2009-Zakon o Planiranju I Izgradnji

Zakon o planiranju i izgradnji
1 of 35
http://propisi.net/DocumnetWebClient/ingpro.webclient.Main//FileCon...
PRVI DEO - Preieni tekst - od l. 1. do l. 87.

Drugi deo - Preieni tekst - od l. 88. do l. 176.
Trei deo - Osnovni tekst - od l. 1. do l. 87.
etvrti deo - Osnovni tekst - od l. 88. do l. 176.
Peti deo - Izmene
Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 47/2003 i

34/2006 (pogledaj i l. 47. do 52). Vidi: l. 57. ta. 4)
Zakona - 18/2005-51. Vidi: Odluku US RS, IU br. 409/2005
- 39/2009-31. Vidi: l. 189. al. 1. Zakona - 72/2009-53.
Zakon je prestao da vai 11.9.2009. godine - vidi: l. 222. Zakona - 72/2009-105.
Predmet ureivanja
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain planiranja i ureenja prostora, ureivanja i
korienja graevinskog zemljita i izgradnje objekata; osniva se Republika agencija za
prostorno planiranje; ureuje vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona; ureuju i
druga pitanja od znaaja za planiranje i ureenje prostora, korienje graevinskog zemljita i
izgradnju objekata.
+ Sudska praksa
Pojmovi
lan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
10.8.2012 16:00
2 of 35
1) "javna povrina" jeste prostor utvren planom za objekte ije je korienje, odnosno
izgradnja od opteg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (javni putevi, parkovi,
trgovi, ulice kao i druge povrine u skladu sa posebnim zakonom);
2) "javni objekti od opteg interesa" jesu objekti ije je korienje, odnosno izgradnja od
opteg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (ulice, vodovod, kanalizacija, javna
rasveta, javni objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite, kulture, sporta, zatite
ivotne sredine, zatite od elementarnih nepogoda, kao i drugi objekti u skladu sa posebnim
zakonom);
3) "regulacija" jeste utvrivanje regulacionih i urbanistikih uslova ureenja prostora na
osnovu plana, odnosno na osnovu pravila urbanistike struke;
4) "nivelacija" jeste utvrivanje nivelacionih tehnikih uslova ureenja prostora na osnovu
plana, odnosno na osnovu pravila urbanistike struke;
5) "stepen ili indeks izgraenosti" jeste kolinik graevinske bruto povrine objekata i
povrine parcele (lokacije, bloka, zone) izraene u istim mernim jedinicama;
6) "stepen ili indeks zauzetosti" jeste kolinik zauzete (izgraene) povrine na odreenoj
parceli (lokaciji, bloku, zoni) i ukupne povrine parcele (lokacije, bloka, zone) izraene u istim
mernim jedinicama;
7) "grad" jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
8) "naselje" jeste izgraeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeeni uslovi
za ivot i rad i za zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;
9) "selo" jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a nije sedite
optine;
10) "gradsko naselje" jeste naselje sa elementima gradskog karaktera koje ima razvijene
proizvodne i uslune delatnosti, a kao takvo je odreeno prostornim planom;
11) NUTS je nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica po standardima Evropske
unije, odnosno Statistikog zavoda EU u Luksemburgu (EUROSTAT). NUTS 1 ima tri do
sedam miliona stanovnika, NUTS 2 ima 800.000 do tri miliona stanovnika, NUTS 3 ima
150.000 do 800.000 stanovnika, a ispod 150.000 stanovnika ima teritorijalna jedinica lokalne
samouprave;
12) "lokacija" jeste mesto u prostoru na kome se gradi, odnosno obavljaju radovi odreeni
planom ili drugim aktom donetim na osnovu ovog zakona;
13) "regulaciona linija" jeste linija koja deli javnu povrinu od povrina namenjenih za
druge namene;
14) "graevinska linija" jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode, utvrena na
osnovu ovog zakona, do koje je dozvoljeno graenje;
15) "graevinski reon" jeste zemljite koje je odgovarajuim urbanistikim planom
predvieno i odlukom optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda proglaeno za javno
graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite namenjeno izgradnji, a koje moe biti
izgraeno ili neizgraeno, ureeno ili neureeno;
16) "izgradnja objekta" jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu tehnike
dokumentacije za izgradnju objekta, kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne radove za
graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta;
10.8.2012 16:00
3 of 35
17) "tehnika dokumentacija" jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja
koncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta;
18) "idejni projekat" jeste projekat kojim se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet,
tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i
izgled objekta;
19) "glavni projekat" jeste projekat kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i
organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja
objekta;
20) "izvoaki projekat" jeste projekat koji sadri razradu svih neophodnih detalja za
graenje objekta prema glavnom projektu;
21) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i
izrauje se za potrebe korienja i odravanja objekta;
22) "objekat" jeste graevina koja predstavlja fiziku, tehniko-tehnoloku ili biotehniku
celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i
oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraajni,
vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne
infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine,
objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i dr.);
23) "putni objekat" jeste most, podputnjak, nadputnjak, propust, galerija, tunel, potporni i
obloni zid, zid za zatitu od buke kao i funkcionalni objekti (granini prelazi, naplatne ili
kontrolne stanice i sl.);
24) "graenje" jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja
instalacija, postrojenja i opreme;
25) "rekonstrukcija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na objektu, kojima se: vri
dogradnja; utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi; menja
tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj funkcionalnih jedinica; utie na
bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine; menja reim
voda; utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti,
dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline, osim konzervatorskorestauratorskih radova;
26) "dogradnja" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi
prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom i sa njim ini funkcionalnu ili tehniku celinu;
27) "adaptacija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima
se vri promena organizacije prostora u objektu, zamena ureaja, postrojenja, opreme i
instalacija istog kapaciteta, kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju
konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;
28) "sanacija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se
vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata
objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra,
evidentirane nepokretnosti, dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline,
osim konzervatorsko-restauratorskih radova;
10.8.2012 16:00
4 of 35
29) "pomoni objekat" jeste objekat koji slui korienju stambenog i drugog objekta, a
gradi se na istoj graevinskoj parceli (ostave, septike jame, bunari, ograde, i sl.) i pojedinani
elektrodistributivni stubovi i tipske transformatorske stanice 10/0,4 kV i 20/0,4 kV;
30) "investitor" jeste lice za ije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansira izgradnju
objekta i na ije ime se izdaje odobrenje za izgradnju.
31) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja,
planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa
invaliditetom, deci i starim osobama.
+ Vidi:
l. 1. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
Pravna miljenja
Naela za ureenje prostora

lan 3.
Ureenje prostora zasniva se na naelima:
1) odrivog razvoja, realnih potreba, dinamizma i kooperacije izmeu teritorijalnih jedinica i
dostupnosti javnim sektorima;
2) poveanja efikasnosti i odgovornosti u oblasti korienja, upravljanja, zatite i
unapreenja prostora;
3) obezbeivanja javnosti u postupku donoenja planova;
4) podsticanja ravnomernosti teritorijalnog razvoja Republike Srbije i ouvanja kvaliteta i
raznovrsnosti raspoloivih prirodnih i stvorenih resursa;
5) usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotne
sredine i zatite prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti;
6) realizacije razvojnih prioriteta i obezbeivanja racionalnog korienja neobnovljivih
prirodnih resursa;
7) saradnje izmeu Republike, jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, javnih
preduzea i ustanova, nevladinih organizacija i drugih uesnika u prostornom razvoju;
8) izbora i definisanja strategijskih prioriteta prostornog razvoja kao osnova za planiranje i
ureenje prostora na nivou teritorijalnih jedinica;
9) usaglaenosti sa evropskim normativima i standardima u oblasti planiranja i ureenja
prostora radi stvaranja uslova za transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanje
Republike Srbije u procese evropskih integracija.
Republika agencija za prostorno planiranje
10.8.2012 16:00
5 of 35
Osnivanje
lan 4.
Radi obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje politike planiranja i
ureenja prostora u Republici Srbiji, osniva se Republika agencija za prostorno planiranje (u
daljem tekstu: Agencija), kao samostalna organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Agencija za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Pravni status
lan 5.
Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrenim
zakonom i statutom.
Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama.
Agencija ima iro raun.
+ Vidi:
l. 2. Zakona - 34/2006-3.
Sedite
lan 6.
Sedite Agencije je u Beogradu.
Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a moe ih imati
i u drugim mestima, u skladu sa statutom.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije

lan 7.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije obezbeuju se iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti;
3) donacija, priloga i sponzorstva domaih i stranih pravnih i fizikih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Nadlenost Agencije
lan 8.
10.8.2012 16:00
6 of 35
Agencija je nadlena da:

