot; moda su i imale materijalne privilegije, ali ne i stalno prisutnu
porodinu ljubav i panju. Obezvreivanje porodinog ivota je otuilo mnoge ene
od enskog pokreta. Ironino, feminizam je najznaajniji radikalni politiki pokret koji
se zalae za transformaciju porodinih odnosa. Feministiki pokret za okonanje
seksistike opresije afirmie porodini ivot time to insistira da svrha porodine
strukture nije da ojaava modele dominacije u interesu drave. Dovodei u pitanje
filozofska uverenja Zapada koja u nau svest utiskuju sutinski destruktivan koncept
porodinog ivota, feminizam bi oslobodio porodicu, tako da bi ona postala pozitivna
srodnika struktura koja predstavlja podrku, bez opresivnih dimenzija baziranih na
polnom razlikovanju, seksualnim izborima, itd.
Patrijarhalna drava u kojoj belci imaju nadmo politiki se oslanja na porodicu i
njenu indoktrinaciju svojih lanova, vrednostima koje podravaju hijerarhijsku
kontrolu i prinudni autoritet. Prema tome, drava ima jak interes u tome da odri
verovanje da e feministiki pokret razoriti porodini ivot. U zbirci eseja:
'Promiljanje o porodici: neka feministika pitanja'* sociolokinja Beri Torn istie da su
se grupe Nove desnice ustremile na feministiku kritiku porodinog ivota:
Od svih pitanja koje su feministkinje pokrenule, ona koje se odnose na
porodicu a meu njima su pravo na abortus, priznavanje razliitih porodinih
i seksualnih aranmana, izazov mukom autoritetu, pitanje enske ekonomske
zavisnosti i iskljuive brige o deci bila su najkontroverznija.
Feministiki stavovi koji naruavaju vrednost porodice su vrlo lako iskorieni u
interesu drave. Ljudi su zabrinuti da se porodice raspadaju, da su agresija,
ponienje, zloupotreba i nasilje koji su prisutni u odnosima lanova porodice
prevagnuli nad pozitivnim aspektima porodinog ivota. Ne treba poverovati da e
antifeminizam unaprediti porodini ivot. Feministike aktivistkinje treba da potvrde
znaaj porodice kao srodnike strukture koja se brine o ljudima i prua zatitu; da
slikovito objasne veze izmeu seksistike opresije i raspada porodice; da daju
stvarne i vizionarske primere toga kakav porodini ivot jeste i kakav treba da bude,
kada se autoritarno ustrojstvo zameni etikom zajednitva, podele odgovornosti i
uzajamnosti. Pokret za okonanje seksistike opresije je jedini drutveni pokret koji
e ojaati i odrati porodini ivot u svim domovima.

Barrie Thorne: Re-thinking the Family: Some Feminist Questions, str. 1

31

U sadanjoj porodinoj strukturi, pojedinke ue da prihvate seksistiku opresiju kao

"prirodnu" i pripremaju se da podre i druge oblike opresije ukljuujui
heteroseksistiku dominaciju. Prema Hodu:
Dominacija koja je obino prisutna u porodicama odraslih nad decom,
mukaraca nad enama predstavlja vid grupne opresije koja moe lako da
se protumai kao "ispravna" grupna opresija drugih ljudi, definisana "rasom"
(rasizam), nacionalnou (kolonijalizam), "religijom" ili "drugim svojstvima".
Otuda borba za okonanje seksistike opresije, usmerena na unitenje kulturolokih
osnova te dominacije, daje podrku drugoj vrsti oslobodilakih borbi. Osobe koje se
bore za iskorenjivanje seksizma, bez podrke borbama za okonanje rasizma ili
klasizma, podrivaju sopstvene napore. Osobe koje se bore za iskorenjivanje rasizma
i klasizma, a podravaju seksistiku opresiju, pomau da se odre kulturoloke
osnove svih oblika grupne opresije. Iako mogu da zaponu uspene reforme, njihovi
napori ne vode ka revolucionarnoj promeni. Njihov ambivalentan odnos prema
opresiji uopte, predstavlja kontradikciju koja mora da se razrei ili e u oni
suprotnom svakodnevno podrivati sopstvenu radikalnu aktivnost.
Na nesreu, nedostatak svesti o tome da su svi vidovi opresije povezani ne pokazuju
samo politiki naivni ljudi. esto i briljantni mislioci imaju takve slepe mrlje. Ljudi kao
Franc Fanon, Albert Memi, Paulo Freire i Aime Cesar iji nam rad mnogo govori o
prirodi kolonizacije, rasizma, klasizma i o revolucionarnoj borbi, esto ignoriu pitanje
seksistike opresije u svojim delima. Oni govore o opresiji, ali onda osloboenje
definiu tako da izgleda da je sloboda potrebna samo potlaenim 'mukarcima'*. Vrlo
znaajno delo Franca Fanona "Crna koa, bele maske"** u prvom poglavlju se bavi
portretisanjem opresije gde izjednaava kolonizatore sa belcima i kolonizovane sa
crncima. Kako delo odmie, Fanon poinje da pie o borbi da se prevazie otuenje:
Problem kojim se ovde bavimo je problem vremena. Tuini jedni drugima nee
biti samo oni crnci i belci koji odbiju da ostanu zatoeni u materijalizovanoj Kuli
Prolosti. Za mnoge druge crnce, na druge naine, bliskost e doi kroz
odbijanje da se prihvati sadanje ustrojstvo.
Ja sam ovek i ono to moram da probudim u sebi jeste celokupna prolost
sveta. Ja nisam odgovoran samo za revolt u Santo Domingu***.
Svaki put kada je ovek doprineo pobedi duha i njegovog dostojanstva, svaki
put kada je ovek rekao "ne" porivu da podredi svoju brau, oseao sam
solidarnost sa njegovim inom.
U knjizi "Pedagogija potlaenih"**, Paula Freira, postoji tekst koji je mnogima od nas
pomogao da razvijemo politiku svest, ali i u njemu je prisutna tendencija da se o
osloboenju ljudi govori kao o mukom osloboenju:
*

U engleskom jeziku se imenicom man (mukarac) oznaava i ovek (npr. mankind oveanstvo). Autorka
ima u vidu injenicu da takva upotreba jezika iskljuuje ene. Prim.prev.
**
Franz Fanon: Black Skin, White Masks, str. 226
***
Prve pobune robova krajem 18. veka, koje se smatraju poetkom borbe za nezavisnost Haitija. Prim.prev.
**
Paulo Freire: Pedagogy of the Oppressed, str. 33. U razgovoru sa autorom na ovu temu, svesrdno je podrao
kritiku i zamolio me da to podelim sa itaocima. prim. aut.

32

Dakle, osloboenje je roenje i to bolno. ovek koji nastaje je novi ovek,

vredan samo ako je kontradikcija tlaitelj-potlaeni zamenjena humanizacijom
svih ljudi. Moemo rei i da je reenje ove kontradikcije roeno u naporu u
kom se na svet donosi novi ovek: koji vie nije tlaitelj niti potlaeni, ve
ovek u nastojanju da dosegne slobodu.
Seksistiki jezik u ovim prevedenim tekstovima ne spreava feministike aktivistkinje
da se identifikuju ili ue iz sadraja autorove poruke. On umanjuje, ali ne negira
vrednost dela. Meutim, istovremeno podrava i odrava seksistiku opresiju.
Podrka seksistikoj opresiji prisutna u velikom delu politikih spisa koji se bave
revolucionarnom borbom i akcijama ljudi koji zagovaraju revolucionarnu politiku,
podriva svaki vid oslobodilake borbe. U mnogim zemljama gde su se ljudi ukljuili u
oslobodilaku borbu, podreenost ena mukarcima je prevaziena jer je krizna
situacija prisilila mukarce da prihvate i priznaju ene kao saborce, kao na primer u
Kubi, Angoli i Nikaragvi. esto se deavalo da kada kriza proe, izrone stari
seksistiki modeli ponaanja, razvije se antagonizam i solidarnost oslabi. Da je
predanost iskorenjivanju seksistike opresije osnovni princip oblikovanja politikog
rada, osnaili bismo i afirmisali praksu svake oslobodilake borbe. Feministiki pokret
bi trebalo da bude od sutinskog znaaja za sve grupe i pojedinke koje ele da
okonaju opresiju. Mnoge ene koje bi elele da se aktivno ukljue u oslobodilaku
borbu (protiv imperijalizma, rasizma, klasizma) gube energiju jer se iznova suoavaju
i nose sa seksistikom diskriminacijom, eksploatacijom i opresijom. U interesu stalne
borbe, solidarnosti i iskrene posveenosti iskorenjivanju svih oblika dominacije,
radikalni politiki aktivisti ne smeju da prenebregnu i nastave da ignoriu seksistiku
opresiju.
Kada pojedinke prepoznaju potrebu da se bore protiv svih vidova opresije,
dosegnuemo znaajan nivo razvoja politike svesti. Borba protiv seksistike opresije
je od ozbiljnog politikog znaaja i to ne samo za ene. Feministiki pokret je
neophodan i zbog svoje moi da nas oslobodi od uasnih stega seksistike opresije,
kao i zbog svog potencijala da radikalizuje i obnovi druge vidove oslobodilake
borbe.

33

4.
SESTRINSTVO:
POLITIKA SOLIDARNOST MEU ENAMA

Kao grupa, ene su najvie pogoene seksistikom opresijom. Kao i druge oblike
grupne opresije i seksizam odravaju institucionalne i drutvene strukture, pojedinci
koji dominiraju, eksploatiu ili tlae, kao i rtve koje su socijalizovane da se ponaaju
tako da se ne ugrozi status quo. Muka ideologija nadmoi navodi ene da veruju u
to da su manje vredne i da vrednost stiu samo u odnosu sa mukarcima ili vezujui
se za njih. Ue nas da odnos jedne sa drugom pre umanjuju, nego to obogauju
naa iskustvo. Ue nas da su ene "prirodni" neprijatelji, da solidarnosti meu nama
nikada nee biti zato to ne moemo, ne treba i ne vezujemo se jedna za drugu. Ovo
su lekcije koje smo dobro nauile. Od toga treba da se oduimo ukoliko elimo da
izgradimo feministiki pokret koji e opstajati. Moramo da nauimo da ivimo i radimo
u solidarnosti. Moramo da spoznamo istinsko znaenje i vrednost Sestrinstva.
Iako je savremeni feministiki pokret trebalo da napravi prostor da ene ue o
politikoj solidarnosti, Sestrinstvo nikad nije posmatrano kao revolucionarno
dostignue na kom bi ene radile i za koje bi se borile. Vizija sestrinstva koju su
pobudile ene u pokretu za osloboenje, zasnovana je na ideji zajednike opresije.
Nepotrebno je rei da su one koje su izrazile uverenje u pojam zajednike opresije
bile belkinje buroaskog sloja, liberalnog i radikalnog opredeljenja. Ideja "zajednike
opresije" je bila vetaka i neiskrena platforma koja je prikrila i mistifikovala istinsku
prirodu sloene i raznolike enske realnosti. Seksistiki stavovi, rasizam, klasne
privilegije i mnotvo drugih predrasuda razdvajaju ene. Postojano povezivanje ena
moe da se dogodi samo onda kada se suoimo sa ovim podelama i preduzmemo
neophodne korake da ih prevaziemo. Podele nee nestati matanjem ili naivnim
sanjarenjem o zajednitvu potlaenih, iako osvetljavanje iskustava koje sve ene
dele ima svoju vrednost.
Proteklih godina Sestrinstvo kao slogan, moto, parola ne pobuuje duh jedinstva i
njegove snage. Neke feministkinje danas smatraju da je jedinstvo ena nemogue,
imajui u vidu nae razliitosti. Naputanje ideje o Sestrinstvu kao odrazu politike
solidarnosti slabi i uruava feministiki pokret. Solidarnost jaa borbu otpora.
Masovno baziran feministiki pokret za okonanje seksistike opresije nije mogu
bez ujedinjenog fronta ene moraju da preduzmu inicijativu i pokau snagu
solidarnosti. Ukoliko ne pokaemo da barijere meu enama mogu da padnu, da
solidarnost moe da postoji, ne moemo da se nadamo promeni i transformaciji
drutva kao celine. Pomeranje naglaska sa Sestrinstva se dogodilo zato to su
mnoge ene, razljuene insistiranjem na "opresiji prema svim enama", zajednikom
identitetu, istosti, kritikovale i u potpunosti napustile feministiki pokret. Naglaavanje
Sestrinstva se e sto tumailo kao emotivni apel koji je maskirao oportunizam
manipulativnih buroaskih belkinja. Protumaeno je kao zavera koja skriva injenicu
da mnoge ene eksploatiu i tlae druge ene. Crna advokatkinja i aktivistkinja
Florins Kenedi, napisala je sledee u svom eseju objavljenom u antologiji
34

"Sestrinstvo je mono'*, iznosei sumnje u postojanje solidarnosti meu enama jo

1970:
Iz tog razloga imam veliki problem sa misterijom sestrinstva: "Mi smo sestre",
"ne kritikuj 'sestru' javno" itd. Kada ena sudija upita moju klijentkinju koja se
ali da ju je mu napao, gde su joj modrice (kao to je to uinila sudija
Porodinog suda Silvija Dafin Lis), i ukoliko pravi vickaste opaske na raun
njene kilae, ili kada je druga ena sudija tako netrpeljiva da, iako se time
diskvalifikuje, i dalje ne odstranjuje nasilnog mua iz kue (iako on poseduje
kuu sa pristojnim uslovima za ivot na drugom mestu) ove sudije nisu moje
sestre.
ene su bile dovoljno mudre da odbace lano Sestrinstvo izgraeno na ispraznim
idejama povezivanja. Pogreiemo ukoliko dozvolimo da nas ove iskrivljene slike ili
ene koje ih stvaraju (od kojih nam mnoge sada govore da zajednitvo meu enama
nije vano) navedu da obezvredimo Sestrinstvo.**
ene se obogauju kada se povezuju, meutim ne moemo da razvijemo postojane
veze ili politiku solidarnost ukoliko koristimo model Sestrinstva koji su stvorile
buroaske pripadnice enskog oslobodilakog pokreta. Prema njihovim analizama,
osnova za povezivanje je zajednika viktimizacija i otuda naglaavanje zajednike
opresije. Koncept emotivnog vezivanja neposredno reflektuje nadmono muko
razmiljanje. Seksistika ideologija ui ene da biti ensko znai biti rtva. Umesto da
odbacimo ovo poistoveivanje (koje mistifikuje ensko iskustvo u svakodnevnom
ivotu veina ena nisu stalno pasivne, bespomone ili nemone "rtve"), pripadnice
pokreta su ga usvojile i ustanovile zajedniku viktimizaciju kao osnov za emotivno
povezivanje ena. To je znailo da su ene morale da sebe vide kao "rtve", da bi
imale oseaj da feministiki pokret ima smisla u njihovom ivotu. Zajednitvo ena
kao rtvi je proizvelo situaciju u kojoj se smatralo da za odlune i samopouzdane
ene nema mesta u feministikom pokretu. Takva logika je navela bele aktivistkinje
(zajedno sa crncima) da proglase da su crnkinje toliko "jake" da im nije potrebno da
budu aktivne u feministikom pokretu. Takva logika je navela i mnoge bele
aktivistkinje da napuste pokret onog trenutka kada su odbacile identitet rtve.
Ironino, ene koje su bile uporne u nastojanju da ih vide kao "rtve" i koje su
prenaglaavale ulogu rtve, imale su vie privilegija i moi od veine drugih ena u
naem drutvu. Primer takve tendencije su i neki tekstovi o nasilju nad enama. ene
koje su svakodnevno eksploatisane i potlaene ne mogu sebi dozvoliti da odbace
uverenje da imaju neki vid kontrole nad svojim ivotima, ma kako relativan bio. One
ne mogu da dozvole da sebe vide samo kao "rtve", jer njihov opstanak zavisi od
toga da stalno koriste line snage koju imaju. Za njih bi bilo psiholoki
obeshrabrujue da se povezuju sa drugim enama kroz zajedniku viktimizaciju. One
ostvaruju zajednitvo sa drugim enama kroz zajednike snage i izvore moi.

Florence Kennedy, Institutional Oppression vs. The Female, str. 438-446, objavljeno u "Sisterhood is
Powerful".
**
U ranim feministikim tekstovima (kao to je Redstockings Manifesto) nastala je slika ene kao rtve. Studija
Doan Kesel o sestrinstvu i simbolici unutar feministikog pokreta A Group Called Women, istrauje ideologiju
emotivnog vezivanja meu feministikim aktivistkinjama. Savremene spisateljice poput Lije Fric koriste sliku
ene kao rtve da podstaknu ovakvo vezivanje. Barbara Smit razmatra takvu tendenciju u uvodu dela "Home
Girls". Prim. aut.

35

Feministiki pokret bi trebalo da podri takvu vrstu zajednitva. Upravo ona je sutina
Sestrinstva.
Ostvarujui zajednitvo u ulozi "rtve", bele pripadnice pokreta nisu morale da
preuzmu odgovornost da se suoe sa sloenou svojih iskustava. Nisu se
meusobno podsticale da ispitaju sopstvene seksistike stavove u odnosu na ene
koje su drugaije ili da se zamisle nad uticajem rasnih i klasnih privilegija na odnose
koje imaju sa enama druge rase ili klase. Identifikujui se kao "rtve" mogle su da
izbegnu odgovornost za sopstvenu ulogu u odravanju i produavanju seksizma,
rasizma i klasizma, to su postizale tvrdnjom da su mukarci neprijatelji. One nisu
priznale, niti se suoile sa neprijateljem u sebi. Nisu bile spremne da se odreknu
privilegija i da se bave "prljavim poslom" (borbom i suoavanjem koji su neophodni
da bi se izgradila politika svest, kao i brojnim dosadnim svakodnevnim
aktivnostima), koji je neophodan u razvoju radikalne politike svesti, i u kom je prvi
zadatak iskrena kritika i procena neijeg drutvenog statusa, vrednosti, politikih
uverenja itd. Sestrinstvo je postalo jo jedan zaklon od stvarnosti, jo jedna
sigurnosna mrea. Njihova verzija Sestrinstva je bila pod uticajem rasistike i klasno
obojene pretpostavke o belom enskom identitetu, da bela "dama" (to jest ena
pripadnica buroaskog sloja) treba da bude poteena svega to bi moglo da je
razljuti ili uznemiri, kao i da treba da bude zatiena od grube stvarnosti koja bi
mogla da vodi ka konfrontaciji. Njihova verzija Sestrinstva je diktirala 'bezuslovnu'
ljubav meu sestrama, izbegavanje konflikta i umanjivanje neslaganja, kao i odsustvo
kritike, posebno javne. Takvi zahtevi su na kratko stvorili iluziju jedinstva koja je
potisnula u drugi plan nadmetanje, surevnjivost, stalno neslaganje i zlonamernu
kritiku stalno prisutne u feministikim grupama. Danas, mnoge frakcije proizale iz
pokreta, a koje dele zajednike interese (npr. bele protestantske radnice, bele
univerzitetske naunice, anarho-feministkinje itd.) koriste isti model Sestrinstva;
meutim, pripadnice tih grupa nastoje da podre, afirmiu i zatite jedna drugu,
istovremeno izraavajui netrpeljivost (najee estokim ocrnjivanjem) prema
enama van odabranog kruga. Zajednitvo u odabranom krugu ena koje svoje veze
jaaju putem iskljuivanja i obezvreivanja ena van grupe, istinski podsea na onaj
vid linog vezivanja ena koje se oduvek dogaa u patrijarhatu: s tim to je jedina
razlika zainteresovanost za feminizam.
Da bi razvile politiku solidarnost meu enama feministike aktivistkinje ne treba da
grade zajednitvo po pravilima dominantne ideologije nae kulture. Mi treba da
razvijemo sopstvena pravila. Umesto da se ujedinjujemo na osnovu injenice da smo
viktimizirane ili kao odgovor na lanu predstavu o postojanju zajednikog neprijatelja,
moemo da se povezujemo na osnovu politike predanosti feministikom pokretu koji
nastoji da okona seksistiku opresiju. Kada imamo u vidu takvu predanost, naa
energija nije usmerena samo na pitanje jednakosti sa mukarcima ili samo na borbu
da se odupremo mukoj dominaciji. Vie ne bismo prihvatale pojednostavljeni stav
"dobre devojke/loi deaci" o strukturi seksistike opresije. Pre nego to zaista
budemo u stanju da se odupremo mukoj dominaciji, moramo da raskinemo
sopstvenu kopu sa seksizmom, moramo raditi na tome da transformiemo ensku
svest. U toku zajednikog rada na razotkrivanju, ispitivanju i eliminisanju sopstvene
seksistike socijalizacije, ene bi se meusobno osnaile i ohrabrile, gradei vrste
temelje za razvijanje politike solidarnosti.

36

U odnosu izmeu mukaraca i ena, seksizam se najee ispoljava u vidu muke

dominacije koja vodi ka diskriminaciji, eksploataciji i opresiji. U odnosima izmeu
ena, vrednosti karakteristine za muku nadmo ogledaju se u sumnjiavom,
defanzivnom i rivalskom ponaanju. Seksizam navodi ene da se bez razloga
oseaju ugroeno u meusobnim odnosima. Seksizam ui ene da su one seksualni
objekti za mukarce, meutim, prisutan je i onda kada ene koje su odbacile ovakav
koncept oseaju prezir i nadmo nad enama koje to nisu uinile. Seksizam vodi ka
tome da ene obezvrede roditeljski posao istovremeno preuveliavajui vrednost
posla i karijere. Prihvatanje seksistike ideologije je oito u situacijama kada ene
poduavaju decu da postoje samo dva mogua naina ponaanja: biti u ulozi
nadmonog ili podreenog bia. Seksizam ui ene da mrze druge ene i mi
svakodnevno ispoljavamo ovu mrnju, bilo svesno ili nesvesno.
Iako savremene feministike aktivistkinje, posebno radikalne, skreu panju na to da
su ene usvojile seksistiku ideologiju, ipak se nedovoljno naglaava na koji nain
ene koje zagovaraju patrijarhat, kao i one koje nekritiki prihvataju seksistike
tvrdnje, mogu da preispitaju takvu socijalizaciju. esto se podrazumevalo da
podravanje feminizma znai da je seksizam u svim svojim oblicima odbaen.
Oznaiti sebe kao "feministkinju" se shvatalo kao znak line transformacije; posledica
je da je proces koji je izmenio vrednosti bio ili ignorisan ili nije mogao da se uvrsti,
jer se fundamentalna promena nije ni dogodila. Ponekad su grupe za podizanje
svesti omoguavale enama da istrauju sopstveni seksizam. Takvo ispitivanje
stavova u odnosu na vlastito iskustvo i druge ene esto je postajalo katalizator
transformacije. Opisujui funkciju diskusionih grupa u delu: "Politika enskog
osloboenja"*, Do Frimen objanjava:
ene se okupljaju u male grupe kako bi razmenile iskustva, probleme i
oseanja. Iz takve vrste javne razmene miljenja dolazi se do spoznaje da je
ono za ta se mislilo da je individualno zapravo opte: ono to smo smatrale
individualnim problemom ima svoj drutveni uzrok i politiko reenje.
Diskusiona grupa razmatra efekte psiholoke opresije i pomae enama da je
stave u feminisitki kontekst. ene ue da analiziraju na koji nain su ih
drutvene strukture i stavovi usmeravali od roenja i ograniavali njihove
mogunosti. Potvruju u kojoj meri su ene u naem drutvu degradirane i na
koji nain su razvile predrasude u odnosu na sebe i druge ene. One ue da
razvijaju samopouzdanje i da uvide vrednost grupne solidarnosti.
U vreme kada su grupe za podizanje svesti poele da gube popularnost, formirane
su nove vrste grupa kako bi ispunile slinu funkciju. ene su mnogo pisale o
feminizmu, ali su vrlo malo naglaska stavile na puteve oduavanja od seksizma.
S obzirom na to da ivimo u drutvu koje promovie popularne trendove, i na
nestalno i povrno prisvajanje razliitih vrednosti, lako podleemo utisku da se
promena odigrala ak i u podrujima gde ju je bilo malo ili je uopte nije bilo. Jedno
od njih je i podruje seksistikih stavova koje ene imaju jedne prema drugima. ene
irom Amerike provode sate verbalno zlostavljajui druge ene, obino kroz
zlonamerno ogovaranje (koje ne treba pobrkati sa traanjem kao delom pozitivne
komunikacije). Televizijske sapunice i celoveernje drame kontinuirano prikazuju
*

Jo Freeman: "The Politics of Womens Liberation", str. 118

37

odnose meu enama pune agresije, prezira i rivalstva. U feministikim krugovima se

seksizam prema enama ispoljava uvredljivim ocrnjivanjem, potpunim
zanemarivanjem i nedostatkom brige i interesovanja za ene koje se nisu prikljuile
feministikom pokretu. Tako neto je veoma oigledno u studentskim kampusima
gde se enske studije esto vide kao disciplina ili program koji nema nikakve veze sa
feministikim pokretom. Crna spisateljica Toni Morison je u pozdravnom govoru na
Barnard Koledu u maju 1979. publici poruila sledee:
Ne elim da vas zamolim, ve da vam naloim da ne uestvujete u opresiji
svojih sestara. ene su i one majke koje zlostavljaju svoju decu, a druga ena,
ne institucija, treba da ima volje da ih zaustavi. ene su i one majke koje
podmeu poar u kolskim autobusima, a druga ena, ne institucija, treba da
im kae da se zaustave. ene su i one koje spreavaju napredovanje svojih
koleginica, a druga ena treba da pomogne rtvi. Predstavnici centara za
socijalni rad koji poniavaju svoje klijente/kinje mogu da budu ene, a njihove
koleginice treba da budu tu da stopiraju bes.
Jako me brine nasilje koje ene ispoljavaju jedne prema drugima:
profesionalno nasilje, rivalsko nasilje, emotivno nasilje. Jako me brine
spremnost ena da potine druge ene. Jako me brine sve vei nedostatak
osnovne ljudske pristojnosti u smrtonosnoj areni profesionalnog enskog
sveta.
Da bi se izgradio politiki profilisan, masovno utemeljen feministiki pokret, ene
treba vie da rade na prevazilaenju meusobnog otuenja koje je prisutno kada ne
osveujemo sopstvenu seksistiku socijalizaciju koja se, na primer, oituje u
homofobiji, procenjivanju na osnovu spoljanjeg izgleda, konfliktima izmeu ena sa
razliitim seksualnim praksama. Feministiki pokret do sada nije uspeo da
transformie odnose izmeu ena, posebno izmeu onih koje se ne poznaju dovoljno
ili dolaze iz razliitih sredina, iako je ponekad uspevao da stvori prostor za
uspostavljanje dubljih odnosa izmeu pojedinki ili grupa ena. Mi treba da obnovimo
vlastite napore u podravanju ena da prepoznaju seksizam, ukoliko elimo da
razvijemo potovanja vredne line odnose i politiko jedinstvo.
Rasizam predstavlja jo jednu u nizu prepreka za solidarnost meu enama.
Ideologija Sestrinstva, onako kako su je razvile savremene feministike aktivistkinje,
nije pokazala da razume injenicu da je prisustvo rasne diskriminacije, eksploatacije i
opresije u odnosu belih ena prema enama drugaijeg etnikog porekla potpuno
onemoguilo da ove dve grupacije razviju zajednitvo u interesima i politikim
platformama. Pored toga, razliito kulturno naslee moe da otea komunikaciju. To
se posebno tie odnosa izmeu crnkinja i belkinja. Istorijski gledano, mnoge crnkinje
vide bele ene kao nadmonu grupu koja je na neposredan nain imala mo nad
njima, esto je upranjavajui na mnogo brutalniji i dehumanizujui nain nego
rasistiki nastrojeni beli mukarci. Danas, uprkos suverenoj vladavini belaki
nadmonog patrijarhata, crnkinje esto rade u sredini u kojoj je nadreeni,
poslodavac ili autoritet belkinja. Svesne privilegija koje beli mukarci i bele ene
stiu na osnovu rasne diskriminacije, crnkinje su esto bile spremne da ukau na
protivrenost koja lei u osnovi pozivanja na Sestrinstvo da bi trebalo da se
pridruimo enama koje nas eksploatiu kako bismo im pomogle da se oslobode.
Takav poziv na Sestrinstvo je mnogim crnkinjama izgledao kao molba za pomo i

38

podrku pokretu koji nas ne uzima u obzir. Kao to je Toni Morison napisala u lanku:
"ta jedna crnkinja misli o pokretu za osloboenje ena"*, mnoge crnkinje ne potuju
bele pripadnice buroazije i ne mogu ni da zamisle podrku nekoj ideji koja bi ila
njima u prilog.
Crnkinje su bile u prilici da zavide belkinjama (na izgledu, bezbrinom ivotu,
panji koju im naizgled ukazuju njihovi mukarci); da ih se boje (zbog
ekonomske kontrole koju su posedovale nad ivotima crnkinja); pa ak i da ih
vole (na nain na koji vole dadilje i kune pomonice); ali za crnkinje nikada
nije bilo mogue da cene belkinje... Crnkinje nemaju istinskog potovanja za
belkinje kao kompetentne, celovite linosti, bilo da se sa njima nadmeu za
onu nekolicinu radnih mesta koja su dostupna enama, bilo da pospremaju
njihove prnje; one ih posmatraju kao svojeglavu decu, lepu decu, zloestu
decu, ali nikad kao prave odrasle osobe sposobne da se nose sa pravim
problemima.
Belkinje nisu znale mnogo o ivotu moda zato to su tako htele, moda
zbog uticaja mukaraca, ali su svakako bile u neznanju. One su potpuno
(emotivno i ekonomski) zavisile od braka ili podrke mukaraca. Prema
sopstvenoj seksualnosti su se odnosile sa dozom tajnovitosti, potpune
nehajnosti ili ak represivno. One koje su to mogle da priute, prepustile su
voenje kue i staranje o deci drugima. (To ak i danas predstavlja izvor
zabave za mnoge crnkinje sluati feministiku priu o osloboenju dok neija
dobra crna nana nosi na pleima svakodnevnu odgovornost za podizanje
dece i ienje poda, a "osloboena" dolazi kui tek da nadgleda poslove, d
uputstva i zabavi se sa decom.) Sve dok su enskom pokretu za osloboenje
potrebne takve nane, sa njim neto nije u redu.
Mnoge ene su uoile da bi enski pokret osloboenja skrojen po uzusima belih
pripadnica buroazije sluio samo tim interesima na raun siromanih ena i radnica,
od kojih su mnoge crnkinje. To sigurno nije mogao da bude temelj za Sestrinstvo i za
crnkinje bi pristupanje takvom pokretu bilo znak politike naivnosti. Meutim, imajui
u vidu istoriju borbe koju su crnkinje vodile za mesto u politikom organizovanju, kao i
sadanji trenutak, naglasak je mogao biti stavljen na razvoj i objanjavanje prirode
politike solidarnosti.**
Belkinje diskriminiu i eksploatiu crnkinje, a istovremeno oseaju zavist i rivalstvo u
odnosima sa njima. Nijedan od ta dva procesa interakcije ne stvara uslove u kojima
mogu da se razviju poverenje i odnosi reciprociteta. Nakon to su feministiku teoriju
i praksu konstruisale tako da izbegnu usredsreivanje na rasizam, belkinje su
odgovornost za ukazivanje na pitanja rase prebacile na druge. Nisu morale da
preuzimaju inicijativu u diskusijama o rasizmu i rasnim privilegijama, ve su mogle da
*

Toni Morrison: "What the Black Woman Thinks About Womens Lib", str. 15
Od samih poetaka savremenog enskog pokreta esto sam (kao i mnoge druge crnkinje) na predavanjima
enskih studija, radionicama osveivanja i raznim sastancima, sluala od belkinja odgovore na pitanja o
odsustvu uea crnkinja, gde se tvrdi da to nema veze sa problemima u strukturi feministikog pokreta, ve
predstavlja indikaciju da su crnkinje ve osloboene. Predstava o 'jakoj' crnoj eni je prisutna u tekstovima
mnogih belih aktivistkinja (npr. kod Sare Evans u Personal Politics i Betine Apteker u Women's Legacy). Prim.
aut.

**

39

sluaju i daju odgovore ne-belkinjama koje su razgovarale o rasizmu, ni na koji nain

ne menjajui strukturu feministikog pokreta niti gubei svoju hegemonistiku
poziciju. Nakon toga bi brigu o problemu izraavale kroz broj ena druge rase u
feministikim organizacijama, podstiui njihovo vee uee. One se nisu odupirale
rasizmu. Poslednjih godina je rasizam postao prihvaena tema u feministikim
diskusijama, ali ne kao plod napora crnkinja da na njega skrenu panju (to su inile
od samih poetaka feministikog organizovanja), ve kao rezultat injenice da su
belkinje dale znaaj tim diskusijama, a taj proces je dobar indikator naina na koji
rasizam funkcionie. Razmatrajui tu tendenciju u eseju "Nepomirljivi menage trois:
Marksizam, feminizam i rasizam"* Glorija Dozef tvrdi:
Do danas feministkinje nisu uspele da na konkretan nain pokau potencijal ili
sposobnost da se uporedo bore sa rasizmom i seksizmom. Nedavno objavljeni
lanak Adrijen Ri govori u prilog tome. Ona ponavlja dosta toga to su crne
spisateljice ve izrekle, meutim panja koja se poklanja tom lanku jo
jednom potvruje da je "belo iskustvo" neophodno kako bi se ak i "crnom"
dodelila vrednost.
Usredsreenost na problem rasizma u feministikim krugovima ima za cilj davanje
legitimiteta postojeoj strukturi feministike teorije i prakse. Kao i drugi vidovi
afirmativne akcije nastali u belaki nadmonom kapitalistikom patrijarhatu, tako i
duge diskusije o rasizmu i tek deklarativno isticanje vanosti tog pitanja uglavnom
ukazuju na aspekt "politike korektnosti" savremenog feministikog pokreta; oni nisu
usmereni na sveoptu borbu za odupiranje rasnoj opresiji u naem drutvu (a ne
samo u feministikom pokretu). Razgovori o rasizmu su bili implicitno seksistiki jer je
naglasak stavljen na krivicu i individualno ponaanje. Rasizam nije problem samo
zato to su pojedine bele aktivistkinje rasistkinje. One predstavljaju mali procenat
pripadnica naeg drutva. ak i da su sve bile antirasistkinje od samog poetka,
iskorenjivanje rasizma bi i dalje moralo da bude centralno feministiko pitanje.
Rasizam je sutinski feministiko pitanje jer je u velikoj meri povezan sa seksistikom
opresijom. Filozofski postulati rasistike i seksistike ideologije na Zapadu su slini.
Iako je "beli" etnocentrini sistem vrednosti uslovio da se feministike teoretiarke
zalau za primat seksizma nad problemom rasizma, one to ine u pokuaju da stvore
evolutivnu predstavu kulture, koja ni na koji nain ne korespondira sa iskustvom. U
Americi je odravanje belake supremacije bilo prioritet kao i odravanje rigidne
podele uloga izmeu mukaraca i ena, ako ne i vei. Nije sluajno to to se
interesovanje za enska prava belkinja razbukta upravo tamo gde postoji masovno
baziran anti-rasistiki protest. ak i politiki krajnje naivna osoba shvata da e
belaki nadmonoj dravi koja se suoava sa neophodnou da odgovori na potrebe
potlaenih ljudi crne rase i/ili potrebe belkinja (posebno pripadnica buroazije) biti u
interesu da odgovori na potonje. Radikalni pokret za iskorenjivanje rasizma (borba u
kojoj su mnogi dali ivot) je daleko vea pretnja nego enski pokret ustrojen tako da
odgovori na klasne potrebe belkinja koje su u drutvenom usponu.
To sve ni na koji nain ne umanjuje vrednost antirasistike borbe i potrebu da
feministiki pokret prepozna njenu vanost. Feministika teorija bi imala mnogo toga
da ponudi kada bi enama ukazala na naine na koje su rasizam i seksizam
nesumnjivo povezani, umesto da suprotstavlja te dve borbe ili otvoreno odbacuje
*

Gloria Joseph: "The Incompatible Menage Trois: Marxism, Feminism, and Racism", str. 105

40

problem rasizma. Za feministike aktivistkinje je centralno pitanje bila bitka da se

enama vrati pravo na kontrolu nad sopstvenim telom. Sam koncept belake
supremacije poiva na produetku bele rase. Za nastavak bele rasistike dominacije
na naoj planeti je u interesu da belaki patrijarhat zadri kontrolu nad telima svih
ena. Svaka bela feministika aktivistkinja koja svakodnevno pomae enama da
steknu kontrolu nad sopstvenim telom, a rasistkinja je, negira i podriva sopstvene
napore. Kada belkinje dovedu u pitanje belaku supremaciju, istovremeno uestvuju
u borbi da se okona seksistika opresija. To je samo jedan od primera ukrtanja i
proimanja prirode rasistike i seksistike opresije. Postoji jo mnogo primera koje
feministike teoretiarke treba da analiziraju.
Rasizam dozvoljava belkinjama da konstruiu feministiku teoriju i praksu na takav
nain da je potpuno udalje od bilo kakvog koncepta koji bi ak i podseao na
radikalnu borbu. Rasistika socijalizacija ui bele pripadnice buroazije da su nuno
sposobnije od drugih grupacija ena da predvode pokret. One iznova pokazuju da ne
ele da budu deo feministikog pokreta one ele da budu na njegovom elu. Iako
bele liberalne pripadnice buroazije verovatno znaju manje o organizovanju baze
(grassroots*) nego mnoge siromane ene i radnice, one su bile potpuno sigurne u
svoje sposobnosti za vostvo i uverene da treba da imaju dominantnu ulogu u
oblikovanju teorije i prakse. Rasizam prua jednu preuvelianu predstavu o znaaju i
vrednosti, posebno kada ide rame uz rame sa klasnom privilegijom. Veina
siromanih ena i radnica, pa ak i neke pripadnice buroazije koje nisu belkinje, ne
bi podrazumevale da mogu da krenu u osnivanje feministikog pokreta a da pre toga
ne dobiju podrku i obezbede uee razliitih grupacija ena. Elizabet Spelman
naglaava takav uticaj rasizma u eseju: 'Teorije rase i roda: brisanje crnkinja'**:
Ovo je rasistiko drutvo, a to delom znai da, opte uzev, samopouzdanje
belaca u velikoj meri poiva na razliitosti od crnaca i navodnoj superiornosti
nad njima. Belci moda ne smatraju sebe rasistima, jer ne poseduju robove i
ne mrze crnce, ali to i dalje ne znai da oslonac za oseanje samopouzdanja
kod belaca ne lei u rasizmu koji nepravedno dodeljuje privilegije i ogranienja
belcima i crncima.
Jedan od razloga zbog koga su se belkinje aktivne u feministikom pokretu nevoljno
suoavale sa rasizmom jeste arogantna pretpostavka da je njihov poziv na
Sestrinstvo bio rasno neutralan gest. Mnoge belkinje su mi rekle: "elele smo da
crnkinje i druge ene koje nisu belkinje pristupe pokretu", potpuno nesvesne
sopstvene percepcije da one 'poseduju' pokret, da su one 'domaice' koje nas
pozivaju kao 'goe'.
Uprkos sadanjoj usmerenosti na iskorenjivanje rasizma u feministikom pokretu,
ostvarene su vrlo male promene kada su u pitanju teorija i praksa. Iako bele
aktivistkinje trenutno vode rauna o tome da u nastavni program ukljue tekstove
ena drugih rasa, ili angauju predavaicu koja nije belkinja da dri as o svojoj
etnikoj zajednici, ili da obezbede prisustvo jedne ili vie ena druge rase u
*

Grassroots (grass trava, roots korenje, engl.) je termin koji je poetkom 20. veka poeo da se koristi da
oznai kolektivno izraenu volju "obinog sveta". Danas ga Ujedinjene nacije definiu kao "pokret koji
osigurava da se potrebe ljudi vide i uju u procesu donoenja odluka". U ovom sluaju znaenje je slinije
terminu "baza", onako kako ga koriste politike stranke. Prim. prev.
**
Elizabeth Spelmann: Theories of Race and Gender: The Erasure of Black Women, str. 36-62

41

feministikim organizacijama (iako je takav doprinos ena druge rase potreban i

vaan), one ee pokuavaju da prikriju injenicu da su potpuno nespremne da
predaju suverenu dominaciju nad teorijom i praksom, koju ne bi ni imale da ovo nije
belaki nadmona kapitalistika drava. Njihovi pokuaji da manipuliu enama
drugih rasa, to je komponenta procesa dehumanizacije, ne prolaze uvek
nezapaeno. asopis In These Times je u julu 1983. godine objavio pismo Tereze
Funielo koje se odnosilo na siromane ene i enski pokret, a ukazuje na prirodu
rasizma unutar enskog pokreta:
Neposredno pred nedavno odranu konferenciju "Urbane ene", koju je
sponzorisao njujorki ogranak NOW (National Organization of Women),
pozvala me je telefonom jedna predstavnica (ije sam ime zaboravila) i traila
govornicu sa posebnim kvalifikacijama. Zamolila je da osoba ne bude belkinja
jer bi mogla da bude "suvie reita" (drugim reima, ne ja), da ne bude
crnkinja, jer bi mogla da bude "suvie ljutita". Moda bi mogla da bude
Portorikanka? Ne bi trebalo da govori nita to je politino ili analitino, ve da
se ogranii na temu: "u emu mi je enski pokret pomogao".
Funielo je na to odgovorila organizovanjem multirasne grupe ena koja je 'preotela'
konferenciju. Takva vrsta akcije pokazuje pravi duh Sestrinstva.
Jo jedan odgovor na rasizam predstavlja organizovanje radionica za "oduavanje od
rasizma", koje su esto vodile belkinje. Takve radionice su znaajne, no ipak se
primarno fokusiraju na katarzinu psiholoku spoznaju na nivou line predrasude,
bez stavljanja naglaska na vanost korespondirajue promene u domenu politike
odgovornosti i angamana. ena koja prisustvuje radionici za oduavanje od rasizma
i naui da prepozna sopstveni rasizam, ne predstavlja manju pretnju od one koja to
ne uradi. Prepoznavanje rasizma je znaajno kada vodi ka transformaciji. Neophodno
je jo mnogo istraivanja, teorije i praktine implementacije zakljuaka o nainima da
se prepozna i promeni rasistika socijalizacija. Mnoge e ne koje svakodnevno
zloupotrebljavaju rasne privlegije, nemaju svest da to ine (otuda stavljanje naglaska
na 'priznanje' u radionicama za oduavanje od rasizma). One moda nemaju svesno
razumevanje ideologije belake supremacije i razmera do kojih ona oblikuje
ponaanje i stavove prema enama koje im nisu sline. Belkinje se esto vezuju
jedna za drugu na osnovu zajednikog rasnog identiteta, bez jasne svesti o znaaju
takvog postupka. Ovo nesvesno odravanje i podravanje belake supremacije
predstavlja opasnost jer ne moemo da se borimo da promenimo rasistike stavove
ukoliko ne priznamo da postoje. Na primer, grupa belkinja koje su feministike
aktivistkinje i ne poznaju jedna drugu, prisutne su na sastanku na kome se diskutuje
o feministikoj teoriji. One mogu da misle da ih vezuje posedovanje enskog
identiteta, ali e se atmosfera znaajno promeniti onog trenutka kada ena druge
rase ue u sobu. Belkinje e postati napete, ne vie tako oputene, oseaj
zadovoljstva ili iz vazduha. Nesvesno, njihova bliskost poiva na pripadnosti rasnom
identitetu. "Belost" koja ih povezuje jeste rasni identitet koji je direktno povezan sa
doivljajem da ljudi koji nisu beli predstavljaju 'druge' i 'pretnju'. Kada priam
belkinjama o zbliavanju na osnovu pripadnosti rasi, one esto negiraju da ono
postoji; to na odreen nain podsea na mukarce koji su seksisti i negiraju svoj
seksizam. Sve dok belkinje ne prepoznaju i ne dovedu u pitanje belaku supremaciju,
oseaj zbliavanja izmeu njih i multietnikih grupacija ena nee moi da postoji.

