Razlika izmedju filozofije i psihologije izuzetno lepo se vidi na Fehnerovom primeru

odgonetanja (tumaenja) pojma lepog.

Dok filozofija teoriju o lepom (estetiku), kao posebnu filozofsku disciplinu, izvodi iz
metafizike (nadulnog, pojmovnog sveta koji se nalazi iznad odnosno izvan
propadljivog i promenljivog fizikog sveta), dotle Fehner, naprotiv upravo u ulnom,
fizikom svetu trai zakonitosti (pravilnosti) i to eksperimentalnim putem, o
zajednikom doivljaju koji bi definisao lepo.
, Sistemi estetike elinga i Hegela bili su, kako je to metaforino (i duhovito, ali ne i
originalno; ta metafora se sree u Bibliji) formulisao Fehner, dinovi na
nogama od ilovae, ....
Konkretno, Platon na primer kae da pojam lepote moe postojati samo u svetu
ideja (nadulnom, nepropadljivom svetu) i da se svaka konkretna stvar moe
smatrati onoliko lepom koliko u svojoj realizaciji sadri elemenata pojma lepog.
Dakle, jedino je pojam lepote sam po sebi lep, ali ne ni jedna pojedinana
stvar.Ovakav filozofski pristup se smatra pristupom odozgo od pojma ka
pojedinanoj stvarnosti.
Da li postoje zakonitosti po kojima bi se mogao definisati pojam lepog
Fehner predlaze nesto sasvim suprotno. Estetiku odozdo. Knjiga koja se obino
smatra poetkom nove nauke jeste Fehnerov Uvod u estetiku (Vorshule der sthetik)
objavljena 1876. godine.
Za razliku od filozofa, psiholog, Fehner, poznavalac prirodnih nauka, eli izvesnost,
proverljivost, zaonitost koja proizlazi iz eksperimenta i kree obrnutim putem.
Analizira posmatraa tj. subjekta i kroz ispitivanja, eksperimente, dolazi do zakljuka
da se veina ljudi opredeljuje za doivljaj lepog i definie ga kao trenutan oseaj
zadovoljstva bez razmiljanja .tj. sve to ima svojstvo da izaziva zadovoljstvo
neposredno i odmah, a ne tek posle razmiljanja ili zbog posledica.. S druge strane,
Fehner, uskladu sa svojim zakonom o oseaju i stimulusu(?), analizira izvor
trenutnog oseaja zadovoljstva bez razmiljanja tj.stimulus tj predmet koji se
posmatr i u njima nalazi odredjene pravilnosti zlatni presek, harmoniju boja,
pravilne oblike i sl.
Analizirao je svojstva stimulusa(tj predmeta koji se posmatra) kako bi ustanovio
koja su to objektivna svojstva stimulusa, koja stoje u osnovi estetske preferencije tj
koji je to odnos dimenzija kompleksnosti i ureenosti i nain njihovog kombinovanja
unutar stimulusa koji su estetski preferentni tj za koje je najveci br ispitanika smatra
da je lepo. On je prostim vizuelnim stimulusima, kao to su pravougaonici, elipse,
trouglovi, jednostavne figure, obojeni krugovi, kojima se moe jednostavno
manipulisati na sistematski nain, otkriivao zakonitosti u preferenciji. Precizna
kontrola nad nezavisnim varijablama, tj. fino variranje pojedinih geometrijskih

parametara vizuelne stimulacije omoguava proveru mnogih klasinih ideja o dobroj

proporciji, zlatnom preseku i sl.
Zlatni presek za koji smarta da je do tada prvo pravo otkrie u estetici je on
eskerpimntalno utvrdio.. Fehner je posmatrjaui veliki broj lica zakljuio da od svih
pravougaonika, poevi od kvadrata, se najveem broju ljudi dopao onaj ij a je
proporcija bila po zlatnom preseku. Na taj nain je eksperimentalno potvrdio ono to
je Cajzeng a priopri tvrdio.
Fehner poredi estetski doivljaj sa pojmom praga osetljivosti iz oblasti psihofizike i
na osnovu toga dolazi do pojma estetskog praga. Stimulacija e prei estetski prag,
tj. bie ocenjena kao lepa, ako promenom odreenih parametara (npr. odnos
stranica u etvorouglu) postigne efekat ulne prijatnosti. U skladu sa stavom da je
osnovna dimenzija u estetici princip prijatnost-neprijatnost, Fehner predlae
promenu naziva estetike u hedoniku estetike.
I sam Fehner je bio svestan ogranienosti svog tumaenja jer je npr. rekao da u
estetskom doivljaju bez razmiljanja ipak uestvuje obrazovanje, kulutura i dr. ali to
do kraja nije razradio (?). Takodje, uprkos eksperimentima, ostaje na snazi filozofska
argumentacija da je ulni doivljaj promenljiv, nestalan i varljiv ali upravo je tu na
scenu stupa psihologija koja se hrabro uputa u tumaenje i merenje, uspostavljanje
zakonitosti u promenljivom i sloenom ulnom svetu koji je direktno povezan
duhovnim i misaonim.
Pojma lepog+++dozivljaj tj osecaj lepog
Fenomen lepog