P.D.

OUSPENSKY

ETVRTI
PUT
E Q @ 2 0 0 8 remastered

P.D. Ouspensky

Poglavlje I . . . . . . . . . 11
Poglavlje II . . . . . . . . .40
Poglavlje III . . . . . . . . 69
Poglavlje IV . . . . . . . . 97
Poglavlje V . . . . . . . . 127
Poglavlje VI . . . . . . . .159
Poglavlje VII . . . . . . . 191
Poglavlje VIII . . . . . . .220
Poglavlje IX . . . . . . . . 253
Poglavlje X . . . . . . . . . 282
Poglavlje XI . . . . . . . . .311
Poglavlje XII . . . . . . . . 344
Poglavlje XIII . . . . . . . .377
Poglavlje XIV . . . . . . . .410
Poglavlje XV . . . . . . . . .443
Poglavlje XVI . . . . . . . . 475
Kratak saetak dat je na poetku svakog poglavlja.
Klik na poglavlje vodi vas tamo (i natrag).

PREDGOVOR YU IZDANJU

OUSPENSKY: POTRAGA ZA ISTINOM

Postoje knjige koje su samo knjige, i postoje ideje koje su samo
ideje. Proitamo ih, malo razmislimo o njima, popriamo sa drugima,
a onda ih zaboravimo. One se nikada, ba nikada, ne upletu ozbiljno u
na svakodnevni, praktini ivot. Postoje, meutim, i knjige koje sadre
neto to dopire iz izvora vieg znanja, i u kojima zaista moe da se
oseti neto nesvakidanje, neto potpuno novo. Ako ih dovoljno ozbil
jno shvatimo, takve knjige mogu da nas odvedu na poetak puta koji
menja same osnove naeg ivota. Svojom originalnou, snagom i
novinom ideja koje iznose, dela Pjotra Damjanovia Uspenskog (1878
- 1947.), ruskog pisca, filozofa i tragaoca za istinom, bez ikakve sumnje
spadaju u ovu drugu kategoriju.
Postojali su i postoje ljudi, i u istoriji oveanstva, i u savremenom
svetu, koji su u svom razvoju dostigli takav nivo da je razlika izmeu
njih i obinih ljudi, kakve jedino poznajemo, mnogo vea nego to je
razlika izmeu oveka i ivotinje! Obinom umu, koji nije proao ni
kroz kakvu posebnu obuku, teko je da u ovu ideju uopte poveruje.
Ipak, to je osnovna ideja koja stoji u pozadini itavog sistema ra
zmiljanja Uspenskog, ali nam on tu ideju obino ne izlae direktno,
ve nastoji da nas, korak po korak, dovede do toga da tu injenicu sami
spoznamo. Ovu je osnovnu misao Uspenski na najdosledniji i najinspirativniji nain razvio u svom uvenom delu U potrazi za udesnim:

odlomci jednog nepoznatog uenja, koje u osnovi predstavlja neku vrstu

njegove sopstvene duhovne biografije, biografije koja nam o njemu
govori mnogo vie nego svi biografski podaci koji se mogu dobiti
spolja.
Budui da je sam bio izuzetno nadaren, obdaren ivim i nekonformistikim intelektom, od rane mladosti poeo je da traga za znanjem o
dubljem smislu ljudskog postojanja i ivota. Do svoje dvanaeste godine
uspeo je da proita gotovu svu literaturu iz oblasti prirodnih nauka i
psihologije koja mu je bila dostupna. Ipak, nije bio zadovoljan. Nje
govo unutranje bie govorilo mu je da mora da postoji neto vie, neto
dublje i ivotnije od uobiajene nauke, uobiajenog, knjikog znanja.
Njegova potraga vodila ga je sve dublje i sve dalje. Kao mladi
napisao je 1905. neobian roman pod nazivom udni ivot Ivana
Osokina, blizak fantastinoj literaturi, ali sa jednom znaajnom idejom
u pozadini - idejom venog vraanja i paralelnog vremena. Prouavao
je i studirao mnogo toga. Njegovo filozofsko delo Tertium Organum
(objavljeno u Rusiji 1912.) ve svedoi o znaajnom intelektualnom
napretku koji je postigao. Ipak, iako je postao poznat, a ljudi sa
potovanjem gledali na njegove ideje, sam Uspenski je oseao da
njegovom znanju nedostaje kljuni detalj, a njegovom traganju istinski
oslonac. Kao ovek koji je prema sebi bio iskren u meri koja se retko
sree kod veine ljudi, zakljuio je da mora da nae izvor iz koga dopire
to vie znanje ije je odbleske i fragmente u svom traganju tu i tamo
nalazio. Tako je, u samo predveerje velikog svetskog rata, krenuo u
Indiju da pokua da taj izvor pronae.
Upravo tim periodom poinju dogaaji opisani u njegovoj knjizi U
potrazi za udesnim, bez sumnje jednim od najuzbudljivijih i najinspirativnijih dela koja su napisana u literaturi 20. veka. "Pre dosta
vremena sam doao do zakljuka da se iz lavirinta protivrenosti u
kojima ivimo moe izai samo nekim sasvim novim putem, razliitim
od svega dosad poznatog i uobiajenog. Ali, gde taj novi ili zaboravljeni
put poinje, nisam znao", pie Uspenski ve na uvodnim stranicama
ove knjige. Poetak rata zatekao ga je u Kolombu, i on se vratio u
Rusiju. "Rat, veliki evropski rat u iju mogunost dugo nisam hteo da
verujem i za ije postojanje dugo nisam hteo da znam, postao je
injenica. Bili smo u ratu, i uvideo sam da ga moramo shvatiti kao veliki
memento mori koji ukazuje da je neophodno pouriti i da se ne moe
verovati u "ivot" koji nikuda ne vodi." Vrativi se sa Istoka bez
konkretnih rezultata, i naavi se u najsurovijem bezumlju rata koje