42

ene e znati da su bele feministike aktivistkinje poele da se suoavaju sa

rasizmom na ozbiljan i revolucionaran nain onog trenutka kada ne budu prosto
priznavale da postoji rasizam u feministikom pokretu ili ukazivale na line
predrasude, ve kada ponu da se aktivno bore i odupiru rasnoj opresiji u naem
drutvu. ene e znati da su preuzele politiku odgovornost za iskorenjivanje rasizma
kada budu pomogle da se promeni pravac u kome ide feministiki pokret, kada uloe
trud da se odue od rasistike socijalizacije pre nego to zauzmu pozicije sa kojih
vode ili oblikuju teoriju ili uspostavljaju kontakt sa enama drugih rasa tako da ne
podravaju i odravaju rasnu opresiju ili, svesno ili nesvesno, zlostavljaju ili povreuju
ene koje nisu belkinje. To su istinski radikalni potezi koji stvaraju temelj na kome se
gradi politika solidarnost izmeu belkinja i ena drugih rasa.
Belkinje nisu jedine koje moraju da se suoe sa rasizmom, ukoliko elimo da
Sestrinstvo zaivi. ene drugih rasa treba se suoe sa sopstvenom apsorpcijom
uverenja koja su deo sistema belake supremacije, "interiorizovanim" rasizmom koji
moe da nas odvede u mrnju samih sebe, u ispoljavanje besa prema drugima
umesto ka opresivnim silama, u povreivanje i zlostavljanje, ili da rezultira time da
jedna etnika zajednica ne komunicira sa drugom. ene drugih rasa, iz razliitih
etnikih zajednica, esto su uile da se meusobno odbacuju i mrze, ili da se
nadmeu. esto Azijatkinje, Latino ene ili Indijanke shvataju da mogu da se zblie
sa belkinjama tako to e mrzeti crnkinje. Pripadnici/e crnake zajednice na to
odgovaraju odravanjem rasistikih stereotipa i predstava o ovim etnikim
zajednicama. To postaje zloudni krug. Podela meu enama razliitih rasa nee biti
prevaziena sve dok ne preuzmemo odgovornost za ujedinjavanje (ne samo na
osnovu odupiranja rasizmu), za saznavanje o naim kulturama, za razmenu naih
znanja i vetina, kao i za crpljenje snage iz nae raznolikosti. Treba vie da
istraujemo i piemo o barijerama koje nas razdvajaju i o nainima da takvo
razdvajanje prevaziemo. Mukarci u naim etnikim zajednicama esto imaju vie
kontakta nego mi. ene esto preuzimaju toliko poslovnih i kunih obaveza da
nemamo vremena, ili ne uloimo napor da pronaemo vremena, za upoznavanje sa
enama van nae grupe ili zajednice. Jezike barijere nas esto spreavaju da
komuniciramo; to moemo da promenimo tako to emo se meusobno podrati u
tome da nauimo da govorimo panski, engleski, japanski, kineski itd.
Faktor koji oteava, a ponekad i onemoguava interakciju izmeu multietnikih
grupacija ena jeste nesposobnost da se uvidi da odreeni obrazac ponaanja
svojstven jednoj kulturi moe da bude neprihvatljiv u drugoj, da znaenja mogu da se
menjaju zavisno od kulture. Tokom mnogih serija predavanja na kursu "ene treeg
sveta u Americi", spoznala sam vanost uenja onoga to smo oznaile kao svoje
kulturne kodove. Jedna studentkinja, Amerikanka japanskog porekla, objasnila je
svoje oklevanje da se prikljui feministikim organizacijama skrenuvi panju na
sklonost feministikih aktivistkinja da govore brzo i bez pauze, da budu hitre na jeziku
i da uvek imaju spreman odgovor. Ona je bila odgajana tako da zastane i razmisli pre
nego to e odgovoriti, da uzme u obzir posledice izgovorenih rei, i smatrala je da je
to osobina veoma prisutna kod Amerikanaca/ki azijskog porekla. Rekla je da se
osea neadekvatno u brojnim prilikama u feministikim grupama. Mi smo na naem
asu nauile da dozvolimo i potujemo pauze. Time to smo usvojile ovaj kulturni
kod, u uionici smo stvorile atmosferu koja doputa razliite komunikacijske obrasce.
Na ovom kursu su veinu inile crnkinje. Nekoliko studentkinja koje su bile belkinje,
poalile su se da je atmosfera na predavanjima "suvie neprijateljska". Kao primer

43

neprijateljstva su navele nivo buke i direktna sukobljavanja koja su se odvijala u

uionici neposredno pred poetak asa. Na odgovor je bilo objanjenje da to to
one vide kao neprijateljstvo i agresiju mi smatramo zadirkivanjem i prijateljskim
izraavanjem zadovoljstva to smo na okupu. Nau osobinu da glasno govorimo
smatramo posledicom toga to smo u prostoriji gde istovremeno govori mnogo
osoba, kao i kulturolokom odlikom: mnoge od nas odrastaju u porodicama gde se
glasno govori. Studentkinje koje su se alile, tokom svog odrastanja u beloj srednjoj
klasi nauile su da glasan i direktan govor poistoveuju sa srdbom. Mi smo objasnile
da ne identifikujemo glasan i neposredan govor na ovaj nain, i ohrabrile smo ih da
zamene kodove, da to prihvate kao afirmativan gest. Onog trenutka kada su to
uinile, ne samo da je vreme provedeno na asu postalo kreativnije i zabavnije, ve
su nauile i da tiina i tih govor u nekim kulturama oznaava neprijateljstvo i agresiju.
Time to smo nauile razliite kulturne kodove i uspostavile potovanje razliitosti
svih nas, stekle smo oseaj zajednitva, Sestrinstva. Potovanje razliitosti ne znai
uniformnost i istovetnost.*
Prepoznavanje i prihvatanje naih razliitosti, kao i stepena do kog one uslovljavaju
kako e nas drugi videti predstavlja centralnu temu u multirasnim prostorima za
uenje. Iznova smo se podseale da potujemo razliitost zato to su mnoge od nas
odgajane tako da je se plae. Razgovarale smo o neophodnosti da prihvatimo
injenicu da sve patimo na odreen nain, ali da nismo sve potlaene, niti
podjednako potlaene. Mnoge meu nama su se plaile da naa iskustva nisu
znaajna, jer mi nismo u onoj meri opresivne, ili eksploatisane, kao neke druge
osobe. Otkrile smo da nas povezuje jai oseaj jedinstva kada se iskreno
usredsredimo na sopstvena iskustva ne poredei ih sa iskustvima drugih na
arbitraran nain. Jedna od studentkinja, Izabel Irigojej, napisala je sledee:
Nismo podjednako potlaene. U tom saznanju nema radosti. Moramo da
progovorimo iz sebe, sopstvenih iskustava, sopstvene opresije preuzimanje
tue nije za potovanje. Ne treba nikada da govorimo o onome to nismo
osetile na sopstvenoj koi.
Kada smo otpoele komunikaciju usredsredivi se na pojedinana iskustva, shvatile
smo da se znatno razlikuju ak i meu onima od nas koje potiu iz istih kultura.
Shvatile smo da te razlike osujeuju svaki pokuaj da se govori o monolitnim
iskustvima koja identifikujemo kao "hispano iskustvo", "crnako iskustvo" itd. Hispano
ena koja je odrasla u ruraloj sredini, u domu gde se govorio panski jezik, ima
ivotno iskustvo koje se razlikuje od iskustva hispano ene odgajane u porodici u
kojoj se govorio engleski, u buroaskom i veinsko belakom predgrau Nju Derzija.
Te dve ene nee odmah osetiti uzajamnu solidarnost. Iako potiu iz iste etnike
zajednice, one moraju da rade na izgraivanju Sestrinstva. Nakon to uvidimo takve
vrste razlika, suoavamo se i sa vlastitom sklonou da neka iskustva vrednujemo
vie od drugih. Moda emo enu hispano porekla koja govori panski doiveti kao
"politiki korektniju" nego njenu vrnjakinju koja govori engleski. Time to prestajemo
da pasivno prihvatamo uslovljenu sklonost ka uporeivanju i presuivanju,
uvideemo vrednost svakog iskustva. Videemo i da naa razliita iskustva esto
znae da imamo i razliite potrebe, da nema istovetne strategije niti recepta za razvoj
*

Iskustvo predavanja na kursu : "ene treeg sveta u Americi" na Dravnom Univerzitetu u San Francisku je
veoma produbilo moje razumevanje ena koje potiu iz razliitih kultura. Zahvalna sam svim studentkinjama
kojima sam tamo predavala, posebno Beti i Suzan. Prim. aut.

44

politike svesti. Mapiranjem razliitih strategija vrednujemo raznolikost istovremeno

gradei solidarnost. ene koje potiu iz razliitih kultura treba da istrae razliite
naine da meusobno komuniciraju, ukoliko elimo da razvijemo politiku solidarnost.
Kada ene razliitih rasa nastoje da ue jedne sa drugima i jedne o drugima,
preuzele smo odgovornost za graenje Sestrinstva. Nije potrebno da nam belkinje
pokau put ka solidarnosti; suvie esto ih oportunizam odvlai u drugom pravcu.
Moemo da same izgradimo jedinstvo sa antirasistkinjama. Moemo da delujemo
skupa, ujedinjene u politikoj solidarnosti, u feministikom pokretu. Moemo da
vratimo istinsko znaenje i vrednost ideji Sestrinstva.
Klasa predstavlja ozbiljnu politiku prepreku za ene jer prevazilazi okvire rasnih
podela. U ranoj feministikoj literaturi je esto naglaavano da klasa ne bi bila toliko
znaajna kada bi vie siromanih ena i radnica pristupilo pokretu. Takvo
razmiljanje je istovremeno i poricanje postojanja klasne privilegije steene
eksploatacijom kao i poricanje klasne borbe. Da bi se izgradilo Sestrinstvo, ene
treba da osude i odbace klasnu eksploataciju. Pripadnica buroazije koja svoju manje
privilegovanu "sestru" vodi na ruak ili veeru u otmen restoran moda priznaje
postojanje klase, ali ne odbacuje klasnu privilegiju ve je sprovodi u ivot. To to
nosimo second-hand odeu i stanujemo u siromanoj etvrti gde su stanovi jeftiniji,
dok istovremeno kupujemo deonice na berzi, ne predstavlja gest solidarnosti sa
onima koji nemaju ili su obespravljeni. Kao i u sluaju rasizma u feministikom
pokretu, usredsreivanje na klasu je ostalo u domenu individualnog statusa i
promene. Sve dok ene ne prihvate neophodnost preraspodele bogatstva i dobara u
Americi, i ne ponu da rade na njenom ostvarenju, meu enama nee biti mogue
zbliavanje koje prevazilazi klasne okvire.
Sasvim je oigledno da je feminisitki pokret do sada sluio primarno klasnim
interesima belih pripadnika i pripadnica buroazije. Veliki broj pripadnica srednje
klase koje su nedavno ule na trite rada (to je feministiki pokret ohrabrio i
promovisao), pomogle su osnaivanju ekonomije 1970-tih. U delu "Brak sa dve
plate"* Karolin Berd naglaava do koje mere su te ene (veinu ine belkinje)
pomogle da se podstakne ekonomija koja je bila u opadanju:
Supruge koje su radile u to vreme, pomogle su da porodice odre ivotni
standard tokom inflacije. Zavod za statistiku rada je zakljuio da je izmeu
1973. i 1974. kupovna mo porodica sa jednim prihodom pala za tri posto,
nasuprot porodicama gde je radila i supruga, a gde je ovaj procenat iznosio
svega jedan posto... ene su te koje e se pobrinuti da zatite ivotni standard
porodice ukoliko vide da je ugroen.
ene su inile i vie od odravanja standarda. Zaposlene ene su
donele milionima porodica uslove ivota srednje klase. Njihova plata je
predstavljala izbor izmeu stana i kue, ili mogunost kolovanja za decu...
Zaposlene supruge su poinjale da stvaraju novu klasu bogatih i novu
vrstu siromanih...
Posle vie od deset godina, oigledno je da je veliki broj belkinja (posebno pripadnica
srednje klase) nainio krupne ekonomske korake u vreme zalaganja feministikog
pokreta za karijeru i programe afirmativne akcije u mnogim profesijama. Meutim,
*

Caroline Bird: The Two-Paycheck Marriage, str. 9

45

mase ena su siromane kao i ranije, ili siromanije. "Feministikim" pripadnicama

buroazije milionska plata dodeljena voditeljki Barbari Volters predstavlja pobedu za
ene. enama koje su radnice i zarauju manje od minimalne plate, sa vrlo malo ili
nimalo beneficija, to oznaava nastavak klasne opresije.
Delo Lije Fric "Sanjari i preprodavci" predstavlja slikovit primer pokuaja liberalki da
zamagle injenicu da je klasna privilegija zasnovana na eksploataciji, i da bogate
ene podravaju i odobravaju tu eksploataciju, a da su oni koji u najveoj meri trpe
posledice siromane i obespravljene ene i deca. Fricova nastoji da pobudi
saoseanje za sve pripadnice vie klase naglaavajui njihovu psihiku patnju,
njihovu viktimizaciju u rukama mukaraca. Ona zakljuuje poglavlje "Bogate ene" na
sledei nain:
Feminizam pripada i bogatoj eni koliko i siromanoj. On moe da joj
pomogne da shvati da su njeni interesi povezani sa napretkom celokupne
enske populacije; da je uteha u zavisnosti zapravo zamka; da i zlatni kavez
ima reetke, kao i da smo sve mi, bogate i siromane, ranjavane u slubi
patrijarhata, iako su nam oiljci drugaiji. Unutranje previranje koje nju odvodi
kod psihoanalitiara moe da stvori energiju za pokret, to samo po sebi moe
da joj pomogne, oslobodivi je.
Fricova veto ignorie injenicu da su dominacija i eksploatacija neophodne kako bi
uopte postojale bogate ene koje su predmet seksistike diskriminacije ili
eksploatacije. Ona veto ignorie klasnu borbu.
ene iz niih slojeva su bez sumnje prepoznale da je ideja drutvene jednakosti o
kojoj priaju pripadnice pokreta za osloboenje izjednaila karijerizam i klasno
napredovanje sa osloboenjem. Pored toga su znale ko e biti eksploatisan u slubi
tog osloboenja. Svakodnevno se suoavajui sa klasnom eksploatacijom one nisu u
stanju da tako veto ignoriu klasnu borbu. U antologiji "ene krize"* Helen, belkinja
iz radnike klase, koja je kuna pomonica u slubi ene iz bele buroazije,
"feministkinje", izraava sopstveno razumevanje postojee protivrenosti izmeu
feministike retorike i prakse:
Mislim da je gospoa u pravu: svi treba da budu jednaki. Ona to stalno govori.
Ali onda ja dirinim u njenoj kui i ja nisam jednaka a ni ona nee da bude
jednaka sa mnom; i ja je ne krivim, jer da sam ja na njenom mestu, ja bih
uvala svoj novac, ba kao ona. Moda to rade i mukarci uvaju novac. A
to je velika borba, uvek je tako sa novcem. Ona to najbolje zna. Ni ona ne
razbacuje novac na velike plate svoje "posluge". Ona pravedno plaa; stalno
nas na to podsea ali nas ona nee "osloboditi", kao to mukarci nee
"osloboditi" svoje ene, ni svoje sekretarice, ni druge ene koje rade u
njihovim kompanijama.
Uesnice pokreta za osloboenje ne samo da su poistovetile psihiku patnju sa
materijalnim liavanjem i umanjile naglasak na klasnu privilegiju; esto su psihiki bol
tretirale kao tei problem. Uspele su da prenebregnu injenicu da mnoge ene trpe i
*

Women of Crisis, str. 226

46

psihiki i materijalno, i da bi samo iz tog razloga trebalo posvetiti vie panje promeni
njihovog drutvenog statusa nego karijerizmu. ena iz buroazije koja trpi psihiki,
sasvim sigurno moe da nae pomo pre nego ena koja je u materijalnoj oskudici i
istovremeno emotivno trpi. Jedna od osnovnih razlika u vienju problema koje ima
ena iz buroazije i onog koji ima radnica ili siromana ena jeste da potonja zna da
su diskriminacija i eksploatacija na osnovu toga to je osoba enskog pola bolno i
poniavajue iskustvo, ali ne nuno toliko bolno, poniavajue i opasno kao biti bez
hrane i sklonita, kao gladovati, kao biti teko bolesna i nemati mogunosti da bude
zdravstveno zbrinuta. Da su siromane ene postavile platformu enskog pokreta,
moda bi odluile da je klasna borba centralno feministiko pitanje; da treba raditi na
tome da siromane i privilegovane ene shvate klasnu strukturu i nain na koji ona
stvara jaz meu enama.
Iskrene feministkinje socijalistkinje, od kojih su veina belkinje, stavile su naglasak na
problem klase, ali nisu uspele da pomere stavove u pogledu klase u feministikom
pokretu. Iako podravaju socijalizam, njihove vrednosti, ponaanje i ivotni stil i dalje
su oblikovani privilegijama. Nisu razvile kolektivne strategije da ubede pripadnice
buroazije koje nemaju radikalnu politiku perspektivu, da je zaustavljanje klasne
opresije od sutinskog znaaja za okonanje seksistike opresije. Nisu se dovoljno
trudile da se poveu sa siromanim enama i radnicama koje moda sebe ne
doivljavaju kao socijalistkinje, ali smatraju da je u Americi potrebna preraspodela
dobara. One nisu radile na osveivanju svih ena. Utroile su znatan deo energije
obraajui se mukarcima koji su leviari, diskutujui o povezanosti marksizma i
feminizma, ili objanjavajui drugim feministikim aktivistkinjama da je socijalistiki
feminizam najbolja strategija za revoluciju. Klasna borba se esto netano smatra
glavnim domenom borbe socijalistikih feministkinja. Iako skreem panju na pravce i
strategije koje one nisu iskoristile, elim da naglasim da bi ovim problemima trebalo
da se pozabave sve aktivistkinje enskog pokreta. Kada se ene suoe sa realnou
klasnih podela i preuzmu politiku odgovornost da ga okonaju, vie neemo
preivljavati klasne konfikte koji su bili tako prisutni u feministikom pokretu. Sve dok
se ne usredsredimo na klasne podele meu enama, neemo biti u stanju da
izgradimo politiku solidarnost.
Seksizam, rasizam i klasne razlikeudaljavaju ene. U feministikom pokretu su
podele i neslaganja oko strategije i prioriteta dovele do toga da se stvori veliki broj
grupa koje nastupaju sa razliitih politikih pozicija. Cepanje u razliite politike
frakcije i posebne interesne grupe postavilo je nepotrebne barijere konceptu
Sestrinstva, koje bi se lako dale ukloniti. Posebne interesne grupe su dovele ene u
uverenje da samo socijalistike feministkinje treba da se bave problemom klase,
samo lezbejske feministkinje problemom opresije lezbejki i gej mukaraca, samo
crnkinje i pripadnice drugih rasa problemom rasizma. Svaka ena moe da se
politiki suprotstavi seksistikoj, rasistikoj, heteroseksistikoj i klasnoj opresiji. Iako
se usmerava na odreeno politiko pitanje ili problem, ukoliko se vrsto protivi svakoj
vrsti grupne opresije, ta iroka perspektiva e biti vidljiva u celokupnom angamanu,
bez obzira na pojedinosti. Kada su feministike aktivistkinje nastrojene antirasistiki i
protive se klasnoj eksploataciji, nije vano da li su meu njima i pripadnice drugih
rasa, siromane ene itd. Tim pitanjima e se dati vanost i posvetiti panja, iako e
sigurno ene koje su lino najvie pogoene odreenom vrstom eksploatacije biti na
elu borbe. ene treba da naue da preuzmu odgovornost za borbu protiv opresije
koja nas moda ne dotie kao pojedinke. Feministiki pokret, kao i drugi radikalni

47

pokreti u naem drutvu, trpi kada su individualni problemi i prioriteti jedini razlog za
uee. Onog trenutka kada pokaemo brigu za kolektiv, podstiemo solidarnost.
Re solidarnost nije koriena esto u savremenom feministikom pokretu. Mnogo se
vei naglasak stavlja na koncept "podrke". Podrka moe da bude izraavanje stava
i zauzimanje za ono u ta verujemo. Takoe moe da znai potporu i oslonac za
slabanu strukturu. Potonje znaenje je bilo od veeg znaaja za feministike
krugove. Vrednost je proistekla iz naglaavanja zajednike viktimizacije. Identifikujui
sebe kao "rtve" ene su priznale sopstvenu slabost i bespomonost kao i potrebu za
podrkom, u ovom sluaju za podrkom drugarica aktivistkinja, "sestara". Re
podrka je bila blisko povezana sa ispraznim konceptom Sestrinstva. Razmatrajui
njenu upotrebu meu feministikim aktivistkinjama u eseju: "Sa dunim
potovanjem"*, Dejn Rul objanjava:
Podrka je esto upotrebljavana re u enskom pokretu. Za preveliki broj ena
ona znai davanje i primanje nekritikog odobravanja. Nekim enama jako
lepo polazi za rukom da uskrate podrku u vanim momentima. Previe ena
je uvereno da ne bi moglo da opstane bez nje. Podrka je laan koncept koji je
proizveo barijere u razumevanju i istinsku emotivnu tetu. Uskraivanje
kritikog suda nije neophodno za pruanje istinske podrke, ta podrka
naprotiv ima veze sa samopotovanjem i potovanjem za druge, ak i u
trenucima ozbiljnog neslaganja.
Ukoliko elimo da se upustimo u kritike, razmenu miljenja i argumenata koji su
konstruktivni i blagonakloni, koji obogauju a ne umanjuju, treba da se odreknemo
enomrzakog naslea koje imamo kao ene, a koje se ispoljava estokim, ak
brutalnim verbalnim nasrtajima jednih na druge. Meutim, obustavljanje kritikog
sagledavanja ne znai da smo se oduile od negativnog, agresivnog ponaanja koje
jedna ena iskazuje prema drugoj. Ukinuemo ga tek onda kada ene prihvate da
smo razliite, da neemo uvek biti saglasne, ali da moemo da se ne slaemo i da se
prepiremo, a da to ne izgleda kao da se verbalnim ocrnjivanjem neke druge ene
borimo za vlastiti opstanak, kao da se plaimo da emo u potpunosti izgubiti
samopouzdanje. Verbalni obrauni su esto prostor gde ene pokazuju sklonost ka
"borbi na sve ili nita", koja se esto povezuje sa mukim interakcijama, pogotovo u
sportskim dvoranama. ene, kao i mukarci, treba da naue da vode dijalog bez
nadmetanja. Dejn Rul smatra da ene mogu da iskau neslaganje bez ocrnjivanja
ukoliko shvate da nee izgubiti dostojanstvo i samopotovanje kada ih druge ene
kritikuju: "Niko ne moe da diskredituje moj ivot ukoliko je on u mojim rukama,
prema tome ne moram nikoga da prisiljavam da nosi lano breme mog prestraenog
neprijateljstva."
ene treba da se udrue u situacijama gde ima ideolokog neslaganja, i da promene
interakciju tako da otvore mogunost za komunikaciju. To znai da kada se ene
istinski udrue, a ne kada se pretvaraju da su okupljene oko problema, priznajemo da
smo podeljene i da moramo da razvijemo strategije za prevazilaenje strahova,
predrasuda, ozlojeenosti, rivalstva itd. Vatreni obrauni koji se odvijaju u
feministikim krugovima naveli su mnoge feministike aktivistkinje da se klone
grupne i pojedinane interakcije gde postoji mogunost da doe do neslaganja koja
*

Jane Rule: With All Due Respect, objavljeno u Outlander

48

e voditi u sukob. Rei "sigurnost" i "podrka" su dobile novo znaenje i sada

zapravo opisuju boravak u malim grupama gde su ene sline i dele iste vrednosti.
Iako nijedna ena ne eli da se nae u situaciji u kojoj se osea suvinom, ene
mogu da se suoe u neprijateljskoj prepirci i sukobu, i prevazilazei ga dou do
razumevanja. Ispoljavanje neprijateljstva samo po sebi predstavlja nepotrebnu
aktivnost, ali dobija smisao kada postane katalizator koji nas vodi ka veoj jasnoi i
razumevanju.
ene treba da steknu iskustvo razvoja kroz sukob, da bi dole do razumevanja i
solidarnosti, ak samo radi oslobaanja od stega seksistike socijalizacije koja nas
ui da moramo da izbegavamo konfrontaciju kako ne bismo postale rtve ili bile
unitene. Mnogo puta sam odreenim izjavama u toku razgovora pobudila ljutnju kod
onih koje me sluaju, to je vodilo odlunim, a ponekad i neprijateljskim verbalnim
sukobima. Situacija postaje neprijatna, negativna i neproduktivna jer se javljaju
povieni tonovi i suze, a ipak se deava da kasnije shvatim kako je iskustvo vodilo
razjanjenju i samorazvoju i kod mene, i kod osobe koja uestvuje u raspravi.
Jednom prilikom me je sociolokinja crnkinja, vrlo blage naravi, pozvala da gostujem
na njenom predavanju. Jedna od uenica na asu je bila mlada hispano devojka koja
je naoko izgledala kao belkinja. Vatreno smo diskutovale do trenutka kada sam joj
rekla da joj to to izgleda kao belkinja daje potpuno drugaiju perspektivu na pitanje
rase, od osobe koja je tamne koe i nikad ne bi mogla da "proe" kao belkinja. Istakla
sam injenicu da svaka osoba koja je tek upozna i ne zna kog je etnikog porekla,
verovatno pretpostavlja da je belkinja i prema njoj se shodno tome ophodi. Ova
opaska ju je veoma razljutila. Pobesnela je i sa asa izjurila u suzama. Predavaica i
prisutni su me sasvim sigurno videli kao "negativku" koja nije podrala sestru ve je
navela na pla. Bili su iznervirani injenicom da nae okupljanje nije proteklo prijatno,
sa odsustvom emocija, sa odsustvom strasti. Ja sam se u svakom sluaju oseala
jadno. Meutim, ta ista studentkinja je stupila u kontakt sa mnom nekoliko nedelja
kasnije kako bi mi rekla da je kao plod naeg susreta stekla nove uvide i saznanja
koji su doprineli njenom razvoju. Incidenti kao to je ovaj, koji u poetku izgledaju
iskljuivo negativno zbog tenzije ili neprijateljstva koje pobude, mogu da vode
pozitivnom razvoju. Ukoliko ene uvek budu traile nain da izbegnu suoavanje, da
uvek budu "sigurne", nikada neemo iskusiti revolucionarnu promenu, bilo kakvu
transformaciju, individualnu ili kolektivnu.
Temelj za iskustvo politike solidarnosti postavljamo kada se ene aktivno bore na
nain koji istinski podrazumeva podrku, da shvate razliitosti, da promene netane i
izobliene predstave . Solidarnost nije isto to i podrka. Da bismo iskusile
solidarnost, moramo imati savez interesa, zajednikih uverenja i ciljeva oko kojih
emo se okupiti i izgraditi Sestrinstvo. Podrka moe da bude povremena. Moe da
se d, i podjednako lako uskrati. Solidarnost zahteva ustaljenu i dugotrajnu
posveenost. U feministikom pokretu postoji potreba za raznovrsnou,
neslaganjem i razliitou, ukoliko elimo da rastemo. Kako Grejs Li Bogs i Dejms
Bogs naglaavaju u delu "Revolucija i evolucija u dvadesetom veku"*:
Pojmovi kritike i samokritike poivaju na istom uvaavanju postojanja
protivrenosti. Kritika i samokritika predstavljaju nain na koji pojedinke koje
se okupljaju oko zajednikog cilja mogu svesno da iskoriste svoje razlike i
*

Grace Lee Boggs, James Boggs: Revolution and Evolution in the Twentieth Century, str. 133

49

ogranienja tj. ono negativno, i stave ih u slubu vlastitog pozitivnog napretka.

Popularan naziv za taj proces jeste "pretvoriti nedostatak u prednost"...
ene ne treba da ukinu razlike da bi oseale solidarnost. Nije neophodno biti pod
istom opresijom kako bismo se uspeno borile protiv svakog vida opresije. Nije
potrebno da nas proimaju antimuka oseanja da bismo se vezivale jedne za druge
jer obilujemo bogatstvom iskustava, kultura i ideja koje moemo da razmenimo.
Moemo da budemo sestre ujedinjene interesima i uverenjima, ujedinjene u svom
slavljenju razliitosti, ujedinjene u borbi da okonamo seksistiku opresiju, ujedinjene
u svojoj politikoj solidarnosti.

50

5.
Mukarci: Saborci

Feminizam definisan kao pokret za okonanje seksistike opresije omoguava

enama i mukarcima da ravnopravno uestvuju u revolucionarnoj borbi. Do sada je
savremeni feministiki pokret nastajao uglavnom kroz napore ena mukarci su se
retko ukljuivali. To neukljuivanje ne moe da se pripie samo anti-feminizmu.
Poistoveujui osloboenje ena sa sticanjem drutvene ravnopravnosti sa
mukarcima, liberalne feministkinje su stvorile situaciju u kojoj su one, ne mukarci,
feministiki pokret proglasile za "enski posao". Dok su sa jedne strane napadale
podelu rada zasnovanu na polu i institucionalizovani seksizam koji dodeljuje enama
neplaeni, potplaeni i "prljavi" posao, sa druge strane su enama dodelile jo jedan
zadatak vezan za polnu ulogu: feministiku revoluciju. Pripadnice pokreta za
osloboenje ena pozvale su sve ene da se prikljue, ali nisu neprekidno isticale
da i mukarci treba da preuzmu odgovornost za aktivnu borbu protiv seksistike
opresije. Tvrdile su da su mukarci svemoni, mizogini, tlaitelji jednom reju,
neprijatelji. ene su bile potlaene rtve. Takva retorika je osnaila seksistiku
ideologiju ustanovivi koncept sukoba meu polovima u obrnutoj formi, implikujui da
e osnaivanje ena nuno biti na tetu mukaraca.
Kao i u sluaju sa drugim temama, insistiranje na feministikom pokretu "samo za
ene" i ogoren antimuki stav odraavali su rasnu i klasnu pripadnost lanica. Bele
pripadnice buroaskog sloja, posebno radikalne feministkinje, bile su ljubomorne i
besne na privilegovane belce koji su im uskratili jednak udeo u klasnim privilegijama.
Feminizam im je delom pruio pozornicu za izraavanje tog besa, kao i politiku
platformu koja je mogla da skrene panju na pitanja drutvene jednakosti, uputi
zahtev za promene i promovie specifine reforme. Nisu imale elju da obrate panju
i na injenicu da svi mukarci ne dele isti drutveni status; da patrijarhat
podrazumeva postojanje klasne i rasne privilegovanosti ili eksploataciju; da mukarci
nemaju iste koristi od seksizma. Nisu htele da prihvate da bele pripadnice buroaske
klase, iako esto rtve seksizma, imaju vie moi i privilegija, i manje je verovatno da
e biti eksploatisane ili tlaene nego siromani, neobrazovani mukarci koji nisu
beli. U to vreme mnoge bele pripadnice pokreta nije zanimala sudbina potlaenih
grupa mukaraca. Praktikujui i dalje svoje rasne i/ili klasne privilegije, smatrale su
da iskustva tih mukaraca ne zasluuju razmatranje i odbacivi ih istovremeno su
odvratile panju od sopstvene podrke kontinuiranoj eksploataciji i opresiji. Izjave
poput: "Svi mukarci su neprijatelji", "Svi mukarci mrze ene" svrstale su sve grupe
mukaraca u jednu kategoriju, implikujui da svi oni podjednako uivaju sve vidove
mukih privilegija. Jedan od prvih pisanih dokumenata koji je nastojao da antimuki
stav proglasi za centralni feministiki stav, bio je "Manifest crvenih arapa". Stav III
Manifesta glasi:
Mukarce smatramo uzronicima svoje opresije. Muka nadmo predstavlja
najstariji, najosnovniji vid dominacije. Svi drugi oblici eksploatacije i opresije
(rasizam, kapitalizam, imperijalizam itd.) samo su produetak muke nadmoi:

51

mukarci dominiraju nad enama, manji broj mukaraca dominira nad

ostalima. Sve situacije moi tokom istorije imale su u svom sreditu mukarce.
Mukarci su kontrolisali sve politike, ekonomske i kulturne institucije, a tu
kontrolu osigurali su fizikom silom. Upotrebili su svoju mo da ene dre u
potinjenom poloaju. Svi mukarci imaju ekonomske, seksualne i psiholoke
koristi od muke prevlasti. Svi mukarci tlae ene.
Antimuki stavovi su delovali odbojno mnogim siromanim enama i radnicama,
posebno onima koje nisu bele. Njima su ivotna iskustva pokazala da sa mukarcima
svoje rase i/ili klase imaju vie zajednikog nego sa belkinjama buroaskog sloja.
Poznaju patnje i nevolje sa kojima se suoavaju ene u njihovim zajednicama;
takoe poznaju patnje i nevolje sa kojima se suoavaju mukarci i saoseaju sa
njima. Sa njima su iskusile borbu za bolji ivot. Ovo se posebno odnosi na crnkinje.
Tokom svoje prolosti u Americi, crnkinje su podnele jednak teret otpora rasistikoj
opresiji. Uprkos seksizmu, crnkinje su u jednakoj meri kontinuirano doprinosile
antirasistikoj borbi, a crnci, mukarci su, pre savremenog oslobodilakog pokreta,
esto uvaavali taj doprinos. Izmeu ljudi koji se zajedno bore za osloboenje postoji
jedinstvena veza. Takva veza postoji izmeu crnkinja i crnaca. Oni poznaju iskustvo
politike solidarnosti. Upravo je iskustvo zajednikog otpora navelo crnkinje da
odbace antimuki stav nekih feministikih aktivistkinja. Ne znai da crnkinje nisu bile
spremne da priznaju seksizam crnaca. To znai da mnoge od nas ne veruju da emo
seksizam i mrnju prema enama pobediti napadima na crne mukarce.
Bele pripadnice buroazije nemaju svest o vezama koje se razvijaju izmeu ena i
mukaraca tokom oslobodilake borbe, niti su imale toliko pozitivnih iskustava u
politikom radu sa mukarcima. Patrijarhalna muka vladavina je obino
obezvreivala enski politiki doprinos. Uprkos preovlaujuem seksizmu u crnim
zajednicama, uloga koju crnkinje imaju u drutvenim institucijama, bila ona primarna
ili sekundarna, prepoznaje se kao znaajna i vredna. U intervjuu sa Klaudijom Tejt,
crna spisateljica Maja Angelou iznosi svoje vienje razliitih uloga crnkinja i belkinja u
svojim zajednicama:
Crnkinje i belkinje su u neobinom poloaju u naim podvojenim zajednicama.
Na drutvenim okupljanjima crnaca, crnkinje su uvek bile glavne. Drugim
reima, uvek su Sestra Kadson, Sestra Tomas i Sestra Vederingej osobe koje
se brinu o crkvi. Na svetovnim okupljanjima uvek kuva Loti, a Meri ide do
Bonite gde je dobra zabava. ene su takoe i negovateljice dece u naoj
zajednici. Bele ene imaju drugaiji poloaj u svojim drutvenim institucijama.
Belci, koji su im oevi, muevi, braa, sinovi, neaci i ujaci belkinjama
otvoreno kau, ili u svakom sluaju, nagovetavaju: "Ne treba da vodi moje
institucije. Potrebna si mi na nekim mestima i tamo treba i da bude u
spavaoj sobi, u kuhinji, u dejoj sobi i na pijedestalu." Crnci nikada nisu ovo
govorili...
Mnoge institucije u crnakoj zajednici, u kojima su dominantni mukarci, prestale bi
da postoje bez vidljivog doprinosa crnkinja kao uesnica i liderki to nije sluaj sa
svim belakim zajednicama.
Mnoge ene su odbile da se ukljue u feministiki pokret jer su smatrale da antimuki
stav nije dobra osnova za akciju. Bile su uverene da uvredljivo izraavanje takvih

52

stavova pojaava seksizam time to doprinosi ve postojeem antagonizmu izmeu

ena i mukaraca. Crnkinje (i neki crnci) su se godinama borili da prevaziu tenzije i
antagonizme koji su nastali kao posledica internalizovanog rasizma (tj. kada beli
patrijarhat smatra da je jedna grupa prouzrokovala opresiju druge) izmeu enskih i
mukih pripadnika zajednice. Crnkinje su govorile crncima: "Mi nismo neprijatelji jedni
drugima" , "moramo da se odupremo socijalizaciji koja nas ui da mrzimo sebe i jedni
druge". Afirmacija zajednitva izmeu crnkinja i crnaca bila je deo anti-rasisitke
borbe. Mogla je da bude i deo feministike borbe, da su bele pripadnice pokreta
istakle potrebu da se odupremo seksistikoj socijalizaciji koja nas ui da mrzimo i da
se plaimo jedni drugih. One su, naprotiv, odluile da naglase mrnju, posebno
muku mrnju prema enama, smatrajui da ona ne moe da se promeni. Shodno
tome, izmeu ena i mukaraca nije mogua praktina politika solidarnost. ene
drugih rasa, razliitog etnikog porekla, kao i one aktivne u gej pokretu, ne samo da
su imale iskustvo graenja solidarnosti izmeu ena i mukaraca u pruanju otpora,
ve su prepoznale i njenu vrednost. One nisu bile spremne da obezvrede takvo
zajednitvo time to e postati saveznice belih pripadnica buroazije, koje su
nastrojene antimuki. Podsticanje politikog zajednitva izmeu ena i mukaraca i
radikalnog odupiranja seksistikoj opresiji, skrenulo bi panju na transformatorski
potencijal feminizma. Antimuki stav je bio reakcionarna perspektiva koja je stvorila
privid da je feminizam pokret koji e omoguiti belkinjama da uzurpiraju belu muku
mo i zamene vladavinu bele muke nadmoi vladavinom bele enske nadmoi.
Pitanje enskog separatizma je unutar feministikih organizacija u poetku
posmatrano odvojeno od antimukog stava, meutim, sa razvojem pokreta je usledilo
i spajanje ove dve perspektive. Mnoge "iskljuivo enske", polno-odvojene grupe bile
su formirane zato to su ene uvidele da bi separatistiko organizovanje moglo da
ubrza ensko osveivanje, postavi temelje za izgradnju solidarnosti meu enama i
uopte govorei, doprinese napretku pokreta. Verovalo se da bi muke igre moi
preplavile meovite grupe. Smatralo se da su separatistike grupe neophodna
strategija, a ne nain da se napadaju mukarci. U krajnjoj liniji, svrha ovakvih grupa
je bila integracija, uz ravnopravnost. Pozitivne implikacije separatistikog
organizovanja bile su znatno umanjene kada su radikalne feministkinje, poput Taj
Grejs Etkinson, polni separatizam proglasile za krajnji cilj feministikog pokreta.
Koren reakcionarnog separatizma nalazi se u verovanju da je muka nadmo
sveprisutna osobina nae kulture i da enama ostaju samo dve mogunosti: da je
prihvate ili da se povuku u potkulture koje e stvoriti. Takav stav eliminie svaku
potrebu za revolucionarnom borbom i ni na koji nain ne predstavlja pretnju za status
quo. U eseju: "Separatii se radi integracije"*, Barbara Lion istie da bi zagovornici
muke supremacije voleli da feministiki pokret ostane "odvojen i neravnopravan".
Ona daje primer dirigentkinje Antonije Briko i njenih napora da pree sa iskljuivo
enskog orkestra na meoviti orkestar, da bi na kraju shvatila da za to nema podrku:
Napori Antonije Briko su bili prihvatljivi samo dok se zaustavljala na tome da
dokae da su ene kvalifikovani muziari. Nije bilo teko nai sto ena koje
mogu da sviraju u orkestru, niti prikupiti finansijsku podrku za to. Meutim,
ispostavilo se da je nemogue nai podrku za mukarce i ene koji e
zajedno svirati u istinski integrisanom orkestru. Borba za integraciju se

Barbara Leon: Separate to Integrate, str. 139-144.

