Daglas Adams,

DO VIENJA I HVALA NA SVIM

RIBAMA
Preveo Zoran Jaki

UVOD
Daleko u neistraenim zaleima jedne zabaene oblasti zapadnog spiralnog kraka
Galaksije nalazi se maleno, neugledno, uto sunce.
Na njegovoj orbiti, na rastojanju od priblino devedeset sedam miliona milja, nalazi se
beznaajna plavozelena planeta iji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni
da jo smatraju digitalne rune asovnike strano zgodnom idejom.
Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji se moe opisati
ovako: veina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrena. Kao reenje ovog problema
predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih,
zelenih komada hartije, a to je zaista udno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili
nesreni.
Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se oseali
bedno, ak i oni sa digitalnim asovnicima.
Sve je vei bio broj onih koji su poinjali da misle kako su svi napravili veliku greku jo
onda kada su sili sa drveta. A neki su i drvee smatrali loom zamilju i rekli su da uopte nije
trebalo ni napustiti okean.
A onda, jednog etvrtka, skoro dve hiljade godina poto su izvesnog tipa prikovali za drvo
zbog toga to je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, poeli da se ponaaju
ljubazno prema drugim ljudima, jedna devojka, koja je za svoj gro sedela u nekom kafiu u
Rikmansvortu, iznenada je shvatila u emu su sve vreme greili i najzad dokuila nain na koji
bi se svet mogao pretvoriti u dobro i sreno mesto. Ovog puta sve je bilo u redu, stvar je bila
sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo.
Ali, na alost, pre nego to je stigla da to nekome javi telefonom, Zemlja je neoekivano
unitena da bi se napravilo mesta za novu hipersvemirsku obilaznicu i tako je ideja izgubljena inilo se, zauvek.
Ovo je njena pria.
1.
Te veeri se rano smrailo, to je bilo normalno za to doba godine. Bilo je hladno i vetrovito,
to je takoe bilo normalno.
Poela je kia, to je bilo naroito normalno.
Sleteo je jedan svemirski brod, to nije bilo normalno.
U okolini nije bilo nikoga da ga vidi izuzev nekoliko neopisivo glupih etvoronoaca koji
blage veze nisu imali ta bi s njim, i da li uopte treba neto da imaju s njim, da li treba da ga
pojedu, ili ta ve. I zato su uradili ono to su uvek inili, a to je bilo da ponu da bee od njega
i da pokuavaju da se sakriju jedan ispod drugog, to nikada nije palilo.
On skliznu iz oblaka, naizgled balansirajui na jednom jedinom snopu svetlosti.

Iz daljine jedva da ste ga mogli i primetiti kroz sevanje i olujne oblake, ali vien izbliza
izgledao je neobino lepo - siva letelica elegatno oblikovanih linija, sasvim mala.
Razume se, nikada ne moete imati valjanu predstavu o tome koje e veliine i kakvog
oblika biti raznorazne vrste, ali ako prihvatite ishode poslednjeg srednjegalaktikog popisnog
izvetaja kao neku vrstu ispravnog vodia u pogledu statistikih proseka, verovatno ete
zakljuiti da e se na letelici nalaziti otprilike est osoba, i biete u pravu.
To biste verovatno i inae pogodili. Popisni izvetaj, kao i veina takvih dokumenata, stajao
je uasno mnogo novaca i nikome nije rekao nita to ovaj ve nije znao - osim da svaka
svakcijata osoba u Galaksiji ima po 2,4 noge u proseku i poseduje hijenu. Poto to oigledno
nije istina, itava stvar je na kraju morala da se odbaci.
Letelica beumno kliznu kroz kiu, dok su je slaba navigaciona svetla obavijala dugom
prijatnog izgleda. Tiho je hujala, umom koji je postepeno bio sve buniji i dublji kako se
primicala tlu i koji se na visini od petnaest centimetara pretvorio u teko brujanje.
Najzad se spustila i utiala.
Poklopac se otvori. Kratke stepenice razmotae se same od sebe.
Svetlost se pojavi u otvoru, blistava svetlost koja je kuljala u vlanu no, a senke su se
kretale u njoj.
Jedan visoki lik pojavi se u svetlosti, obazre se unaokolo, tre se i pojuri niz stepenice,
nosei ispod mike veliku torbu.
Okrenuo se i kratko mahnuo prema brodu. Kia mu je ve curila kroz kosu.
"Hvala", povika, "Hvala vam veli..."
Prekinu ga otri prasak grmljavine. On bojaljivo podie pogled, a na neku iznenadnu misao
poe da pretura po velikoj plastinoj torbi za oping, na ijem je dnu sada otkrio jednu rupu.
Sa strane je na torbi bilo odtampano (za sve one koji umeju da deifruju kentaursku
azbuku) DUTY FREE MEGA-MARKET, PORT BRASTA, ALFA KENTAURA. BUDITE
KAO NAPALJENI DVADESET PRVI SLON U SVEMIRSKOM BRODU!
"Stani!" povika prilika i mahnu ka brodu.
Stepenice, koje su poele da se uvlae u prolaz, zaustavie se, ponovo izvukoe i pustie ga
nazad.
Pojavio se ponovo nekoliko sekundi kasnije nosei otrcani i zamrljani pekir koji je ugurao u
torbu.
Ponovo je mahnuo, smestio torbu pod miku i potrao da se skloni pod skupinom drvea dok
je, iza njega, svemirski brod ve poinjao uspon.
Sevanje blesnu nebom i natera priliku da zastane na trenutak, a onda je stvor nastavio da tri,
promenivi pravac da bi obiao drvee u irokom luku. Hitro je trao po tlu, okliznuvi se tu i
tamo, pognut pred kiom koja je sada lila sve jae i jae, kao da se nebo provalilo.
Noge su mu ljapkale po blatu. Grmljavina je groktala u brdima. Uzaludno je obrisao kine
kapi sa lica i nastavio da se tetura.
Jo svetlosti.
Ovog puta to nisu bile munje, ve razlivenija i slabija svetlost koja je lagano plesala nad

obzorjem, pojaavala se i zamirala.

Prilika ponovo zastade kada je videla svetlost, a zatim udvostrui korake, hitajui pravo
prema taki na obzorju na kojoj se ova pojavila.
Tle je sada bilo strmije, dizalo se navie i posle sledeih dve ili tri stotine metara najzad je
dovelo stvora do prepreke. Prilika zastade da bi bolje osmotrila prepreku, a zatim baci preko nje
torbu koju je nosila, pre nego to e se i sama popeti.
Jedva da je dotakala tle sa druge strane, kada prema njoj kroz kiu kliznu maina ija je
svetlost kuljala kroz vodenu zavesu. Stvor se tre nazad dok je maina hitala ka njemu. Bila je
niska, krukastog oblika, nalik na malog kita koji se tocilja po vodi - elegantna, siva i zaobljena,
a kretala se zastraujuom brzinom.
Prilika nagonski isprui ruke da bi se zatitila, ali pogodio ju je samo mlaz vode kada je
maina sunula pokraj nje i odjurila u no.
Nakratko je jo jedan titraj sevanja preao nebom i dozvolio namoenoj prilici pokraj puta
da proita mali natpis na zadnjem delu maine pre nego to je ova nestala.
Na oevidnu zapanjenost i nevericu stvora, natpis je glasio: 'I moja druga kola su Pore.'
2.
Rob MekKena bio je bedni kopilan, a to je i sam znao, jer su mu mnogi ljudi godinama
skretali panju na to. On nije video razloga da se ne sloi sa njima, osim jednog oiglednog naime, mnogo je voleo da se suprotstavlja ljudima, naroito onima koji mu se nisu dopadali, a u
takve su spadali, prema poslednjem raunu, svi.
Uzdahnuo je i gurnuo menja.
Breg je postajao sve strmiji, a njegov kamion bio je preoptereen danskim termostatima za
radijatore.
Nije on bio prirodno predodreen da bude takav mrgud, ili se bar tome nadao. To ga je kia
unitavala, uvek ta kia.
Kia je i sada padala, onako za promenu.
Bio je to naroiti tip kie, koji je naroito mrzeo, naroito kad vozi. Imao je broj za nju. Bila
je to kia tip 17.
Negde je itao da Eskimi imaju preko dve stotine razliitih rei za sneg, bez kojih bi njihovi
razgovori verovatno bili vrlo jednolini. Tako oni razlikuju slab sneg i jak sneg, lak sneg i teak
sneg, mokar sneg, otar sneg, sneg koji pada u krpicama, sneg koji pada u naletima, sneg koji ti
sused unese na izmama svuda po lepom i istom podu tvog igloa, snegove zime, snegove
prolea, snegove kojih se sea iz detinjstva i koji su bili toliko bolji od svih ovih vaih
modernih snegova, fini sneg, paperjasti sneg, sneg sa brda, sneg iz doline, sneg koji pada
izjutra, sneg koji pone da pada iznenada, ba kada si poao na pecanje, i sneg na koji su se, i
pored svih napora da ih izdresira, popiali tvoji polarni psi.
Rob MekKena je u svoju malu belenicu zapisao dvesta trideset jedan razliit tip kie, a nije
mu se dopadao nijedan.
On smanji brzinu za jo jedan poloaj menjaa, a kamion povea broj obrtaja. Umirujue je

gunao o svim danskim radijatorskim termostatima koje je nosio.

Otkako je prethodnog popodneva napustio Dansku, proao je kroz tip 33 (laka, bockava kia
od koje putevi postaju klizavi), 39 (teak pljusak), 47 do 51 (poev od lake okomite kiice sve
do umerene ledene kie koja pada pod otrim uglom), 87 i 88 (dve podvrste okomite provale
oblaka koje su se razlikovale u nijansama), 100 (rominjanje posle pljuska, hladno), sve tipove
primorskih bura izmeu 192 i 213 odjednom, 123, 124, 126 i 127 (umereni do srednji hladni
naleti, ravnomerno i sinkopirano bubnjanje po kabini), 11 (kapljice koje sipe na slabom vetru),
a sada njegova najneomiljenija, 17.
Kia tipa 17 predstavljala je prljavo, ljapkavo dobovanje o vetrobran, toliko jako da nije
bilo mnogo bitno da li su brisai ukljueni ili ne.
Proverio je teoriju tako to ih je nakratko iskljuio, ali, kako se ispostavilo, vidljivost se
prilino pogorala. A zatim je jednostavno odbila da se popravi kada ih je ponovo ukljuio.
U stvari, jedan od brisaa poeo je da landara.
Svi svi svi flop svi svi flop svi svi flop svi flop svi flop flop flap greb.
Lupio je rukama po volanu, udario nogom o pod, treskao svoj kaseta sve dok ovaj iznenada
nije poeo da svira muziku Berija Manilova, ponovo ga treskao sve dok nije prestao, pa je
psovao i psovao i psovao, psovao i psovao.
Ba u tom trenutku, kada mu je bes bio na vrhuncu, u svetlost njegovih farova uplivala je,
jedva vidljiva kroz pljusak, neka prilika pokraj puta.
Jadna, blatnjava prilika, neobino odevena, mokrija od vidre u maini za pranje vea,
autostopirala je kraj puta.
'Jadni, bedni krele', pomisli Rob MekKena, shvativi da postoji neko sa vie prava da se
osea zeznutim od njega, 'mora da si promrzao do kostiju. Koja glupa zamisao da stopira po
ovako zaguljenoj noi. Em ti je hladno, em si mokar kao mi, a kamioni namerno teraju preko
bara da te poprskaju.'
Turobno je zavrteo glavom, jo jednom uzdahnuo, okrenuo volan i uleteo pravo u veliku
baru.
'Jesi li shvatio?' pomisli on kada je projurio preko nje. 'Na putu ima pravih kopilana.'
Razliven u retrovizoru, nekoliko sekundi kasnije, pojavio se odraz autostopera kraj puta,
mokrog do gole koe.
Jedan as ba mu je bilo drago zbog toga. Trenutak ili dva kasnije bilo mu je krivo zbog toga
to mu je bilo drago. Onda mu je bilo drago zbog toga to mu je bilo krivo zato to mu je bilo
drago, pa se, zadovoljan, odvezao dalje u no.
Najzad se iskupio pred sobom za ono to ga je pretekao onaj pore koga je tvrdoglavo
blokirao poslednjih dvadeset milja.
Dok se tako vozio, kini oblaci vukli su itavo nebo za njim jer, iako ni sam to nije znao,
Rob MekKena bio je Bog Kia. On je samo znao da su mu radni dani bedni i da za sobom ima
itav niz upropaenih praznika. A oblaci su samo znali da ga vole i da ele da budu uz njega,
da ga paze i da ga kvase.

3.
Sledea dva kamiona nisu vozili Bogovi Kia, ali su ovi svejedno uinili istu stvar.
Prilika je koraala, ili pre bukala, dalje, sve dok nije doao novi breg, a izdajnika bara
ostala za njim.
Posle izvesnog vremena kia poe da se smiruje i Mesec se nakratko ukaza iza oblaka.
Jedan reno proe kraj njega, a njegov voza uputi hodajuoj prilici zajapurene i sloene
znakove da bi pokazao kako bi inae bio oduevljen da poveze priliku, samo to ba ovaj put ne
moe jer ne ide u smeru u kome bi prilika htela, koji god to smer bio, i da je siguran da prilika
to shvata. Zakljuio je time to je pokazao ohrabrujui signal palcem gore, kao da hoe da kae
da se nada da se prilika osea ba bogovski zbog toga to joj je hladno i to je mokra da gore ne
moe biti, i da e je svakako povesti kada naie sledei put.
Prilika je koraala dalje. Proe jedan fijat i uini isto to i reno.
Jedan maksi proao je suprotnom stranom puta i blesnuo farovima na priliku koja je lagano
koraala, iako nije jasno da li je time mislio da kae 'zdravo', 'izvini to idem u suprotnom
smeru' ili 'gle, eno nekoga u kii, koje sranje'. Zelena traka na vrhu vetrobrana pokazivala je da
su poruku, kakva god da je, uputili Stiv i Kerola.
Oluja se u meuvremenu nesumnjivo istroila, a ono to je preostalo od grmljavine sada je
gunalo nad udaljenijim bregovima, kao ovek koji govori: 'I samo jo neto da kaem...' dvadeset minuta poto je priznao da je pobeen u raspravi.
Vazduh je sada bio istiji, no hladna. Zvuk se prilino dobro prostirao. Izgubljena prilika,
koja je beznadeno drhtala, sada stie do mesta na kome se boni put odvajao ulevo. Nasuprot
skretitu stajao je znak do koga prilika iznenada pojuri i poe da ga prouava grozniavom
radoznalou, trgavi se samo kada su naglo promakla jo jedna kola.
Pa jo jedna.
Prva su projurila nimalo ne obraajui panju, druga su besmisleno signalizirala farovima.
Ford kortina promae, pa nagazi na konice.
Zanevi se od iznenaenja, prilika pridie torbu uz grudi i pojuri prema kolima, ali u
poslednjem trenutku tokovi kortine pokrenue se i ona odjuri niz put, oigledno se dobro
zabavljajui.
Prilika uspori, zastade i ostade tako, izgubljena i odbaena.
Dogodilo se da je sutradan voza kortine otiao u bolnicu da mu izvade slepo crevo, ali zbog
jedne mnogo zabavne zbrke hirurg mu je grekom uklonio nogu, a pre nego to je
apendektomija ponovo mogla da se zakae, upala slepog creva se zakomplikovala u divno
ozbiljan sluaj peritonitisa, tako da je pravda, na svoj nain, ipak zadovoljena.
Prilika se vukla dalje.
Jedan sab se zaustavi pokraj njega.
Prozor mu se spusti i prijateljski glas ree: "Dugo ve peai?"
Prilika se okrete prema njemu. Stade i uhvati ruku vrata.

I prilika i kola i ruka na vratima nalazili su se na planeti zvanoj Zemlja, svetu ije se
sveukupno prisustvo u 'Autostoperskom vodiu kroz Galaksiju' sastojalo iz dve rei: 'Uglavnom
bezopasni'.
ovek koji je napisao te rei zvao se Ford Prefekt i u tom trenutku nalazio se na svetu koji je
bio daleko od bezopasnog, sedeo je u baru koji je bio daleko od bezopasnog i tamo neobazrivo
izazivao nevolje.
4.
Da li je to bilo zato to je bio pijan, bolestan ili zahvaen samoubilakim ludilom, to nekom
nemarnom posmatrau ne bi bilo jasno, ali nije bilo nemarnih posmatraa u baru 'Kod matorog
ruiastog dukca' u junom predgrau grada Han Dold, zbog toga to to nipoto nije bilo
mesto na kome si mogao sebi dopustiti nemarnost ako hoe da ostane u ivotu. Na tom mestu
svaki posmatra je bio posmatra oka sokolovog, teko naoruan, sa bolnim sevanjem u glavi
koje ga je teralo da radi aave stvari kada opazi neto to mu nije po volji.
Neka gadna tiina sada je popala po tom mestu, ona vrsta zatija kakva se javljaju pred
nuklearnu krizu.
ak je i zlokobna ptiurina, posaena na ipku iznad bara, prestala da kreti imena i adrese
lokalnih plaenih ubica, to je bila usluga koju je besplatno davala.
Sve oi bile su prikovane za Forda Prefekta. Neke od njih stajale su na vrhu pipaka.
Dananji nain na koji je odabrao da se poigrava sa smru bio je iskazan time to je pokuao
da plati raun za pie veliki poput omanjeg dravnog budeta za naoruanje karticom ameriken
ekspresa, koju ne priznaju nigde u poznatoj Vaseljeni.
"ta vas grize?" pitao je prijateljskim glasom. "Datum isticanja vanosti? Zar vi, momci,
nikada niste uli za neo-relativnost? Postoje itave nove oblasti fizike koje se mogu pobrinuti
za takve stvari. Dejstva vremenske dilatacije, temporalna relastatika..."
"Ne brine nas datum isticanja", ree ovek kome je Ford Prefekt uputio te primedbe i koji je
bio opasni barmen u opasnom gradu. Njegov glas bio je blago, duboko predenje, nalik onom
blagom, dubokom predenju kada se otvara silos interkontinentalnog balistikog projektila.
Ruka velika poput unke lupila je po baru i blago ga ulubila.
"Pa, onda, dobro", ree Ford, zatvorivi torbicu i pripremivi se da poe.
Jedan kaiprst se prui i lako spusti na rame Forda Prefekta. To ga je spreilo da poe.
Iako je prst bio spojen sa akom velikom kao lopata, a aka povezana sa podlakticom nalik
na batinu, podlaktica nije bila povezana ni sa im, osim to je u metaforikom smislu bila
vezana vrstom, pseom odanou za bar koji joj je bio dom. Nekada je bila na uobiajeni nain
povezana sa prvim vlasnikom bara, koji ju je na samrtnikoj postelji neoekivano zavetovao
medicinskoj nauci. Medicinskoj nauci se nije dopao njen izgled, pa ju je smesta zavetovala
nazad baru 'Kod matorog ruiastog dukca'.
Novi barmen nije verovao u natprirodne pojave, poltergajste i sline uvrnute stvari, ali je
prepoznavao korisnog saveznika kada bi ga ugledao. Ruka je sedela na baru. Primala je
narudbine, delila pia, ubilaki se razraunavala sa ljudima koji su se ponaali kao da ele da

budu ubijeni. Ford Prefekt je mirno sedeo.

"Ne brine nas datum isticanja vanosti", ponovio je barmen, zadovoljan to je sada zadobio
punu panju Forda Prefekta. "Nas brine itavo to pare plastike."
"ta?" upita Ford. Izgledao je pomalo zapanjen.
"Ovo", odvrati barmen koji je drao karticu kao da je to ribica ija je dua pre tri nedelje
odleprala Tamo Gde Su Ribe Veno Blagoslovene, "mi ne prihvatamo."
Ford se nakratko upita da li da na videlo iznese injenicu da pri sebi nema nikakvih drugih
platenih sredstava, ali je odluio da za trenutak produi. Ruka bez tela sada mu je lako, ali
vrsto stezala rame izmeu palca i kaiprsta.
"Ali, ne shvatate", ree Ford, iji je izraz lagano prerastao iz omanje zapanjenosti u
zabezeknutu nevericu. "Pa ovo je kartica ameriken ekspresa. To je najzgodniji nain za plaanje
rauna poznat oveku. Zar niste itali njihovu reklamnu potu?"
Veseli prizvuk Fordovog glasa poinjao je da vrea barmenove ui. Zvuao je kao neko ko
neumorno svira drombulje tokom jednog od dostojanstvenijih delova 'Ratnog rekvijema'.
Jedna kost Fordovog ramena poe da strue drugu kost njegovog ramena na nain koji je
nagovetavao da je ruka nauila osnovna naela bola od izuzetno izvebanog muitelja. Nadao
se da e uspeti da sredi posao pre nego to ruka pone da strue nekom od kostiju njegovog
ramena neku kostij u drugim delovima tela. Sreom, uhvaeno rame nije bilo ono preko koga je
bila okaena torba.
Barmen odgurnu karticu preko bara nazad do Ford Prefekta.
"Uopte", rekao je glasom priguenog divljatva, "nismo uli za tu stvar."
to teko da je bilo iznenaujue.
Ford ju je dobio zahvaljujui ozbiljnoj kompjuterskoj greki pred kraj petnaestogodinjeg
razdoblja koje je proboravio na planeti Zemlji. Koliko ozbiljnoj, kompanija 'Ameriken ekspres'
ubrzo e saznati, a sve ee i paninije zahteve njenog odeljenja za dugove uutkalo je tek
neoekivano unitenje itave planete od strane Vogona da bi se napravilo mesta za novu
hipersvemirsku obilaznicu.
Od tada ju je stalno imao pri sebi, jer je otkrio da je korisno nositi sa sobom vrste novca koje
niko ne prihvata.
"Veresija?" kazao je. "Aaaargggh..." U baru 'Kod matorog ruiastog dukca' te dve rei
obino su bile povezane.
"Mislio sam", ree Ford, "da e ovo biti firma na nivou..."
Obazro se po jezivoj skupini pljakaa, podvodaa i muzikih producenata skrivenih po
rubovima mutnih lokvi svetlosti kojima su bile ispresecane tamne senke unutranjih dubina
bara. Svi su sada namerno gledali u drugom pravcu i paljivo prikupljali niti svojih dotadanjih
razgovora o ubistvima, vercu droge i ugovorima za objavljivanje ploa. Znali su ta e se sada
desiti i nisu eleli da gledaju da im se ne bi smuila pia.
"Umree, momak", promrmlja barmen tiho Fordu Prefektu, a dokaz se nalazio kraj njega.
Iznad bara je nekada visio jedan od onih natpisa 'Ne trai veresiju da ti ne bude krivo kad
dobije akom u usta', ali zbog stroge tanosti to je promenjeno u: 'Ne trai veresiju da ti ne

bude krivo kada ti divlja ptica bude iupala grlo dok ti bestelesna ruka razbija glavu o bar'.
Meutim, sve te ispravke napravile su neitljivi darmar od natpisa, a ionako nije isto zvualo,
pa je znak konano skinut. Smatralo se da e se stvar i bez toga rauti, a i jeste.
"Daj da jo jednom pogledam taj raun", ree Ford. Podigao ga je i stao paljivo da
prouava pod zlobnim pogledom barmena i podjednako zlobnim pogledom ptice, koja je
trenutno svojim kandama grebala duboke brazde po povrini bara.
Bilo je to podugako pare papira.
Na dnu se nalazio broj to je strano liio na jedan od onih serijskih brojeva koji se nalaze
ispod stereo ureaja i za koje uvek treba silno vremena da se prepiu na carinsku deklaraciju.
Na kraju krajeva, bio je u baru itavog dana i popio je strano mnogo one stvari sa mehuriima,
a naruio je i strano mnogo tura za sve podvodae, pljakae i muzike producente koji
iznenada nisu mogli da se prisete ko on, u stvari, bee.
Potiho je proistio grlo i potapao depove. U njima, koliko mu je bilo poznato, nije bilo
niega. Lako, ali vrsto, oslonio je levu ruku na poluotvoreni poklopac svoje torbe. Bestelesna
ruka obnovi mu pritisak na levo rame.
"Shvati", ree barmen, a inilo se kao da se njegovo lice sada zlokobno leluja pred
Fordovim, "moram da mislim na svoj ugled. Shvata, ne?"
To je to, pomisli Ford. Vie nita drugo nije preostalo. Potovao je pravila, napravio je bona
fide pokuaj da plati svoj raun, odbijen je. Sada mu je ivot bio u opasnosti.
"Pa", ree tiho, "ako je ve re o tvom ugledu..."
Iznenadnom hitrinom otvorio je torbu i tresnuo o bar svoj primerak 'Autostoperskog vodia
kroz Galaksiju' i slubenu karticu na kojoj je pisalo da je terenski istraiva za 'Vodi' i da mu
nipoto nije dozvoljeno da ini ono to je upravo inio.
"Hoe da te upiem?"
Barmenovo lice zastade usred lelujanja. Ptije kande zaustavie se usred brazde. Stisak
ruke lagano popusti.
"To e", ree barmen jedva ujnim apatom, "biti sasvim zadovoljavajue, gospodine."
5.
'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' moan je organ. Zaista, njegov uticaj toliko je veliki da
su se morala postaviti stroga pravila kako njegovo osoblje ne bi poelo da ga zloupotrebljava.
Zbog toga, nijednom od tih terenskih istraivaa nije dozvoljeno da prihvata ikakve usluge,
popuste ili posebne tretmane bilo koje vrste za svoje usluge, izuzev: a) ako su napravili bona
fide pokuaj da plate za uslugu na normalan nain; b) ako bi im ivot inae bio ugroen; c) ako
im je ba stalo da to urade.
Poto je pozivanje na tree pravilo znailo i raskid sa urednitvom, Ford je uvek najvie
voleo da se zavitlava sa prva dva.
Iziao je na ulicu, ustro koraajui.
Vazduh je bio zaguljiv, ali on je to voleo, zato to je to bio zaguljivi gradski vazduh, pun
uzbudljivo neprijatnih mirisa, opasne muzike i udaljenih zvukova zaraenih policijskih

plemena.
Nosio je svoju torbu i lako ju je njihao, tako da je mogao dobro da zamahne na svakoga ko
bi pokuao da mu je uzme bez pitanja. Ona je sadrala sve to je posedovao, to u ovom
trenutku nije bilo mnogo.
Jedna limuzina projuri ulicom, krivudajui izmeu hrpa zapaljenog ubreta, i prestravi neku
staru tovarnu ivotinju koja joj uz kretanje odskoi sa puta, ulete u prozor prodavnice biljnih
lekova, ukljui zavijajui alarm, a zatim odglumi pad niz stepenice malog pasta-restorana jer je
znala da e je tamo fotografisati i nahraniti.
Ford je koraao prema severu. Razmiljao je kako verovatno ide u pravcu kosmodroma, ali
to je pomiljao i ranije. Znao je da se kree delom grada u kom se planovi esto i naglo
menjaju.
"Da li bi voleo da se dobro zabavi?" upita glas sa nekog ulaza.
"Koliko mi je poznato", ree Ford, "ve se dobro zabavljam. Hvala."
"Jesi li bogat?" upita glas.
Okrenuo se i otvorio ruke irokim pokretom. "Da li izgledam kao bogata?" odvratio je
pitanjem.
"Ne znam", ree devojka. "Moda, a moda i ne. Moda e se obogatiti. Imam posebnu
uslugu za bogate..."
"Je li?" upita Ford, zainteresovan, ali oprezan. "A to je?"
"Kaem im da je u redu to su bogati."
Sa prozora visoko iznad njih eruptirala je paljba iz vatrenog oruja, ali bio je to samo jedan
basista koga su upucali zato to je tri puta uzastopce odsvirao pogrean rif, a u gradu Han Dold
jedan basista ne vredi ni po lule duvana.
Ford zastade i zaviri u mrani prolaz.
"ta im uradi?"
Devojka se nasmeja i kroi malo iz senke. Bila je visoka i imala je onu vrstu kontrolisane
stidljivosti koja predstavlja sjajan trik, samo ako ume da je izvede.
"To je moja velika taka", rekla je. "Imam magistraturu iz socijalne ekonomike i umem da
budem vrlo ubedljiva. Ljudi to vole. Naroito u gradu."
"Gusnarg", ree Ford Prefekt, to je naroita betelgezijska re koju je koristio uvek kada je
znao da treba neto da kae, ali nije znao ta.
Seo je na stepenice, izvadio iz torbe bocu starog danksa i pekir. Otvorio je bocu i obrisao
grli pekirom, to je imalo suprotno dejstvo od onoga koje je nameravao, jer je stari danks
trenutno pobio milione klica koje su gradile sloenu i prosvetljenu civilizaciju na smrdljivijim
mestima njegovog pekira.
"Hoe malo?" upitao je, poto je sam popio gutljaj.
Slegla je ramenima i prihvatila ponuenu bocu.
Neko vreme su sedeli i mirno oslukivali halabuku provalnih alarma u susednom bloku.
"Kako se ispostavlja, duguju mi silnu gomilu love", ree Ford, "pa ako se ikada dograbim
toga, mogu li moda tada da doem i da te vidim?"

"Naravno, biu ovde", ree devojka. "A koliko mnogo?"

"Zaostalu platu od petnaest godina unazad."
"Za?"
"Pisanje dve rei."
"Zarkone", ree devojka. "Pa za koju ti je od njih dve trebalo toliko dugo?"
"Za onu prvu. Kada sam nju imao, druga je sama dola posle jednog ruka."
Ogromni komplet elektronskih bubnjeva izlete kroz prozor visoko iznad njih i rasprta se u
parie na ulici pred njima.
Uskoro je postalo oigledno da je neki od provalnikih alarma u susednom bloku namerno
aktiviralo jedno policijsko pleme da bi postavilo zasedu drugom. Kola vriteih sirena jurila su
prema toj oblasti, samo da bi ih zaskoili kopteri koji su grmei stizali kroz vazduh izmeu
gradskih blokova slinih planinama.
"U stvari", ree Ford, koji je sada morao da vie ne bi li nadjaao halabuku, "nije bilo ba
tako. Napisao sam strano mnogo, ali su mi sve to isekli."
Izvadio je svoj primerak 'Vodia' iz torbe.
"A onda je, povrh svega, jo i planeta unitena", povikao je. "Ba vredan posao, eh? Ali jo
mi duguju platu."
"Radi za tu stvar?" dreknu devojka u odgovor.
"Da."
"Super fora."
"Hoe da vidi stvari koje sam napisao?" povikao je. "Pre nego to ih obriu? Novo izdanje
treba da bude objavljeno veeras preko mree. Neko do sada mora da je otkrio da je planeta na
kojoj sam proveo petnaest godina unitena. Propustili su to prilikom poslednje dopune, ali ne
moe zauvek da izmie njihovoj panji."
"Postaje nemogue razgovarati, zar ne?"
"ta?"
Iznad njih se sada nalazio kopter koji je, izgleda, bio ukljuen u jedan od bonih okraja
protiv benda na spratu. Dim se dizao iz zgrade. Snimatelj zvuka visio je sa prozora na vrhovima
prstiju, a pobesneli gitarista mu je tukao po prstima zapaljenom gitarom. Helikopter je pucao na
sve redom.
"Moemo li da poemo?"
Poli su niz ulicu, dalje od buke. Naleteli su na trupu jednog ulinog pozorita koja je
pokuala da za njih izvede kratak komad o problemima ivota u centru grada, ali je onda
odustala i nestala u malom restoranu u koji je nedavno otila tovarna ivotinja.
Sve to vreme, Ford je kuckao po tastaturi 'Vodia'. Uli su u jedan boni prolaz. Ford sede
na kantu za smee, a informacije poee da teku ekranom 'Vodia'.
Pronaao je svoju stavku.
Zemlja: uglavnom bezopasni.
Gotovo trenutno ekran se pretvori u masu sistemskih poruka.
"Evo ga", ree on.

Molimo, saekajte, govorila je poruka. Podaci se dopunjuju preko sub-eta mree. Ovaj
podatak se menja. Sistem nee raditi sledeih deset sekundi.
Na kraju prolaza lagano promae elino siva limuzina.
"Hej, sluaj", ree devojka, "ako te plate, potrai me. Ja sam radnica, a tamo su ljudi kojima
sam potrebna. Moram da idem."
Odbacila je Fordova napola artikulisana protivljenja i ostavila ga da sedi ojaen na kanti za
smee, pripremajui se da vidi kako e veliki deo njegovog radnog veka elektronskim putem
biti zbrisan u etar.
Napolju, na ulici, stvari su se malo primirile. Policijska bitka preselila se prema drugim
sektorima grada, dva preivela lana rok-grupe sloila su se da priznaju jedan drugome
muzike razlike i da produe solo karijere, trupa ulinog teatra ponovo se pojavila iz pastarestorana zajedno sa tovarnom ivotinjom, govorei joj da e je odvesti do bara u kom e se
prema njoj odnositi sa vie potovanja, a neto dalje elino siva limuzina tiho se parkirala kraj
ivinjaka.
Devojka pojuri prema njoj.
Iza nje, u tami prolaza, zeleno, treptavo blistanje kupalo je lice Forda Prefekta, dok su mu se
oi lagano irile od zaprepaenja.
Jer tamo gde je oekivao da nee nai nita drugo do obrisanu, zatvorenu stavku, potekla je
neprekidna struja informacija - tekstovi, dijagrami, prikazi i slike, dirljivi opisi surfa po
plaama Australije, jogurta po grkim ostrvima, restorana koje je trebalo izbei po Los
Anelesu, poslova sa menjanjem valute koje je trebalo izbei u Istambulu, vremena koje je
trebalo izbei u Londonu, barova do kojih je trebalo otii po svaku cenu. Strane i strane toga.
Sve je bilo tu, sve to je ikada napisao.
Mrtei se sa sve dubljim nerazumevanjem, iao je napred-nazad po tekstu, zastajui tu i
tamo po raznim stavkama.
Saveti za svemirce u Njujorku:
Sletite gde god vas volja, u Central Park, bilo gde. Nikoga nee biti briga, niko vas nee ak
ni primetiti.
Preivljavanje: naite smesta posao kao taksista. Posao taksiste je da vozi ljude gde god ovi
to poele u velikim, utim mainama zvanim taksi. Ne brinite ako ne znate kako maina radi i ne
govorite jezik, ne razumete se u geografiju, pa ak ni u fizike osnove terena, a na glavi vam
rastu velike zelene antene. Verujte, to je najbolji nain da ne postanete sumnjivi.
Ako vam je telo stvarno udno, pokuajte da se pokazujete narodu po ulicama za novac.
Amfibijski oblici ivota sa nekog od svetova sistema Svuling, Noksios ili Nausalija naroito
e uivati u Ist Riveru, za koju se pria da je bogatija divnim, ivotodavnim, hranljivim
sastojcima od najfinijih i najvirulentnijih laboratorijskih sluzi koje su do sada stvorene.
Zabava: ovo je veliki odeljak. Nemogue je doi do vie zabave bez elektrokucije centara za
zadovoljstvo.
Ford pritisnu prekida na kom je pisalo 'Izvrni mod u pripravnosti' umesto sada

staromodnog 'Stend baj', to je tako davno zamenilo runo i preistorijsko 'Isklj.'