ljudski um moe da proizvede, Uspenski je ukratko sumirao itav svoj

ivot i traganje i doao do sledeeg zakljuka: "Shvatio sam da su lini,
individualni napori nedovoljni i da je neophodno da se doe u kontakt
sa stvarnom i ivom milju koja negde sigurno postoji, ali sa kojom smo
izgubili kontakt." Ovaj jasni uvid u pravo stanje stvari i predaja
sopstvene individualnosti toj objektivnoj Istini doveli su ga na pravi
trag. Poao je u Indiju da trai udesno, a "udesno" je naao kod kue,
u Moskvi. "udesno" ga je ekalo u liku Gurijeva, duhovnog uitelja
koji je, izmeu ostalog, vladao raznim okultnim moima, ali, to je
mnogo vanije, iznad svega jednim jasnim, neporecivim i suverenim
znanjem za kojim je Uspenski tako dugo, predano i sa arom tragao.
To znanje je bilo znanje o samom subjektu koji traga za znanjem, znanje
o samom sebi.
Opisi susreta sa Gurijevom u Moskvi i Petrogradu tokom 1914 1916. predstavljaju bez sumnje najnadahnutije stranice koje je Uspenski
ikada napisao. Ti susreti bili su tipini susreti duhovnog Uitelja i
njegovih uenika. Gurijev svom novom ueniku nije u poetku pri
kazao nita udesno, mada je i te kako imao sposobnost da to uini, ali
su njegovo pouzdano znanje, mudrost i odmerenost, polako ali sigurno,
topili led nepoverenja skeptinog Uspenskog i uveravali ga da je doao
u kontakt sa ovekom koji zna daleko, daleko vie i dublje stvari od
svih koje je do tada imao prilike da upozna.
Polako i postepeno, Gurijev je Uspenskom izlagao svoje znanje u
obliku ideja koje su delovale krajnje okantno, budui da su te ideje
praktino sve poznate i priznate vrednosti zapadne civilizacije dovodile
u pitanje, ako ne i potpuno negirale. Uspenski se tako suoio sa jednim
uenjem koje je na oveka gledalo ne iz perspektive onoga to on danas
jeste, ve iskljuivo iz perspektive onoga to moe da postane. Iz te
perspektive sve uobiajene vrednosti izgledale su zaista jadno. Obian
ovek je samo maina koja se kree upravljana spoljanjim uticajima,
uio je Gurijev. On u sebi nema nita to bi tim uticajima moglo da se
odupre iz prostog razloga to nije takav. I ne samo to. ovek ne poznaje
sebe; ak i ne razume samog sebe. Rei koje je jednom uputio Uspe
nskom zaista su razbile sve njegove iluzije:
"...Da si umeo da ita, ve bi mnogo mogao da zna. Hou da
kaem, da si shvatio sve to si u ivotu proitao, ve bi znao ono za
ime sada traga. Da si razumeo sve to si napisao u svojoj sopstvenoj
knjizi, kako se ono zvae?" (tu je izgovorio neto to je tek izdaleka
podsealo na Tertium Organum), "ja bih doao da ti se poklonim i molio
bih te da me ui. Ali ti ne razume ni ono to ita, ni ono to pie."