53

pokazala kao vea pretnja mukoj supremaciji i shodno tome, tee ju je

ostvariti.
enski pokret sa sada nalazi na istoj taki. Moemo da idemo linijom manjeg
otpora i prihvatimo segregaciju, ali bi to znailo odustajanje od ciljeva radi
kojih je pokret osnovan. Reakcionarni separatizam je bio nain da se zaustavi
zalet feminizma...
Tokom razvoja feministikog pokreta, mnoge ene su napustile feministiku borbu
zbog reakcionarnog separatizma, a on je ipak ostao prihvaena matrica feministikog
organizovanja, vidljiv na primer kod autonomnih enskih grupa unutar mirovnog
pokreta. Separatizam kao politika je doprineo tome da se feministika borba
marginalizuje, da izgleda kao reenje linih problema, posebno onih sa mukarcima,
a ne kao politiki pokret koji nastoji da transformie drutvo kao celinu. Da bismo
mogle da vratimo fokus na feminizam kao revolucionarnu borbu, ne treba da
dozvolimo da feminizam ostane jo jedna arena za stalno ispoljavanje antagonizma
meu polovima. Dolo je vreme da ene koje su aktivne u feministikom pokretu
razviju nove strategije za ukljuivanje mukaraca u borbu protiv seksizma.
Svi mukarci odobravaju i odravaju seksizam i seksistiku opresiju na neki nain.
Jako je vano da feministike aktivistkinje ne zanese osveivanje te injenice toliko
da ne istaknu istinu koja je do sada zanemarivana, a to je da mukarci mogu da vode
proivljene, ispunjene ivote bez eksploatacije i tlaenja e na. Mukarci su, kao i
ene, naueni da pasivno prihvataju seksistiku ideologiju. Iako ne treba da krive
sebe za prihvatanje seksizma, treba da prezmu odgovornost za njegovo ukidanje.
Aktivistkinje koje nameu separatizam kao cilj feministikog pokreta esto su gnevne
kada se naglaava da seksizam viktimizira i mukarce; one se dre verzije "svi
mukarci su neprijatelji". Seksizam ne eksploatie niti tlai mukarce, ali oni
posledice trpe na druge naine. Muku patnju ne treba ignorisati. Iako ona ni na koji
nain ne umanjuje muku zloupotrebu i tlaenje ena, niti negira muku odgovornost
za eksploataciju, bol koji mukarci doivljavaju moe da poslui kao katalizator koji
pokazuje da je promena potrebna. Prepoznavanje da seksizam ima bolne posledice
na njihove ivote, navelo je neke mukarce da osnuju grupe za osveivanje u
kojima bi se time bavili. U eseju "Antiseksistike muke grupe za osveivanje''* Pol
Hornaek objanjava svrhu takvog okupljanja:
Mukarci iznose mnogo razloga zato su odluili da potrae grupu za
osveivanje, koji imaju sutinske veze sa feministikim pokretom. Veina
doivljava emotivnu patnju kao posledicu vlastite muke uloge i njome nije
zadovoljna. Neki su se privatno ili javno sukobljavali sa radikalnim
feministkinjama i iznova bivali optueni da su seksisti. Neki dolaze iz
verovanja u drutvenu promenu i ubeenja da su seksizam i patrijarhat delovi
nepodnoljivog drutvenog sistema koji treba menjati...
Mukarci u grupama za osveivanje koje opisuje Hornaek uviaju da imaju koristi
od patrijarhata, ali ih on istovremeno povreuje. Kao i enske grupe za podrku,
muke grupe su takoe u opasnosti da prenaglase linu promenu na utrb politike
analize i borbe.
*

Paul Hornacek: Anti-Sexist Consciousness-Raising Groups for Men, u For Men Against Sexism, str. 126.

54

Separatistika ideologija podstie ene da zanemare negativan uticaj seksizma na

muku linost. Ona naglaava polarizaciju izmeu mukaraca i ena. Doj Dastis
smatra da za separatistkinje postoje "dve osnovne perspektive" pri imenovanju rtava
seksizma: "Jedno vienje je ono po kome mukarci tlae ene. Drugo je ono po
kome smo svi ljudi i svima nam kode rigidne polne uloge." Mnoge separatistkinje
smatraju da je potonje vienje znak kooptacije i predstavlja odbijanje ena da se
suoe sa injenicom da su mukarci neprijatelji one insistiraju na tome da je prvo
vienje verodostojno. Obe perspektive tano opisuju nau tekou. Mukarci zaista
tlae ene. Ljudima zaista kode rigidne polne uloge. Ove dve realnosti kohabitiraju.
Mi ne moemo da oprostimo muko tlaenje ena samo zato to su na neki nain i
mukarci povreeni rigidnim polnim ulogama. Meutim, feministike aktivistkinje
treba da uvae tu patnju ona postoji. Ona ne negira niti umanjuje muku
odgovornost za odobravanje i odravanje vlastite moi u patrijarhatu, koja se koristi
za eksploataciju i tlaenje ena na nain koji je u daleko veoj meri nedopustiv od
psiholokog stresa ili emotivnog bola koji prouzrokuje muko povinovanje rigidnim
matricama polnih uloga.
ene aktivne u feministikom pokretu nisu elele da se posvete mukoj patnji ni na
koji nain, da ne bi skrenule panju sa mukih privilegija. Feministika retorika
separacije je isticala da svi mukarci imaju jednak udeo u mukim privilegijama i
ubiraju plodove seksizma. Ipak, mukarac koji pripada siromanom sloju ili radnikoj
klasi, a koga je seksistika ideologija ubedila da postoje privilegije i mo koji mu
pripadaju samo zato to je mukarac, esto otkriva da mu mali broj, ili nimalo ovih
beneficija biva automatski dodeljeno. Njega, vie nego pripadnika ijedne druge grupe
mukaraca u Americi, stalno zabrinjava protivrenost izmeu ideje o mukosti kakvoj
su ga poduavali i sopstvene nesposobnosti da tu ulogu ispuni. On je obino
"povreen" i uplaen jer nema privilegije niti mo, a drutvo ga ui da svaki "pravi
mukarac" treba da ih ima. Otuen, frustriran, besan on moe da napadne,
zlostavlja ili tlai jednu enu, ili ene, ali nema nikakve koristi od svog odobravanja i
odravanja seksistike ideologije. Kada tue ili siluje ene, on ne koristi privilegiju niti
ubira korist; moe da bude zadovoljan jedino time to upranjava jedini vid
dominacije koji mu je dozvoljen. Ustrojstvo vladajue klase i njene muke moi koja
ohrabruje seksistiko zlostavljanje ena, ubira pravu materijalnu korist i privilegije
proistekle iz njegovih postupaka. Sve dok napada ene, a ne seksizam ili
kapitalizam, on doprinosi odranju sistema koji mu stavlja na raspolaganje malo, ili
nimalo, koristi i privilegija. On je tlaitelj. On je neprijatelj ena. On je neprijatelj i
samome sebi. On je potlaen. Nema opravdanja za njegovo zlostavljanje ena. Iako
je nauen da se ponaa na nain na koji ini, postoje drutveni pokreti koji mu
omoguavaju da se izbori sa oporavak i osloboenje. Time to ignorie njihovo
postojanje, odabrao je da ostane tlaitelj i potlaeni. Ukoliko feministiki pokret bude
ignorisao njegovu nevolju, odbacio njegovu patnju ili ga otpie kao jo jednog
mukog neprijatelja, onda mi pasivno odobravamo njegove postupke.
Proces u kome se mukarci ponaaju kao tlaitelji i bivaju potlaeni, posebno je
vidljiv u crnakim zajednicama gde su mukarci radnici i siromani. U eseju "Beleke
za jo jednu studiju o crnakom feminizmu, iliti molimo pravog neprijatelja da digne

55

dva prsta!"*, crna aktivistkinja Barbara Smit sugerie da crnkinje nisu spremne da se
suoe sa problemom seksistike opresije u crnakim zajednicama:
Ukoliko bismo kao problem imenovale seksistiku opresiju, izgleda da bismo
morale da za grupu koja nas ugroava proglasimo iste one koje smo do sada
smatrale saveznicima crnce. To bi bio glavni kamen spoticanja u
zapoinjanju analize seksualnih relacija / seksualne politike u naim ivotima.
Fraza "mukarci nisu neprijatelji" brzopleto odbacuje feminizam i realnost
patrijarhata, i prenebregava odreene datosti. Ukoliko ne moemo da
razmotrimo miljenje po kome neki mukarci jesu neprijatelji, posebno belci, a
u nekom drugom smislu i crnci, onda nikada neemo saznati razloge zbog
kojih nas, na primer, svakodnevno tuku, steriliu protiv nae volje, nai susedi
siluju, zbog kojih zatrudnimo u dvanaestoj godini i zbog kojih smo u kui sa
vie dece nego to moemo da izdravamo i negujemo, primajui socijalnu
pomo. Priznati seksizam crnaca ne znai da smo postale "mrziteljke
mukaraca" niti da emo ih iskljuiti iz svojih ivota. To znai da moramo da
se borimo za drugaiji vid odnosa sa njima.
ene u crnakim zajednicama su oklevale da javno govore o seksistikoj opresiji, ali
su oduvek znale da ona postoji. Mi smo takoe odgajane da prihvatimo seksistiku
ideologiju, a mnoge ene smatraju da je muko zlostavljanje odraz frustrirane
mukosti i takvo razmiljanje ih je navelo da zlostavljanje smatraju razumljivim, ak
opravdanim. Najvei broj crnkinja smatra da puko proglaavanje ovih mukaraca za
neprijatelje, ili njihovo poistoveivanje sa tlaiteljima, ne bi promenilo situaciju; one se
plae da bi samo vodilo veoj viktimizaciji. Imenovanje opresivnih datosti samo po
sebi nije donelo onu vrstu promena u korist potlaenih grupa, koju je donelo za
privilegovane grupe, koje zahtevaju drugaiju vrstu panje. Javna osuda seksizma,
opte govorei, nije prouzrokovala institucionalno nasilje kakvo karakterie, na
primer, reakcija na crnaku borbu za graanska prava. (Meutim, privatna osuda je
esto nailazila na nasilnu opresiju.) Razlog zbog koga se crnkinje nisu prikljuile
feministikom pokretu nije to to ne mogu da se suoe sa injenicom da seksistika
opresija postoji; one to ine svakodnevno. One se nisu prikljuile feministikom
pokretu zato to ne vide mogua reenja u feministikoj teoriji i praksi, posebno u
tekstovima dostupnim javnosti.
Feministika retorika koja je identifikavala mukarce kao neprijatelje imala je do sada
vrlo malo pozitivnih implikacija. Da su feministike aktivistkinje skrenule panju na
odnos izmeu mukaraca pripadnika vladajue klase i velikog broja drugih
mukaraca koji su socijalizovani da odravaju i nastavljaju sa seksizmom i
seksistikom opresijom, ak i onda kada od toga nemaju znaajnije koristi, onda bi ti
mukarci mogli da budu motivisani da razmisle o uticaju seksizma na vlastiti ivot.
Feministike aktivistkinje esto priaju o mukom zlostavljanju ena kao da je to
upranjavanje privilegija a ne odraz moralnog sunovrata, ludila i dehumanizacije. Na
primer, u eseju Barbare Smit autorka identifikuje belce kao "primarnu grupu opresora
u amerikom drutvu" i razmatra prirodu njihove dominacije nad drugima. Na kraju
pasusa koji sadri navedenu reenicu, ona dodaje: "ivot ne sputavaju i ne
unitavaju samo bogati i moni kapitalisti. Silovatelji, ubice, oni koji linuju i obini
licemeri to takoe ine koristei pritom stvarnu i nasilnu mo koju im daje
*

Barbara Smith: Notes For Yet Another Paper on Black Feminism, or Will The Real Enemy Please Stand Up?,
str. 123-127.

56

privilegovani poloaj belih mukaraca." Ono to je implicitno u ovakvoj izjavi je

pretpostavka da je svaki akt kriminalnog nasilja nad enama izraz ili afirmacija
privilegovanosti. Seksistika ideologija ispira muke mozgove i uverava ih da je
nasilje nad enama od koristi, to nije tano. Pa opet, feministike aktivistkinje
odobravaju ovu logiku iako bi trebalo da ovakve postupke imenujemo kao izraze
pervertovanih odnosa moi, opte odsustvo kontrole nad svojim inovima, emotivnu
bespomonost, ekstremnu iracionalnost i, u mnogim sluajevima, isto ludilo.
Mukarci pasivno apsorbuju seksistiku ideologiju i to im omoguava da pozitivno
tumae ovo poremeeno ponaanje. Sve dok mukarci budu slepo verovali da je
zlostavljanje ena privilegija, nee moi da razumeju tetu koju nanose sebi, ni tetu
koju nanose drugima, niti e imati podsticaj za promenu.
One koje su privrene feministikoj revoluciji treba da se bave nainima na koje
mukarci mogu da se odue od seksizma. Savremeni feministiki pokret nije
podsticao ene da mukarcima ukau na njihovu odgovornost. Ponekad je
feministika retorika "osuivala" ene koje uopte grade odnose sa mukarcima.
Mnoge pripadnice pokreta su govorile "ene su predugo negovale, pomagale i
podravale druge sada je vreme da se postaramo o sebi". S obzirom na vekovno
ponaanje u skladu sa onim to patrijarhat nalae, a time i pomo i podrku
mukarcima, kada se otvorilo pitanje "osloboenja", ene su iznenada bile
podstaknute da podrku uskrate. Snano usredsreivanje na individualizam i primat
svog Ja, koje su pripadnice pokreta smatrale "oslobodilakim", nije bio vizionarski,
radikalni koncept slobode. Meutim, omoguio je enama da nau individualna
reenja. Bila je to ista vrsta nezavisnosti kakvu je propagirala imperijalistika
patrijarhalna drava, koja je izjednaavala nezavisnost sa narcizmom, odsustvom
brige i trijumfom nad drugima. Na taj nain, aktivistkinje enskog pokreta su samo
obrnule dominantnu ideologiju kulture nisu je osporile. Nisu ponudile praktine
alternative za status quo. ak je i stav "mukarci su neprijatelji" zapravo bio inverzija
doktrine muke supremacije koja kae "ene su neprijatelji" to je stara verzija
stvarnosti predstavljena mitom o Adamu i Evi.
Gledajui unatrag, oigledno je da je naglaavanje stava "mukarac je neprijatelj"
skrenulo panju sa poboljanja odnosa izmeu ena i mukaraca, i naina da se
mukarci i ene zajedno bore za oduavanje od seksizma. ene iz buroazije aktivne
u enskom pokretu zloupotrebljavale su koncept prirodne polarizacije ena i
mukaraca da bi skrenule panju na borbu za ravnopravnost. One su imale ogroman
interes da mukarce predstave kao neprijatelje a ene kao rtve. Predstavljale su
grupu ena koja je lako mogla da poniti sve veze sa mukarcima onog trenutka
kada ostvari jednak udeo u klasnim privilegijama. Zbog toga su u krajnjoj liniji bile
daleko vie okupirane pitanjem jednakog udela u klasnim privilegijama nego borbom
za okonanje seksizma i seksistike opresije. Insistiranje na odvajanju od
mukaraca, pojaalo je utisak da su njima, kao enama bez mukaraca, neophodne
jednake mogunosti. Zbog ekonomske meuzavisnosti, veina ena nema slobodu
da se odvoji od mukaraca Separatistiki koncept odupiranja seksizmu putem
ukidanja kontakta sa mukarcima odraavao je buroasku klasnu perspektivu. U
eseju "Neka razmiljanja o rasizmu, klasizmu i separatizmu"*, Keti Mekendels istie
da je separatizam na mnogo naina lana dilema jer "u ovoj kapitalistikoj ekonomiji,
niko od nas nije istinski nezavisan". Ipak, dodaje:
*

Cathy McCandlees: Some Thoughts About Racism, Classism and Separatism, u Top Ranking, str. 105-115.

57

Drutveno gledano, radi se o potpuno novom pitanju. to ste bogatiji, to ste

manje prinueni da budete zahvalni onima od kojih zavisite. Novcem se moe
kupiti dosta autonomije. Ukoliko je imate dovoljno, mogue je ak i da nikada
vie ne pogledate mukarca. Divan je luksuz imati kontrolu nad time koga
elite kraj sebe, ali pogledajmo istini u oi: svakodnevni opstanak veine ena
jo uvek podrazumeva kontakt oi u oi sa mukarcima, svialo se to njima ili
ne. Samo iz tog razloga, izgleda mi da je kritikovanje ena koje grade odnose
sa mukarcima ne samo kontraproduktivno, ve pomalo lii i na bacanje
krivice na rtvu. To je posebno tano u situaciji kada su ene koje preuzimaju
na sebe postavljanje standarda, belkinje vie ili srednje klase (to je po mom
saznanju esto sluaj), a one na koje se pravila odnose, nisu.
Obezvreivanje stvarnih ivotnih potreba koje uslovljavaju ene da ostaju u
odnosima sa mukarcima, kao i nepotovanje elje ena da grade odnose sa
mukarcima, stvorilo je nepotreban sukob na osnovu interesa za one ene koje su
moda bile veoma zainteresovane za feminizam, ali su smatrale da ne mogu da
ispune politiki korektna oekivanja.
Feministika teorija je razmatrala krize u odnosima, ali nije rekla dovoljno o nainima
na koje mogu ene da se neposredno ukljue u feministiku borbu, kroz suptilne,
svakodnevne kontakte sa mukarcima. Feminizam je politiki relevantan velikom
broju ena koje su javno i privatno, svakodnevno u interakciji sa mukarcima, ukoliko
se bavi nainima da se ta interakcija, obino negativno obojena usled sveprisutnosti
seksizma, promeni. enama koje su u svakodnevnom kontaktu sa mukarcima,
potrebne su korisne strategije koje e im omoguiti da feministiki pokret integriu u
svakodnevni ivot. Savremeni feministiki pokret bi bio smeten na periferiju drutva,
a ne u njegov centar, ukoliko bi se neadekvatno bavio sloenim pitanjima, ili
propustio da se njima bavi. Mnoge ene i mukarci misle da se feminizam dogaa, ili
se dogodio "tamo negde". Televizija im govori da je "osloboena" ena izuzetak, da
je ona primarno okrenuta karijeri. Reklame poput one koja prikazuje zaposlenu
belkinju koja presvlai poslovno odelo i navlai lagane krpice koje otkrivaju obline,
sve vreme pevuei: "Mogu da donesem slaninu, u tiganj je spustim, da zaboravi da
si muko, nikad neu da te pustim", potvruje da karijerizam nee spreiti enu da
ostane u stereotipnoj ulozi seksualnog objekta koju joj je dodelilo drutvo u kome
mukarci imaju mo.
Mukarci koji tvrde da podravaju ensko osloboenje, esto to ine jer veruju da e
imati koristi od naputanja specifinih, rigidnih polnih uloga koje smatraju negativnim i
ograniavajuim. Najspremniji su da promene ulogu onoga koji ekonomski
opskrbljuje. Reklame kao gore pomenuta uveravaju mukarce da i ene mogu da
budu hraniteljke, pa ak i "glavne" hraniteljke, a da i dalje dopuste mukarcima da im
budu nadreeni. Esej "Osloboenje mukaraca"* autorke Kerol Hejni razmatra
pokuaj ovih mukaraca da iskoriste enska pitanja u svoju korist, posebno ona
vezana za sferu rada:
Jo jedno pitanje od velike vanosti je pokuaj mukaraca da napuste trite
rada i uposle svoje ene da ih izdravaju. Mukarci ne vole svoje poslove, ne
*

Carol Hanisch: Mens Liberation.

58

vole tu "trku pacova" i ne vole da imaju efa. To lei iza onog kukanja o
"simbolu uspeha" ili "objektu uspeha". E pa, ni ene ne vole sve te stvari,
posebno zato to su za svoj rad plaene 40% manje od mukaraca, obino
imaju dosadnije poslove a najee im se ni ne doputa da budu "uspene".
Meutim, rad je esto jedini nain da ene ostvare bar neku ravnopravnost i
mo u porodici, i odreenu nezavisnost u odnosima sa mukarcima. Mukarac
moe da napusti posao i ostane gazda u domainstvu, imajui pritom mnogo
slobodnog vremena, jer posao koji obavlja u kui nije ni deli onog posla koji
obavljaju njegova ena ili ljubavnica. U najveem broju sluajeva, ona i dalje u
kui obavlja vie od onog to je njen deo, pored svog rada kao supruge i
zaposlene ene. Umesto da se bori da pobolja svoj posao, stane na put
"pacovskoj trci" i oslobodi se efova, mukarac alje svoju enu da radi to
se ne razlikuje mnogo od kupovine zamene za vojsku*, ili ak svodnitva. A
sve to u ime razbijanja "stereotipnih uloga" i slinih gluposti.
Takav "muki oslobodilaki pokret" mogao je da bude formiran samo kao reakcija na
ensko osloboenje, u pokuaju da se feministiki pokret iskoristi za oportunistike
interese pojedinih mukaraca. Ti mukarci su sebe proglasili za rtve seksizma, koje
rade na tome da oslobode druge mukarce. Oni su rigidne polne uloge oznaili kao
primarni izvor svoje viktimizacije, ipak, iako su eleli da menjaju koncept mukosti,
vlastita seksistika eksploatacija i tlaenje ena ih nije mnogo zabrinjavalo. Muke
grupe za osloboenje su odlikovali narcizam i opte samosaaljenje. Hejnieva
zakljuuje svoj esej sledeim reima:
ene ne ele da se pretvaraju da su slabe i pasivne. Takoe ne elimo ni
izvetaene mukarce koji se prave da su slabi i pasivni, kao to ne elimo ni
izvetaene supermukarce, razmetljive i prazne. Ono to ene ele je da
mukarci budu iskreni. ene ele smele mukarce hrabre u iskrenosti i
odlune u svojim ljudskim nastojanjima. Hrabro strastvene, seksualne i
senzualne. To ele i za sebe. Vreme je da mukarci postanu otvoreno
radikalni. Vreme je da ispitaju koren vlastite eksploatisanosti i uvide da ene,
"polne uloge", kao ni "drutvo" nisu uzrok njihovog nezadovoljstva, ve
kapitalisti i kapitalizam. Vreme je da se mukarci usude da imenuju svoje
prave ekploatatore i da se bore protiv njih.
Mukarci koji se usude da budu iskreni u vezi sa seksizmom i seksistikom
opresijom, koji su odluili da preuzmu odgovornost da se suprotstave i bore, esto se
nau u izolaciji. Antifeministiki nastrojeni mukarci i ene nadmeno gledaju na
njihova uverenja, a ene u feministikom pokretu esto ih ignoriu. Piui kako je
radio na javnoj podrci feminizma u lokalnim novinama u Santa Kruzu, Moris Konerli
objanjava:
Kada razgovaram sa grupom mukaraca, tema enskog osloboenja se
neizbeno namee. ale se, podsmevaju, gunaju i kritikuju. Postoji grupni
konsenzus da su mukarci napadnuti i da treba da zbijemo redove protiv
napada zabludelih ena. Neko e me nepogreivo optuiti zbog mog stava da
*

U toku amerikog graanskog rata (1861-1865) donet je akt po kome su svi mukarci izmeu 20 i 45 godina
starosti, sposobni za sluenje vojske, morali da se odazovu pozivu. Istim aktom je omogueno da mukarci koji
nau zamenu ili plate 300 dolara, budu osloboeni sluenja. Nakon masovnih pobuna protiv ovog akta, on je
1864. ogranien samo na prigovarae savesti. Prim. prev.

59

stopostotno podravam enski pokret. Tada se nau u udu i ponu da zure u

mene kao da mi vake gmiu po obrvama.
U tom trenutku misle: "Kakav je on to mukarac?" Ja sam crnac koji uvia da
mu ene nisu neprijatelji. Da sam belac u poziciji moi, bilo bi razumljivo to
branim status quo. ak i tada, odbrana moralno bankrotirane doktrine koja
opravdava eksploataciju i tlaenje drugih, bila bi nedopustiva.
Konerli istie da mu nije bilo lako da javno podri feministiki pokret, i da je za to bilo
potrebno vreme:
...Zato mi je bilo potrebno vreme? Jer me je plaila negativna reakcija, a znao
sam da e uslediti kad podrim enski pokret. Mogao sam da zamislim brau i
sestre kako mi govore: "Kakav si ti to mukarac?", "Zna se ko kosi, a ko vodu
nosi...", "ta e u tom belom sranju?". I tako dalje i tako dalje. Napadi su,
naravno usledili kako sam i predvideo, ali tada su moja uverenja bila toliko
jaka da sam mogao da izdrim javnu osudu.
Svako saznanje prati patnja... i ta je izreka potpuno tana u mom sluaju.
Za mukarce koji se aktivno bore protiv seksizma ima mesta u pokretu. Oni su nai
saborci. Feministkinje su uvaile i podrale rad mukaraca koji preuzimaju
odgovornost za seksistiku opresiju rad mukaraca sa nasilnicima, na primer. One
pripadnice pokreta koje u takvom ueu u pokretu ne vide nita vredno, moraju da
se upitaju i razmisle o nainu na koji se revolucionarna borba unapreuje. Mukarci
se obino ukljuuju u feministiki pokret zbog patnje koja nastaje u odnosima sa
enama. Njima obino drugarica ili partnerka skrene panju da oni podravaju muku
supremaciju. Jon Snodgras u uvodniku knjige iji je urednik, "Zbornik radova: za
mukarce protiv seksizma"*, poruuje itaocima:
Iako su postojali odreeni aspekti osloboenja ena koji su se dopadali
mukarcima, opte govorei, moja reakcija je bila tipino muka. Pokret me je
ugroavao i reagovao sam ljutnjom i podsmevanjem. Verovao sam da
kapitalizam tlai i mukarce i ene, ali ne i da mukarci tlae ene.
Naglaavao sam da su "i mukarci potlaeni" i da je osloboenje potrebno
radnicima! Nisam bio u stanju da prepoznam hijerarhiju nejednakosti izmeu
mukaraca i ena (radnike klase), niti da to pripiem mukoj dominaciji. Moje
neopaanje patrijarhata je, sada shvatam, bila deo moje muke privilegije. Kao
pripadnik mukog roda, ja sam ili ignorisao, ili osujeivao ensko osloboenje.
Moje potpuno upoznavanje sa enskim pokretom je dolo kroz lini odnos...
Kako se naa veza razvijala, tako sam poeo da dobijam stalne kritike da
sam seksista. U poetku sam odgovarao srdbom i poricanjem, koji su bili deo
mukog otpora. Meutim, vremenom sam poeo da uviam da su optube
tane, i na kraju sam otkrio seksizam u svom poricanju tih optubi.
Snodgras je uestvovao u mukim grupama za osveivanje i 1977. uredio zbornik
radova. Interes za muke antiseksistike grupe je opao krajem sedamdesetih. Iako
*

Jon Snodgrass: A Book of Readings: For Men Against Sexism, str. 7

60

ideju drutvene jednakosti za ene podrava vie mukaraca nego ikad, ni oni kao ni
ene, ne poistoveuju ovu podrku sa naporima da se okona seksistika opresija, ni
sa feministikim pokretom koji bi radikalno transformisao drutvo. Mukarci koji
zagovaraju feminizam kao pokret za okonanje seksistike opresije trebalo bi da
budu glasniji u protivljenju seksizmu i seksistikoj opresiji, i to treba da ine javno.
Sve dok mukarci ne preuzmu jednak deo odgovornosti za borbu protiv seksizma,
feministiki pokret e odraavati sve one seksistike kontradikcije koje elimo da
iskorenimo.
Separatistika ideologija nas uverava da same moemo da povedemo feministiku
revoluciju meutim, ne moemo. S obzirom na to da su mukarci glavni nosioci
podrke i produavanja seksizma i seksistike opresije, promena moe da nastane
samo ukoliko mukarci preuzmu odgovornost za transformaciju vlastite svesti, i svesti
drutva kao celine. Nakon nekoliko stotina godina antirasistike borbe, sada, vie
nego ikad oni koji nisu belci skreu panju na to da belci moraju da imaju kljunu
ulogu u anti-rasistikoj borbi. Isto se odnosi i na borbu da se iskoreni seksizam tu
mukarci imaju kljunu ulogu. To ne znai da bi oni bolje vodili feministiki pokret,
ve da treba ravnopravno da uestvuju u otporu. Mukarci imaju posebno veliki
doprinos u domenu rasvetljavanja, suoavanja, suprotstavljanja i transformisanja
seksizma kod svojih mukih vrnjaka. Kada mukarci pokau spremnost da preuzmu
jednaku odgovornost za feministiku borbu, obavljajui sve poslove koji su za to
neophodni, ene treba da afirmiu njihov revolucionarni rad time to e ih prihvatiti
kao svoje saborce.

61

6.
DRUGAIJI POGLEDI NA MO

U naem drutvu, mo se najee izjednaava sa dominacijom i kontrolom nad

ljudima i stvarima. ene u feministikom pokretu su imale ambivalentan stav prema
pitanju moi. One su, sa jedne strane, naglaavale ensku nemo istovremeno
osuujui muku upotrebu moi u svrhu dominacije, dok su sa druge strane istakle
slogan "enska mo', zahtevajui jednaka prava jednaku zatitu u politikoj areni i
jednak pristup ekonomskim resursima. Kada je crna aktivistkinja Selestin Vor svoju
knjigu o pokretu za osloboenje ena naslovila "enska mo", imala je na umu
radikalno drugaiji koncept moi upotrebu moi radi okonanja dominacije, to je
smatrala sredinjim naelom radikalnog feministikog pokreta:
Radikalni feminizam, pri tom nikako ne mislim na celokupni Pokret za
osloboenje ena, postulira da je dominacija jednog ljudskog bia nad drugim
primarno zlo u jednom drutvu. Njegov otpor je usmeren na dominaciju u
ljudskim odnosima.*
Radikalne feministkinje su dovele u pitanje opteprihvaenu ideju o tome da mo
podrazumeva dominaciju, i nastojale su da transformiu njeno znaenje. Ipak, njihovi
napori nisu urodili plodom. Kako se razvijao feministiki pokret, poela je da jenjava
kritika moi kao dominacije i kontrole, a buroaske aktivistkinje su se fokusirale na
ideju da ene treba da savladaju strah od moi (gde je implicitno sadran stav da,
ukoliko ele drutvenu jednakost sa mukarcima, treba da podjednako uestvuju i u
dominaciji i kontroli nad drugima). Razlike u odnosu prema moi reflektovale su
unutar feministikog pokreta individualne klasne pristrasnosti i politike perspektive.
ene zainteresovane za reforme koje bi im pruile drutvenu jednakost sa
mukarcima elele su da zadobiju veu mo u postojeem sistemu. ene
zainteresovane za revolucionarnu borbu brzopleto su etiketirale primenu moi kao
negativnu osobinu, ne pravei razliku izmeu moi kao dominacije i kontrole nad
drugima, i moi koja je kreativna i ivotvorna.
Dela poput "ene, novac i mo"** autorki Filis esler i Emili Dejn Gudman
naglaavaju odsustvo moi kod ena i govore u prilog zadobijanja moi u postojeoj
drutvenoj strukturi, pritom i dalje izraavajui ambivalentnost u odnosu na to da li bi
ene bile manje korumpirane i destruktivne od mukaraca u primeni moi. eslerova
i Gudmanova u epilogu ukazuju na razliita vienja moi koja su se javila u enskom
pokretu, postavljajui neka interesantna pitanja. One piu:
ene koje dobijaju relativnu ili apsolutnu mo u postojeoj strukturi mogu
samo da imitiraju mukarce, i inei to, postanu tlaiteljke drugih ljudi,
ukljuujui i druge ene. Jedan od primera za to je i Margaret Taer, koja je
*

Ware, str. 16
Phyllis Chesler, Emily Jane Goodman: Women, Money and Power

**

62

kao liderka engleske Konzervativne stranke, donela odluku da se u budetu

ukine besplatno mleko za kolarce.
Da li moda postoji i mogunost da kada jednom budu na funkcijama moi,
ene prevaziu date ekonomske i drutvene sisteme i postanu vee
humanistkinje? Da li ene ude za moi? Da li odista mogu da se odupru
pritisku ambicije? Da li zapravo ne rade za svoju korist kada rade za drutvo?
Da li su ene moralnije, tvrih uverenja nego mukarci, ili su ipak podjednako
podlone staranju o linoj dobiti, a sve to jo uvek ne znaju?
Da li zaista ene ne ele kontrolu jednih ljudskih bia nad drugima? Da li se
ene odupiru poslovnim unapreenjima zato to to smatraju moralnim
kompromitovanjem? Da li ene dovode u pitanje opravdavanja kontrole i moi
sa stanovita morala, ako je tako neto uopte mogue?
Autorke nisu odgovorile na ova pitanja, iako su ukazale na mnoge znaajne
probleme o kojima mora da se razgovara ukoliko feministike aktivistkinje ele da
razumeju odnos ena prema moi. Da je na ta pitanja odgovoreno, bilo bi sasvim
jasno da ene ne mogu da zadobiju mnogo moi pod uslovima koje je odredila
postojea drutvena struktura, a da pritom ne dovedu u pitanje borbu za okonanje
seksistike opresije.
U napomeni autorki knjige "ene, novac i mo" Emili Dejn Gudman izjavljuje: "Sada
je osnovna dilema kako da ene steknu toliko novca i moi da doslovno promene
svet, a da pritom ne budu korumpirane, kooptirane i usput preuzmu iste one sisteme
vrednosti koje moramo da promenimo." Ova izjava odraava ili nedostatak
razumevanja procesa putem kojeg pojedinci stiu novac i mo (a to ine usvajanjem,
podrkom i nastavljanjem dominantne ideologije jedne kulture), ili naivno odbijanje da
se suoi sa ovom realnou. Bele pripadnice buroazije aktivne u feministikom
pokretu, predstavile su svoju borbu za mo u okvirima postojee drutvene strukture
kao preduslov uspene feministike borbe. Njihova napomena da bi pre svega
trebalo pribaviti novac i mo kako bismo mogle da se efikasnije borimo za
osloboenje, nije imala mnogo odjeka kod siromanih ena i/ili pripadnica druge
rase. Ona je imala neverovatan odjek kod belaca na pozicijama moi, jer ih nisu
ugroavale pripadnice feministikog pokreta koje su potvrivale status quo.
Mnoge pripadnice enskog pokreta su iskreno verovale da su ene drugaije od
mukaraca i da e se drugaije odnositi i prema moi. Bile su vaspitavane tako da
prihvate seksistiku ideologiju koja naglaava da postoji razlika, kao i feministiku
ideologiju koja je potvrdila primat tog razlikovanja. U delu "ene, novac i mo"
autorke komentariu:
enske vrednosti, to jest vrednosti koje se pripisuju enama, razlikuju se od
onih koje vladaju Amerikom. To moe da bude iz politikih ubeenja,
neznanja, straha ili usmeravanja. Koje god bile vrednosti za koje se ene
zalau za koje im je dozvoljeno da to ine razlikuju se od mukih.
Ovakve su izjave bile izraz opteg raspoloenja u feministikim krugovima. One
mistifikuju pravu prirodu enskog iskustva. Iako su enama dodeljene razliite uloge
u drutvu koje se bazira na polnosti, ne poduavaju ih i drugaijem sistemu vrednosti.