1) priprema, koordinira, prati izradu i predlae Strategiju prostornog razvoja Republike
Srbije i prati sprovoenje Strategije prostornog razvoja Republike Srbije;
2) uestvuje u izradi ema prostornog razvoja i koordinira rad nadlenih ministarstava u
pripremi ema prostornog razvoja;
3) priprema, koordinira, prati izradu i predlae prostorni plan podruja posebne namene, u
saradnji sa nadlenim ministarstvima i drugim organima i organizacijama;
4) obavlja poslove strune kontrole prostornog plana podruja posebne namene i
regionalnog prostornog plana, ako zakonom nije drugaije odreeno;
5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja;
6) prua strunu pomo u izradi planova;
7) uspostavlja jedinstven informacioni sistem o stanju u prostoru;
8) vodi registar planskih dokumenata za teritoriju Republike Srbije;
9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade planskih dokumenata;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Organi Agencije
lan 9.
Organi Agencije su upravni odbor i direktor.
Predsednika i lanove upravnog odbora, kao i direktora, imenuje i razreava Vlada.
Predsednik i lanovi upravnog odbora, kao i direktor, imenuju se na period od etiri godine,
s tim to isto lice ne moe biti imenovano vie od dva puta.
+ Vidi:
l. 3. Zakona - 34/2006-3.
Upravni odbor
Vidi:
l. 4. Zakona - 34/2006-3.
+
lan 10.
Upravni odbor Agencije (u daljem tekstu: Upravni odbor) ima pet lanova koji se imenuju iz
reda uglednih strunjaka iz oblasti koje su od znaaja za obavljanje poslova iz nadlenosti
Agencije, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Upravni odbor nadzire poslovanje Agencije, pregleda godinji izvetaj o poslovanju i
zavrni raun Agencije, obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Predsedniku i lanovima upravnog odbora pripada naknada za rad.
Predsedniku upravnog odbora pripada naknada u visini od 30% neto zarade direktora
10.8.2012 16:00
7 of 35
Agencije, a lanovima upravnog odbora u visini od 25% neto zarade direktora Agencije.
+ Vidi:
l. 4. Zakona - 34/2006-3.
Direktor
lan 11.
Direktor:
1) zastupa Agenciju;
2) organizuje rad i rukovodi Agencijom;
3) predlae akte koje donosi Upravni odbor;
4) izvrava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje;
5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje imovinom Agencije;
6) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, predlae program
rada, vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
+ Vidi:
l. 5. Zakona - 34/2006-3.
- Naslov brisan Vidi:

l. 6. Zakona - 34/2006-3.
+
lan 12.
- brisan Vidi:
l. 6. Zakona - 34/2006-3.
+
Opti akti
lan 13.
Opti akti Agencije su statut, pravilnik i drugi opti akti.
Statut je osnovni opti akt Agencije.
Statut donosi Upravni odbor, uz miljenje izvrnog organa autonomne pokrajine i uz
saglasnost Vlade Republike Srbije.
Statut sadri odredbe o:
1) delatnosti Agencije;
2) nainu obavljanja poslova;
10.8.2012 16:00
8 of 35
3) unutranjoj organizaciji;
4) organima i njihovom delovanju;
5) zastupanju Agencije;
6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;
7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.
+ Vidi:
l. 7. Zakona - 34/2006-3.
Obavljanje pojedinih strunih i drugih poslova

lan 14.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, Agencija moe angaovati
druga pravna i fizika domaa ili strana lica, u skladu sa zakonom.
Nadzor nad radom Agencije

lan 15.
Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Agencija, najmanje dva puta godinje, podnosi Vladi Republike Srbije izvetaj o radu, preko
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Vrste planskih dokumenata

lan 16.
Planski dokumenti su:
1) Strategija prostornog razvoja Republike Srbije;
2) eme prostornog razvoja;
3) prostorni plan podruja posebne namene;
4) regionalni prostorni plan;
5) prostorni plan optine.
Planski dokumenti iz stava 1. ta. 2, 3, 4. i 5. ovog lana, moraju biti meusobno usaglaeni
i u skladu sa Strategijom prostornog razvoja Republike Srbije.
Strategija prostornog razvoja Republike Srbije

lan 17.
Strategija prostornog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) donosi se za
teritoriju Republike Srbije (evropski NUTS 1 standard veliine prostornih jedinica).
10.8.2012 16:00
9 of 35
Strategijom se odreuju dugoroni ciljevi prostornog planiranja i razvoja u skladu sa

ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekolokim i kulturno-istorijskim razvojem.
Strategijom se posebno definiu pitanja, oblasti i modaliteti transgranine i meunarodne
saradnje u oblasti prostornog planiranja i razvoja.
Strategiju donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade Republike Srbije.
Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
eme prostornog razvoja

lan 18.
eme prostornog razvoja (u daljem tekstu: eme) su planski dokumenti kojima se blie
odreuje prostorni razvoj pojedinih oblasti za koje su osnove prostornog razvoja utvrene u
Strategiji i to: visokog obrazovanja i nauno-istraivakog rada; kulture; zdravstva i socijalne
zatite; informacija i telekomunikacija; multimodalnog transporta; rudarstva i energetike;
kapitalne privrede; prirodnih i ruralnih podruja; sporta i rekreacije.
eme pripremaju nadlena ministarstva u saradnji sa Agencijom.
eme donosi Vlada Republike Srbije, na predlog nadlenog ministarstva, uz pribavljeno
miljenje Agencije.
Prostorni plan podruja posebne namene

lan 19.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za: podruje nacionalnog parka; podruje
koje, zbog svojih karakteristika, ima posebnu namenu koja zahteva poseban reim
organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora; podruje odreeno Strategijom, odnosno
regionalnim prostornim planom, odnosno podruje za koje organ nadlean za donoenje plana
utvrdi da postoji potreba planiranja njegovog ureenja tom vrstom plana.
Prostorni plan podruja posebne namene se po pravilu izrauje i za prostore i prostorne
celine na kojima se predvia izgradnja objekata ili sistema od nacionalnog interesa, kao i za
objekte iz lana 89. stav 4. ovog zakona.
Prostorni plan podruja posebne namene iz stava 2. ovog lana izrauje se na osnovu
prethodne studije opravdanosti.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada Republike Srbije na predlog
Agencije, a za podruja na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine na
predlog organizacione jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije.
Regionalni prostorni plan

lan 20.
Regionalni prostorni plan donosi se za teritoriju autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan iz stava 1. ovog lana donosi skuptina autonomne pokrajine.
10.8.2012 16:00
10 of 35
Regionalni prostorni plan moe da se donese i za podruje prostornih jedinica veliine

evropski NUTS 2 i 3 standard.
Prostorni plan iz stava 3. ovog lana donosi Vlada Republike Srbije na predlog Agencije, a
za podruja na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine na predlog
organizacione jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije, ako
zakonom nije drugaije propisano.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi Skuptina grada Beograda, uz
prethodno pribavljeno miljenje Agencije, ako zakonom nije drugaije propisano.
Prostorni plan optine

lan 21.
Prostorni plan optine donosi se za podruje optine.
Prostorni plan optine donosi skuptina optine.
Dve ili vie optina (veliine teritorijalnih jedinica lokalne samouprave do 150.000
stanovnika) mogu doneti prostorni plan za podruje tih optina.
Postupak izrade i donoenja prostornog plana iz stava 3. ovog lana ureuje se sporazumom
optina, u skladu sa zakonom.
Na prostorni plan optine, pre objavljivanja, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za
poslove prostornog planiranja, radi utvrivanja usklaenosti tog plana sa drugim planskim
dokumentima, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
+ Vidi:
l. 8. Zakona - 34/2006-3.
Sadrina planskih dokumenata

lan 22.
Strategija sadri naroito: naela i ciljeve prostornog razvoja teritorije Republike Srbije;
osnove za usklaivanje i usmeravanje prostornog razvoja; organizaciju prostora Republike
Srbije; razvojne prioritete; teritorijalne celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja za
koje e se donositi prostorni planovi.
Ostalim planskim dokumentima razrauju se naela prostornog ureenja i utvruju ciljevi
prostornog razvoja, organizacija, zatita, korienje i namena prostora, kao i drugi elementi od
znaaja za prostornu celinu za koju se radi prostorni plan.
Planski dokumenti iz stava 2. ovog lana sadre tekstualni deo i grafiki prikaz, koji
predstavljaju celinu planskih reenja i rade se u analognom i digitalnom obliku.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja blie propisuje sadrinu, nain i
postupak izrade Strategije i ostalih planskih dokumenata.
lan 23.
Strategija i ostali planski dokumenti donose se za period od najmanje 10 godina.
10.8.2012 16:00
11 of 35
Postupak za izradu planskih dokumenata