Bila je to planeta ije je potpuno unitenje gledao, gledao sopstvenim oima, ili, tanije,
poto je bio zaslepljen paklenim udarom vazduha i svetlosti, osetio pod sopstvenim nogama
kada je tle poelo da ga udara poput ekia, da se trza, urla, zahvaeno plimskim talasima
energije koja je kuljala sa uasnih, utih vogonskih brodova. A onda, najzad, pet sekundi posle
trenutka koji je odredio kao poslednji mogu, usledila je blaga, lelujava munina
dematerijalizacije dok su on i Artur Dent u vidu zraka poput prenosa sportske emisije podizani
kroz atmosferu.
Nije bilo greke, nije moglo da je bude. Zemlja je bila neopozivo unitena. Neopozivo,
neopozivo. Skuvana i raznesena po svemiru.
Pa ipak, ovde se - ponovo je aktivirao 'Vodi' - nalazila njegova sopstvena stavka o tome
kako se moete dobro zabaviti u Burnmatu, pokrajina Dorset, u Engleskoj, kojom se uvek
ponosio kao jednom od najbaroknijih matarija koje je ikada stvorio. Ponovo ju je proitao i
protresao glavom u najistijem zaprepaenju.
Iznenada je shvatio u emu je odgovor na problem: neto se udno deavalo; a ako se ve
neto udno deavalo, pomisli on, onda je eleo da se to deava njemu.
Ugurao je 'Vodi' nazad u torbu i pourio ponovo na ulicu.
Dok je opet iao na sever, proao je pokraj sive limuzine parkirane kraj ivinjaka, a iz
oblinjeg ulaza uo je neni glas: "To je u redu, duo, stvarno je u redu, mora da naui da ti
bude drago zbog toga. Pogledaj kako je zasnovana itava ekonomija..."
Ford se isceri, obie sledei blok koji je sada bio sav u plamenu, pronae policijski
helikopter koji je stajao na ulici neuvan, provali u njega, veza se pojasevima, ukrsti prste i
nestruno ga podie u nebo.
Zastraujue se tumbao izmeu kanjonskih zidova grada, a kada ih se jednom otarasio,
vinuo se kroz crne i crvene pokrove oblaka koji su veito visili nad njim.
Deset minuta kasnije, dok su sve sirene koptera urlale, a njegova brzometna topovska vatra
sipala nasumce po oblacima, Ford Prefekt se sjuri na tle izmeu kranova i sletnih svetiljki
kosmodroma Han Dold, gde se spustio poput gigantske, prestravljene i veoma bune muice.
Poto ga nije previe otetio, uspeo je da ga trampi za kartu prve klase za sledei brod koji je
naputao sistem i spustio se u jedno od njegovih ogromnih, naduvenih, mekih sedita.
Ima to da bude zabavno, pomisli on, dok je brod tiho treptao kroz suluda rastojanja dubokog
svemira, a kabinska posluga se razmahivala u svoj svojoj ekstravagantnosti.
"Da, molim", odgovarao je posluiteljima kad god bi skliznuli do njega, nudei mu bilo ta.
Nasmeio se nekom neobinom, suludom radou dok je listao tajanstveno obnovljenu
stavku o planeti Zemlji. Imao je veliki, nedovren posao za koji e sada moi da se pobrine i
bio je izuzetno zadovoljan to mu je ivot iznenada ponudio ozbiljnu svrhu.
Iznenada je shvatio da se pita gde li je Artur Dent i da li i on zna za novost.
Artur Dent se nalazio na hiljadu etiri stotine trideset sedam svetlosnih godina odatle, u
jednom sabu, i bio je sav kao na iglama.
Iza njega, na zadnjem seditu, sedela je devojka zbog koje je tresnuo glavom u vrata dok je

ulazio. Nije znao da li je to zbog toga to je posredi bila prva enska osoba njegove vrste na
koju je spustio pogled tokom poslednjih godina, ili koliko je ve prolo, ali ga je oamutila sa,
sa... Pa ovo je besmisleno, rekao je sebi. Sredi se, kazao je sebi. Nisi, nastavio je najvrim
unutranjim glasom koji je mogao da postigne, u pribranom i racionalnom stanju. Upravo si
stopirao sto hiljada svetlosnih godina preko Galaksije, veoma si umoran, malo zbunjen i
izuzetno ranjiv. Opusti se, bez panike, usredsredi se na duboko disanje.
Okrenuo se na seditu.
"Jeste li sigurni da je sa njom sve u redu?"
Osim injenice da je, za njega, bila srceparajue divna, mogao je da razazna vrlo malo; nije
video koliko je visoka, koliko stara, koja joj je tano boja kose. Niti je mogao da je zamoli da
ispria neto o sebi, jer je, na alost, bila potpuno bez svesti.
"Samo je drogirana", rekao je njen brat i slegao ramenima, ne skreui pogled sa puta pred
sobom.
"I to je u redu?" upita Artur uplaeno.
"Ba me briga", ree ovaj.
"Ah", ree Artur. "Ovaj...", dodade poto je jedan trenutak razmiljao.
Do tog asa razgovor je tekao zapanjujue loe.
Posle poetne razmene pozdrava, on i Rasel - tako se, naime, zvao brat divne devojke, a to
ime uvek je u Arturovom umu prizivalo sliku zdepastog mukarca plavih brkova i fenirane
kose, koji e na najmanju provokaciju poeti da nosi veernje odelo i lani prednji deo koulje,
a zatim e biti potrebna sila da bi se spreio da komentarie bilijarske meeve - brzo su otkrili
da se jedan drugome nimalo ne dopadaju.
Rasel je bio zdepast. Imao je plave brkove. Kosa mu je bila fina i fenirana. No, da bi bio
poten prema njemu - mada Artur nije video nikakvu potrebu za time, izuzev uzimanja itave
stvari kao iste mentalne vebe - i on sam, Artur, izgledao je prilino bedno. ovek ne moe da
pree sto hiljada svetlosnih godina, uglavnom po tuim odeljcima za prtljag, a da se malo ne
izana - a Artur se mnogo izanao.
"Nije ona drogo", ree Rasel iznenada, kao da oigledno misli da neko drugi u kolima jeste.
"Primila je sredstvo za umirenje."
"Ali to je strano", ree Artur i okrete se da bi je ponovo pogledao. Kao da se malo
promekoljila, a glava joj je skliznula postrance na rame. Tamna kosa pala joj je preko lica i
zaklonila ga.
"ta joj je, je li bolesna?"
"Nije", ree Rasel. "Samo je u potpunosti luda."
"ta?" upita Artur prestravljeno.
"Oinuta, potpuno uvrnuta. Vozim je nazad u bolnicu da im kaem da ponovo pokuaju.
Pustili su je napolje dok je jo mislila da je bodljikavo prase."
"Bodljikavo prase?"
Rasel otro zatrubi sirenom prema kolima koja su izletela iza okuke prema njima, presekla
im put i naterala ih da skrenu. inilo se da vie voli kad je besan.

"Pa dobro, moda ne ba bodljikavo prase", rekao je poto se ponovo primirio. "Iako bi
verovatno bilo jednostavnije da jeste. Kad neko misli da je bodljikavo prase, verovatno mu
naprosto da ogledalo i koju sliku bodljikavih prasia, pa mu kae da sam sredi stvari i da
ponovo doe kada mu bude bolje. Ako nita drugo, medicina ume da se snae sa time, u tome
je stvar. Ali izgleda da to nije dovoljno za Feni."
"Feni...?"
"Zna ta sam joj kupio za Boi?"
"Ovaj, ne."
"'Blekov medicinski renik'."
"Lep poklon."
"Tako sam i ja mislio. Ima na hiljade bolesti u njemu, sve po abecednom redu."
"Kae da se zove Feni?"
"Aha. Biraj, rekoh joj. Sve to se ovde nalazi moe da se sredi. Mogu se prepisati
odgovarajui lekovi. Ali ne, ona mora da ima neto posebno. Samo da otea ivot. Zna, takva
je bila i u koli."
"Je li?"
"Bila je. Pala je dok je igrala hokej i slomila kost za koju niko nikada nije uo."
"Shvatam koliko to moe biti neprijatno", ree Artur sumnjiavo. Bio je prilino razoaran
kada je otkrio da joj je ime Feni. Bilo je to tako luckasto, nematovito ime, kakvo bi neka
nezgrapna tetka usedelica odabrala za sebe zato to ne moe da podnese ime Fenela.
"Ne, re je o tome da nije bilo simpatino", nastavio je Rasel, "a i stvarno me je malo
nerviralo. Posle je hramala mesecima."
Usporio je.
"Ovo je tvoja raskrsnica, zar ne?"
"Ah, ne", ree Artur. "Pet milja dalje. Ako je u redu."
"U redu je", ree Rasel posle najkrae mogue pauze ne bi li njome pokazao da nije u redu.
U stvari, to je bila Arturova raskrsnica, ali nije mogao da ode, ne saznavi jo neto o toj
devojci koja ga je toliko opinila, iako se nije ak ni probudila. I sledea dva sporedna puta e
moi da mu poslue.
Svi su oni vodili do naselja koje mu je bilo dom, iako je oklevao da zamisli ta e tamo nai.
Poznati meai promicali su u tami poput sablasti, izazivajui onu drhtavicu kakvu stvaraju
samo vrlo, vrlo normalne stvari ugledane tamo gde je um nespreman za njih i u nepoznatoj
svetlosti.
Po njegovoj linoj vremenskoj lestvici, koliko je uspevao da proceni, proteklo je osam
godina otkako je otiao da ivi pod tuinskom rotacijom dalekih sunaca, ali mogao je samo da
nagaa o tome koliko je vremena prolo ovde. Zaista, dogaaji koji su se odigrali bili su van
njegovog iscrpljenog poimanja, jer ova planeta, njegov dom, ne bi trebalo da bude ovde.
Pre osam godina, u vreme ruka, njegovu planetu su unitili, u potpunosti razorili ogromni,
uti, vogonski brodovi koji su lebdeli na nebu ruka kao da su zakoni gravitacije samo lokalni
propis, a njihovo krenje nita vie od pogrenog parkiranja.

"Opsena", ree Rasel.

"ta?" upita Artur, izbaen iz toka sopstvenih misli.
"Kae da pati od udnovate opsene da ivi u stvarnom svetu. Ne vredi joj govoriti da i ivi u
stvarnom svetu, jer onda samo kae da opsene zbog toga i jesu udne. Ne znam za tebe, ali
mene takvi razgovori prilino zamaraju. Daj joj tablete i pini po pivo, eto ta ja odgovaram.
Hou da kaem, postoji granica do koje ovek moe da se zavitlava, zar ne?"
Artur se namrti, ne prvi put.
"Pa..."
"Pa onda, svi ti njeni snovi i none more. A doktori samo vezu o udnim skokovima u
njenim modanim talasima."
"Skokovima?"
"Ovo", ree Feni.
Artur se hitro okrete na seditu i zagleda u njene iznenada otvorene, ali u potpunosti prazne
oi. ta god da je gledala, to nije bilo u kolima. Oi joj zaigrae, glava joj se jednom tre, a
onda je mirno nastavila da spava.
"ta je rekla?" pitao je bojaljivo.
"Rekla je 'ovo'."
"Ovo ta?"
"Ovo ta? Otkud, do avola, ja znam? Ovo bodljikavo prase, ovo pare cevi za dimnjak, ovo
to je ostalo od drugog para kleta don Alfonsa. Ona je u potpunosti luda, uinilo mi se da sam
to ve pomenuo."
"Kao da te nije ba mnogo briga za to." Artur je pokuao da to izgovori to je mogao
nehajnije, ali izgleda da nije upalilo.
"Sluaj, bao..."
"U redu, izvinjavam se. Ne tie me se. Nisam tako mislio", odvrati Artur. "Znam da ti je
mnogo stalo, oigledno", dodao je, laui. "Znam da mora nekako da se snae s tim. Ali
mora da me izvini. Upravo sam doputovao autostopom sa druge strane magline Konjska
Glava."
Besno je gledao kroz prozor.
Bio je zapanjen da ga od svih oseanja, koja su se borila za prostor u njegovoj glavi, ove
noi kada se vratio kui za koju je mislio da je zauvek nestala, najvie obrvava opsednutost tom
neobinom devojkom o kojoj nije znao nita osim da mu je rekla 'ovo' i da mu je njen brat
antipatiniji od Vogona.
"I tako, ovaj, kakvi su bili skokovi, ti skokovi koje si pomenuo?" produio je najbre to je
mogao.
"uj, to mi je sestra, ne znam zato ti uopte sve to priam..."
"U redu, ao mi je. Moda je bolje da iziem. Ovo je..."
U trenutku kada je to rekao, stvar je postala nemogua, jer je oluja koja je prola preko njih
ponovo nagrnula svom estinom. Munje su se spajale jedna u drugu preko neba, a neko kao da
je sipao na njih kroz sito neto to je strano podsealo na Atlantski okean.

Rasel opsova; nekoliko sekundi paljivo je okretao volan dok je nebo tuklo po njima. Iskalio
je bes tako to je gnevno ubrzao da bi zaobiao jedan kamion sa oznakom 'MekKenin prevoz po
svakom vremenu'. Napetost je opadala kako je kia prestajala.
"Sve je poelo onim poslom sa agentom CIA-e koga su nali u rezervoaru, kada su svi imali
one halucinacije, sea li se?"
Artur se upita na trenutak da li da ponovo pomene da je upravo doputovao autostopom sa
druge strane magline Konjska Glava, pa je zbog toga, kao i iz nekih drugih, raznoraznih,
meusobno povezanih i zapanjujuih razloga pomalo van dodira sa nedavnim dogaajima, ali je
zakljuio da bi time samo jo vie zamutio stvari.
"Ne", rekao je.
"To je bio trenutak kada je pukla. Bila je u nekom kafiu. Rikmansvort. Ne znam ta je tamo
radila, ali je tamo bila kada je pukla. Navodno je ustala, smireno izjavila da je prola kroz neko
izuzetno otkrovenje, malo se zanela, izgledala je nekako smueno, a onda se uz vrisak sruila u
sendvi sa jajima."
Artur se lecnu. "Strano mi je ao to to ujem", ree on ukoeno.
Rasel ispusti nekakav groktavi zvuk.
"A ta je", upita Artur u pokuaju da nekako povee stvari, "agent CIA-e radio u
rezervoaru?"
"Plutao je gore-dole, razume se. Bio je mrtav."
"Ali ta..."
"Ma hajde, sea se valjda tih stvari. Halucinacija. Svi su kazali da je nametaljka CIA-e
koja je vrila opite sa ratnim drogama ili tako neto. Neka suludnjaka teorija tvrdila je da je
mnogo jeftinije i delotvornije, umesto da izvri invaziju na drugu zemlju, da natera sve
da misle kako je invazija stvarna."
"A kakve su to tano bile halucinacije...?" upita Artur vrlo tihim glasom.
"Kako to misli, kakve halucinacije? Priam o itavoj onoj tarapani sa velikim utim
brodovima, kada su svi poaaveli i govorili da emo izginuti, a onda - plop, svi nestadoe kada
je dejstvo prestalo. CIA je sve poricala, to znai da mora da je istina."
U Arturovoj glavi malo se zavrtelo. On rukom dograbi neto da bi se primirio, i to dograbi
vrsto. Usta su mu se blago otvarala i zatvarala kao da mu je na umu neto to hoe da kae, ali
nita nije izlazilo.
"Meutim", nastavio je Rasel, "koja god droga da je bila posredi, kod Feni se, izgleda, nije
tako brzo istroila. Hteo sam da tuim CIA-u, ali moj prijatelj advokat ree mi da bi to bilo kao
da napadne ludnicu naoruan bananom, i tako..."
"Vogoni...", zaskiao je Artur. "uti brodovi... nestali?"
"Pa, razume se, bili su halucinacije", ree Rasel i udno se zagleda u Artura. "Pokuava li
da kae da se ne sea niega? Pa gde si bio dosad, za ime sveta?"
Za Artura je to bilo tako zapanjujue dobro pitanje da je napola skuio na seditu od oka.
"Hriste!!!" vrisnu Rasel, borei se da zadri kontrolu nad kolima koja naglo poee da klize.
On skrenu sa puta kamionu iz suprotnog smera i slete na travnati teren kraj puta. Kada su se

kola trgla i zaustavila, devojka na zadnjem seditu polete na Raselovo sedite, da bi se potom
nespretno smandrljala nazad.
Artur se prestravljeno okrete.
"Je li s njom sve u redu?" zamucao je.
Rasel besno provue ruke kroz feniranu kosu. Pogladio je plave brkove, pa se okrenuo
Arturu.
"Hoe li, molim te", rekao je, "da pusti tu runu konicu?"
6.
Odatle do sela bilo je etiri milje hoda: jedna milja do mesta na kome se odvajao sporedni
put, dokle je odvratni Rasel sada gnevno odbijao da ga odveze, a potom tri milje vijugavim
seoskim putem.
Sab nestade u noi. Artur je gledao kako odlazi, zapanjen poput oveka koji, poto je pet
godina iveo u uverenju da je potpuno slep, iznenada otkriva da je samo nosio preveliki eir.
Otro je protresao glavom u nadi da e to razmrdati neku upeatljivu pojedinost tako da
padne na svoje mesto i prui neki smisao inae potpuno zbunjujuoj Vaseljeni, ali budui da je
upeatljiva pojedinost, ako je takve uopte bilo, u potpunosti omanula da to uini, on ponovo
krenu putem, u nadi da e mu dobar, estok hod, pa moda ak i malo dobrih, bolnih uljeva
pomoi da se uveri bar u sopstveno postojanje, ako ve ne u normalnost.
Bilo je 10,30 kada je stigao - injenica koju je otkrio kroz umaeni i zadimljeni prozor paba
'Kod konja i konjuara' u kome je tokom mnogo godina visio ofucani stari Ginisov sat na kome
je bila slika emua sa kriglom akasto zaglavljenom u vratu.
Bio je to pab u kome je proveo ono sudbonosno podne tokom koga su uniteni najpre
njegova kua, a zatim i itava planeta Zemlja, ili je bar izgledalo da su uniteni. Ne,
prokletstvo, bili su uniteni, jer da nisu, onda gde se, Boga mu njegovog, nalazio tokom
poslednjih osam godina i kako je tamo dospeo ako ne u jednom od onih velikih, utih,
vogonskih brodova za koje mu je ogavni Rasel upravo ispripovedao da su predstavljali
halucinaciju izazvanu drogom - a ako su bili uniteni, na emu je to trenutno stajao...?
Nagazio je konicu na tom nizu misli zbog toga to ovaj nije obeavao da e ga odvesti
imalo dalje nego poslednjih dvadeset puta kada je inio isto.
Poeo je ponovo.
Bio je to pab u kome je proveo ono sudbonosno podne tokom koga se dogodilo ono, ta ve
bee, i to e lepo da razbistri kasnije i...
Opet nije imalo smisla.
Poeo je ponovo.
Bio je to pab u kome...
Bio je to pab.
Po pabovima se slue pia, a njemu bi jedno ba dobro dolo.
Zadovoljan to ga je smueni misaoni proces najzad doveo do nekakvog zakljuka, i to do
zakljuka kojim je bio veoma zadovoljan, iako nije re bila ba o onom zakljuku do koga je

eleo da doe, zakoraio je prema vratima.

I stao.
Mali, rundavi terijer istra iza niskog zida i, spazivi Artura, poe da rei.
Meutim, Artur je znao tog psa, i to ga je dobro znao. Pripadao je njegovom kolegi,
reklamnom strunjaku, i zvao se Bozo Nema Zezanja zbog naina na koji su mu dlaice stajale
na glavi, a koji je ljude podseao na predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava; i pas je
poznavao Artura, ili bi bar trebalo da ga poznaje. Bio je to jedan glupav pas, nije umeo ak ni
da ita TV idiota, ureaj za prikazivanje teksta iza kamere, zbog ega su se neki ljudi bunili
protiv njegovog imena, ali trebalo bi bar da je sposoban da prepozna Artura, umesto to stoji
tamo, nakostreen, kao da je Artur najstranija prikaza koja je ikada ugrozila njegov maloumni
ivot.
To je nateralo Artura da ode i ponovo zaviri u prozor, a ovog puta pogled mu nije poivao
na polupridavljenom emuu, ve na njemu samom.
Kada je ugledao sebe prvi put u poznatoj okolini, morao je da prizna da je pas u pravu.
Mnogo je podseao na neto to bi farmer upotrebio da plai ptice i nije bilo sumnje da bi
njegov odlazak u pab u trenutnom stanju izazvao glasne komentare, a to je jo gore, tu bi bez
sumnje bilo nekoliko ljudi koje poznaje i koji bi se osetili duni da ga bombarduju pitanjima za
koja se trenutno nije oseao najspremniji.
Vil Smiters, na primer, vlasnik Bozoa Nema Zezanja, flegmatinog pseta, ivotinje do te
mere glupe da je jednom izbaena iz Vilove vlastite tv reklame zbog toga to nije bila u stanju
da prepozna koja bi hrana za pse trebalo da joj se svia, i pored injenice da je preko mesa u
svim ostalim porcijama bilo preliveno motorno ulje.
Vil e sigurno biti tamo. Tu mu je bio pas, tu su mu bila kola, sivi pore 928 S sa natpisom
na zadnjem prozoru koji je glasio: 'I moja druga kola su pore'. Proklet bio.
Posmatrao je kola i shvatio da je upravo saznao neto to do tada nije znao.
Vil Smiters, kao i veina drugih preplaenih i bezobzirnih kopilana koje je Artur poznavao u
reklamnom poslu, menjao je kola svakog avgusta da bi mogao da pria ljudima da ga
raunovoa tera da to radi, iako je prava istina bila da se raunovoa avolski trudio da ga
zaustavi, jer ta e biti sa odravanjem koje mora da se plati i tako dalje - a ovo su bila kola
kojih se Artur seao od ranije. Broj na tablici oznaavao je godinu.
S obzirom na to da je sada bila zima, a da se dogaaj koji je pre osam godina doneo Arturu
toliko nevolja odigrao poetkom septembra, onda je ovde moglo da proe manje od est ili
sedam meseci.
Jedan trenutak je stajao jezivo miran i putao Bozoa Nema Zezanja da skae gore-dole i
keve na njega. Bio je iznenada zapanjen uvianjem koje vie nije mogao da izbegava, a re je
bila o sledeem: sada je bio stranac na sopstvenom svetu. Koliko god da se trudio, niko ne bi
bio u stanju da poveruje u njegovu priu. Ne samo da je zvuala savreno iaeno, ve je
glatko protivureila jednostavnim, oiglednim injenicama.
Da li je ovo stvarno Zemlja? Da li je postojala makar najblaa mogunost da je napravio
neku neverovatnu greku?

Pab pred njim bio je nepodnoljivo poznat u svakoj pojedinosti - znao je svaku ciglu, svako
pare sljutene boje; a unutra je mogao da prepozna poznatu, mnogoljudnu, bunu toplinu, gole
grede na tavanici, lane stilske drae svetiljki od kovanog gvoa, bar lepljiv od piva po kome
su ljudi koje je poznavao oslanjali laktove i nad kojim su stajale prilike devojaka izrezane od
kartona, sa paketiima kikirikija izlepljenim po grudima. Sve su to bile stvari njegovog doma,
njegovog sveta.
Znao je ak i to prokleto kuite.
"Hej, Neznalice!"
Zvuk glasa Vila Smitersa znaio je da mora brzo da odlui ta e. Ako se bude zadrao gde
jeste, bie otkriven i itav cirkus e poeti. Sa druge strane, skrivanje bi samo odlagalo trenutak
istine, a sada je bilo opako hladno.
injenica da se posredi bio Vil olakala je izbor. Nije Artur njega ba toliko mrzeo - Vil je
bio vrlo zabavan. Posredi je bilo to da je bio zabavan na toliko iscrpljujui nain zbog toga to
je, budui u reklamnom poslu, uvek eleo da zna koliko se Artur dobro zabavlja, kao to je
voleo da zna i odakle dobija jakne.
Svestan toga, Artur se sakri iza jednog kombija.
"Hej, Neznalice, ta je bilo?"
Vrata se otvorie i Vil izie, obuen u konu pilotsku jaknu koju je svojevremeno dao
pajtau iz Laboratorije za istraivanje saobraaja da tresne kolima u nju, naroito radi toga da bi
zadobila taj iznoeni, izlupani izgled. Neznalica zakevta od oduevljenja i, budui da je zadobio
panju koju je traio, sav srean zaboravi Artura.
Vil je tu bio sa nekim prijateljima; drutvo je imalo jednu igru koju su igrali sa psom.
"Komunjare!" povikae svi na psa u horu. "Komunjare, komunjare, komunjare!!!"
Pas je naprosto iznuo od lajanja, skakao je gore-dole, kevtao dok mu malecko srce ne
iskoi, van sebe u ekstatinom besu. Svi su se smejali i hrabrili ga, a potom su se polako razili
u no.
E pa, to raiava neke stvari, pomisli Artur iza kombija, ovo je neopozivo planeta koje se
seam.
7.
Kua mu je i dalje bila na svom mestu.
Kako i zato, nije imao pojma. Odluio je da poe i pogleda dok je ekao da se pab isprazni,
kako bi neometano mogao da ode i pita gazdu za prenoite poto se svi raziu. Kad ono, eto je.
urno je otvorio kljuem koji je drao ispod kamenog apca u bati, jer, zapanjujue, telefon
je zvonio.
Sluao ga je, slabano, itavim putem uz stazu i potrao je im je shvatio odakle dolazi zvuk.
Morao je da otvori vrata silom zbog zaprepaujue gomile reklamne prepiske koja se
nakupila na pragu. Zaglavila su se na onome za ta e kasnije otkriti da predstavlja etrnaest
istovetnih, lino njemu upuenih poziva da konkurie za dobijanje kreditne kartice koju je ve
imao, sedamnaest istovetnih preteih pisama zbog neplaanja rauna preko kreditne kartice

koju nije imao, kao i trideset tri istovetna pisma koja su govorila da je on lino odabran kao
ovek od dobrog ukusa i ugleda koji zna ta hoe i kuda ide u dananjem profinjenom i
gospodskom svetu, pa prema tome neka izvoli i kupi neku tamo ogavnu akten tanu. Uza sve to,
bila je tu i crknuta maka.
Probio se kroz srazmerno uzak otvor koji mu je prualo sve to, sapleo se preko hrpe ponuda
za vino koje ne bi propustio ni najprobirljiviji poznavalac, okliznuo se po hrpi
godinjeodmorskih pozdrava iz vila na moru i dospeo do telefona upravo kada je ovaj prestao
da zvoni.
Sruio se, zadihan, na hladni krevet plesnjivog mirisa i tokom nekoliko minuta prestao da se
trudi da sprei svet da mu se vrti oko glave na nain koji se ovome oigledno mnogo dopadao.
Poto je neko vreme i sam uivao u kovitlacu i malo se primirio, Artur posegnu za
svetiljkom kraj uzglavlja kreveta, ne oekujui da se upali. Na njegovo iznenaenje, upalila se.
To nije protivureilo Arturovom oseaju za logiku. Poto ga je elektrodistribucija sekla bez
greke svaki put kada plati raun, inilo se savreno loginim da ga ne diraju kada ne plati.
Slanjem para ovek im oigledno samo privlai panju.
Soba je bila manje-vie onakva kakvu ju je ostavio, to jest u ogavnom neredu, iako je
dejstvo bilo u izvesnoj meri prigueno debelim slojem praine. Dopola proitane knjige i
asopisi gnezdili su se meu hrpama poluprljavih pekira. Rasparene arape poivale su u
polupopijenim oljicama kafe. Ono to je nekada bilo polupojeden sendvi sada se napola
pretvorilo u neto to je Artur eleo da zaobie u potpunosti. Pusti koju munju kroz sve ovo,
pomisli on, pa e ponovo poeti evoluciju ivota.
Samo je jedna stvar u sobi bila drugaija.
Na trenutak ili dva nije mogao da vidi ta ta drugaija stvar zapravo predstavlja, jer je i ona
bila prekrivena slojem odvratne praine. Onda su je njegove oi zakaile i zaustavile se.
Stvar se nalazila pokraj ofucanog, starog televizora na kome je bilo mogue gledati samo
kurseve Otvorenog univerziteta, jer kada bi pokuao da prikazuje ita zanimljivije, raspao bi se.
Bila je to kutija.
Artur se pridie na laktove i zakilji prema njoj.
Bila je to siva kutija nekako turobnog sjaja. Bila je to etvrtasta, siva kutija, stranice neto
due od jedne stope. Bila je povezana jednom jedinom sivom trakom, sa urednim vorom na
vrhu.
Ustao je, doao je do nje i iznenaeno je dodirnuo. tagod to bilo, oigledno je bilo
upakovano kao poklon, paljivo i lepo, i ekalo da ga otvori.
Paljivo, podigao je kutiju i odneo je na krevet. Obrisao je prainu sa vrha i odvezao traku.
Na vrhu kutije nalazio se poklopac iji je prednji kraj bio uguran u telo kutije.
Izvukao ga je i pogledao u kutiju. U njoj se nalazila staklena kugla, smetena u fini, sivi
krep-papir. On je paljivo izvadi. To nije bila ispravna kugla, zato to je imala otvor na dnu,
odnosno, shvati Artur kada ju je prevrnuo, na vrhu, sa debelim rubom. Bila je to posuda.
Akvarijum.
Bio je napravljen od najdivnijeg stakla, savreno prozranog, pa ipak sa nekim neobinim

srebrno-sivim svojstvom, kao da su ga pravili od kristala i kriljca.

Artur je lagano stao da ga okree u rukama. Bio je to jedan od najlepih predmeta koje je
ikada video, ali ga je u potpunosti zbunio. Pogledao je u kutiju, ali tamo nije bilo niega osim
krep papira. Ni spolja na kutiji nije bilo niega.
Ponovo je okrenuo posudu. Bila je divna. Bila je izuzetna. Ali bio je to obian akvarijum.
Kucnuo je posudu noktom i ona stade da odzvanja dubokom i velianstvenom zvonjavom
koja se odrala due nego to je to izgledalo mogue, a kada je najzad iilela, inilo se da nije
zamrla, ve da je odlutala do drugih svetova, kao u san dubokog mora.
Opinjen, Artur je ponovo okrenu, a ovog puta sjaj male, pranjave svetiljke kraj uzglavlja
uhvati je pod drugim uglom i zablista na finim urezima na povrini akvarijuma. On ga podie,
podesi ugao svetlosti i iznenada jasno ugleda fine linije urezanih rei koje su se ocrtavale u
staklu.
'Do vienja', pisalo je, 'i hvala...'
I to je bilo sve. Zamirkao je i nita nije shvatao.
Jo punih pet minuta okretao je predmet tamo-amo, prinosio ga svetlu pod razliitim
uglovima, kuckao da bi oslunuo hipnotiku zvonjavu, mozgao o znaenju senovitih slova, ali
nije mogao da nae nita. Najzad je ustao, napunio akvarijum vodom sa esme i odneo ga na
sto kraj televizora. Istresao je malu vavilonsku ribicu iz uha i spustio je, uzmigoljenu, u
akvarijum. Vie mu nee biti potrebna, osim kad gleda strane filmove.
Vratio se, legao na krevet i ugasio svetlo.
Leao je miran i tih. Upijao je tminu koja ga je okruivala, lagano oputao udove itavom
duinom, smirivao i sreivao udisaje, postepeno raistio um od svih misli, sklopio oi, a
potom ba nikako nije mogao da zaspi.
No je bila nemirna od kie. Kini oblaci sada su se premetali i trenutno usredsreivali
panju na mali usputni kafi u neposrednoj blizini Barnmuta, ali su svojim prolaskom
poremetili i samo nebo; ono je sada nosilo vlaan, nemiran vazduh i ni samo nije znalo ta bi
sve moglo da uradi ako nastave da mu ovako prkose.
Mesec izie, nekako vodnjikav. Liio je na lopticu papira iz stranjeg depa farmerki upravo
izvaenih iz ve-maine, za koju e samo vreme i peglanje rei da li je re o starom raunu iz
samoposluge ili o novanici od pet funti.
Vetar malo zatreperi, kao rep konja koji pokuava da odredi kako je raspoloen veeras, a
zvono negde otkuca pono.
Prozori svetlarnika se odkrinu.
Teko je iao i trebalo ga je malo klimati i gurati, jer mu je okvir bio natruo, a neko je
svojevremeno bio strano pametan i prefarbao mu arke, ali konano se ipak otvorio.
Tu u blizini nae se neka motka da ga pridri i jedna prilika se iskobelja kroz njega u uski
prostor izmeu suprotnih strana krova.
Stajala je i u tiini gledala nebo.
Prilika nije ni po emu liila na stvorenje divljakog izgleda koje je pre neto vie od jednog

sata banulo u kuicu. Nestalo je iscepane, otrcane odee, uprljane blatom stotina svetova,
zamrljane ostacima hrane pojedene s nogu po stotinama turobnih kosmodroma, nestala je
raupana griva od kose, nestala je dugaka i kovrdava brada sa svojim malim ekosistemom u
procvatu i svim ostalim.
Umesto toga, bio je to Artur Dent, uredni i leerni, u somotskim pantalonama i debelom
demperu. Kosa mu je bila podiana i oprana, brada glatko izbrijana. Samo su oi jo govorile
da, ta god Vaseljena zamiljala da mu radi, on bi je najljubaznije zamolio da ve jednom
prestane s tim.
Nisu to bile one oi koje su poslednji put gledale isti prizor, ba kao to nije bio isti ni
mozak koji je tumaio slike uhvaene oima. Nije to bila posledica nikakve hirurgije, ve samo
neprekidno delovanje iskustva.
No mu se u tom trenutku inila kao ivo bie, a tamna zemlja oko nje bila je stvorenje u
koje je putao koren.
Mogao je da oseti, nalik na poigravanje dalekih nervnih zavretaka, tok udaljene reke,
izvijanje nevidljivih bregova, gomilanje tekih kinih oblaka, zaustavljenih tamo daleko na
junoj strani.
Mogao je da iskusi i prijatne marce oseanja da je drvo, a to je bilo neto to nikada ranije
nije iskusio. Znao je da je prijatno da zaroni none prste u zemlju, ali nikada nije shvatio da je
toliko prijatno. Oseao je gotovo neprilian talas zadovoljstva koji se pruao ka njemu iz pravca
Nove ume. Morae naprolee da proba, pomisli on, kako je to kad ti naraste lie.
Iz drugog pravca do njega doe oseaj kako je kada si ovca koju je preplaio letei tanjir, ali
to je bilo bukvalno nerazaznatljivo od oseaja kada si ovca koju je preplailo sve redom na ta
je u ivotu naila, jer bila su to stvorenja koja su vrlo malo toga nauila tokom svog puteestvija
kroz ivot, tako da ih je uvek iznova zaprepaivalo sunce koje se izjutra raa, kao i zapanjivala
ona silna zelena masa po poljima.
Iznenadilo ga je to to moe da oseti ovcu koju je tog jutra zaprepastilo sunce, ba kao i
mnoga prethodna jutra, i koju je zaprepastila skupina drvea dan pre toga. Mogao je da ide sve
dalje i dalje, ali je postajalo dosadno, jer se stvar sastojala uglavnom od ovaca zaprepaenih
stvarima koje su ih zaprepastile i dan pre toga.
Ostavio je ovcu i pustio da mu um sanjivo luta u sve irim krugovima. Osetio je prisustvo
drugih umova, stotine i hiljade u paukovoj mrei; neki su bili sanjivi, neki usnuli, neki strano
uzbueni, jedan iaen.
Jedan iaen.
Ovla je preleteo preko njega i pokuao da ga ponovo oseti, ali ga je ovaj izbegavao kao
druga karta sa znakom jabuke u igri parova. Osetio je gr uzbuenja, jer je nagonski shvatio ko
je to bio, ili je bar znao ko bi on voleo da je to bio, a jednom kada shvati ta eli da bude
istina, instinkt je vrlo korisna stvarica da ti pomogne da shvati da to i jeste istina.
Nagonski je, dakle, znao da je to Feni i da bi eleo da je nae; ali nije mogao. Sa previe
napinjanja da to uradi, mogao je da oseti kako gubi tu udnu, novu sposobnost i zato se okanio
traganja i pustio um da mu ponovo slobodnije luta.