63

ene pasivno apsorbuju seksizam i svojevoljno prihvataju predodreene polne uloge

zato to naelno prihvataju vrednosne sisteme te kulture. Iako ene nemaju mo
kakvu sprovode vladajue grupacije mukaraca, one nemaju drugaiju koncepciju
moi.
Veina ena, kao veina mukaraca, od detinjstva ui da su dominacija i kontrola
drugih osnovni izraz moi. Iako ene jo uvek ne ubijaju u ratovima i ne uestvuju u
izradi vladine politike ravnopravno sa mukarcima, one, kao i veina mukaraca,
posebno onih na vlasti, veruju u dominantnu ideologiju ove kulture. Da su ene na
vlasti, drutvo ne bi bilo organizovano mnogo drugaije nego u ovom trenutku. One bi
ga organizovale drugaije ukoliko bi imale drugaiji vrednosni sistem. Problemi koji
se razliito odraavaju na ene i mukarce, to se nedavno dobro ilustrovalo kroz
gender gap*, ne konstituiu razliite sisteme vrednosti. Feministika retorika koja je
isticala u prvi plan koncept mukarca kao neprijatelja i ene kao rtve, omoguila je
enama da izbegnu kreiranje novih sistema vrednosti. Pripadnice feministikog
pokreta su se ponaale u skladu sa seksistikom mistifikacijom enskog iskustva
time to su prihvatile da su ene drugaije od mukaraca; da se ponaaju i da misle
drugaije, drugaije konceptualizuju mo i inherentno imaju drugaiji vrednosni
sistem. To jednostavno nije tano. Dosta se, na primer, govorilo kako su ene brine
hraniteljke koje daju ivot a mukarci ubice, ratnici koji negiraju ivot. Pa opet, ene
su u svojim brinim ulogama ak i kada kao roditelji ili vaspitaice usmeravaju decu
tako da veruju da "sila zakon menja", i onda kada nad decom sprovode nasilnu
dominaciju i kontrolu, ak i kada u sve veem broju fiziki zlostavljaju decu. Kada se
ukae na ovakve kontradikcije, stereotipni feministiki odgovor je da ove ene
izvravaju naredbe mukaraca i da su se identifikovale sa mukarcima. Sueno
postavljena feministika ideologija ima tendenciju da pod mukou podrazumeva
muki razvoj i opstajanje opresive politike; dve stvari koje nisu sinonimi. Time to su
ih poistovetile, ene su odbile da se suoe sa porivom u enama koji ih nagoni da
dominiraju i kontroliu druge. Tako odgovornost za ensku potrebu za dominacijom i
kontrolom nad drugima moemo da prosto prebacimo na mukarce. Da ene u
feministikom pokretu imaju drugaiji sistem vrednosti od mukaraca, ni pod kojim
uslovima ne bi prihvatile dominaciju i kontrolu nad drugima niti uverenje da 'sila
zakon menja'.
Da je vie feministkinja radilo na novom pojmu, shvatanju moi, ne bi, svesno ili
nesvesno, oblikovale feministiki pokret po klasnoj i rasnoj hijerarhiji koja postoji u
drutvu. Ne bi podsticale ene da se nadmeu sa mukarcima, takozvanim
"neprijateljem". Pa opet, kada su bele ene iz buroaskog sloja, aktivne u
feministikom pokretu, traile uzore koji poseduju snagu, samopouzdanje, odlunost i
sposobnost da donose odluke, odabrale su vladajue grupacije belaca. Svoje
ponaanje su mogle da oblikuju i po uzoru na pripadnice radnike klase koje
poseduju iste osobine. U eseju Klasne datosti: stvoriti novu osnovu za mo** Karen
Kolajs je ohrabrila pripadnice buroazije da ene radnike klase posmatraju kao
uzore:

The gender gap (u prevodu jaz meu polovima), odnosi se na disparitet izmeu ena i mukaraca u bilo kojoj
oblasti ivota (politika, obrazovanje, trite rada, sport itd.), imajui u vidu nivo uea, pristupa, prava, dohotka
ili beneficija. U Americi, kao i mnogim drugim zemljama, objavljuju se redovni zvanini izvetaji za javnost u
tekstu se misli na njih. Prim. prev.
**
Karen Kollias: Class Realities: Create a New Power Base, str. 33

64

ene niih slojeva i pripadnice radnike klase bile su primorane da napregnu

snage da bi preivele, a esto su morale i da prezmu odgovornost za druge.
Iako najvei broj ena poseduje izvore snage, mnoge ene nisu morale da ih
razvijaju zbog dobrog poloaja i ekonomske sigurnosti koju imaju.
Jedna od okosnica enskog pokreta bio je rad na suzbijanju slabosti ena i
izgradnja samopouzdanja i nezavisnosti. Razlog je delimino injenica da su
pripadnice srednje klase, koje su imale neku vrstu zatitnika (uspenog mua
ili oca) oseale nedostatak kontrole nad vlastitim ivotom i potrebu da neto
urade sa tim. Ovo ima opravdanje u datom klasnom okviru.
Simboli snage su za srednju klasu prvenstveno bili mukarci, a snaga se
obino izjednaavala sa moi. Sa druge strane, ene nieg sloja i radnice,
posebno one koje nisu bele, retko su imale prilike da se na nekog oslanjaju
kod odluivanja i izdravanja. Proces preuzimanja aktivne kontrole nad svojim
ivotom i uticaja na blinje im je dao veliko ivotno iskustvo u donoenju
odluka u najosnovnijem smislu opstajanju. Takvo donoenje odluka postaje
materija od koje je sazdan snaan oseaj sopstva.
Shodno tome, ene sa snanim oseajem sopstva bi trebalo da poslue kao
uzori svim enama koje nastoje da izgrade to samopouzdanje...
Siromane ene i radnice nisu postale uzori za bele pripadnice buroazije, jer nisu
koristile one oblike moi koji se cene u naem drutvu. Drugim reima, njihovo
izraavanje moi nije bilo isto to i ekonomska mo. Njihova mo ni na koji nain nije
bila povezana sa dominacijom ili kontrolom nad drugima, a upravo je to vrsta moi
koja najvie intrigira i fascinira pripadnice buroazije. Ova vrsta moi se pojavila i u
feministikim organizacijama, ugroavajui i podrivajui feministiki pokret.
Gubei nadu da e se feministika revolucija dogoditi, mnoge ene koje su nekad
radile na tome da okonaju seksistiku opresiju, sada su se posvetile tome da u
postojeoj drutvenoj strukturi dobiju to vie moi i privilegija. Feministikim
aktivistkinjama je sada poznato da i ene koriste mo na isti nain kao mukarci,
onog trenutka kada zauzmu isti poloaj u drutvenoj i politikoj areni. Feministiki
aktivizam je skrenuo panju na neophodnost drutvene jednakosti meu polovima,
no vladajue grupe mukaraca su spremne da prihvate jednaka prava samo ukoliko
se pokae da ene koje ulaze u sfere moi odobravaju i odravaju status quo. Takav
sluaj je Reganovo imenovanje Sandre Dej O'Konor u Vrhovnom sudu. O'Konorova
ne zastupa mnotvo reformi koje bi enama donele veu kontrolu nad vlastitim
ivotima, a svesrdno zastupa propise koji odravaju status quo. Njeno imenovanje
pokazuje enama, posebno belkinjama, da pojedine meu njima mogu da dobiju mo
i presti unutar postojeeg sistema, ukoliko ga podravaju. Zakon o jednakm pravima
bi bez sumnje proao, da su vladajue grupe mukaraca verovale da e ene sa
radikalnim politikim perspektivama biti nadglasane, utiane i u manjem broju od
konzervativnih ena poput O'Konorove, koja koristi mo rame uz rame sa
mukarcima, ak i onda kada to znai podrku beloj supremaciji, kapitalizmu i
patrijarhatu. Takve ene opravdavaju i koriste pojam moi kao dominacije i kontrole,
dok istovremeno uveravaju mukarce da njihova "mukost" nije ni najmanje
naruena.

65

Vladajue grupe mukaraca su kooptirale feministike reforme i potinile ih

interesima belaki nadmonog, kapitalistikog patrijarhata, zato to su feministike
aktivistkinje naivno pretpostavile da se ene protive statusu quo-u, da imaju drugaiji
vrednosni sistem od mukaraca i da e mo koristiti u interesu feministikog pokreta.
Ova pretpostavka je razlog to nisu posvetile veu panju stvaranju alternativnih
vrednostnih sistema koji bi sadravali nove pojmove moi. Iako su neke feministike
aktivistkinje odbacile ideju da ene treba da stiu mo pod uslovima koje diktira
dominantna ideologija kulture, ipak su svaku vrstu moi oznaile kao zlo. Ovakav
reakcionarni odgovor nije ponudio enama druge naine razmiljanja o moi, a iao
je u prilog ideji da su dominacija i kontrola vrhunski odrazi moi. Druge feministkinje
su istovremeno ipak radile na pozitivnom redefinisanju moi putem novih
organizacionih strategija: naizmenine odgvornosti, konsenzusa i naglaska na
internoj demokratiji.
Esej Nensi Hartstok "Politika promena: dva vienja moi"* opisuje tekoe koje su
se javile u enskom pokretu pri pokuaju ena da rekonceptualizuju mo.
Hartstokova istie poimanja moi koja su kreativna i usmerena na ivot, definicije
koje mo poistoveuju sa sposobnou da se dela, sa snagom i sposobnou, ili sa
inom koji predstavlja oseaj postignua. Ona kae:
Znaajno je da ovakvo razumevanje moi ne zahteva dominaciju nad drugima,
energija i postignue sami po sebi zadovoljavaju. Takva vrsta moi je mnogo
blia onome za im enski pokret traga...
U enskom pokretu je izvor tekoa vezanih za vostvo, snagu i postignue,
bilo nae nejasno sagledavanje razlika izmeu dva koncepta moi. Dva pisma
o istupanju iz enskog pokreta, koja su napisale dve ene u razliitim
gradovima, izraavaju neke od navedenih problema. One se ale da su "bile
etiketirane kao oportunistkinje eljne uzbuenja, nemilosrdne najamnice koje
su elele da steknu slavu i novac preko leeva svojih neosveenih sestara".
U pismu se navodi da liderske osobine ne treba meati sa eljom da se bude
liderka, kao i da postizanje produktivnosti ne treba meati sa eljom da se
bude liderka (implikuje se dominacija nad drugima). Ove izjave pokazuju da
ene nisu prepoznale da mo shvaena kao energija, snaga i uspena
interakcija ne mora da bude isto to i mo koja zahteva dominaciju nad
drugima u pokretu.
Ovaj esej se u leto 1974. pojavio u feministikom asopisu Quest. Objavljen je u
vreme kada su ene u veoj meri bile sklone da kolektivno preispituju i kritikuju
koncepte moi, nego to su to danas. Feministiki izazov moi u svakodnevnim
odnosima, koji je vodio preispitivanju svih vidova moi je bio potencijalno radikalan.
Iako se sada esto govori o razliitim konceptima moi, kao najznaajniji i najprisutniji
oblik se izdvaja mo kao dominacija i kontrola. Ovo se odnosi i na feministike
krugove.
Borba za mo (pravo da se dominira i kontrolie) iznova podriva feministiki pokret i
verovatno vodi njegovom ubrzanom propadanju. Ideja o enskoj moi koja je u
korenu napora da se mo upotrebi za okonanje dominacije, najee se razmatra u
*

Nancy Hartstock: Political Change: Two Perspectives on Power, str. 9.

66

sentimentalnom kontekstu u kom se prenaglaava slika ene kao brinog bia koje
oliava okrenutost ka ivotu. U najveem broju feministikih razmatranja, naglasak je
na enama koje stiu mo u okvirima koje odreuje drutvo. Grejs Li Bogs i Dejms
Bogs kritikuju ovaj neadekvatan pristup osloboenju u delu "Revolucija i evolucija u
dvadesetom veku"*:
Radniki pokret u tridesetim godinama, kao i svi pokreti u pedesetim i
ezdesetim crnaki pokret, omladinski pokret i enski pokret, poeli su
borei se za svoje interese, ali su zamah dobili zato to su se njihovi, i interesi
drutva kao celine, podudarali... Svaki je na kraju postao interesna grupa koja
se samo sobom bavi. Iako svaki govori o Crnoj moi, enskoj moi, Radnikoj
moi, kada podvuemo crtu, svi zapravo govore o prisvajanju dela moi, o
"svom delu kolaa". Nijedan od njih ne govori o istinskoj moi koja zahteva
rekonstrukciju celog drutva za dobrobit najveeg broja ljudi i napredak
oveanstva.
Pre nego to uopte budemo mogle da radimo na rekonstrukciji drutva, treba da
odbacimo pretpostavku da e zadobijanje moi u postojeoj drutvenoj strukturi
nuno unaprediti feministiku borbu za okonanje seksistike dominacije. Ono e
moda omoguiti jednom broju ena da dobiju vie materijalnih privilegija, kontrolu
nad vlastitom, i sudbinom drugih to su neosporni ciljevi. Meutim, nee okonati
muku dominaciju kao sistem. Pretpostavka da ene treba da dobiju mo da bi se
efikasno usprotivile seksizmu, ima koren u verovanju da ene ne poseduju mo.
ene, ak i one najpotlaenije meu nama, imaju neku vrstu moi. Ova mo moe da
se iskoristi za napredak feministikog pokreta. U znaajnom delu Elizabet Dejnvej
"Moi slabih"**, opisani su oblici moi koje poseduju eksploatisane i potlaene grupe.
Jedan od najznaajnijih vidova moi koje poseduju slabi je "odbijanje da se prihvati
definicija sebe koju nameu moni". Dejnvej ovo naziva "neophodna upotreba moi
da se ne poveruje". Ona objanjava:
Istina je da ne moramo nuno imati koherentnu definiciju sebe nasuprot
statusu koji nam pripisuje etablirana drutvena mitologija, i da to nije
neophodno za otpor. Ne verujui, idemo ka sumnji u propisana pravila
ponaanja, i dok pravimo ak i mala odstupanja od norme, postaje jasno da
zapravo nema jedinstvenog i pravog naina na koji se spoznaju dogaaji i
prema njima odnosi.
ene treba da znaju da mogu da odbace definiciju svoje realnosti koju stvaraju moni
i da to mogu da uine ak i ako su siromane, eksploatisane ili uhvaene u klopku
opresivnog okruenja. Treba da znaju da je korienje ove osnovne line moi in
otpora i snage. Mnoge siromane i eksploatisane ene, posebno one koje nisu bele,
ne bi mogle da razviju pozitivnu sliku o sebi da nisu koristile svoju mo da odbace
definiciju vlastite realnosti koju su stvorili moni.
Veliki deo feministikih razmiljanja odraava prihvatanje definicije enskosti koju
nameu moni. Iako se za ene koje su bile organizatorke i uesnice u feministikom
pokretu nipoto ne moe rei da su pasivne, da nisu prodorne i sposobne da
odluuju, one su ipak odravale sliku da su to tipine enske osobine vienje koje
*

Grace Lee Boggs, James Boggs: Revolution and Evolution in the Twentieth Century, str. 258.
Elizabeth Janeway: Powers of the Weak, str. 167.

**

67

je interpretiralo ensku realnost u kljuu muke prevlasti. Nisu napravile razliku

izmeu pasivne uloge koju mnoge ene preuzimaju u odnosima sa mukim
vrnjacima i/ili osobama od autoriteta, i prodorne, ak dominantne uloge koju
preuzimaju u meusobnim odnosima, odnosima sa decom, ili sa onim ljudima,
enama ili mukarcima, koji imaju nii drutveni status i koje doivljavaju kao
inferiorne. Ovo je samo jedna od situacija u kojoj feministike aktivistkinje nisu
napravile raskid sa pojednostavljenim vienjem enske realnosti na nain na koji je
definiu moni mukarci. Da su koristile svoju mo da ne poveruju, nastojale bi da
ukau na kompleksnu prirodu enskog iskustva, dekonstruiui time predstavu da su
ene nuno pasivne i neodlune.
To to nisu koristile mo da ne poveruju otealo je enama rad na odbacivanju
dominantnih predstava o moi i osmiljavanju novih perspektiva. Iako su feministike
aktivistkinje podsticale ene da rade na osvajanju ekonomske i politike moi, nisu
ponudile pomo i suvisle savete o tome kako da tu mo sprovode. enama nije
stavljeno do znanja da treba da zadre politiku svest u odnosu na novosteenu
mo, koja e biti u slubi feministikog pokreta samo ukoliko se bude paljivo koristila
imajui u vidu njen cilj. One su nevoljno i sa oklevanjem priznale da je sticanje moi u
vidu bogatstva jednako podravanju eksploatacije i opresije ena i mukaraca nie
klase, kao i da su pojedinke retko upotrebljavale tu mo u cilju osnaivanja
navedenih grupa. Vivijan Gornik ide dalje u tom pravcu u eseju "Cena
samostalnosti"*, gde ustanovljava razliku izmeu sticanja ekonomske samostalnosti i
akumulacije bogatstva:
Ne postoji nain ni jedan jedini da se u naem drutvu neko obogati a da
pritom ne eksploatie druge ljude. Da je po mome, kapitalizam i potroako
druvo bi bili ukinuti sutra, jer ne proizvode nita sem pohlepe i nepravde.
elela bih da vidim takav svet u kome su materijalni prohtevi i potrebe svedeni
na minimum... Pomisao da novac donosi mo i nezavisnost je iluzija. Novac
obino donosi potrebu za jo novca...
Neke pripadnice pokreta su podstakle ene da veruju da e njihov lini uspeh i
sticanje novca i moi (posebno u sferama gde su tradicionalno dominantni mukarci)
doprineti uspehu feministikog pokreta. Ove ene treba da znaju da njihov uspeh
nema mnogo uticaja na drutveni status ena kao grupe i ne umanjuje ozbiljnost
seksistike opresije, niti staje na put mukoj dominaciji. Njihov individualizam je
pretei narcisoidan, s obzirom na to da izjednaavaju lini uspeh sa radikalnim
politikim pokretom. Individualna dostignua unapreuju feministiki pokret onda
kada slue interesima kolektivne feministike borbe podjednako kao linim
nastojanjima.
Sve dok Amerika bude imeprijalno, kapitalistiko i patrijarhalno drutvo, enska
veina nee ui u redove monih. Feministiki pokret nee napredovati ako ene,
koje nikad nee moi da budu meu onima koji vladaju i sprovode dominaciju i
kontrolu, budu podsticane da se fokusiraju na ove oblike moi i sebe doivljavaju kao
rtve. Ove ene treba da sprovode vrstu moi koja im omoguava da se odupru
eksploataciji i opresiji, i koja im daje prostor da rade na transformaciji drutva, tako
da postojee politike i ekonomske strukture ponu podjednako da slue i enama i
*

Vivian Gornick: The Price of Paying Your Own Way, str. 187.

68

mukarcima. Feministike aktivistkinje treba da stave naglasak na vrstu moi koju te

ene koriste i ukau na nain kojim e im ta mo ii u prilog. Jedna vrsta moi koju
ene koriste u ekonomskoj sferi odnosi se na potronju. Bojkotovanje je esto
korieno kao strategija, i dalo je efekta bar u edukaciji, iako nije bilo ekonomskih
posledica. Kada bi ene u Americi ugasile svoje TV prijemnike u odreeno vreme, i
kada ne bi kupovale druge proizvode sem najosnovnijih, u cilju protesta protiv
eksploatacije ena (na primer, protiv sve mnogobrojnijih scena nasilja nad enama
koje se prikazuju na televiziji), te akcije bi imale znaajne politike i ekonomske
posledice. S obzirom na to da mi ene nismo temeljno organizovane i da nama
svakodnevno manipuliu vladajue grupe mukaraca koje imaju koristi od seksizma i
enske potronje, nikada nismo upotrebile ovu mo. Mnoge ene ne uviaju sve
oblike moi koji im stoje na raspolaganju. Potrebna im je politika edukacija za
kritiku svest, kako da koriste ograniene moi koje poseduju.
Feministike spisateljice koje su se bavile time da istaknu manjak enske ekonomske
moi do sada su potcenjivale ulogu ena kao potroaa. Filis esler smatra da su
ene nemone kao potroai:
Mo potronje je velika. Pretpostavlja se da je kupovina specijalnost ena.
ene zaista kupuju dnevne potreptine i luksuzne proizvode, ali su to "mali"
proizvodi u pogledu cene, znaaja, odluivanja o kupovini kao i efekata na
optu ekonomiju. Najvei broj mukaraca kontrolie, ili makar sudeluje u
kontroli kada je u pitanju kupovina "velikih" proizvoda za kuu, ili "veih"
proizvoda za industriju i institucije vlade. Potroaka mo je istinska kada je
potroa organizovan, upuen i toliko moan da su mu potrebni "veliki"
proizvodi, kao na primer bojeve glave. Potroaka mo je samo mit kada su
potroai poput domaica i majki neorganizovani, neinformisani i kupuju samo
"male" proizvode.
Iako ene ne kupuju bojeve glave, ne kupuje ih ni veina mukaraca. Suprotno
pretpostavci eslerove da je kupovina malih proizvoda beznaajna, samo profit od
enske konfekcije ini ovu idustriju vodeom u ekonomiji. Neprekidna kupovina malih
proizvoda donosi neverovatan profit i ekonomsku mo. ene imaju mo kao potroai
i ukoliko bi se organizovale, mogle bi da je iskoriste za poboljanje enskog
ekonomskog statusa.
Feministiki pokret je mogao da ima, a u budunosti e zasigurno imati vei znaaj
za brojne ene, ukoliko se bude pozabavio pitanjem moi koju ene poseduju, ak i
onda kada se bavi pitanjima polne diskriminacije, eksploatacije i opresije.
Feministika ideologija ne treba (kao to to ini seksizam) da podrava ene u
njihovom verovanju da su nemone. Trebalo bi da im jasno ukae na moi koje
svakodnevno koriste i kako ove moi mogu da upotrebe za otpor seksistikoj
dominaciji i eksploataciji. Seksizam nije ene uinio nemonim. On je njihovu snagu
potisnuo, ili eksploatisao. Uvaavanje te snage, te moi, jeste korak koji moemo da
napravimo zajedno na putu ka osloboenju.

69

7.
PREISPITIVANJE
PRIRODE RADA

U najveem delu feministikih razmatranja, stav prema radu je obojen predrasudama

buroaskog porekla. Pripadnice srednje klase koje oblikuju feministiku misao,
pretpostavile su da je problem koji zahteva najveu panju, potreba ena da izau iz
kue i ponu da rade da prestanu da budu "samo" domaice. To je ujedno i
centralno naelo inovativnog dela Beti Fridan "Mistika enstvenosti". Feministike
aktivistkinje su objavile da je rad izvan kue put ka osloboenju. Smatrale su da e
rad omoguiti enama da raskinu okove ekonomske zavisnosti od mukaraca, to e
im zauzvrat omoguiti da se odupru seksistikoj dominaciji. Rad o kome su ove ene
govorile, poistovetile su sa visoko plaenim karijerama; nisu mislile na slabo plaene
poslove, ili takozvane "uslune" poslove. One su bile toliko zavedene sopstvenim
iskustvima, da nisu uzele u obzir da je veina ena (ak i u vreme kada je objavljena
"Mistika enstvenosti") ve radila van kue, obavljajui poslove koji ih nisu oslobodili
zavisnosti od mukaraca, niti ih uinili ekonomski samostalnim. Bendamin Barber
istie ovu injenicu u svojoj kritici enskog pokreta "Oslobaanje feminizma"*:
Rad oigledno ima potpuno drugaije znaenje za ene u potrazi za bekstvom
od dosade nego za veinu ljudi tokom veeg dela istorije. Za nekolicinu
srenih mukaraca i jo mnogo manje ena, rad je povremeno bio izvor smisla
i kreativnosti. Ali za vei deo ljudskog roda on i dalje ostaje nametnuto
nadnienje ispred plugova, maina, rei ili brojeva rad na traci, pritiskanje
komandi, bdenje nad hrpama izvetaja a sve to da bismo sastavili kraj sa
krajem...
Kritike poput Barberove nisu nagnale feministike teoretiarke da preispitaju svoje
vienje enskog rada. Iako ideja o radu kao osloboenju nije imala mnogo znaaja
za eksploatisane, nedovoljno plaene radnice, ideoloki je motivisala univerzitetski
obrazovane belkinje da uu, ili se vrate, na trite rada. Ta ideja je za mnoge belkinje
koje nisu univerzitetski obrazovane i koje su mislile da je eni mesto u kui, takoe
bila opravdanje da toleriu nisko plaene poslove, pre svega da bi doprinele
poveanju kunih prihoda, kao i da bi prekinule izolaciju. Sebe su videle kao osobe
koje su stekle novu vrstu slobode. U veini sluajeva, borile su se da odre nain
ivota srednje klase, to nije bilo mogue samo pomou prihoda njihovih mueva.
Karolin Berd objanjava motivaciju koja se nalazi u osnovi ulaska na trite rada u
delu "Brak sa dve plate"**:
Bez obzira na to da li su imale struan posao u "enskim profesijama" ili
tradicionalno enski posao, udate ene sebe nisu smatrale delom ekonomske
*

Benjamin Barber: Liberating Feminism, str. 52.

Caroline Bird: The Two-Paycheck Marriage, str. 5.

**

70

istorije. Nisu imale svest o tome da prave revoluciju, niti su to elele. Mnoge
od njih su nale posao da "pripomognu u kui", da utede za otplatu kredita za
kuu, kupe odeu za decu ili nabave novac za sve vee kolarine. Predano su
traile honorarne poslove, koji im nee "ometati" porodini ivot. Umesto da
budu razlog ostajanja ena kod kue, deca sedamdesetih su zapravo bila
troak zbog koga su ene morale da rade, jer su supruge sa decom kod kue
imale vie izgleda da zarade nego druge ene.
Iako mnoge od ovih ena nikad nisu uestvovale u feministikom pokretu, ipak su
verovale da prkose tradicionalnim idejama o tome gde je eni mesto.
Rano feministiko insistiranje na ideji da "rad oslobaa ene", otuilo je od
feministikog pokreta mnogo siromanih ena i radnica, posebno one koje nisu bele,
iz mnogo razloga. Kampanje poput one za "platu za domaice", ije su organizatorke
istovremeno dovele u pitanje seksistike definicije rada i ekonomsku strukturu
kapitalizma, nisu bile uspene u radikalizaciji javnog mnjenja u odnosu na
feministike definicije rada. Barber je bio u pravu kada je istakao da ove ene esto
ele da napuste posao koji obavljaju jer nije oslobaajui:
Mnogim siromanijim Amerikankama osloboenje zapravo znai da majka
konano moe da napusti posao kako bi ostala kod kue i imala ivot nalik
kapitalistikom. Rad je za nju, naravno, znaio glancanje podova, ienje
toaleta ili zaivanje bezbroj dugmadi na radnika odela za rasprodaju, i bio je
blii samoopstanku nego samorealizaciji. Tano je da i najgora vrsta uslunog
rada moe da bude bekstvo od pomenutih dilema koje namee dokolica pod
uslovom da nije prisilan. Nije isto moi raditi i raditi pod prinudom.
Kao radnice, siromane ene i pripadnice radnike klase su iz iskustva znale da rad
niti ispunjava na linom nivou, niti oslobaa ve je najveim delom eksploatatorski i
dehumanizujui. Tvrdnja pripadnica buroazije, o tome da e se ene putem rada
osloboditi, delovala im je ne samo sumnjivo ve i pretee. One su se oseale
ugroeno jer su znale da se ne otvaraju nova radna mesta za veliki broj belkinja koje
izlaze na trite rada i da e mukarci unutar njihovih klasa izgubiti posao.
Bendamin Barber se saglasio sa njima:
Kada veliki broj relativno dobro obrazovanih ena ue na rigidno trite rada
na kom ve postoji veliki broj nezaposlenih ena relativno loih kvalifikacija,
njihovo zapoljavanje e najverovatnije znaiti nedostatak posla za mnoge na
dnu. Mladii izmeu esnaest i trideset koji nisu beli, a koji ve sada ine veliki
deo nezaposlene populacije, u nalaenju posla e imati tekoe vee nego
ikad. Kada taj trenutak doe, potreba da ustanovimo prioritete prema nekim
objektivnim merilima istinske patnje, opresije i nepravde postaje oita, a prava
cena feministikog nastojanja na upotrebi termina "opresija" postaje vidljiva.
Seksizam postoji uporedo, a ne unutar rasizma i ekonomske eksploatacije.
Pripadnice pokreta ne mogu da oekuju da e siromani sloj sa naklonou
posmatrati neto to im deluje kao kampanja srednje klase koja slui da se od
njih preuzme jo jedan broj radnih mesta.
Crnkinje i crnci su bili prvi koji su izrazili strah da e priliv udatih belkinja na trite
rada znaiti manje zapoljavanje kvalifikovane crne radne snage, imajui u vidu

71

razmere do kojih je belaki nadmono drutvo ilo kako bi spreilo pristup odreenim
poslovima, ili iz njih iskljuilo pripadnike/ce drugih rasa. Time to su belkinje svih
klasa svrstane u programe afirmativne akcije*, uspeno je institucionalizovan sistem
koji je dopustio poslodavcima da nastave sa diskriminacijom ljudi druge rase i ojaao
belu supremaciju time to je zapoljavao belkinje. Poslodavci su mogli da zadovolje
propise afrimativne akcije a da ne zaposle nijednu osobu druge rase. Dok sam radila
na doktoratu u oblasti engleskog jezika, moji beli profesori i kolege su mi stalno
govorili da u meu prvima nai posao, da e mi to to sam crnkinja olakati da se
zaposlim. To me je iznova zbunjivalo jer je veina poloaja dodeljenih u sklopu
afirmativne akcije tokom svih godina mog kolovanja data belim enama. Kada bi
mesto dobila crna osoba (ili pripadnik/ca neke druge rase koja nije bela)
pretpostavljalo se da osim te, vie nee biti primane osobe druge rase to nije bio
sluaj kada su u pitanju belkinje. Na nesreu, feministiki aktivizam koji je zastupao
tezu da su ene manjina, podstakao je kreiranje atmosfere u kojoj su poslovi nekada
predvieni prevashodno za kvalifikovane ne-belce mogli da budu dati belim enama,
tako da su mnogi ljudi drugih rasa feministiki pokret videli kao pretnju sopstvenom
oslobodilakom pokretu. Da su feministike aktivistkinje insistirale na tome da se
uspostave dve kategorije unutar programa afirmativne akcije onaj za ene koji je
odvojen od programa za potlaene etnike grupe koje trae ravnopravnost pri
zapoljavanju ne bi izgledalo kao da bele pripadnice pokreta za osloboenje ena
ele da poboljaju sopstveni poloaj na utrb ena i mukaraca koji nisu beli.
Naglaavanje posla kao kljunog za ensko osloboenje navelo je mnoge bele
feministike aktivistkinje da zakljue da su ene koje rade "ve osloboene". One su
zapravo slale poruku veini zaposlenih ena "feministiki pokret nije za vas".
Formuliui feministiku ideologiju na takav nain da ona izgleda irelevantno za
zaposlene ene, bele pripadnice buroazije su ih efikasno iskljuile iz pokreta. Tek
tada su mogle da oblikuju feministiki pokret tako da slui njihovim klasnim
interesima, a da se ne suoe sa efektima, bilo pozitivnim ili negativnim, koje bi
predloene feministike reforme imale na veliki broj zaposlenih ena. Preuzimajui
takav stav, mnoge crnkinje su injenicu da su one same oduvek radile van kue
prihvatile kao pokazatelj sopstvenog osloboenja i znak da im feministiki pokret nije
potreban. Umesto toga, trebalo je da dovedu u pitanje ideju da svaki posao oslobaa
ene i da zahtevaju da se feministiki pokret podrobnije bavi pitanjima koja su od
znaaja za zaposlene ene.
Da je poboljanje uslova rada bilo temeljno pitanje za feministiki pokret, uporedo sa
naporima da se ene izbore za bolje plaene poslove i da se nau poslovi za
nezaposlene pripadnice svih klasa, feminizam bi bio prihvaen kao pokret koji se bavi
pitanjima svih ena. Usredsreenost feministkinja na karijeru i prodor ena na visoko
plaene poslove, ne samo da je otuio veliki broj ena od feministikog pokreta, ve
je i dopustio feministikim aktivistkinjama da prenebregnu injenicu da povean upliv
pripadnica buroazije na trite rada ne znai da ene kao grupa stiu ekonomsku
*

Affirmative action (afirmativna akcija) ili pozitivna diskriminacija (ustanovljena u Americi 1965. posebnim
propisom) predstavlja skup mera koje se preduzimaju kako bi se ispravile prole nepravde i diskriminacija
uperena protiv neke grupe ljudi (primarno manjina, a kasnije i ena), putem poboljanja pristupa obrazovanju,
zapoljavanju, zdravstvenim uslugama, beneficijama i sl. Najee podrazumeva formulisanje specifine politike
pri upisu na obrazovne institucije ili pri zapoljavanju koja daje prednost pripadnicima/cama diskriminisane
grupe, posebno kada se radi o institucijama koje veim delom finansira drava. Afirmativna akcija je predmet
velikih polemika. Prim. prev.

72

mo. Da su posvetile panju ekonomskoj situaciji siromanih ena i radnica, videle bi

sve vei problem nezaposlenosti i poveano pomeranje ena svih klasa u redove
siromanih.
Danas, kada se mnoge bele pripadnice srednje klase razvode i ulaze u redove
siromanih ena i radnica, feministike aktivistkinje poinju da govore o "feminizaciji
siromatva" i usredsreuju panju na ekonomsku borbu ena u Americi. Barbara
Erenrajh i Karin Stalard, autorke eseja "Nova klasa siromanih"* upozoravaju na
povean broj pripadnica srednje klase koje ulaze u redove siromanih i naglaavaju
da je siromatvo meu enama svih klasa uveano u periodu od 1967. do 1978, za
koji se verovalo da predstavlja godine ekonomskog prosperiteta za ene:
Sumorna ekonomska situacija protivrei slici sedamdesetih kao enskoj
"dekadi osloboenja". Za neke ene, na neki nain, ona je to i bila. ene koje
su bile mlade, obrazovane i preduzimljive, prokrile su put u nekada zatvorene
profesije poput medicine, prava, univerzitetskog angamana i menadmenta.
U medijima je stari ideal ene kao supruge iz predgraa sa 2,3 dece u proseku
i prostranim porodinim kolima zamenila slika uspene ene sa karijerom,
akten-tanom i poslovnim kostimom. Televizijske voditeljke su postale poznata
lica, predsedavajui je postao predsedavajui/a, tako da je izgledalo da je
jedina stvar koja stoji na putu enskog uspeha nedovoljna koliina
'prodornosti'. Meutim, iza tih optimistinih prizora, ene kao klasa mlade,
stare, crne, bele postepeno su gubile tle pod nogama, posebno one koje su
bile dvostruko ugroene, crnkinje i ene hispano porekla, koje su podnele
najvee gubitke.
Na nesreu, nije sluajno to su bele ene tek odnedavno poele da se bave ovim
gubicima. Klasizam i rasizam su oblikovali enske stavove tako da bele pripadnice
buroazije nisu osetile potrebu da se usredsrede na te gubitke jer je verovatnoa da
se nau meu ugroenima bila vrlo mala. Shodno tome, vei deo sadanjeg
bavljenja problemima ena i siromatva (meu feministkinjama, a potiui sa desnog
krila) implikuje da su oni na neki nain traginiji, zavreuju vie panje, iziskuju
skoriju promenu jer sve vei broj belih pripadnica srednje klase dolazi u opasnost da
ue u redove siromanih. Takav pristup problemima enskog siromatva daje
prednost borbi jedne grupe u odnosu na borbu druge. On navodi ene da uticaj
nezaposlenosti, razvoda itd. procenjuju u odnosu na bele pripadnice buroazije,
umesto da nas podstakne da ispitamo sveukupni ekonomski poloaj ena. Da su
feministike aktivistkinje sve vreme sagledavale celovitu sliku, ne bi nas toliko
iznenadila injenica da su ene kao grupa zapravo na ekonomskom gubitku, a ne
dobitku, i da se tim problemima trebalo posvetiti ranije.
Borba protiv siromatva je, uz pravi pristup, mogla da postane jedno od pitanja koje
ujedinjuje ene razliitih etnikih grupa i razliitog porekla. Erenrajhova i Stalardova
potvruju:
Feminizacija siromatva ili da se izrazimo na drugi nain, osiromaenje ena
verovatno je kljuni problem sa kojim se feminizam danas suoava.
*

Barbara Ehrenreich, Karin Stallard: The Nouveau Poor asopis Ms, avgust 1982, str. 217-224.