Odluka o izradi planskog dokumenta
lan 24.
Izradi Strategije, ema i prostornih planova podruja posebne namene pristupa se na osnovu
odluke Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
Odluku o izradi Strategije i prostornih planova podruja posebne namene, Vlada donosi na
predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Odluku o izradi eme, Vlada donosi na predlog ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja.
Odluku o izradi prostornog lana podruja posebne namene za podruja na teritoriji
autonomne pokrajine donosi organ nadlean za njegovo donoenje na predlog organizacione
jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije.
Odluku o izradi regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za njegovo donoenje,
po prethodno pribavljenom miljenju Agencije.
Odluku o izradi prostornog plana optine donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po
prethodno pribavljenom miljenju Komisije za planove iz lana 34. ovog zakona.
Odluka o izradi planskog dokumenta sadri podatke o vrsti dokumenta koji se radi, cilju
donoenja planskog dokumenta, podruju koje je obuhvaeno planskim dokumentom, roku
izrade planskog dokumenta, izvoru sredstava za izradu planskog dokumenta, mestu odravanja
javnog uvida i dr.
Odluka o izradi planskog dokumenta iz st. 1 - 6. ovog lana objavljuje se u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", odnosno pokrajinskom, odnosno optinskom slubenom glasilu.
+ Vidi:
l. 9. Zakona - 34/2006-3.
Program za izradu planskog dokumenta

lan 25.
Odluka o izradi planskog dokumenta priprema se na osnovu programa za izradu planskog
dokumenta, koji je sastavni deo odluke.
Program iz stava 1. ovog lana sadri vrstu planskog dokumenta, granice planskog podruja,
dinamiku i finansijska sredstva, pregled postojee dokumentacije i podloga od znaaja za
izradu prostornog plana, ciljeve, potencijale, ogranienja, konflikte, razvojne prioritete, kao i
druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta.
Program za izradu Strategije i prostornog plana podruja posebne namene priprema
Agencija.
Program za izradu regionalnog prostornog plana priprema nadleni organ, u saradnji sa
Agencijom, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Program za izradu prostornog plana optine priprema nadlena optinska uprava, odnosno
10.8.2012 16:00
12 of 35
preduzee iz lana 27. ovog zakona, u saradnji sa Komisijom za planove iz lana 34. ovog
zakona.
Ustupanje izrade planskog dokumenta

lan 26.
Ustupanje izrade planskog dokumenta vri se javnim oglaavanjem, koje sprovodi organ
nadlean za donoenje planskog dokumenta preko Agencije, odnosno Komisije za planove iz
lana 34. ovog zakona.
Izrada planskog dokumenta

lan 27.
Planska dokumenta, pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje preduzee,
odnosno druga organizacija, koje osnuje optina za obavljanje te delatnosti, kao i preduzee,
odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje poslova
prostornog planiranja i izrade planskih dokumenata (u daljem tekstu: nosilac izrade plana).
Izradom planskog dokumenta rukovodi odgovorni planer.
+ Vidi:
l. 10. Zakona - 34/2006-3.
Odgovorni planer
lan 28.
Odgovorni planer moe biti lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina
radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi planskih dokumenata, preporuke najmanje
dva odgovorna planera ili Inenjerske komore i poloen struni ispit.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju,
izradi ili saradnji na izradi najmanje dva planska dokumenta.
Kontrola planske dokumentacije i javni uvid

Struna kontrola
lan 29.
Pre podnoenja predloga planskog dokumenta organu nadlenom za njegovo donoenje,
planski dokument podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa odlukom o njegovoj
izradi i proveru opravdanosti planskog reenja, proveru usklaenosti planskog dokumenta sa
zakonom, standardima i normativima i drugim propisima donetim na osnovu zakona.
Strunu kontrolu Strategije obavlja komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove
10.8.2012 16:00
13 of 35
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana
vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja, ako zakonom nije drugaije
odreeno.
Strunu kontrolu prostornog plana optine vri Komisija za planove iz lana 34. ovog
zakona.
Kontrolu usklaenosti prostornog plana optine sa ovim zakonom i planskim dokumentima
kada nije donet regionalni plan, vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove
O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa
svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 7. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade plana, koji je duan da u roku od
30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po datim primedbama.
+ Vidi:
l. 11. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
Javni uvid
lan 30.
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole.
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30
dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se Agencija,
odnosno Komisija za planove iz lana 34. ovog zakona.
O izvrenom javnom uvidu sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenom javnom
uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 2. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja blie propisuje nain vrenja strune
kontrole planskog dokumenta, kao i uslove i nain njegovog izlaganja na javni uvid.
Ugovor o implementaciji
lan 31.
Sastavni deo prostornog plana podruja posebne namene, regionalnog prostornog plana i
prostornog plana optine je ugovor o implementaciji.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito obaveze potpisnika u pogledu uslova za
pristup odgovarajuim fondovima (prema specificiranim planskim reenjima i merama), kao i
dinamiku i nain obezbeivanja sredstava za njihovu realizaciju.
Ugovor o implementaciji regionalnog prostornog plana i prostornog plana optine,
zakljuuju organ nadlean za donoenje plana i uesnici u realizaciji planskih reenja, za
period od etiri godine.
Ugovor o implementaciji prostornog plana podruja posebne namene zakljuuju Vlada,
10.8.2012 16:00
14 of 35
odnosno autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd i drugi uesnici u
realizaciji planskih reenja za podruje za koje se plan donosi, ako zakonom nije drugaije
propisano.
Provera reenja
lan 32.
Provera reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi izmenama prostornog plana podruja
posebne namene, regionalnog prostornog plana i prostornog plana optine, vri organ nadlean
za njegovo donoenje, po isteku roka predvienog ugovorom o implementaciji, odnosno
najmanje svake etiri godine.
Ciljevi ureenja naselja

lan 33.
Planiranjem i ureenjem prostora i naselja obezbeuje se:
1) prostorna organizacija naselja, kojom se stvaraju kvalitetniji ivotni uslovi;
2) ouvanje i unapreenje ukupnog graditeljskog naslea, tradicije graditeljstva i stvorenih
vrednosti naselja;
3) dopuna postojeih i stvaranje novih urbanih vrednosti;
4) obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina;
5) ouvanje zemljita pogodnog za poljoprivredu, prirodnih vrednosti i ivotne sredine tog
naselja, susednog naselja i regiona;
6) usklaenost izgradnje infrastrukture i drugog ureenja javnog graevinskog zemljita.
Komisija za planove
lan 34.
Radi pruanja strune pomoi za obavljanje poslova u postupku izrade prostornog plana
optine, izrade i sprovoenja urbanistikih planova, kao i davanja strunog miljenja o idejnim
projektima po zahtevu optinske uprave, organ nadlean za donoenje prostornog, odnosno
urbanistikog plana obrazuje Komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda uglednih strunjaka za oblast prostornog
planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u
oblasti planiranja i ureenja prostora i izgradnje. Jednu treinu lanova Komisije imenuje
ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva, a za planove koji se donose na
teritoriji autonomne pokrajine, jednu treinu lanova Komisije imenuje pokrajinski sekretar
nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva uz saglasnost ministra nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva.
10.8.2012 16:00
15 of 35
Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine, s tim to isto lice ne moe biti
imenovano vie od dva puta.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuju se
aktom o obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za
obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika domaa ili strana lica.
+ Vidi:
l. 12. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
Vrste urbanistikih planova

lan 35.
Urbanistiki planovi su:
1) opti urbanistiki planovi;
2) regulacioni planovi.
Opti urbanistiki planovi su generalni plan i plan opteg ureenja.
+
Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije.