Gurijev je, meutim, iao jo dalje. Ne samo da ne razume samog

sebe, ovek ne moe nita da uini. Sve se deava - samo od sebe. I ne
samo to. ovek i nije svestan sebe. "Vi ne pamtite sebe", rekao je
Gurijev svojim uenicima, i kad je to uo, u itavom biu Uspenskog
zazvonilo je alarmno zvono. "Pamenje sebe" - to je bio klju, osnovna
ideja i osnovni oblik prakse na kome e zasnovati itav svoj dalji rad.
Gurijev nije traio da mu se veruje na re - naprotiv, zahtevao je da
uenici sve provere na sopstvenom iskustvu. I Uspenski je reio da
proveri ovu tvrdnju koja je, na prvi pogled, zvuala nemogue, apsu
rdno, potpuno fantastino. Evo kako je opisao rezultate svoje provere:
"Jednom sam iao Liteinom u pravcu Nevskog prospekta i uprkos
svim svojini naporima nisam bio u stanju da zadrim panju na pa
menju sebe. Buka, kretanje, sve mi je razbijalo koncentraciju. Svaki
as bih izgubio nit panje, zatim bih je ponovo uhvatio, pa opet gubio.
Naposletku sam bio gotovo ljut na sebe i skrenuo sam u jednu ulicu
levo, vrsto odluivi da panju zadrim na injenici da u pamtiti sebe
makar izvesno vreme, u svakom sluaju bar dok ne stignem do naredne
ulice. Tako sam doao do Nadedinske ulice a da nisam izgubio nit
panje, osim moda na momente. Ponovo sam krenuo u pravcu Nevskog
prospekta, uviajui da mi je u tihim ulicama lake da odrim pravac
misli, te sam stoga poeleo da se oprobam i u bunijim ulicama. Kada
sam stigao do Nevskog, jo uvek sam pamtio sebe, i ve sam poinjao
da doivljavam udno emocionalno stanje unutranjeg mira i sigurnosti
koje dolazi, nakon velikih napora ove vrste. Na Nevskom se, tano iza
ugla, nalazila duvandinica u kojoj su mi pravili cigarete. Pomislio sam,
jo uvek pamtei sebe, da bih mogao da svratim tamo i da ih poruim.
Dva sata kasnije sam se probudio u Tavrievskoj ulici, to jest, daleko
odatle. Vozio sam se fijakerom kod izdavaa. Oseaj buenja je bio
neobino iv. Gotovo mogu da kaem da sam doao sebi. Najednom
sam se svega setio. Kako sam iao Nadedinskom ulicom, kako sam
pamtio sebe, kako sam pomislio na cigarete i kako kao da sam na tu
misao pao u dubok san i nestao u njemu.
Istovremeno sam, u snu, nastavio da vrim dosledne i svrsishodne
aktivnosti. Izaao sam iz duvandinice, svratio do svog stana u Litaini,
telefonirao izdavau. Napisao sam dva pisma. Zatim sam ponovo izaao
iz kue. Krenuo sam levom stranom Nevskog, do Gostinoj Dvora, sa
namerom da odem do Oficirske ulice. Zatim sam se predomislio, jer je
ve bilo kasno. Uzeo sam fijaker i povezao se u Kavalergradsku, svome
izdavau. Usput sam, vozei se Tavrievskom, poeo da oseam udnu

nelagodnost. Kao da sam neto zaboravio. I iznenada sam se setio da

sam zaboravio da pamtim sebe."
Redali su se uvidi, iskustva, nova znanja. Pred Uspenskim se zaista
otvorio svet udesnog - pamenje sebe, kosmiki zakoni, struktura
ljudskog bia, mehanizmi svetskih zbivanja, sve je to poelo da mu se
otkriva u jednom sasvim drugom svetlu. Uspenski je tako stupio na put
kojim e do kraja ivota ii - put znanja, put razumevanja istine o sebi
i svetu, i put izuzetnih napora - izuzetnih napora da se sopstveno slabo,
nesavreno i podeljeno bie ojaa, usavri, ujedini i postigne vii nivo,
nivo dostojan da se nazove "ovek", za razliku od stanja nesvesnosti i
gotovo potpune mehaninosti u kome obino ivimo.

"PRAKTINA PSIHOLOGIJA" USPENSKOG

Ako bismo trebali da uenje koje nam u svojim delima prenosi
Uspenski okarakteriemo i svrstamo u neku kategoriju, moda bi
najbolji izraz bio "psihologija ovekove mogue evolucije" - naziv koji
je sam Uspenski dao jednoj svojoj knjizi nevelikog obima, pisanoj u
periodu od 1921-1940. To je psihologija koja na obinog oveka gleda
iz perspektive istinskog oveka, potpuno razvijenog oveka, koji zaista
predstavlja jedno bie vieg reda, bie obdareno udesnom spoznajom
i moima koja daleko prevazilaze nau matu. Duboka i istinita za
paanja Uspenskog ne predstavljaju samo prenoenje onog to je nauio
od svog uitelja, Gurijeva, ve su velikim delom i plod samostalnog
delovanja u toku kojeg je Uspenski drao predavanja i praktino radio
sa grupom ljudi u Londonu od 1921. do svoje smrti. Naroiti naglasak
u svom radu Uspenski je stavio na "svest" i "pamenje sebe". Svest je,
kako to veoma lucidno objanjava Uspenski, neto to postoji izvan i
nezavisno i od uma, i od oseanja, i od tela, a "pamenje sebe"
predstavlja voljni napor da se ta svest odri. Sa potpunim autoritetom,
zasnovanim na linom radu i iskustvu, Uspenski je u svim svojim delima
jasno i ubedljivo tvrdio da ovek nije svesno bie, ali da to moe da
postane. Problem je, meutim, kako to Uspenski objanjava, upravo u
tome to niko ne radi na tome da postane svestan, jer svi misle da ve
jesu svesni. Ako ovek misli da ima svest, naravno da nee raditi na
tome da je stekne. Pravi rad, istinski rad na sebi, poinje onog trenutka
kad pojedinac spozna i iskusi da najvei deo vremena uopte nije
svestan. To je injenica koju moe da shvati i prihvati veoma mali broj