73

Okonanje ekonomske eksploatacije ena moglo bi da postane feministika agenda

koja dotie probleme velikog broja ena i samim tim rui barijere koje razdvajaju one
male grupe ena koje su aktivne u feministikim organizacijama od vee grupacije
ena u drutvu koje nisu uestvovale u organizovanoj feministikoj borbi. To bi moglo
da transformie feministiki pokret da vie ne slui klasnim interesima jedne
specifine grupe. Kolektivni pokuaj da se suoimo sa problemom ekonomske
eksploatacije ena bi podrazumevao usredsreivanje na vei broj pitanja. Neka od
njih bi mogla da budu osmiljavanje strategija da se poboljaju uslovi rada u
postojeem sistemu, iako to ne bi vodilo radikalnoj promeni kapitalistikog
patrijarhata. Ovo potonje je kljuno. Erenrajhova i Staladova izbegavaju upravo takav
zakljuak. Iako daju nacrt problema u brojnim pasusima, samo je jedan posveen
moguem reenju:
Potreban nam je feministiki ekonomski program i to nije mala stvar.
Ekonomski program koji ima u vidu potrebe ena, morae da se bavi duboko
ukorenjenim nepravdama ekonomije kojom dominira biznis i drutva kojim
dominiraju mukarci. Njegovo formulisanje e nas odvesti van nama bliskog
konsenzusa definisanog zahtevom za ravnopravnost do novih problema,
novih programa i moda novih perspektiva. Bile pred nama debate ili kolektivni
pomaci, dolaze sa velikim zakanjenjem; feminizacija siromatva zahteva
feministiku viziju pravednog i demokratskog drutva.
Erenrajhova i Stalardova smatraju da bi ene trebalo da rade na osmiljavanju novih
ekonomskih programa, ali izbegavaju da eksplicitno kritikuju kapitalizam u svom
eseju. Mi nuno treba da uvidimo da je to sistem koji mora da eksploatie podreene
grupe ljudi da bi opstao. Mi moramo da prihvatimo da unutar tog sistema veliki broj
ena jeste, i ostae rtve klasne opresije.
Veina ena aktivnih u feministikom pokretu nema radikalne politike stavove i nisu
spremne da se suoe sa ovim okolnostima, posebno onda kada im je kao
individuama omoguena ekonomska nezavisnost u postojeoj strukturi. One sa
oklevanjem, ak nerado priznaju da podrka kapitalistikom patrijarhatu ili ak neseksistikom kapitalistikom sistemu nee okonati ekonomsku eksploataciju
podreenih grupa. Ove ene se plae gubitka sopstvenih materijalnih privilegija.
Kako sve vie belih pripadnica srednje klase gubi status i ulazi u redove siromanih,
kritika kapitalizma e im verovatno izgledati nuna. Jedna od ena koje opisuju
Erenrajhova i Stalardova svedoi da "teka vremena imaju izuzetno svojstvo da nam
otvore oi".
S obzirom na to da se sve vie ena suoava sa bankrotstvom sadanjeg
ekonomskog sistema, potrebno je da se okrenemo vizijama novih ekonomskih
programa uporedo sa podsticanjem enske ekonomske borbe putem suvislih reformi.
Potrebno je podrati napore da se stvore novi poslovi skraivanjem radne nedelje.
ene bi trebalo da podre napore parova da dele jedno visoko plaeno radno mesto.
ene bi trebalo da se bore za okonanje prakse "porodinih plata"* koje dobijaju
mukarci. ene bi trebalo da podre socijalna davanja i zahtevaju reformu socijalne
pomoi. ene bi trebalo da naue osnovnu stvar, da efikasnije raspolau sredstvima
*

Family wages ili living wages plate koje su dovoljne za izdravanje etvorolane porodice. Prim. prev.

74

koja imaju, ma kolika ona bila. enama je potrebna pomo da prekinu svoju
zavisnost od kompulzivne potronje. Grupe ena u odreenim strukama treba da se
kolektivno organizuju i zahtevaju bolje uslove rada. Nisko plaeni poslovi koje ene
imaju, najee su nezdravi, nepotrebno dehumanizujui, stresni i depresivni usled
loih uslova za rad. ene koje rade u uslunim delatnostima a ne znaju kome i kako
da se obrate zbog problema vezanih za posao, treba da dobiju mesto gde mogu da
se obrate za pomo i savet. Spisak moguih reformi i progresivnih programa je
beskonaan. Iako se ve bavimo nekima od navedenih pitanja, dodatna podrka bi
doprinela brem reavanju. Kada ene uvide da su njihove ekonomske brige
centralno pitanje feministikog pokreta, bie spremnije da podrobnije sagledaju
feministiku ideologiju.
ene su ekonomski, ali i psihiki eksploatisane u radu. Seksistika ideologija ih ui
da omalovae vlastiti doprinos radnoj snazi. Konzumerizam ih uverava da rade zbog
materijalnih potreba i nedostatnih prihoda, a ne zato to doprinose drutvu,
izraavaju kreativnost ili oseaju zadovoljstvo zbog toga to rade poslove koji donose
dobrobit i njima i drugima. Usredsreivanje feministkinja na ponovno promiljanje
prirode rada pomoglo bi enama koje rade da se odupru psihikoj eksploataciji, iako
takvi napori ne bi promenili ekonomsku situaciju. Vrednujui svaku vrstu rada koji
ene obavljaju, bio on plaeni ili neplaeni, feministike aktivistkinje bi enama
omoguile alternativne koncepte o sebi i samo-definicije. Veoma esto je stavljanje
naglaska na profesije i karijere navodilo ene unutar feministikog pokreta da se
ponaaju kao da svi ostali poslovi, posebno oni koji su loije plaeni, nemaju
vrednost. Na taj nain, feministiki stavovi o poslu koji obavlja veina ena,
odraavali su stavove mukaraca.
Mnoge ene na tritu rada obavljaju uslune delatnosti, koje su ili nedovoljno
plaene ili neplaene (tj. rad u kui). Rad u kui i druge vrste uslunog rada, posebno
su obezvreeni u kapitalistikom drutvu. Feministike aktivistkinje koje su
zagovarale plate za domaice videle su to kao nain da se enama prui odreena
ekonomska mo i da se vrednuje rad koji one obavljaju. Malo je verovatno da bi plate
za domaice podstakle drutvo da vrednuje ove poslove, imajui u vidu da se ak i
plaeni usluni rad smatra bezvrednim. U plaenim uslunim delatnostima,
radnicama/cima se prua ekonomska kompenzacija, ali ona ne umanjuje razmeru
psihike eksploatacije. Njihov rad ima istu onu degradirajuu stigmu koja obeleava i
rad u kui. Anonimni/e autori/ke dela "ene i novi svet"* istiu da su plate za rad u
kui "reenje koje nas gura korak dalje na putu kapitalizma jer nas smeta na pijacu i
stavlja cenu na aktivnosti koje bi trebalo da zadovoljavaju ljudske potrebe a ne samo
da pruaju ekonomsku nezavisnost za ene". Kada bi ene primale platu za rad u
kui, malo je verovatno da bi to ikada prestao da bude iskljuivo "enski rad"; a
podjednako mala je i verovatnoa da bi bio posmatran kao rad od vrednosti.
Napisano je premalo radova o vrednosti uslunog posla, a posebno o radu u kui.
(Takve knjige su "Sociologija rada u kui" En Oukli, "Domaice: zaboravljene
radnice" Re Andre i antologija "Politika kunog rada" koju je priredila Elen Molos**.)
Ipak, postoji mali broj feministikih studija koje razmatraju koliko dobro obavljen kuni
posao doprinosi blagostanju pojedinke, razvoju oseanja za estetsko ili smanjuje nivo
*

Women and the New World, str. 35.

Ann Oakley: The Sociology of Housework; Rae Andre:Homemakers:The Forgotten Workers; Ellen Molos ed.
The Politics of Housework.
**

75

stresa. Uei da obavljaju kune poslove, deca i odrasli prihvataju odgovornost za

stvaranje reda u svom materijalnom svetu. Oni ue da cene i da se brinu za svoje
okruenje. S obzirom na to da mnoga muka deca ne ue da rade u kui, odrastaju i
dospevaju u zrelo doba bez potovanja za okolinu, a esto i bez sposobnosti da se
brinu o sebi i svom domu. Doputeno im je da kultiviu nepotrebnu zavisnost od ena
u svakodnevici vezanoj za kuu, i kao proizvod te zavisnosti ponekad nisu u stanju
da razviju zdrav oseaj autonomije. Devojice, iako prisiljene da obavljaju poslove po
kui, esto naue da ovaj posao doivljavaju kao manje vredan i degradirajui. Takvi
stavovi ih vode ka tome da zamrze obavljanje kunih poslova i liavaju ih oseanja
linog zadovoljstva koji bi mogle da imaju dok obavljaju ove neophodne poslove. One
dolaze u zrelo doba sa stavom da je veina poslova, ne samo kuni, obino rintanje i
provode vreme matajui o ivotu u kome ne rade, posebno ne uslune poslove. Da
su podsticane da cene kuni rad, verovatno bi imale drugaiji odnos prema svakoj
vrsti rada. Moda bi rad videle kao afirmaciju identiteta, umesto kao njegovu
negaciju. Mnogi mladi zapadnjaci, ene i mukarci, danas slede uenja razliitih
istonjakih religija i filozofskih pravaca kako bi postigli samorealizaciju. Tokom ovog
procesa ue da preispitaju sopstvene stavove o radu, posebno uslunom. Oni ue da
disciplina poinje paljivim izvoenjem svih vrsta zadataka, posebno onih koji se u
naoj kulturi smatraju "sluinakim".
Preispitivanje prirode rada je neophodno za feministiki pokret u Americi. Kao deo
tog preispitivanja ene treba da naue da vrednuju rad. Mnoge feministike
aktivistkinje nisu zauzele stav da bi vrednovanje rada koji obavljaju, bilo plaenog ili
neplaenog, za ene bio znaajan izraz moi i otpora. Ponaale su se kao da bi
jedino priznanje radu koji obavljaju ene moglo da doe od vladajuih grupacija
mukaraca (a u sluaju kunog posla bi to znailo pretvoriti ga u plaeni posao).
Potpuno je nebitno da li mukarci cene rad koji obavljaju ene, ukoliko one same to
ne ine.
ene, kao i ostale grupe ekploatisanih i potlaenih u naem drutvu, obino imaju
negativan stav prema radu uopte, a posebno prema onom koje same obavljaju. One
gaje sklonost da svoj posao obezvreuju jer su nauene da mu pridaju odreen
znaaj samo u odnosu na to koliko se za njega moe dobiti. Primati malu ili nikakvu
platu se poistoveuje sa linim neuspehom, promaajem, inferiornou. Kao i druge
grupe eksploatisanih, i ene internalizuju definiciju sebe koju su izrekli moni, kao i
procenu posla koji obavljaju, koju su dali moni. One ne razvijaju prema poslu stav
koji ga vrednuje kao izraz dostojanstva, discipline, kreativnosti itd. U delu "Revolucija
i evolucija u dvadesetom veku"* koje su napisali Grejs Li Bogs i Dejms Bogs, kae
se da veina zaposlenih u naem drutvu, ena i mukaraca, rad vidi kao oblik
ropstva i potrebna im je spoznaja da ueem u radu izgrauju ljudsko u sebi:
Nezamislivo je da bi ljudsko drutvo moglo da postoji bez rada. Nova etika
rada poinje pre svega idejom da je rad neophodan za ljudsku linost.
Meutim, mukarac/ena se toliko dugo bori protiv prinudnog rada da smo
zaboravili na to da bez rada ne bismo opstali kao ljudska bia. Mi ivimo na
istorijskom raskru najvieg stepena masovne borbe protiv rada i tehnoloke
revolucije koja ukida preanje razloge za rad. Prema tome, treba da
potvrdimo da ljudi moraju da rade, ali ne treba da rade na nekadanji nain i iz
*

Boggs, str 242.

76

nekadanjih razloga. Mi ne moemo da traimo nove naine i nove razloge,

ukoliko ne verujemo da postoje ljudski razlozi za rad...
Potrebno je da razgraniimo, suprotstavimo dva stava prema radu. Nije bitno
da li ih neko imenuje kao "buroaske" i "socijalistike" stavove ili ne, sve dok
imamo svest o tome da na sadanjoj istorijskoj taki, u ovoj tranziciji, postoje
dva stava: jedan koji je mrnja i odbacivanje rada, i poguban po ljudsku
linost, i drugi koji potvruje da je rad od sutinske vrednosti za razvoj
ljudskog bia.
Tradicionalno, rad nije bio sfera ljudske aktivnosti u kojoj ene uestvuju kako bi
razvijale svoju linost, koncept o sebi itd. To je jedan od razloga to ak ni one koje
su postigle ekonomsku samostalnost nisu mogle da se oslobode opresivnih
interakcija sa seksistiki nastrojenim osobama, isto kao i ene koje ne dobijaju platu i
iji ekonomski opstanak zavisi od drugih. ene koje rade esto misle da su
meuljudski odnosi podruje u kojem e razvijati linost, definiciju sebe itd. Mogu se
drati pretpostavke da e se jednog dana osloboditi potrebe da rade, kada upoznaju
"pravog" mukarca. Takvo razmiljanje ih vodi u pravcu podravanja i odravanja
seksistike ideologije. Kao pripadnice radnike klase, one bi mogle da imaju koristi
od feministikih napora da se preispita priroda rada. Vlastodrci navode ene koje ne
mogu da nau posao, koje su nezaposlene i prinudno zavise od socijalne pomoi, da
sebe vide kao parazite koji ive od tueg rada. Sistem socijalne pomoi je ustrojen
tako da se pobrine da primaoci prou kroz demoraliui proces pre nego to dobiju
pomo. Taj proces esto uzrokuje depresiju koja paralie ene i spreava da se
oslobode poloaja zavisnosti. Te ene bi takoe mogle da imaju koristi od
feministikih napora da se preispita priroda rada. One bi mogle da uestvuju u
aktivnostima koje feminizam promovie, a koje bi vodile restruktuiranju sadanjeg
sistema socijalne pomoi kako bi se vezao za pozitivan koncept rada i osigurao
nalaenje posla.
Budui feministiki pokret e biti odriv samo ako se bude bavio potrebama velikog
broja ena. Radei na tome da se preispita priroda rada, feministike aktivistkinje e
dati pravac pokretu, kako bi imao znaaj za sve ene i podstakao njihovo
ukljuivanje.

77

8.
OBRAZOVANJE ENA:
FEMINISTIKA AGENDA

Mnoge pripadnice savremenog feministikog pokreta su univerzitetski obrazovane.

Lako se pretpostavlja da su na obrazovni status i privilegije uobiajeni meu
enama, i shodno tome izostaje naglaavanje potrebe da obrazovanje, posebno
osnovna pismenost, bude deo feministike agende. Iako su se feministike
aktivistkinje usredsredile na borbu protiv seksizma u obrazovnim institucijama i u toku
socijalizacije dece, nisu dublje ispitale vezu izmeu seksistike eksploatacije ena u
ovom drutvu i stepena enskog obrazovanja, ukljuujui i nedostatak osnovnog
vladanja itanjem i pisanjem. arlot Ban, feministika aktivistkinja i naunica,
naglaava politiki znaaj pismenosti u eseju "Feminizam i obrazovanje":
...Revolucionarni pokreti su gotovo uvek irenje pismenosti smatrali jednim od
najznaajnijih zadataka. Ipak, u ovoj zemlji u kojoj se pretpostavlja da veina
nas ita i pie, on se esto previa...
itanje i pisanje su znaajni sami po sebi i ene treba da imaju pristup
zadovoljstvu koje u njima lei. Osim toga, znaajni su za promenu iz nekoliko
razloga. Prvo, predstavljaju sredstvo za prenoenje ideja i informacija koje
moda nisu lako dostupne putem javnih medijia. Na primer, ideja o enskom
osloboenju je poela da se iri iz apirografisanih tekstova... Drugo, itanje i
pisanje podstiu razvoj imaginacije i neije sposobnosti da misli...Tree,
mogunost neke osobe da pristupi raznolikim interpretacijama stvarnosti
poveava njenu sposobnost da razmilja samostalno, da se odupre normama
kulture i da osmisli alternative za drutvo to sve ini osnov politikog
delovanja. etvrto, itanje i pisanje su od pomoi za individualni enski
opstanak i uspeh u svetu jer poveavaju njenu sposobnost da se nosi sa
poduhvatima koje bira. Naposletku, pisana re je i dalje najjeftiniji i
najpristupaniji oblik masovne komunikacije... Kada se prisetimo zato je
pismenost bila znaajna za pokrete, postaje jasno da ne treba da
pretpostavimo da su ene ve pismene, niti da potcenimo znaaj poduavanja
ena da itaju, piu i misle, kao dela feministikog obrazovanja.
Zaetnice feministikog pokreta su kao plod klasnih predrasuda jednostavno
pretpostavile da e se feministika teorija i praksa najbolje preneti velikom broju ena
putem pisanih materijala. Naglasak na pisanim materijalima zapravo predstavlja
prepreku za mnoge ene da uopte uju za feminizam. U Americi postoje mesta gde
feministika literatura nije dostupna, gde ene i mukarci nikada nisu uli re
'feminizam', ili su je uli a ne znaju ta zapravo znai. Da su feministike aktivistkinje
78

koje su zacrtale pravac pokreta imale u vidu pitanje pismenosti, znale bi da

usredsreenost na pisane materijale daje pristup feministikim idejama samo
odreenim klasama i grupama ena. Znale bi da pokret ija poruka i njeno
prenoenje poiva samo na pisanoj rei, mora da istakne vanost programa koji
opismenjavaju ene. Politiki znaaj pismenosti je jo uvek nedovoljno naglaen
unutar feministikog pokreta, iako je tampani materijal praktino postao jedini medij
putem koga se teorija izraava. Mnoge teoretiarke/i ak i ne pokazuju nameru da
svojim idejama dopru do ire javnosti, i shodno tome moramo da preuzmemo deo
odgovornosti za povrne i izvitoperene verzije feministikih ideja koje potom
zavravaju u svesti ljudi kao takve, putem televizije, na primer. Nije kasno da
feministike aktivistkinje istaknu znaaj pismenosti i organizuju obrazovne programe
za opismenjavanje ena. Kroz takve programe koje bi vodile feministkinje,
nepismene ene svih klasa, posebno siromane i radnice, bile bi u prilici da ue da
itaju i piu uporedo sa razvojem kritike i analitike svesti.
Imajui u vidu klasnu pristrasnost mnogih feministikih aktivistkinja, panja je
usmerena na ene u viem obrazovanju, studentkinje i predavaice, sa malo ili
nimalo panje usmerene na potrebu da se edukuju ene koje nemaju osnovne
vetine. Vreme i novac su utroeni na stvaranje mogunosti da naunice i
akademkinje rade i promoviu svoj rad. Iako je taj napor znaajan, ne bi trebalo da
ima vei prioritet od borbe da se omogui svim enama da itaju i piu. S obzirom na
brojna smanjivanja budeta na svim nivoima u Americi, verovatnoa da e se
pomou javnih fondova pokrenuti programi opismenjavanja vrlo je mala. Meutim, te
programe bi mogli novano da podre ene i mukarci u akademskim institucijama
koji su naklonjeni radikalnoj politikoj promeni. ak i ako finansiranje ne bi bilo
mogue iz drugih izvora, mali programi opismenjavanja bi mogli da krenu iz
komiluka i zajednica u kojima postoje politiki posveene i obuene osobe koje bi
mogle da naue ene da itaju i piu. Sve dok najvei broj ena u naem drutvu ne
bude mogao da ita i pie, feministike ideje treba prenositi od usta do usta. Mnoge
ene nee, ili ne mogu da prisustvuju feministikim konferencijama i javnim
diskusijama; kontakt od vrata do vrata bi mogao da poslui kao jedan od naina na
koji mogu da se ire feministike ideje. To bi mogle da rade ene koje su ve aktivne
u feministikim organizacijama. Mnoge studentkinje enskih studija na univerzitetima
irom Amerike bore se sa dilemom da li je njihov intelektualni i akademski rad
relevantan za ene kao grupu, za ene u "stvarnom" svetu. Kada bi ove studentkinje
ule u zajednicu i razgovarale o feministikim pitanjima od vrata do vrata, premostile
bi jaz izmeu sopstvenog obrazovnog iskustva i onog koje ima najvei broj ena.
Mnoge ene zaziru od kontakta sa nepoznatim enama U toku jednog semestra
predavala sam u okviru programa "ene Treeg sveta u Americi", i iako je etnika
pripadnost studentkinja varirala od semestra do semestra, tokom ovog semestra su
gotovo sve bile bele. Sve su izrazile aljenje zbog malog broja pripadnica drugih
rasa. Dala sam im u zadatak da razgovaraju sa pripadnicama drugih rasa u
studentskom kampusu o tome zato ne uestvuju na predavanjima enskih studija.
Podstakla sam ih da pozovu studentkinje na asove. U poetku su sa nelagodom
pristupile ovom projektu. Imale su tekoa da stupe u kontakt sa osobama koje ne
poznaju. Veina je uvidela da ene sa kojima su razgovarale kao primarni razlog
nepohaanja enskih studija navode nedostatak informacija o samom kursu i
osobama koje predaju. Nakon to su studentkinje iznele svoje nalaze (neke su i
dovele na as grupe studentkinja koje nisu bele), razgovarale smo o nainima na

79

koje vie studentkinja moe da sazna za program enskih studija. Iako smo se sve
sloile da je tampani publicitet (oglas u kolskim novinama i posteri) dobra
strategija, odluile smo da je ipak najuspenija metoda razgovor sa enama o
kursevima. U toku razgovora, ene su mogle da postavljaju pitanja i time otklone
stereotipe ili strahove koje su moda imale o feminizmu i programu enskih studija.
Za irenje feministikih ideja neprikosnovena je usmena komunikacija. U kampanji
od vrata do vrata tokom koje se ira javnost upoznaje sa feministikom politikom,
ene imaju mogunost da postave pitanja, razjasne probleme i daju povratnu
informaciju. Ukoliko bi u toku jedne godine ene prestale da troe hiljade dolara na
organizovanje konferencija na koje dolazi samo odabrana grupa pojedinki, cilj koji
bismo mogle da postavimo za tu godinu bio bi prodor ka velikom broju ljudi u svim
dravama, sa namerom da se feminizam premesti sa univerziteta na ulice i u domove
u naem drutvu.
Feministiko obrazovanje se institucionalizovalo na univerzitetima pomou programa
enskih studija. Iako su takvi programi potrebni i neosporno uspeni u poduavanju
studentkinja feminizmu, imaju vrlo malo, ili nimalo uticaja na ire krugove ena i
mukaraca. Postoji vrlo mali broj programa nalik enskim studijama koji istu vrstu
znanja i informacija prenose ljudima koji ne pohaaju univerzitet. Mnogi studenti i
studentkinje uviaju da upravo na predavanjima enskih studija preispituju
seksistiku socijalizaciju. Informacije koje dobiju obino iz korena menjaju njihovo
vienje stvarnosti i menjaju njihov stav o prirodi polnih uloga. Takva vrsta informacija
treba da dopre do veeg broja ljudi. Pozitivna praksa za bilo koju naunicu ili
naunika, kao deo vlastite politike posveenosti feminizmu, trebalo bi da bude
ponuda programa enskih studija lokalnim zajednicama, udruenjima mladih
hriana i hrianki*, crkvi itd. ak i kada ne bi drale/i onoliko asova koliko dre na
univerzitetu, svako vreme provedeno u tome da se javnosti d pristup enskim
studijama je znaajno.
Prole godine sam se vratila u mali grad u Kentakiju gde sam odrasla, da bih govorila
na temu "Crne spisateljice: vizija zajednice" tokom Nedelje istorije crnaca**. Moje
izlaganje je trebalo da osvetli na koji nain su crne spisateljice inspirisane
svakodnevnim ivotnim iskustvima u crnakim domovima i zajednicama. Naviknuta
da drim univerzitetska predavanja studentima upuenim u literaturu, smatrala sam
izazovom razvijanje predavake strategije koja bi isto znanje prenela enama i
mukarcima svih ivotnih doba (uglavnom Afro-Amerikancima), pismenim i
nepismenim, od kojih mnogi nisu bili upoznati sa autorima/kama na koje se pozivam.
Izrazito sam se oslonila na itanje celih pasaa iz razliitih tiva poezije, proze,
drame, koristei one koji su sadrali neobine, uzbudljive opise svakodnevnih
situacija. Dok sam pripremala izlaganje, svesno sam nastojala da se ni na koji nain
ne obraam publici "s visine". elela sam da odrim isti intelektualni nivo koji bih
*

YMCA (Young Men's Christian Association), Udruenje mladih hriana koje prua podrku mladim ljudima i
usmereno je ka izgradnji "pravedne ljudske zajednice koja poiva na ljubavi, miru i pomirenju"; YWCA (Young
Women's Christian Association), Udruenje mladih hrianki, organizacija sa slinim ciljem, kao ime koristi
samo skraenicu jer element hrianstva vie ne igra tako znaajnu ulogu u aktivnostima ove organizacije.
Prim.prev.
**
Black History Week, proslavljanje istorije crnaca je poelo 1926. kada je Karter G. Vudson, istoriar koji je
doktorirao na Harvardu ustanovio drugu nedelju februara kao Nedelju istorije crnaca i "vreme da se oda poast
Afro-Amerikancima koji su menjali svet". Ta nedelja je odabrana zbog roendana Frederika Daglasa
(abolicioniste, velikog govornika, oveka koji se borio protiv ropstva, za enska prava i prvog crnca koji je uao
u sam vrh vlade) i Abrahama Linkolna. Pedeset godina kasnije proslava je produena na ceo februar. Prim. prev.

80

imala tokom predavanja u univerzitetskoj uionici. Svesna toga, poela sam da

razmiljam na nivou interpretacija dajui istu poruku, koristei drugaiji stil,
jednostavnije reenine strukture itd.
Sposobnost da "prevedemo" ideje publici koja je arolika u smislu godina, pola,
etnike pripadnosti, nivoa pismenosti, jeste vetina koju mi, feministike predavaice,
treba da razvijemo. Vea koncentracija feministikih predavaica na univerzitetima
podstie rutinsku upotrebu akademskog stila koja onemoguava nastavnicama/cima
da uspeno komuniciraju sa osobama neupuenim u akademski stil ili argon.
Predavai/ce, posebno univerzitetski kadar, esto su u strahu da nauni krugovi nee
ceniti njihov rad ukoliko on bude takve prirode da je pristupaan iroj publici. Problem
pristupanosti obeleava vei deo feministike teorije. Feministiki esej koji sadri
revolucionarne ideje, a napisan je na komplikovan, apstraktan nain i slui se
argonom specifine discipline, nee imati uticaj kakav bi trebalo da ima na svest
ena i mukaraca, jer e ga najverovatnije proitati samo mala grupa ljudi. Iako
feministike naunice treba slobodno da koriste kompleksne stilove, ukoliko iskreno
nameravaju da se obrate to veem broju ljudi, treba da piu na pristupaniji nain, ili
da piu onako kako ele, ali da se nakon toga pobrinu da taj rad u nekom lako
razumljivom stilu bude dostupan drugima.
Vrednost feministikog dela ne treba da bude odreena time da li se ono povinuje
akademskim standardima. Vrednost feministikog dela ne treba da bude odreena
time da li je ono teko za itanje. Shodno tome, dela ne treba ni odbacivati zato to
su teka. Ukoliko feministiki tekstovi i stipendije imaju za cilj da promoviu
feministiki pokret i doprinesu njegovom napretku, pitanje stila treba razmatrati
uporedo sa politikom namerom. Masovno zasnovan feministiki pokret nee
postojati sve dok feministike ideje budu razumljive samo nekolicini obrazovanih.
Feministike aktivistkinje treba da posvete panju edukativnim potrebama nedovoljno
obrazovanih ena, ukoliko pisana re ostane primarni medij za irenje feministikih
ideja.
Dodatni razlog zbog kog obrazovanje nije bilo primarno pitanje za feministike
aktivistkinje, bila je stalna situacija "povuci-potegni" izmeu feministkinja intelektualki
i akademkinja, i pripadnica pokreta koje su obrazovanje smatrale buroaskom
privilegijom i bile izrazito antiintelektualno nastrojene. Takva netrpeljivost je stvorila
lanu dihotomiju izmeu teorije (razvijanja ideja) i prakse (akcija koje pokret
preduzima), gde je jedna grupa davala prednost "praksi". Kao posledica, javlja se
nedostatak komplementarnosti feministike teorije i feministike prakse. To pojaava
oseanja nekih ena koje se bave aktivizmom (poput organizovanja odbora za
odbranu ena koje su u zatvoru zbog ubistva nasilnog partnera) da su one
superiornije ili "politiki korektnije" od ena koje svoju energiju usmeravaju na
razvijanje ideja. Od samog zaetka, pripadnice enskog pokreta za osloboenje
borile su se da ujedine teoriju i praksu, da stvore oslobodilaku feministiku praksu
(koju Paolo Freire definie kao "akciju i promiljanje sveta kako bismo ga
transformisali"). Tu borbu je podrivao antiintelektualizam, kao i akademska elita koja
je verovala da njihove "ideje" ne moraju da imaju potporu u stvarnom ivotu.
Mnoge feministike teoretiarke su usled klasnih predrasuda razvile ideje koje imaju
malo, ili nimalo veze sa iskustvima veine ena i teorije koje nisu od koristi za
feministiku revoluciju. Usled nezadovoljstva i srdbe zbog takvih ideja, mnoge ene

81

sveukupnu teoriju odbacuju kao nepotrebnu. Ipak, ene treba da znaju da su ideje i
teorije znaajne i sutinski neophodne za osmiljavanje i sprovoenje u delo
uspenog feministikog pokreta, koji e okupiti veliki broj ljudi i ukljuiti ih u
transformisanje ovog drutva. Ironino, premalo saznanja o revolucionarnoj politici
nagoni ene da ideje i teorije vide kao nepotrebne. U poglavlju "Dijalektika i
revolucija" Grejs Li Bogs i Dejms Bogs razmatraju vanost ideja za revolucionarne
aktivistkinje/e:
Revolucionari/ke ele da promene stvarnost, da je poboljaju. Prema tome,
njima nije potrebna samo revolucionarna filozofija dijalektike. Potrebna im je
revolucionarna ideologija tj. korpus ideja zasnovanih na analizi osnovnih
protivrenosti drutva koje nastoje da promene, projektujui viziju vieg oblika
stvarnosti unutar koje bi ove protivrenosti bile razreene, i dovodei u vezu to
razreenje sa drutvenom snagom ili snagama koje nose odgovornost i imaju
potencijal da ga ostvare. Tek nakon to se dosegne prava ideologija ima
smisla razvijati revolucionarnu politiku tj. programe neophodne za mobilisanje i
organizovanje revolucionarnih drutvenih snaga. Ukoliko je vaa ideologija
pogrena, to znai da ide u pogrenom pravcu ili je ograniena, tako da i svim
najbriljantnijim programima za borbenu aktivnost mora da bude jasan taj sled
od revolucionarne filozofije, preko revolucionarne ideologije, do
revolucionarne politike.
Podrka anti-intelektualizmu u feministikom pokretu, pravi je primer ideologije koja
podriva i usporava napredak. enama je, kao grupi, uskraeno pravo i privilegija da
se intelektualno razvijaju (zbog pola, rase kao i klasne eksploatacije i opresije).
Mnogim enama je uskraen pristup kolama miljenja koje promoviu onu vrstu
kritikog i analitikog poimanja koje je neophodno za oslobodilaku borbu. Takva
deprivacija je uzrok toga da se ene oseaju nesigurno u pogledu intelektualnog rada
i da se plae da se uhvate u kotac sa novim idejama i informacijama. Ona nas
navodi da ono to jeste relevantno, odbacimo kao irelevantno, jer predstavlja izazov
za nas.
ene drugih rasa aktivne u feministikom pokretu, nastrojene su antiintelektualno.
Mnoge od nas nisu imale pristup univerzitetima i nemamo najvie obrazovanje.
Mogle bismo da izjednaimo belu ensku hegemoniju unutar feministike teorije i
prakse sa obrazovnim statusom. Mogue je da ne osporimo tu hegemoniju (koja ima
koren u klasnoj i rasnoj hijerarhiji), ve da omalovaimo intelektualni rad. Odbacujui
teoriju i stavljajui u prvi plan organizacioni rad, neke ene drugih rasa mogu da u
tom sluaju sebe vide kao politiki angaovanije tamo gde je zaista vano. Ipak,
podlegnemo li verovanju u tu dihotomiju teorije i prakse, sebe emo uvek staviti na
stranu iskustvenog, a inei to podravamo stav (koji belkinje esto ohrabruju), da je
njihov posao da obavljaju "misaoni" rad, razvijaju ideje, teorije itd. dok je naa uloga
da ili obavimo "prljavi" posao, ili iskustvom doprinesemo potvrdi i dokumentovanju
njihovih analiza. ene drugih rasa treba da se intelektualno razviju. Iako ne treba da
se stidimo toga to ne posedujemo odreene obrazovne vetine, treba da
preuzmemo odgovornost za podsticanje i pomo jednih drugima, kako bismo
kombinovale organizacione, praktine vetine sa intelektualnom ekspertizom. Treba
da preispitamo razloge zbog kojih su figure intelektualki drugih rasa tako malobrojne.
One obrazovane meu nama, koje imaju titule, treba da proniknu u to zato
obezvreujemo intelektualnu aktivnost. ene drugih rasa i sve druge ne-

82

privilegovane ene koje su dobro obrazovane, koje razumeju znaaj intelektualnog

razvitka i meru u kojoj on osnauje potlaenu osobu koja je u potrazi za
samooporavkom i korenitom politikom promenom, treba da tu svest podele sa
ostalim enama. Moramo se aktivno boriti da feministiki pokret oslobodimo
antiintelektualnih predrasuda. Treba da nastavimo sa kritikom nesuvislog
intelektualnog rada i promoviemo onu vrstu studiranja i stipendiranja koje je samo
po sebi feministika praksa.
arlot Ban u svojim delima ohrabruje ene da prihvate izazov obrazovanja, bilo ono
osnovna borba za opismenjavanje ili borba da se razvije kritika i analitika svest.
Piui o negativnim stavovima ena prema teoriji, Banova komentarie:
Kada se poduava feministika teorija, susreemo se sa takvim stavovima i
potrebno je da ohrabrimo ene da sistematino promiljaju svet. Nae drutvo
(kao i sva druga danas) doputa samo nekolicini ljudi da razmiljaju na takav
nain, i to uglavnom pripadnicima onih klasa za koje se oekuje da e
kontrolisati drutveni poredak. Za ene se svakako ne smatra da e imati
kontrolu, i kao rezultat toga, obeshrabrene su da razmiljaju analitiki. Kritiko
razmiljanje je, zapravo, antiteza tradicionalne enske uloge. enama je data
uloga da brinu o svakodnevnim problemima preivljavanja, da ale nad
svojom sudbinom i da mataju na linom nivou. Na nama nije da razmiljamo
analitiki o drutvu, dovodimo u pitanje poredak stvari ili razmatramo kako da
ga promenimo. Takvo razmiljanje podrazumeva aktivan, ne pasivan, odnos
prema svetu. Ono zahteva veru da je vredno boriti se za svoje ideje i da je
mogue doneti promenu... Moja namera pri poduavanju feministike teorije
sastoji se u tome da podstaknem ene da razmiljaju o sopstvenom ivotu i
drutvu na taj nain.
Podsticanje ena da streme ka obrazovanju i da razvijaju intelekt, trebalo bi da bude
primarni cilj feministikog pokreta. Obrazovanje kao "praktikovanje slobode" (da se
posluim jo jednom Freirevom frazom), bie stvarnost kada, i samo ako razvijemo
obrazovnu metodologiju koja obuhvata potrebe svih ena. To je znaajna
feministika agenda.

83

9.
FEMINISTIKI POKRET
ZA OKONANJE NASILJA

Savremeni feministiki pokret je uspeno skrenuo panju na potrebu da se okona

muko nasilje nad enama. Aktivistkinje posveene tome da pomognu enama koje
su rtve nasilja da se oporave i ponu novi ivot, osnovale su sklonita za pretuene i
zlostavljane ene irom Amerike. Uprkos godinama predanog i tekog rada, problem
mukog nasilja nad enama stalno raste. Feministike aktivistkinje najee
izraavaju stav da je ova vrsta nasilja razliita u odnosu na druge oblike nasilja
prisutne u naem drutvu, jer je specifino povezana sa politikom seksizma i muke
supremacije: pravom mukaraca da budu nadreeni. U opsenoj studiji "ene i
muko nasilje"* autorka Suzan ehter iznova naglaava "da nasilje nad enama ima
koren u mukoj dominaciji". Poglavlje "Ka analizi porodinog nasilja nad enama",
bavi se opsegom u kojem ideologija muke supremacije podstie i podrava nasilje
nad enama:
Teoretska objanjenja za zlostavljanje nisu samo puke pretpostavke,
definiui uslove koji proizvode nasilje nad enama, ona odreuju i pravac u
kome bi pokret trebalo da ide kako bi ga zaustavio. Ovde nasilje nad enama
posmatramo kao izraz muke dominacije koja se tokom istorije manifestovala
unutar porodice, a koja se trenutno odvija pod okriljem institucija, ekonomskih
odnosa i seksistike podele rada u okvirima kapitalistikog drutva. ene i
mukarci e moi da uspostave dugoroan plan za eliminisanje zlostavljanja
samo putem sveobuhvatne analize konteksta u kome se ono odvija.
Iako sam saglasna sa ehterovom u pogledu mukog nasilja nad enama unutar
porodice kao izraza muke dominacije, verujem da je nasilje neraskidivo povezano
sa svim inovima nasilja u ovom drutvu, koji se odvijaju izmeu monih i nemonih,
nadreenih i podreenih. Dok muka supremacija ohrabruje upotrebu nasilja kako bi
odrala muku dominaciju nad enama, upravo je koncept zapadne filozofske misli o
hijerarhijskoj vladavini i prinudnom autoritetu izvor nasilja nad enama, nasilja
odraslih nad decom, sveukupnog nasilja izmeu onih koji dominiraju i onih koji su
potinjeni. Takav sistem uverenja je temelj na kome poiva seksistika ideologija i
druge ideologije grupne opresije; one e biti ukinute tek kada sam temelj bude
sruen.
Za kontinuiranu feministiku borbu zaustavljanja nasilja nad enama, od
neprikosnovenog je znaaja da bude viena kao deo opteg pokreta za okonanje
nasilja. Do sada se feministiki pokret usredsreivao prvenstveno na muko nasilje i
tako dao legitimitet seksistikim stereotipima koji stvaraju sliku o mukarcima kao
*

Susan Schechter: Women and Male Violence, str. 209.