Sudska praksa
Sadrina urbanistikih planova

Generalni plan
lan 36.
Generalnim planom odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja.
Generalni plan se donosi za grad, odnosno grad Beograd.
Generalni plan moe se doneti i za gradska i ostala naselja.
Generalnim planom ureuju se i utvruju, naroito:
1) graevinski reoni;
2) namene povrina koje su preteno planirane u graevinskom reonu;
3) pravci, koridori i kapaciteti za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i
drugu infrastrukturu;
4) zone ili celine za koje e se raditi urbanistiki planovi i zone ili celine za koje generalni
plan sadri ista pravila graenja.
Plan opteg ureenja

lan 37.
10.8.2012 16:00
16 of 35
Planom opteg ureenja odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja

naselja, osnovna regulacija i pravila graenja.
Plan opteg ureenja donosi se za manja naselja i sela, za koja se ne donosi generalni plan ili
plan generalne regulacije.
Plan opteg ureenja donosi se i za delove naselja, ako je tako odreeno generalnim planom
ili planom generalne regulacije.
Planom opteg ureenja utvruju se naroito:
2) pravci i koridori za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
3) zone ili celine sa istim pravilima graenja.
Plan generalne regulacije

lan 38.
Plan generalne regulacije donosi se za naselja za koja se ne donese generalni plan, kao i za
manja naselja i sela, za koja se ne donese plan opteg ureenja.
Planom generalne regulacije koji se radi za celo naselje odreuje se dugorona projekcija
razvoja i prostornog ureenja naselja, kao i pravila regulacije, ureenja i graenja.
Plan iz stava 1. ovog lana moe da se donese za deo naselja, ako je tako odreeno
generalnim planom.
Plan generalne regulacije odreuje, odnosno blie razrauje:
1) podelu graevinskog reona na javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite;
2) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
3) visinske kote raskrsnica ulica (nivelacioni plan);
5) podelu na zone ili celine sa istim pravilima graenja;
6) lokacije za javne objekte.
Plan detaljne regulacije

lan 39.
Plan detaljne regulacije donosi se za delove naselja, u skladu sa generalnim planom,
odnosno planom generalne regulacije.
Plan detaljne regulacije moe da se donese i za celo naselje, u kom sluaju se ne donosi plan
generalne regulacije.
Plan detaljne regulacije moe da se donese i za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog
zakona.
10.8.2012 16:00
17 of 35
Plan iz stava 3. ovog lana izrauje se u skladu sa prostornim planom podruja posebne
namene, odnosno, u naseljenom mestu, na osnovu prethodne studije opravdanosti.
Planom detaljne regulacije, pored elemenata iz lana 38. stav 4. ovog zakona, odreuju se,
odnosno blie se razrauju, naroito:
1) granice javnog graevinskog zemljita sa elementima za obeleavanje na katastarskoj
podlozi;
1a) parcelacija;
2) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije;
3) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan).
+ Vidi:
l. 13. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
Sastavni delovi urbanistikih planova

lan 40.
Sastavni delovi urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;
3) grafiki deo.
+ Sudska praksa
Pravila ureenja
lan 41.
Pravila ureenja sadre opis i objanjenje grafikog dela, opte urbanistike uslove i
potrebne elemente definisane programom iz lana 45. stav 3. ovog zakona.
Pravila iz stava 1. ovog lana, zavisno od vrste plana, odreuju:
1) podelu zemljita obuhvaenog planom na javno i ostalo graevinsko zemljite;
2) celine i zone odreene planom;
3) urbanistike uslove za javne povrine i javne objekte;
4) blie odredbe o postrojenjima, objektima i mreama saobraajne, energetske,
vodoprivredne, komunalne i druge infrastrukture, kao i uslove za prikljuenje novih objekata
na mree komunalne infrastrukture po zonama ili celinama iz plana;
5) posebne zahteve, uslove i propise koje je potrebno ispuniti za izdavanje odobrenja za
izgradnju, prema mestu i vrsti objekata za izgradnju;
6) ambijentalne celine od kulturno-istorijskog ili urbanistikog znaaja, kao i popis objekata
za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi;
10.8.2012 16:00
18 of 35
7) lokacije propisane za dalju plansku razradu, za izradu urbanistikog projekta ili

urbanistikog, odnosno arhitektonskog konkursa;
8) opte i posebne uslove o zatiti ivotne sredine od razliitih vidova zagaenja i zatite
ivota i zdravlja ljudi i zatite od poara, nepogoda i unitavanja;
9) ogranienja za izvoenje odreene vrste radova, odnosno graenje po zonama ili
celinama iz plana.
Regulacioni planovi u pravilima ureenja sadre i srednjoroni program ureivanja javnog
graevinskog zemljita i izvore finansiranja predvienih prioritetnih radova na ureivanju
zemljita.
Pravila graenja
lan 42.
Pravila graenja sadre sve uslove koji se odnose na izgradnju objekata i koji se odreuju po
zonama ili celinama iz plana, prema specifinostima i potrebama naselja.
Pravila iz stava 1. ovog lana odreuju:
1) vrstu i namenu objekata koi se mogu graditi pod uslovima odreenim planom, odnosno
pod posebnim uslovima, kao i vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u toj zoni;
2) uslove za obrazovanje graevinske parcele;
3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;
4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i indekse izgraenosti graevinske parcele;
5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata;
6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata;
7) uslove za izgradnju drugih objekta na istoj graevinskoj parceli;
8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila;
9) uslove zatite susednih objekata;
10) uslove prikljuenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu;
11) arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovanje pojedinih elemenata objekata (materijali,
fasade, krovovi i sl.);
12) uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata;
13) uslove zatite ivotne sredine, tehnike, higijenske, zatite od poara, bezbednosne i
druge uslove;
14) posebne uslove za izgradnju objekata;
15) posebne uslove kojima se javne povrine i javni objekti od opteg interesa ine
pristupanim osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti.
+ Vidi:
l. 14. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
10.8.2012 16:00
19 of 35
Grafiki deo
lan 43.
Grafikim delom plana prikazuju se planirano reenje, regulacija i nivelacija.
Grafiki deo plana iz stava 1. ovog lana izrauje se na auriranom, odnosno overenom
katastarsko-topografskom planu ili na auriranom, odnosno overenom topografskom planu i
auriranom, odnosno overenom katastarskom planu (u daljem tekstu: podloge).
Grafiki deo plana iz stava 2. ovog lana, koji je sastavni deo generalnog plana i plana
generalne regulacije, moe se izraivati i na orto foto podlogama.
Podloge za izradu grafikog dela plana iz stava 2. ovog lana, mogu biti analogne ili
digitalne.
Podloge
lan 44.
Na zahtev optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: optina),
nadleni organ, odnosno organizacija ustupa postojee kopije topografskog i katastarskog
plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih i nadzemnih vodova, bez
naknade.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, optina je duna da obezbedi auriranje katastarskih
podloga, za period od dana ustupanja podloga do roka predvienog ovim zakonom za
preispitivanje urbanistikog plana.
Visina naknade za auriranje katastarskih podloga iz stava 2. ovog lana utvruje se
propisom kojim se ureuje visina naknade za korienje podataka premera i pruanja usluga
organa nadlenog za poslove premera i katastra nepokretnosti.
Ako optina ne obezbedi auriranje u roku iz stava 2. ovog lana, auriranje katastarskih
podloga obezbedie ministarstvo nadleno za poslove urbanizma o troku optine.
Postupak za izradu urbanistikog plana

Program za izradu plana
lan 45.
Pre donoenja odluke o izradi urbanistikog plana, pristupa se izradi programa za izradu
plana.
Za potrebe izrade programa iz stava 1. ovog lana prikupljaju se podaci o: stanju mree i
kapaciteta javne komunalne infrastrukture; potrebi obnove i rekonstrukcije objekata i
evidentiranih ili zatienih objekata, spomenika kulture i prirode i ambijentalnih celina;
katastarskim i topografskim podlogama za izradu plana; dokumentaciji od znaaja za izradu
plana; potrebi za lokacijama objekata za javnu upotrebu, privrednih i drugih objekata.
Program iz stava 1. ovog lana sadri tekstualni i grafiki deo i definie:
10.8.2012 16:00
20 of 35
1) predvieni graevinski reon i njegovu podelu na javno i ostalo graevinsko zemljite;