ljudi, i zato se veoma mali broj ljudi i odluuje da zapone istinski rad
na izmeni svoga bia.
U svim svojim delima, Uspenski na izuzetno jasan i upeatljiv nain
objanjava strukturu ljudskog bia - kako ono funkcionie, zato je
takvo kakvo jeste, kakve su prepreke koje mu stoje na putu i kako ih
prevazii. Na taj nain, njegovo delo zapravo stvara jednu jedinstvenu
praktinu psihologiju, istinsku psihologiju koja ne predstavlja puko
akademsko prouavanje i sakupljanje znanja, niti se bavi morbidnim i
pomerenim stanjima, ve na duboko human i duboko istinit nain budi
skrivene mogunosti za dostizanje viih stanja svesti i vie spoznaje o
sopstvenom postojanju na Zemlji, koje neiskoriene lee u svakom
ljudskom biu. Psihologija Uspenskog poseduje toliku dubinu i egzaktnost da misao njegovih savremenika, priznatih veliina evropske
misli kao to su, npr. Frojd i Jung, potpuno pada u zasenak kad se s
njom uporedi.
Da bi stvar bila potpuno jasna, cilj rada Uspenskog nikad nije bio
puko sakupljanje znanja i njegovo izlaganje svetu. Cilj njegovog rada
bio je promena sopstvenog bia i osnivanje "kole" koja e i drugim
ljudima omoguiti da taj put promene slede. Ideja kole "etvrtog puta",
koju je doneo Gurijev, a preneo Uspenski, izuzetno je znaajna za sve
savremene duhovne tragaoce, bez obzira kojom se vrstom prakse bave.
Princip etvrtog puta, da se ovek ne povlai u izolaciju i ne prekida
svakodnevne aktivnosti, ve da pone da radi ba u onim okolnostima
u kojima ga je prvi susret sa duhovnom kolom i idejom o radu na
promeni sopstvenog bia zatekao, poto ba te okolnosti predstavljaju
najbolji i najbri nain za njega da taj rad uspeno sprovede, baca
sasvim novu svetlost na svekolika dotadanja shvaanja o duhovnosti,
o kojoj se obino govori kao o neem to zahteva povlaenje od sveta,
izolaciju, odlazak u manastir ili aram. Na taj nain, ideje koje iznosi
Uspenski revolucionarne su ne samo u odnosu na akademsku i naunu
misao Zapada, ve i u odnosu na dotadanja tradicionalna shvatanja i
tradicionalnu misao Istoka.

USPENSKI i GURIJEV: UENIK i UITELJ

Poto je sa Gurijevom praktino radio oko tri godine, Uspenski se
odvojio i reio da krene sopstvenim putem. Knjiga etvrti put, za
razliku od dela U potrazi za udesnim, predstavlja rezultate njegovog

samostalnog rada u periodu 1921-1946, kad je u Londonu vodio

sopstvenu kolu "etvrtog puta". Zapravo, ova knjiga sadri zapise
njegovih razgovora sa svojim uenicima. Sam Uspenski nikad nije
nameravao da je tampa, a verovatno da, dosledno svojim principima,
ne bi dozvolio da se ona tampa da ga je neko pitao. Ipak, bilo kako
bilo, knjiga je objavljena posle njegove smrti.
Koliko je Uspenski u ovoj knjizi i u svojim delima samostalan
mislilac, a koliko duguje Gurijevu - izuzetno je sloeno pitanje. Ipak,
pokuaemo da u skladu sa sopstvenim skromnim znanjem damo bar
nekakav odgovor.
Iz svega to je Uspenski napisao, nema sumnje da je odnos Gurijeva
i Uspenskog bio odnos duhovnog uitelja i njegovog uenika. A kao
to se navodi u Novom Zavetu, knjizi koju je Uspenski izuzetno cenio
i pomno prouavao, "nema uenika nad Uitelja svojega, nego i sasvijem kad se izui, bie kao i uitelj njegov." Na osnovu sopstvene
skromne duhovne prakse i poznavanja dela Uspenskog i Gurijeva, ini
nam se da se ove rei doslovno mogu primeniti i na odnos Uspenskog
i Gurijeva. Ma koliko da je bio briljantan, ma koliko darovit i iskren,
ini nam se da Uspenski nikad nije dostigao nivo Gurijeva. Krajnje je
neizvesno, takoe, zato se od Gurijeva odvojio. Ni u jednom svom
delu Uspenski to jasno ne objanjava, mada je inae krajnje iskren.
U svojoj knjizi ivot je stvaran samo kada Ja jesam Gurijev govori
o raznim svojim uenicima, i o tome kako je svaki naglasio neki poseban
deo njegovog uenja, naglasivi ga na raun svih ostalih elemenata, (i
tako, verovatno, naruivi harmoniju celine). Tu, kao uzgred, spominje
da su "oni u Londonu" (mislei, pri tome, najverovatnije na Uspe
nskog), stavili glavni naglasak na "pamenje sebe". I zaista, ako
paljivo prouavamo delo Uspenskog, videemo da je ovaj element bez
sumnje stavljen u prvi plan. Sa druge strane, u knjigama Uspenskog se
neverovatno malo govori o plesovima - a upravo je ples bio posebnost
Gurijeva, i inio jedan od osnovnih elemenata njegove prakse! Na
osnovu toga moe se zakljuiti da Uspenski nije preneo celovito uenje
Gurijeva; pa ipak, uverljivost i snaga sa kojima Uspenski predstavlja
Gurijeva, i sa kojima prenosi ono to je od njega nauio, teko da mogu
dovesti u sumnju autentinost onoga dela koji je preneo.
Sva je prilika, dakle, da je Gurijev znao mnogo, mnogo vie nego
to je uspeo da prenese bilo kom od svojih uenika. I tu ne bi trebalo
nita da nas udi - takav je sluaj sa gotovo svim duhovnim uiteljima,