84

nasilnima i enama koje to nisu; mukarcima koji su zlostavljai i enama koje su

rtve. Takvo razmiljanje nas vodi ka tome da prenebregnemo injenicu do koje mere
ene u ovom drutvu (zajedno sa mukarcima), prihvataju i odravaju miljenje da je
za nadreenu stranu ili grupu prihvatljivo da uva svoju mo nad podreenima
upotrebom sile. Dozvoljava nam da previdimo ili ignoriemo razmere do kojih ene
upotrebljavaju silu nad drugima i nasilno se ponaaju. injenica da ene nisu
poinioci nasilnih dela toliko esto kao mukarci ne ponitava stvarnost enskog
nasilja. Mi moramo da i mukarce i ene u ovom drutvu posmatramo kao grupe koje
podravaju upotrebu nasilja, ukoliko elimo da to nasilje eliminiemo.
Drutvena hijerarhija u belaki nadmonom, kapitalistikom patrijarhatu spada u red
onih u kojima su teoretski mukarci moni, ene nemone; odrasli moni, deca
nemona; belci moni; crnci i ostali koji nisu beli, nemoni. U datoj situaciji, koja god
strana bila u poziciji moi, verovatno e korisititi prinudni autoritet kako bi odrala tu
mo, ukoliko je izazvana ili ugroena. Iako veina ena ne koristi zloupotrebu i nasilje
da kontrolie i vlada mukarcima (mali broj ena zlostavlja mukarce), one mogu da
koriste nasilne mere kako bi odrale autoritet u interakcijama sa grupama nad kojima
izraavaju mo. Mnoge od nas koje su odrasle u patrijarhalnim domovima gde je otac
odravao dominaciju i kontrolu zlostavljanjem ene i dece, znaju da je problem esto
bio pogoran time to su i same ene smatrale da osoba sa autoritetom u porodici
ima pravo da koristi silu kako bi taj autoritet zadrala. Neke ene u takvim
porodicama koristile su prinudni autoritet nad svojom decom, (kao to to ine i ene u
porodicama gde mukarac nije nasilan) ponekad putem redovnih nasilnih ispada bez
jasnog razloga, ili putem sistematskog verbalnog zlostavljanja. To nasilje se ne
razlikuje u odnosu na muko nasilje nad decom i enama, iako se ini da nije toliko
prisutno (to je u neku ruku malo verovatno, s obzirom na to da 90% roditelja koristi
neki oblik fizike sile protiv dece). Iako isticanje injenice da su i ene sklone upotrebi
prinudnog autoriteta kada su u poziciji moi ni na koji nain ne umanjuje ozbiljnost
problema mukog nasilja nad enama, prepoznavanje toga nas podsea da ene,
kao i mukarci, treba da rade na odbacivanju socijalizacije koja nas ui da je
prihvatljivo uspostavljati mo putem prinude ili sile. Usredsreujui se iskljuivo na
okonanje mukog nasilja nad enama, feministike aktivistkinje su u opasnosti da
previde ozbiljnost problema. Moe im se dogoditi da podstaknu ene da se odupru
prinudnoj mukoj dominaciji, a da ih ne podre u tome da se suprotstave svim
vidovima prinudne dominacije.
U delu teoretskog poglavlja koje se bavi analizom nasilja nad enama u porodici,
"Pitanja koja se nameu u graenju teorije" ehterova priznaje da postoji potreba za
dubljom analizom faktora koji doprinose razvoju zlostavljanja. Ona ukazuje na
injenicu da zlostavljanje postoji i u lezbejskim odnosima, kako bi postavila pitanje o
tome kako se ova informacija "uklapa" u teoriju o zlostavljanju, koja kao uzrok vidi
muku dominaciju. Sama odgovara: 'Moglo bi se teoretisati o tome da su modeli
intimnih odnosa koji su bazirani na moi i dominaciji preovlaujui u ovom drutvu i
da kao takvi, zapravo, utiu i na prirodu odnosa izmeu osoba istog pola'. Ipak,
autorka sa oklevanjem prihvata takvu teoriju jer ona ne potvruje da je muka
dominacija uzrok zlostavljanja. ehterova potom zakljuuje da treba sprovesti ira
istraivanja pre nego to se odluimo da poveemo ta dva vida zlostavljanja.
Meutim, ukoliko pretpostavimo, kao to to ja inim, da je zlostavljanje
prouzrokovano uverenjem koje proima nau kulturu, a to je da su hijerarhijska
vladavina i prinudni autoritet prirodni, tada vidimo da sve nae odnose uglavnom

85

zasnivamo na moi i dominaciji, a da su shodno tome svi vidovi zlostavljanja

povezani. U delu "Kulturoloke osnove rasizma i grupne opresije"*, filozof Don Hod
podsea da smo, u kontekstu tradicionalne zapadne porodice unutar koje postoje
autoritarna muka pravila i autoritarna vladavina odraslih, svi socijalizovani da
prihvatimo grupnu opresiju i upotrebu sile zarad uspostavljanja autoriteta. Takvi
obrasci ponaanja osnov su svih naih odnosa:
Najvei broj linih odnosa u Dualistikoj kulturi odvija se unutar uspostavljenih
institucija. Shodno tome, najvei broj odnosa sadri jak hijerarhijski element.
Najvei deo linih interakcija dogaa se u hijerarhijskim strukturama i njima su
oblikovane. Upravo smo razmatrali odnose koji preovladavaju u porodici gde
je vladavina odraslih nad ne-odraslima i vladavina mukaraca nad enama
prihvaena norma. Pored ovih linih odnosa, druge vrste linih interakcija
obino ukljuuju hijerarhijski okvir poslodavac naspram zaposlenog, ef ili
rukovodilac naspram radnog tima, proizvoa ili vlasnik naspram korisnika,
stanodavac naspram stanara, onaj koji pozajmljuje naspram pozajmljivaa,
profesor naspram studenta, suveren naspram onog kojim se vlada ukratko,
kontrolor naspram kontrolisanog...
U svim ovim odnosima, mo kojom se slui vladajua strana odrava se putem
pretnje (koja se sprovodi ili ne sprovodi u delo) da moe doi do nasilnog fizikog ili
psiholokog kanjavanja, ukoliko se ugrozi hijerarhijska struktura.
Muko nasilje nad enama koje se odvija u linim odnosima, jedan je od
najoiglednijih izraza sile zlostavljanja kako bi se zadrala dominacija i kontrola. Ono
oliava sutinu hijerarhijske vladavine i prinudnog autoriteta sprovedenog u delo.
Nasuprot nasilju nad decom, ili belakom rasnom nasilju uperenom protiv drugih
etnikih grupacija, to je vrsta nasilja koja se vrlo otvoreno opravdava i prihvata, pa
ak i velia u naoj kulturi. Kada drutvo prihvata i obnavlja takvo nasilje, odrava ga
u ivotu i oteava njegovu kontrolu i eliminaciju. Takvo prihvatanje se samo delimino
moe objasniti patrijarhalnom vladavinom, koja podrava dominaciju mukaraca nad
enama upotrebom sile. Patrijarhalna muka vladavina poprimila je potpuno novo
oblije u kontekstu uznapredovalog kapitalistikog drutva. U pretkapitalistikom
svetu, patrijarhat je svim mukarcima dozvolio da u potpunosti vladaju enama u
svojim porodicama, da odluuju o njihovoj budunosti i oblikuju njihovu sudbinu.
Mukarci su mogli da slobodno zlostavljaju ene, bez straha od kazne. Mogli su da
odluuju o tome za koga e se njihove kerke udati, da li e nauiti da itaju i piu itd.
Mukarci su izgubili vei deo ove moi sa razvitkom kapitalistike nacionalne drave
u Americi. Taj gubitak moi nije korespondirao sa slabijim naglaskom na ideologiji
muke prevlasti. Meutim, ideja o vladaocu kao radniku koji izdrava i titi svoju
porodicu promenjena je, jer je sada njegov rad ostvarivao dobit prvensteno za
kapitalistiku dravu.
Ne samo da mukarci vie nisu imali potpuni autoritet i kontrolu nad enama; vie
nisu imali kontrolu ni nad sopstvenim ivotom. Njih su kontrolisale ekonomske
potrebe kapitalizma. Nad veinom mukaraca u naoj kulturi, kada su u svojstvu
radnika (ovo se odnosi i na ene koje rade), vri se kontrola i dominacija. Za razliku
od ena koje rade, mukarcima se svakodnevno servira fantastina slika o mukoj
*

Hodge, str. 233.

86

prevlasti i moi. A oni u stvarnosti imaju vrlo malo moi i toga su svesni. Pa ipak, niti
se protive ekonomskom poretku, niti podiu revoluciju. Oni koji imaju mo ue ih da
prihvate svoju dehumanizaciju i eksploataciju u javnoj sferi rada, a nameu im
oekivanje da e u privatnom svetu, svetu doma i intimnih odnosa, povratiti oseaj
moi koji poistoveuju sa maskulinitetom. Njima je reeno da e moi da vladaju kod
kue, da kontroliu i dominiraju, da je to ona velika nadoknada za prihvatanje
eksploatatorskog drutvenog poretka. Opravdavanjem i odravanjem muke
dominacije nad enama kako bi se spreila pobuna, muki kapitalisti na vlasti su se
pobrinuli da muko nasilje bude ispoljeno kod kue, a ne na radnom mestu.
Dolazak ena na trite rada, koji je takoe u interesu kapitalizma, mukarcima je
uskratio veu kontrolu nad enama. Shodno tome, mukarci su pribegli veoj
upotrebi nasilja, kako bi osigurali i odrali hijerarhiju polnih uloga u kojoj imaju
dominantnu poziciju. U jednom trenutku je njihova dominacija bila garantovana
injenicom da su jedini donosioci plate. Njihova potreba da dominiraju enama
(drutveno konstruisana ideologijom muke nadmoi), udruena sa potisnutom
agresijom prema poslodavcima koji njima "vladaju", od porodine sredine je stvorila
centar eksplozivnih tenzija koje vode nasilju. ene su meta, jer nema bojazni da e
mukarci biti ugroeni ili ozbiljno kanjeni ukoliko ih povrede, posebno ako su u
pitanju supruge i ljubavnice. Bili bi kanjeni ukoliko bi agresivno napali poslodavce ili
policajce.
Crnkinje i crnci su oduvek ukazivali na "krug nasilja" koji poinje psihikim
zlostavljanjem u javnoj sferi, gde je muki radnik kontrolisan od strane efa ili druge
figure koja predstavlja autoritet, na nain koji je poniavajui i degradirajui. Imajui u
vidu da mukarac zavisi od posla u pogledu materijalnog opstanka, on ne izraava
nezadovoljstvo niti se protivi poslodavcu koji bi ga kaznio oduzimanjem posla ili
slanjem u zatvor. On potiskuje ovo nasilje i ispoljava ga u onome to ja nazivam
situacija "kontrole", u kojoj nema bojazni od odmazde, gde zapravo nee trpeti
posledice nasilnog ponaanja. Situacija kontrole je obino dom, a meta zloupotrebe
obino ena. Iako njegov sopstveni izraz nasilja ima delom koren u emotivnom bolu
koji osea, on se oslobaa bola tako to ga projektuje na enu. Kada bol nestane, on
osea olakanje, ak zadovoljstvo. Njegov bol je nestao iako se sa njim nije suoio
niti ga razreio na zdrav nain. Kako psihologija maskuliniteta u seksistikim
drutvima ui mukarce da priznavanje i izraavanje bola negira mukost i
predstavlja simbolinu kastraciju, izazivanje umesto izraavanje bola vraa muki
oseaj celovitosti, ispunjenosti, maskuliniteta. Sudbina mnogih mladih crnaca u
naem drutvu, iji ivoti sadre krugove nasilja koji kulminiraju smru drugih, ili
njihovom sopstvenom, predstavlja vrhunac opasnosti koja nastaje otelotvorenjem
fantazije maskuliniteta koja je drutveno konstruisana od strane vladajuih grupa u
kapitalistikom patrijarhatu.
Za razliku od mnogih feministikih aktivistkinja koje piu o mukom nasilju nad
enama, crnkinje i crnci naglaavaju da "krug nasilja" poinje na radnom mestu, jer
smo svesni da sistematska zloupotreba nije vezana samo za sferu kue, iako se
nasilje ee ispoljava ba tamo. Da bi izali iz kruga nasilja i oslobodili se, crnci i svi
drugi mukarci treba da ponu sa kritikom seksistikog koncepta maskuliniteta; da
preispitaju uticaj kapitalizma na sopstvene ivote; razmere koje poprima njihov
oseaj degradacije, otuenosti i eksploatisanosti na tritu rada. Mukarci moraju da
dovedu u pitanje pojmove maskuliniteta koji poistoveuju mukost sa sposobnou

87

da se iskazuje mo nad drugima, posebno putem upotrebe prinudne sile. Veliki deo
ovog posla treba da obave mukarci koji nisu nasilni, koji su odbacili vrednosti
kapitalistikog patrijarhata. Veina mukaraca koji su nasilni prema enama ne trae
pomo, niti ele da se promene. Oni ne smatraju da je prihvatanje i odravanje
nasilja nad enama neto loe. Kako moe da bude loe, kada ih drutvo nagrauje
zbog toga? Televizijski ekrani su svakodnevno doslovce preplavljeni priama o
mukom nasilju, posebno mukom nasilju nad enama. Ono se velia, stavlja u
zabavni kontekst, erotizuje tako da golica matu. to je muki lik nasilniji, bilo da je
heroj ili negativac, daje mu se vie panje. esto heroj treba da ispoljava tee nasilje,
kako bi potinio negativca. Takvo nasilje se afirmie i nagrauje. to je heroj vei
nasilnik (obino u poduhvatu spasavanja ili zatite ene/rtve), zadobija veu ljubav i
naklonost meu enama. Njegovo nasilje u cilju zatite tumai se se kao gest panje
i 'ljubavi' za ene, kao i brige za oveanstvo.
Ovo izjednaavanje nasilja i ljubavi, kome ene i mukaraci pribegavaju, predstavlja
jo jedan razlog zbog koga je teko motivisati veinu ljudi da rade na okonanju
nasilja. U stvarnom ivotu, poistoveivanje ljubavi sa nasiljem, deo je socijalizacije
tokom ranog detinjstva. lanak u oktobarskom izdanju asopisa Mademoiselle:
"Specijalni izvetaj o ljubavi, nasilju i neudatoj eni"* autorke Dejn Patrik, skree
panju na injenicu da mnoge ene koje nisu ni ekonomski zavisne od mukaraca,
niti su za njih vezane pravnim ugovorima, ne odbacuju mukarca koji se ponaa
nasilno, jer to poistoveuju sa ljubavlju. Patrikova citira Rodnija Kejta, profesora
porodinih studija, koji povezuje nasilje izmeu roditelja i dece i prihvatanje nasilja u
intimnim odnosima, kada se dospe u zrele godine:
Kada se proui kontekst u kome roditelji nanose patnju deci, lako je razumljivo
na koji nain rtva i zlostavlja poistoveuju nasilje i ljubav. Nije teko
uoiti da vremenom poinjemo da pridruujemo ljubavi neku vrstu fizike
kazne i da verujemo da nas neko povreuje zato to nas voli.
Mnogi roditelji ue decu da je nasilje najlaki nain (ako ne i najprihvatljiviji) da se
okona konflikt i potvrdi mo. Izgovarajui reenice poput ovih: "Ovo radim samo
zato to te volim" dok fiziki povreuju dete radi kontrole, ne samo da poistoveuju
nasilje i ljubav, ve nude koncept ljubavi koji je sinonim za pasivno prihvatanje,
odsustvo objanjenja i razgovora. Mala deca i tinejderi se u mnogim domovima
nalaze u situaciji da se njihova elja da diskutuju sa roditeljima o nekim pitanjima,
tumai kao izazov roditeljskom autoritetu ili moi, kao in "ne-ljubavi". Roditelj tada
koristi silu kako bi se suprotstavio pretpostavljenom izazovu ili pretnji. Potrebno je jo
jednom naglasiti da stav o ispravnosti nasilja u cilju zadravanja autoriteta dolazi od
crkve, kole i drugih institucija.
Ljubav i nasilje se u ovom drutvu proimaju do te mere, da se mnogi ljudi, posebno
ene, plae da eliminisanje nasilja vodi gubitku ljubavi. Popularni ljubavni romani,
poput Harlekin** izdanja, koji pre deset godina nisu sadrali opise mukog nasilja nad
*

Jane Patrick: A Special Report on Love, Violence, and the Single Woman, Mademoiselle, oktobar 1982.
Harlequin Enterprise, najvei svetski izdava jeftinih ljubavnih romana, sa seditem u Kanadi. Zanimljivo je
znati da godinji tira ove kue iznosi oko 180 miliona primeraka i tampa se na 23 jezika (dakle, otprilike
svakih est sekundi proda se po jedan ljubavni roman ovog izdavaa). Kompanija angauje veliki marketinki
tim koji pomno prati promene u stavovima kod itateljki i na osnovu toga daje smernice za rad autorima/kama
koje zapoljava, njih oko hiljadu. Prim. prev.

**

88

enama, sada opisuju scene batinanja, silovanja i druge sline tome, a sve u
kontekstu romantine ljubavi. Interesantno je pomenuti da enski likovi u savremenim
romanima ove vrste imaju profesionalne karijere, kao i seksualno iskustvo. Ti romani
nam sugeriu da muko nasilje treba da bude upotrebljeno kako bi se potinile ove
"umiljene" ene koje, iako ravnopravne sa mukarcima u sferi rada, treba da imaju
podreeno mesto u kui. Nema sugestija da bi ene trebalo da prestanu sa radom.
Njen posao se prikazuje kao akt pobune koji samo doliva strast seksualnom konfliktu
kod kue i poveava seksualno zadovoljstvo kada mukarac upotrebi silu da
"umiljenu" enu pretvori u pasivno, podreeno bie. Podrazumeva se da je
mukarac beo, bogat i pripadnik vladajue klase.
Takve romane itaju milioni ena, koje troe milione teko zaradjenih dolara da itaju
tivo koje promovie seksistike uloge i nasilje nad enama stavlja u romantini
kontekst. Treba primetiti i to da podravaju belaku prevlast i zapadnjaki
imperijalizam. Romani ohrabruju itateljke da prihvate ideju da nasilje poveava
seksualno zadovoljstvo i doprinosi njegovom intenzitetu. Takoe ih ohrabruju u
uverenju da je nasilje znak mukosti i izraz muke brige, da stepen mukog besa
odgovara intenzitetu njegove privrenosti i panje. itateljke tako saznaju da je
pasivno prihvatanje nasilja neminovno ukoliko ele da ubiraju plodove ljubavi i
zatite. Ovo je est sluaj u ivotima ena. One mogu da prihvataju nasilje u intimnim
odnosima, bilo heteroseksualnim ili lezbejskim, jer ne ele da se odreknu te zatite.
Za njih je trpljenje zlostavljanja cena koja mora da se plati. Znaju da mogu da ive
bez zloupotrebe; ali misle da ne mogu da ive bez zatite.
Razmatrajui zato siromane ene ne mogu da napuste nasilne odnose, ehterova
kae: "Siromani ljudi iskuse toliko razliitih vrsta zloupotrebe, da nasilje moe da se
protumai kao jedna u nizu mnogih." Mnoge crnkinje zasigurno oseaju da se u
ovom drutvu suoavaju sa odreenim stepenom okrutnosti kuda god se okrenu.
Crnkinje, kao i mnoge druge marginalizovane grupe na fakultetima, predmet su
psihikog maltretiranja svojih profesora, koji ih godinama sistematski degradiraju i
poniavaju, sve dok ne dobiju diplomu ili budu toliko "sluene" da napuste fakultet.
Crnkinje na profesionalnim poloajima, za koje se misli da su "uspele", esta su meta
zloupotrebe kada su u pitanju njihovi poslodavci i kolege koje sa ogorenou
gledaju na njihovo prisustvo. Crnkinje koje rade u uslunoj delatnosti svakodnevno su
izloene omalovaavajuim, uvredljivim komentarima i postupcima od strane ljudi koji
nad njima imaju mo. Najvei broj siromanih crnkinja u ovom drutvu je u poloaju
da stalno trpi zlostavljanje u javnim preduzeima, radnjama itd. Te ene imaju oseaj
da je zlostavljanje stalno prisutni element u najveem delu njihovih odnosa sa
ljudima. U tom smislu e biti sklonije da nasilje trpe u situacijama u kojima postoji
neka vrsta nagrade ili koristi, gde okrutnost nije jedina karakteristika odnosa. Kako se
to obino odnosi na situacije u kojima se dogaa muko nasilje, one sa oklevanjem,
pa ak i nevoljno naputaju takve odnose. Kao i druge grupe ena, i one se plae
gubitka zatite.
Sve dok ene i mukarci ne prestanu da izjednaavaju nasilje i ljubav, steknu
razumevanje o tome da se neslaganje i konflikti u kontekstu intimnih odnosa mogu
reiti bez nasilja, i sve dok ne odbace pretpostavku da mukarci treba da dominiraju
nad enama, muko nasilje nad enama, kao i drugi oblici agresije u intimnim
odnosima, nastavie da postoje. Kako bi okonale nasilje nad enama, feministike
aktivistkinje su preuzele vodeu ulogu u kritici ideologije muke supremacije i

89

razotkrivanju naina na koje ona podrava i opravdava takvo nasilje. Pa ipak, napori
da se okona muko nasilje nad enama e uroditi plodom tek kada postanu deo
sveobuhvatne borbe za okonanje nasilja. Feministike aktivistkinje koje se danas
bore za nuklearno razoruanje povezuju militarizam i patrijarhat, ukazujui na njihovu
povezanost. Kao i analize nasilja nad enama, i ta diskusija pokazuje tendenciju da
se fokusira iskljuivo na muku podrku nasilju a to ograniava razumevanje
problema. Mnoge ene koje zagovaraju feminizam, militarizam vide kao primer
patrijarhalnog koncepta maskuliniteta i mukog prava da se dominira nad drugima.
Za njih borba protiv militarizma predstavlja borbu protiv patrijarhata i mukog nasilja
nad enama. U nedavno objavljenoj zbirci eseja: "Nema se kuda pobei: prirunik o
nuklearnom mentalitetu namenjen enama"* autorka Suzan Koen pie:
Nae je uverenje da je tiranija uzrokovana nuklearnim aktivnostima samo
jedna od poslednjih, najozbiljnijih manifestacija kulture koju karakteriu
dominacija i eksploatacija u svakoj sferi. Upravo iz tog razloga, prisustvo
nuklearnog mentaliteta u svetu moe se posmatrati samo kao deo celine, a ne
kao pojedinaan problem. Pozivamo na prepoznavanje toga da odvajanje
problema nuklearnih postrojenja i naoruanja od pitanja dominantnih kulturnih,
drutvenih i politikih vrednosti u naem drutvu rezultira suenim
razumevanjem problema, a time i ogranienim spektrom moguih reenja. Mi
smatramo da su konstrukti te vrste, koji kontroliu drutvene strukture i nae
odnose, a koje su definisali mukarci, uzrok sve vee proizvodnje nuklearnog
naoruanja i izgradnje nuklearnih postrojenja. Patrijarhat predstavlja izvor
problema, i opasnosti koje lee u korenu nuklearnog mentaliteta treba da
dovedu do uvida da je osnovni problem upravo patrijarhat.
Poistoveujui militarizam i patrijarhat, ene koje zagovaraju feminizam esto svoju
argumentaciju zasnivaju na pretpostavci da je biti muko isto to i biti snaan,
agresivan i spreman na dominaciju i sprovoenje nasilja nad drugima; dok je biti
ensko izjednaeno sa slabou, pasivnou i eljom da se neguje, i brine o
blagostanju drugih. Takva vrsta dualistikog razmiljanja, osnov je svakog oblika
drutvene dominacije u zapadnom drutvu. ak i kada je invertovana i stavljena u
slubu znaajnog cilja kao to je nuklearno razoruanje, ostaje opasna jer podupire
samu kulturoloku osnovu seksizma i drugih vidova grupne opresije. Ona promovie
stereotipni koncept inherentnih razlika izmeu mukaraca i ena, implikujui da ene,
zbog prirode svog pola, nisu mogle da imaju bitniju ulogu u podravanju i izgradnji
imperijalizma (i militarizma koji slui da odri imperijalistiku vladavinu) ili drugih
sistema dominacije. ak i ako se ustvrdi da su mukarci naueni da mukost
poistoveuju sa sposobnou da se ispoljava nasilje, a ene da poistoveuju ensku
prirodu sa negovateljstvom, ipak je injenica da se mnoge ene i mukarci ne
povinuju ovim stereotipima. Umesto da enama razjasni mo koju imaju u odravanju
sistema dominacije i nasuprot tome, uspostavljanju strategija za otpor i promenu,
trenutna debata o feminizmu i militarizmu dodatno mistifikuje ensku ulogu.
U diskusijama koje se i dalje odvijaju u okvirima seksistike ideologije, o enama se
govori kao o objektima, pre nego subjektima. Mi nismo prikazane kao radnice i
aktivistkinje koje, kao i mukarci, prave politike izbore, ve kao pasivne
posmatraice koje nisu preuzele odgovornost za odravanje vrednosnog sistema u
*

Susan Koen: ain't nowhere we can run: a handbook for women on the nuclear mentality', str. 2.

90

drutvu koje nasilje i dominaciju svrstava u najuspenija sredstva kominikacije u

ljudskim odnosima, vrednosnog sistema koji zagovara i vodi ratove. Diskusije o
feminizmu i militarizmu koje enama razjanjavaju uloge koje smo imale, koje i dalje
imamo, u svoj svojoj raznolikosti i sloenosti, stvaraju iluziju da se sve ene protive
ratu, upotrebi nasilja, stavu da su mukarci problem i neprijatelj. To predstavlja
iskrivljavanje istine o iskustvu ena, a ne objanjenje ili redefinisanje tog iskustva.
Potcenjivanje uloge koju su ene imale nuno vodi iskrivljenoj predstavi enske
realnosti. Koristim re "potcenjivanje" jer se ini da tvrdnja da su mukarci vodili rat i
kreirali ratnu politiku dok su ene pasivno posmatrale, predstavlja odbijanje da se
ene vide kao aktivna politika bia, iako su podreene mukarcima. Pretpostavka
da neija pozicija inferiornosti ili potinjenosti definie i samu osobu ili nain na koji
e se ona ponaati, zapravo je produetak seksistikih obrazaca koji osporavaju i
onu relativnu mo koju su ene imale. ak i ene koje glasaju onako kao njihovi
muevi prave politiki izbor. Mi moramo da posmatramo ene kao politika bia.
Popularni stav koji izriu neke od aktivistkinja u okviru debate o enama i militarizmu,
da su "ene prirodni protivnici rata" predstavlja primer iskrivljene slike o enskoj
realnosti. Mnoge antiratne aktivistkinje smatraju da ene, kao one koje raaju decu ili
mogu da ih raaju, nuno oseaju veu potrebu za okonanjem ratova implikujui
da ene vie cene ivot. Lesli Kejgan je nedavno dala intervju asopisu South End
Press News, u kom potvruje da ene koje uestvuju u pokretu za razoruanje esto
istiu da injenica da raaju decu predstavlja "poseban odnos i odgovornost prema
opstanku planete". Kejganova smatra da je ovo "opasno vienje" jer stavlja naglasak
na ensku biologiju i "osnauje seksistiki koncept da je biti ena isto to i biti majka".
Ona objanjava:
Moe se desiti da su neke, ak mnoge ene, motivisane za aktivizam zbog
brige za svoju decu.To moe da bude odluujue i za neke oeve koji ne ele
da doive da im deca poginu u nuklearnom ratu! Meutim, to zaista ne
opravdava sueno i ogranieno vienje problema. Ono je ogranieno jer
sadri stav da u korenu enskog odnosa prema tako znaajnom pitanju kao
to je budunost nae planete, lei jedna jedina bioloka injenica.
Mi, za koje su feminizam i militarizam znaajna pitanja, moramo da insistiramo na
tome da ene (ak i one koje raaju decu) nisu inherentno nenasilne i okrenute
ivotu. Mnoge ene koje su majke (bilo da decu odgajaju samostalno ili u zajednici sa
muem) ue svoju muku decu da se uputaju u tuu i druge oblike agresije kao
prihvatljive vidove komunikacije, koji se cene vie od interakcije ispunjene ljubavlju i
panjom. Iako ene esto preuzimaju negovateljske i brine uloge u odnosima sa
drugima, one ih nuno ne cene u onoj meri u kojoj se dive potiskivanju emocija ili
izraavanju moi kroz upotrebu sile. Mi treba da insistiramo na tome da ene koje
odlue (ak i kada su na to podstaknute materinstvom) da odbace nasilje i
dominaciju, a potom i rat kao njihov krajnji izraz, razmiljaju politiki i prave politike
odluke i izbore. Ukoliko ene koje se bore protiv militarizma nastave da zastupaju,
ma koliko direktno ili indirektno, gledite da ene imaju inherentnu sklonost da se
protive ratu, u opasnosti su da osnae istu onu vrstu biolokog determinizma koja je
u osnovi koncepta muke supremacije. Pored toga, mogu da prikriju i injenicu da
mnoge ene u Americi nisu nastrojene ni antiimperijalistiki, ni protiv militarizma, niti
se protive upotrebi nasilja kao obliku drutvene kontrole. Sve dok ove ene ne
promene vlastiti vrednosni sistem, treba imati na umu da se one, kao i njihovi muki

91

saveznici, dre vienja ljudskih odnosa koje podrazumeva drutvenu dominaciju u

svim njenim oblicima, i da ih stoga treba smatrati odgovornim za njihove postupke.
Temelj modernog militarizma nije patrijarhat, ve imperijalizam (iako je povezivanje
koncepta maskuliniteta i borbe da se porobljavaju drave i narodi zapravo u interesu
imperijalizma). Na svetu postoje mnoga drutva kojima vladaju mukarci, a nisu
imperijalistika; sa druge strane, mnoge ene u Americi su svojim politikim
odlukama podravale imperijalizam i militarizam. Istorijski gledano, bele Amerikanke
koje su se borila za prava ena, nisu oseale protivrenost izmeu svoje borbe i
podrke zapadnim imerijalistikim pokuajima da se porobi planeta. Jedan od estih
argumenata je bio i taj da e jednaka prava omoguiti belkinjama da doprinesu
napretku ovog "velianstvenog naroda" tj. daljoj izgradnji imperijalizma. Mnoge
belkinje koje su bile snane zagovornice feminizma poetkom dvadesetog veka,
imale su proimperijalistike stavove.
Delo objavljeno 1910. godine: "ene Zapada u Istonim zemljama"* autorke Helen
Montgomeri, koje opisuje pedeset godina rada belkinja u stranim misijama, kao i
njemu slina, dokumentuju vezu izmeu borbe za emancipaciju belkinja u Americi i
imperijalistikog, hegemonistikog irenja zapadnjakih vrednosti i dominacije na
celu planetu. Belkinje su, kao misionarke, putovale u Istone zemlje naoruane
psiholokim orujem koje je podrivalo vrednosne sisteme istonih ena i zamenilo ih
zapadnjakim. U zavrnoj rei svoga dela, Helen Montgomeri pie:
Toliko nas glasova doziva, toliko pravednih dela zahteva da im ostanemo
verni, da smo u opasnosti da zaboravimo najbolja meu njima. Pre svega
treba nastojati da se iri carstvo Hristovo na zemlji, da se utai najprea
potreba, da se ode u pustinju po onu voljenu i zabludelu ovicu, koja je pastiru
izmakla iz stada, da podelimo svoje slobode sa onima koji ih nemaju, da
podelimo svoju sreu sa onima koji je nemaju, da teimo spasenju ovoga
sveta, kao nepodeljenog, neostraenog, koji ne bludi ve poiva u svetlosti
velianstvenog Jevanelja Gospoda naeg blagoslovenog, to je misija
enskog pokreta misionarki.
Uprkos injenici da savremeni feministiki pokret protiv imperijalizma i militarizma
vode belkinje, one ipak predstavljaju manjinu i ne odraavaju vrednosti veine drugih
belih ena u ovom drutvu, niti svih ena kao grupacije. Mnoge bele ene u Americi i
dalje svesrdno podravaju militarizam. Feministike aktivistkinje treba da te ene
smatraju odgovornim za politike odluke koje donose, kao i da rade na menjanju
njihovih stavova. Mi izbegavamo suoavanje sa ovim izazovom kada se ponaamo
kao da su mukarci i patrijarhat jedino zlo.
injenica da su mukarci poinioci najveeg dela imperijalistikih poduhvata
izvedenih globalno, da su izvrili najvie nasilnih dela u ratu, prilino je oigledna.
Meutim, moramo imati na umu da i ene uestvuju u borbi, i da nisu nuno protiv
rata, kada su na takav in pozvane u vreme nacionalnih kriza. Moramo imati u vidu i
da rat nije samo borba, tako da je aktivnost ena koja se odvija dok rat traje, kao i iza
borbenih linija, u slubi rata. Na kraju svog eseja o enskom ueu u ratu: "Kultura
koja nam je u krvi"*, Peti Volton pie:
*
*

Helen Montgomery:Western Women in Eastern Land, str. 277.

Patty Walton: The Culture In Our Blood, str. 45.

92

Da zakljuimo, ene se nisu borile u ratovima zbog naih materijalnih okolnosti

i zato to smo po prirodi moralnije od mukaraca ili zato to patimo od nekih
biolokih ogranienja. enski rad je u slubi i ratnih, i mirovnih aktivnosti
jednog drutva. Naa podrka je oduvek proisticala iz naina na koji smo
vaspitavane kao ene. Socijalizacija mukaraca i ena zapravo odgovara
potrebama kulture u kojoj ivimo. Ovakvu situaciju je neophodno prepoznati,
jer nuno treba da promenimo materijalne odnose, a ne samo pol onih koji
prave svetske probleme. Mukarci nisu nita agresivniji po svojoj prirodi, kao
to ni ene nisu pasivne. Postoji kultura rata, dakle, mogua je i kultura mira.
Podela rada prema polnim ulogama znaila je da ene kao roditelji podravaju rat
tako to kod svoje dece neguju prihvatanje dominacije i potovanje nasilja kao
sredstva drutvene kontrole. Usaivanje takve ideologije u ljudsku svest, podjednako
je znaajno za stvaranje militantne drave, kao i opta kontrola mukaraca koju
praktikuju vlastodrci. Oni i insistiraju da je rat muki posao i za njega ih nagrauju.
Kao i mukarci, i ene u Americi imaju visok prag tolerancije za nasilje, steen
prekomernim gledanjem televizije. Da bismo se borili protiv militarizma moramo se
odupreti pranju mozga i socijalizaciji koja nam namee pasivno prihvatanje nasilja u
svakodnevnom ivotu, socijalizaciji koja nam poruuje da nasilje moe da se suzbije
nasiljem. ene koje su protiv militarizma treba da uskrate podrku ratu time to e
transformisati pasivno prihvatanje nasilja kao sredstvo drutvene kontrole u
svakodnevnom ivotu.
To znai da vie ne moemo da se ponaamo kao da su mukarci jedine osobe koje
se nasilno ponaaju, koje prihvataju i opravdavaju nasilje, stvaraju kulturu nasilja.
Kao ene, treba da preuzmemo odgovornost za ulogu koju i same imamo u
opravdavanju nasilja. Time to se bavimo samo mukim nasiljem nad enama, ili
militarizam proglaavamo za jo jedan izraz mukog nasilja, ne uspevamo da na
adekvatan nain sagledamo problem nasilja i oteavamo razvijanje uspenih
strategija i reenja. Iako ne treba da umanjimo ozbljnost problema mukog nasilja
nad enama, ili mukog nasilja nad narodima ove planete, treba da uvaimo
injenicu da su mukarci i ene, zajedno, od Amerike stvorili kulturu nasilja, kao i da
moramo zajedno da radimo na transformisanju i ponovnoj izgradnji te kulture. ene i
mukarci treba da se usprotive upotrebi nasilja kao sredstva drutvene kontrole u
svim njegovim manifestacijama: ratu, mukom nasilju nad enama, nasilju odraslih
nad decom, nasilju tinejdera, rasnom nasilju itd. Feministika borba da se okona
muko nasilje nad enama treba da se proiri u pokret za zaustavljanje svih oblika
nasilja. Sa iroko postavljenom osnovom, takav pokret bi mogao da radikalizuje svest
i intenzivira osveivanje potrebe da se okona muka dominacija nad enama, u
kontekstu u kome radimo da bismo suzbile koncept hijerarhijske strukture, kao
temelja ljudske interakcije.