I opet je osetio iaenje.

Ponovo nije mogao da ga nae. Ovog puta, svejedno to se nagon zamajavao da mu objasni
da je u pravu da tako misli, nije bio siguran da je re o Feni - ili je moda ovog puta posredi
bilo neije drugo iaenje. Imalo je istu osobinu otkaenosti, ali nekako je to bio optiji utisak
iaenosti, dublji, kao da nije re o zasebnom umu, moda ak ni o kakvom umu. Bilo je
drugaije.
Pustio je da mu um lagano i iroko utone u Zemlju, da se talasa, traga, tone.
Sledio je Zemlju kroz njene dane, lutao uz ritam milijardi njenih bila, curio kroz mree
njenih ivota, narastao njenim plimama, okretao se njenom teinom. Iaenje se uvek vraalo,
daleki, otkaeni, tmurni bol.
A sada je leteo kroz zemlju svetlosti; svetlost je bila vreme, plime su bile dani koji prolaze.
Iaenje koje je osetio, drugo iaenje, lealo je u daljini pred njim preko zemlje, debljina
jedne jedine vlasi kose na usnulom predelu zemaljskih dana.
I iznenada naie na njega.
Plesao je vrtoglavo na rubu dok se zemlja snova glatko prekidala pred njim, skamenjujui
ponor ka nitavilu, dok se on divlje izvijao, grabio ni u ta, mlatarao rukama prema
zastraujuem prostoru, okretao se, padao.
Na drugoj strani zupaste raseline nalazila se druga zemlja, drugo vreme, stariji svet, ne
iaen ve ovla spojen: dve Zemlje. Probudio se.
Hladan povetarac dotae grozniavi znoj prikupljen na njegovom elu. Nona mora je
minula i ispraznila se, a isto je bilo i sa njim. Ramena mu se pogurie, blago je protrljao oi
vrhovima prstiju. Najzad je bio sanjiv, kao da je vrlo umoran. A to se tie toga ta sve to znai,
ako ita znai, razmislie o tome izjutra; jer sada e poi u postelju na poinak. Njegovu linu
postelju, njegov lini san.
U daljini ugleda svoju kuu i upita se kako je to mogue. Obrisi su joj se ocrtavali na
meseini i on prepozna njen runjikavi, etvrtasti oblik. Obazreo se i primetio da se nalazi na
nekih osamnaest ina iznad ruinjaka jednog od svojih suseda, Dona Ejnsvorta. Te rue bile
su paljivo negovane, orezane za zimu, vezane po bokorima i obeleene i Artur se upita ta li
radi iznad njih. Upitao se ta ga tu dri, a kada je otkrio da ga ne dri nita, nespretno je tresnuo
na tle.
Pridigao se, obrisao akom i odepao nazad kui sa uganutim zglobom. Svukao se i sruio u
krevet.
Dok je spavao, telefon je ponovo zazvonio. Zvonio je punih petnaest minuta i dvaput ga
naterao da se okrene. Meutim, nijednog trenutka nije imao ni najmanju priliku da ga probudi.
8.
Artur se probudio oseajui se divno, krajnje prekrasno, osveeno, prepun oduevljenja to
je kod kue, sav ustreptao od energije, jedva malo razoaran to je sredina februara.
Gotovo je otplesao do friidera, izabrao tri najmanje upave stvari u njemu, smestio ih na
tanjir i napeto ih posmatrao dva minuta. Poto tokom tog vremena nisu pokuale da se pomere,

nazvao ih je dorukom i pojeo ih. Zajednikim snagama one su unitile zaraznu bolest koju je
pre dva dana, uopte ne znajui to, navukao u gasnim movarama Flagatona i koja bi inae
pobila polovinu itelja zapadne polulopte, oslepila drugu polovinu, a sve ostale oterala u ludilo
i jalovost, tako da se Zemlja taj put sreno provukla.
Oseao se mono, oseao se zdravo. Marljivo je raistio reklamnu potu aovom i zatim
sahranio maku.
Upravo dok je zavravao, zazvonio je telefon, ali on ga pusti da zvoni dok je na trenutak
odavao potu utanjem. Kogod bio, zvae ponovo, ako je vano.
Ritnuo je blato sa cipela i otiao unutra.
Bilo je malo vanih pisama u hrpama ubreta - neka dokumentacija iz Vea, od pre tri
godine, u vezi sa predvienim ruenjem kue, kao i neka pisma o optem referendumu u vezi s
itavim oblasnim planom preureenja; bilo je tu i staro pismo od 'Grinpisa', ekoloke grupe
kojoj je povremeno slao priloge; ovoga puta traili su pomo za plan o oslobaanju delfina i
kitova ubica; zatekao je i nekoliko razglednica od prijatelja sa neodreenim pritubama da im
se u poslednje vreme nikako ne javlja.
Prikupio ih je i smestio u fasciklu na kojoj je napisao 'Ovo treba uraditi'. Poto se tog jutra
oseao tako poletno i puno snage, dodao je ak i re: 'Hitno!'
Izvadio je pekir i jo nekoliko raznolikih stvarica i predmeta iz plastine torbe dobijene u
mega-marketu Port Braste. Slogan ispisan na njoj bio je jedna vrcava i inteligentna doskoica
na lingvi centauri, ali u potpunosti nerazumljiva na bilo kom drugom jeziku i prema tome bez
ikakve svrhe u fri opu na kosmodromu. Osim toga, torba je imala i rupu i zato ju je bacio.
Uz naglo trecanje, iznenada je shvatio da mora da mu je jo neto ispalo u malom
svemirskom brodu koji ga je doveo na Zemlju, ljubazno skrenuvi sa svog puta da bi ga
odbacio ba pored A 303. Izgubio je svoj otrcani i pohabani primerak stvari koja mu je pomogla
da prebrodi neverovatna prostranstva kosmosa. Izgubio je 'Autostoperski vodi kroz Galaksiju'.
Pa, ree sebi, ovoga puta mi stvarno nee vie biti potreban.
Trebalo je da obavi neke telefonske pozive.
Reio se kako da postupi sa masom protivurenosti izazvanih njegovim putovanjem, a to je
bilo da ih jednostavno prevazie.
Telefonirao je BiBiSiju i zamolio da ga poveu sa efom njegovog odeljenja.
"Oh, halo, ovde Artur Dent. uj, izvini to nisam dolazio est meseci, ali bio sam poludeo."
"Oh, bez brige. I mislio sam da je tako neto. Ovde se takve stvari stalno deavaju. Kada da
te oekujemo?"
"Kada bodljikavi prasii zavravaju zimski san?"
"Tamo negde na prolee, ini mi se."
"Tu sam odmah posle toga."
"Dobro. ao."
Malo je listao oglasne stranice novina i napravio kratku listu brojeva koje e probati.
"Halo. Da li je to bolnica 'Old Elms'? Da, zovem da vidim mogu li da porazgovaram sa
Fenelom, ovaj... Fenela - dobri Boe, ba sam aav, jo u i sopstveno ime da zaboravim, ovaj,

Fenela - pa nije li to smeno? Va pacijent, devojka tamne kose, sino je dola..."

"Bojim se da nemamo pacijenta po imenu Fenela."
"Oh, nemate? Naravno, mislio sam Fiona, mi je zovemo Fen..."
"ao mi je, do vienja."
Klik.
est razgovora u tom stilu poelo je opasno da nagriza njegovo raspoloenje vedrog,
dinaminog optimizma i on odlui da ga, pre nego to ga potpuno napusti, ponese u pab i tamo
malo paradira njime.
Imao je savrenu zamisao o tome kako da jednim udarcem objasni sve nerazjanjive
neobinosti vezane za svoj nestanak, tako da je, kada je otvorio vrata koja su ga sino toliko
obeshrabrivala, nehajno zvidukao za svoj gro.
"Arture!!!!"
Veselo se nasmeio iskolaenim oima upiljenim u njega iz svih uglova paba, pa je stao da
im podrobno pria o tome kako se divno proveo u Junoj Kaliforniji.
9.
Prihvatio je jo jednu kriglu i povukao gutljaj.
"Razume se, imao sam i linog alhemiara."
"ta si imao?"
Poinjao je da lupeta i znao je to. Egzjuberans, Hol i Vudhausov najbolji biter predstavljaju
meavinu koje se treba kloniti, ali jedna od prvih posledica ove kombinacije jeste to da ti
uklone oseanje za to ega se treba kloniti, te je tako taka u kojoj je Artur trebalo da zastane i
vie nita ne objanjava bila taka u kojoj je umesto toga postao matovit.
"O, da", ustrajao je sreno staklastog pogleda. "Zbog toga sam izgubio toliko teine."
"ta?" upita njegova publika.
"O, da", rekao je opet. "U Kaliforniji su ponovo otkrili alhemiju. O, da."
Nasmeio se.
"Samo", dodao je, "sve to u mnogo korisnijem obliku nego to je onaj kome u..." Zastao je
zamiljeno da mu se gramatika malo sredi u glavi. "U kome su ga upotrebljavali nai stari.
Odnosno", nastavio je, "u kome nisu uspevali da ga upotrebljavaju. Znate, nisu umeli da
naprave da proradi. Nostradamus i to drutvo. Nisu znali da provale tos."
"Nostradamus?" upita neko iz publike.
"Nisam znao da je bio alhemiar", ree drugi.
"Mislio sam", primeti trei, "da je bio prorok."
"Postao je prorok", ree Artur svojoj publici, iji su sastavni delovi poinjali malo da
lelujaju i da mu se mute, "zato to je bio tako bedan alhemiar. Trebalo bi to da znate."
Povukao je jo jedan gutljaj piva. Bilo je to neto to nije probao punih osam godina. Pa je
zato probao i samo probao.
"Kakve veze ima alhemija", upita pare publike, "sa gubljenjem teine?"
"Drago mi je to ste to pitali", odvrati Artur. "Veoma drago. A sad u ja da vam ispriam

kakva je veza izmeu..." Zastao je. "Izmeu te dve stvari. Stvari koje ste pomenuli. Rei u
vam."
Zastao je i manevrisao mislima. Bilo je to kao da gleda kako naftni tankeri u mestu okreu
u rikverc usred Lamana.
"Otkrili su kako da pretvore viak telesne masnoe u zlato", izjavio je u iznenadnom naletu
razgovetnosti.
"Zeza se."
"O, da", rekao je. "Ne", ispravio se, "stvarno."
Preao je pogledom preko sumnjiavog dela publike, to e rei preko svih redom, a za to
mu je trebalo izvesno vreme.
"Jeste li vi uopte bili u Kaliforniji?" pitao je. "Znate li vi ta sve oni tamo rade?"
Tri lana publike rekoe mu da su bili i da pria kojetarije.
"Nita vi niste videli", bio je uporan Artur. "O, da", dodao je, jer je neko ponudio da narui
jo jednu rundu.
"Dokaz se", ree on, pokaza sebe i pri tom ne promai vie od desetak centimetara, "nalazi
pred vaim oima. etrnaest sati u transu", rekao je, "u tanku. U transu. Bio sam u tanku. ini
mi se", dodao je posle zamiljene pauze, "da sam to ve rekao."
Strpljivo je ekao dok sledea runda nije u potpunosti podeljena. U glavi je pripremao
naredni deo prie, to je trebalo da bude na temu kako tank mora da se orijentie du linije
povuene pod pravim uglom od severnjae na osnovicu povuenu izmeu Marsa i Venere, i
upravo se spremao da se upne da to ispria kada je odluio da preskoi celu stvar.
"Dugo", rekao je, "u tanku. U transu." Ozbiljno je pogledao publiku, da se uveri da ga
paljivo slede, a onda nastavio.
"Gde sam ono bio?"
"U transu", ree jedan.
"U tanku", ree drugi.
"O, da", ree Artur. "Hvala. I polako", ree i nae se napred, "polako, polako polako, sav
viak masnoe iz vaeg tela... pretvara se...u...", zastao je radi boljeg uinka, "poko...
pokoko... tokono..." - zastao je da bi doao do daha - "potkono zlato, koje onda moete da
uklonite hirurki. Izlazak iz tanka je pakao. ta si kazala?"
"Samo sam se nakaljala."
"ini mi se da sumnja u moje rei."
"Samo se nakaljala", potvrdio je bitan deo publike dubokim brundanjem.
"O, da", ree Artur. "U redu. A onda podelite zaradu..." ponovo je zastao da bi obavio
matematiku, "...pola-pola sa alhemiarem. Gomila love!"
Teturavo se obazro po publici i nije mogao da ne primeti nove sumnjiave izraze na
njihovim smuenim licima.
Osetio se uvreeno zbog toga.
"Kako bih inae", pitao je, "mogao sebi da dopustim trokove oko sputanja lica?"
Prijateljske ruke poee da mu pomau da poe kui. "ujte", pobunio se kada mu hladni

februarski vetar zakai lice, "iivljen izgled trenutno je poslednji modni krik u Kaliforniji.
Mora da izgleda kao da si video Galaksiju. ivot, htedoh rei. Mora da izgleda kao da si
video ivot. To sam dobio. Sputanje lica. Dajte mi osam godina, rekao sam. Nadam se da
izgled tridesetogodinjaka nee ponovo postati moderan, inae sam proerdao hrpu para."
Utonuo je u tiinu dok su mu prijateljske ruke pomagale putem do kue.
"Doao jue", mumlao je. "Mnogo mnogo mnogo sam srean to sam stigao kui. Ili na
strano slino mesto..."
"Razlika u vremenskim zonama", promrmlja jedan od njegovih prijatelja. "Dug je put iz
Kalifornije. Skroz te rasturi tokom dan ili dva."
"Ne verujem da je uopte bio tamo", promrmlja drugi. "Pitam se gde je bio. I ta mu se
dogodilo."
Posle neto spavanja Artur je ustao i malo petljao po kui. Oseao se smueno i malo
potiteno, jo rastrojeno zbog putovanja. Pitao se kako da pronae Feni.
Sedeo je i gledao akvarijum. Ponovo ga je kucnuo, a ovaj je, i pored toga to je bio pun vode
i sa malom, utom, vavilonskom ribicom, koja je nekako utueno zevala svojim putem po
njemu, odzvanjao svojom dubokom i rezonantnom zvonjavom isto onako jasno i hipnotiki kao
i pre.
Neko pokuava da mi se zahvali, pomisli on. Pitao se ko i zbog ega.
10.
"Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... dvadeset sekundi. Bip... bip...
bip."
Ford Prefekt prigui slabani kikot zluradog zadovoljstva, shvati da nema nikakvog razloga
da ga potiskuje i nasmeja se glasnim, zlobnim smehom.
Prebacio je signal koji je stizao sa sub-eta mree na izvanredni brodski haj-faj sistem, a
udni, nekako tanuni, pevuckavi glas progovori preko kabine sa izuzetnom jasnoom.
"Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... trideset sekundi. Bip... bip...
bip."
Jo je malo podesio jainu zvuka, dok je jednim okom paljivo pratio brzo promenljivi
raspored brojki na displeju brodskog kompjutera. Za razdoblje koje je imao na umu, potronja
energije postajala je znaajna. Nije eleo ubistvo na savesti.
"Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... etrdeset sekundi. Bip... bip...
bip."
Ponovo je sve proverio po brodiu. Siao niz kratki hodnik.
"Trei udarac..."
Proturio je glavu u malo, delotvorno, svetlucavo, elino kupatilo.
"...oznaie..."
Tamo je fino zvualo.
Pogledao je u jednu od siunih spavaonica.

"...jedan sat... trideset dva minuta..."

Zvualo je malo prigueno. Preko jednog od zvunika visio je pekir. On skinu pekir.
"...i pedeset sekundi."
Fino.
Proverio je popunjeno spremite tereta i uopte nije bio zadovoljan zvukom. Na putu se
nakupilo previe ubreta. Kroio je nazad i saekao da se vrata hermetiki zabrave. Razbio je
poklopac zatvorene kontrolne ploe i pritisnuo dugme za izbacivanje. Nije znao zbog ega mu
to ranije nije palo na pamet. Fijukava i bubnjava huka brzo zamre u tiinu. Posle stanke ponovo
se ulo blago itanje.
Prestalo je.
Saekao je da se pojavi zeleno svetlo i onda ponovo otvorio vrata prema sada praznom
spremitu za teret.
"...jedan sat... trideset tri minuta... i pedeset sekundi."
Vrlo lepo.
"Bip... bip... bip."
Onda je otiao i izveo poslednju, podrobnu proveru prostorije za hibernaciju u sluaju
opasnosti, u kojoj je naroito eleo da se uje.
"Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset etiri..."
Uzdrhtao je dok je virio kroz poklopac prekriven debelim slojem inja na nejasnu masu
oblija zatvorenog unutra. Jednog dana, ko zna kada, ono e se probuditi, a kada to uini,
elee da zna tano vreme. Istina, ne ba lokalno vreme, ali ta mari.
"Trei udarac oznaie..."
Iziao je na vrhovima prstiju i vratio se u komandnu kabinu.
"...jedan sat... trideset etiri minuta... dvadeset sekundi."
Glas je zvuao jasno kao da ga uje sa telefona u Londonu, to nije bio sluaj, ni izdaleka.
Zagledao se napolje, u mastiljavu no. Zvezda veliine blistave mrvice biskvita koja se
videla u daljini bila je Zondostina, ili, kako je bila poznata na svetu sa koga je dolazio onaj
nekako tanuni, pevuckavi gas, Zeta Plejada.
Blistavi, narandasti luk, koji je ispunjavao vie od polovine vidnog polja, bila je dinovska
gasna planeta Sesefras Magna, kraj koje su se nalazili dokirani gzagzisijski ratni brodovi, a ono
to se upravo raalo nad njenim obzorjem bio je mali, hladni, plavi mesec Epun.
"Trei udarac oznaie..."
Dvadeset minuta je sedeo i posmatrao kako se smanjuje razmak izmeu broda i Epuna, dok
je brodski kompjuter cedio i gnjeio brojke koje e ga uvesti u petlju oko malog meseca,
zatvoriti petlju i zadrati ga tamo da orbitira veno skriven.
"...jedan sat... pedeset devet minuta..."
Njegov prvobitni plan bio je da iskljui svu signalizaciju i zraenje sa broda, da ga uini to
je mogue blie nevidljivom, izuzev ukoliko pogledate ba pravo u njega, ali onda je doao na
jednu pomisao koja mu se vie dopadala. Emitovae usamljeni, neprekidni snop, tanak poput
olovke, kojim e prenositi signal tanog vremena na planetu sa koje je ovaj poticao, a do koje

e ponovo stii tek kada prou etiri stotine godina, putujui pri tom brzinom svetlosti; tu e,
verovatno, izazvati poprilino komeanja kada bude prispeo.
"Bip... bip... bip..."
Iscerio se. Nije voleo da zamilja sebe kao osobu koja se cereka i kikoe, ali morao je da
prizna da se kikoe i cereka ve vie od pola sata.
"Trei udarac oznaie..."
Brod je sada bio gotovo savreno parkiran na venoj orbiti oko malo poznatog i nikada
poseenog meseca. Gotovo savreno.
Samo je jedna stvar ostala. Ponovo je izveo kompjutersku simulaciju lansiranja malog
brodskog beg-o-bagija, balansirao akcijama, reakcijama, tangencijalnim silama, svom
matematikom poezijom kretanja, i video da je dobra.
Pre nego to je poao, pogasio je svetla.
Kada je njegova siuna spasilaka letelica, oblika cigare, skliznula na poetak trodnevnog
putovanja do orbitalne svemirske stanice Port Sesefron, nekoliko sekundi je letela niz dugaki,
poput olovke tanki snop zraenja koji je tek zapoinjao jedno mnogo due putovanje.
"Trei udarac oznaie tano dva sata... trinaest minuta... pedeset sekundi."
Kikotao se i cerekao. Smejao bi se glasno, ali nije imao dovoljno prostora.
"Bip... bip... bip..."
11.
"A naroito mrzim aprilske pljuskove."
Koliko god da je nedrueljubivo Artur zagroktao, ovek je, izgleda, bio vrsto reen da
razgovara sa njim. Upitao se da li da ustane i da pree za drugi sto, ali inilo se da u itavoj
kafeteriji nema nijednog slobodnog. Otro je meao svoju kafu.
"Prokleti aprilski pljuskovi. Mrzim, mrzim, mrzim."
Artur namrteno pogleda kroz prozor. Laki, sunani prah kie visio je nad auto-putem.
Prola su ve dva meseca. Povratak u stari ivot bio je komino lak. Ljudska seanja tako su
neverovatno kratka, ukljuujui i njegovo. Osam godina sumanutog lutanja uzdu i popreko
Galaksije sada mu nisu izgledali toliko kao ruan san koliko kao film koji je snimio sa TV, pa
sada dri kasetu u dnu ormana i ne mui se da je pogleda.
Ali jedno dejstvo se jo zadralo, a to je bila njegova radost to se vratio. Sada kada mu se
zemaljska atmosfera konano zauvek sklopila nad glavom, u ta je, pogreno, verovao, sve
unutar nje prualo mu je izuzetno zadovoljstvo. Uputivi pogled na srebrnaste kapljice kie,
osetio je da mora da se pobuni.
"E, ja ih volim", rekao je naglo, "i to sve iz oiglednih razloga. Laki su i osveavajui.
Svetlucaju i zbog njih se lepo osea."
ovek prezrivo frknu. "Svi tako kau", rekao je i namrgodio se.
Bio je kamiondija. Artur je to znao zbog toga to je njegova otvorena, niim izazvana
izjava glasila: "Ja sam kamiondija. Mrzim da vozim po kii. Koja je to ironija, zar ne? Prokleta
ironija."

Ukoliko je u toj primedbi bilo ikakvog skrivenog smisla, Artur nije bio u stanju da ga
razazna i samo je malo zagroktao, prijateljski, ali ne ohrabrujue.
Ali to oveka tada nije odbilo, ba kao ni sada. "To svi kau o prokletim aprilskim
pljuskovima", rekao je. "Tako su prokleto prijatni, tako prokleto osveavajui, tako divno
prokleto vreme."
Nagao se napred i iskrivio lice kao da e da kae neto strano o vladi.
"A ja bi hteo da znam ovo", ree. "Ako e ve da bude lepo vreme, zato ne moe da bude
lepo bez proklete kie?"
Artur odustade. Ostavio je kafu, koja je bila previe vrela da bi se ispila na brzinu i previe
gadna da bi se pila kad se ohladi.
"Pa, ode ti", ree on i umesto toga sam ustade. "Zdravo."
Zaustavio se kod prodavnice servisne stanice, a zatim se peke vratio kroz auto-park,
uivajui u finoj igri kinih kapi na svome licu. ak je, primeti on, blaga duga svetlucala iznad
bregova Devona. I u tome je uivao.
Uao je u svoj izdrndani, ali oboavani, stari, crni golf GTi, zakripao gumama i krenuo
pokraj ostrva benzinskih pumpi klizavim puteljkom koji e ga dovesti do auto-puta.
Greio je kad je mislio da se atmosfera Zemlje jednom za svagda zatvorila nad njegovom
glavom.
Greio je kada je mislio da e ikada moi da odloi za sobom zamrenu mreu oklevanja u
koju su ga uvukla galaktika putovanja.
Greio je to je mislio da e sada moi da zaboravi da je velika, tvrda, masna, prljava,
dugom ukraena Zemlja na kojoj je iveo samo mikroskopska taka izgubljena u nezamislivoj
beskonanosti Vaseljene.
I tako je vozio, pevuei, iako je greio u pogledu svih tih stvari.
Razlog zbog koga je greio stajao je kraj klizavog puteljka pod malim kiobranom.
eljust mu se razjapi. Istegao je zglob na pedali konice i zaokrenuo tako naglo da je gotovo
preturio kola.
"Feni!" dreknuo je.
Poto je za dlaku izbegao da je udari kolima, udario ju je vratima kola kada se nagao preko i
otvorio ih prema njoj.
Zakaila su joj ruku i izbila kiobran, koji je zatim poeo divljaki da se kotrlja preko puta.
"Sranje", dreknu Artur da bi time sebi pomogao to je bolje mogue, skoio je kroz svoja
vrata, za dlaku izbegao da ga ne zgazi 'MekKenin prevoz po svakom vremenu' i gledao u stravi
kako umesto toga gazi Fenin kiobran. Kamion odjuri putem i nestade.
Kiobran je leao kao zgnjeeni pauk-kosac koji tuno izdie na zemlji. Pod blagim udarima
vetra malo je podrhtavao.
On ga podie.
"Ovaj", rekao je. Nije mu se inilo da ima puno smisla da joj ponudi stvar nazad.
"Otkud zna moje ime?" pitala je.
"Ovaj, pa..." rekao je. "uj, nabaviu ti drugi..."

Pogledao ju je i postepeno se utiao.

Bila je povia, tamne kose, koja joj je u talasima padala oko bledog i ozbiljnog lica. Dok je
stajala bez pokreta, sama, inila se gotovo uzviena, poput kipa neke vane, ali nepopularne
vrline u vrtu formalnosti. inilo se da gleda neto drugo, a ne ono u ta je izgledalo da gleda.
Ali kada bi se nasmeila, kao sada, bilo je to kao da je iznenada doputovala odnekud.
Toplina i ivot potekoe joj u lice, a nemogue draestan pokret u telo. Dejstvo je bilo vrlo
zbunjujue, a Artura je ba avolski pomelo.
Nasmeila se, bacila torbu na zadnje sedite i spustila se na prednje.
"Ne brini za kiobran", ree mu kada je i on seo. "Pripadao je mom bratu, a njemu se sigurno
nije dopadao, inae mi ga ne bi dao." Nasmejala se i stavila sigurnosni pojas. "Nisi sluajno
prijatelj moga brata?"
"Ne."
Nije postojao nijedan deo nje koji nije izgovorio: 'Dobro.'
Njeno fiziko prisustvo ovde u kolima, njegovim kolima, bilo je za Artura krajnje neobino.
Oseao se, kada je lagano krenuo kolima, da jedva uspeva da misli ili da die, a nadao se da
nijedna od tih funkcija nije od ivotne vanosti za njegovu vonju, inae su u gadnoj nevolji.
Ono to je, dakle, iskusio u drugim kolima, kolima njenog brata, one noi kada se iscrpljen i
zbunjen vratio posle komarnih godina provedenih na zvezdama, nije bila trenutna neravnotea,
ili, ako je i bila, sada je bio bar dvaput neravnoteniji, te mu se vrlo lako moglo desiti da padne
sa onoga na emu ve uravnoteeni ljudi dre ravnoteu.
"I tako..." ree on, u nadi da pokrene razgovor prema uzbudljivom poetku.
"Trebalo je da me odveze - moj brat - ali je telefonirao da mi kae da ne moe. Raspitala
sam se o autobusima, ali je ovek poeo da gleda u kalendar umesto u red vonje, pa sam
odluila da stopiram. I eto."
"Eto."
"I eto mene ovde. A volela bih da znam otkud mi zna ime."
"Moda bi prvo trebalo da razjasnimo", ree Artur, zagledan preko ramena dok je ubacivao
kola u saobraaj auto-puta, "kuda te vodim."
Vrlo blizu, nadao se, ili daleko. Blizu bi znailo da ivi blizu njega, daleko bi znailo da
moe da je vozi sve donde.
"Htela bih do Tauntona", kazala je, "molim te. Ako moe. Nije daleko. Mogao bi da me
odbaci kod..."
"ivi u Tauntonu?" upitao je, nadajui se da mu je polo za rukom da zazvui samo
radoznalo, a ne oduevljeno. Taunton je bio divno blizu. Mogao bi...
"Ne, u Londonu", rekla je. "Imam voz za manje od jednog sata."
Bila je to najgora mogunost. Taunton se nalazio na par minuta vonje auto-putem. Pitao se
ta da radi, i dok se tako pitao u uasu zau sebe kako govori: "Oh, ja te mogu odvesti do
Londona. Daj da te odvezem do Londona..."
Smotani idiot. Zato je, za ime sveta, morao da kae 'daj' na tako tupav nain? Ponaao se
kao dvanaestogodinjak.

"Poao si za London?" pitala je.

"Ne", ree on, "ali..." Smotani idiot.
"Ba si ljubazan", ree ona, "ali stvarno ne. Volim da putujem vozom." I iznenada je nestala.
Ili, tanije, nestao je onaj deo koji ju je oiveo. Zagledala se kroz prozor u daljinu i neto je
lako pevuila za svoj gro.
Nije mogao da poveruje.
Trideset sekundi razgovora, i ve je sve upropastio.
Odrasli ljudi, ree on sebi, protivureei vekovima nakupljenog iskustva o nainu ponaanja
odraslih ljudi, ne ponaaju se tako.
TAUNTON 5 MILJA, ree znak pored puta.
Tako je zgrabio volan da su se kola zanela. Morae da uradi neto dramatino.
"Feni", rekao je.
Otro ga je pogledala.
"Jo mi nisi rekao kako..."
"uj", ree Artur, "rei u ti, iako je pria prilino udna. Vrlo udna."
Jo ga je gledala, ali nije rekla nita.
"uj..."
"To si ve rekao."
"Jesam li? Oh. Moram da ti govorim o nekim stvarima i da ti ispriam neke stvari... pria
koju ti moram rei... za nju bi..." Stalno je okoliao. U stvari je eleo da kae neto u stilu:
'Tvoje upletene i zamrene kovrde da raspliem dok svaka vlas ne bude stajala odvojeno poput
bodlji nemirnoga dikobraza', ali nije verovao da bi mogao da istera to do kraja, a i nije mu se
dopadalo pominjanje bodljikavog praseta.
"...za nju bi trebalo vie od pet milja", odlui se na kraju nezadovoljno, a uz to je sve
izgovorio prilino nespretno.
"Pa..."
"Samo pretpostavimo", rekao je, "samo pretpostavimo..." pojma nije imao ta sad dolazi i
zato je pomislio da bi trebalo da naprosto sedne i slua, "...da postoji neki izuzetan nain na koji
si mi ti veoma vana, i da sam, iako ti to ne zna, ja veoma vaan tebi, ali sve je propalo zbog
toga to imamo na raspolaganju samo pet milja, a poto sam ja glupi idiot kada treba da kaem
neto veoma vano nekome koga sam tek sreo, a da istovremeno ne ponem da se sudaram sa
kamionima, ta bi ti rekla..." bespomono se okrenuo i pogledao je, "da... treba da uradim?"
"Pazi na put!" vrisnula je.
"Sranje!"
Za dlaku je izbegao da uleti meu sto italijanskih maina za pranje vea na nemakom
kamionu.
"ini mi se", ree ona uz trenutni uzdah olakanja, "da bi trebalo da mi kupi pie pre nego
to mi poe voz."
12.

Iz nekog razloga postoji neto vrlo turobno po pabovima u blizini eleznikih stanica, neka
naroita vrsta prljavtine, posebna vrsta bledila, nalik na boju svinjske patete.
Ali jo gori od svinjske patete jesu sendvii.
Postoji u Engleskoj uporni stav da je pravljenje zanimljivog, privlanog sendvia, na bilo
koji nain prijatnog za jelo, neto greno, neto to samo stranac moe da uradi.
'Napravite ih da budu suvi', to je savet zakopan negde u kolektivnoj nacionalnoj svesti,
'napravite ih da budu gumasti. Ako pederii ba moraju da budu svei, operite ih jednom
nedeljno.'
Jedenjem sendvia po pabovima subotom Britanci trae da ispataju nacionalne grehe, kakvi
god ovi bili. Nije im sasvim jasno kakvi su to gresi, a i ne ele da znaju. Ali kakvi god gresi
bili, estoko ih ispataju sendviima koje prave sami za sebe.
Ako ima iega goreg od sendvia, onda su to kobasice smetene odmah pored njih.
Beivotne cevi, pune masnoe, plutaju u moru neega vrueg i tunog, stisnute plastinom
pribadaom u obliku kape efa kuhinje; posmrtno seanje, osea ovek, na nekog efa kuhinje
koji je mrzeo svet i umro, zaboravljen i sam meu svojim makama, na kakvom sporednom
stepenitu Stepnija.
Kobasice su za one koji znaju kakvi su im gresi i ele da ispataju za neto posebno.
"Mora da ima neto bolje", ree Artur.
"Nema vremena", ree Feni, bacivi pogled na sat. "Voz mi polazi za pola sata."
Sedeli su za malim, klimavim stolom. Na njemu se nalazilo nekoliko prljavih aa i dva
nakvaena podmetaa za krigle ispisanih vicevima. Artur je doneo Feni sok od paradajza, a sebi
pintu ute vode sa mehuriima gasa. I par kobasica. Ni sam nije znao zbog ega. Kupio ih je da
neto radi dok mu se gas sredi u ai.
Barmen je pljusnuo Arturov kusur u lokvu piva na baru, na emu mu se Artur zahvalio.
"Dobro", ree Feni i baci pogled na sat, "reci mi to to si imao da mi kae."
Zvuala je izuzetno skeptino, a verovatno se tako i oseala, i Arturovo srce klonu. Oseao
je da sveukupno stanje stvari ba i nije najpovoljnije za pokuaj objanjenja, dok ona tako sedi,
najednom hladna i odbojna, da je u nekoj vrsti vantelesnog sna imao telepatski oseaj da je
nervni slom koji je pretrpela povezan sa okolnou da je, iako injenice to nisu potvrivale,
Zemja bila unitena da bi se napravilo mesta za novu hipersvemirsku obilaznicu, neto to je na
itavoj Zemlji znao samo on, jer je bio bukvalni oevidac sa vogonskog broda, a da su ga, osim
toga, i telo i dua nepodnoljivo boleli za njom i da je eleo da ode u krevet sa njom to je to
pre ljudski mogue.
"Feni", poeo je.
"Pitam se da li biste kupili karte za nau tombolu? Malecku?"
Otro je podigao pogled.
"Da skupimo novac za Endi koja ide u penziju."
"ta?"
"I treba joj vetaki bubreg."
Nad njim se nadnosila pomalo ukoena, mrava, sredovena ena u napirlitanoj, pletenoj

haljini, sa napirlitanom punicom i napirlitanim osmejkom koji su verovatno mnogo lizali

napirlitani kuii.
Drala je bloki karata za garderobu i limenu posudu za priloge.
"Samo deset penija komad", ree, "tako da moete da kupite ak i dva, a da ne osiromaite!"
tektavo se i kratko nasmejala, a zatim ispustila neobino dug uzdah. Rei 'a da ne osiromaite'
oigledno su joj pruile vie zadovoljstva nego ita jo od kako su joj se tokom rata nabacivali
neki vojnici.
"Ovaj, da, u redu", ree Artur, urno poe da kopa po depu i izvadi par novia.
Izluujuom sporou i napirlitanom teatralnou, ako takva stvar uopte postoji, ena
otcepi dve karte i urui ih Arturu.
"Zaista se nadam da ete pobediti", ree sa osmehom koji iznenada sklopi poput naprednog
origamija, "nagrade su tako lepe."
"Da, hvala", ree Artur, malo otro gurnu karte u dep i pogleda na sat.
Okrenuo se Feni.
Isto uini i ena sa srekama.
"A vi, mlada damo?" upitla je. "To je za Endin vetaki bubreg. Znate, ona ide u penziju.
Da?" Uspelo joj je da jo vie rastegne osmeh preko lica. Uskoro je morala da prestane i da se
odmori, inae bi joj se koa rascepila.
"Ovaj, ujte, evo vam", ree Artur i gurnu joj novi od pedeset penija u nadi da e je to
otpremiti.
"Oh, ba smo pri novcu, zar ne?" upita ena uz dugi, nasmejani uzdah. "Dole iz Londona?"
Artur poele da ona ne govori toliko prokleto sporo.
"Ne, u redu je, stvarno", rekao je i mahnuo rukom, a ona poe jezivom odlunou da cepa
sreke, jednu po jednu.
"Oh, ali morate da dobijete svoje sreke", bila je uporna ena, "inae neete moi da
zahtevate svoju nagradu. Nagrade su vrlo lepe, znate. Ba prigodne."
Artur dograbi sreke i zahvali se to je otrije mogao.
ena se ponovo okrete Feni.
"A sad, ta je sa..."
"Ne!" Artur gotovo dreknu. "Te su za nju", objasnio je i pokazao pet novih sreki.
"Oh, shvatam. Ba lepo!"
Izluujue se smeila oboma.
"Pa, zaista se nadam da ete..."
"Da", zarea Artur, "hvala."
ena najzad ode do stola kraj njihovog. Artur se beznadeno okrete Feni i pade mu kamen
sa srca kada je video da se ova trese od bezglasnog smeha.
Uzdahnuo je i nasmeio se.
"Gde smo ono stali?"
"Zvao si me Feni, a ja sam se upravo spremala da te zamolim da to ne ini."
"ta hoe time da kae?"