2) podelu na graevinske zone ili celine prema urbanistikim pokazateljima i drugim
karakteristikama;
3) planirane trase, koridore i regulaciju saobraajnica i mrea javne komunalne
infrastrukture;
4) procenu potrebnih sredstava za ureenje saobraajnica i izgradnju javne komunalne
infrastrukture;
5) sve potrebne uslove nadlenih komunalnih organizacija i drugih institucija proistekle iz
koncepta plana, a od uticaja su na realizaciju koncepta plana;
6) ostale podatke i dokumentaciju od znaaja za izradu urbanistikog plana.
+ Vidi:
l. 15. Zakona - 34/2006-3.
Odluka o izradi urbanistikog plana

lan 46.
Izradi urbanistikog plana pristupa se na osnovu odluke o izradi urbanistikog plana, koju
donosi organ nadlean za njegovo donoenje, odnosno organ koga odredi skuptina optine,
odnosno grada, odnosno grada Beograda, uz prethodno pribavljeno miljenje Komisije.
Odluka o izradi urbanistikog plana sadri podatke o vrsti plana, granici obuhvata plana,
roku izrade plana i sredstvima za izradu plana.
Sastavni deo odluke iz stava 1. ovog lana je program za izradu plana iz lana 45. ovog
zakona.
+ Sudska praksa
lan 47.
Odlukom o izradi urbanistikog plana nadleni organ optine moe ograniiti izgradnju u
obuhvatu ili delu obuhvata plana za vreme izrade plana, ali ne due od jedne godine od dana
donoenja odluke o izradi urbanistikog plana.
lan 48.
Predlog odluke o izradi urbanistikog plana i program iz lana 45. ovog zakona, priprema
nadlena optinska uprava.
Nadlena optinska uprava, za poslove iz stava 1. ovog lana, moe angaovati preduzee iz
lana 50. ovog zakona.
Organi, organizacije i preduzea, koji su zakonom ovlaeni da utvruju posebne uslove za
izgradnju objekata i ureenje prostora za koji se plan priprema, duni su da, na zahtev
optinske uprave, dostave sve potrebne podatke i uslove za njegovu izradu, u roku od 30 dana
od dana dostavljanja zahteva, bez naknade.
+ Vidi:
l. 16. Zakona - 34/2006-3.
10.8.2012 16:00
21 of 35
Sudska praksa
Objavljivanje odluke i ustupanje izrade

lan 49.
Odluka o izradi urbanistikog plana iz lana 46. ovog zakona objavljuje se.
Ustupanje izrade urbanistikog plana vri se u skladu sa posebnim zakonom.
Izrada urbanistikih planova

lan 50.
Urbanistike planove, pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje
preduzee, odnosno druga organizacija, koje osnuje optina za obavljanje poslova
urbanistikog planiranja, kao i preduzea, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u
odgovarajui registar za obavljanje poslova urbanistikog planiranja i izrade urbanistikih
planova.
Izradom urbanistikih planova rukovodi odgovorni urbanista.
+ Vidi:
l. 17. Zakona - 34/2006-3.
Odgovorni urbanista
lan 51.
Odgovorni urbanista moe biti lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i
najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi
urbanistikih planova i druge urbanistike dokumentacije ili nagrade na konkursima za
urbanistika reenja, preporuku najmanje dva odgovorna urbanista ili Inenjerske komore i
poloen struni ispit.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju ili
izradi najmanje dva urbanistika plana.
Kontrola urbanistikog plana i javni uvid

Struna kontrola
lan 52.
Pre podnoenja predloga urganistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje,
urbanistiki plan podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.
Struna kontrola, koju vri Komisija, obuhvata proveru opravdanosti planskog reenja,
proveru usklaenosti urbanistikog plana sa zakonom i drugim propisima donetim na osnovu
zakona, usklaenost plana sa prostornim planom optine, odnosno urbanistikim planom
naselja, urbanistikim standardima i normativima i odlukom o pristupanju izradi urbanistikog
10.8.2012 16:00
22 of 35
plana.
Kontrolu usklaenosti generalnog plana, odnosno plana generalne regulacije za celo naselje,
sa ovim zakonom i planskim dokumentima, u sluaju kada nije donet prostorni plan optine,
vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma.
O izvrenoj strunoj kontroli i kontroli iz st. 2. i 3. ovog lana, sastavlja se izvetaj, koji
sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 4. ovog lana dostavlja se preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje je
izradilo urbanistiki plan, koje je duno da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja,
postupi po datim primedbama.
+ Sudska praksa
Javni uvid
lan 53.
Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje,
obavlja se javni uvid putem oglaavanja u dnevnom i lokalnom listu. Javni uvid traje najmanje
15 a najdue 30 dana od dana oglaavanja.
O obavljanju javnog uvida stara se nadlena optinska uprava.
Posle obavljenog javnog uvida, Komisija sastavlja izvetaj, koji sadri podatke o izvrenom
javnom uvidu, sa prihvaenim primedbama i stavovima po primedbama.
Izvetaj iz stava 3. ovog lana sastavni je deo obrazloenja predloga plana.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje sadrinu, nain izrade, nain vrenja
strune kontrole urbanistikog plana, kao i uslove i nain stavljanja plana na javni uvid.
+ Vidi:
l. 18. Zakona - 34/2006-3.
Donoenje urbanistikog plana

lan 54.
Urbanistiki plan donosi skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, uz
pribavljeno miljenje Komisije.
Na generalni plan koji se donosi za grad, odnosno grad Beograd, pre objavljivanja, pribavlja
se saglasnost ministra nadlenog za poslove urbanizma, radi utvrivanja usklaenosti tih
planova sa planskim dokumentima, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
Doneti urbanistiki plan mora biti dostupan javnosti.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje nain uvida u doneti urbanistiki
plan, overavanja, potpisivanja, dostavljanja, arhiviranja, umnoavanja i ustupanja
urbanistikog plana uz naknadu.
+ Vidi:
l. 19. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
10.8.2012 16:00
23 of 35
Izmene i dopune urbanistikog plana

lan 55.
Proveru reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi izmeni i dopuni urbanistikog plana vri
organ nadlean za njegovo donoenje po isteku roka za koji se donosi srednjoroni program
ureivanja graevinskog zemljita, odnosno najmanje svake etiri godine.
Izmene i dopune urbanistikog plana vre se na nain i po postupku propisanim za njegovo
donoenje.
+ Sudska praksa
Izvod iz urbanistikog plana

lan 56.
Na zahtev zainteresovanog lica, nadlena gradska, odnosno optinska uprava, odnosno
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, izdaje izvod iz urbanistikog plana, koji sadri
podatke o urbanistikim uslovima za ureenje prostora utvrenim urbanistikim planom.
Izvod iz urbanistikog plana sadri sve uslove i podatke neophodne za izradu idejnog
projekta, a naroito regulacionu i graevinsku liniju i nivelacione uslove.
Izvod iz urbanistikog plana izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz
naknadu stvarnih trokova njegovog izdavanja.
Akt o urbanistikim uslovima

lan 57.
Za izgradnju objekata na podruju za koje nije predviena izrada urbanistikog plana, na
zahtev zainteresovanog lica, nadlena gradska, odnosno optinska uprava, odnosno
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, izdaje akt o urbanistikim uslovima u skladu sa
prostornim planom.
Akt iz stava 1. ovog lana za rekonstrukciju kulturnog dobra i izgradnju objekata na
podruju nepokretnog kulturnog dobra ili drugog nepokretnog kulturnog dobra zatienog na
osnovu propisa o zatiti kulturnih dobara, izdaje se u skladu sa uslovima nadlenog organa,
odnosno organizacije nadlene za poslove zatite spomenika kulture.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se situacioni plan koji sadri planiranu dispoziciju,
visinu, gabarit i namenu objekta, dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom
zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korienja na neizgraenom
graevinskom zemljitu.
Akt iz stava 1. ovog lana sadri pravila graenja, regulacionu i graevinsku liniju,
nivelacione uslove, mogunosti i tehnike uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu i
drugu infrastrukturu, kao i druge uslove propisane zakonom.
Akt o urbanistikim uslovima izdaje se u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, uz
naknadu stvarnih trokova njegovog izdavanja.
+ Vidi:
10.8.2012 16:00
24 of 35
l. 20. Zakona - 34/2006-3.