i veoma su, veoma retki poznati sluajevi (ako ih uopte ima) da je neki
uenik dostigao nivo svog uitelja.
Gledano u celini, ma koliko da u odnosu Gurijeva i Uspenskog ima
nejasnih stvari, i uprkos injenici da sam Uspenski nije nameravao da
neka svoja dela objavi (a meu ta dela spada i knjiga etvrti p u t ) ,
ini nam se da e za znanjem i istinom kojom odiu dela Uspenskog,
kao i novina i praktina vrednost ideja koje nam donose, predstavljaju
vrednosti ve same po sebi, i da one nesumnjivo mogu doneti iskrenu
inspiraciju i neophodno elementarno znanje svim iskrenim tragaocima
koji zaista ude da pokucaju na vrata boravita istinske Istine.
Goran Boji
Beograd, april 1994.

POGLAVLJE I
O emu govori ovaj sistem - Prouavanje psihologije - Nepotpunost
oveka - Prouavanje sveta i prouavanje oveka - Princip razmere Mogua evolucija - Samoprouavanje - Mnotvo "ja" - Podela funkcija
- etiri stanja svesti - Samoposmatranje - Pamenje sebe - Dve vie
funkcije - Pogrean rad maine - Fantazija - Laganje - Odsustvo volje
- Nedostatak kontrole - Izraavanje neprijatnih oseanja - Negativna
oseanja - Promena stavova - Posmatranje funkcija - Identifikacija Pridavanje znaaja - San, zatvor i bekstvo - Sedam kategorija ljudi Mehaninost - Zakon broja tri - Zakon broja sedam - Iluzije - Mi ne
moemo da "inimo" - Dobro i zlo - Moral i savest - Samo se mali broj
ljudi mole razviti -A,B i C uticaji - Magnetski centar - ivimo na loem
mestu u svemiru - Zrak Stvaranja - Poredak zakona

Pre nego to ponem da vam uopteno objanjavam o emu govori

ovaj sistem i da vam priam o naim metodima, elim da vam posebno
skrenem panju da najvanije ideje i principi sistema ne pripadaju meni.
To i jeste ono to ih ini vrednim, jer da pripadaju meni, bile bi kao i
sve druge teorije koje su izmislili obini umovi - pruale bi jedino
subjektivni pogled na stvari.
Kad sam 1907. poeo da piem "Novi model univerzuma", doao
sam, kao i mnogi drugi ljudi pre i posle mene, do zakljuka da ispod
povrine ivota kakvog poznajemo lei neto mnogo vee i mnogo
vanije, i rekao sam sebi da je, sve dok ne budemo znali vie o onom
to lei iza, itavo nae znanje o ivotu i sebi samima zaista neznatno.