Promeala je drvenim tapiem za koktele sok od paradajza.

"Zato sam te pitala da li si prijatelj moga brata. U stvari, polubrata. On je jedini koji me zove
Feni, a ja nisam ba oduevljena time."
"Pa onda, kako se..."
"Fener."
"ta?"
"Fener."
"Fener."
Ozbiljno ga je gledala.
"Da", rekla je, "i sada pazim na tebe kao soko da vidim hoe li mi postaviti isto ono glupo
pitanje koje mi svi postavljaju sve dok ne poelim da vritim. Biu skroz-naskroz razoarana
ako to uini. A osim toga, poeu da vritim. Zato, pripazi!"
Nasmeila se, rastresla kosu ispred lica i provirila prema njemu iza nje.
"Oh", ree on, "to je malo nepoteno, zar ne?"
"Jeste."
"Lepo."
"Dobro", ree ona kroz smeh, "moe da me pita. Da to pre zavrimo s time. Bolje nego da
me sve vreme zove Feni."
"Pretpostavljam da..." ree Artur.
"Ostale su nam samo dve sreke, vidite, a poto ste bili toliko velikoduni kada sam maloas
razgovarala vama..."
"ta?" zaurla Artur.
ena sa punom i osmehom i sada gotovo praznim garderobnim blokom mahala mu je sa
poslednje dve sreke ispred nosa.
"Pomislila sam da pruim priliku vama, poto su nagrade tako lepe."
Poverljivo je nabrala nos.
"Vrlo ukusne. Znam da e vam se dopasti. A to je za Endin poklon za penziju, shvatate.
elimo da joj damo..."
"Vetaki bubreg, da", ree Artur. "Evo."
Pruio joj je jo dva novia po deset penija i uzeo sreke.
inilo se da je eni padala na um neka misao. Padala je vrlo polako. Naprosto ste mogli da
je vidite kako nailazi, kao dugi talas na peanoj plai.
"Oh, Boe", rekla je, "da ja moda ne prekidam neto?"
Bojaljivo je gvirila prema njima.
"Ne, u redu je", ree Artur. "Sve to ikako moe da bude u redu", dodao je, "i jeste u redu."
Saekao je trenutak, a onda zavrio: "Hvala."
"Rekoh", kazala je, u oduevljenoj ekstazi brige, "da niste vi kojim sluajem... zaljubljeni?"
"Teko je rei", ree Artur. "Jo nismo dobili priliku ni da porazgovaramo."
Bacio je pogled na Fener. Smeila se.
ena klimnu sa poverljivim razumevanjem.

"Potrudiu se da saznate nagrade za koji trenutak", rekla je i otila.

Artur se sa uzdahom okrenu nazad devojci, ustanovivi da je u tom asu teko rei da li je u
nju zaljubljen.
"Pripremao si se", rekla je, "da mi postavi pitanje."
"Da", ree Artur.
"Moemo to zajedno, ako hoe", nastavi Fener. "Da li su me pronali..."
"...u korpi..." pridrui joj se Artur.
"...u uredu za naene stvari..." kazali su zajedno.
"...na stanici Fener", dovrili su.
"A odgovor je", odvrati Fener, "ne."
"Fino", ree Artur.
"Tamo sam zaeta."
"ta?"
"Tamo sam za..."
"U uredu za naene stvari?" huknu Artur.
"Ne, razume se da ne. to si aav. ta bi moji roditelji radili u uredu za naene stvari?"
upitala je, prilino zapanjena njegovim pitanjem.
"Pa, ne znam", promuca Artur, "odnosno, pre..."
"Bilo je to u redu za kartu."
"U..."
"U redu za kartu. Ili bar tako tvrde. Odbijaju saradnju po tom pitanju. Samo kau da je
naprosto nemogue poverovati koliko moe da postane dosadno u redu za karte na stanici u
ulici Fener."
Zamiljeno je pijuckala sok od paradajza i gledala na sat.
Artur je nastavio da krklja jo trenutak ili dva.
"Morau da krenem za minut, dva", ree Fener, "a ti nisi ni poeo da mi pria tu strano
neobinu stvar koju si toliko eleo da skine s vrata."
"Zato ne pusti da te odvezem u London?" upitao je Artur. "Subota je, nemam nita
posebno da radim, pa bih..."
"Ne", ree Fener, "hvala ti, to je ba slatko od tebe, ali ne. Potrebno mi je da budem sama
nekoliko dana." Nasmeila se i slegla ramenima.
"Ali..."
"Moe da mi ispria drugi put. Dau ti svoj broj."
Arturovo je srce radilo bum bum tup tup dok je ona zapisivala sedam brojeva na paretu
papira i pruala mu ga.
"A sada moemo da se opustimo", rekla je sa laganim osmehom koji je ispunjavao Artura,
sve dok mu se nije uinilo da e od toga prsnuti.
"Fener", rekao je, uivajui u njenom imenu dok ga je izgovarao. "Ja..."
"Kutija", rekao je tihi glas, "okoladnih bombona sa likerom, i jo, a znam da e vam se to
silno dopasti, gramofonska ploa kotske muzike na gajdama..."

"Da, hvala vam, ba lepo..."

"Samo sam mislila da vam ih pokaem", ree ena sa punom, "poto ste dole iz Londona..."
Ponosito ih je pruila Arturu da ih pogleda. Video je da su to zaista kutija okoladnih
bombona sa likerom i ploa sa muzikom na gajdama. Ba su bili to to jesu.
"Sada u vas pustiti da pijete na miru", ree ona i potapa lako Artura po prokljualom
ramenu, "ali znala sam da biste svakako voleli da vidite."
Artur ponovo spoji pogled s Fenerinim i iznenada nije znao ta da kae. Trenutak je doao
i proao izmeu njih dvoje, ali itav ritam pokvarila je ta glupa, prokleta ena.
"Ne brini", ree Fener, gledajui ga postojano preko vrha svoje ae, "priaemo ponovo."
Otpila je gutljaj.
"Moda", dodala je, "ne bi ilo tako dobro da nije bilo nje." Slabano se nasmeila i ponovo
spustila kosu preko lica.
Bila je to savrena istina.
Morao je da prizna da je to savrena istina.
13.
Te noi, kod kue, dok je skakao unaokolo, pretvarajui se da usporeno gazi kukuruznim
poljem, i pri tom svaki as prskao u smeh, Artur pomisli da bi ak mogao da podnese da
odslua album gajdake muzike koji je dobio kao nagradu. Bilo je osam sati i on odlui da
natera sebe, da prisili sebe, da odslua itavu plou pre nego to joj telefonira. Moda e to ak
i da odloi za sutra. To bi bilo staloeno. Ili moda do sledee nedelje.
Ne. Bez igara. eleo ju je i nije mario da li to neko zna. Neopozivo i potpuno ju je eleo,
oboavao ju je, udeo za njom, eleo da uini vie stvari nego to za njih postoji naziva.
Zapravo, tokom svog luckastog skakutanja po kui on zatee sebe kako vie stvari kao to su
'Jupi'. Njene oi, njena kosa, njen glas, sve...
Stao je.
Stavie plou muzike na gajdama. Onda e je pozvati.
A da je moda najpre pozove?
Ne. Evo ta e da uradi. Stavie plou muzike na gajdama. Odsluae je celu, svaki njen
vetiji vrisak redom. A onda e je pozvati. To je bio ispravan redosled. Eto ta e da uradi.
Plaio se da dodiruje stvari kako ne bi eksplodirale kada to uini.
Podigao je plou. Nije eksplodirala. Izvukao ju je iz omota. Otvorio je gramofon i ukljuio
pojaalo. Oboje su preiveli. Bleskasto se kikotao dok je sputao iglu na plou.
Sedeo je i sveano sluao 'kotskog vojnika'.
Odsluao je 'Emejzing Grejs'.
Odsluao je neto o nekom tamo Glenu, ili kome ve ono bee.
Razmiljao je o svom udotvornom podnevu.
Upravo su se spremali da pou, kada ih je pomeo uasni nalet 'ju-huuukanja'. Strana
napirlitana gospoja mahala im je preko sale, nalik na neku glupu pticu slomljenog krila. Svi u
pabu okrenuli su se prema njima i inilo se da oekuju nekakav odgovor.

Nisu sasluali deo o tome kako e srena i zadovoljna biti Endi zbog 4 funte i 30 penija za
koliko su joj svi skupa pomogli da se priblii ceni vetakog bubrega; bili su nejasno svesni da
je neko za susednim stolom dobio kutiju okoladnih bombona sa likerom i trebalo im je
trenutak ili dva da shvate injenicu da ih je gospoja koja je vikala 'ju-hu' pitala imaju li sreku
broj 37.
Artur otkri da je ima. Besno je bacio pogled na sat.
Fener ga gurnu.
"Idi", rekla je, "idi i uzmi. Nemoj da bude mrgud. Odri im lep govor o tome koliko si
srean, a onda moe da mi telefonira i da mi ispria kako je bilo. I ja bih htela da ujem
plou. Idi."
Kvrcnula ga je prstom i otila.
Organizatori su smatrali da je njegov govor prilikom prijema malo previe oduevljen. Na
kraju krajeva, re je bila o obinom albumu gajdake muzike.
14.
Zvrn zvrn.
Zvrn zvrn.
Zvrn zvrn.
"Alo, da? Da, jest. Aha. Moraete glasnije, ovde je mlogo galama. ta?
Ne, ja samo radim na baru uvee. Ivona radi za ruak, i Dim, on je gazda. Ne, ja nisam bila
tu. ta?
Moraete glasnije.
ta? Ne, nita ja ne znam o tomboli. ta?
Ne, pojma vi ja nemam. ek' da zovnem Dima."
Devojka sa bara stavi ruku preko slualice i viknu preko bunog bara.
"Ej Dime, ova na telefonu pria neto kako je dobio na tomboli. Govori da je to bila
sreka 37 i da je on dobio."
"Ne, bio je ovde u baru neki momak i on je dobio", povika barmen.
"Pita 'el imamo sreku."
"Pa otkud zna da je dobio kad nema ni sreku?"
"Dim kae otkud znate da ste dobili kad nemate ni sreku. ta?"
Ponovo je pokrila slualicu rukom.
"Dime, taj navalio da se dere i psuje. Kae ima broj na sreki."
"Jata da ima broj, pa to je bila prokleta tombola, zar ne?"
"On kae ima neki telefonski broj na sreki."
"Ma sputaj tu slualicu i slui muterije, zna?"
15.
Osam asovnih zona prema zapadu usamljeni ovek sedeo je na plai i oplakivao
neobjanjivi gubitak. Mogao je da misli o svom gubitku samo u malim dozama bola, jer itava

stvar bila je prevelika da se podnese odjednom.

Posmatrao je kako dugaki, spori talasi Pacifika stiu po pesku, pa je ekao i ekao na nita
za koje je znao da e se desiti. Kada je dolo vreme da se to ne dogodi, ono se, turobno, i nije
desilo i tako je popodne promicalo, sunce se spustilo iza dugake linije mora i dan se svrio.
Plaa je bila plaa koju neemo imenovati, zbog toga to se tamo nalazila njegova privatna
kua, ali bio je to mali peskoviti potez negde du stotina milja obale koje se najpre pruaju
zapadno od Los Anelosa. Ovaj grad opisan je u novom izdanju 'Autostoperskog vodia kroz
Galaksiju' u jednoj stavki kao 'gadan, grdan, smrdan, prdan, i koja jo bee ono re, i jo sve
rune stvari, fuj', a u drugom, dopisanom svega nekoliko sati kasnije, kao 'nalik na nekoliko
hiljada kvadratnih milja reklamne pote 'Ameriken ekspresa', ali bez istog oseaja moralne
dubine. Osim toga, vazduh je tu, iz nekog razloga, ut.'
Obala se prua zapadno, a zatim skree prema severu do magliastog zaliva San Franciska,
koga 'Vodi' opisuje kao 'Zgodno mesto da se poseti. Lako je poverovati da je svako koga
sretnete kosmiki putnik. To to ete osnovati novu religiju, za njih je samo drugi nain da
kaete AO. Sve dok se ne sredite i malo ne upoznate sa mestom, najbolje je da odgovarate sa
NE na tri od svaka etiri pitanja koja e vam iko postaviti, jer se tamo deavaju vrlo udne
stvari, od kojih bi neke mogle biti smrtonosne za neopreznog tuinca.' Stotine vijugavih milja
kamenitih hridi i peska, palmi, ogromnih talasa i sunevih zalazaka opisani su u 'Vodiu' kao:
'Superika. Mnogo dobro.'
A negde na tom superika dobrom potezu obale nalazi se kua tog neutenog oveka,
mukarca koga mnogi smatraju ludim. Ali jedini razlog tome bio je, kako bi on rekao ljudima,
to to je posredi istina.
Jedan od mnogih razloga to su ga ljudi smatrali ludim bila je neobinost njegove kue koja
je, ak i u zemlji u kojoj je veina kua neobina na ovaj ili onaj nain, bila ba ekstremna u
svojoj neobinosti.
Kua mu se zvala Izvan ludnice.
Njegovo ime bilo je naprosto Don Votson, iako je on vie voleo da ga zovu - a neki njegovi
prijatelji su se sada uz oklevanje i sloili s tim - Vonko Normalni.
U njegovoj kui nalazile su se brojne udne stvari, ukljuujui tu i sivi, stakleni akvarijum sa
osam ugraviranih rei.
Govoriemo o njemu mnogo kasnije - ovo je samo pauza da bismo pogledali zalazak sunca i
da bismo rekli da je on takoe bio tu i gledao ga.
Izgubio je sve za im je mario i sada je jednostavno ekao na propast sveta - ne znajui da je
ona ve bila i prola.
16.
Posle ogavne nedelje provedene u pranjenju kanti za otpatke iza paba u Tauntonu, gde nije
uspeo da nae nita, nikakvu sreku, nikakav telefonski broj, Artur je probao sve da nae
Fener, a to je vie stvari pokuavao, vie je nedelja prolazilo.
Besneo je i psovao sebe, sudbinu, svet i svoje vreme. ak je, u svojoj tuzi i gnevu, otiao i

sedeo u kafeteriji servisne stanice na auto-putu u kojoj je bio neposredno pre nego to ju je sreo.
"A naroito sam potiten kad pada sitna kia."
"Hoe li, molim te, da prekine o sitnoj kii", zarea Artur.
"Prekinuo bih ja kada bi ona prekinula da sipi."
"uj..."
"Ali ja u da ti kaem ta e da radi kada prekine da sipi, hoe?"
"Ne."
"ibae."
"ta."
"Ima da iba pljusak."
Artur je preko ruba svoje oljice kafe gledao tmurni, spoljanji svet. Bilo je potpuno
besmisleno doi na ovo mesto, shvatio je on, a tu ga je dovelo vie sujeverje nego logika.
Meutim, kao da eli da ga mami nagovetajem da takve podudarnosti, u stvari, mogu da se
deavaju, sudbina je odabrala da ga ponovo spoji sa kamiondijom koga je tu sreo proli put.
to se vie trudio da ne obraa panju na njega, otkrivao je da ga sve vie uvlai gravitacioni
vrtlog ovekovog izluujueg razgovora.
"Izgleda", ree Artur nejasno, proklinjui sebe zbog toga to se uopte bake da to izgovori,
"da poputa."
"Ha!"
Artur slee ramenima. Trebalo bi da poe. Eto ta treba da uradi. Treba naprosto da poe.
"Kia nikada ne prestaje!" dreknuo je kamiondija. Tresnuo je pesnicom po stolu, prosuo
svoj aj i stvarno je, na trenutak, izgledalo da se pui.
ovek ne moe da ode a da ne uzvrati na takvu izjavu.
"Naravno da prestaje", ree Artur. Teko da je tu bilo posredi elegantno pobijanje, ali morao
je to da kae.
"Kia... stalno... pada", besneo je ovek, ponovo lupajui po stolu u ritmu rei.
Artur zavrte glavom.
"Ba je glupo rei da stalno pada..." rekao je.
ovekove obrve uvreeno skoie.
"Glupo? Zato je glupo? Zato je glupo rei da kia stalno pada kad stalno pada?"
"Nije padala jue."
"Jeste u Darlingtonu."
Artur zastade, na oprezu.
"Hoe da me pita gde sam bio jue?" upita ovek. "Ha?"
"Ne", ree Artur.
"Ali pretpostavljam da moe da pogodi."
"Zar."
"Poinje sa D."
"Je li."
"A tamo ti je pialo na sve strane, ja da ti kaem."

"Ma nemoj tu da sedi, drugar", ree veselo Arturu jedan neznanac u kabanici koji je
prolazio tuda. "To ti je kutak za olujne oblake. Rezervisano posebno za naeg starog 'Kia pada,
trava raste'. Ima jedno takvo mesto u svakom drumskom kafiu odavde sve do sunane Danske.
Vozi dalje i ne osvri se, to ti je moj savet. To ti i mi svi radimo. Kako posao, Robe? ljaka?
Jesi li stavio gume za vlaan teren? Ha, ha!"
Produio je dalje i otiao da nekom za oblinjim stolom ispria vic o Brit Ekland.
"Vidi, niko od te kopiladi ne shvata me ozbiljno", ree Rob MekKena. "Ali", mrano je
dodao, nagao se napred i zakolutao oima, "svi znaju da je istina."
Artur se namrtio.
"Kao moja ena", proitao je jedini vlasnik 'MekKeninog prevoza za svako vreme'. "Pria
da je sve to besmislica i da diem galamu i kukam ni zbog ega, ali", dramatino je zastao i
sevnuo opasnim pogledom, "uvek unosi ve u kuu kada joj telefoniram da stiem kui!"
Mahnuo je kaiicom. "ta kae na to?"
"Pa..."
"Imam belenicu", produio je. "Imam belenicu. Dnevnik. Vodim ga petnaest godina. Ima
svako svakcijato mesto na kom sam ikada bio. Svaki dan. Beleim i kakvo je bilo vreme. A bilo
je neprekidno", zarea on, "grozno. Bio sam po celoj Engleskoj, kotskoj, Velsu. Po itavom
kontinentu, Italiji, Nemakoj, tamo-amo do Danske, bio sam u Jugoslaviji. Sve je zabeleeno i
ucrtano. ak i kada sam otiao u posetu mom bratu", dodao je "u Sietl."
"Pa", ree Artur i podie se da najzad poe, "moda bi najbolje bilo kada bi to nekome
pokazao."
"I hou", ree Rob MekKena.
To je i uinio.
17.
Jad. Utuenost. Jo jada i utuenosti. Bio mu je potreban nekakav projekat i zato je zadao
sebi jedan.
Pronai e gde mu se nalazila peina.
Na preistorijskoj Zemlji iveo je u peini, ne u lepoj peini, u bednoj peini, ali... Nije bilo
nikakvog 'ali'. Bila je to potpuno bedna peina i on ju je mrzeo. Ali iveo je u njoj etiri godine,
to ju je pretvorilo u neku vrstu doma, a ovek voli da vodi rauna o svojim domovima. Artur
Dent je bio takav ovek i zato je otiao u Ekseter da kupi kompjuter.
To je bilo ono to mu je stvarno bilo potrebno, razume se: kompjuter. Ali osetio je da mora
da ima neku ozbiljnu svrhu na umu pre nego to ode i ispovrti gomilu zelembaa na neto to bi
ljudi inae mogli pogreno shvatiti kao obinu igraku. I tako je to bila njegova ozbiljna svrha:
da odredi taan poloaj peine na preistorijskoj Zemlji. Objasnio je to oveku u prodavnici.
"Zato?" upita ovek u prodavnici.
To je bilo ono nezgodno pitanje.
"U redu, preskoite to", ree ovek u prodavnici. "Kako?"
"Pa, ja sam se nadao da biste mi vi mogli pomoi u tome."

ovek uzdahnu, a ramena mu se obesie.

"Imate li dosta iskustva sa kompjuterima?"
Artur se upita da li da pomene Edija, brodskog kompjutera na 'Zlatnom srcu', koji bi itav
posao zavrio za sekund, odnosno 'Duboku Misao', ili... ali odluio je da to ne uini.
"Ne", rekao je.
"Bie, izgleda, zabavno popodne", ree ovek u prodavnici, ali to je kazao samo u sebi.
Ipak, Artur je kupio jedan 'Epl'. Tokom nekoliko dana nabavio je i neto astronomskog
softvera, pa je iscrtavao kretanje zvezda, pravio male, grube dijagrame o tome kako mu se
inilo da se sea da su izgledale zvezde na nebu kada bi nou pogledao iz svoje peine, i na
tome je marljivo radio nedeljama, veselo odlaui zakljuak do koga je znao da e neodlono
doi - naime, da je itav projekat u potpunosti smean.
Grubi crtei po seanju bili su beskorisni. Nije ak znao ni koliko je prolo, osim
svojevremene grube procene Forda Prefekta da je bilo 'nekoliko miliona godina', a i, naprosto,
nije znao potrebnu matematiku.
Pa ipak, na kraju je razradio metod koji e dati bar neki ishod. Odluio je da ne obraa
panju na injenicu da bi sa tom neverovatnom zbrkom pojednostavljenih postupaka, divljih
priblinosti i tajanstvenih nagaanja koje je koristio bio srean da pogodi pravu galaksiju, pa se
dao na posao i doao do rezultata.
Nazvae ga pravim rezultatom. Ko zna?
I odista, kako se zgodilo, milijardama nedokuivih igri sudbine, pogodio je ba onaj pravi
rezultat, iako on to, razume se, nikada nee saznati. Naprosto je otiao do Londona i kucnuo na
odgovarajua vrata.
"Oh, mislila sam da e prvo da mi telefonira."
Artur zinu od zaprepaenja.
"Moe da ue samo na par minuta", rekla je Fener. "Upravo izlazim."
18.
Letnji dan u Ajlingtonu pun je turobnog jeanja mainerije za popravku antikviteta.
Fener je bila neodlono zauzeta to popodne, tako da je Artur lutao u izmaglici blaenstva i
razgledao izloge prodavnica koje su, u Ajlingtonu, jedna krajnje korisna gomila, to e vam
rado potvrditi svako kome su redovno potrebne stare stolarske alatke, lemovi iz Burskog rata,
mree, kancelarijski nametaj ili, pak, riba.
Sunce je udaralo u krovne vrtove. Udaralo je arhitekte i vodoinstalatere. Udaralo je advokate
i provalnike. Udaralo je pice. Naroito je udaralo agente za ostavtine.
Udaralo je i Artura dok je ulazio u renoviranu prodavnicu nametaja.
"Zanimljiva zgrada", veselo e vlasnik. "Ovde je podrum sa tajnim prolazom koji ga
povezuje sa oblinjim pabom. Navodno je sagraen za princa namesnika, da bi ovaj mogao da
pobegne kada zatreba."
"Hoete da kaete, u sluaju da ga neko uhvati kako kupuje furnirani nametaj od jelovine",
ree Artur.

"Ne", odvrati vlasnik, "ne iz tog razloga."

"Moraete da me izvinite", ree Artur. "Strano sam srean."
"Shvatam."
Lutao je kao u magli i zatekao se pred uredima 'Grinpisa'. Prisetio se sadrine svoje fascikle
oznaene sa 'Ovo treba uraditi - hitno!" koju u meuvremenu nije ni dodirnuo. Umarirao je sa
veselim osmehom na licu i rekao da je doao da im da malo novca kao pomo za oslobaanje
delfina."
"Mnogo smeno", rekoe mu, "brii."
To ba i nije bio odgovor koji je oekivao, i zato je pokuao ponovo. Ovoga puta su se
ozbiljno razbesneli na njega, pa je naprosto ostavio neto novca i ponovo se obreo na suncu.
Neto posle est vratio se do Fenerine kue u uskom prolazu, drei u ruci bocu
ampanjca.
"Dr' ovo", ree ona, gurnu mu u ruku debeo konopac i nestade unutra kroz velika, bela,
drvena vrata sa kojih je na crnoj gvozdenoj ipki visio masivni katanac.
Kua je bila mala preureena staja u malom industrijskom prolazu iza naputene Kraljevske
poljoprivredne dvorane Ajlingtona. Osim velikih talskih vrata imala je i normalna ulazna vrata
od otmeno lakiranih drvenih ploa sa crnim zvekirom u vidu delfina. Jedna udna stvar u vezi
sa tim vratima bio je njihov prag, koji se nalazio na visini od devet stopa, jer su vrata bila
postavljena na gornji od dva sprata i verovatno su prvobitno koriena za dovlaenje sena
gladnim konjima.
Stari ekrk visio je iz zida nad vratima, a ue koje je drao Artur bilo je prebaeno preko
njega. Na drugom kraju ueta visilo je violonelo.
Vrata mu se otvorie iznad glave.
"U redu", ree Fener, "povuci ue, umiri violonelo i dodaj mi ga."
Povukao je ue, umirio violonelo.
"Ne mogu ponovo da povuem ue", rekao je, "a da ne pustim violonelo."
Fener se nae.
"Ja umirujem violonelo", rekla je. "Ti povuci ue."
Violonelo se izravna sa pragom, lako se njiui, i Fener ga uvue unutra.
"Doi i ti gore", pozvala je.
Artur podie kesu sa robom i ue kroz vrata tale, a u uima mu je zujalo.
Donja prostorija, koju je nakratko video ve ranije, bila je prilino nesreena i puna
starudija. Tu se nalazio stari gvozdeni valjak za glaanje rublja, a u jednom uglu stajala je
iznenaujue velika gomila sudopera. Bila su tu - Artur se na trenutak uplai kada ih je video - i
deja kolica, ali izgledala su vrlo stara i bez snebivanja ispunjena knjigama.
Pod je takoe delovao staro: zamazani beton sa zanosnim pukotinama. U stvari, to je bila
mera Arturovog raspoloenja dok se peo uz staro, klimavo, drveno stepenite u daljem kraju.
ak mu se i ispucali betonski pod inio gotovo nepodnoljivo senzualan.
"Moj prijatelj arhitekta stalno mi pria kako bi mogao da napravi divne stvari sa ovim
mestom", ree Fener neobaveznim tonom. "Stalno navraa, stoji sav zapanjen i zadivljen i

mrmlja o prostoru, objektima, dogaajima i divnim osobinama svetlosti, a zatim kae da mu

treba olovka, pa ga nema nedeljama. Divne stvari, prema tome, do sada nikako da se dogode."
U stvari, pomislio je Artur kada se obazro, gornja soba je ionako bila bar umereno divna.
Bila je jednostavno ukraena, opremljena stvarima napravljenim od jastuia i stereo stubom sa
zvunicima koji bi ostavili utisak i na momke to su podigli Stounhend.
Bilo je cvea koje je delovalo bledo i slika koje su izgledale zanimljive.
Pod krovom je bila smetena neka vrsta galerijske dogradnje u kojoj su se nalazili krevet i
kupatilo, u koje bi, objasnila je Fener, mogao da zafrljai maku. "Ali", dodala je, "samo ako
je re o srazmerno strpljivoj maki kojoj ne smeta par gadnih pukotina na lobanji. I tako. Tu si."
"Da."
Gledali su se jedan trenutak.
Taj trenutak postao je neto dui trenutak, i iznenada je to bio jedan vrlo dug trenutak, tako
dug da naprosto nisi znao da kae odakle sve to vreme.
Za Artura, koji je obino teio da se osea neprijatno kada je predmet panje drugih, pa
makar bio ostavljen nasamo u pogonu za proizvodnju vajcarskog sira, taj trenutak predstavljao
je produeno otkrovenje. Iznenada se osetio kao okovana ivotinja iz zoolokog vrta koja se
budi jednog jutra i otkriva da su joj se vrata kaveza tiho odkrinula i da se savana prua pred
njom, siva i ruiasta pod dalekim suncem koje se raa, dok se svuda unaokolo bude neki novi
zvuci.
Pitao se kakvi su to novi zvuci, dok je gledao njeno lice koje se otvoreno udilo i njene oi
nasmejane uzajamnim iznenaenjem.
Nije shvatao da ti to ivot govori svojim glasom, glasom koji ti daje odgovore na pitanja
koja mu neprekidno postavlja, nije svesno primeivao niti prepoznavao njegove tonove, sve
dok mu sada nije rekao neto to mu nije rekao nikada ranije, a to je bilo 'Da'.
Fenerin pogled najzad se spusti i ona jedva primetno odmahnu glavom.
"Znam", rekla je. "Moram da upamtim", dodala je, "da si ti od onih ljudi koji ne mogu da
zadre u ruci ni obino pare hartije a da njime ne dobiju na tomboli."
Okrenula se.
"Hajde da proetamo", rekla je brzo. "Do Hajd Parka. Presvui u se u neto manje
neudobno."
Sada je bila obuena u tamnu odeu poprilino strogih linija, ne naroito dobro oblikovanu, i
nije joj Bog zna kako stajala.
"Nosim je posebno za svog nastavnika violonela", rekla je. "On je fini, stari momak, ali
ponekad mi se ini da ga sve to gudanje previe uzbuuje. Silazim dole za trenutak."
Lako je potrala uz stepenice do galerije i viknula dole: "Stavi bocu u friider za kasnije."
Kada je gurnuo bocu ampanjca u vrata friidera, primetio je da ima pored sebe istovetnu
bliznakinju.
Otiao je do prozora i pogledao kroz njega. Okrenuo se i razgledao njene ploe. Odozgo je
uo utanje njene odee dok pada na pod. Raspravljao je sa sobom o tome kakva je on,
zapravo, osoba. Rekao je sebi vrlo vrsto da e bar u tom trenutku drati pogled vrsto i uporno

prikovan za rubove njenih ploa, itati nazive, bez ikakvog davanja ocena, brojati te proklete
stvari ako mora. Drae glavu dole.
U tome je potpuno, sasvim i bedno zakazao.
Gledala ga je odozgo takvom silinom kao da jedva primeuje da je gleda. Onda je iznenada
zavrtela glavom, nabacila na sebe laku letnju haljinu i brzo nestala u kupatilu.
Izila je trenutak kasnije, sva nasmeena i sa eirom za sunce, pa je udnovatom lakoom
sila niz stepenice, kao da je re o nekoj neobinoj vrsti plesnih pokreta. Videla je da je to
primetio i lagano je nakrivila glavu u stranu.
"Svia ti se?" upitla je.
"Izgleda boanstveno", odvratio je jednostavno, zbog toga to je to bilo istina.
"Hmmmm", primetila je, kao da joj, u stvari, nije odgovorio na pitanje.
Zatvorila je vrata prema spratu, koja su sve vreme bila otvorena, i obazrela se po sobici da
vidi da li je sve u valjanom stanju da moe neko vreme da ostane samo. Arturov pogled sledio
je njen, i dok je on gledao u drugom pravcu, ona izvadi neto iz ladice i gurnu u platnenu turbu
koju je nosila.
Artur je ponovo pogleda.
"Spremna?"
"Jesi li znao?" upitala je sa blago zbunjenim osmehom, "da sa mnom neto nije u redu?"
Njena otvorenost zatee Artura nespremnog.
"Pa", rekao je, "uo sam neke neodreene..."
"Pitam se koliko stvarno zna o meni", rekla je. "Ako si to uo tamo gde ja mislim da si uo,
onda nije re o tome. Rasel voli da izmilja stvari, zato to ne ume da se snae sa njihovim
stvarnim stanjem."
Trzaj brige proe Artura.
"Pa ta je onda?" upitao je. "Moe li da mi kae?"
"Bez brige", rekla je, "nije nita strano. Samo neobino. Vrlo, vrlo neobino."
Dodirnula mu je ruku, a onda se nagla napred i kratko ga poljubila.
"Ba me zanima", rekla je, "da li e uspeti da otkrije veeras ta je to."
Artur se oseti kao da ga je neko lupnuo po onom mestu na kome odjekuje dubokom,
talasavom zvonjavom to ju je ispustio njegov sivi akvarijum kada ga je kvrcnuo noktom.
19.
Forda Prefekta nerviralo je to to stalno mora da se budi uz zvuk paljbe vatrenog oruja.
Izvukao se iz servisnog tunela koji je prepravio u leaj za sebe tako to je razmontirao deo
najbunije mainerije i obloio ga pekirima. Spustio se niz prilazno stepenite i zapoeo
mrgodno lunjanje hodnicima.
Delovali su klaustrofobino i bili su slabo osvetljeni, a ono malo svetla u njima neprestano je
treptalo i mirkalo dok je energija kuljala ovuda i onuda kroz brod, izazivajui teko drmusanje
i hrapave, brundave zvuke. Ali to nije bilo to.
Zastao je i pribio se uza zid kada je neto nalik na malu, srebrnu builicu proletelo kraj njega

niz slabo osvetljen hodnik, isputajui ogavan, prodoran zviduk. Ni to nije bilo to.
S mukom se provukao kroz pregradna vrata i naao se u veem hodniku, iako i dalje slabo
osvetljenom.
Brod se zatrese. To je radio ve podue vreme, ali ovo je bilo gore. Mali vod robota proe
uz strano angrljanje.
Ali ni to nije to.
Dim otrog zadaha dizao se sa jednog kraja hodnika, i zato on poe u suprotnom smeru.
Proao je kraj niza osmatrakih monitora ugraenih u zid ispod ploa kaljenog, pa ipak
gadno izgrebanog pleksija.
Jedan od njih prikazivao je neku groznu zelenu i ljuskavu reptilsku priliku koja je bulaznila i
urlala o pojedinanom prenosivom glasakom sistemu. Bilo je teko zakljuiti da li je za ili
protiv njega, ali su joj oseanja u tom pogledu oigledno bila vrlo jaka. Ford utia zvuk.
Ali to nije bilo to.
Proao je kraj jo jednog monitora. Prikazivao je reklamu za neku vrstu zubne paste
zahvaljujui kojoj e se navodno oseati slobodnije. Uz to je ila neka ogavna, buna muzika,
ali ni to nije bilo to.
Naiao je na jo jedan, mnogo vei trodimenzioni ekran koji je gledao na spoljanjost
velikog, srebrnog gzagzijanskog broda.
Dok je gledao, hiljadu uasno naoruanih robotskih zvezdanih krstarica Zirzla munjevito se
obrui iza tamne senke meseca, dok su im se obrisi ocrtavali pred zaslepljujuim diskom zvezde
Gzagzis, a brod u istom trenutku iz svih otvora ispusti na njih zlokobni blesak jezivih,
neshvatljivih sila.
To je bilo to.
Ford iznervirano zavrte glavom i protrlja oi. Zatim opkorai upropaeno telo jednog
mutno srebrnastog robota koji je oigledno nedavno goreo, ali se sada dovoljno ohladio da na
njemu moe da se sedi.
Zevnuo je i izvadio iz torbice svoj primerak 'Autostoperskog vodia kroz Galaksiju'.
Aktivirao je ekran i stao da nasumce lista po stavkama nivoa tri i etiri. Traio je neki
delotvoran lek protiv nesanice. Naao je ODMOR i pretpostavio da je to stavka koja mu je
potrebna. Naao je ODMOR I OPORAVAK i upravo se spremao da produi, kada mu na um
pade bolja zamisao. Digao je pogled prema ekranu monitora. Bitka je svake sekunde divljala
sve veom estinom i buka je bila uasna. Brod je poskakivao, vritao i tresao se na svaki novi
primljeni ili zadati udar neopisive energije.
Ponovo je spustio pogled na 'Vodi' i prelistao popis najverovatnijih lokacija. Iznenada se
nasmejao i ponovo poeo da kopa po torbici.
Izvukao je mali modul za sabijanje memorije, obrisao sa njega mrvice biskvita i konie i
ukljuio ga u interfejs na zadnjoj strani 'Vodia'.
Kada su sve informacije koje je smatrao bitnim bile sabijene unutar modula, on ga izvadi,
lako zabaci na dlanu, gurnu 'Vodi' u torbicu, isceri se i poe u potragu za memorijskim
blokovima brodskog kompjutera.