+
Sudska praksa
lan 58.
Akt o urbanistikim uslovima za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona, pored
elemenata iz lana 57. stav 4. ovog zakona, sadri i podatke o prethodnim radovima iz lana
99. stav 2. ovog zakona, koje je neophodno obaviti.
Akt iz stava 1. ovog lana, za energetske objekte za iju izgradnju se izdaje energetska
dozvola, izdaje se u skladu sa tom dozvolom i prostornim planom.
Za izgradnju telekomunikacionih objekata na podruju za koje nije predviena izrada
urbanistikog plana, odnosno za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije
predviena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt o urbanistikim uslovima u skladu sa
uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, u skladu sa
zakonom.
Akt iz stava 3. ovog lana sadri definisanu poziciju i trasu polaganja telekomunikacionog
sistema datog na auriranoj katastarsko-topografskoj podlozi, dopunjenoj sa snimljenim
podzemnim katastrom.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje sadrinu akta iz stava 1. ovog lana.
Vidi:
l. 21. Zakona - 34/2006-3.
+
lan 59.
Uz zahtev za izdavanje akta o urbanistikim uslovima iz lana 58. ovog zakona, podnosi se
situacioni plan koji sadri planiranu dispoziciju, visinu, gabarit i namenu objekta.
lan 59a
Protiv akta o urbanistikim uslovima moe se podneti prigovor u roku od 15 dana od dana
njegovog izdavanja.
Po prigovoru odluuje reenjem organ koji je izdao akt o urbanistikim uslovima.
Ako nadleni organ povodom podnetog zahteva utvrdi da nema uslova za izdavanje akta o
urbanistikim uslovima, donosi reenje kojim se zahtev odbija.
Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba.
Vidi:
l. 22. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
lan 60.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje opte uslove o parcelaciji i
izgradnji, kao i sadrinu, uslove i postupak izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte
za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava.
10.8.2012 16:00
25 of 35
Urbanistiki projekat
lan 61.
Urbanistiki projekat izrauje se u skladu sa urbanistikim planom za potrebe parcelacije ili
preparcelacije, kao i za potrebe sprovoenja urbanistikog plana, kada je to planom
predvieno.
Urbanistiki projekat iz stava 1. ovog lana izrauje se na overenom katastarskotopografskom planu kao projekat parcelacije, odnosno kao urbanistiko-arhitektonsko reenje
planirane izgradnje.
Projekat parcelacije sadri:
1) parcelaciju sa analitiko-geodetskim elementima;
2) definisane regulacione i nivelacione uslove;
3) prikaz prikljuaka na tehniku infrastrukturu.
Urbanistiko-arhitektonsko reenje planirane izgradnje sadri:
1) situacioni prikaz parternog reenja i pejzanog ureenja;
2) idejna arhitektonska reenja objekata;
3) prikaz saobraaja i komunalne infrastrukture sa prikljucima na spoljnu mreu;
4) parcelaciju i saobraajna reenja;
5) tekstualni opis reenja.
Nadlena optinska uprava potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu sa
urbanistikim planom, po prethodno pribavljenom miljenju Komisije. Pre potvrivanja
projekta nadlena uprava organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta.
+ Vidi:
l. 23. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
lan 62.
Urbanistiki projekat moe da izrauje preduzee, odnosno drugo pravno lice, koje je
upisano u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike
dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.
Graevinska parcela
lan 63.
Graevinska parcela jeste najmanji deo prostora obuhvaenog planom koji zadovoljava
uslove za izgradnju propisane planom i koji je namenjen za graenje.
Graevinska parcela moe se obrazovati na zemljitu koje je planom predvieno za
10.8.2012 16:00
26 of 35
izgradnju i koje odgovara uslovima sadranim u pravilima ureenja i u pravilima graenja.
Ispravka granica
lan 64.
Na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika zemljita vri se
ispravka granica susednih parcela, u skladu sa zakonom, pod uslovom da je takva promena u
skladu sa uslovima utvrenim planom.
Trokove ispravke granica snose vlasnici, odnosno korisnici katastarskih parcela kojima je
pripojeno zemljite.
+ Vidi:
l. 24. Zakona - 34/2006-3.
Parcelacija
lan 65.
Na jednoj katastarskoj parceli moe da se obrazuje vei broj graevinskih parcela, na nain i
pod uslovima utvrenim u urbanistikom projektu (u daljem tekstu: parcelacija).
Parcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika, odnosno korisnika katastarske parcele.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o vlasnitvu, odnosno o pravu korienja,
overen urbanistiki projekat i projekat geodetskih obeleavanja.
+ Vidi:
l. 25. Zakona - 34/2006-3.
Preparcelacija
lan 66.
Na veem broju katastarskih parcela moe da se obrazuje jedna ili vie graevinskih parcela,
na nain i pod uslovima utvrenim u urbanistikom projektu (u daljem tekstu: preparcelacija).
Preparcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika, odnosno korisnika katastarske parcele.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o vlasnitvu, odnosno o pravu korienja,
overen urbanistiki projekat i projekat geodetskih obeleavanja.
+ Vidi:
l. 26. Zakona - 34/2006-3.
Pojam
lan 67.
Graevinsko zemljite jeste zemljite na kojem su izgraeni objekti i zemljite koje slui
10.8.2012 16:00
27 of 35
redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemljite koje je, u skladu sa zakonom, odgovarajuim
planom predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata.
Graevinsko zemljite koristi se prema njegovoj nameni i na nain kojim se obezbeuje
njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.
+ Sudska praksa
+
Pravna miljenja
Vrste graevinskog zemljita

lan 68.
Graevinsko zemljite moe biti:
1) javno graevinsko zemljite;
2) ostalo graevinsko zemljite.
+ Sudska praksa
Javno graevinsko zemljite

lan 69.
Graevinsko zemljite na kojem su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, izgraeni javni
objekti od opteg interesa i javne povrine i koje je u dravnoj svojini, jeste javno graevinsko
zemljite.
Javno graevinsko zemljite, u smislu ovog zakona, jeste i zemljite koje je planom donetim
u skladu sa ovim zakonom, namenjeno za izgradnju javnih objekata od opteg interesa i za
javne povrine i koje je u dravnoj svojini.
+ Pogledajte: l. 47. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
Pravna miljenja
Odreivanje javnog graevinskog zemljita

lan 70.
Javno graevinsko zemljite odreuje optim aktom optina, u skladu sa ovim zakonom i
urbanistikim planom.
Akt o odreivanju javnog graevinskog zemljita naroito sadri opis granica zemljita koje
se odreuje za javno graevinsko zemljite, naziv katastarske optine i spisak brojeva
katastarskih parcela.
Pre odreivanja javnog graevinskog zemljita iz lana 69. stav 1. ovog zakona, optina je
obavezna da donese akt o izuzimanju zemljita iz poseda korisnika tog zemljita, a naknada se
isplauje po odredbama zakona kojim se ureuje eksproprijacija.
10.8.2012 16:00
28 of 35
Optina odreuje graevinsko zemljite iz lana 69. stav 1. ovog zakona za javno
graevinsko zemljite u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako optina ne odredi javno graevinsko zemljite u roku iz stava 4. ovog lana, Vlada e
odrediti granice javnog graevinskog zemljita.
Graevinsko zemljite iz lana 69. stav 2. ovog zakona optina odreuje za javno
graevinsko zemljite posle njegovog pribavljanja u dravnu svojinu, u skladu sa zakonom.
Javno graevinsko zemljite ne moe se otuiti iz dravne svojine.
+ Sudska praksa
+
Pravna miljenja
Ureivanje javnog graevinskog zemljita

lan 71.
Javno graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno, izgraeno i neizgraeno.
Optina ureuje javno graevinsko zemljite i stara se o njegovom korienju prema nameni
predvienoj planom, u skladu sa ovim zakonom.
Ureivanje javnog graevinskog zemljita vri se u skladu sa dugoronim, srednjoronim i
godinjim programom ureivanja.
Ureivanje javnog graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva blie propisuje sadrinu i nain
donoenja programa ureivanja javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini.
+ Sudska praksa
+
Pravna miljenja
Pripremanje i opremanje javnog graevinskog zemljita