Seam se jednog razgovora iz tog vremena, kada sam rekao: "Kad bi

bilo mogue da se smatra dokazanim da svest (ili, kako bih danas rekao,
inteligencija) moe da se ispolji odvojeno od fizikog tela, mogle bi biti
dokazane mnoge druge stvari. Stvar je jedino u tome to to ne moe da
se smatra dokazanim." Shvatio sam da ispoljavanja nadnormalne psi
hologije, kao to su prenoenje misli, vidovitost, mogunost pred
vianja budunosti ili vraanja u prolost, i tako dalje, nisu dokazana.
Zato sam pokuavao da pronaem metod za prouavanje takvih pojava
i radio sam u tom pravcu nekoliko godina. Otkrio sam izvesne za
nimljive stvari na taj nain, ali su rezultati bili veoma nepouzdani; iako
je nekoliko eksperimenata bilo veoma uspeno, bilo je gotovo ne
mogue da se ponove.
Tokom tih eksperimenata doao sam do dva zakljuka: prvo, da mi
ne poznajemo dovoljno normalnu psihologiju; ne moemo prouavati
nadnornialnu psihologiju jer ne poznajemo normalnu. Drugo, zakljuio
sam da odreeno stvarno znanje postoji; da je mogue da postoje kole
koje tano znaju ono to mi elimo da znamo, ali da su zbog izvesnih
razloga one skrivene i da je i to znanje skriveno. Tako sam poeo da
tragam za tim kolama. Putovao sam po Evropi, Egiptu, Indiji, Cejlonu,
Turskoj i Bliskom istoku; meutim, tek dosta kasnije, kad sam ve
okonao ta putovanja, sreo sam za vreme rata u Rusiji grupu ljudi koji
su prouavali izvesni sistem koji je vodio poreklo iz kola Istoka. Taj
sistem je poinjao prouavanjem psihologije, ba onako kako sam i sam
shvatio da mora da pone.
Glavna ideja ovog sistema je da mi ne koristimo ni deli naih snaga
i moi. U sebi imamo, da tako kaemo, veoma veliku i veoma finu
organizaciju, samo to ne znamo kako da je upotrebimo. U pomenutoj
grupi koristila se izvesna istonjaka metafora, pa su mi rekli kako u
sebi imamo prostranu kuu punu prekrasnog nametaja, sa bibliotekom
i mnogim drugim sobama, ali ivimo u kuhinji u prizemlju i ne moemo
odatle da izaemo. Kad bi nam rekli da ta kua ima spratove, ne bismo
verovali, ili bismo se nasmejali, ili bismo to nazvali predrasudama,
priama i bajkama.
Ovaj sistem se moe podeliti na prouavanje sveta, zasnovano na
odreenim novim principima, i prouavanje oveka. I prouavanje
sveta i prouavanje oveka ukljuuje izvesnu vrstu posebnog jezika.
Nastojimo da koristimo obine rei, ali im dajemo donekle razliito,
preciznije znaenje.

Prouavanje sveta, prouavanje svemira, zasnovano je na pro

uavanju odreenih osnovnih zakona koji nisu opte poznati, niti ih je
nauka prepoznala. Dva osnovna zakona su Zakon broja tri i Zakon broja
sedam; objasniemo ih kasnije. U ovo je ukljuen, sa te take gledita
neophodan, princip razmere - princip koji u obina nauna prouavanja
ne ulazi, ili ulazi veoma malo.
Prouavanje oveka usko je povezano sa idejom evolucije oveka,
ali evolucija oveka se mora razumeti na neto drugaiji nain od
uobiajenog. Uobiajeno je da re evolucija, primenjena bilo na oveka,
bilo na neto drugo, podrazumeva odreenu vrstu mehanike evolucije,
to jest, da se odreene stvari, putem odreenih poznatih ili nepoznatih
zakonitosti, preobraavaju u druge stvari, a te druge stvari se opet
preobraavaju u tree, i tako dalje. Iz perspektive ovog sistema takve
evolucije, meutim, uopte nema - ne govorim uopteno, ve konkretno
o oveku. Evolucija oveka, ako do nje doe, moe jedino da bude
rezultat znanja i napora; sve dok ovek zna samo ono to moe saznati
na uobiajeni nain, za njega nema i nikad nee biti evolucije.
Ozbiljno prouavanje u ovom sistemu poinje prouavanjem psi
hologije, to e rei prouavanjem sebe, jer se psihologija ne moe
prouavati van nas, kao astronomija. ovek mora da prouava sebe.
Kad su mi to rekli, odjednom sam uvideo da nemamo nikakav metod
za prouavanje sebe, a ve smo o sebi stekli mnotvo pogrenih ideja.
Tako sam shvatio da se moramo otarasiti pogrenih ideja o sebi i
istovremeno pronai metod za prouavanje sebe.
Moda shvatate kako je teko definisati ta psihologija podra
zumeva. Tako je mnogo znaenja vezano za istu re u razliitim
sistemima da je teko dati optu definiciju. Zato emo poeti tako to
emo psihologiju definisati kao prouavanje sebe. Morate da nauite
odreene metode i principe, i u skladu sa tim principima, koristei te
metode; pokuaete da sebe vidite iz nove perspektive.
Ako ponemo da prouavamo sebe, najpre emo doi do jedne rei
koju koristimo vie od bilo koje druge, a to je re "Ja". Kaemo "ja
radim", "ja sedim", "ja oseam", "ja volim", "ja ne volim" i tako dalje.
To je naa glavna iluzija, jer je osnovna greka koju pravimo u pogledu
sebe ta da smatramo da smo jedno; uvek o sebi govorimo "ja" i
pretpostavljamo da govorimo o istoj stvari, dok smo u stvarnosti
podeljeni na stotine i stotine razliitih "ja". Kad u jednom trenutku
kaem "ja", govori jedan deo mene, a kad u drugom momentu kaem
"ja", to govori potpuno drugo "ja". Mi ne znamo da ne postoji samo