20.
"Sunce se leti sputa nisko s veeri, naroito po parkovima", rekao je glas ozbiljno,
"ponajpre stoga da uini uoljivijim poskakivanje devojakih grudi. Ubeen sam da je to
istina."
Artur i Fener se na to zakikotae jedno drugom. Na trenutak ga je vre stisla.
"I siguran sam", ree kovrdavi, travi momak, dugakog, tankog nosa, koji je to izlagao sa
klupe kraj Serpentine, "da bi se posle paljive razrade ovog argumenta dolo do zakljuka da on
savrenom prirodnou i logikom sledi iz svega", ubeivao je on svog tamnokosog sadruga koji
je sedeo na klupi pored njega, sav ojaen zbog svojih bubuljica, "o emu je priao Darvin. To je
sigurno. To je neosporno. I", dodao je, "mnogo mi se dopada."
Otro se okrenuo i zamirkao na Fener kroz naoare. Artur je okrenu u drugom pravcu,
osetivi kako se ona trese bez glasa.
"Sledei pokuaj", rekla je kada je prestala da se kikoe, "pogaaj."
"U redu", rekao je, "tvoj lakat. Tvoj levi lakat. Neto nije u redu s tvojim levim laktom."
"Opet greka", rekla je, "potpuna greka. Potpuno si na pogrenom koloseku."
Letnje sunce tonulo je kroz drvee, kao da je... hajde da ne traimo rei. Hajd Park je
zapanjujui. U njemu je sve zapanjujue osim smea ponedeljkom izjutra. ak su i patke
zapanjujue. Ko god moe da proe kroz Hajd Park u letnje vee i da time ne bude dirnut,
verovatno prolazi u ambulantnim kolima sa ebetom navuenim preko lica.
To je park u kome ljudi rade udnije stvari nego po drugim mestima. Artur i Fener naili
su na oveka u orcu koji je vebao gajde pod drvetom. Gajda zastade da bi oterao dvoje
Amerikanaca koji su dobroudno pokuali da mu spuste par novia na kutiju od gajdi.
"Ne", dreknuo je na njih, "gubite se! Samo vebam."
Poeo je odluno da naduvava gajde, ali ak ni buka koju je to pravilo nije mogla da im
pokvari raspoloenje.
Artur obavi ruke oko njenog struka, a onda ih lagano spusti nie.
"Ovo bi, izgleda, mogla da bude tvoja guza", rekao je posle izvesnog vremena. "ini mi se
da je sa njom sve u potpunom redu."
"Da", sloila se, "nema nieg loeg u vezi sa mojom guzom."
Poeli su da se ljube, a onda su to inili toliko dugo da je gajda konano otiao da veba sa
druge strane drveta.
"Ispriau ti jednu priu", ree Artur.
"Dobro."
Nali su pare travnjaka srazmerno slobodno od parova koji su bukvalno leali jedno
drugom na glavi i gledali zapanjujue patke, kao i nisko sunce koje se iskrilo na vodi ispod
zapanjujuih pataka.
"Priu?" ree Fener i pripi njegovu ruku uz sebe.
"Koja e ti rei neto o tome kakve se stvari meni dogaaju. iva istina.
Zna da ponekad ljudi priaju prie o neem to se navodno desilo najboljem prijatelju

roaka njihove ene, a u stvari ih je verovatno neko du te linije izmislio.

Pa, stvar lii na jednu od tih pria, osim to se stvarno desila, a ja znam da se stvarno desila,
jer je osoba kojoj se stvarno desila niko drugi do ja lino."
"Kao listi od tombole."
Artur se nasmeja. "Da. Trebalo je da uhvatim voz", produio je. "Stigao sam na stanicu..."
"Jesam li ti priala", prekinula ga je Fener, "ta se desilo mojim roditeljima na stanici?"
"Da", ree Artur, "jesi."
"Samo proveravam."
Artur baci pogled na sat. "ini bi se da bi trebalo da razmislimo o tome da se vratimo",
rekao je.
"Priaj mi priu", ree Fener odluno. "Stigao si na stanicu."
"Poranio sam jedno dvadeset minuta. Pogreio sam vreme polaska voza. Pretpostavljam da
je bar podjednako mogue", dodao je posle trenutka razmiljanja, "da je Britanska eleznica
pogreila vreme polaska voza. Nije mi to do sada palo na pamet."
"Produi", nasmejala se Fener.
"I tako sam kupio novine, da reavam ukrtene rei, i otiao do bifea da popijem oljicu
kafe."
"Reava ukrtene rei?"
"Da."
"Koje?"
"Obino u 'Gardijanu'."
"Meni se ini da previe pametuju. Vie mi se dopada 'Tajms'. Jesi li ih reio?"
"ta?"
"Ukrtene rei u 'Gardijanu'."
"Nisam dobio priliku ni da ih pogledam", ree Artur, "I dalje pokuavam da kupim kafu."
"Dobro onda. Kupi kafu."
"Kupujem je. Isto tako", ree Artur, "kupujem neke kekse."
"Koje?"
"'Ri Ti'."
"Dobar izbor."
"Meni se dopadaju. Natovaren svim tim stvarima, odlazim i sedam za sto. I nemoj da me
pita kakav je sto bio jer je od tada ve prolo izvesno vreme pa ne mogu da se setim.
Verovatno je bio okrugao."
"U redu."
"Onda da ti opiem okolnosti. Ja sedim za stolom. Sa moje leve strane, novine. Sa moje
desne strane, oljica kafe. Nasred stola, kutija keksa."
"Vidim ih savreno."
"Ali ne vidi", ree Artur, "zbog toga to ga do sada nisam pomenuo, tipa koji ve sedi za
stolom. Sedi tamo nasuprot meni."
"Kako izgleda?"

"Savreno obino. Aktovka. Poslovno odelo. Nije delovao", ree Artur, "kao da bi uradio
ita udno."
"Ah. Znam tu vrstu. ta je uradio?"
"Uradio je ovo. Nagao se preko stola, podigao kutiju keksa, rascepio je, izvadio jedan keks
i..."
"ta?"
"Pojeo ga."
"ta?"
"On ga je pojeo."
Fener ga je zaprepaeno gledala. "ta si, za ime sveta, ti na to uinio?"
"Pa, u datim okolnostima uinio sam ono to bi uinio svaki Englez crvene krvi. Osetio sam
poriv", ree Artur, "da to prenebregnem."
"ta? Zato?"
"Pa, to nije jedna od onih situacija za koje nas ue, zar ne? Pretraio sam svoju duu i otkrio
da u itavom mom obrazovanju, iskustvu, ak ni u iskonskim nagonima, nema niega to bi mi
reklo kako da reagujem kada mi neko naprosto, hladno, sedei ispred mene, ukrade jedan keks."
"Pa, mogao si..." Fener razmisli o tome. "Moram da priznam da ni ja nisam sigurna ta bih
uradila. I ta se desilo?"
"Besno sam gledao ukrtenicu", ree Artur. "Nisam mogao da reim ni re, uzeo sam gutljaj
kafe, bila je previe vrua da se pije, tako da tu nita nisam mogao da uinim. Uzdravao sam
se. Uzeo sam i ja jedan keks, upinjui se svom silom da ne primetim", dodao je, "da se kutija
ve otvorila na tajanstven nain..."
"Ali ti se odupire, najteim putem."
"Na svoj nain, da. Pojeo sam keks. Pojeo sam ga vrlo odluno i primetno, tako da on ne bi
ni najmanje posumnjao ta to, zapravo, radim. Ja kada pojedem keks", ree Artur, "taj je
stvarno pojeden."
"A ta je on uradio?"
"Uzeo je jo jedan. asna re", ubeivao ju je Artur. "Tano se to desilo. Uzeo je jo jedan
keks i pojeo ga. Jasno kao dan. Sigurno kao to mi sad sedimo ovde na travi."
Fener se nelagodno promekolji.
"A problem je bio u tome", ree Artur, "poto mu nisam rekao prvi put, nekako mi je bilo jo
tee da to pomenem u sledeem navratu. ta da kaem. 'Izvinite... Ne mogu da ne primetim,
ovaj...' Ne vredi. Ne, pravio sam se da ga ne vidim, ako nita drugo, jo otrije nego prvi put."
"Moj ovek..."
"Pogledao sam ukrtenicu, ponovo, i dalje nisam mogao ni makac, a time sam pokazao neto
od onog duha koji je ispoljio Henrih V na dan svetog Krispina..."
"ta?"
"Ponovo sam uao u boj. Uzeo sam", ree Artur, "jo jedan biskvit. I na trenutak oi su nam
se srele."
"Ovako?"

"Da, ovaj, ne, ne ba tako. Ali su se srele. Samo na trenutak. I obojica smo skrenuli pogled.
Ali ja ti tvrdim", ree Artur, "da se u vazduhu oseao elektricitet. Da je nad stolom malo po
malo rastao pritisak. Otprilike u tom trenutku."
"Mogu da zamislim."
"Tako smo dokusurili itavu kutiju. On, ja, on, ja..."
"itavu kutiju?"
"Pa bilo je samo osam komada, ali je izgledalo kao da u toj taki preivljavamo itav jedan
ivot keksa. Gladijatori teko da su imali gore trenutke."
"Gladijatori", ree Fener, "bi to morali da rade po suncu. Fiziki napornije."
"To mu doe to. Elem, kada je najzad prazna kutija leala mrtva izmeu nas, ovek je najzad
ustao, uinivi najgore to je mogao, pa je otiao. Ispustio sam uzdah olakanja, razume se.
Dogodilo se da je moj voz najavljen trenutak ili dva kasnije, pa sam dovrio kafu, ustao,
podigao novine, a pod novinama..."
"Da?"
"Bili su moji keksi."
"ta?" upita Fener. "ta?"
"Istina."
"Ne!" Izgubila je dah i poela da se valja po travi od smeha.
Ponovo je sela.
"Ti si potpuno akast", viknula je, "gotovo sasvim i u potpunosti lucnuta osoba."
Gurnula ga je na lea, otkotrljala se preko njega, poljubila ga i ponovo se skotrljala.
Iznenadio se koliko je laka.
"A sad ti meni ispriaj priu."
"Uinilo mi se", rekla je ponovo niskim, aptavim glasom, "da ti je strano stalo da se
vrati."
"Bez urbe", rekao je ivahno, "hou da ti meni ispria priu."
Zagledala se preko jezera i zamislila.
"Dobro", rekla je, "vrlo je kratka. I nije smena kao tvoja, ali... svejedno."
Spustila je pogled. Artur je mogao da oseti da je to jedan od onih trenutaka. Vazduh kao da
se zaustavio oko njih i ekao. Artur poele da se vazduh malo skloni i gleda svoja posla.
"Kada sam bila mala", rekla je. "Ta vrsta pria uvek tako poinje, jel'da, 'kada sam bila
mala...' Svejedno. Ovo je taka u kojoj devojka iznenada kae 'kada sam bila mala' i pone da
se rastereuje. Stigli smo do te take. Kada sam bila mala imala sam sliku koja je visila nad
uzglavljem mog kreveta... Kako ti se ini do sada?"
"Dopada mi se. Dobro se razvija. Rano i na prirodan nain uvodi zanimanje za krevet.
Verovatno bismo mogli malo da je razradimo tom slikom."
"Bila je to jedna od onih slika koju bi deca trebalo da vole", rekla je, "ali ona to ne ine.
Puna draesnih ivotinjica koje ine draesne stvarice, zna?"
"Znam. I mene su progonili takvima. Zeii u jeleiima."
"Tano tako. Ti zeii su se, u stvari, nalazili na splavu, kao i probrani pacovi i sove. Moda

je ak bio i jedan irvas."

"Na splavu."
"Na splavu. I jedan deak je sedeo na splavu."
"Meu zekama u jeleiima, sovama i irvasom."
"Tano tamo. Deak vesele, ciganske, razbaruene prirode."
"Uf."
"Ta me je slika brinula, moram da kaem. Pred splavom je plivala jedna vidra i ja sam leala
nou budna i brinula se zbog te vidre to mora da vue splav sa svim tim bednim ivotinjama
na njemu, koje ak ne bi trebalo ni da se nalaze na splavu, a vidra je imala tako tanak rep da to
vue, pa sam mislila da mora da je boli to mora sve vreme da vue. To me je brinulo. Ne
strano, ve samo neodreeno, ali sve vreme.
A onda, jednog dana - a upamti da sam tu sliku gledala iz noi u no godinama - iznenada
sam primetila da splav ima jedro. Nisam ga uopte videla do tada. Sa vidrom je sve bilo u redu,
ona je samo plivala uz njih."
Slegla je ramenima.
"Dobra pria?" upitala je.
"Slabo se zavrava", ree Artur, "ostavlja publiku da vie: 'Da, ali ta s tim?' Fina je sve
dotle, ali treba joj onaj konani obrt pre naplate karata."
Fener se nasmejala i obgrlila noge.
"Bilo je to tako iznenadno otkrovenje, godine gotovo neprimeene brige naprosto su otpale,
kao skidanje tekih tegova, kao kada se crno-belo pretvori u kolor, kao suv prut kad se
najednom zalije. Iznenadni pomak perspektive koji kae: 'Odloi svoje brige, svet je dobro i
savreno mesto. Sve je, u stvari, vrlo lako.' Verovatno e pomisliti da tako priam zbog toga
to nameravam da kaem da se tako oseam ovog popodneva ili neto tome slino, zar ne?"
"Pa, ja..." ree Artur, iznenada uzdrmanog samopouzdanja.
"Pa, to je u redu", rekla je. "I jeste tako. Ba se tako oseam sve vreme. Ali, vidi, to sam
osetila i ranije, ak i jae. Neverovatno jae. Bojim se da sam jedna od osoba", rekla je
zagledana u daljinu, "podlonih iznenadnim, zapanjujuim otkrovenjima."
Artur oseti da je izgubio vrsto tle pod nogama; jedva da je mogao da govori i osetio je zato
da je trenutno mudrije da to ni ne pokuava.
"Bilo je to vrlo udno", kazala je, ba kao to je neki od egipatskih progonitelja mogao rei
da je ponaanje Crvenog mora bilo malice neobino kada je Mojsije mahnuo tapom.
"Vrlo udno", ponovila je, "jer danima ranije najudnije oseanje se gradilo u meni, kao da
u da se porodim. Ne, u stvari nije bilo tako, vie je bilo kao da se povezujem u neto, deo po
deo. Ne, ak ni tako; bilo je kao da e sve na Zemlji, kroz mene, da..."
"Da li ti", ree Artur blago, "broj etrdeset dva ita znai?"
"ta? Ne, o emu ti to pria?" uskliknula je Fener.
"Samo trenutna misao", promrmlja Artur.
"Arture, asna re, vrlo mi je stalo do ovoga, ovo je ozbiljno."
"Bio sam savreno ozbiljan", ree Artur. "Samo nikako nisam siguran u Vaseljenu."

"ta hoe time da kae?"

"Ispriaj mi ostatak", rekao je. "Ne brini ako zvui udno. Veruj mi, govori nekome ko je
video mnogo toga", dodao je, "to je udno. I ne zavitlavam se kada to kaem."
Klimnula je i izgledalo je da mu veruje. Iznenada mu je dograbila ruku.
"Bilo je tako jednostavno", rekla je, "tako divno i neobino jednostavno, kada je dolo."
"ta to?" upitao je Artur tiho.
"Arture, vidi", rekla je, "to vie ne znam. A gubitak je nepodnoljiv. Kad pokuavam da se
prisetim, sve postane skakutavo i nesigurno, a ako se previe trudim, stignem najdalje do oljice
sa ajem i samo se obeznanim."
"ta?"
"Pa, kao u tvojoj prii", rekla je, "najbolji deo dogodio se u kafiu. Sedela sam tamo sa
oljicom aja. Bilo je to posle tih dana nadolaenja, tog oseaja povezanosti sa neim. Mislim
da mi se blago vrtelo u glavi. A na gradilitu zgrade preko puta kafia izvodili su se neki
radovi, ja sam gledala kroz prozor preko ruba oljice, a to sam uvek smatrala najboljim
nainom da gledam druge kako rade. I iznenada, iskrsnula mi je u umu - ta poruka, odnekud. I
bila je tako jednostavna. Tako je dala smisao svemu. Uspravila sam se u stolici i pomislila: 'Oh.
Oh, pa onda je to u redu.' Bila sam toliko zapanjena da sam zamalo ispustila oljicu - zapravo,
mislim da je i jesam ispustila. Da", dodala je zamiljeno, "sigurna sam da jesam. Koliko smisla
ima u svemu ovome to govorim?"
"Bilo je sjajno dok nije dolo do oljice."
Zavrtela je glavom, pa je ponovo zavrtela, kao da pokuava da je razbistri, a to je, zapravo, i
pokuavala.
"Pa, to je to", rekla je. "Sjajno do dela o oljici. To je bila taka u kojoj mi se bukvalno
uinilo da se svet rasprsnuo."
"ta...?"
"Znam da zvui aavo i da svi kau da su to bile halucinacije, ali ako su to bile halucinacije,
onda sam ja imala halucinacije na velikom 3D ekranu, sa esnaestokanalnim Dolbi-stereom, i
verovatno bi trebalo da unajmljujem sebe ljudima kojima su filmovi o ajkulama dosadni. Bilo je
to kao da mi je tle doslovce istrgnuto pod nogama i... i..."
Lako je potapala travu, kao da eli da se uveri da je tu, a onda je, izgleda, promenila
miljenje o onome ta e da kae.
"I probudila sam se u bolnici. Pretpostavljam da sam od tada stalno ni na nebu ni na zemlji. I
to je razlog mog nagonskog nervoznog reagovanja", rekla je, "prema iznenadnim zapanjujuim
okrovenjima u pogledu toga kako e sve biti u redu." Pogledala ga je.
Artur je jednostavno prestao da se brine zbog udnih nepravilnosti koje su okruivale njegov
povratak na matini svet, ili, tanije, smestio ih je u onaj deo svoga uma obeleen sa 'Ovo treba
uraditi - hitno'. "Evo sveta", rekao je sebi. "Evo sveta, kakav god razlog bio za to, i ovde e
ostati. Sa mnom na njemu." Ali sada mu se inilo da se talasa oko njega, kao one noi u kolima
dok mu je Fenerin brat priao luckaste prie o agentu CIA-e u rezervoaru. Francuska
ambasada se zatalasala. Drvee se zatalasalo. Jezero se zatalasalo, ali to je bilo savreno

prirodno i bez ikakvog razloga za strah, jer je na njega upravo sletela jedna siva guska. Guske
su se divno, oputeno zabavljale i nisu imale velikih odgovora na koje su elele da saznaju
pitanja.
"Svejedno", ree Fener, naglo, blistavo i sa osmehom koji je zraio iz irom otvorenih
oiju, "neto nije u redu sa delom mene, a ti mora da otkrije ta je to. Idemo kui."
Artur zavrte glavom.
"ta je bilo?" upitala je.
Artur je zavrteo glavom ne da bi izrazio neslaganje sa njenim predlogom, koji je smatrao
izvrsnim, jednim od najboljih predloga na svetu, ve zato to je na trenutak pokuao da se
oslobodi neugodnog oseaja da e Vaseljena, ba kad on to najmanje oekuje, iznenada da
skoi iza vrata i da vikne 'Buu!'
"Samo pokuavam da sve to raistim u svojoj glavi", odvratio je Artur. "Kae da si osetila
kao da se Zemlja... rasprsla..."
"Da. Vie nego osetila."
"A svi ostali kau", rekao je uz oklevanje, "da su to halucinacije?"
"Da, ali Arture, to je smejurija. Ljudi misle da kad kae 'halucinacije' to objanjava sve ta
god eli da objasni, a ono to ne ume da objasni ima jednostavno da ode. To je samo re,
nita ne objanjava. Ne objanjava zbog ega su delfini nestali."
"Ne", ree Artur. "Ne", dodao je zamiljeno. "Ne", rekao je jo zamiljenije. "ta?" upitao je
najzad.
"Ne objanjava zato su nestali delfini."
"Ne", ree Artur, "razumeo sam. Na kakve delfine si mislila?"
"Kako to misli, na kakve delfine? Govorim o onome kada su svi delfini nestali."
Spustila je ruku na koleno, tako da je shvatio da ono golicanje koje mu ide gore-dole po
kimi ne predstavlja njeno neno milovanje njegovih lea, ve da mora biti jedno od onih
gadnih, puzavih oseaja koja je tako esto imao priliku da iskusi kada su ljudi pokuavali da mu
objasne stvari.
"Delfini?"
"Da."
"Svi delfini", ree Artur, "nestali?"
"Da."
"Delfini? Kae da su svi delfini nestali? Da li to", ree Artur, nastojei da potpuno raisti
stvar, "pokuava da kae?"
"Arture, pa gde si bio, pobogu? Svi delfini su nestali istog dana kada sam..."
Netremice je gledala u njegove zapanjene oi.
"ta?"
"Nema delfina. Svi su otili. Nestali."
Prouavala mu je lice.
"Zar stvarno nisi to znao?"
Iz njegovog zapanjenog izraza bilo je oigledno da nije.

"Kuda su otili?" pitao je.

"Niko ne zna. To je znaenje rei nestati." Zastala je. "Pa, ima jedan ovek koji kae da zna
ta je bilo, ali svi kau da ivi u Kaliforniji", rekla je, "i da je lud. Pomiljala sam da odem da
ga vidim, zbog toga to mi se ini da mi je on jedina veza sa onim to mi se dogodilo."
Slegla je ramenima, a onda ga je dugo i utke gledala. Spustila mu je ruku na obraz.
"Stvarno bih volela da znam gde si bio", rekla je. "Mislim da se tada i tebi dogodilo neto
strano. I zbog toga smo prepoznali jedno drugo."
Obazrela se po parku, koji je sada bio pod okriljem sumraka.
"Pa", rekla je, "sada ima nekoga kome moe sve da ispria."
Artur lagano ispusti iz sebe itavu jednu dugu godinu uzdaha.
"To je", rekao je, "vrlo dugaka pria."
Fener se nae preko njega i privue svoju platnenu torbu.
"Ima li to neke veze s ovim?" upitla je. Stvar koju je izvukla iz torbe bila je ulubljena i
pohabana kao da je bacana u neku preistorijsku reku, prena pod suncem koje blista tako
crvenim sjajem nad pustinjama Kakrafuna, napola zatrpana krupnim peskom koji okruuje
miriljave, parom prekrivene okeane Santraginusa V, smrznuta na gleerima meseca Daglan
Bete, kao da se na njoj sedelo, kao da je utirana po svemirskim brodovima, udarana i uopte
zlostavljana, a poto su njeni tvorci pretpostavljali da bi joj se mogle deavati upravo takve
stvari, promiljeno su je zatvorili u tvrdi plastini omot i na njemu napisali, krupnim,
prijateljskim slovima, dve rei: 'Bez panike'.
"Odakle ti to?" upita zapanjeno Artur i uze joj je.
"Ah", rekla je. "I mislila sam da je tvoje. U Raselovim kolima one noi. Ispala ti je. Jesi li
bio na mnogo tih mesta?"
Artur izvadi 'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' iz omota. Podseao je na mali, tanki,
savitljivi portabl-kompjuter. Kucnuo je dva tastera i ekran je zablistao tekstom.
"Na nekoliko", rekao je.
"Moemo li tamo?"
"ta? Ne", odvratio je Artur naglo, a zatim omekao, ali onako oprezno omekao. "eli li
to?" upitao je, u nadi da je odgovor odrian. Posredi je bio in njegove ogromne velikodunosti
to nije rekao: 'Ne eli da poe tamo, zar ne?' kako je trebalo.
"Da", rekla je. "Htela bih da znam kako je glasila poruka koju sam izgubila i odakle je dola.
Zato to ne verujem", dodala je, ustavi i obazrevi se po sve veoj tmini parka, "da potie
odavde.
Nisam ak sigurna", dodala je jo, obuhvativi rukom Arturov struk, "da znam gde je to
ovde."
21.
'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' je, kao to je ranije esto i sasvim ispravno isticano,
jedna poprilino zapanjujua stvarica. U sutini, kao to mu samo ime nagovetava, to je pre
svega knjiga-vodi. Problem je - ili, tanije, jedan od problema, jer ima ih mnogo, pri emu

njihov dobar deo neprekidno zaguuje graanske, privredne i kriminalne sudove po svim
oblastima Galaksije, a naroito, tamo gde je to mogue, one podmitljivije - u sledeem:
Prethodna reenica ipak ima nekog smisla. Nije problem u tome.
U ovome je:
Promena.
Ponovo proitajte i shvatiete.
Galaksija je mesto koje se brzo menja. Zaista, ima toliko mnogo stvari iji se svaki deli
neprekidno kree, neprekidno menja. Prava mala nona mora, mogli biste da pomislite, za
obzirnog i savesnog urednika koji se uporno trudi da dri taj ogromni, podrobni i sloeni
elektronski tom ukorak sa svim promenljivim okolnostima i uslovima koje Galaksija izbacuje
svakog minuta svakog sata svakog dana - i pogreili biste. Pogreili biste u tome to ne shvatate
da taj urednik, kao i svi urednici koje je 'Vodi' ikada imao, nema blage veze sa znaenjem rei
'skrupulozan', 'savestan' i 'poten', a svoje none more uzima na slamicu.
Stavke se obnavljaju ili ne preko sub-eta mree u zavisnosti od toga da li su zgodne za
itanje.
Uzmite, na primer, sluaj Brekinde na Fotu Avalarskom, koju mitovi, predanja i bezvezno
dosadne 3D mini-serije veliaju kao dom velianstvenih i arobnih vatrenih zmajeva Fulornisa.
U drevna vremena, pre uspona Junog Bragadoksa, dok je Fragilis pevao, a Saksakvina
Kveneluka treperila, kada je vazduh bio sladak, a noi miriljave, dok su svi nekako uspevali
da budu devianski, ili se bar tako tvrdilo (iako nije jasno kako se, za ime sveta, moglo
pomisliti da e iko makar izdaleka pa poveruje u tako besmislenu tvrdnju o svom tom slatkom
vazduhu, miriljavim noima i o emu sve ne), nije bilo mogue hitnuti ciglu na Brekindu Fota
Avalarskog, a da ne pogodi bar pet-est fulornijskih vatrenih zmajeva.
Druga je stvar da li bi ti se to mnogo dopalo.
Nije da Vatreni zmajevi nisu u sutini bili miroljubiva vrsta, jer jesu. Oboavali su to
razornom snagom, a itavo to oboavanje stvari razornom snagom esto je bilo samo za sebe
problem: svako ubija ono to voli, a naroito ako je taj neko fulornijski vatreni zmaj sa dahom
poput plamenog mlaza rakete-nosaa i zubima nalik na ogradu parka. Drugi problem je bio u
tome da su, jednom kada ve navale na to, nastavljali i unitavali i one koje vole i drugi ljudi.
Dodajte na to odreeni broj ludaka koji su se tuda etali i nabacivali ciglama, pa ete zavriti
tako to e zmajevi na Brekindi Fota Avalarskog ozbiljno povreivati gomile ljudi.
Ali da li je te ljude bilo briga? Nije.
Fulornijski vatreni zmajevi bili su oboavani irom zemalja Brekinde Fota Avalarskog zbog
svoje divlje lepote, plemenitosti i navike da grizu ljude koji ih ne oboavaju.
Zato je bilo tako?
Odgovor je jednostavan:
Seks.
Postoji neto, iz nekog neobjanjivog razloga, gotovo nepodnoljivo seksi u tome kad ti nad
glavom preko neba punog meseine nisko lete ogromni arobni zmajevi koji bljuju vatru, i to u
noima ionako ve opasno slatkim i miriljavim.

Zbog ega je tako, romantikom zahvaeni ljudi sa Brekinde Fota Avalarskog ne bi mogli da
vam kau, a ionako ne bi zastali da rasprave stvar jednom kada dejstvo otpone, jer im se jato
od pet-est fulornijskih vatrenih zmajeva svilastih krila i koastih tela pojavi na veernjem
obzorju, pola stanovnika Brekinde odjuri u ume sa drugom polovinom, da bi tamo zajedno
proveli no bez daha i pojavili se sa prvim zracima sunca svi nasmejani i sreni, i dalje tvrdei,
zaljubljenim glasom, da su devianski, mada poprilino zajapureno i oznojeno devianski.
Feromoni, govorili su neki istraivai.
Zvuni talasi, tvrdili su drugi.
Mesto je uvek bilo krcato istraivaima koji su pokuavali da prodru do sutine, pri emu im
je za to bilo potrebno strano mnogo vremena.
Nije udo da je 'Vodiev' grafiki zavodljiv opis opteg stanja stvari na toj planeti ostao
zapanjujue popularan meu autostoperima koji su dozvoljavali da ih zavede, pa tako
jednostavno nikada nije obrisan i zato je namernicima iz kasnijih dana ostalo da sami otkrivaju
da dananja Brekinda u gradu-dravi Avalaru ne prua nita osim betona, auto-puteva i
zmajburger-barova.
22.
No u Ajlingtonu bila je slatka i mirisava.
Razume se, nije bilo fulornijskih vatrenih zmajeva na ulici, ali da je neki navratio kojim
sluajem, mogao je slobodno da svrati preko puta na picu, jer nije bio potreban.
A da je iskrsla vanredna potreba za njim, dok je ovaj jo nasred svoje amerike vrue sa
ekstra sardelama, uvek je mogao da poalje poruku da stave Dajr Strejtse na stereo, jer je sada
poznato da ovi imaju gotovo isto dejstvo.
"Ne", rekla je Fener, "ne jo."
Artur stavi Dajr Strejtse na stereo. Fener je odkrinula gornja vrata da bi pustila unutra jo
malo slatkog, miriljavog, nonog vazduha. Oboje su sedeli na nekim dekoracijama
napravljenim od jastuka, vrlo blizu otvorenoj boci ampanjca.
"Ne", ree Fener, "ne dok ne pronae ta nije u redu sa mnom, koji deo. Ali
pretpostavljam", dodala je, vrlo, vrlo, vrlo tiho, "da moemo poeti i sa mestom na kome ti se
sada nalazi ruka."
Artur ree: "Kuda da idem?"
"Dole", ree Fener, "za sada."
Pokrenuo je ruku.
"Dole se", rekla je, "u stvari, nalazi u suprotnom smeru."
"Oh, da."
Mark Nofler ima neobinu sposobnost da natera svoj ektar stratokaster da podvriskuje i
peva kao aneli subotom uvee, iscrpljeni to su bili dobri itave nedelje i eljni jednog dobrog
piva - to nije ba, strogo govorei, bitno u ovoj taki, poto ploa jo nije dola na to mesto, ali
kada se to desi, odigravae se premnogo drugih stvari, a osim toga letopisac ne namerava da
sedi ovde sa belenicom i sveom i zato je nekako izgledalo najprilinije pomenuti to sada, dok

se stvari jo odvijaju lagano.