lan 72.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izradu
planske i projektne dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, ruenje
objekata koji su planom za to predvieni, saniranje terena i druge radove.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i ureenje
javnih povrina.
Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, korienje, unapreivanje i zatitu graevinskog
zemljita, optina moe da osnuje preduzee, odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovih
poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa statutom optine.
+ Sudska praksa
Finansiranje ureivanja javnog graevinskog zemljita
10.8.2012 16:00
29 of 35
lan 73.
Finansiranje ureivanja javnog graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstava ostvarenih
od:
1) zakupnine za graevinsko zemljite;
2) naknade za ureivanje graevinskog zemljita;
3) naknade za korienje graevinskog zemljita;
4) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva od naknada za ureivanje i korienje graevinskog zemljita koriste se za
ureivanje graevinskog zemljita i za izgradnju i odravanje objekata komunalne
infrastrukture.
+ Sudska praksa
Naknada za ureivanje graevinskog zemljita

lan 74.
Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.
Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se ugovorom koji zakljuuju
optina, odnosno preduzee ili druga organizacija iz lana 72. stav 3. ovog zakona i investitor,
na osnovu kriterijuma i merila koje utvruje optina.
Ugovorom iz stava 2. ovog lana ureuju se meusobni odnosi u pogledu ureivanja
graevinskog zemljita, visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita, dinamika
plaanja naknade, kao i obim, struktura i rokovi za izvoenje radova na ureivanju zemljita.
+ Sudska praksa
Korienje graevinskog zemljita

lan 75.
Graevinsko zemljite koristi se kao izgraeno ili neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa
zakonom, namenjeni za trajnu upotrebu.
Neizgraeno graevinsko zemljite jeste zemljite:
1) na kojem nisu izgraeni objekti;
2) na kojem su izgraeni objekti suprotno zakonu;
+
3) na kojem su izgraeni privremeni objekti.

Sudska praksa
Zakup na odreeno vreme neizgraenog javnog graevinskog zemljita

lan 76.
10.8.2012 16:00
30 of 35
Neizgraeno javno graevinsko zemljite optina moe dati u zakup na odreeno vreme do
privoenja planiranoj nameni, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda.
Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u zakup na odreeno vreme neizgraenog
javnog graevinskog zemljita, ureuje optina.
Lice kome je neizgraeno javno graevinsko zemljite dato u zakup na odreeno vreme
duno je da, pre zakljuenja ugovora o zakupu, dostavi glavni projekat za izgradnju
privremenog objekta i projekat ruenja tog objekta, sa predraunom trokova ruenja. Sredstva
u visini predrauna trokova ruenja iz odobrenog projekta, pri zakljuivanju ugovora o
privremenom korienju zemljita, deponuju se kod ovlaenog nadlenog organa, odnosno
organizacije.
Ako vlasnik u roku utvrenom ugovorom ne ukloni objekat, ruenje i odnoenje
graevinskog materijala izvrie optina iz sredstava depozita. Depozit se vlasniku vraa u
celini ako sam ukloni objekat.
+ Sudska praksa
Naknada za korienja graevinskog zemljita

lan 77.
Naknadu za korienje izgraenog javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini plaa vlasnik objekta.
Izuzetno, naknadu iz stava 1. ovog lana plaa nosilac prava korienja na objektu, odnosno
posebnom delu objekta, a ako je objekat, odnosno poseban deo objekta dat u zakup, naknadu
plaa zakupac objekta, odnosno dela objekta.
Naknadu za korienje neizgraenog javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini plaa korisnik.
Visina naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, utvruje se u zavisnosti od obima i stepena
ureenosti zemljita, njegovog poloaja u naselju, opremljenosti zemljita objektima
drutvenog standarda, saobraajne povezanosti zemljita sa lokalnim, odnosno gradskim
centrom, radnim zonama i drugim sadrajima u naselju, odnosno pogodnostima koje zemljite
ima za korisnike.
Blie kriterijume, merila, visinu, nain i rokove plaanja naknade iz st. 1. i 2. ovog lana,
propisuje optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd.
Prinudna naplata naknade iz st. 1. i 2. ovog lana vri se po propisima kojima se ureuje
poreski postupak i poreska administracija.
+ Vidi:
l. 27. Zakona - 34/2006-3.
+
Sudska praksa
Pravna miljenja
lan 78.
Naknada za korienje ostalog graevinskog zemljita koje nije u dravnoj svojini plaa se
ako je to zemljite sredstvima optine, odnosno drugim sredstvima u dravnoj svojini
10.8.2012 16:00
31 of 35
opremljeno osnovnim objektima komunalne infrastrukture (elektrina mrea, vodovod,

pristupni put i sl.).
Naknada za korienje ostalog neizgraenog graevinskog zemljita plaa se i u sluaju ako
se to zemljite ne privede nameni, odnosno ne ponudi u otkup optini radi privoenja nameni,
u roku od dve godine od dana donoenja urbanistikog plana.
Visina naknade iz stava 2. ovog lana utvruje se, kao i za ostalo izgraeno graevinsko
zemljite, u skladu sa ovim zakonom.
U pogledu utvrivanja obaveze plaanja naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, merila, visine,
naina i rokova plaanja, kao i prinudne naplate naknade, primenjuju se odredbe lana 77.
ovog zakona.
+ Sudska praksa
Ostalo graevinsko zemljite

lan 79.
Ostalo graevinsko zemljite jeste izgraeno zemljite, kao i zemljite namenjeno za
izgradnju objekata u skladu sa zakonom, a koje nije odreeno kao javno graevinsko zemljite.
Ostalo graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine i u prometu je.
Zemljite iz stava 1. ovog lana koje je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu
zakona odreeno kao gradsko graevinsko zemljite u dravnoj svojini, ostaje u dravnoj
svojini, ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno.
Za deo zemljita koje je kao gradsko graevinsko zemljite odreeno odlukom skuptine
optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda koje, do dana stupanja na snagu ovog
zakona, nije privedeno nameni u celini ili veim delom, a ne ini urbanistiku i funkcionalnu
celinu sa javnim graevinskim zemljitem, na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog
pravnog sledbenika, uspostavlja se reim svojine koji je bio pre stupanja na snagu odluke o
odreivanju tog zemljita kao gradskog graevinskog zemljita, pod uslovima i po postupku
utvrenim ovim zakonom.
Zahtev za donoenje reenja o uspostavljanju reima svojine iz stava 4. ovog lana, raniji
sopstvenik, odnosno njegov zakonski naslednik, podnosi nadlenoj optinskoj upravi
najkasnije u roku od dve godine od dana donoenja odluke o odreivanju graevinskog
zemljita za javno graevinsko zemljite.
Pravnosnano reenje iz stava 5. ovog lana kojim je usvojen zahtev ranijeg sopstvenika,
odnosno njegovog zakonskog naslednika, predstavlja izvrni naslov za upis odgovarajue
promene u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
+ Vidi:
Odluku US RS - 39/2009-31.
+
Sudska praksa
lan 80.
Optina se stara o racionalnom korienju ostalog graevinskog zemljita i moe doneti
program ureivanja tog zemljita, naroito radi izgradnje veih zona predvienih regulacionim
planom.
10.8.2012 16:00
32 of 35
Ostalo graevinsko zemljite optina moe da pribavlja, ureuje, daje u zakup ili otuuje, u
skladu sa zakonom.
+ Sudska praksa
lan 81.
Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u dravnoj svojini moe se dati u zakup, radi
izgradnje, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, zemljite se daje u zakup licu koje ponudi najpovoljnije
uslove, odnosno najvei iznos zakupnine za to zemljite.
Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite moe se dati u zakup neposrednom pogodbom u
sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i
organizacija, organa i organizacija jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i
organizacija koje obavljaju javnu slubu koje posluju sredstvima u dravnoj svojini, kao i
drugih objekata u dravnoj svojini;
2) davanja u zakup zemljita vlasniku postojeeg objekta izgraenog bez graevinske
dozvole, radi pribavljanja odobrenja za izgradnju, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa
uslovima predvienim urbanistikim planom;
3) ispravke granica susednih katastarskih, odnosno graevinskih parcela.
Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u zakup ostalog neizgraenog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini, ureuje optina.
+ Sudska praksa
lan 82.
O davanju ostalog neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini u zakup,
zakljuuje se ugovor izmeu optine, odnosno preduzea ili druge organizacije iz lana 72.
stav 3. ovog zakona i lica kome se zemljite daje u zakup, u roku od 30 dana od dana
donoenja odluke o davanju zemljita u zakup.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito podatke o graevinskoj parceli, nameni i
veliini objekta, visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja naknade za
ureivanje zemljita, roku u kome lice kome se zemljite daje u zakup treba da privede
zemljite nameni, kao i prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveze.
Ako je ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u dravnoj svojini dato u zakup suprotno
odredbama ovog zakona, uesnik javnog nadmetanja odnosno prikupljanja ponuda, koji smatra
da mu je na taj nain povreeno pravo, moe da podnese tubu za ponitaj ugovora nadlenom
sudu u roku od osam dana od dana saznanja za zakljuenje ugovora, a najkasnije od 60 dana od
dana zakljuenja ugovora.
+ Sudska praksa
Pravo korienja ostalog graevinskog zemljita