jedno "ja", ve mnogo razliitih "ja" povezanih sa naim oseanjima i

eljama, a nemamo "ja" koje ih kontrolie. Ova se "ja" menjaju sve
vreme; jedno potiskuje drugo, jedno smenjuje drugo, i ta borba je ono
to sainjava na unutranji ivot.
"Ja" koja moemo pronai u sebi podeljena su u odreene grupe.
Neke od ovih grupa su opravdane i pripadaju ispravnoj podeli oveka,
a neke su potpuno vetake, stvorene nedovoljnim znanjem i izvesnim
imaginarnim idejama koje ovek o sebi ima.
Da bismo zapoeli prouavanje sebe, neophodno je da prouimo
metode posmatranja sebe, a ovo opet mora biti zasnovano na odreenom
razumevanju podela naih funkcija. Nae uobiajene ideje o tim podelama su potpuno pogrene. Mi znamo razliku izmeu intelektualnih
i emocionalnih funkcija. Na primer, kad diskutujemo o nekim stvarima,
razmiljamo o njima, poredimo ih, smiljamo ili pronalazimo prava
objanjenja, radi se o intelektualnom radu; kad god volimo, mrzimo,
sumnjamo itd, radi se o emocionalnim funkcijama. Meutim, kao
pokuavamo da posmatramo sebe, vrlo esto meamo ak i intelektualne
i emocionalne funkcije; kad zaista oseamo, nazivamo to miljenjem,
a kad mislimo, zovemo to oseanjem. Tokom rada emo, meutim,
nauiti na koji se nain oni razlikuju. Na primer, postoji ogromna
razlika u brzini, ali o tome emo vie govoriti kasnije.
Postoje, zatim, jo dve funkcije koje nijedan sistem uobiajene
psihologije ne razdvaja i ne razume na ispravan nain - instinktivna
funkcija i motorika funkcija. Instinktivna se odnosi na unutranji rad
organizma: varenje hrane, disanje, rad srca - to su instiktivne funkcije.
U instinktivne funkcije spadaju takoe obini ulni oseti - gledanje,
sluanje, mirisanje, ukus, dodir, oset toplote i hladnoe i stvari nalik
na to; i to je zaista sve. Od spoljanjih pokreta jedino prosti refleksi
pripadaju instinktivnoj funkciji, jer sloeniji refleksi pripadaju mo
torikoj. Nita to pripada instinktivnoj funkciji ne moramo da uimo;
roeni smo sa sposobnou da koristimo sve instinktivne funkcije. Sa
druge strane, sve motorike funkcije moraju da se naue - dete ui da
hoda, da pie, i tako dalje. Postoji jako velika razlika izmeu ove dve
funkcije, jer u motorikim funkcijama nema nieg uroenog, dok su
sve instinktivne funkcije uroene.
Stoga je u samoposmatranju pre svega neophodno da podelite ove
etiri funkcije i klasifikujete istovremeno sve to ste zapazili, govorei
"Ovo je intelektualna funkcija", "Ovo je emocionalna funkcija" i tako
dalje.

Ako izvesno vreme vebate takvo posmatranje, moete da primetite

neke udne stvari. Na primer, otkriete daje u posmatranju zaista teko
to to zaboravljate na njega. Poinjete da posmatrate, i vaa oseanja se
poveu sa nekakvom milju, i vi zaboravljate na posmatranje sebe.
Ako posle izvesnog vremena nastavite da se trudite da posmatrate
sebe, to je nova funkcija koja se na takav nain ne koristi u svakod
nevnom ivotu, zapaziete jo jednu zanimljivu stvar - da uglavnom ne
pamtite sebe. Kad biste mogli da budete svesni sebe sve vreme, tad biste
mogli da se posmatrate sve vreme, odnosno u svakom sluaju onoliko
koliko elite. Poto, meutim, ne moete da pamtite sebe, ne moete
da se koncentriete; zato morate priznati da nemate volju. Kad biste
mogli da pamtite sebe, imali biste volju i mogli biste da uinite ta elite.
Ali vi ne moete da pamtite sebe, ne moete da budete svesni sebe, pa
zato nemate volju. Ponekad moete imati volju na kratko vreme, ali se
ona pretvara u neto drugo i vi zaboravljate na nju.
To je situacija, stanje bia, stanje u kom moramo da zaponemo
prouavanje sebe. Ali ako nastavite, vrlo brzo ete doi do zakljuka
da od samog poetka samoprouavanja morate da u sebi ispravljate
odreene stvari koje nisu u redu, da razmestite odreene stvari koje nisu
na svojim pravim mestima. Sistem za ovo ima objanjenje.
Mi smo nainjeni tako da moemo da ivimo u etiri stanja svesti,
ali ovakvi kakvi smo koristimo samo dva: jedno kad spavamo, a drugo
kad smo, kako to kaemo, "budni" - to jest, u ovom sadanjem stanju
kad moemo da govorimo, sluamo, itamo, piemo itd. A to su samo
dva od naih moguih stanja. Tree stanje svesti je vrlo udno. Kad nam
se objasni kakvo je ono, poinjemo da mislimo da ga imamo. To tree
stanje moe se nazvati samosvest (svest o sebi), i najvei broj ljudi, ako
ih upitaju, kau: "Naravno da smo svesni!". Potrebno je dovoljno
vremena i uestalih napora da se posmatramo da bismo zaista shvatili
injenicu da nismo svesni, da je ta svest samo mogunost. Kad bi nas
pitali da li smo svesni, rekli bismo "Da, jesam", i u tom trenutku i jesmo,
ali ve sledeeg trenutka prestajemo da pamtimo i nismo svesni. Zato
u procesu samoposmatranja shvatamo da nismo u treem stanju svesti,
da ivimo samo u dva. ivimo ili u snu, ili u budnom stanju koje se, u
okviru sistema, naziva relativna svest. etvrto stanje, koje se naziva
objektivna svest, nama je nedostupno, jer se do njega moe dospeti samo
preko samosvesti, to e rei da najpre moramo da postanemo svesni
sebe da bismo mnogo kasnije mogli da uspemo da dostignemo objek
tivno stanje svesti.