"I tako dolazimo", ree Artur, "do tvog kolena. Neto je uasno i tragino neispravno sa
tvojim levim kolenom."
"Moje levo koleno", ree Fener, "potpuno je u redu."
"Boga mi, stvarno."
"A jesi li znao da..."
"ta?"
"Hm, u redu je, to ti mogu rei. Ne, samo nastavi."
"Znai, mora da je neto vezano sa tvojim stopalima."
Nasmeila se u slabanom svetlu i promekoljila ramenima uz jastuke. Na Skornelusu Beti
postoji drutvo madraca koji aktivno uivaju kada se neko mekolji uz njih, naroito kada je to
spontano zbog neritminog naina na koji se ramena pokreu, tako da je prava teta to tog asa
nisu bili tu. Ali nisu bili i ta se tu moe.
Artur joj je drao levo stopalo u krilu i paljivo ga pregledao. Sve one raznorazne stvari
vezane s nainom na koji joj je haljina spadala sa nogu oteavale su mu naroito jasno
razmiljanje u tom trenutku.
"Moram priznati", rekao je, "da pojma nemam ta traim."
"Znae kad pronae", rekla je, "stvarno." U njenom glasu javio se prizvuk zadirkivanja.
"Nije ta noga."
Oseajui se sve vie zbunjeno, Artur joj spusti levu nogu na pod i okrenu se da bi mogao da
uzme desnu. Ona se nae, zagrli ga i poljubi, zato to je ploa dola do onog dela kod koga, ako
znate tu plou, nije bilo nikako mogue postupiti drugaije.
Onda mu je pruila desnu nogu.
Pogladio ju je, preao joj prstima preko zgloba, ispod prstiju, du unutranje strane stopala i
nije mogao da nae nita to nije u redu.
Posmatrala ga je, dobro se zabavljajui, a onda se nasmejala i zavrtela glavom.
"Ne, nemoj da prestaje", rekla je, "ali vie nije ta."
Artur prestade i namrti se na njenu levu nogu na podu.
"Nemoj da prestaje."
Pogladio joj je desno stopalo, preao prstima oko zgloba, ispod prstiju, sa unutranje strane i
rekao: "Hoe da kae da to ima veze s time koju nogu drim...?"
Ponovo je slegla ramenima na nain koji bi uneo toliko radosti u ivot sirotog madraca sa
Skornelusa Bete.
Namrtio se.
"Podigni me", rekla je tiho.
Spustio joj je desno stopalo na pod i ustao. Isto je uinila i ona. Uzeo ju je u naruje i
ponovo su se poljubili. To je trajalo izvesno vreme, a onda je ona rekla: "Sada me ponovo
spusti."
I dalje zbunjen, uinio je tako.
"Dakle?"

Gledala ga je gotovo izazivaki.

"ta, onda, nije u redu sa mojim stopalima?"
Artur i dalje nije shvatao. Seo je na pod, a onda se spustio na kolena da bi joj pogledao
stopala tamo gde jesu, u njihovom normalnom poloaju. I dok je gledao izbliza, primetio je
neto udno. Spustio je glavu do zemlje i provirio. Nastala je duga stanka. Teko je seo nazad.
"Da", rekao je, "vidim ta nije u redu sa tvojim stopalima. Ne dotiu zemlju."
"I onda... ta misli...?"
Artur brzo podie pogled i ugleda duboko iekivanje od koga su joj oi iznenada bile
gotovo crne. Ugrizla se za usnu i zatresla.
"ta...?" zamucala je. "Jesi li...?" Protresla je kosu ispred oiju koje su se punile tamnim
suzama punim straha.
Brzo je ustao, zagrlio je i jednom poljubio.
"Moda ume da uradi isto to i ja", rekao je i iskoraio pravo kroz vrata na spratu.
Ploa je upravo dola do dobrog dela.
23.
Bitka je besnela oko zvezde Gzagzis. Unitavajue sile koje je razvijao ogromni
gzagzijanski brod sada su drobile i raznosile u atome stotine silnih, uasno naoruanih brodova
Zirzla.
Nestao je i deo meseca, raznesen istim usijanim energetskim orujem koje je unitavalo i
samo tkivo prostora dok je prolazilo njime.
Preostali brodovi Zirzla, koliko god bili naoruani, sada su bili beznadeno nadjaani
razornom moi gzagzijanskog broda i beali su u zaklon meseca koji se sve bre raspadao, kada
je gzagzijanski brod, koji se dao u vrtoglavu poteru za njima, iznenada obznanio da mu treba
odmor i napustio bojno polje.
Na trenutak, sve se pretvorilo u dvostruko vei strah i zaprepaenje, ali brod je nestao.
Sa zapanjujuim silama za svojim komandama jezdio je prostranim oblastima iracionalno
oblikovanog prostora, hitro, s lakoom i pre svega tiho.
Duboko na svom masnom, smrdljivom leaju, koji je napravio od servisnog tunela, Ford
Prefekt je spavao meu svojim pekirima i sanjao stara boravita. U jednom trenutku sanjao je
Njujork.
U snu je etao kasno nou Ist Sajdom, pored reke koja je sada postala toliko ekstravagantno
zagaena da su iz nje spontano izlazili novi oblici ivota i zahtevali blagostanje i glasaka
prava.
Jedan od njih sada je plivao pokraj njega i mahao mu. Ford mu uzvrati mahanjem.
Stvor ljapnu na obalu i uspe se uz nju.
"ao", rekao je, "upravo sam stvoren. U svim pogledima predstavljam novinu u Vaseljeni.
Moe li mi neto rei?"
"Puh", odvratio je Ford, malo zbunjeno, "mogao bih moda da ti kaem gde su neki barovi."
"A ta je sa ljubavlju i sreom? Oseam duboku potrebu za takvim stvarima", ree on,

maui pipcima. "Ima li tu neki savet?"

"Moe dobiti poneto od toga", rekao je Ford, "na Sedmoj aveniji."
"Nagonski oseam", rekao je stvor, napetim glasom, "da treba da budem lep. A jesam li?"
"Prilino si otvoren, je li?"
"Nema svrhe okoliati. Jesam li?"
Sada je sa stvora curilo na sve strane, mikao je i podrhtavao. Oblinji vinopija poe da se
zanima za to.
"Za mene?" upita Ford. "Ne. Ali, uj", dodao je posle jednog trenutka, "ljudi su veinom
neiskreni, zna. Zar tamo dole nema takvih kao to si ti?"
"Pojma nemam", ree stvorenje. "Kao to rekoh, tek sam stigao. ivot je za mene potpuno
nepoznat. Na ta on, u stvari, lii?"
To je bilo neto na ta je Ford mogao da odgovori sa autoritetom.
"ivot ti je", ree on, "kao grejpfrut."
"Ovaj, a kako to?"
"Pa, spolja je uto-narandast i ima rupice, a iznutra je soan i mek. Ima i kotice. Oh, a neki
ljudi pojedu pola za doruak."
"Mogu li da popriam sa jo nekim?"
"Pretpostavljam", ree Ford. "Obrati se policajcu."
Duboko na svom leaju, Ford Prefekt se promekolji i okrete na drugu stranu. To nije bio
njegov najomiljeniji tip sna, zato to se u njemu nije pojavila Ekscentrika Galumbita, trosisa
kurva sa Erotikona VI, koja je bila est gost u njegovim snovima. Ali bar je to bio san. Bar je
spavao.
24.
Sreom je u uliici vukla snana struja nagore, jer Artur ve due nije radio takve stvari, ili
bar ne namerno, a re je o tome da to ba nikako ne smete da pokuavate namerno.
Otro je poleteo nanie, zamalo zadobivi gadan lom vilice na pragu, preturio se u vazduhu,
tako naglo zapanjen neopisivo glupom stvari koju je upravo uinio da je potpuno zaboravio da
udari u tle, pa nije ni udario.
Fini trik, pomislio je, samo ako zna da ga izvede.
Tlo mu je pretei visilo nad glavom.
Nastojao je da ne razmilja o tlu, o tome kako je neobino veliko i koliko bi ga povredilo
kada bi odluilo da prestane da visi nad njim i iznenada palo na njega. Pokuao je, umesto toga,
da misli na prijatne stvari vezane za lemure, to je bilo ba ono pravo, jer trenutno nije mogao
tano da se seti ta je to lemur, da li je to jedna od onih stvari to nailaze u ogromnim,
velianstvenim oporima preko ravnica ili ega ono ve bee, ili je to pak neka divlja ivuljka,
tako da je bilo ba zeznuto misliti o njima lepe stvari, a da ne razvije ono gnusno oseanje
dobre volje prema svim stvarima i sve to dobro zaposlilo mu je um dok je telo pokuavalo da
mu se prilagodi injenici da ne dodiruje nita.
Celofanski omot sa oznakom okolade 'Mars' prolepra uliicom.

Posle neega to je liilo na trenutak oklevanja i nedlunosti on najzad dopusti vetru da ga

propusti, lepravog, izmeu njega i tla.
"Arture..."
Tle je i dalje zlokobno visilo nad njegovom glavom i on pomisli da je verovatno doao
trenutak da neto uini s tim u vezi, recimo da lagano pone da pada u smeru suprotnom od
njega, to je i uinio. Lagano. Lagano. Vrlo, vrlo lagano.
Dok je padao lagano, vrlo, vrlo lagano, zatvorio je oi - paljivo, da nita ne poremeti.
Oseaj da mu se oi zatvaraju prostrujao mu je kroz itavo telo. Poto mu je stigao do
stopala, kada je itavo telo bilo upozoreno na injenicu da su mu oi sada zatvorene tako da nije
osetilo paniku zbog toga, lagano, vrlo, vrlo lagano okrenuo je telo u jednom smeru, a um u
drugom.
To bi trebalo da sredi problem sa tlom.
Sada je mogao jasno da oseti vazduh, koji je veselo arlijao oko njega, uznemiren
injenicom da se on nalazi tu, pa je lagano, vrlo, vrlo lagano, kao da stie iz dubokog i dalekog
sna, otvorio oi.
Leteo je i ranije, razume se, leteo je mnogo puta na Krikitu, sve dok nije naisto pobrljavio
od ptijih razgovora, ali ovo je bilo drugaije.
Ovde se nalazio na sopstvenom svetu, mirnom i bez galame, odvojen od slabanog
treperenja koje se moe pripisati mnotvu stvari, zato to je bio u vazduhu.
Deset ili petnaest stopa pod njim bio je tvrdi asfalt, a nekoliko jardi udesno ute uline
svetiljke Gornje ulice.
Sreom, uliica je bila mrana zbog toga to je svetiljka koja je trebalo da je obasjava bila
povezana sa domiljato nainjenom vremenskom sklopkom, to e rei da se palila neposredno
pre ruka i gasila pred vee. Bio je, dakle, bezbedno obavijen velom tame.
Lagano, vrlo, vrlo lagano podigao je glavu ka Fener, koja je utke stajala zapanjena i bez
daha, dok joj se obris ocrtavao u gornjim vratima.
Lice mu se nalazilo na nekoliko ina od njenog.
"Upravo sam se spremala da te pitam", rekla je dubokim, drhtavim glasom, "ta to radi. Ali
onda sam shvatila da vidim ta, u stvari, radi. Leteo si. Pa mi se uinilo", nastavila je posle
krae pauze pune uenja, "da je to malice glupo pitanje."
Artur ree: "Ume li i ti to da radi?"
"Ne."
"Da li bi htela da pokua?"
Ugrizla se za usnu i zavrtela glavom, ne toliko da bi rekla ne, ve iz iste zapanjenosti.
Tresla se kao prut.
"Sasvim je lako", navaljivao je Artur, "ako ne zna kako e. To je bitna pojedinost. Nemoj
nikako biti sigurna kako to radi."
Tek da bi joj pokazao koliko je to lako, odleprao je uliicom, vrlo dramatino sunuo navie
i dolelujao nazad do nje poput novanice na daku vetra.
"Pitaj me kako sam to izveo."

"Kako... si to izveo?"
"Pojma nemam. Nemam blage veze."
Slegla je zbunjeno ramenima. "Pa, kako onda mogu ja...?"
Artur se doleluja jo malo nie i isprui ruku.
"Hteo bih da pokua", rekao je, "da mi stane na ruku. Samo jednom nogom."
"ta?"
"Probaj."
Nemirno, uz oklevanje, gotovo kao da pokuava da stane na ruku nekome ko stoji usred
vazduha, stala mu je na ruku.
"A sad drugom."
"ta?"
"Prebaci teinu sa druge noge."
"Ne mogu."
"Pokuaj."
"Ovako?"
"Ovako."
Nemirno, uz oklevanje, gotovo kao da... Prestala je da govori sebi na ta lii to to radi zato
to je imala oseaj da uopte ne eli da zna.
Uprla je pogled vrlo vrsto na oluk krova naputene robne kue na drugoj strani puta, koji ju
je uznemiravao ve nedeljama zato to je bilo oigledno da samo to se nije sruio, i ona se
pitala hoe li iko da preduzme neto s tim u vezi i da li bi, u stvari, ona trebalo da kae nekome
za to i na trenutak nije razmiljala da stoji na rukama nekoga ko ne stoji ni na emu.
"A sada", ree Artur, "prebaci teinu sa leve noge."
Pomislila je na to da robna kua pripada kompaniji za proizvodnju tepiha iji se ured nalazio
iza ugla i prebacila teinu sa leve noge, tako da bi stvarno trebalo da ode i da im kae za oluk.
"A sada", ree Artur, "prebaci teinu sa desne noge."
"Ne mogu."
"Pokuaj."
Nikada ranije nije videla oluk iz ovog ugla i sada joj se uinilo da su blato i otpaci koji su se
prikupili tamo gore, u stvari, moda ptije gnezdo. Kada bi se samo jo malo nagla napred i
prebacila teinu sa desne noge, verovatno bi mogla da vidi bolje.
Artur se uplai kada vide da neko dole u uliici pokuava da joj ukrade bicikl. Nikako nije
eleo da se upusti u raspravu u tom posebnom trenutku i nadao se da e tip itavu stvar obaviti
tiho i bez dizanja pogleda.
Imao je utljivi, prepredeni izraz nekoga ko se izvetio u krai bicikla po uliicama i ve se
navikao da ne nailazi na vlasnike kako lebde u vazduhu nekoliko stopa iznad njih. Uivao je u
obe te navike i bacio se na posao marljivo i sa usredsreenou, a kada je otkrio da je bicikl
nepopustljivo vezan kolutom volframovog karbida za gvozdenu ipku usaenu u beton, mirno
je ispustio vazduh iz oba njegova toka i produio svojim putem.
Artur takoe ispusti dugo zadravani dah.

"Gle kakvo sam ti nala pare ljuske od jaja", ree mu Fener u uho.
25.
Redovni pratioci doivljaja Artura Denta verovatno su ve stekli predstavu o njegovom
karakteru i navikama; ova predstava, iako se zasniva na istini i, razume se, samo na istini, ipak
nije celovita, budui da ne ukljuuje u sebe itavu istinu u svim njenim velianstvenim
vidovima.
A razlozi za to su oigledni.
Posredi su ureivanje, odabir, potreba da se uravnotei ono zanimljivo sa onim to je bitno i
da se izbace svi zamorni meudogaaji.
Kao ovo, na primer: 'Artur Dent poe u krevet. Popeo se uz stepenice, svih petnaest komada,
otvorio vrata, uao u svoju sobu, izuo cipele i arape, a zatim i ostatak svoje odee, jedno po
jedno, da bi sve to ostavio u uredno zguvanoj hrpi na podu. Obukao je pidamu, onu plavu na
pruge. Umio se i oprao ruke, oprao zube, otiao u WC, shvatio da je opet pobrkao redosled,
onda je morao da ponovo opere ruke, pa je otiao u krevet. itao je petnaest minuta, pri emu je
proveo prvih deset minuta pokuavajui da utvrdi dokle je stigao u knjizi prethodne noi, a
onda je ugasio svetlo i posle manje od jednog minuta ve je spavao.
Bilo je mrano. Leao je na levom boku dobar sat.
Posle toga, nemirno se promekoljio u snu i, ne budei se, okrenuo se na desnu stranu. Sat
posle toga oi su mu nakratko zatreptale i on je blago poeao nos, iako e proi jo dobrih
dvadeset minuta pre nego to se ponovo okrene na levu stranu. I tako je proveo no, spavajui.
U etiri je ustao i ponovo iao u WC. Otvorio je vrata WC-a...'
I tako dalje.
To ne valja. Radnja uopte ne napreduje, a da i ne govorimo o akciji. To je dobro za one
fine, debele knjige kojih je prepuno ameriko trite, ali, u stvari, nikuda ne vodi. Uopte vas,
ukratko, ne zanima.
Ali proputane su i drugaije stvari, osim pranja zuba i pokuaja da spari iste arape, a za
neke od njih ljudi su se neobino zanimali.
ta je bilo, eleli su oni da znaju, izmeu Artura i Trilijan, jesu li ita napravili.
A odgovor na to je, razume se: gledajte svoja posla.
A ta je, kau jo, on radio tokom svih onih noi na planeti Krikit? To to na planeti nije bilo
fulornijskih vatrenih zmajeva i Dajr Strejtsa ne znai da su svi sedeli svaku no i itali.
Ili da uzmemo konkretniji primer, ta je bilo one noi posle okupljanja odbora na
preistorijskoj Zemlji, kada se Artur naao na obronku brega gde je gledao izlazak Meseca, nad
drveem koje je blago plamtelo, u drutvu divne, mlade devojke po imenu Mela, koja je
nedavno pobegla od buljenja svakog jutra u stotinu gotovo istovetnih fotografija setno
osvetljenih tuba zubne paste u umetnikom odeljenju reklamne agencije na Golgafrinamu. ta
je onda bilo? ta se posle desilo? A odgovor je, razume se, da se knjiga tu zavrila.
Sledea ne nastavlja priu pre nego to protekne pet godina, a to je, kau neki, stvarno malo
preterano. 'Taj Artur Dent' dopire povik iz najudaljenijih oblasti Galaksije, koji se jo i danas

pripisuje tajanstvenoj sondi za duboki svemir za koju se veruje da potie iz jedne tuinske
galaksije na rastojanju isuvie jezivom da bi se o njemu razmiljalo, 'ta je on, ovek ili mi?
Zar ga nita drugo ne zanima osim aja i rasprava na temu smisla ivota? Zar taj nema nimalo
duha? Zar ne osea strasti? Zar se on, da ne okoliimo mnogo, ne tuca?"
Oni koji bi to da saznaju neka itaju i dalje. Ostali mogu da odmah skoe na poslednje
poglavlje u kome ima dobrih fazona, a pojavljuje se i Marvin.
26.
Artur Dent dopusti sebi na jedan prezreni trenutak da pomisli, dok su lelujali navie, da se
veoma nada da mu se prijatelji koji su ga uvek smatrali simpatinim, premda tmurnim tipom,
ili, tanije, udnim, premda tmurnim tipom, dobro zabavljaju u pabu, ali bilo je to poslednji put,
za due vreme, da je pomislio na njih.
Leteli su navie, lagano se okretali u spirali jedno oko drugoga, nalik platanovom semenu
koje ujesen pada sa platanovih stabala, osim to se ono kree suprotnim smerom.
I dok su lelujali navie, umovi su im pevali ekstatinim znanjem da je ono to rade ili
potpuno, potpuno i sasvim nemogue, ili fizika ima da naui jo hrpu toga.
Fizika je zavrtela glavom, a onda se, gledajui u suprotnom smeru, usredsredila na to da dri
uz tle kola du Justonskog puta i tamo dalje, prema Zapadnoj petlji, da odrava ulina svetla
upaljena i da, kad neko ispusti sendvi u ulici Bejker, obezbedi da ovaj pljesne dole na
namazanu stranu.
Treptavo izgubljene pod njima, zrnaste trake svetlosti Londona - Londona, neprekidno se
podseao Artur, ne neobino obojenih polja Krikita na udaljenim rubovima Galaksije, ije su se
svetlucave mrlje bledo rairile preko neba, ve Londona - njihale su se, njihale se i okretale,
okretale.
"Probaj obruavanje", doviknuo je Fener.
"ta?"
Glas joj je zvuao neobino isto, ali udaljeno u svem tom prostranom, praznom vazduhu.
Bio je zadihan i tih od neverice - sve te stvari, ist, slab, udaljen, zadihan, sve u isto vreme.
"Letimo..." rekla je.
"Sitnica", povikao je Artur, "nemoj ni misliti o tome. Probaj obruavanje."
"Obru..."
Ruka joj uhvati njegovu, od ega joj se odmah vratila teina; istog asa devojke vie nije
bilo, sunovratila se ispod njega, divlje grabei ni u ta.
Fizika baci pogled na Artura i sledi se od uasa kada vide da je i on nestao; oseao je
muninu od vrtoglavog pikiranja, a svaki njegov deo vritao je, izuzev glasa.
Survavali su se, zato to je to bio London, a takve stvari se tu ne rade.
Nije mogao da je uhvati, zato to je to bio London, a ne mesto na milion milja odatle;
uostalom, ve i na pukih sedam stotina pedeset est milja, sasvim precizno govorei, u Pizi,
Galilej je jasno pokazao da dva tela u slobodnom padu padaju potpuno jednakim ubrzanjem,
nezavisno od njihovih relativnih masa.

Padali su.
Dok je padao, Artur je shvatio da su u gadnoj nevolji ako se bude motao po nebu i verovao u
sve to Italijani imaju da kau o fizici, kad ve ionako nisu sposobni ni da odre uspravnost
jedne jednostavne kule, pa se, bogami, potrudio da pada poprilino bre od Fener.
Dograbio ju je odozgo i potrudio se da je vrsto obuhvati oko ramena. Uspeo je.
Fino. Sada su padali zajedno, to je bilo stvarno slatko i romantino, ali nije reavalo
osnovni problem, to jest okolnost da i dalje padaju, a tle nije ekalo da vidi ima li on jo
pametnih trikova u rukavu, ve im je stizalo u susret kao ekspresni voz.
Nije mogao da dri njenu teinu, nije imao ime da je dri niti uz ta. Jedino mu je uspevalo
da misli da e, oigledno, poginuti, a ako je eleo se desi bilo ta drugo osim oiglednog, morao
je da uini neto to nije oigledno. Tu se osetio na poznatoj teritoriji.
Pustio ju je, odgurnuo ju je, a kada mu je okrenula lice u priguenom kriku zapanjenog
uasa, dohvatio joj je mali prst svojim malim prstom i bacio je navie, tumbajui se nespretno
za njom.
"Sranje", rekla je dok je zadihano sedela ni na emu, a kada se povratila, poleteli su u no.
Neposredno ispod oblaka zaustavili su se i pogledali gde su se to na tako nemogu nain
obreli. Zemlja je predstavljala neto to nije trebalo posmatrati previe vrstim ili mirnim
pogledom, ve tek onako ovla baciti pogled, u prolazu.
Fener pokua blago da se obori, oprezno, i otkri da kada dobro proceni kako da se baci u
vetar moe da izvede ba vrtoglava obruavanja, sa malom piruetom na kraju, posle ega bi jo
malo padala, dok je haljina leprala oko nje, a ovo predstavlja mesto na kome bi itaoci, koje
ponajpre zanima ta su Marvin i Ford Prefekt radili za to vreme, trebalo da pogledaju naredne
glave, jer sada Artur vie nije mogao da eka, pa joj je pomogao da svue istu.
Ova je lelujavo padala, noena vetrom, sve dok se nije pretvorila u takicu i na kraju
potpuno iezla, da bi iz raznih sloenih razloga revolucionisala ivot jedne porodice u
Hanslou, preko ijeg je konopca za rublje izjutra otkrivena.
Dizali su se u nemom zagrljaju, sve dok nisu uplovili meu one magliaste prikaze vlage
kakve viate po krilima aviona, ali je nikada ne osetite zato to sedite na toplom, unutar krcatog
aviona, i gledate kroz malo, izgrebano pleksi-staklo, dok neiji sini strpljivo pokuava da
vam sipa vrue mleko u krilo.
Artur i Fener mogli su da ih osete, tanane, hladne i sitne, obavijene oko njihovih tela, vrlo
hladne, vrlo sitne. Sada su se osetili, ak i Fener, mada zatieni pred elementima samo sa
dva proizvoda 'Marka i Spensera', da kad ve ni sila gravitacije ne moe da im smeta, onda
malo hladnoe i nestanosti atmosfere mogu lepo da odu i da se proetaju.
Ta dva proizvoda 'Marka i Spensera' koja je, kada se Fener podigla u maglovito telo
oblaka, Artur uklonio vrlo, vrlo lagano, a to je jedini mogu nain kada letite, pa jo i ne
koristite ruke, odjezdilo je da izjutra napravi lep rusvaj u Ajlvortu i Rimondu, raunajui
redom od vrha nadole.
Dugo su bili u oblaku, zato to mu se vrh nalazio na vrlo velikoj visini, a kada su najzad
izili mokri iz njega, dok se Fener lagano vrtela, poput morske zvezde koju je podigla

nadolazea plima, otkrili su da se, u stvari, tamo iznad oblaka nou stvara ona setna meseina.
Svetlo je istovremeno bilo prigueno i blistavo. Ima tu gore raznoraznih planina, ali to su
prave planine, sa sopstvenim venim snegovima.
Izbili su na vrh visokog kumulonimbusa i sada su poeli lenjo da klize niz njegove obrise,
dok je Fener zauzvrat oslobaala Artura njegove odee, darivala ga osloboenjem od nje sve
dok odea nije nestala na svom putu nadole u sveobuhvatnu belinu.
Ljubila ga je, ljubila mu vrat i grudi, i uskoro su lebdeli, lagano se vrtei, u nekoj vrsti
nemog T-oblika, zbog koga bi moda ak i fulornijski vatreni zmaj, da je kojim sluajem tada
proleteo tim delom neba, nakrcan picom, pljesnuo krilima i diskretno se nakaljao.
Ali, na alost, nije bilo fulornijskih vatrenih zmajeva, niti ih je moglo biti, jer su, poput
dinosaura, dodoa i velikih zlupetonskih zimvoka sa Stegbartla Major u Sazveu Fras, a za
razliku od Boinga 747 kojih ima u izobilju, tuno istrebljeni, a Vaseljena vie nikada nee
upoznati njima sline.
Razlog to se Boing 747 poprilino neoekivano pojavljuje na gornjem popisu nije bez veze
sa injenicom da se jedan od njih iznenada upleo u ivote Artura i Fener trenutak ili dva
kasnije.
To su velike stvari, zastraujue velike. Odmah znate kada je jedan od takvih u vazduhu sa
vama. Najpre doe do gromovitog naleta vazduha, pokretne zidine vriteeg vetra, pa poletite
odbaeni u stranu, ako ste toliko ludi da u njegovoj neposrednoj blizini uinite neto to makar i
izdaleka podsea na ono to su radili Artur i Fener, poput leptirova u blicu.
Ali ovog puta je poraavajui gubitak nerava sledilo pregrupisanje trenutak kasnije, kao i
jedna divna, nova zamisao koja se oduevljeno probila kroz okolnu buku.
Gospoa Enid Kapelsen, iz Bostona, u Masausetsu, bila je postarija dama i, zaista, oseala
je da joj se kraj ivota primakao. Videla je mnogo toga, poneto ju je zbunilo, ali, uznemireno
je shvatala u to pozno doba, previe svega bilo joj je dosadno. Sve je bilo vrlo prijatno, ali
moda pomalo previe objanjivo, previe rutinski.
Uz uzdah podigla je malu, plastinu roletnu i pogledala napolje prema krilu.
Najpre je pomislila da bi trebalo da pozove stjuardesu, ali onda je pomislila - ne, prokletstvo,
neopozivo ne, ovo je za nju i samo nju.
Do trenutka kada je dvoje neobjanjivih ljudi najzad skliznulo sa krila i odletelo niz struju,
strano se razveselila.
Osetila je neizmerno olakanje na pomisao da je bukvalno sve to su joj ikada govorili bilo
pogreno.
Sledeeg jutra Artur i Fener dugo su spavali u uliici i pored neprekidnog zavijanja
popravljanog nametaja.
Sledee noi radili su isto, samo ovog puta uz 'Soni' vokmen.
27.
"Sve je ovo zaista divno", rekla je Fener dva dana kasnije. "Ali stvarno moram da znam

ta mi se desilo. Vidi, ima izmeu nas ta razlika. Ti si neto izgubio i ponovo naao, a ja sam
nala neto i to izgubila. Moram to ponovo nai."
Morala je da izie na jedan dan i tako je Artur odredio taj dan za telefoniranje.
Mjurej Bost Henson bio je novinar u jednom od onih listova sa sitnim idejama i krupnim
tiraima. Bilo bi divno kada bismo mogli da kaemo da zbog toga nije bio nita gori od ostalih,
ali, na alost, to nije bio sluaj. Dogodilo se da je on bio jedini novinar koga je Artur poznavao,
pa mu je Artur ipak telefonirao.
"Arture, stara moja supena kaiko, moja stara srebrna inijo, kako je to strano neverovatno
da mi se javi. Neko mi ree da si odleteo u svemir ili tome slino."
Mjurej je imao svoju vrstu jezika za razgovore koju je izmislio za linu upotrebu i koju niko
nije umeo ni da govori niti makar i da sledi. Teko da je najvei deo svega toga ita znaio. Oni
parii koji su neto znaili esto su bili tako divno zametnuti da niko ne bi ni primetio kada
projure u lavini besmislica. Trenutak kada biste shvatili, kasnije, koji su parii vani, esto je
bilo gadan trenutak za sve u vezi s tim.
"ta?" upita Artur.
"Samo glasine, stara moja slonovska kljovo, moj mali kartaki stolu sa zelenom ohom,
samo glasine. Verovatno nita ne znai, ali treba mi koja re od tebe."
"Nemam ta da kaem, obini kafanski razgovori."
"Cvetamo na njima, stara moja vetaka jetro, cvetamo na njima. Osim toga to bi se super
uklapalo u jednu od drugih stvari sa ostalim priama nedelje, tako da bi bilo dovoljno da
stavimo tebe kako sve porie. Izvini, neto mi je upravo ispalo iz uha."
Nastala je kratka pauza, posle koje se Mjurej Bost Henson vratio na vezu, zvuei iskreno
potreseno.
"Upravo sam se setio", rekao je, "kako sam udno vee imao sino. Svejedno, stari moj,
neu da kaem ta, kako ti se dopalo jahanje na Halejevoj kometi?"
"Nisam", ree Artur uz uzdah, "jahao na Halejevoj kometi.
"U redu. Kako ti se dopalo nejahanje na Halejevoj kometi?"
"Bilo je mnogo zgodno, Mjurej."
Nastala je pauza dok je Mjurej to zapisivao.
"Za mene je ovo dovoljno dobro, Arture, dovoljno dobro za Etel, mene i pilie. Klapa sa
optom uvrnutou ove nedelje. Nedelja uvrnutih, razmiljamo da je tako nazovemo. Dobro,
ha?"
"Vrlo dobro."
"Ima zgodan prizvuk. Prvo imamo tog oveka na koga uvek pada kia."
"ta?"
"Potpuna istina, kao arapin poetak. Sve je dokumentovano u njegovoj maloj, crnoj knjizi,
sve se poklapa do svake svakcijate zezatorske pojedinosti. Meteo biro sve izbacuje debele
ledene banane, a udni oveuljci u belim mantilima doleu sa svih strana sveta sa malim
lenjirima, kutijicama i kapljicometrima. Taj ovek ti je pelina butkica, Arture, on ti je sise u
ose. On ti je, iao bih tako daleko da to kaem, puni komplet erogenih zona svakog veeg

leteeg insekta zapadne polulopte. Zovemo ga Bog Kia. Fino, ha?"

"Mislim da sam ga upoznao."
"Dobro zvui. ta si rekao?"
"Moda sam ga upoznao. Stalno se ali, je li?"
"Neverovatno! Upoznao si Boga Kia?"
"Ako je to isti tip. Rekao sam mu da prekine da se ali i da nekome pokae svoju knjiicu."
Na Hensonovom kraju telefonske linije doe do pauze pune potovanja.
"Bogami, uinio si lepu hrpu. Krajnju hrpu si krajnje uinio. uj, zna li koliko turistika
kua plaa tog tipa da ove godine ne ide na Malagu? Hou da kaem, zaboravi navodnjavanje
Sahare i tome sline davei, tog tipa eka itava nova karijera samo da zaobilazi mesta za
novac. Taj ovek se pretvara u udovite, moda emo ak morati da sredimo da ga zvizne
glavni zgoditak.
uj, moda poelimo da napravimo neto sa tobom, Arture, ovee Koji Je Stvorio Kinog
Boga. Ba zvui, ha?"
"Lepo zvui, ali..."
"Moda emo morati da te fotografiemo ispod poljskog tua, ali to je u redu. Gde si?"
"Ovaj, u Ajlingtonu. uj, Mjurej..."
"Ajlington!"
"Da..."
"Pa, ta misli o pravoj uvrnutosti nedelje, ozbiljno iaenoj stvari. Jesi li ita uo o onim
leteim ljudima?"
"Ne."
"Mora da jesi. Ta stvar sva kljua od iaenosti. Prava ufteta u avanetu. Metani non stop
telefoniraju da jave o tom paru koji leti po mraku. aljemo nou dole svoje momke iz
fotolaboratorija da skrpe originalnu fotografiju. Mora da si uo."
"Ne."
"Arture, pa gde si bio? Oh, svemira mu, u redu, imam tvoj odgovor. Ali to je bilo pre vie
meseci. uj, to se ove nedelje deava svaku no, stara moja rendalice za sir, odmah na tvom
pragu. Taj par tek tako leti po nebu i radi razne stvari. I pri tome ne mislim na gledanje kroz
zidove i pretvaranje u gvozdene mostove. Nita ne zna?
"Ne."
"Arture, bilo je neizrecivo ugodno zadovoljstvo razgovarati sa tobom, vrngliu moj, ali
moram da idem. Poslau oveka sa kamerom i gumenim crevom. Daj mi adresu, spreman sam i
piem."
"uj, Mjurej, hteo bih da te zamolim neto."
"Izvini, imam puno posla."
"Hteo bih da saznam neto o delfinima."
"Nikakva pria. Prologodinje vesti. Zaboravi ih. Nema ih."
"Vano je."
"uj, niko to nee ni da pipne. Ne moe odrati priu, zna, kada je jedina vest produeno

odsustvo onoga o emu se pria. Ionako nije naa teritorija, probaj Nedeljne. Moda oni puste
naslov 'ta se desilo sa priom TA SE DESILO SA DELFINIMA', tamo, za par godina, negde
oko avgusta. Ali ta e iko da uini sada? 'Delfini i dalje nestali'? 'Odsustvo delfina se
produava'? 'Delfini - dalji dani bez njih'? Pria umire, Arture. Lei i otee svoje noice u
vazduhu i, eno je, ode do velikog, zlatnog klasa na nebu, stari moj imionjo."
"Mjurej, ne zanima me da li to predstavlja priu. Samo elim da otkrijem kako da stupim u
vezu sa onim tipom u Kaliforniji koji tvrdi da zna neto o tome. Mislio sam da bi ti mogao da
mi pomogne."
28.
"Ljudi poinju da priaju", ree Fener te veeri, poto su podigli unutra njeno elo.
"Ne samo to priaju", ree Artur, "nego i tampaju, krupnim, masnim slovima pod
visokotiranim eirima. Zbog toga sam i pomislio da je bolje da nabavim ovo."
Pokazao joj je dugake, uske blokove avionskih karata.
"Arture", rekla je i zagrlila ga. "Znai li to da si uspeo da porazgovara sa njime?"
"Imao sam dan", ree Artur, "izuzetnog telefonskog iscrpljivanja. Govorio sam bukvalno sa
svakim odeljenjem bukvalno svakog lista u Flit Stritu i najzad sam uspeo da uem u trag
njegovom telefonskom broju."
"Oigledno si teko radio, sav si natopljen znojem, jadni moj dragi."
"Ne znojem", ree umorno Artur. "Upravo je bio fotograf. Pokuao sam da raspravljam sa
njime, ali... nema veze, uglavnom odgovor je - da."
"Govorio si s njim."
"Govorio sam s njegovom enom. Rekla je da je on previe uvrnut da bi trenutno doao do
telefona i da li bih zbog toga mogao da pozovem ponovo."
Teko je seo, shvatio da mu neto nedostaje i otiao do friidera da to nae.
"Hoe pie?"
"Ubila bih nekog da ga dobijem. Uvek znam da me eka teak dan kada me nastavnik ela
odmeri od glave do pete i kae: 'Ah da, draga moja, danas bi dobro dolo malo ajkovskog'."
"Pozvao sam ponovo", ree Artur, "a ona mi ree da se on nalazi na 3,2 svetlosne godine od
telefona i da treba da nazovem ponovo."
"Ah."
"Zvao sam ponovo. Rekla je da se situacija popravila. Sada se nalazi na svega 2.6 svetlosnih
godina od telefona, ali to je jo previe daleko za dovikivanje."
"Misli li", upita Fener sumnjiavo, "da ima jo nekog sa kime bismo mogli da
porazgovaramo?"
"Ima jo gore", ree Artur. "Govorio sam sa nekim iz nekog naunog asopisa ko ga lino
poznaje, a taj mi je rekao da Don Votson ima krajnji dokaz, koji su mu izdiktirali aneli
zlatnih brada i zelenih krila, da je najmodernija luckasta teorija o Mesecu istinita. Kod ljudi koji
ispituju valjanost tih vizija uz likovanje e pronai rupe u pitanjima, i to je najdalje to se sa
njim moe dospeti."