93

10.
REVOLUCIONARNO
RODITELJSTVO

U ranoj fazi savremenog enskog pokreta za osloboenje, feministike analize

materinstva reflektovale su rasne i klasne predrasude njegovih pripadnica. Neke bele
pripadnice srednje klase, fakultetski obrazovane, smatrale su da je materinstvo
ozbiljna prepreka za ensko osloboenje, da predstavlja okove koji enu dre vezanu
za kuu i poslove ienja, kuvanja i brige o deci. Druge su jednostavno proglasile
materinstvo i podizanje dece za locus enske opresije. Da su crnkinje izrazile svoje
stavove o materinstvu, ono ne bi bilo identifikovano kao ozbiljna prepreka da
postignemo slobodu kao ene. Rasizam, mogunost dobijanja poslova, nedostatak
kvalifikacija ili obrazovanja, kao i veliki broj drugih problema nali bi se na vrhu liste
ali ne i materinstvo. Crnkinje ne bi rekle da nas materinstvo spreava u tome da
uemo u svet plaenih poslova, jer smo mi oduvek radile. Od robovlasnikog perioda
do dan danas, crnkinje u Americi radile su van svoje kue, u poljima, fabrikama,
perionicama i domovima drugih. Taj rad je pruao nedovoljnu finansijsku nadoknadu i
esto ometao ili onemoguavao adekvatno roditeljstvo. Istorijski gledano, crnkinje su
posao u kontekstu porodice smatrale humanizujuim radom koji potvruje enski
identitet, identitet ljudskih bia koja pokazuju ljubav i brigu, upravo one gestove
humanosti za koje je ideologija belake nadmoi tvrdila da nisu svojstveni crncima.
Za razliku od brinog rada obavljanog unutar sopstvenog doma, posao van njega je
doivljavan kao stresan, poniavajui i dehumanizujui.
Ti stavovi o materinstvu i radu van svog doma bili su u otrom kontrastu u odnosu na
stavove koje su izraavale bele pripadnice pokreta. Mnoge crnkinje su govorile:
"elimo da imamo vie vremena za svoju porodicu, elimo da napustimo svet
otuenog rada." Mnoge bele pripadnice pokreta su govorile: "Umorne smo od
izolacije koju nam namee kua, umorne od toga da gradimo odnose samo sa
decom i muem, od emotivne i ekonomske zavisnosti, elimo da se oslobodimo i
uemo u svet rada." (Ti glasovi nisu pripadali belim pripadnicama radnike klase koje
su, kao i crne radnice, bile umorne od otuenog rada.) Pripadnice pokreta koje su
elele da postanu deo radne snage, ovaj svet nisu videle kao svet otuenog rada.
Sada ga tako vide. U poslednjih dvadeset godina delovanja feministikog pokreta,
mnoge belkinje srednje klase ule su na trite rada i shvatile da rad u drutvenom
kontekstu, gde je seksizam jo uvek pravilo, gde postoji nepotrebno takmienje koje
podstie zavist, nepoverenje, antagonizam i zlobu u ljudskim odnosima, rad ini
stresnim, frustrirajuim i esto potpuno neispunjavajuim. Shodno tome, mnoge ene
koje nalaze zadovoljstvo u poslu kojim se bave smatraju da im on oduzima previe
vremena, a ostavlja malo prostora za druge stvari koje ih ispunjavaju. Iako rad moe
da doprinese tome da ene dostignu odreen nivo finansijske nezavisnosti pa i
finansijsku samostalnost, on ne ispunjava adekvatno ljudske potrebe najveeg broja
ena. Kao posledica toga, enska potraga za radom koji ispunjava i odvija se u
94

okruenju kojem je svojstvena briga, vodila je prenaglaavanju vanosti porodice i

pozitivnih aspekata materinstva. Pored toga, injenica da su mnoge aktivne
feministkinje u svojim srednjim ili kasnim tridesetim, i da se suoavaju sa svojim
biolokim asovnikom, usmerila je kolektivnu panju na roditeljstvo. Ova obnovljena
panja je ohrabrila mnoge aktivistkinje feministikog pokreta koje su bile
zainteresovane za podizanje dece, da se odlue na roditeljstvo.
Iako su pripadnice ranog pokreta zahtevale potovanje i priznanje rada u kui i brige
o deci, nisu pridale dovoljno znaaja i vrednosti materinstvu. To je trebalo uraditi u
samom zaetku feministikog pokreta. Napadi na materinstvo koji su se dogaali u
ranoj fazi pokreta, otuili su od njega mnoge ene, posebno siromane i/ili pripadnice
drugih rasa, za koje roditeljstvo spada u mali broj interpersonalnih odnosa gde se
oseaju ispunjeno i cenjeno. Na nesreu, pozitivan feministiki fokus koji se
odnedavno stavlja na materinstvo, veoma se oslanja na seksistike stereotipe. Neke
feministkinje prikazuju materinstvo u ruiastom svetlu, u istoj meri u kojoj su
mukarci i ene u dvadesetom veku veliali "kult domainstva". Jedina vana razlika
u njihovom pristupu jeste injenica da se materinstvo vie ne smeta primarno u
okvire heteroseksualnog braka, ak ni heteroseksualnih odnosa. Sada vie nego
ikad, ene koje nisu vezane za mukarce, heteroseksualne ili lezbejke, odluuju se
na raanje dece. Uprkos tekoama (posebno ekonomskim) koje nosi samostalno
roditeljstvo u ovom drutvu, naglasak se stavlja na 'radosti materinstva', posebnu
vrstu intimnosti, bliskost i emotivno vezivanje koje su svojstvene odnosu majka/dete.
Dela poput: "Sa detetom: dnevnik materinstva" Filis esler, predstavljaju odu
radostima i srei raanja, kao i brige o deci. Izdavanje akademskijih i ozbiljnijih dela
kao to su: "Budunost materinstva" Desi Bernard, "Majinska ljubav" Elizabet
Badiner, "Moja majka / Ja" Nensi Frajdej i "Reprodukcija materinske uloge"
odraavaju sve veu obuzetost idejom materinstva.
Takvo oivljavanje zanimanja za materinstvo ima i pozitivne i negativne implikacije po
feministiki pokret. Pozitivna strana podrazumeva stalnu potrebu da se proui i ispita
ensko roditeljstvo, koje to zanimanje promovie i ohrabruje. U predgovoru dela "Od
ene roena"* Adrijen Ri iznosi da je oseala potrebu da napie knjigu o roditeljstvu
jer je to "za feministiku teoriju sutinsko, jo relativno neispitano podruje". Takoe
je pozitivno to to ene koje se odlue na raanje dece vie nemaju strah da e ih taj
izbor udaljiti od feministikog pokreta, iako e ih verovatno iskljuiti iz aktivnog
uea u njemu. Ono to predstavlja negativnu stranu, jeste da idealizovanjem
materinstva, uz rabljenje iste terminologije kakvu koriste seksisti kako bi predoili da
su ene po prirodi brina bia okrenuta ivotu, feministike aktivistkinje podravaju
sredine dogme muke ideologije nadmoi. One implikuju da je materinstvo istinski
enski poziv; da ene koje nisu majke, iji su ivoti moda prevashodno
koncentrisani na karijeru, kreativni rad ili politiki angaman, mnogo proputaju i da
su osuene na ivot koji ne ispunjava na emotivnom planu. Iako ne omalovaavaju
niti otvoreno napadaju ene koje ne raaju decu, one (kao i drutvo u celini) smatraju
da je podizanje dece vanije od drugih vrsta rada koje ene obavljaju, kao i da donosi
vie zadovoljstva. Mogle bi jednostavno da kau da podizanje dece jeste vano i
ispunjavajue. Znaajno je primetiti da takvo miljenje esto izraavaju mnoge bele
pripadnice buroazije iza kojih su uspee karijere, a koje se sada odluuju na raanje

Adrienne Rich: Of Woman Born

95

dece. ini se da one poruuju enama da karijera i rad nikada ne mogu da budu
toliko vani, toliko ispunjavajui, kao podizanje dece.
Takvo razmiljanje je vrlo opasno u vreme kada se brojne tinejerke koje nisu
realizovale mnoge svoje planove u velikom broju odluuju na raanje dece umesto
na odlaganje roditeljstva; kada vlada govori enama da unitavaju instituciju
porodinog ivota time to se ne uklapaju u uloge koje definie seksizam. ene su
danas, putem medija i drugih sistema komunikacije, preplavljene podsticajima da
raaju decu. Novine objavljuju na naslovnim stranama prie poput: "Materinstvo se
vraa u velikom stilu"; enski asopisi su prepuni lanaka o "novom materinstvu";
modni asopisi imaju posebne odeljke sa modnim kreacijama za trudnice, poznate
emisije na televiziji imaju specijalna izdanja o uspenim enama koje se odluuju na
raanje dece. U vreme kada je poveana verovatnoa da e ene sa decom iveti u
siromatvu, kada se broj dece beskunika, bez roditeljskog staranja, svakodnevno
poveava za vie hiljada, kada samo ene i dalje preuzimaju odgovornost za
roditeljstvo, takva propaganda podriva feministiki pokret i preti mu.
Bele pripadnice buroazije koje idealizuju materinstvo u izvesnoj meri ine pokuaj
da isprave nepravdu koju su nanele nekadanje feministike kritike, kao i da odaju
zaslueno potovanje enama koje su majke. Treba ipak napomenuti da ak ni
najstranije kritike ove vrste ne mogu da se uporede sa seksizmom kao izvorom
eksploatacije i ponienja za majke. Materinstvo je znaajan i vredan rad koji, kao
takav, treba da prepoznaju svi u naem drutvu, ukljuujui i feministike
aktivistkinje. Ono treba da dobije zasluenu panju, pohvalu i potovanje u
feministikom kontekstu u kojem postoji obnovljeni napor da se iznova promisli o
prirodi materinstva, kako ono ne bi postalo ni prinudno iskustvo za ene, niti
eksploatatorsko i opresivno, ve dobro i uspeno roditeljstvo bez obzira na to da li ga
obavljaju ene samostalno, ili u zajednici sa mukarcima.
U nedavno objavljenom lanku "Odgajanje bebe"* Meri Elen unmejker istie opte
prisutan stav o tome da mukarci ne uestvuju podjednako u roditeljstvu:
Jo od prvih trenutaka kada je ispoljena ambivalencija prema materinstvu, cilj
enskog pokreta je bio pohod za jednakou iskoreniti opresiju iz
materinstva, sjediniti "materinstvo" i "roditeljstvo", a za one koje odlue da
imaju decu, podeliti roditeljstvo sa mukarcima i drutvom uopte. Osvrnuvi
se na proteklih dvadeset godina, ini se da je feministikom pokretu ove
ciljeve najtee da dostigne.
Kada bi mukarci podjednako uestvovali u roditeljstvu, to bi znailo da moraju
da tokom nekog vremena zamene mesto sa enama. Za mnoge mukarce je
lake da mo sa enama podele na radnom mestu, nego kod kue. Iako
milioni majki sa bebama i malom decom danas rade van svog doma, mnogo
ena i dalje obavlja veinu kunih poslova...
Mukarci nee podjednako uestvovati u roditeljstvu sve dok ne budu naueni,
najbolje od ranog detinjstva, da oinstvo ima istu vrednost i znaaj kao materinstvo.
Sve dok ene i drutvo u celini, odnos majka/dete vide kao jedinstven i izuzetan zato
*

Mary Ellen Shoonmaker: Bringing Up Baby, str. 13.

96

to ena nosi dete u svom telu i raa ga, ili to biloloko iskustvo poistoveuju sa
bliskijom, znaajnijom vezom sa detetom nego to je ima muki roditelj, odgovornost
za brigu o detetu i njegovo podizanje e ostati primarno enski rad. ak se i ena
koja nema dete smatra sposobnijom da odgaja decu od mukog roditelja, jer se
smatra brinom hraniteljicom po svojoj prirodi. Bioloko iskustvo trudnoe i poroaja,
bilo bolno ili radosno, ne treba da bude izjednaeno sa idejom da je ensko
roditeljstvo nuno superiornije od mukog.
Renike definicije povezuju re "otac" sa prihvatanjem odgovornosti, bez pomena
rei poput "nenost" i "brinost", dok se potonje koriste da definiu znaenje rei
"majka". Prebacujui na ene potpunu odgovornost za odgajanje, to jest za
zadovoljavanje emocionalnih i materijalnih potreba deteta, drutvo osnauje
predstavu da je biti majka vanije od oinstva. U definicije i samu upotrebu termina
"otac" i "majka", upisan je oseaj da se te dve rei odnose na dva temeljno razliita
iskustva. ene i mukarci treba da na isti nain definiu rad koji majinstvo i oinstvo
podrazumevaju, ukoliko ele da imaju podjednaku odgovornost u roditeljstvu. ak i
feministike teoretiarke koje su naglaavale potrebu da i mukarci na ravnopravnim
osnovama uestvuju u odgajanju dece, uz oklevanje prestaju da pripisuju posebnu
vrednost materinstvu. To ilustruje feministiku spremnost da se glorifikuje psiholoko
iskustvo materinstva, kao i nespremnost da se prizna da je materinstvo podruje
drutvenog ivota u kome ene mogu da ispoljavaju mo i kontrolu.
ene i drutvo u celini esto smatraju da je otac koji ravnopravno uestvuje u
roditeljstvu jedinstven i poseban, umesto da ga smatraju pokazateljem onoga to bi
trebalo da bude pravilo. Za njega se ak kae i da preuzima "materinsku" ulogu.
Opisujui mukarce koji su roditelji u svom delu "Majinska ljubav"*, Elizabet Badinter
komentarie:
Pod pritiskom koji prave ene, "novi otac" se ravnopravno majinski brine o
detetu na tradicionalno majinski nain. On se prikrada, kao jo jedna majka,
izmeu majke i deteta, koje tog asa ostvaruje gotovo istovetno prisan kontakt
sa ocem, kao to ga je ostvarilo sa majkom. Dovoljno je samo primetiti sve
vei broj fotografija u asopisima koje prikazuju oeve kako privijaju bebe na
svoja naga prsa. Njihova lica odaju potpuno materinsku nenost koja nikoga
ne okira. Nakon vekova oinskog autoriteta ili odsustva, ini se da se raa
novi pojam oinska ljubav, potpuni ekvivalent majinske ljubavi. Iako je
oigledno da ene koje su roditelji predstavljaju uzor kome bi mukarci trebalo
da tee (jer su se ene uspeno bavile roditeljstvom mnogo due), injenica je
da mukarci postaju roditelji, uspeni oevi. Oni ne postaju majke.
Jo jedan primer takve tendencije uoljiv je u eseju Sare Radik "Misliti kao majka"*.
Ona zamilja vreme u kome e mukarci podjednako uestvovati u podizanju dece i
pie:
Toga dana nee biti vie "oeva", nee biti ljudi bilo kog pola koji imaju mo
nad ivotima svoje dece i moralni autoritet u svetu svoje dece, iako obavljaju
posao vezan za brigu i ljubav. Postojae majke oba pola koje sprovode u ivot
transformisanu materinsku misao, u zajednicama koje dele roditeljsku brigu
*
*

Elisabeth Badinter: Mother Love, str. 324.

Sara Ruddick: Maternal Thinking

97

praktino, emotivno, ekonomski i drutveno. Takve zajednice e nauiti od

svojih majki kako se ceni deji ivot.
U ovom odeljku, kao i u celom eseju, Radikova velia ideju "materinskog" i naglasak
stavlja na potrebu da se mukarci ponaaju "materinski", to predstavlja kratkovidu
viziju. Upravo zato to se re "materinski" povezuje sa ponaanjem ena, mukarci
se sa njom nee identifikovati, iako se moda ponaaju na nain koji se tradicionalno
smatra "enskim". Matanje i prieljkivanje nee promeniti koncept majinstva u
naem drutvu. Umesto da ga menjamo, treba da rei "oinski" pripiemo isto
znaenje. Kada deaku koji glumi ulogu brinog roditelja sa svojim lutkama kaemo
da se ponaa "majinski", neemo promeniti, ve ojaati stav da su ene bolji
roditelji. Ukoliko kaemo deaku da se ponaa kao pravi otac (isto onako kao to
devojicama kaemo da su prave majke, kada pokazuju panju i brigu za lutke), on
e usvojiti sliku uspenog roditeljstva, oinstva, koje je isto to i majinstvo.
Razmiljati o mukarcima koji se bave uspenim roditeljstvom, kao o "materinskom
tipu", znai potvrivati stereotipnu seksistiku predstavu o tome da su ene
inherentno bolji roditelji; ponaanje mukaraca koji podiu svoju decu na isti nain na
koji to ine ene, vidi se kao imitacija "onog pravog", a ne kao poeljno ponaanje
roditelja. Trebalo bi uspostaviti koncept uspenog roditeljstva koji ne poznaje razliku
izmeu majinske i oinske brige. Model uspenog roditeljstva kakav opisuje
Radikova, bio je primenjen samo na ene, uskraujui oevima mogunost da naue
kako da budu roditelji. Njima je doputeno da grade ulogu oca samo u okvirima
izraavanja autoriteta i staranja o materijalnim potrebama. Naueni su da o svojoj
ulozi misle kao o sekundarnoj, u odnosu na majinsku. Sve dok ne ponemo da
uimo mukarce da budu roditelji po istom modelu uspenog roditeljstva koji su
nauile ene, oni nee ravnopravno uestvovati u odgoju dece. ak e smatrati da
ne treba da uestvuju, jer im je usaena svest da su u tome neadekvatni i neuspeni.
Mukarci su odgajani tako da izbegavaju odgovornost za podizanje dece, a to
izbegavanje je podstaknuto verovanjem nekih ena da je materinstvo sfera moi koju
e izgubiti, ukoliko mukarci budu podjednako uestvovali u roditeljstvu. Mnoge od tih
ena ne ele da ravnopravno dele roditeljstvo sa mukarcima. U feministikim
krugovima se esto zaboravlja da veliki broj ena u Americi jo uvek veruje da
mukarci ne mogu da budu uspeni roditelji i da ak ne bi trebalo ni da pokuavaju.
Sve dok te ene ne shvate da mukarci mogu, i treba da se bave primarnim
roditeljstvom, nee oekivati da mukarci u njihovim ivotima preuzmu jednak udeo u
podizanju dece. ak i kada to budu oekivale, mala je verovatnoa da mukarci
odgovore entuzijastino. Ljudi treba da znaju kakve negativne posledice po
porodine odnose i razvoj deteta uzrokuje nedostatak mukog uea u odgajanju
dece.
Feministiki pokuaji da se mukarcima skrene panja na to ta gube kada ne
uestvuju u roditeljstvu, uglavnom su usmereni na buroasku klasu. Veoma malo je
uraeno na tome da se o neseksistikom i mukom roditeljstvu razgovara sa enama
i mukarcima koji pripadaju siromanoj i radnikoj klasi. Ona vrsta materinske brige
koju u svom eseju zagovara Radikova, sa izrazitim naglaskom na panju koju deci
poklanjaju roditelji, posebno majke, zapravo je vid roditeljske brige koji mnogi roditelji,
pripadnici radnike klase, teko mogu da obezbede deci kada se iscrpljeni vrate sa
posla kui. Za ene i mukarce u porodicama koje se bore da ekonomski preive,

98

postaje sve tee da posvete temeljnu panju roditeljstvu. Njihova borba je u potpunoj
suprotnosti buroaskoj porodinoj strukturi i mogunostima belih ena i mukaraca,
koji su esto bolje informisani o pozitivnom uticaju mukog uea u roditeljstvu,
posveuju mu vie panje i nisu u stalnom strahu za svoje materijalno stanje. Za
ene koje odgajaju decu same, teko je da pomire zahteve posla i podizanja dece.
Feministike teoretiarke ukazuju na probleme koji nastaju kada se roditeljstvom bavi
samo jedna osoba ili iskljuivo ena: ensko roditeljstvo prua deci vrlo malo modela
za muko roditeljstvo; ono odrava predstavu da je roditeljstvo enski posao i
pojaava muku dominaciju i strah od ena. Drutvo se, meutim, ne brine. Takva
saznanja imaju vrlo malo odjeka u vremenu kada mukarci, vie nego ikad ranije,
izbegavaju odgovornost za podizanje dece, a ene se manje bave roditeljstvom kako
bi mogle da rade vie, i ee se roditeljstvom bave same. Te injenice pokreu dva
pitanja koja treba da budu stoer budueg feministikog pokreta: prava dece na
odgovarajuu brigu od strane roditelja ili drugih staratelja, restruktuiranje drutva tako
da tu brigu ne pruaju iskljuivo ene.
Iskorenjivanje seksizma predstavlja reenje problema neravnopravnog uea, ili
potpunog odsustva mukaraca u odgajanju dece. Shodno tome, potrebno je da vie
ena i mukaraca uvidi potrebu da feministiki pokret podri i da mu se prikljui.
Veliki broj ena i dalje veruje da su prvenstveno one odgovorne za brigu o deci
potrebno je to rei po ko zna koji put. Feministika borba da se ene odupru takvoj
socijalizaciji treba da vodi veem izraavanju zahteva da i mukarci ravnopravno
uestvuju u roditeljstvu. Jedan od naina da se proiri svest o takvoj potrebi jeste
tampanje broura o vanosti ravnopravne podele roditeljstva izmeu mukaraca i
ena, i njihova distribucija u enskim dispanzerima i na drugim javnim mestima.
Seminari o odgoju dece, koji naglaavaju ne-seksistiki pristup i zajedniko uee
mukaraca i ena u roditeljstvu, organizovani u lokalnim zajednicama, predstavljaju
jo jedan nain da ljudi saznaju vie o ovoj temi. Pre nego to ene zatrudne, treba
da shvate znaaj ravnopravnog uea mukaraca u roditeljstvu. Neke ene koje se
nalaze u vezi sa mukarcem i razmiljaju o raanju dece, ne odluuju se na taj korak
jer im partneri stavljaju do znanja da ne ele da preuzmu odgovornost za roditeljstvo.
Te ene smatraju da je njihova odluka da nemaju decu sa mukarcima koji odbijaju
da uestvuju u roditeljstvu politiki stav, koji naglaava vanost ravnopravnog uea
u roditeljstvu i neophodnost da se okona muka dominacija nad enama. Takve
ene treba da nam kau jo mnogo toga o izboru koji prave. Postoje i ene koje se
odluuju na raanje uprkos tome to znaju da mukarac nee podjednako
uestvovati u roditeljstvu. Za budua istraivanja enskog roditeljstva od velikog je
znaaja da razumemo njihov izbor.
ene treba da znaju da je razgovor o odgajanju dece sa mukarcima neophodan pre
nego se deca zanu i rode. Postoje ene i mukarci koji su sainili pravne ugovore, ili
prosto pisane dogovore, koji precizno navode pojedinanu odgovornost svake osobe.
Neke ene su otkrile da mukarci samo na reima podravaju ideju ravnopravnog
roditeljstva, pre nego to se dete zane ili rodi, a posle se ne dre dogovora. Pisani
dogovori mogu da razjasne situaciju time to zahtevaju da se prodiskutuje kako se ko
osea po pitanju roditeljske brige, odgovornosti itd. Veina ena i mukaraca ne
razgovara o tome ta podizanje dece podrazumeva pre nego to se dete rodi, jer se
podrazumeva da e ena biti ta koja neguje.

99

Uprkos znaaju ravnopravnog mukog udela u roditeljstvu, veliki broj ena nema
odnos sa mukarcem sa kojim su zaele dete. U nekim sluajevima je to odraz
nezainteresovanosti mukarca za roditeljstvo, u drugim enin izbor. Neke ene ne
smatraju da je prisustvo brinog mukog roditelja znaajno u ivotu njihove dece. U
crnakim zajednicama je uobiajeno da se samohrana majka oslanja na muke
roake i prijatelje, da joj pomoglu u podizanju dece. Sa sve veim brojem
heteroseksualnih ena i lezbejki koje se odluuju na odgajanje dece bez vrih veza
sa mukim roditeljem, rae i potreba za odgajanjem dece u zajednici koja bi im
omoguila kontakt sa mukim starateljskim figurama, tako da ne odrastu mislei da
su samo ene te koje se bave, ili bi trebalo da se bave podizanjem dece. Staratelji ne
moraju da budu roditelji. U naoj kulturi, staratelji su oni koji decu poduavaju, oni
rade u bibliotekama itd., pa iako su u ovim profesijama nekada bile prisutnije ene, ta
situacija se menja. U takvom kontekstu, deca e imati prilike da iskuse muko
starateljstvo. Neke majke koje decu podiu bez podrke oca, smatraju da se njihova
uloga podriva kada se povremeno vide sa njim. On moda unosi zabavu, ali se
uopte ne ukljuuje u svakodnevnu roditeljsku brigu. Ponekad moraju da se nose sa
injenicom da deca vie cene oca samo zato to je mukarac (a seksistika
ideologija im sugerie da je njegova panja vrednija od brige koju im prua ena). Te
ene treba da znaju da usaivanje vrednosti koje nisu seksistike podstie decu da
cene ensko roditeljstvo i vodi iskorenjivanju favorizovanja koje se zasniva iskljuivo
na seksistikim standardima.
Upravo zbog toga to roditeljstvo i dalje poiva uglavnom na enama, potreba za
javnim ustanovama za brigu o deci, u kojima je zaposlen jednak broj mukaraca i
ena koji nisu seksistiki orijentisani, ostaje gorue feministiko pitanje. Takve
ustanove bi oslobodile ene iskljuive odgovornosti za podizanje dece i doprinele
veoj svesti o potrebi da se mukarci ukljue u odgoj. Ipak, to ostaje pitanje za koje
treba da se izbori vei broj ljudi. Feministiko organizovanje koje e se odvijati u
budunosti (posebno ono kojem je cilj izgradnja masovno baziranog feministikog
pokreta) moglo bi da na ovom pitanju izgradi platformu. Feministike aktivistkinje su
oduvek videle javne ustanove za brigu o deci kao jedno od moguih reenja za
problem ena kao primarnih nosilaca brige o deci. Komentariui neophodnost
postojanja institucija za brigu o deci u lanku 'Odgajanje bebe', Meri Elen unmejker
pie:
Kada imamo na umu brigu o deci koja se odvija van kue, naizgled
jednostavan koncept za koji se zalae enski pokret, a koji predstavlja
pristupanu, pouzdanu i kvalitetnu brigu o deci, pokazao se kao krajnje
maglovit. Sa jedne strane, privatni i najee preskupi izvori staranja sada
zadovoljavaju potrebe srednje klase, dok je sa druge strane neadekvatnost
javnih institucija za brigu o deci zapanjujua. Fond za odbranu dece, grupa za
zastupanje prava deteta smetena u Vaingtonu, izvetava da izmeu est i
sedam miliona dece, ukljuujui i onu predkoloskog uzrasta, ostaje samo kod
kue dok roditelji rade, jer ne mogu da priute obdanite...
Veina obdanita, bilo da su namenjena radnikoj klasi ili buroaziji, nema politiku
koja se moe okarakterisati kao neseksistika. Ipak, sve dok deca ne ponu da od
ranih dana ue da nije vano da se na osnovu pola razlikuju uloge, nastavie da
dospevaju u zrelo doba sa miljenjem da ene treba da budu primarni nosioci brige o
deci.

100

Mnogi ljudi se protive konceptu javnih ustanova za brigu o deci koje bi bile
finansirane iz dravnog budeta, jer to smatraju pokuajem ena da izbegnu
roditeljstvo. Oni treba da znaju da izolovano roditeljstvo koje je veoma prisutno u
naem drutvu nije najbolji nain da se podiu deca, niti predstavlja dobar odnos
prema enama koje su majke. Elizabet Dejnvej istie tu injenicu u svom nedavno
objavljenom delu "Ukrtanja", posebno naglaavajui da je koncept u kome samo
jedno od roditelja nosi odgovornost za podizanje deteta predstavlja jedan od
najmanje zastupljenih modela roditeljstva u svetu, koji se pokazao kao neuspean
zbog toga to decu i roditelje izoluje od drutva:
Problemi navedeni u istraivanju koje je naruio Savetodavni odbor za
obrazovanje u Masausetsu pokazuju koliko porodina izolacija moe da bude
ozbiljna u dananje vreme. Ova grupa je zakljuila da su prisutne:
1. Izolacija roditelja koji zarauje od suprunika i dece, koja je prouzrokovana
velikom apsorbovanou u svet rada.
2. Propratna izolacija male dece od profesionalnog sveta svojih roditelja i
drugih odraslih.
3. Opta izolacija male dece od osoba drugih dobi tj. odraslih i druge dece.
4. Stambena izolacija porodica od osoba razliitog drutvenog, etnikog,
verskog i rasnog porekla.
5. Izolacija lanova porodice od roaka i suseda.
Takva izolacija znai da uloga porodice kao posrednika u socijalizaciji dece
trenutno nije adekvatno ispunjena bez obzira na to da li majka radi van kue ili ne.
Deca danas odrastaju ne poznajui prednosti prisustva razliitih uzora u ivotu,
nemajui u vidu odrasle osobe oba pola, i u potpunom nepoznavanju sveta
plaenog rada. Vraanje ena u ivot usmeren na dom i porodicu ne bi reilo
sutinsko raskidanje veza izmeu porodice i zajednice. Napor enskog pokreta da
se postara za to da drutvo bude odgovorno za centre za brigu o deci nije pokuaj
da se drugima prepuste materinske dunosti, ve da se pomo zajednice usmeri
tako da dopuni osnovne odgovornosti roditelja, kao to se to inilo u prolosti.
Mali javni centri za brigu o deci koji su organizovani unutar zajednice, predstavljaju
idealan nain da se prevazie ova izolacija. Kada roditelji moraju da odvoze decu u
udaljene centre, zavisnost od roditelja se ne smanjuje, ve poveava. Centri za brigu
o deci unutar zajednice dozvolili bi maloj deci veu kontrolu nad svojim ivotima.
Briga o deci predstavlja odgovornost koju je mogue podeliti sa drugim starateljima,
sa ljudima koji ne ive sa decom. U naem drutvu je takav vid roditeljstva
revolucionaran jer nastaje u suprotnosti sa idejom da roditelji, posebno majke, treba
da budu jedine osobe koji odgajaju decu. Mnoge osobe koje su odrasle u crnakim
zajednicama imaju iskustva sa takvim nainom drutveno zasnovanog podizanja
dece. Crnkinje koje su morale da napuste dom i rade kako bi izdravale porodicu
nisu mogle da priute obdanite za svoju decu, a sem toga, ona nisu uvek bila u
blizini. ene su zavislile od pomoi ljudi u zajednici. ak i u porodicama u kojima je
majka ostajala kod kue, mogla je da se osloni na pomo ljudi iz zajednice. Nije
morala svaki put da odlazi sa decom u park da ih uva, jer su na njih pazili ljudi koji
ive blizu parka. Ljudi koji nemaju decu esto su preuzimali odgovornost za

101

uestvovanje u podizanju dece. U mojoj vlastitoj porodici je bilo sedmoro dece i dok
smo odrastali nai roditelji nisu mogli neprekidno da paze na nas, pa ak ni da nam
posvete onu vrstu individualne panje koja je deci ponekad potrebna. Te potrebe su
esto zadovoljavale komije i ljudi iz zajednice.
Takva vrsta zajednike odgovornosti za podizanje dece mogua je u zajednicama
gde se ljudi poznaju i veruju jedni drugima. Nije mogua onda kada roditelji decu
smatraju svojim "vlasnitvom", svojim "posedom". Mnogi roditelji ne ele da njihova
deca grade bliske odnose sa drugima, ak ni sa roacima. Kada bi postojala
obdanita u malim zajednicama, deca bi verovatnije razvijala trajna prijateljstva i
bliske odnose sa odraslim osobama pre nego roditeljima. Takva vrsta odnosa ne
nastaje u dnevnim boravcima gde se jedan/na vaspita/ica brine o veem broju aka
i gde vaspitna lica postoje samo u kontekstu kole. Svaka osoba koja je odgajana u
sredini gde je briga zajednice o deci prisutna, zna da je to mogue samo kada
roditelji prihvate da i druge odrasle osobe mogu da preuzmu jednu vrstu roditeljske
brige za njihovu decu. Iako tada nastaje situacija u kojoj deca moraju da potuju vie
osoba koje o njima brinu, ona takoe prua oslonac za emotivne, intelektualne i
materijalne potrebe dece, ukoliko se za njih ne postaraju roditelji. U crnakim
zajednicama gde postoji zajednika briga o deci, esto su u nju ukljuene i starije
ene i mukarci. Danas mnoga deca nemaju nikakvog kontakta sa starijima. Dodatni
rizik koji se moe izbei u odgajanju dece zasnovanom u zajednici, a koji postoji u
samohranom roditeljstvu, pa ak i porodici sa dva roditelja, jeste tendencija roditelja
da u emotivnom smislu preterano investiraju u decu. Sa tim problemom se suoavaju
mnogi ljudi koji su se reili na raanje nakon godina provedenih u ubeenju da nee
imati decu. Oni mogu da decu pretvore u "objekte ljubavi", ne elei da ih naue da
uspostavljaju odnose sa irim krugom ljudi. Ovo je za feministkinje i feministe koji
odgajaju decu problem u istoj meri u kojoj je to i za druge roditelje.
U poetku su ene u enskom pokretu verovale da je politiki razlog za nemanje
dece potreba za kontrolom rasta stanovnitva uz svest o tome da nae drutvo troi
veinu svetskih resursa. Ti razlozi se nisu promenili, iako ih sada ignoriemo ili
odbacujemo. Pa ipak, ukoliko bi se manje govorilo o imanju "svoje dece", a vie
naglaska stavljalo na potrebu da se podiu ve roena deca kojima je potrebna
roditeljska briga, postojao bi veliki broj odgovornih ena i mukaraca koji uestvuju u
procesu podizanja dece. Lucija Valeska je podrala ovakav stav u eseju "Ukoliko sve
drugo propadne, ipak ostajem majka"* koji je objavljen u izdanju asopisa Quest
1975:
Imati sopstvenu decu u biolokom smislu je danas lino i politiki
neodgovorno. Ukoliko posedujete dovoljno zdravlja, snage, energije i
finansijskih sredstava za podizanje dece, onda to i uradite. Ko e, u tom
sluaju, imati decu? Ukoliko ljudi koji nemaju decu ponu da odgajaju ve
roenu decu, vie ljudi nego ikada e "imati" decu. Granica izmeu bioloke i
nebioloke majke e poeti da nestaje. Kaete da smo u opasnosti da
smanjimo naciju? Mora da se alite...
Trenutno u vaoj zajednici postoje stotine hiljada dece i majki kojima je
oajniki potrebna podrka pojedinaca i zajednice...
*

Lucia Valeska: If All Else Fails, Im still a Mother, Quest, 1975

102

Neki ljudi koji se odluuju na to da ne raaju, ulau napor da uestvuju u podizanju

dece. Ipak, kao i mnogi roditelji, veina osoba bez dece pretpostavlja da ne treba da
uestvuje u staranju o deci sve dok ne steknu "svoju". Ljudi koji nemaju decu, a
pokuavaju da uestvuju u staranju, suoeni su sa podozrivou i negodovanjem
osoba koje ne razumeju njihovo zalaganje i koji pretpostavljaju da oni koji nemaju
decu, ne vole decu. Ljudi su posebno sumnjiavi u odnosu na osobe koje ele da
pomognu u staranju o deci, a za to ne trae finansijsku nadoknadu. U vreme kada
smo moj partner i ja ulagali veliki napor da uestvujemo u podizanju dece, dovodili
smo u nau kuu decu prijatelja, obino samohranih majki, kako bismo njima malo
olakali a istovremeno imali decu u svojim ivotima. Kada bismo objasnili koji princip
lei u korenu naih postupaka, ljudi bi obino reagovali tako to su bili iznenaeni, sa
odobravanjem, ali i oprezom. Mislim da je oprez proizaao iz injenice da su nai
postupci bili neuobiajeni. Tekoe sa kojima smo se suoavali su nas prisilile da
prihvatimo ivot u kome ima manje interakcije sa decom nego to bismo mi to eleli,
to je sluaj mnogih osoba koje nemaju decu. Ta vrsta izolacije od dece je navela
mnoge feministkinje da raaju.
Buenje revolucionarne svesti kod ena i mukaraca predstavlja preduslov za
zajedniku odgovornost pri podizanju dece, onu koja e enu osloboditi odgovornosti
za primarno staranje o deci. Ljudi moraju da shvate da roditeljstvo u izolaciji (bez
obzira na pol roditelja) nije najefikasniji nain da se podiu deca, niti da se bude
srean/na u ulozi roditelja. S obzirom na to da ene ispunjavaju najvei deo
roditeljskih obaveza u naem drutvu, kao i na to da se situacija po svoj prilici nee
promeniti narednih godina, potrebno je da se obnovi feministiko organizovanje po
pitanju brige o deci. Svrha toga nije da se stigmatizuju samohrani roditelji, ve da se
naglasi potreba za kolektivnim staranjem o deci. ene irom Amerike treba da se
okupe i zahtevaju da se novac poreskih obveznika koji se trenutno troi na trku u
naoruanju i u druge militaristike svrhe upotrebi za poboljanje kvaliteta roditeljstva i
brige o deci u naem drutvu. Feministike teoretiarke koje upozoravaju na rizike
samohranog roditeljstva i upuuju na potrebu da se mukarci ravnopravno ukljue u
roditeljstvo, najee ive u porodici gde je otac prisutan. To ih navodi da zanemare
injenicu da je takav vid roditeljstva nedostupan velikom broju ena (iako moda
predstavlja najbolji drutveni okvir za podizanje dece). Takav drutveni okvir bi
mogao da se omogui kroz uspostavljanje javnih obdanita unutar zajednica, gde bi
mukarci i ene delili odgovornost za brigu o deci. Sada vie nego ikad postoji velika
potreba da se ene i mukarci organizuju povodom problema brige o deci, kao bi se
postarali da sva deca odrastaju u najboljem moguem drutvenom okruenju i da
ene ne budu jedini ili primarni nosioci brige o deci.

103

11.
OKONANJE SEKSUALNE
POTLAENOSTI ENA

Tokom ranih faza savremenog feministikog pokreta osloboenje ena je esto bilo
poistoveeno sa seksualnim osloboenjem. Na koricama knjige "enski evnuh"
ermejn Grir* (jednog od najitanijih feministikih dela tokom sedamdesetih) stoji da
ono predstavlja "konanu re o seksualnoj slobodi". Na poleini knjige, Grirova je
opisana kao "ena sa smislom za humor, koja se ponosi svojom seksualnou".
Feministike teoretiarke kao Grirova, verovale su da e potvrda o znaaju
seksualnosti predstavljati gest osloboenja. Podsticale su ene da preuzmaju
inicijativu, da uivaju u seksu, eksperimentiu sa novim vezama, na seksualnu
"slobodu". Ipak, veina ena nije imala slobodnog vremena, prostora, kontakata, niti
elje da se upusti u takozvano "seksualno osloboenje". Mlade heteroseksualne
ene koje su same i bez dece, tinejderke i studentkinje, politiki napredne,
predstavljale su grupaciju koja je bila eljna i sposobna da svoje seksualno
ponaanje uskladi sa onim to je zapravo bila inverzija mukog poimanja seksualnog
osloboenja. Zagovaranje autentine seksualne slobode bilo je pozitivno, a ene su
iz iskustva nauile da sloboda da se inicira seksualni odnos, da se ne bude
monogamna, da se eksperimentie sa grupnim seksom, seksualizovanim
sadomazohizmom itd., moe da bude uzbudljivo i prijatno iskustvo, ali ne
dekonstruie relacije moi izmeu mukaraca i ena u sferi seksa. Mnoge ene su
doivele razoaranje kada je seksualno osoboenje u pitanju. Iako su neke
pripadnice pokreta nastavile da naglaavaju vanost seksualne slobode, istovremeno
odbacujui tezu da bi ona trebalo da bude graena po uzoru na muki model, vei
broj drugih ena, heteroseksualnih i lezbejki, poeo je da odbacuje tezu o seksualnoj
slobodi, pa ak i seksualni kontakt sa mukarcima, zbog uverenja da su ene jo
uvek eksploatisane pod bremenom starih seksualnih paradigmi. Ove feministkinje su
muku seksualnost sve vie percipirale kao odbojnu i eksploatatorsku po svojoj
prirodi.
Debata o tome da li bi seksualna sloboda trebalo da bude feministiko pitanje danas
je veoma iva. Etel Pirson u svom eseju: "Seksualnost kao uporite identiteta:
Psihoanalitiko vienje"** zakljuuje sledee:
Seksualno osloboenje, dakle, iako znaajno i ak presudno za neke osobe,
kao drutvena kritika i politiki program u ishodu ima ozbiljna ogranienja. U
svom najgorem izdanju, ono predstavlja deo kulta individualnosti koji eli da
*

Germaine Greer: Female Eunuch. Najnovije delo ermejn Grir Sex and Destiny (Seks i sudbina) predstavlja
interesantno promiljanje o politici vezanoj za problem fertiliteta, a koje dovodi u pitanje mnoge teze o
seksualnoj slobodi ena koje je autorka postavila u svom ranijem delu. Prim. aut.
**
Ethel Pearson: Sexuality as the Mainstay of Identity: Psychoanalytical Perspective, str. 36

104

dobije legitimitet kao odraz potreba jedne individue, neega to se nasluuje

kao sirovi "impuls" ivota nasuprot zahtevima drutva, bez nastojanja da se
promeni samo drutveno ustrojstvo. Omoguavanje uslova koji su potrebni za
ensku autonomiju predstavlja preduslov za autentino seksualno
osloboenje.
Parsonova ne dodaje da rekonstrukcija seksualnosti, promena njenih normi,
prestavlja preduslov za ensku seksualnu autonomiju; pa prema tome seksualnost, a
samim tim i "seksualna sloboda" postaje znaajno pitanje feministike politike.
Za ene je bilo lako da opiu i ocene negativne aspekte seksualnosti, imajui u vidu
nain na koji je ona drutveno konstruisana u seksistikom drutvu, da razoblie
muku objektivizaciju i dehumanizaciju ena, da osude silovanje, pornografiju,
seksualizovano nasilje, incest itd. Osmiljavanje novih seksualnih paradigmi i
promena normi seksualnosti je bio daleko tei zadatak. Motivacija za takav zadatak
moe da se javi samo u okruenju u kome se vrednuje seksualno blagostanje.
Ironino, neke feministkinje su pokazivale sklonost da odbace probleme seksualnog
uitka, blagostanja i zadovoljstva kao nebitne. Sada prisutan naglasak na seksualnoj
revoluciji i pristupu "sve moe kada je seksualno izraavanje u pitanju" naveo je
mnoge ene i mukarce da pomisle da seksualna sloboda ve postoji, pa ak i da je
precenjena u naem drutvu. Meutim, ovo nije kultura koja afirmie pravu seksualnu
slobodu. Kritikujui pretpostavku da je nae drutvo seksualno osloboeno jer ukida
mnoge zabrane, Elen Vilis pie u svom eseju "Ka feministikoj seksualnoj revoluciji"*:
Sa radikalne take gledita seksualno osloboenje ne podrazumeva samo
odbacivanje zabrana, ve i pozitivno prisustvo drutvenih i psiholokih uslova
koji pospeuju zadovoljavajue seksualne relacije. Sa ovog stanovita, naa
kultura je jo uvek korenito represivna. Najoigledniji primer predstavlja
seksualna nejednakost i iz toga proistekli antagonizam izmeu mukaraca i
ena, koji zajedno ine nepremostivu barijeru u postizanju seksualne sree. U
prilog tome tvrdim i da, ostavivi seksualni liberalizam po strani, nain na koji
se deca danas vaspitavaju za posledicu ima odrasle osobe sa izraeno
negativnim stavovima prema seksu. Pod ovim uslovima, labavije seksualne
zabrane vode ka tome da ljudi oajniki pokuaju da prevaziu prepreke na
putu ka zadovoljenju putem kompulzivne seksualne aktivnosti i preokupacije
seksom. Naglaavanje seksa koje trenutno preplavljuje javni ivot posebno
izraena potranja za seksualnim savetima i terapijom ne govori u prilog
ostvarenoj seksualnoj slobodi ve o kontinuiranoj seksualnoj frustraciji.
Feministike aktivistkinje koje muku seksualnost vide kao prezira dostojnu po svojoj
prirodi, bile su najspremnije da pomere naglasak sa problema seksualne slobode.
Usredsreujui se prvenstveno na one aspekte mukog seksualnog izraavanja koji
su u slubi osnaivanja muke dominacije nad enama, one sa oklevanjem i zapravo
nevoljno priznaju da seksualnost, onako kako je konstruisana u seksistikom drutvu,
ne donosi vie "osloboenja" za mukarce nego za ene (iako je prema enama
oito opresivna na naine na koje to nije prema mukarcima). Vilis tvrdi da seksualna
*

Ellen Willis: Toward a Feminist Sexual Revolutio, str. 10. Od trenutka objavljivanja ovog poglavlja pojavio se
veliki broj feministikih eseja koji se bave seksualnou (Cherrie Moraga, Living in the War Years; Ann Snitow,
Christine Stansell, Sharon Thomson, editors, Powers of Desire; Rosalind Coward, Female Desire, Sue
Cartledge, Joanna Ryan, editors, Sex and Love, da navedemo samo neke). Prim. aut.