lan 83.
10.8.2012 16:00
33 of 35
Vlasnici, iji su objekti, do dana stupanja na snagu ovog zakona, izgraeni u skladu sa
zakonom na izgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, imaju pravo
korienja postojee graevinske parcele dok taj objekat postoji.
+ Sudska praksa
lan 84.
Na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini pravo korienja ima
raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo
korienja, u skladu sa zakonom.
Ranijim sopstvenikom iz stava 1. ovog lana smatra se lice koje je po vaeim propisima
bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i
graevinskog zemljita ("Slubeni list FNRJ", br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o
odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Slubeni list
SFRJ", broj 5/68), odnosno Zakona o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i
naseljima gradskog karaktera ("Slubeni glasnik SRS", br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72,
24/73 i 39/73).
Po zahtevu za utvrivanje prava iz stava 1. ovog lana, reenje donosi nadlena optinska
uprava.
Pravo korienja iz stava 1. ovog lana je u prometu.
Overa ugovora o prometu prava korienja vri se na osnovu pravnosnanog reenja iz stava
3. ovog lana.
Pravo korienja iz stava 1. ovog lana koje je preneto na osnovu ugovora iz stava 5. ovog
lana je u prometu.
+ Vidi:
l. 28. Zakona - 34/2006-3.
Odluku US RS - 39/2009-31.
+
Sudska praksa
Pravna miljenja
lan 85.
Raniji sopstvenik koji je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekao pravo pree
gradnje a nije sagradio objekat, moe da podnese zahtev za ponitaj pravnosnanog reenja u
skladu sa zakonom, radi ostvarivanja prava iz lana 84. ovog zakona.
Prestanak prava korienja graevinskog zemljita

lan 86.
Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, dato na korienje graevinsko
zemljite u dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu zapoela izgradnju u skladu sa
zakonom, a kojima je istekao rok od tri godine od dana dodele graevinskog zemljita, prestaje
pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona, ne zaponu i u daljem roku od godinu dana ne zavre izgradnju objekta.
10.8.2012 16:00
34 of 35
zemljite u dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu zapoela izgradnju u skladu sa
zakonom, a kojima nije istekao rok od tri godine od dana dodele graevinskog zemljita,
prestaje pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku od godinu dana od dana stupanja
na snagu ovog zakona, ne zaponu i u daljem roku od dve godine ne zavre izgradnju objekta.
zemljite u dravnoj svojini, koja su zapoela izgradnju u skladu sa zakonom, prestaje pravo
korienja graevinskog zemljita, ako u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona, ne zavre izgradnju objekta.
Lica iz st. 1., 2. i 3. ovog lana mogu da nastave korienje zemljita po osnovu ugovora o
zakupu koji se zakljuuje u skladu sa ovim zakonom.
Pravnim licima koja su, na osnovu odluke nadlenog organa, postala korisnici graevinskog
zemljita u dravnoj svojini, koje nije privedeno nameni do dana stupanja na snagu ovog
zakona, prestaje pravo korienja ako je izmenom planske dokumentacije bitno promenjena
namena zemljita.
Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog lana ne odnose se na graevinsko zemljite koje je dato na
korienje radi izgradnje stambenih i poslovnih objekata za raseljavanje, odnosno za potrebe
ureivanja graevinskog zemljita na kojem je predviena izgradnja objekata za koje se u
smislu propisa o eksproprijaciji utvruje opti interes.
Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, ponitie se
pravnosnano reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz njegovog poseda, ako
korisnik gradskog graevinskog zemljita isto ne privede nameni za koju je zemljite izuzeto, u
roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Reenje o prestanku prava korienja zemljita u sluaju iz st. 1, 2, 3. i 5. ovog lana donosi
nadlena optinska, odnosno gradska uprava.
Protiv reenja iz stava 8. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za
poslove finansija i ekonomije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
+ Vidi:
Odluku US RS - 39/2009-31.
+
Sudska praksa
Pravna miljenja
lan 87.
Fizika i pravna lica koja su postala korisnici neizgraenog graevinskog zemljita u
dravnoj svojini do dana stupanja na snagu ovog zakona, a kojima nije utvreno pravo
korienja iz lana 84. ovog zakona, imaju pravo da koriste to zemljite do njegovog
privoenja nameni.
Prestanak prava korienja utvruje odlukom nadlena optinska uprava.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, naknada za oduzeto pravo korienja neizgraenog
graevinskog zemljita odreuje se po propisima o eksproprijaciji.
+ Sudska praksa
10.8.2012 16:00
35 of 35
Sledei deo
10.8.2012 16:00

2009-Zakon o Planiranju I Izgradnji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2009-Zakon o Planiranju I Izgradnji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zakon o planiranju i izgradnji

PRVI DEO - Preieni tekst - od l. 1. do l. 87.

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 47/2003 i

Zakon je prestao da vai 11.9.2009. godine - vidi: l. 222. Zakona - 72/2009-105.

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o planiranju i izgradnji

Naela za ureenje prostora

Republika agencija za prostorno planiranje

Zakon o planiranju i izgradnji

Sredstva za osnivanje i rad Agencije

Zakon o planiranju i izgradnji

Agencija je nadlena da:

Zakon o planiranju i izgradnji

- Naslov brisan Vidi:

Zakon o planiranju i izgradnji

Obavljanje pojedinih strunih i drugih poslova

Nadzor nad radom Agencije

Vrste planskih dokumenata

Strategija prostornog razvoja Republike Srbije

Zakon o planiranju i izgradnji

Strategijom se odreuju dugoroni ciljevi prostornog planiranja i razvoja u skladu sa

eme prostornog razvoja

Prostorni plan podruja posebne namene

Regionalni prostorni plan

Zakon o planiranju i izgradnji

Regionalni prostorni plan moe da se donese i za podruje prostornih jedinica veliine

Prostorni plan optine

Sadrina planskih dokumenata

Zakon o planiranju i izgradnji

Postupak za izradu planskih dokumenata

Program za izradu planskog dokumenta

Zakon o planiranju i izgradnji

Ustupanje izrade planskog dokumenta

Izrada planskog dokumenta

Kontrola planske dokumentacije i javni uvid

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o planiranju i izgradnji

Ciljevi ureenja naselja

Zakon o planiranju i izgradnji

Vrste urbanistikih planova

Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije.

Sadrina urbanistikih planova

Plan opteg ureenja

Zakon o planiranju i izgradnji

Planom opteg ureenja odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja

Plan generalne regulacije

Plan detaljne regulacije

Zakon o planiranju i izgradnji

Sastavni delovi urbanistikih planova

Zakon o planiranju i izgradnji

7) lokacije propisane za dalju plansku razradu, za izradu urbanistikog projekta ili

Zakon o planiranju i izgradnji

Postupak za izradu urbanistikog plana

Zakon o planiranju i izgradnji

1) predvieni graevinski reon i njegovu podelu na javno i ostalo graevinsko zemljite;

Odluka o izradi urbanistikog plana

Zakon o planiranju i izgradnji

Objavljivanje odluke i ustupanje izrade

Izrada urbanistikih planova

Kontrola urbanistikog plana i javni uvid

Zakon o planiranju i izgradnji

Donoenje urbanistikog plana