"Nisam znala da je toliko ravo", ree Fener. Nesvesno se igrala kartama.

"Ponovo sam telefonirao gospoi Votson", ree Artur. "Njeno ime je, uzgred, Arkana Dil."
"Shvatam."
"Drago mi je da shvata. Pomislio sam da nee poverovati u sve to, pa sam zato prilikom
tog poziva ukljuio automatsku sekretaricu da snimi poziv."
Priao je automatskoj sekretarici i neko vreme se zavitlavao i petljao sa svim njenim
dugmiima, zbog toga to je to bio model koji naroito preporuuje magazin 'Which?' i koji je
gotovo nemogue koristiti, a da pri tom ne poludi.
"Evo ga", ree najzad i obrisa znoj sa ela.
Glas je bio tanak i pucketav od puta do geostacionarnog satelita i nazad, ali je takoe bio
neprijatno miran.
"Moda bi trebalo da objasnim", ree glas Arkane Dil, "da se telefon, u stvari, nalazi u
prostoriji u koju on nikada ne ulazi. Vidite, ona je u Ludnici. Vonko Normalni ne voli da ulazi u
ludnicu, pa to i ne ini. ini mi se da bi to trebalo da znate, jer vam moe utedeti telefoniranje.
Ako elite da se sretnete sa njim, to se moe vrlo lako srediti. Samo treba da doete. On e se
sastati sa ljudima samo Izvan Ludnice."
Usledio je Arturov glas, u svom najzbunjenijem trenutku: "Izvinjavam se, ne razumem. Gde
je Ludnica?"
"Gde je Ludnica?" ponovi Arkana Dil. "Jeste li ikad itali uputstva na kutiji akalica?"
Na traci, Arturov glas je morao da prizna da nije.
"Moda ete poeleti da to uinite. Moda ete otkriti da to malo razjanjava stvari. Moda
ete otkriti da vam to kazuje gde je Ludnica. Hvala."
Zvuk telefonske veze zamre. Artur je iskljuio mainu.
"Pa, pretpostavljam da to moemo smatrati pozivom", rekao je i slegao ramenima. "U stvari,
uspeo sam da dobijem adresu od momka iz naunog asopisa."
Fener ga pogleda ponovo, zamiljeno namrgoena, pa onda opet osmotri karte.
"Misli li da vredi?" upitla je.
"Pa", ree Artur, "stvar u kojoj su se svi sa kojima sam razgovarao sloili, osim injenice da
je potpuno lud, jeste da zna o delfinima vie od ikog ivog."
29.
"Vano obavetenje. Ovo je let 121 za Los Aneles. Ako vai planovi za putovanje ne
ukljuuju Los Aneles, sada bi bio savren trenutak da se iskrcate."
30.
Unajmili su kola u Los Anelesu na jednom od mesta na kojima se iznajmljuju kola koja su
drugi odbacili.
"Skretanje je malice problem", ree im tip iza sunanih naoara dok im je pruao kljueve.
"Ponekad je jednostavnije izii i pronai kola koja idu u tom pravcu."
Ostali su jednu no u hotelu na Bulevaru Sumraka jer im je neko rekao da e tamo uivati u

zbunjenosti.
"Ovde su svi ili Englezi ili uvrnuti ili oboje. Imaju bazen za plivanje na koje moete da
odete i gledate engleske rok zvezde kako itaju 'Jezik, istinu i logiku' za fotoreportere."
Bilo je istina. Bio je tamo jedan i tano je to radio.
uvar garae nije imao Bog zna kakvo miljenje o njihovim kolima, ali to je bilo u redu, jer
nisu ni oni.
Kasno uvee provezli su se kroz brda Holivuda du Mulholend Drajva i zaustavili se da
pogledaju zaslepljujue more lebdee svetlosti koje je predstavljalo Los Aneles; kasnije su se
zaustavili da pogledaju zaslepljujue more lebdee svetlosti koje je predstavljalo dolinu San
Fernanda. Sloili su se da utisak zaslepljenosti prestaje neposredno na dnu njihovih oiju i da
ne dira vie nijedan njihov deo, pa su otili udno nezadovoljni prizorom. Kao dramatina mora
svetlosti bili su fini, ali svetlo bi trebalo neto i da osvetljava, a poto su se provezli kroz ono
to je osvetljavano ovim naroito dramatinim morem svetlosti nisu ba imali Bog zna kakvo
miljenje o tome.
Dugo su spavali i probudili se u vreme ruka, kada je bilo idiotski toplo.
Odvezli su se auto-putem do Santa Monike da bi prvi put bacili pogled na Pacifik - okean u
posmatranju koga je Vonko Normalni provodio sve svoje dane i dobar broj noi.
"Neko mi ree", kazala je Fener, "da su jednom uli dve postarije dame na ovoj plai, koje
su radile ono to mi radimo, gledale Pacifik prvi put u ivotu. I navodno, posle duge pauze,
jedna od njih rekla je drugoj: 'Zna, i nije toliko veliki koliko sam oekivala.'"
Raspoloenje im se postepeno popravljalo dok su koraali plaom Malibua i gledali sve te
milionere po njihovim ik bungalovima kako paljivo dre jedni druge na oku da bi proverili
koliko su bogati.
Raspoloenje im se jo vie popravilo kada je Sunce poelo da se sputa niz zapadni deo
neba, a u trenutku kada su se ponovo nali u svojim klepetavim kolima, vozei se prema
zalasku sunca pred kojim niko sa imalo dobrog ukusa ni u snu ne bi izgradio Los Aneles,
iznenada su se oseali zapanjujue i iracionalno sreni i nije im ak smetalo ni to to grozni,
stari radio u kolima moe da svira samo dve stanice, i to obe istovremeno. Pa ta, obe su putale
dobar rokenrol.
"Znam da e moi da nam pomogne", rekla je Fener odluno. "Znam da hoe. Kako bee
njegovo ime, reci mi ponovo, kako ono voli da ga zovu?"
"Vonko Normalni."
"Znam da e moi da nam pomogne."
Artur se pitao hoe li moi i nadao se da e moi i nadao se da to to je Fener izgubila
moe da se nae ovde, na ovoj Zemlji, ta god se pokazalo da ova Zemlja predstavlja.
Nadao se, kao to se nadao neprekidno i svesrdno jo od vremena kada su razgovarali pokraj
Serpentine, da se od njega nee zahtevati da pokuava da se seti neega to je vrlo vrsto i
odluno zakopao u seanjima, odakle e, nadao se, prestati da ga uznemirava.
U Santa Barbari zastali su kraj ribljeg restorana u kome kao da se nalazila prepravljena
robna kua.

Fener je naruila crvenog barbuna i rekla da je izvrstan.

Artur je naruio odrezak sabljarke i rekao da se razbesneo od njega.
Dograbio je kelnericu u prolazu za ruku i grmnuo na nju.
"Zato je ova riba tako prokleto dobra?" pitao je besno.
"Molim vas, izvinite zbog mog prijatelja", ree Fener preneraenoj kelnerici. "Mislim da
je najzad doiveo prijatan dan."
31.
Kada biste uzeli dva Dejvida Bouvija i stavili jednog Dejvida Bouvija na vrh drugog
Dejvida Bouvija, a onda prikaili jo po jednog Dejvida Bouvija na kraj svake ruke gornjeg
Dejvida Bouvija i umotali itavo zameateljstvo u prljavi ogrta za kupanje dobili biste neto
to ne bi izgledalo ba kao Don Votson, ali bi onima koji ga poznaju izgledalo neobino
poznato.
Bio je visok i mrav.
Dok je sedeo u naslonjai zagledan u Pacifik, ne toliko sa nekom divljom slutnjom, koliko
sa mirnim, dubokim razoaranjem, bilo je malo teko rei gde se tano zavrava naslonja, a
gde on poinje, i oklevali biste da stavite ruku na, recimo, njegovu podlakticu, da se sluajno
itavo ustrojstvo ne srui sa praskom i odnese i va palac.
Ali njegov osmeh, kada ga upravi ka vama, bio je zaista izraajan. inilo se da je sainjen
od svih onih najgorih stvari koje vam ivot moe prirediti, ali koje su vas, poto ih je on
nakratko prikupio na svom licu, iznenada navele da pomislite: 'Oh. Pa, onda je u redu.'
Dok je govorio, bilo vam je drago to osmeh od koga se tako oseate koristi toliko esto.
"Oh, da", rekao je, "dolaze da me vide. Sede upravo ovde. Sede tu gde vi sedite."
Govorio je o anelima sa zlatnim bradama, zelenim krilima i klompama marke 'Dr Skul'.
"Jedu nakos za koji kau da ne mogu da ga nabave tamo odakle dolaze. Piju mnogo koka
kole i tako su dragi u pogledu mnogih stvari."
"Je li?" upita Artur. "Jesu li? I tako, ovaj... Kada se to deava, onda? Kada dolaze?"
I on je gledao prema Pacifiku. Tamo je bilo malih, peanih trkavaca koji su trkarali po
rubu obale; izgledalo je da imaju sledei problem: morali su da trae hranu u pesku koji je
upravo zapljusnuo talas, ali nisu mogli da podnesu da im se noge pokvase. Da bi reili taj
problem, trali su neobinim pokretima, kao da ih je sazdao neko izuzetno vispren u
vajcarskoj.
Fener je sedela na pesku i lenjo crtala prstima po njemu.
"Uglavnom tokom vikenda", rekao je Vonko Normalni, "na malim skuterima. To su sjajne
maine." Nasmeio se.
"Shvatam", ree Artur. "Shvatam."
Fenerino slabano nakaljavanje privue njegovu panju i on se okrete ka njoj. Naarala je
nespretnu sliku njih dvoje na oblacima. Na trenutak je mislio da eli da ga napali, a onda je
shvatio da ga kori. 'Ko smo mi', govorila je, 'da kaemo da je on lud?'
Kua mu je u svakom sluaju bila neobina, a poto je to bila prva stvar sa kojom su se

Fener i Artur susreli, pomoglo bi da znamo na ta je liila.

A evo na ta je liila:
Bila je preokrenuta kao rukavica.
Doslovce preokrenuta, do te mere da su morali da se parkiraju na tepihu.
Svuda du onoga to bi se normalno nazivalo spoljanjim zidom, koji je bio ukraen
ukusnom ruiastom bojom za enterijere, nalazile su se police sa knjigama, pa jo dva ona
udna tronoga stoia sa poluokruglim vrhovima koji tako stoje kao da ele da pokau da je
neko upravo sruio zid pravo kroz njih, kao i slike koje su oigledno bile napravljene tako da bi
smirivale.
Mesto na kome je postajala stvarno udna bio je krov.
Izvijao se unazad prema sebi poput neega to bi Moris K. Eer, da je bio preputen tekim
noima u gradu - to ova pripovest ni u kom sluaju ne namerava da tvrdi, iako je ponekad
teko ne posumnjati u to gledajui njegove slike, naroito one sa neobinim stepenicama moda sanjao posle jedne od njih, jer mali lusteri koji bi trebalo da vise unutra nalazili su se
napolju, upereni nagore.
Zbunjujue.
Natpis nad vratima je glasio: 'Uite Napolje', pa su, nervozno, tako i uinili.
Unutra je, naravno, bilo Napolje. Grubi zidovi od cigle, fino malterisani, oluci u dobrom
stanju, vrtna stazica, dva mala stabla, nekoliko prostorija koje su vodile odatle.
A unutranji zidovi sputali su se, neobino previjeni, i otvarali se na jednom kraju,
stvarajui utisak - nekom optikom varkom od koje bi se Moris K. Eer namrtio i upitao kako
je to izvedeno - kao da obuhvataju itav Tihi okean.
"Zdravo", ree Don Votson, Vonko Normalni.
Dobro, rekoe oni sebi, 'Zdravo' predstavlja neto sa ime se moemo nositi.
"Zdravo", rekoe oni - i sve je, iznenaujue, poteklo kako treba.
Izvesno vreme udno je oklevao da govori o delfinima, izgledao je neobino rastreseno i
ponavljao je: "Zaboravio sam..." kad god bi ih pomenuli, i ponosno im je pokazivao
ekscentrinosti kue.
"ini mi zadovoljstvo", rekao je, "na neki neobian nain, a nikome ne naudi", nastavio je,
"u toj meri da to neki dobar oni lekar ne bi mogao da popravi."
Dopao im se. Bio je otvoren, prijatan i kao da se izrugivao sam sebi pre nego to to uini iko
drugi.
"Vaa ena", ree Artur, obazirui se, "pomenula je neto o akalicama." Rekao je to
zabrinutog izraza, kao da se plai da ova iznenada ne iskoi iza vrata i ponovo ih pomene.
Vonko Normalni se nasmeja. Bio je to lak, oputen smeh i zvuao je kao da ga je mnogo
puta koristio i bio sasvim zadovoljan njime.
"Ah, da", rekao je, "to je u vezi sa danom kada sam konano shvatio da je svet potpuno
poludeo, pa sam sagradio Ludnicu da ga zatvorim u nju, jadnika, i da se nadam da e mu biti
bolje."
To je bila taka u kojoj je Artur ponovo poeo da se osea nervozno.

"Ovde se", ree Vonko Normalni, "nalazimo izvan Ludnice." Ponovo je pokazao grube
cigle, malter i oluke. "Proite kroz ta vrata", pokazao je prva vrata kroz koja su uli na poetku,
"i uli ste u Ludnicu. Pokuao sam da je lepo ukrasim, da bi njeni itelji bili sreni, ali jedan
ovek tu moe da uini vrlo malo. Sada vie uopte ne ulazim tamo. Ako ikada osetim
iskuenje, a to mi se ovih dana retko deava, naprosto pogledam na natpis iznad vrata, pa se
postidim i odustanem."
"Onaj?" upita Fener i pokaza, prilino zbunjena, na plavu, ukraenu tablu na kojoj su
pisala nekakva uputstva.
"Da. To su rei koje su me konano preobratile u pustinjaka kakav sam sada. Bilo je to
sasvim iznenada. Video sam ih i znao sam ta moram da uinim."
Na natpisu je pisalo:
Uhvatiti tapi u blizini sredita. Ovlaiti zailjeni kraj u ustima. Ubaciti u prostor izmeu
zuba, tupi kraj uz desni. Koristiti blage pokrete iznutra prema napolje.
"Uinilo mi se", ree Vonko Normalni, "da svaka civilizacija koja je toliko izgubila glavu da
mora da priloi podrobno uputstvo za paketi akalica nije vie civilizacija u kojoj mogu da
ivim i ostanem normalan."
Ponovo se zagledao prema Pacifiku, kao da ga izaziva da pone da se dere i bulazni pred
njim, ali ovaj je mirovao i igrao se sa trkavcima.
"A u sluaju da vam je prolo za umom da posumnjate, poto vidim da bi se to moglo desiti,
ja sam u potpunosti normalan. Zbog toga i zovem sebe Vonko Normalni, naprosto da bih uverio
ljude po tom pitanju. Mama me je zvala Vonko kada sam bio deko, zato to sam bio eprtlja
koja je stalno obarala stvari, a inae sam sasvim normalan", dodao je sa jednim od onih osmeha
koji su vas terali da pomislite, 'Oh. Pa, onda je u redu', "i takav nameravam da ostanem.
Hoemo li da poemo na plau da vidimo o emu treba da porazgovaramo?"
Izili su na plau, gde je pre izvesnog vremena poeo da govori o anelima sa zlatnim
bradama, zelenim krilima i klompama marke 'Dr Skul'.
"U vezi sa delfinima", ree Fener blago, puna nade.
"Mogu vam pokazati klompe", ree Vonko Normalni.
"Pitam se, znate li..."
"Da li biste voleli da vam pokaem", ree Vonko Normalni, "klompe? Imam ih. Napravila ih
je kompanija 'Dr Skul', a aneli kau da su naroito pogodne za teren na kom moraju da rade.
Kau jo da pridravaju sva prava u vezi sa porukom. Kada im kaem da ne znam ta to znai,
oni kau ne, ne zna, i smeju se. Pa, svejedno u ih doneti."
Kada je otiao unutra, ili napolje, zavisi od toga kako gledate na stvar, Artur i Fener se
zgledae zaueno i pomalo oajno, a onda su oboje slegli ramenima i ravnoduno stali da
crtkaju slike po pesku.
"Kako noge danas?" upita Artur tiho.
"U redu je. U pesku ne izgleda tako neobino. Ili u vodi. Voda ih savreno dodiruje. Samo
mislim da ovo nije na svet."
Slegla je ramenima.

"ta misli da je hteo da kae", upitala je, "onim pominjanjem poruke?"

"Ne znam", odvrati Artur, iako ga je seanje na oveka zvanog Prak, koji mu se smejao,
neprekidno grizlo.
Kada se Vonko vratio, nosio je neto to je zapanjilo Artura. Ne klompe, jer bile su to
savreno obine klompe sa drvenim dnom.
"Pomislio sam da biste voleli da vidite", rekao je, "ta aneli nose na nogama. isto iz
radoznalosti. Uzgred, nita ne pokuavam da dokaem. Ja sam naunik i znam ta sainjava
dokaz. Ali pravi razlog zbog koga sam nazvao sebe imenom iz detinjstva jeste taj to naunik
mora da bude potpuno kao dete. Ako vidi stvar, mora da kae da je vidi, svejedno da li je mislio
da e je videti ili ne. Prvo vidi, misli kasnije, onda testiraj. Ali uvek prvo vidi. Inae e videti
samo ono to oekuje. To veina naunika zaboravlja. Pokazau vam kasnije neto da to
demonstriram. Tako, a drugi razlog zbog koga zovem sebe Vonko Normalni jeste taj to e
ljudi misliti da sam budala. To mi omoguuje da kaem ta vidim kada to vidim. Nikako ne
moete biti naunik ako marite to vas ljudi dre za budalu. Svejedno, pomislio sam da bi vam
se moda moglo dopasti da vidite i ovo."
To je bila stvar koja je Artura toliko zapanjila kada je video da je nosi, jer bio je to divni,
srebrno-sivi akvarijum, naizgled istovetan onom u Arturovoj spavaoj sobi.
Artur je sada ve nekih trideset sekundi pokuavao, bez uspeha, da kae otro i zapanjenim
glasom: 'Gde ste to nali?'
Najzad je trenutak doao, ali ga je promaio za milisekund.
"Gde ste to nali?" upita Fener, otro i zapanjenim glasom.
Artur se okrete prema Fener otro i zapanjenim glasom ree: "ta? Zar si ve i ranije
videla ovakav?"
"Da", rekla je, "imam jedan. Ili sam bar imala. Rasel mi ga je uzeo da stavi unutra svoje
loptice za golf. Ne znam odakle je to dolo, znam samo da sam bila besna na Rasela to ga je
uzeo. Zato, zar i ti ima takav?"
"Da, bilo je to..."
Oboje postadoe svesni da Vonko Normalni otro gleda as jedno, as u drugo i pokuava da
se ubaci u razgovor.
"I vi imate po jedan ovakav?" upitao je oboje.
"Da." To su oboje izgovorili.
Dugo je i smireno gledao oboje, a onda je podigao akvarijum da bi uhvatio zrak
kalifornijskog sunca.
inilo se kao da akvarijum peva sa suncem, da odzvanja silinom njegove svetlosti i da baca
tamne, iskriave duge na pesak i po njima. Okretao ga je i okretao. Mogli su sasvim jasno da
vide urezane rei: "Do vienja i hvala na svim ribama."
"Znate li", ree Vonko tiho, "ta je ovo?"
Oboje su zavrteli glavama lagano, u udu, gotovo hipnotisani blistavilom senki koje je
svetlost bacala po sivom staklu.
"To je poklon od delfina za rastanak", ree Vonko dubokim, tihim glasom, "delfina koje sam

voleo i prouavao, plivao sa njima, hranio ih ribom, ak sam i pokuao da nauim njihov jezik,
zadatak koji su, izgleda, reili da mi nemogue oteaju, s obzirom na injenicu da sada shvatam
da su bili savreno sposobni da komuniciraju naim jezikom samo da su to eleli."
Zavrteo je glavom laganim, laganim osmehom, a onda ponovo pogledao najpre Fener, pa
Artura.
"Jesi li..." upitao je Artura, "ta si uinio sa svojim? Mogu li da te upitam to?"
"Ovaj, drim u njemu ribicu", ree Artur, blago postien. "Desilo se da sam imao ribicu sa
kojom nisam znao ta da radim i, ovaj, tu se naao taj akvarijum." Utiao se.
"Nisi uinio nita drugo? Ne", rekao je, "da jesi, znao bi." Ponovo je zavrteo glavom.
"Moja ena je u naem drala mekinje", nastavio je Vonko, sa nekim novim prizvukom u
glasu, "sve do prole noi..."
"ta se", upitao je Artur lagano i prigueno, "desilo prole noi?"
"Nestalo nam je mekinja", odvrati Vonko ravnim glasom. "Moja ena", dodao je, "otila je
da kupi jo." Jedan trenutak inilo se da je izgubljen u sopstvenim mislima.
"A ta se onda desilo?" upita Fener, istim glasom bez daha.
"Oprao sam ga", ree Vonko. "Oprao sam ga paljivo, vrlo, vrlo paljivo, uklonio svaku
trunicu mekinja, a onda sam ga polako obrisao krpom koja ne ostavlja dlaice, lagano,
paljivo, okreui ga i okreui. Zatim sam ga prineo uhu. Jeste li... jeste li prineli jedan od njih
uz uho?"
Oboje su zavrteli glavama, ponovo lagano, ponovo smeteno.
"Moda bi", ree on, "trebalo da to uinite."
32.
Duboka rika okeana.
Razbijanje talasa o obale silnije nego to to um moe da predstavi.
Nema grmljavina dubina.
A izmeu toga, prizivanje glasova, a ipak ne glasova, pevuckava zvonjava, polurei, napola
artikulisane pesme misli.
Pozdravi, talasi pozdrava to klize u nerazaznatljivo, rei koje se razbijaju skupa.
Udari tuge o obale Zemlje.
Talasi radosti - gde? Svet neopisivo otkriven, neopisivo dosegnut, neopisivo mokar, pesma
vode.
I sada fuga glasova, amor objanjenja, o neizbenoj katastrofi, o svetu za unitenje, naletu
bespomonosti, grevima oajanja, samrtnom propadanju, pa ponovo prekid rei.
A onda trzaj nade, pronalaenje Zemlje senke u nagovetajima zakrivljenog vremena,
utonule dimenzije, potezanje paralela, duboko potezanje, kovitlac volje, njegov zalet i cepanje,
let. Nova Zemlja dovuena kao zamena, delfini nestali.
Zatim, zapanjujue, samotni glas, sasvim jasan.
"Ovaj akvarijum vam je darivala kampanja 'Spasimo ljudska bia'. elimo vam zbogom."
I potom zvuk dugih, tekih, savreno sivih tela dok se kovitlaju prema neznanim, bezdanim

dubinama, uz tihi kikot.

33.
Te noi su se zadrali Van Ludnice i gledali TV program iz nje.
"Ovo sam eleo da vidite", ree Vonko Normalni kada su ponovo putene vesti, "moj stari
kolega. Tamo je preko, u vaoj zemlji, i sprovodi istraivanje. Samo gledajte."
Bila je to konferencija za tampu.
"Bojim se da trenutno ne mogu da komentariem ime 'Bog Kia'; mi ga zovemo 'spontana
parakauzalna meteoroloka pojava'."
"Moete li nam rei ta to znai?"
"Nisam sasvim siguran. Budimo ovde sasvim iskreni. Kada otkrijemo neto to ne moemo
da razumemo, volimo da to nazovemo na nain koji vi ne moete da razumete, zapravo ak ni
da izgovorite. Hou da kaem, ako vas naprosto pustimo da etate okolo i nazivate ga Bog Kia,
to onda nagovetava da vi znate neto to mi ne znamo, a bojim se da to ne moemo dopustiti.
Ne, najpre mu moramo dati naziv koji kae da je na, a ne va, zatim potraimo neki nain
da dokaemo da nije ono to vi kaete da jeste, ve neto to mi kaemo da jeste.
A ako se pokae da ste vi u pravu, opet neete biti u pravu, jer emo ga naprosto
preimenovati u... ovaj... 'supernormalni' - ne paranormalni ili natprirodni, jer po svoj prilici ve
znate ta to znai, zar ne? - dakle, 'supernormalni inkrementni precipitacioni induktor'.
Verovatno emo poeleti da tu negde priijemo jo i 'kvazi' da bismo se zatitili. Bog Kia! Ha,
u ivotu nisam uo takvu besmislicu. U poverenju, ja vam sa takvim ne bih poao na izlet.
Hvala, to bi bilo sve za sada, osim to bih eleo da kaem 'ao!' Vonku ako nas gleda."
34.
Na povratku kui pored njih je sedela ena koja ih je nekako udno gledala.
Tiho su razgovarali izmeu sebe.
"I dalje moram da znam", ree Fener, "a snano oseam da ti zna neto to mi ne
govori."
Artur uzdahnu i izvadi pare hartije.
"Ima olovku?" upitao je. Poela je da trai okolo i nala jednu.
"ta radi, duo?" upitala je, poto je proveo dvadeset minuta mrtei se, vaui olovku,
piui po hartiji, precrtavajui, ponovo piui, ponovo vaui olovku i besno grokui za svoj
gro.
"Pokuavam da se prisetim jedne adrese koju mi je neko svojevremeno dao."
"ivot bi ti bio strano jednostavniji", rekla je, "kada bi kupio sebi mali adresar."
Najzad joj je dodao hartiju.
"Pogledaj ovo."
Pogledala je. Meu svim krabotinama i isprecrtavanim stvarima nalazile su se rei: 'Planine
Kventulus Kvazgar. Servobupstra. Planeta Preliumtarn. Sunce Zars. Galaktiki sektor QQ7
Aktiv J Gama.'

"A ta se tamo nalazi?"

"Navodno", ree Artur, "poslednja Boja poruka njegovoj tvorevini."
"To ve vie lii na ono to treba", ree Fener. "Kako da stignemo tamo?"
"Ti stvarno...?"
"Da", ree Fener vrsto, "stvarno elim da znam."
Artur pogleda kroz mali, izgrebani prozor od pleksi-stakla na nebo napolju.
"Izvinite", iznenada ree ena koja ih je udno gledala, "nadam se da ne mislite da sam
nepristojna. Tako se dosaujem na ovim dugim letovima, ba je lepo priati sa nekim. Ime mi je
Enid Kapelsen, iz Bostona sam. Recite mi, da li esto letite?"
35.
Otili su do Arturove kue u Vest Kantriju, nagurali par pekira u torbu i zatim seli da rade
ono to svaki galaktiki autostoper na kraju radi najveim delom svog vremena.
ekali su da naie letei tanjir.
"Jedan moj prijatelj radio je to petnaest godina", ree Artur jedne noi dok su utueno sedeli
i gledali nebo.
"Ko to?"
"Zvao se Ford Prefekt."
Zatekao je sebe da radi neto to nije verovao da e ikada vie uiniti.
Pitao se gde je Ford Prefekt.
Neobinom podudarnou, sledeeg dana u novinama su se pojavila dva izvetaja, jedan o
najneverovatnijem incidentu sa leteim tanjirom, a drugi o nizu neprilinih nereda po
pabovima.
Ford Prefekt se pojavio dan posle toga, sav mamuran, i poalio se da Artur nikako ne
odgovara na telefonske pozive.
U stvari, izgledao je izuzetno ravo, ne samo kao da je provuen natrake kroz ivu ogradu,
ve kao da je ta iva ograda istovremeno provuena natrake kroz kombajn. Uteturao se u
Arturovu dnevnu sobu, pokretom ruke odbio ponueni oslonac, to je bila greka, jer je od
napora uloenog u odmahivanje potpuno izgubio ravnoteu, pa je Artur na kraju morao da ga
odvue na sofu.
"Hvala ti", ree Ford, "hvala ti veliko. Ima li..." rekao je i zaspao na tri sata.
"...najblau predstavu o tome", nastavio je iznenada kada je oiveo, "kako je teko ubaciti se
u britanski telefonski sistem sa Vlaia? Vidim da nema, pa u ti rei", dodao je, "uz veliku
olju kafe koju e mi skuvati."
Teturavo je sledio Artura do kuhinje.
"Glupi telefonski operatori neprestano su me pitali odakle zovem, a ti samo probaj da im
kae Lavort, pa ima da ti kau da to nije mogue poto dolazi preko drugog kola. ta to
radi?"
"Kuvam ti kafu."
"Oh." Ford je zvuao udno razoarano. Utueno se obazro oko sebe.

"ta je ovo?" upitao je.

"Pirinane pahuljice."
"A ovo?"
"Paprika."
"Shvatam", ree Ford i vrati dva predmeta, jedan preko drugog, ali to, izgleda, nije htelo da
dri ravnoteu kako treba, pa je zato stavio drugo preko prvog, to je, kako se inilo, upalilo.
"Malo me uhvatila razlika svemirskih zona", rekao je. "ta sam ono priao?"
"O tome kako nisi telefonirao iz Lavorta."
"I nisam. Objasnio sam to gospoi. 'Jebe Lavort', rekao sam, 'ako ti se to dopada. U stvari
zovem sa izviakog trgovakog broda Sirijuske kibernetske korporacije koji se trenutno nalazi
na podsvetlosnom putu izmeu zvezda poznatih na vaem svetu, mada ne obavezno i vama,
draga gospoo.' Rekao sam 'draga gospoo'", objasnio je Ford Prefekt, "zato to nisam eleo da
je uvredi moj nagovetaj da je jedan neobrazovani kreten..."
"Taktino", ree Artur Dent.
"Tano", ree Ford. "Taktino."
Namrtio se.
"Razlika svemirskih zona", rekao je, "vrlo je nezgodna za skretanje sa teme. Morae
ponovo da mi pomogne", produio je, "i da me podseti na to o emu sam upravo priao."
"'Izmeu zvezda'", rekao je Artur, "'poznatih na vaem svetu, mada ne obavezno i vama,
draga gospoo.'"
"'Kao to su Plejada Epsilon i Plejada Zeta'", zakljuio je Ford trijumfalno. "Ova zafrkancija
od razgovora ba iba, je li?"
"Poslui se kafom."
"Hvala, neu. 'A razlog', rekao sam, 'zbog koga se bakem sa tobom, umesto da pozovem
direktno kao to bih mogao, jer mi ovde na Vlaiima imamo prilino usavrenu
telekomunikacionu opremu, to da zna, jeste da ta kukavna dimrija od pilotske zvezdane ale
koja upravlja ovim sinom brodske zvezdane ale navaljuje da zovem na raun druge strane.
Moe li u to da poveruje?"
"I da li je mogla?"
"Ne znam. Prekinula je vezu", rekao je Ford. "I tako! ta misli", pitao je vatreno, "ta sam
uradio sledee?"
"Pojma nemam, Forde", ree Artur.
"teta", ree Ford, "nadao sam se da bi mogao da me podseti. Zna, stvarno mrzim te
tipove. Ba su pravi gadovi kosmosa, zuje nebeskim beskrajem u svojim drndavim, malim
mainama koje nikada ne rade kako treba ili, kada i rade, to su funkcije koje nijedan normalan
ovek ne bi zahtevao od njih, a osim toga", dodao je divlje, "idu pa ti zuje da bi ispriali kada
im to poe za rukom."
Bila je to savrena istina i cenjeno gledite, koga iroko podravaju ljudi ispravnog gledita,
a oni se uglavnom raspoznaju kao ljudi ispravnog gledita po samoj injenici da se dre tog
gledita.

'Autostoperski vodi kroz Galaksiju' u trenutku razuma i lucidnosti, koji je gotovo jedinstven
na njegovom trenutnom zbiru od pet miliona devet stotina sedamdeset pet hiljada etiri stotine
devet strana, kae za proizvode Sirijuske kibernetske korporacije: 'Vrlo je lako ostati zaslepljen
pred njihovom sutinskom beskorisnou, kao i oseajem postignua koji proishodi iz okolnosti
da ste uopte uspeli da ih navedete da neto rade.'
Drugim reima - a to je naelo vrsto poput stene, na kome se zasniva itav galaktiki uspeh
korporacije - njihove temeljne konstrukcione greke u potpunosti su skrivene grekama u
njihovom dodatnom dizajnu.
"A taj tip", reao je Ford, "putovao je da bi prodao jo vei broj takvih! Njegova
petogodinja misija bila je da pronalazi i istrauje udne, nove svetove i prodaje Napredne
sisteme za zamenu muzike lokalnim restoranima, liftovima i vinskim barovima! Ili, ako jo
nemaju restorane, liftove i vinske barove, da im vetaki ubrza razvoj civilizacije sve dok ih,
hteli-ne hteli, ne budu imali! Gde je ta kafa!"
"Prosuo sam je."
"Napravi jo. Sad sam se setio ta sam uradio sledee. Spasao sam civilizaciju kakvu
poznajemo. Znao sam da je neto tome slino."
Odluno se oteturao do dnevne sobe, gde je, izgleda, nastavio da pria sam sa sobom,
sapliui se po nametaju i isputajui 'bip bip' zvuke.
Dva minuta kasnije, veoma smirenog izraza lica, Artur doe za njim.
Ford je izgledao zapanjeno.
"Gde si bio?" upitao je.
"Kuvao sam kafu", odvratio Artur, i dalje sa veoma smirenim izrazom lica. Odavno je
shvatio da u Fordovom drutvu moe da izdri samo ako na zalihama ima ogroman broj
veoma smirenih izraza lica i stalno ih koristi.
"Propustio si najbolji deo!" besneo je Ford. "Propustio si deo kada sam zaskoio tog tipa!
Sada u", dodao je, "morati opet da ga zaskoim, da skaem svud po njemu!"
Bezobzirno se bacio na stolicu i polomio je.
"Bolje je bilo", ree on turobno, "prethodni put." Neodreeno je mahnuo prema jo jednoj
polomljenoj stolici koju je ve stavio preko stola za ruavanje.
"Vidim", ree Artur, odmerivi smirenim pogledom prevrnute ostatke. "A, ovaj, ta e ti sve
te kocke leda?"
"ta?" vrisnu Ford. "ta? I to si propustio? Pa to ti je sistem za hibernaciju! Gurnuo sam tipa
u sistem za hibernaciju. Pa morao sam, zar ne?"
"Tako izgleda", ree Artur smirenim glasom.
"Ne diraj to!!!" dreknu Ford.
Artur, koji se upravo spremao da vrati na mesto telefon, iz nekog tajanstvenog razloga
poloen na sto, skinute slualice, smireno zastade.
"U redu", ree Ford, smirivi se. "Posluaj ga."
Artur prinese slualicu uhu.
"To je sluba za tano vreme", rekao je.