105

destruktivnost moe da se posmatra kao pervertiranje koje u isto vreme odraava i

oblikuje represivni sistem, tako da je mogue zamisliti koherentnu feministiku
politiku iji je sastavni deo posveenost ostvarenju seksualne slobode. Seksualna
sloboda moe da postoji samo onda kada pojedinci ne budu pod opresijom drutveno
konstruisane seksualnosti koja se bazira na bioloki determinisanim definicijama
seksualnosti: represiji, krivici, sramu, dominaciji, osvajanju i eksploataciji. Da bi
stvorio uslove za razvitak seksualne slobode, feministiki pokret mora da nastavi sa
tenjom da okona ensku seksualnu opresiju.
Usredsreivanje na "seksualno osloboenje" je uvek u osnovi imalo pretpostavku da
je cilj takvog poduhvata stvaranje uslova da se ljudi ukljue vie i/ili na bolji nain u
seksualnu aktivnost. Ipak, jedan aspekt seksualnih normi koji ljudi vide kao opresivan
jeste pretpostavka da osoba "treba" da bude ukljuena u seksualnu aktivnost. Ovo
'treba' predstavlja jedan oblik seksualne prinude. Zagovornici/e seksualnog
osloboenja esto nagovetavaju da je svaka osoba koja ne vodi brigu o kvalitetu
seksualnog iskustva ili ne praktikuje veu seksualnu slobodu mentalno poremeena
ili seksualno potlaena. Kada se primarni naglasak stavi pre svega na okonanje
seksualne opresije, umesto na seksualno osloboenje, bie mogue zamisliti drutvo
u kome je odluka da osoba ne bude seksualno aktivna u istoj meri izraz seksualne
slobode u kojoj je to i odluka da bude.
Seksualne norme, na nain na koji su sada drutveno konstruisane, seksualnom
izraavanju daju primat nad seksualnom eljom. Seksualno ponaanje se smatra
prirodnim, normalnim, a njegovo odsustvo neprirodnim, nenormalnim. Takvo
razmiljanje korespondira sa seksistikim obrascima. Mukarci se socijalizuju tako da
se seksualno ispoljavaju, a ene da to ne ine (ili da samo reaguju na muku
seksualnu inicijativu). Insistiranje pripadnica enskog pokreta da ene, kako bi
pokazale osloboenost, treba da budu seksualno aktivne, pomoglo je da se enska
seksualnost oslobodi ogranienja koje su nametnuli represivni dvostruki standardi, ali
nije otklonilo stigmu sa seksualne neaktivnosti. Sve dok se ta stigma ne otkloni, ene
i mukarci se nee oseati dovoljno slobodni da budu seksualno aktivni onda kada to
same/i poele. Nastavie da reaguju pod prinudom, bila ona seksistika - koja nagoni
mlade mukarce da budu seksualno aktivni kako bi dokazali svoju "mukost" (tj.
svoju heteroseksualnost), ili seksualna koja prisiljava mlade ene da odgovore na
takvu inicijativu kako bi dokazale svoju "enstvenost" (tj. svoju spremnost da budu
heteroseksualni objekti poude). Otklanjanje drutvene stigme vezane za seksualnu
neaktivnost bi uslovilo promenu u seksualnim normama. Ono bi imalo brojne
pozitivne implikacije za ene i mukarce, posebno tinejdere koji u ovom istorijskom
trenutku prestavljaju najizvesnije rtve seksisitikih seksualnih normi. Vee bavljenje
pitanjem seksa izmeu tinejdera upuuje na to da prinuda ostaje centralna
motivacija za uputanje u seksualnu aktivnost. Devojke "to ine za svoje momke"
kako je to jedna sedamnaestogodinjakinja rekla svojoj majci (citirano u eseju Elen
Gudman "Previranja u tinejderskoj seksualnosti"), a deaci to ine kako bi dokazali
svojim drugovima da su heteroseksualni i da poseduju "muku" mo nad
devojicama.
Feministiki pokret za okonanje heteroseksizma prisilne heteroseksualnosti
predstavlja stoer napora da se okona seksualna opresija. U uvodu dela "Bez

106

osvrtanja: lezbejsko i gej osloboenje za osamdesete"*, Gir Gudman, Dord Lejki,

Dudi Lejki i Erika Torn definiu heteroseksizam kao:
Potiskivanje i negiranje homoseksualnosti sa pretpostavkom da svi jesu, ili
treba da budu, heteroseksualni, i pod dva, verovanje u inherentnu
superiornost modela dominantan mukarac/pasivna ena. Heteroseksizam
rezultira prisilnom heteroseksualnou koja kodi slobodnom izraavanju i
odnosima meusobne podrke kako izmeu heteroseksualaca, tako i izmeu
lezbejki i gej mukaraca.
Lezbejke su, unutar enskog pokreta, ulagale najvie napora da se skrene panja na
borbu za okonanje heteroseksistike opresije. Lezbejke su se nalazile na obe strane
ireg okvira debate o seksualnom osloboenju. Pokazale su mnogim
heteroseksualnim enama da njihove predrasude protiv lezbejki osnauju i
perpetuiraju prisilnu heteroseksualnost. Pored toga, pokazale su enama da moemo
da naemo emotivno i seksualno ispunjenje u meusobnim odnosima. Neke lezbejke
su ustvrdile da bi homoseksualnost mogla da bude najdirektnije ispoljavanje pro-seks
politike, jer nije povezana sa reprodukcijom. Feministiki pokret za okonanje
seksualne opresije ena povezan je sa lezbejskim osloboenjem. Borba da se
iskorene predrasude, eksploatacija i opresija lezbejki i gej mukaraca predstavlja
kritino feministiko pitanje. Ona je sastavni deo pokreta za okonanje seksualne
opresije ena. Afirmiui lezbejstvo, ene razliitih seksualnih preferenci opiru se
produavanju prisilne heteroseksualnosti.
Tokom istorije feministikog pokreta postojala je stalna tendencija da se borba za
okonanje seksualne opresije pretvori u takmienje: heteroseksualnost protiv
lezbejstva. U ranim danima pokreta su tenje da se lezbejke iskljue i uutkaju
pravdane avetima "ljubiaste napasti"**. Neto kasnije, lezbejstvo je predstavljeno
kao izbor koji eliminie potrebu da se bavimo problemom heteroseksualnog konflikta
ili kao politiki najkorektniji izbor za jednu feministkinju. Iako mnoge feministkinje
uviaju da borba protiv seksualne opresije, posebno muke dominacije nad enama,
nije isto to i mrnja prema mukarcima, na feministikim skupovima i u
organizacijama esto se uju izrazito negativni stavovi prema mukarcima, kako
lezbejki tako i heteroseksualnih ena, a ene koje nisu lezbejke, bile u vezama sa
mukarcima ili ne, oseaju se kao da nisu "prave" feministkinje. To se posebno
odnosi na ene koje moda podravaju feminizam, ali javno ne podravaju lezbejska
prava. esto zaboravljamo da smo u procesu izgradnje radikalne politike svesti, da
je to "proces" i da osuda ena i proglaavanje da su politiki nekorektne ukoliko u
prvi mah ne podre sva pitanja koja mi smatramo vanim, moe samo da porazi nae
napore.
Pretpostavka da je prava feministkinja lezbejka (a koju imaju i heteroseksualne ene i
lezbejke), postavlja novi seksualni standard koji osuuje i kanjava ene. Iako je za
*

Geere Goodman, George Lakey, Judy Lakey, Erika Thorne: No Turning Back: Lesbian and Gay Liberation for
the 80s
**
Lavender menace (ljubiasta napast), kako je Beti Fridan (u to vreme predsednica Nacionalne organizacije
ena) nazvala radikalne feministkinje i lezbejke, smatrajui da njihovo prisustvo teti ugledu enskog pokreta za
osloboenje. Kao odgovor na takav stav, nekolicina aktivistkinja je sprovela "sabotau" na Kongresu ove
organizacije, traei da pokret u svoju platformu uvrsti pitanja lezbejskog feminizma. Sebe su nazvale "ljubiaste
napasti". Prim. prev.

107

ene u feminstikom pokretu neuobiajeno da izjave da ene treba da budu lezbejke,

poruka se alje kroz diskusije o heteroseksualnosti koje nameu tezu da je svaki
genitalni kontakt izmeu ene i mukaraca silovanje, kao i da ene koje su emotivno i
seksualno posveene nekom mukarcu samim tim nisu u stanju da iskau politiku
lojalnost u odnosu na enske ciljeve. Po principu po kome borba za okonanje
seksualne opresije nastoji da eliminie heteroseksizam, ne bi trebalo da promovie
nijedan drugi seksualni izbor, celibat, biseksualnost, homoseksualnost ili
heteroseksualnost. Feministike aktivistkinje treba da zapamte da politiki izbori koje
pravimo nisu uslovljeni time sa kim odluujemo da imamo genitani seksualni kontakt.
U uvodu dela "enska ekipa: crnaka feministika antologija"*, Barbara Smit kae:
"Crnaki feminizam i crnako lezbejstvo ne mogu da zamene mesta. Feminizam je
politiki pokret a mnoge lezbejke nisu feministkinje." To se odnosi i na mnoge
heteroseksualne ene. Za ene, posebno heteroseksualne, vano je da znaju da je
za njih mogu radikalan politiki angaman u feministikoj borbi, iako su u
seksualnim vezama sa mukarcima (mnoge od nas znaju iz iskustva da e politiki
izbor neminovno menjati prirodu individualnih odnosa). Sve ene treba da znaju da je
politika posveenost feminizmu mogua bez obzira na seksualnu orjentaciju. One
treba da znaju da cilj feministikog pokreta nije uspostavljanje standarda za "politiki
korektnu" seksualnost. Politiki posmatrano, feministike aktivistkinje posveene
okonanju seksistike opresije treba da rade na eliminaciji opresije nad lezbejkama i
gej mukarcima kao sastavnom delu ireg pokreta za slobodan izbor seksualnih
partnera.
Feministike aktivistkinje treba da se postaraju da naa opravdana kritika
heteroseksizma ne preraste u napad na heteroseksualnu praksu. Kao feministkinje,
treba da se suprotstavimo onim enama koje veruju da su ene sa heteroseksualnim
preferencama izdajnice, ili najverovatnije antilezbejski nastrojene. Osuda
heteroseksualne prakse je uslovila da se ene koje ele da budu u seksualnim
odnosima sa mukarcima oseaju kao da ne mogu da budu pripadnice feministikog
pokreta. One su shvatile da biti "prava" feministkinja znai ne biti heteroseksualna.
Podravanje ne-opresivne heteroseksualne prakse je lako pobrkati sa verovanjem u
heteroseksizam. Na primer, odgovarajui na moj stav u knjizi "Zar ja nisam ena", o
tome da "napadi na heteroseksualnost ne doprinose osnaivanju sopstva velikog
broja ena koje ele da budu sa mukarcima", lezbejska feminstikinja eril Klark pie
u svom eseju "Nesposobnost za promenu: homofobija u crnakoj zajednici"**:
Huksova zadaje jedan sarkastian udarac lezbejskim feministkinjama, a
znaajan broj njih su crnkinje. Bilo bi dobro da je napala samu instituciju
heteroseksualnosti, jer ona predstavlja glavni uzrok opresije crnkinja u
Americi...
Klarkova oito pogreno tumai i interpretira moje stanovite. Nisam pominjala
heteroseksizam, a upravo izjednaavanje heteroseksualne prakse sa
heteroseksizmom proizvodi predstavu da Klarkova napada i heteroseksualnu praksu,
a ne samo heteroseksizam. Moj stav je da feminizam nikada nee biti privlaan
masovnijoj grupi heteroseksualnih ena u naem drutvu ukoliko budu mislile da
emo na njih gledati sa nipodatavanjem ili kao da ine neto loe. Nisam imala
nameru da se svojim komentarom u bilo kom pogledu pozivam na lezbejke, jer one
*

Barbara Smith: Home Girls: A Black Feminist Anthology, str. 205

Cheryl Clarke: The Failure to Transform: Homophobia in the Black community

**

108

nisu jedina grupa feministkinja koja kritikuje, a u nekim sluajevima i osuuje

heteroseksualnu praksu u celini.
Kao to bi feministiki pokret za okonanje seksualne opresije trebalo da stvori
drutvenu klimu u kojoj ne postoji opresija nad lezbejkama i gej mukarcima, u kojoj
se njihovi seksualni izbori afirmiu, tako bi trebalo i da stvori i klimu u kojoj je
heteroseksualna praksa osloboenja ogranienja heteroseksizma i moe da bude
afirmisana. Jedan od praktinih razloga za takav poduhvat jeste i uvaavanje
injenice da napredak feminizma kao politikog pokreta zavisi od ukljuivanja irih
masa ena, iji najvei deo ine heteroseksualne ene. Sve dok feministkinje (bile
one u celibatu, lezbejke, heteroseksualne itd) budu osuivale muku seksualnost, a
samim tim i ene koje su u seksualnim vezama sa mukarcima, podriva se
feministiki pokret. Stvaraju se beskorisne i nepotrebne podele. Shodno tome, sve
dok se bilo koja izjava nastrojena proheteroseksualno bude iitavala kao skriveni
napad na homoseksualnost, odravamo ideju o tome da one jesu, i treba da budu,
seksualnosti koje se nadmeu. Mogue je nabrojati pozitivne i negativne aspekte
lezbejstva bez ikakvog pomena heteroseksualnosti i obratno. Iako Elen Vilis* u svom
eseju ne razmatra tezu da je lezbejstvo politiki korektniji seksualni izbor za
feminisitkinje, niti da ta teza predstavlja jo jedan pokuaj da se enama nametne
seksualni standard, njeni komentari o neoviktorijanskoj logici mogu da se primene i
na osudu seksualnog kontakta sa mukarcima:
Neoviktorijanske zagovornice takoe podrivaju feministiku opoziciju na
desnom krilu, izjednaavajui feminizam sa vlastitim stavovima o seksu,
proterujui tako iz pokreta svaku enu koja se ne slae sa njima. S obzirom na
to da se njihova predstava o odgovarajuoj feministkoj seksualnosti gradi po
uzoru na konvencionalne moralne standarde i anti-seksualnu propagandu koja
trenutno dolazi od desnice, njihovo sejanje krivice je bilo prilino uspeno.
Mnoge feministkinje koje su svesne da njihova seksualna oseanja stoje u
suprotnosti sa neoviktorijanskim idealom, povukle su se zbunjeno i pokajniki
ute. Nema sumnje da postoje hiljade ena koje su tiho zakljuile da ukoliko je
taj ideal feminizam, onda one nemaju nita zajedniko sa feminizmom.
Rezultat je rairena apatija, neiskrenost i korenito raslojavanje u pokretu koji
se suoava sa odlunim neprijateljem koji preti da ga uniti.
Feministiki pokret koji nastoji da ukine seksisitiku opresiju, a u tom kontekstu i
seksualnu opresiju, ne moe da ignorie niti da odbacuje odluku ena da budu
heteroseksualne. Uprkos heteroseksizmu, mnoge ene su uvaile i prihvatile
injenicu da ne moraju da budu heteroseksualne (da postoje i druge opcije) i
odabrale da budu iskljuivo ili primarno heteroseksualne. Njihov izbor treba potovati.
Birajui ostvaruju seksualnu slobodu. Na njihov izbor ne utie nuno, kako tvrde one
koje im se protive, heteroseksualna privilegija. Veina heteroseksualnih privilegija se
gubi kada se uporede sa eksploatacijom i opresijom sa kojima e se ene verovatno
susretati u veini heteroseksualnih veza. Postoje izuzeci. Mnoge ene odabiraju da
budu heteroseksualne jer nalaze uitak u genitalnom kontaktu sa pojedinim
mukarcima. Feministiki pokret je obogatio i uneo nove dimenzije u lezbejsku
seksualnost i nema razloga da to ne uini i za heteroseksualnost. ene sa
heteroseksualnim preferencama treba da znaju da je feminizam politiki pokret koji
*

Willis, str. 9

109

ne negira njihove izbore, ak i onda kada nudi okvir za izazov i otpor mukoj
seksualnoj eksploataciji ena.
Postoje feministkinje (a ja sam jedna od njih) koje veruju da feministiki pokret za
okonanje seksualne opresije nee promeniti destruktivne seksualne norme ukoliko
pojedinke i dalje budu poduavane da moraju da odaberu izmeu suprotstavljenih
seksualnosti (gde su najoiglednije heteroseksualnost i homoseksualnost) i da se
povinuju oekivanjima normi koje su odabrale. Seksualna elja se razlikuje, ima vie
dimenzija i retko je toliko "iskljuiva" koliko to norma po prirodi zahteva. Ideja
osloboene seksualnosti ne bi navodila ene da svoje telo vide kao neto dostupno
svim mukarcima, niti svim enama, kad smo ve kod toga. Ona bi zavisno od
prirode individualne interakcije davala prednost seksualnosti koja je otvorena ili
zatvorena. Ono to je svojstveno ideji seksualne preference jeste pretostavka da
svako ko pripada preferiranom polu moe da trai pristup neijem telu. Ovakav
koncept promovie objektifikaciju. U heterosekseksualnom kontekstu on pretvara
sve, a posebno ene, u seksualne objekte. Imajui u vidu diskrepanciju moi koju
proizvodi seksistika politika, verovatnije je da e mukarci prilaziti enama, jer su
naueni da misle kako treba da imaju pristup telima svih ena. Seksualnost bi bila
transformisana ukoliko bismo napustili kodove i okvire koji liavaju seksualnu elju
njene specifinosti i partikularnosti. Kako Stiven Hit sumira u delu "Seksualni fiks"*:
Kraj opresije dolazi sa preraspodelom drutvenih odnosa koja oslobaa
mukarce i ene, ostavlja ih van granica pretvaranja seksualnosti u robu,
udaljene od svake vrste nasilja i otuenosti izazvane prometom i trampom kao
seksualnim identitetom, odmie ih od identiteta pola, fiksacije na ovu ili onu
predstavu o sebi, ovu ili onu normu, na tu stvar koju zovemo 'seksualnost'.
Iako etiketirane kao "heteroseksualne"', mnoge ene u naem drutvu ne oseaju
znaajniju seksualnu potrebu za mukarcima zbog politike seksualne opresije; muka
dominacija razara i pervertira tu potrebu. Upravo je enormno prisustvo muke
seksualne opresije otealo enama da govore o pozitivnim seksualnim interakcijama
sa mukarcima. Feministkinje koje su heteroseksualne sve vie istiu da se odluuju
da imaju vezu sa nekim mukarcem, nasuprot heteroseksistikoj tvrdnji da prihvataju
i da su raspoloene za seksualnu inicijativu bilo kog mukarca. Takav postupak
osporava prisilnu heteroseksualnost, koja uskrauje enama pravo da biraju muke
seksualne partnere tako to procenjuju da li se u takvoj interakciji ostvaruju i afirmiu.
Potvrujui svoje pravo da biraju, ene osporavaju prepostavku da enska
seksualnost postoji samo da bi sluila seksualnim potrebama mukaraca. Njihovi
napori unapreuju borbu za okonanje seksualne opresije. Pravo na izbor treba da
bude karakteristika svih ljudskih interakcija. to vie ena i mukaraca bude potvrdilo
partikularnost i specifinost seksualne elje, na nju e se manje gledati kao na robu.
Promena koja e bez sumnje uslediti u daljem toku borbe za okonanje seksualne
opresije jeste manja opsesija seksualnou. Ovo ne znai da e se nuno smanjiti i
sama seksualna aktivnost. To znai da seksualnost vie nee imati znaaj koji joj
pripisuje drutvo u kom se seksualnost koristi za odravanje rodne neravnopravnosti,
*

Steven Heath. The Sexual Fix, str. 152

110

muke dominacije, konzumerstva, kao i seksualne frustriranosti i nezadovoljstva to

skree panju sa potrebe za drutvenom revolucijom. Kako kae Stiven Hit:
Istinski problem i zadatak uvek je drutvena revolucija. Privilegovanje
seksualnog zapravo ne nosi nita oslobodilako sa sobom, ono upravo sa
sumnjivom lakoom slui kao primer razvitka i referenca kojoj drutvo
garantuje svoj poredak bez bilo kakvog uspenog procesa transformacije,
proizvodei pogodan prostor za svoj opstanak i ideologiju "revolucije" ili
"osloboenja".
Feministiki napori da se razvije politika teorija seksualnosti treba da se odvijaju i
dalje, ukoliko elimo da iskorenimo seksistiku opresiju. Ipak, moramo da imamo na
umu da je borba za okonanje seksistike opresije samo jedna komponenta veeg
poduhvata da se drutvo transformie i uspostavi novi drutveni poredak.

111

12.
FEMINISTIKA REVOLUCIJA:
RAZVITAK KROZ BORBU

Danas se gotovo i ne govori o feministikoj revoluciji. Mislei da e se revolucija

dogoditi jednostavno i brzo, militantne feministike aktivistkinje su smatrale da e
talas aktivnosti poput protesta, organizovanja i osveivanja koji su karakteristini
za ranu fazu savremenog feministikog pokreta, biti dovoljan da se uspostavi novi
drutveni poredak. Iako su radikalne feministkinje oduvek imale svest o tome da
drutvo mora da se transformie da bi se ukinula seksistika opresija, feministikinje
su postizale uspeh uglavnom u domenu reformi (zahvaljujui radu i vizionarstvu
grupa poput "Hleb i rue"*, "Kombahi River Kolektiv"'** itd.). Takve reforme su
omoguile mnogim enama da naprave znaajan korak napred po pitanju drutvene
jednakosti sa mukarcima, na mnogim podrujima u okviru postojeeg belaki
nadmonog patrijarhalnog sistema, meutim, nije dolo do smanjivanja seksistike
eksploatacije i/ili opresije. Preovlaujui seksistiki sistem vrednosti i pretpostavki
ostao je nepromenjen, tako da je za politiki konzervativne protivnike/ce feminizma
bilo lako da podrivaju feministike reforme. Mnoge progresivne kritike feministikog
pokreta vide tenju ka reformama kao kontraproduktivnu. Branei reforme kao fazu u
revolucionarnom procesu, Sandra Harding u svom eseju "Feminizam: reforma ili
revolucija"*** pie:
Zagovornici/e reformi verovatno imaju u vidu dugoroni cilj, koji je, otprilike,
kao slika novog drutva. Reforme popunjavaju tu sliku, deo po deo. Neki delii
mogu da se sloe uz relativno malo muke (npr. ista plata za rad iste
vrednosti), dok drugi mogu da se sloe samo uz velike napore (npr.
ravnopravne mogunosti za pristup svakom poslu). Bez obzira na to da li su
tekoe vee ili manje, u ovom drutvu e, na nekom nivou, uvek postojati
model za svaku vrstu promene, a jedine promene koje se trae su one koje
popunjavaju sliku eljenog novog drutva. Shodno tome, na kraju dugog niza
malih kvantitativnih promena, sve e biti postepeno izmenjeno, tako da sistem
u celini bude potpuno drugaiji... U takvom alternativnom modelu, niz reformi
bi mogao da vai za revoluciju.
Reforme mogu da budu vitalni deo napredovanja ka revoluciji, ali je vano kakvu
vrstu reformi pokreemo. Feministiki fokus na reformama koje poboljavaju
drutveni status ena u postojeoj drutvenoj strukturi doprineo je tome da ene i
*

Bread and Roses prva socijalistiko-feministika grupa u Americi, osnovana poetkom sedamdesetih godina
dvadesetog veka u Bostonu, naziv je dobila po paroli (kasnije i pesmi) korienoj u uvenom trajku tekstilnih
radnika i radnica u Masausetsu, 1912. godine. Prim. prev.
**
Combahee River Collective radikalna organizacija crnih feministkinja, osnovana 1974. u Bostonu, poela je
svoj rad kao ogranak NBFO (National Black Feminist Organization). Donela je potpuno novu platformu u
feministiki aktivizam, kritikujui rasizam prisutan u enskom pokretu, otvoreno se deklariui kao socijalistika
organizacija i pozivajui na sestrinstvo izmeu crnkinja razliitih seksualnih orjentacija. Prim. prev.
***
Sandra Harding: Feminism: Reform or Revolution, u Women and Philosophy, str. 271-284.

112

mukarci izgube iz vida potrebu za celovitom transformacijom drutva. Kampanja

ERA* je, na primer, preusmerila veliki deo novca i ljudskih resursa na reformu koja je
trebalo da bude velika politika kampanja za izgradnju saglasnosti u vezi sa
feministikom platformom. Ta saglasnost je trebalo da bude garancija za uspeh
kampanje. Na nesreu, revolucionarna reforma je bila primarno usmerena na irenje
saznanja o feministikom pokretu meu enama i mukaracima, a ukazivanje na
naine putem kojih bi on promenio njihove ivote nabolje, nije bilo pokrenuto. ene
koje su se bavile feministikim reformama manje su razmiljale o transformisanju
drutva, a vie o borbi za ravnopravnost i jednaka prava sa mukarcima.
Mnoge radikalne pripadnice enskog pokreta koje nisu bile okupirane dostizanjem
drutvene jednakosti sa mukarcima u postojeoj drutvenoj strukturi, reile su da
ospore ekploatatorsko i opresivno seksistiko ponaanje. Identifikujui mukarce kao
negativce, kao "neprijatelja", usredsredile su se na razobliavanje mukog "zla".
Primer toga je bila kritika i napad na pornografiju**. Oigledno je da pornografija
promovie degradaciju ena, seksizam i seksualizovano nasilje. Meutim, oigledno
je i da beskonane optube na raun pornografije ne vode nikuda, ukoliko se ne
posveti vea panja transformisanju drutva, a samim tim i seksualnosti. Feministiki
pokret se nije ozbiljno posvetio toj borbi koja ima vei znaaj. Stavljanje naglaska na
"mukarce" i "muko ponaanje" odnelo je prevagu nad fokusiranjem na politiki
razvoj ena koji bi stvorio prostor za transformaciju kulture, kao pretpostavku za
uspostavljanje novog drutvenog poretka. Veliki deo feministikog rada na
osveivanju bio je usmeren na podravanje ena u tome da shvate prirodu
seksizma u privatnom ivotu, posebno njegovo ispoljavanje kroz muku dominaciju.
Iako je takva aktivnost neophodna, to nije jedini zadatak osveivanja.
Feministiko osveivanje nije znaajnije usmerilo ene ka revolucionarnoj politici.
Ono uglavnom nije doprinelo tome da ene razumeju kapitalizam: nain na koji
funkcionie, kao sistem koji eksploatie enski rad, i njegovu spregu sa seksistikom
opresijom. Nije podstaklo ene da istrae drugaije politike sisteme kao to je
socijalizam, niti ih ohrabrilo da iznau i osmisle nove. Nije dovelo u pitanje
materijalizam i zavisnost naeg drutva od preterane potronje. Nije ukazalo na to
kakvu korist crpimo iz eksploatacije i opresije ena i mukaraca na globalnom nivou,
niti na to kako da se odupremo imperijalizmu. Najvanije, ono nije kontinuirano
suoavalo ene sa injenicom da e feministiki pokret za okonanje seksistike
opresije biti uspean samo ukoliko budemo posveene revoluciji, uspostavljanju
novog drutvenog poretka.
Novi drutveni poredak se gradi postupno. Za ljude u Americi je teko da to prihvate.
Mi smo odgajani tako da verujemo da revolucije uvek karakterie ekstremno nasilje
koje se odvija izmeu potlaenih i njihovih tlaitelja, ili da se revolucije odigravaju
brzo. Takoe smo naueni da zahtevamo hitno ispunjenje svojih elja i brze reakcije
na zahteve. Kao i svaki drugi oslobodilaki pokret u naem drutvu, feminizam je bio
na gubitku jer takvi stavovi onemoguavaju onu vrstu predanosti trajnoj borbi, koja
revoluciju ini moguom. Zbog toga feministiki pokret nije mogao da zadri svoj
*

ERA (Equal Rights Amendment) campaign kampanja organizovana sa ciljem da se amerikom Ustavu doda
Amandman o jednakim pravima mukaraca i ena. Ova koalicija danas broji 174 grupe i preko deset miliona
lanica/lanova. Amandman jo uvek nije ratifikovalo petnaest drava u Americi. Prim. prev.
**
Opirnija diskusija o politici feministikog anti-pornografskog zalaganja, moe se nai u eseju Alis Ekol
(Alice Echol): Cultural Feminism: Feminist Capitalism and the Anti-Pornography Movement. Prim. aut.

113

revolucionarni zamah. On je bio samo uspena pobuna. Pravei razliku izmeu

pobune i revolucije, Grejs i Dejms Bogs naglaavaju:
Pobuna je faza u razvoju revolucije, ali nije revolucija. Ona je znaajna faza jer
predstavlja "ustajanje protiv", potvrdu o ovenosti onih koji su potlaeni.
Pobuna je znak i potlaenima i svima drugima, da je situacija postala
nepodnoljiva. Potlaeni uspostavljaju formu komunikacije meu sobom, a u
isto vreme otvaraju oi ljudima koji su bili slepi za sudbinu svojih sugraana.
Pobune kidaju niti koje dre sistem i uvode pitanje legitimiteta i navodne
trajnosti postojeih institucija. One uzdrmavaju stare vrednosti, tako da su
odnosi izmeu pojedinki i grupa u drutvu zauvek promenjeni. Inercija ovog
drutva je prekinuta. Ogranienja pobune moemo da vidimo samo ukoliko
sagledamo njena postignua. Pobuna izaziva pometnju u drutvu, ali ne
donosi ono to je potrebno da bi se uspostavio novi drutveni poredak.*
Iako je feministika pobuna bila uspena, ona ne vodi daljem revolucionarnom
razvitku. Njen progres iznutra usporavaju feministike aktivistkinje koje ne misle da
pokret postoji zbog poboljanja poloaja svih ena i mukaraca, ve im se ini da
slui tenjama pojedinih pripadnica; njih ugroavaju miljenja i ideje koje se razlikuju
od dominantne feministike ideologije, one nastoje da ugue i uutkaju glasove koji
odudaraju i ne uviaju neophodnost trajnog napora da se stvori oslobodilaka
ideologija. Te ene se odupiru pokuajima da se kritiki preispita preovlaujua
feministika ideologija i odbijaju da prihvate njena ogranienja. Progres feministikog
pokreta spolja usporava organizovana anti-feministika aktivnost i politika
indiferentnost velikog broja ena i mukaraca koji ni jednu stranu problema ne
poznaju dovoljno dobro da bi zauzeli stav.
ene treba da prepoznaju potrebu za reorganizacijom, kako bi prevazile fazu
feministike pobune i pomerile se iz pat pozicije koja karakterie savremeni
feministiki pokret. Mi moramo da, bez odbacivanja pozitivnih dimenzija koje je
feministiki pokret imao do sada, prihvatimo injenicu da njegove zaetnice i
pripadnice nikada nisu oformile strategiju da se politikom edukacijom izgradi i rairi
svest o potrebi postojanja feministikog pokreta. Takva strategija je neophodna
ukoliko elimo da feminizam postane politiki pokret koji ima revolucionaran i
transformatorski uticaj na celo drutvo. Moramo da se suoimo i sa injenicom da su
mnoge dileme koje danas stoje pred feministikim pokretom nametnule pripadnice
buroazije, koje su oblikovale pokret tako da slui njihovim oportunistikim klasnim
interesima. Danas moramo da radimo na tome da promenimo njegov pravac, tako da
ene svih klasa prepoznaju da feminizam zastupa njihove interese u okonanju
seksistike opresije. Svest o tome da su buroaske oportunistkinje uzurpirale
feministiki pokret ne treba da bude protumaena kao napad na sve pripadnice
buroazije. Postoje pojedine pripadnice buroazije koje se odriu klasne privilegije,
koje su politiki progresivne, koje su davale i ele da daju sve od sebe na
revolucionaran nain, za napredak feministikog pokreta. Preoblikovanje klasne
politike unutar feministikog pokreta predstavlja strategiju koja e u feministikoj
borbi okupiti ene svih klasa.

Boggs, str.16.

114

Da bismo izgradile masovno baziran feministiki pokret, potrebno je da imamo

oslobodilaku ideologiju koja se moe podeliti sa svima. Takva revolucionarna
ideologija moe da se stvori samo ako shvatimo, razmotrimo i inkorporiramo iskustva
onih na margini, koje trpe seksistiku i druge oblike grupne opresije. One moraju da
uestvuju u feministikom pokretu kao kreatorke teorije i predvodnice akcije. U
dosadanjoj feministikoj praksi zadovoljavale smo se oslanjanjem na samoizabrane
pojedinke, od kojih su neke bile vie okupirane ispoljavanjem autoriteta i moi nego
komunikacijom sa osobama drugaijeg porekla i politikih shvatanja. Takve pojedinke
ne stiu saznanja o kolektivnim enskim iskustvima ve nameu vlastite ideje i
vrednosti. Potrebne su predvodnice, a to bi trebalo da budu osobe koje imaju odnos
prema grupi i odgovorne su joj. Trebalo bi da budu sposobne da pokau ljubav i
saoseanje, posebno kroz svoje postupke, i budu u stanju da vode uspean dijalog.
Takva ljubav, smatra Paulo Freire, moe da transformie dominaciju:
Dijalog ne moe da postoji u odsustvu istinske ljubavi prema svetu, enama i
mukarcima. Imenovanje sveta, koje je in stvaranja i preoblikovanja, nije
mogue ukoliko nije proeto ljubavlju. Ljubav je istovremeno i temelj dijaloga i
dijalog sam. Ona je, prema tome, delo odgovornih subjekata i ne moe
postojati u odnosu dominacije. Dominacija otkriva patologiju ljubavi; sadizam u
onome koji dominira i mazohizam u potinjenome. Ljubav je in hrabrosti, ne
straha, pa stoga predstavlja posveenost drugome. Gde god nalazimo
potlaene, in ljubavi je posveenost njihovoj borbi borbi za osloboenje.
Ova posveenost ini ljubav, pa stoga ini i dijalog...*
ene treba da ponu sa radom na feministikom reorganizovanju sa sveu da smo
se svi (bez obzira na rasu, pol ili klasu) ponaali u skladu sa postojeim opresivnim
sistemom. Svi mi moramo da nainimo svestan raskid sa sistemom. Neki od nas ga
naprave pre drugih. Saoseanje koje doputamo sebi, kao i prepoznavanje da je
naa promena svesti i postupaka bila proces, treba da budu odlika odnosa prema
onim pojedinkama koje nisu razvile politiku svest. Mi ne moemo da ih motiviemo
da se pridrue feministikoj borbi, time to emo izraavati politiku superiornost koja
od pokreta pravi jo jednu opresivnu hijerarhiju.
Pre nego to budemo mogle da se obraamo masama, treba da ponovo zadobijemo
panju, podrku i uee mnogih ena koje su nekada bile aktivne u feministikom
pokretu i napustile ga sa razoaranjem. Preveliki broj ena je napustio feministiki
pokret jer nisu mogle da podre ideje manjine ena koje su imale hegemonistiku
kontrolu nad feministikim diskursom razvojem teorije koja informie praksu.
Preveliki broj ena koje imaju emotivne veze sa mukarcima, polako je otiao iz
pokreta zato to su oseale da je identifikacija "mukaraca kao neprijatelja"
nekonstruktivna paradigma. Preveliki broj ena je uskratio podrku feministikoj borbi
jer je ideologija bila previe dogmatina, previe apsolutistika, previe zatvorena.
Preveliki broj ena je raskinuo sa pokretom jer su bile etiketirane kao "neprijatelji".
Feministike aktivistkinje bi trebalo da posluaju rei Suzan Grifin, koja nas u svom
eseju "Priroda ideologije"** podsea:
Istinski politiko saznanje o svetu ne vodi ka stvaranju neprijatelja. Stvarati
udovita, a da se ne objasne okolnosti, zapravo znai zaboraviti politiku
*

Freire, str. 77.

Griffin, str. 660.

**

115

viziju koja ponaanje tumai prevashodno kao proizvod okolnosti, zaboraviti

viziju koja veruje u uroenu sposobnost svih ljudskih bia da stvaraju, da budu
radosna i brina, u ljudsku prirodu koja cveta pod pravim okolnostima.
Kada je pokret za osloboenje inspirisan prevashodno mrnjom prema
neprijatelju, umesto ovakvom vizijom o mogunostima, on poinje da biva svoj
sopstveni poraz. Njegove ideje vie ne donose zaceljenje. Upkos tome to
sebe proglaava oslobodilakim, njegov jezik prestaje da to bude. Sada mu je
potrebna unutranja cenzura. Njegovi koncepti istine bivaju sve sueniji.
Pokret koji je poeo kao dirljivo buenje istine, poinje spolja da nam izgleda
kao obmana, poinje da reflektuje sve ono emu kae da se protivi, jer je sada
i on tlaitelj odreenih istina i onih koji o njima progovaraju, pa poinje, kao i
stari tlaitelji, da se sakriva sam od sebe.
Da bi se feministikom pokretu vratila revolucionarna pokretaka snaga, ene i
mukarci treba da preispitaju i preusmere njegov pravac. Iako treba da prepoznamo,
uvaimo i vrednujemo znaaj feministike pobune, kao i znaaj ena (i mukaraca)
koji su je omoguili, treba da budemo spremni da kritikujemo, istraimo i iznova
ponemo sa feministikim radom, to je izazovan posao imajui u vidu nedostatak
istorijskih modela. Revolucija se moe stvarati na razliite naine. Revolucije mogu
da budu, i obino jesu izazvane nasilnim svrgavanjem postojee politike strukture.
ene i mukarci koji su ukljueni u feministiku borbu u Americi, imaju svest o tome
da su nai protivnici brojano nadmoni i da, ne samo to imaju svaku vrstu oruja
poznatu oveanstvu, ve i steenu naviku da ispoljavaju i prihvataju nasilje, a i
vetinu da ga upotrebljavaju. Prema tome, to ne moe biti osnov za feministiku
revoluciju u ovom drutvu. Mi moramo da stavimo naglasak na transformaciju kulture:
razaranje dualizma, iskorenjivanje sistema dominacije. Naa borba e biti postupna i
dugotrajna. Svaki napor da se ovde ostvari feministika revolucija moe da bude
potpomognut primerom oslobodilakih borbi potlaenih ljudi koji se odupiru velikim
monicima irom sveta.
Formiranje suprotstavljenog pogleda na svet neophodno je za feministiku borbu. To
znai da svet koji nam je blizak, svet u kome se oseamo "sigurno" (ak i ako su
takva oseanja plod iluzija) mora da bude radikalno promenjen. Moda je upravo
svest o tome da svi moraju da se promene, a ne samo oni koje nazivamo
neprijateljima ili tlaiteljima, do sada sluila za proveru naih revolucionarnih tenji.
Te revolucionarne tenje treba da budu slobodan formativni princip teorije i prakse,
ukoliko elimo da feministiki pokret za okonanje postojee seksistike opresije
napreduje, ako nastojimo da transformiemo sadanjicu.

116