"Bip, bip, bip", ree Ford. "Tano to se uje po itavom brodu tog tipa, dok on spava, na
ledu, i ide oko malo poznatog meseca Sesefrasa Magne. Londonski govorni sat!"
"Vidim", ree Artur ponovo i odlui da je doao trenutak za veliko pitanje.
"Zato?" upitao je smireno.
"Uz malo sree", rekao je Ford, "pederi ima da bankrotiraju zbog telefonskog rauna."
Bacio se, oznojen, na sofu.
"Kako god bilo", rekao je, "dramatian dolazak, zar ne?"
36.
Letei tanjir u kome je Ford doputovao kao slepi putnik zapanjio je svet.
Najzad nije bilo nikakve sumnje, nikakve mogunosti greke, nikakvih halucinacija,
nikakvih tajanstvenih agenata CIA-e pronaenih kako plutaju u rezervoarima.
Ovoga puta bio je realan, bio je neosporan. Bio je neosporno neosporan.
Sleteo je uz divnu nehajnost prema svemu ispod njega i zdrobio ogromnu oblast najskupljih
nekretnina na svetu, ukljuujui tu i najvei deo robne kue 'Harods'.
Stvar je bila masivna, gotovo punu milju s kraja na kraj, govorili su neki, mutno srebrne
boje, izdubljena, isparana i izobliena brazgotinama mnogih opakih svemirskih bitaka voenih
divljakom silinom pod suncima neznanim oveku.
Ulaz se otvori, tresnu preko dvorana, 'Harodsa', uniti 'Harvija Nikolsa' i uz konani,
kriputavi vrisak izmuene arhitekture sravni kulu eraton Parka.
Posle dugog, neizdrivog trenutka unutarnjeg tretanja i tutnjave mainerije u raspadanju, iz
njega niz silaznu rampu izmarira divovski srebrni robot, visok stotinu stopa.
On podie ruku.
"Dolazim u miru", rekao je i posle dugog trenutka daljeg kripanja dodao: "Vodite me svom
guteru."
Ford Prefekt, razume se, imao je objanjenje za ovo, dok je sedeo sa Arturom i gledao
neprekidne frenetine reporterske izvetaje na televiziji, od kojih nijedan nije imao ta da kae
osim da zabelei da je stvar nanela tetu koja se meri u milijardama funti i da je pobila u
potpunosti drugaiji broj ljudi, pa su onda sve to ponavljali ispoetka, jer robot nije radio nita
drugo osim to je tamo stajao i jedva primetno se njihao, emitujui kratke, nerazumljive,
sistemske poruke o grekama.
"On dolazi iz drevne demokratije, razume..."
"Hoe da kae, dolazi sa sveta gutera?"
"Ne", ree Ford, koji je do tog trenutka postao racionalniji i sabraniji nego pre, jer ga je
Artur konano naterao da popije kafu, "nita tako jednostavno. Nita nema tako otvoreno. Na
njegovom svetu, ljudi su ljudi. Voe su guteri. Ljudi mrze gutere, a guteri vladaju ljudima."
"udno", ree Artur, "uinilo mi se da si rekao da je re o demokratiji."
"Jesam", ree Ford. "Re je."
"Pa onda", ree Artur, nadajui se da ne zvui previe tupo, "zbog ega se ljudi ne oslobode
gutera?"

"Stvarno im nikada nije palo na um", ree Ford. "Uveli su glasanje i zato su svi prilino
ubeeni da vlada koju su izglasali vie ili manje odgovara vladi koju ele."
"Hoe da kae da oni stvarno glasaju za gutere?"
"O, da", ree Ford i slee ramenima, "razume se."
"Ali", ree Artur, i ponovo posee ono veliko pitanje, "zato?"
"Zbog toga to, kada ne bi glasali za aktuelnog gutera", ree Ford, "na vlast bi mogao da
doe neki pogrean guter. Ima dina?"
"ta?"
"Rekoh", odvrati Ford, sa sve jaim prizvukom hitnje koji mu se uvlaio u glas, "ima li
dina?"
"Pogledau. Priaj mi o guterima."
Ford ponovo slee ramenima.
"Neki ljudi kau da su guteri najbolja stvar koja im se ikada desila", rekao je. "Razume se,
u potpunosti gree, u potpunosti i pojedinostima, ali neko mora to da kae."
"Ali to je uasno", ree Artur.
"Sluaj ti mene, bao", ree Ford. "Kada bih dobijao po jedan altairski dolar svaki put kada
ujem kako je jedan deo Vaseljene pogledao drugi deo Vaseljene i rekao: 'To je uasno', ne bih
sedeo ovde kao limun u potrazi za dinom. Ali ne dobijam i zato sedim. Uostalom, zato
izgleda tako smireno i zablesavljeno? Jesi li se zaljubio?"
Artur ree - da, zaljubio se, i to ree smireno.
"U neku koja zna gde je boca sa dinom? Hou li je upoznati?"
Upoznao ju je, zato to je Fener ula u tom trenutku sa hrpom novina po koje je otila u
selo. Zapanjeno je zastala kada je ugledala krhotine po stolu i krhotine sa Betelgeza na sofi.
"Gde je din?" upita Ford Fener. Zatim se obrati Arturu: "Uzgred, ta se desilo sa
Trilijan?"
"Ovaj, ovo je Fener", ree Artur nespretno. "Nita nije bilo sa Trilijan, ti mora da si je
poslednji video."
"O, da", ree Ford, "otila je negde sa Zaphodom. Imaju neke klince ili tako neto. Ili bar",
dodao je, "mislim da im se to desilo. Zna, Zaphod se mnogo smirio."
"Stvarno", ree Artur, urno otiavi do Fener da bi joj pomogao sa robom.
"Aha", ree Ford, "najzad je bar jedna od njegovih glava normalnija od emua na kiselini."
"Arture, ali ko je ovo?" upita Fener.
"Ford Prefekt", ree Artur. "Moda sam ga spomenuo u prolazu."
37.
Ukupno tri dana i tri noi dinovski srebrni robot stajao je u zapanjenoj neverici, raskreen
nad ostacima Najtsbrida, blago se ljuljajui i pokuavajui da razrei brojne stvari.
Vladina delegacija doe da ga vidi, puni kamioni razgalamljenih novinara pitali su u
direktnim prenosima jedni druge ta oni misle o svemu tome, eskadrile ratnih bombardera
patetino su pokuavale da ga napadnu - ali nije se pojavio nikakav guter. Robot je lagano

osmatrao obzorje.
Nou je bilo najspektakularnije, kada su ga svetlou preplavljivale televizijske ekipe koje
su ga neprekidno snimale, dok on neprekidno nije radio nita.
Razmiljao je i razmiljao i najzad doao do zakljuka.
Morae da poalje napolje svoje servisne robote.
Trebalo je da ranije pomisli na to, ali imao je brojne probleme.
Jednog popodneva, majuni letei roboti izletee uz pisak iz izlaza u zastraujuem oblaku
metala. Vrljali su po okolnom terenu, mahnito napadali neke stvari i branili druge.
Jedan od njih najzad pronae prodavnicu kunih ivotinja sa nekoliko gutera, ali je u istom
trenutku poeo da, u ime demokratije, brani prodavnicu kunih ljubimaca takvom estinom da
je malo ta u okolini sauvalo ivu glavu.
Preokret je doao kada je grupa leteih pridolica otkrila zooloki vrt u Ridents Parku, a
naroito kuu reptila.
Ne nauivi se oprezu iz prethodne greke u prodavnici kunih ivotinja, letee burgije i
testere odnele su par krupnijih i debljih iguana dinovskom srebrnom robotu, koji pokua da
odri sa njima razgovor na visokom nivou.
Konano je robot izjavio svetu da su i pored sadrajne, iskrene i sveobuhvatne izmene
gledita razgovori na visokom nivou propali, guteri su uklonjeni, a budui da je tako, robot
namerava da ode negde na kratak odmor, pa je iz nekog razloga odabrao Barnmut.
Ford Prefekt, koji je to gledao na televiziji, klimnu, nasmeja se, i uze jo jedno pivo.
Smesta su poele da se obavljaju pripreme za njegov polazak.
Letee alatke su pitale, testerisale, buile i turpijale svetlou itavog tog dana i noi, a
izjutra, zapanjujue, divovski pokretni kran poe da se kotrlja prema zapadu na nekoliko puteva
istovremeno, sa robotom koji je oslonjen stajao na njemu.
Puzao je ka zapadu, nalik na udni karneval, a oko njega su zujale njegove sluge, helikopteri
i novinarske ekipe, kosio je zemljom dok najzad nije stigao u Barnmut, gde se robot polako
oslobodio zagrljaja svog prevoznog sistema, otiao na plau i tamo leao deset dana.
Bila je to, razume se, uveliko najuzbudljivija stvar koja se ikada dogodila u Barnmutu.
Gomile su se svakodnevno okupljale oko oblasti koja je ograena i uvana kao robotova
rekreaciona zona i pokuavale da vide ta ovaj radi.
Nije radio nita. Leao je na plai. Leao je malice nespretno, na licu.
Jedan od novinara iz lokalnog lista uspeo je, kasno jedne noi, ono to do tada nije uspelo
nikome na svetu - naime, zapodenuo je kratak, razumljiv razgovor sa jednim od servisnih
robota koji su uvali oblast.
Bio je to izuzetan proboj.
"Mislim da u tome postoji dobra pria", poverio se novinar preko cigarete ponuene kroz
ogradu od elinih karika, "ali mi treba lokalni ugao. Imam ovde listu pitanja", produio je,
nespretno kopajui po unutranjem depu, "moda moe da mu ih doturi, njemu, kako god ga
zvao, da ih na brzaka pogleda."
Mali, letei, depni rafciger rekao je da e videti ta moe da uini, pa je otpitao.

Odgovor nije nikada doao.

Meutim, neobino je da su se pitanja na paretu hartije manje ili vie u potpunosti slagala
sa pitanjima koja su prolazila kroz masivna, bitkama izbrazdana industrijska kola robotovog
uma. Bila su sledea:
"Kako ti se dopada to si robot?"
"Kako ti se dopada to dolazi iz dalekog svemira?"
"Kako ti se dopada Barnmut?"
Rano sledeeg dana poelo je pakovanje stvari i posle nekoliko dana postalo je jasno da se
robot priprema da zauvek ode.
"Pitanje je", ree Fener Fordu, "moe li da nas ubaci na brod?"
Ford divlje pogleda na sat.
"Moram da se pobrinem za neke ozbiljne nedovrene poslove", uskliknuo je.
Gomila se tiskala da prie to je mogue blie divovskoj srebrnoj letelici, to ba i nije bilo
mnogo blizu. Neposredni perimetar bio je ograen i oko njega su patrolirali mali, letei,
servisni roboti. Oko toga bila je postavljena vojska, koja nikako nije bila u stanju da prodre u taj
unutranji perimetar, ali se gadno uzjogunila da nikoga ne pusti da prodre kroz nju. Ona je
zauzvrat bila okrueni kordonom policije, da li zbog toga da se zatiti javnost od vojske ili
vojska od javnosti, ili, pak, da bi se zajemio diplomatski imunitet divovskog broda i da bi se
spreilo postavljanje listia za parkiranje - to nikako nije bilo jasno i predstavljalo je predmet
mnogih rasprava.
Ograda unutranjeg perimetra trenutno se demontirala. Vojska se neprijatno komeala,
nesigurna kako da reaguje na okolnost da e, kako izgleda, razlog zbog koga se ona tu nalazi
jednostavno da se podigne i ode.
Dinovski robot se oko podneva popeo na brod, a sada je bilo pet sati i vie nije vien ni
nagovetaj od njega. Mnogo toga se ulo - jo kripanja i tutnjave iz unutranjosti letelice,
muzika miliona skrivenih kvarova; ali oseaj napetog iekivanja u gomili nastao je zbog
injenice da su svi napeto iekivali da budu razoarani. Ta divna, neobina stvar dola je u
njihove ivote, a sada e naprosto da ode bez njih.
Dvoje ljudi su bili naroito svesni tog oseaja. Artur i Fener uznemireno su pogledom
pretraivali gomilu, nemoni da igde u njoj uoe bilo Forda Prefekta, bilo ikakav nagovetaj da
je imao makar i najblau nameru da se tu nae.
"Koliko je on pouzdan?" upitala je Fener klonulim glasom.
"Koliko pouzdan?" ponovi Artur. uplje se nasmejao. "Koliko je plitak okean?" odvratio je
pitanjem. "Koliko je hladno Sunce?"
Poslednji deo robotovog prevoznog sistema upravo se unosio unutra, a nekoliko preostalih
odeljaka ograde perimetra bilo je sada sloeno u podnoju rampe, ekajui da poe za
sistemom. Vojnici na strai oko rampe znaajno su se kooperili, naredbe su se kevtale tamoamo, odravali su se urni sastanci, ali nita, razume se, nije moglo biti uinjeno da se ita
izmeni.

Beznadeno, i bez ikakvog odreenog plana, Artur i Fener gurali su se napred kroz
gomilu, ali poto je itava gomila takoe pokuavala da se progura napred kroz gomilu, to ih
nije dovelo nikuda.
Posle nekoliko minuta vie nita nije ostalo van broda, svaki zasebni komad ograde bio je na
brodu. inilo se da nekoliko leteih testerica i libela vri poslednju proveru oko mesta, a onda
su i same otpitale unutra kroz divovski ulaz.
Prolo je nekoliko sekundi.
Zvuci mehanikog haosa iz unutranjosti promenie jainu i lagano, teko, divovska rampa
poe da se izvlai iz dvorana 'Harodsa'. Zvuk koji je to pratio bilo je komeanje hiljada napetih,
uzbuenih ljudi na koje niko nije obraao ni najmanju panju.
"Stoj!"
Megafon zalaja iz taksija koji uz kripu tokova stade na rubu zida gomile.
"Dolo je", lajao je megafon, "do velike naune provale! Boja. Proboja", ispravi se on. Vrata
se otvorie i napolje iskoi jedan mali ovek, poreklom negde iz blizine Betelgeza, odeven u
beli mantil.
"Stoj", ponovo je povikao i ovog puta izvukao kratku, zatupastu, crnu ipku sa svetiljkicama
po njoj. Svetiljkice kratko namignue, rampa se zaustavi u svom usponu, a onda, pokoravajui
se signalima iz Palca (za koga polovina elektronskih inenjera u Galaksiji stalno pokuava da
pronae svee naine blokiranja, dok se druga polovina neprekidno upire da pronae svee
naine blokiranje signala za blokiranje), lagano se opet spusti.
Ford Prefekt dograbi svoj megafon iz taksija i poe kroz njega da galami na gomilu.
"Mesta", vikao je, "mesta, molim, ovo je veliki nauni proboj. Ti i ti, iznesite opremu iz
taksija."
Potpuno nasumce pokazao je prema Arturu i Fener, koji su se na silu progurali kroz
gomilu i u hitnji skupili uz taksi.
"U redu, elim da raistite prolaz, molim vas, za dva vana nauna instrumenta", brujao je
Ford. "Niko neka se ne uznemiruje. Sve je pod kontrolom, nita nema da se vidi. Re je samo o
velikom naunom proboju. Samo mirno sada. Vana nauna oprema. Raistite prolaz."
Gladna novih uzbuenja, obradovana ovim naglim ukidanjem razoaranja, gomila se
oduevljeno povue i poe da se razmie.
Artur je bio malice iznenaen kada je video ta je odtampano na kutijama vane naune
opreme na zadnjem seditu taksija.
"Dri haljinu preko njih", promumlao je Fener dok ih je vadio i pruao joj ih. urno je
izvadio velika kolica za robu iz supermarketa, koja su takoe bila zaglavljena na zadnjem
seditu. Zaangrljala su po tlu, a onda su zajedno natovarili kutije na njih.
"Raistite prolaz, molim", povika Ford ponovo. "Sve je pod valjanom naunom
kontrolom."
"Kazao je da ete vi platiti", ree taksista Arturu, koji smrknuto izvadi nekoliko novanica i
plati mu. Zauo se udaljeni zvuk policijskih sirena.
"Pokret, tamo", povika Ford, "i niko nee biti povreen."

Gomila ponovo nagrnu i zatvori se za njima, dok su oni mahnito gurali i vukli egrtava
kolica iz supermarketa kroz otpatke prema rampi.
"Sve je u redu", nastavljao je Ford da vie. "Nita nema da se vidi, sve je gotovo. Nita se od
ovoga stvarno ne dogaa."
"Raistite prolaz, molim", zabrujao je policijski megafon iz pozadine gomile. "Dolo je do
provale, raistite prolaz."
"Do proboja", dreknu Ford kao da eli da se nadmee, "naunog proboja!"
"Ovo je policija! Raistite prolaz!"
"Nauna oprema! Raistite prolaz!"
"Policija! Pustite nas da proemo!"
"Vokmen!" dreknu Ford, izvadi iz depa pola tuceta minijaturnih kasetofona i baci ih u
gomilu. Usledile su sekunde potpunog metea, to im je omoguilo da dovuku kolica iz
supermarketa do ivice rampe i da ih popnu na njen rub.
"Dr' se dobro", promumla Ford i pusti dugme svog elektronskog palca. Pod njima, divovska
rampa zadrhta i poe lagano da se podie.
"U redu, deco", rekao je kada je uskomeana gomila ostala pod njima i kad su poeli da se
penju uz iskoenu rampu u utrobu broda, "izgleda da smo krenuli."
38.
Artura Denta nerviralo je to to stalno mora da se budi uz zvuk paljbe vatrenog oruja.
Paljivo, da ne probudi Fener, koja je i dalje uspevala da spava kako valja, izvukao se iz
servisnog tunela koji je preradio u leaj za njih dvoje, spustio se niz prilazno stepenite i poeo
turobno da lunja hodnicima.
Delovali su klaustrofobino i bili su slabo osvetljeni. Kola za osvetljenje ogavno su zujala.
Ali to nije bilo to.
Zastao je i pribio se uza zid kada je jedna letea builica proletela kraj njega niz slabo
osvetljeni hodnik sa ogavnim, prodornim zvidukom, sudarajui se pri tom, tu i tamo, sa
zidovima poput zbunjene pele.
Ni to nije bilo to.
S mukom se provukao kroz pregradna vrata i naao se u jednom veem hodniku, iako i dalje
slabo osvetljenom. Dim otrog zadaha dizao se sa jednog kraja hodnika i zato on poe u
suprotnom smeru.
Naiao je na osmatraki monitor ugraen u zid ispod ploe od kaljenog, pa ipak gadno
izgrebanog pleksija.
"Hoe li da to utia, molim te?" upitao je Forda Prefekta koji je uao pred hrpom video
opreme; uzeo ju je iz izloga prodavnice na Totenhem Kortu, poto je najpre zafrljaio ciglu
kroz njega; uz opremu, tu je stajala i gadna gomila praznih limenki piva.
"Pssst!" zaita Ford, zagledan u ekran sa manijakom usredsreenou. Gledao je
'Sedmoricu velianstvenih'.
"Samo malo", ree Artur.

"Ne!" dreknu Ford. "Upravo stiemo na dobro pare! uj, najzad sam sve sredio, nivoe
napona, konverziju broja linija, sve, a ovo je najbolji deo!"
Sa uzdahom i glavoboljom, Artur sede pored njega, pa je gledao najbolji deo. Sluao je
Fordovo uzvikivanje, podvriskivanje i juuuhuakanje to je smirenije mogao.
"Forde", ree mirno, kada je sve bilo gotovo, a Ford je po gomili kaseta traio 'Kazablanku',
"kako to da..."
"Ovaj je glavni", ree Ford. "Zbog ovoga sam se vratio. Shvata li da ga nikada nisam skroz
odgledao? Uvek sam proputao kraj. Video sam prvu polovinu ponovo no pre nego to su
stigli Vogoni. Kada su razneli mesto, mislio sam da ga vie nikada neu videti. Hej, ta se,
zapravo, desilo sa svim tim?"
"ivot", odvrati Artur i izvadi limenku iz pakovanja.
"Oh, opet to", ree Ford. "I mislio sam da bi moglo biti tako neto. Vie mi se sviaju
ovakve stvari", ree kada je Rikov kafe zatreptao na ekranu. "Kako to - ta?"
"ta?"
"Poeo si da govori: 'Kako to da...'"
"Kako to da toliko grubo govori o Zemlji, kada si... oh, nije vano, daj da gledamo film."
"Tano", ree Ford.
39.
Ostaje da se ispria jo malo toga.
Iza onoga to se nazivalo Beskrajna Svetlosna Polja Flanuksa, pre nego to su iza njih
otkrivene Sive Zatvorene Kneevine Saksakvine, lee sad Sive Zatvorene Kneevine
Saksakvine.
Unutar Sivih Zatvorenih Kneevina Saksakvine nalazi se zvezda po imenu Zars, oko koje
orbitira planeta Preliumtarn na kojoj se nalazi zemlja Servobupstra, a Artur i Fener su na
kraju dospeli u tu zemlju Servobupstru, malo umorni od puta.
A u zemlji Servobupstri naioe na Veliku Crvenu Ravnicu Rara, koja je sa june strane
ograniena planinama Kventulusa Kvazgara, na ijoj e daljoj padini, prema reima umirueg
Praka, nai poslednju Boju poruku Njegovoj tvorevini, ispisanu trideset stopa visokim
vatrenim slovima.
Prema Praku, ukoliko je Artura pamenje dobro sluilo, mesto je uvao Lajestini Vantrael
od Loba, a ispostavilo se da tako i jeste na izvestan nain. Bio je to mali ovek sa udnim
eirom i prodao im je ulaznicu.
"Dri levo, molim", rekao je, "dri levo", i odjurio dalje pokraj njih na malom skuteru.
Shvatili su da nisu prvi koji su se zaputili tim pravcem, jer je put koji je vodio levom
stranom Velike Ravnice bio sav utaban i okruen brojnim kioscima. U jednom su kupili kutiju
kolaia peenih u penici u nekoj od peina planine koja se grejala vatrom slova to su
obrazovala poslednju Boju poruku Njegovoj tvorevini. U drugom su kupili nekoliko
razglednica. Slova su bila zamuena erbraom, 'da se ne bi pokvarilo veliko iznenaenje!' pisalo je na poleini.

"Znate li kako glasi poruka?" pitali su smeuranu tetkicu na kiosku.

"Oh, da", veselo je zapitala, "oh da!"
Mahnula im je.
Otprilike na svakih dvadeset milja nalazila se mala kamena kua sa tuevima i sanitarijama,
ali put je bio teak, a visoko sunce prilo je Veliku Crvenu Ravnicu, tako da je Velika Crvena
Ravnica treperila od vreline.
"Da li je mogue", pitao je Artur na jednom od veih kioska, "unajmiti jedan od onih malih
skutera? Kao onaj koji ima Lajestini Ventrakakosezvae."
"Skuteri", ree tetkica koja je radila za sladoled-barom, "nisu za vernike."
"Pa onda je sve u redu", ree Fener, "mi ba i nismo neki vernici. Mi smo samo
radoznali."
"Onda se morate smesta vratiti", ree tetkica otro, a kada su krenuli, prodala im je dva
sunana eira marke 'Konana Poruka' i fotografiju njih samih toplo zagrljenih na Velikoj
Crvenoj Ravnici Rara.
Popili su po sodu u senci kioska, a onda su ponovo izili na sunce.
"Poinje da nam ponestaje kreme za sunce", ree Fener posle nekoliko milja. "Moemo da
poemo do sledeeg kioska ili da se vratimo do prethodnog, koji je blii, ali to znai da
moramo ponovo da idemo istim putem."
Gledali su napred u udaljenu crnu trunku koja je treptala u jari; pogledali su iza sebe.
Odluili su da produe.
A onda su otkrili da ne samo to nisu prvi i jedini koji su poli na to putovanje, ve nisu
jedini ni u tom trenutku.
Na izvesnom rastojanju pred njima, nekakvo nespretno, nisko oblije teko se vuklo uz tle,
teturalo se bolnom sporou, napola hramajui, napola puzei.
Kretalo se toliko sporo da su ubrzo stigli stvora i videli da je nainjen od pohabanog,
izbrazdanog i iskrivljenog metala.
Zajeao je kada su mu se pribliili i sruio se u vrelu, suvu prainu.
"Toliko vremena", jeao je stvor, "oh, toliko vremena. I bola isto tako, toliko toga i toliko
vremena da se u njemu pati. Jedno ili drugo za sebe mogao bih verovatno da podnesem. Obara
me kada su oboje zajedno. Oh, zdravo, opet ti."
"Marvine?" upita Artur otro i unu kraj njega. "Jesi li to ti?"
"Ti si uvek bio", zajea vremena ljuska robota, "strunjak za superinteligentna pitanja, zar
ne?"
"ta je to?" proapta Fener usplahireno, sakri se iza Artura i dograbi ga za ruku.
"To mi je neka vrsta starog prijatelja", odvrati Artur. "Ja..."
"Prijatelja!" zakreketa robot patetino. Rei zamree u nekoj vrsti kranja, a parad re
ispadoe mu iz usta. "Mora da me izvini dok budem pokuavao da se setim ta ta re znai.
Zna, moja memorijska kola vie nisu ono to su nekada bila i zato svaku re koji ne koristim
nekoliko ziliona godina moram da prebacim u pomonu memoriju. Ah, evo ga."
Robotova ulubljena glava malo se podie, kao da je zamiljena.

"Hm", ree, "kako neobina zamisao."

Razmiljao je jo neko vreme.
"Ne", rekao je najzad, "mislim da nikada nisam naiao na nekog takvog. alim, tu ti ne
mogu pomoi."
Patetino je povukao kolenom po praini i zatim pokuao da se pridigne na iskrivljene
laktove.
"Postoji li neka poslednja usluga koju bi moda voleo da ti uinim?" pitao je nekom vrstom
upljeg zveketa. "Moda pare hartije koje bi voleo da podignem umesto tebe? Ili bi moda
voleo", nastavio je, "da otvorim neka vrata?"
Glava mu se uz kripanje okrenula u zaralim leajevima vrata i izgledalo je da paljivo
osmatra daleko obzorje.
"ini mi se da trenutno nema vrata u okolini", rekao je, "ali sam siguran da bi neko ve
sagradio koja, samo kada bih dovoljno dugo ekao. A onda", ree on i lagano okrenu glavu da
bi ponovo pogledao Artura, "mogao bih da ih otvorim za tebe. Zna, sasvim sam se navikao na
ekanje."
"Arture", siknu mu otro Fener u uho, "nikada mi nisi priao o ovome. ta si to uinio
ovom jadnom stvorenju?"
"Nita", ubeivao ju je Artur tuno, "uvek je takav..."
"Ha!" odreza Marvin. "Ha!" ponovio je. "ta ti zna ta je to uvek. Govori 'uvek' meni, koji
sam, zbog luckastih zadaia po vremenu na koje me neprekidno alju vai organski ivotni
oblici, sada trideset sedam puta stariji od same Vaseljene? Biraj rei paljivije", ree on, "i
taktinije."
Odkripao je svoje kroz napad kalja i produio.
"Ostavite me", rekao je, "produite dalje, ostavite me da se bolno upinjem svojim putem.
Moj trenutak je najzad skoro doao. Moja trka je gotovo istrana. U potpunosti oekujem",
rekao je, slabano im maui slomljenim prstom, "da stignem poslednji. To bi sasvim
odgovaralo. Evo me, mozga velikog poput..."
Podigli su ga izmeu sebe i pored njegovih slabanih protivljenja i uvreda. Metal je bio
toliko vreo da im je gotovo pekao prste, ali bio je zapanjujue lak i mlitavo im je visio izmeu
ruku.
Nosili su ga putem koji je iao, levom stranom Velike Crvene Ravnice Rara, prema krunim
planinama Kventulusa Kvazgara.
Artur pokua da sve objasni Feneri, ali ga je preesto prekidala Marvinova bolna
kibernetska kuknjava.
Pokuali su da vide mogu li mu u jednoj od prodavnica nabaviti rezervne delove i malo ulja
za podmazivanje, ali Marvin je sve odbio.
"Sav sam od rezervnih delova", jeao je.
"Pustite me na miru!" cvileo je.
"Svaki moj deli", jaukao je, "zamenjen je bar pedeset puta... osim..." Na trenutak se inilo
da se gotovo neprimetno ozario. Glava mu je zalelujala izmeu njih sa upinjanjem memorije.

"Sea li se, kada si me sreo prvi put", kazao je najzad Arturu. "Zadat mi je intelektualni posao
da vas dovedem na most? Pomenuo sam ti da oseam taj strani bol u svim diodama sa leve
strane? Pa sam ih zamolio da ih zamene, ali oni to nikada nisu uinili?"
Napravio je poduu pauzu pre nego to je nastavio. Nosili su ga izmeu sebe, pod plamteim
suncem koje kao da se uopte nije pokretalo, a da i ne pominjemo zalaenje.
"Da vidim moe li da pogodi", ree Marvin, kada je procenio da je pauza dostigla dovoljno
neprijatnu duinu, "koji delovi mene nikada nisu zamenjeni? Samo napred, da vidimo moe li
da pogodi.
Jao", dodao je, "jao, jao, jao, jao, jao."
Najzad su stigli do poslednjeg kioska, spustili Marvina izmeu sebe i odmorili se u hladu.
Fener je kupila dva dugmeta za manete za Rasela, dugmeta napravljena od uglaanih
kamenia uzetih sa planina Kventulus Kvazgar, odmah ispod vatrenih slova kojima je ispisana
poslednja Boja poruka Njegovoj tvorevini.
Artur je razgledao malu policu sa religijskim tekstovima na tezgi, malim meditacijama o
znaenju poruke.
"Spremna?" upita on Fener, koja klimnu.
Podigli su Marvina izmeu sebe.
Zaobili su podnoje planine Kventulus Kvazgar - i tamo se nalazila Poruka ispisana
vatrenim slovima du vrha planine. Bila je tu mala osmatranica sa inskom uspinjaom du
vrha velike stene nasuprot poruci i odatle ste imali dobar pogled. Tu se nalazio mali teleskop za
iznajmljivanje pomou koga su se slova mogla podrobno razgledati, ali njega niko nikada nije
koristio, jer su slova blistala boanskom jasnoom nebesa, pa bi, gledana kroz teleskop, mogla
ozbiljno da otete mrenjau i oni ivac posmatraa.
U udu su se upiljili u Boju konanu poruku i lagano i neodoljivo se osetili ispunjeni silnim
oseanjem spokoja i konanog i potpunog shvatanja.
Fener uzdahnu. "Da", rekla je, "to je bilo to."
Gledali su je punih deset minuta pre nego to su postali svesni da Marvin, koji im visi
izmeu ramena, ima tekoe. Robot vie nije mogao da podie glavu i nije proitao poruku.
Podigli su mu glavu, ali se on poalio da su mu video kola gotovo u potpunosti zakazala.
Nali su novi i pomogli mu da prie teleskopu. alio se i vreao ih, ali su mu oni zauzvrat
pomogli da pogleda svako pojedinano slovo. Prvo slovo je bilo 'I', drugo 'z'. Zatim je sledilo
'v', pa onda 'i', zatim 'nj' i jedno 'a'.
Marvin zastade da se odmori.
Posle nekoliko trenutaka nastavili su i omoguili mu da vidi 'v', 'a', jedno 'm' i jedno 'o'.
Zatim je sledila pauza.
Sledee rei bile su 'se' i 'zbog'. Zatim je, posle nove pauze, ila poslednja re, a Marvinu je
bilo neophodno jo odmora pre nego to je mogao da se pozabavi njome.
Poinjala je sa 's', zatim se nastavljala sa 'm'. Sledilo je jedno 'e', zatim 't', a za njim je ilo
jo jedno 'n'.

Posle poslednjeg predaha, Marvin prikupi snagu za poslednji deo.

Proitao je 'j' i najzad poslednje 'i' i skljokao im se nazad u naruje.
"Mislim", promrmljao je najzad iz dubine svog zaralog, klepetavog grudnog koa, "da mi
se dopada."
Svetlosti nestade iz njegovog pogleda bespogovorno poslednji put.
Sreom, u blizini se nalazila zgrada u kojoj su se mogli unajmiti skuteri od tipova sa zelenim
krilima.
EPILOG
Jedan od najveih dobroinitelja svih oblika ivota bio je ovek koji nikako nije mogao da
se usredsredi na posao kojim se trenutno bavio.
Blistavo?
Svakako.
Jedan od najnaprednijih genetskih inenjera svog ili bilo kog drugog pokolenja, ukljuujui i
ona koja je lino sazdao?
Bez sumnje.
Problem je bio u tome to su ga daleko vie zanimale stvari koje ne bi trebalo da ga
zanimaju, ili bar, kako su mu ljudi govorili, ne sada.
Takoe je, delom i zbog toga, bio prilino razdraljiv.
I tako, kada su njegov svet ugrozili uasni osvajai sa jedne daleke zvezde, koji su jo bili
poprilino daleko, ali su brzo putovali, njega, Blarta Verzenvalda III (ime mu je bilo Blart
Verzenvald III, to ba i nije mnogo vano, ali je zanimljivo zato to... ma nema veze, tako se
zvao, a o tome zato je to bilo zanimljivo moemo da priamo i drugom prilikom) gospodari
njegove rase poslali su u najstroe uvano progonstvo da stvori soj fanatinih superratnika koji
e pruiti otpor i nadvladati strane osvajae.
"Uradi to brzo", rekoe mu, "i usredsredi se!"
I tako je sedeo kraj prozora i gledao letnji travnjak, pa je sazdavao i sazdavao i sazdavao, ali
su mu neizbeno razne stvari malo skretale panju, i do trenutka kada su osvajai bili ve
praktino na orbiti oko njih, pojavio se sa izuzetnim novim sojem super-muva, koje su umele
bez iije pomoi da izlete kroz otvorenu polovinu poluotvorenog prozora, kao i sa prekidaem
za iskljuivanje dece. Izgledalo je da je sueno da proslave tih vanih dostignua budu vrlo
kratkog veka, jer se katastrofa sasvim primakla kada su tuinski brodovi sleteli. Ali,
zapanjujue, strane osvajae koji su, kao i veina ratobornih vrsta, poli u pljakaki pohod
samo zbog toga to nisu mogli da iziu nakraj sa stvarima kod kue, zapanjila su
Verzenvaldova neobina dostignua, pa su se pridruili slavlju i potpisali veliki broj trgovakih
ugovora i napravili program kulturne razmene. I, u zapanjujuem obrtu normalne prakse
ponaanja u takvim prilikama, svi kojih se to ticalo iveli su posle dugo i sreno.
Ova pria imala je neku poentu, ali je ona trenutno izmakla letopievoj panji.