Zato, dok se posmatramo, pokuavamo da istovremeno budemo

svesni sebe zadravajui oseaj "Ja sam ovde" - nita vie. To je
injenica koju je itava zapadna psihologija, bez i najmanjeg izuzetka,
previdela. Mada su joj se mnogi veoma pribliili, nisu shvatili vanost
ove injenice kao ni to da se stanje oveka ovakvog kakav je moe
izmeniti - da ovek moe da pamti sebe ako to dugo pokuava.
Ovo nije pitanje dana ili meseca. To je veoma dugotrajno prou
avanje, i to prouavanje naina na koji uklanjamo prepreke, jer mi ne
pamtimo sebe, nismo svesni sebe zbog mnogobrojnih pogrenih fu
nkcija u naoj maini, a sve te funkcije moraju se ispraviti i dovesti u
red. Kad se najvei broj ovih funkcija dovede u red, pomenuti periodi
pamenja sebe postajae sve dui i dui, a ako postanu dovoljno dugi,
stei emo dve nove funkcije. Sa treim stanjem svesti, samosveu,
stiemo funkciju koja se naziva via emocionalna, iako je ona podjed
nako i intelektualna, jer na tom nivou nema razlike izmeu intelektual
nog i emocionalnog kakva postoji na uobiajenom nivou. A kad
dosegnemo stanje objektivne svesti, stiemo drugu funkciju koja se
naziva via intelektualna. Pojava koju sam nazvao nadnormalna psi
hologija pripada ovim dvema funkcijama; i zato sam, kad sam s tim
eksperimentisao pre dvadeset dve godine, doao do zakljuka da je
eksperimentalni rad nemogu, jer nije stvar u eksperimentu, ve u
promeni stanja ovekove svesti.

Upravo sam vam dao nekoliko optih ideja. Sada probajte da mi

kaete ta ne razumete, ta elite da bolje objasnim. Pokuajte da me
pitate bilo ta to elite, u vezi sa onim to sam rekao, ili postavite
sopstvena pitanja. Bie lake da ponemo na taj nain.
Pitanje: Da li je neophodno da stalno budemo svesni sebe da bismo
dosegli vie stanje svesti?
Odgovor: Mi to ne moemo, tako je trajna svest van diskusije. Ovog
trenutka moemo jedino da govorimo o poetku. Moramo prouavati
sebe u svetlu podele na razliite funkcije kad moemo - kad se setimo
da to uradimo - jer u tom pogledu zavisimo od sluaja. Kad se setimo,
moramo pokuati da budemo svesni sebe. To je sve to moemo da
uinimo.
P: Moramo li biti u stanju da budemo svesni svojih instinktivnih
funkcija?

O: Samo ula. Nije neophodno da unutranja instinktivna aktivnost

postane svesna. Ona je svest za sebe, nezavisna od intelektualne fu
nkcije, i nema potrebe da to poveavamo. Moramo pokuati da budemo
svesni sebe onako kako vidimo sebe, ne svojih unutranjih funkcija.
Posle izvesnog vremena moemo postati svesni odreenih unutranjih
funkcija kojih je korisno biti svestan; ali ne jo. Vidite, mi ne stiemo
nikakva nova oseanja. Jedino bolje klasifikujemo uobiajene utiske,
uobiajene stvari koje dobijamo iz ivota, od ljudi, od svega.
P: Da li bi bilo ispravno da se kae da kad uimo neto, kao to je
vonja automobila, intelektualna funkcija kae motorikoj ta da radi,
a onda, kad se izveti, motorika funkcija radi sama?
O: Sasvim tano. Moe da posmatra mnoge sline stvari. Najpre
ui pomou intelektualne funkcije.
P: Koliko je vano znanje koje stiemo posmatrajui nae fiziko
delovanje? Je li ono samo veba za posmatranje naih umova?
O: Ne, ono je veoma vano, jer mi meamo mnoge stvari i ne
poznajemo uzroke mnogih stvari. Uzroke moemo razumeti jedino
stalnim posmatranjem tokom dugo vremena.
P: Moemo li da dobijemo uputstva kako da radimo na svakoj od
etiri funkcije?
O: Sve e to biti objanjeno, ali zasad moete samo da posmatrate,
i dugo e biti tako.
P: Da li je na delu primer razliitih "ja" kad ovek kasno legne i
vrsto odlui da naredne veeri rano ode na spavanje, a kad vee doe,
uradi drugaije?
O: Sasvim tano; jedno "ja" odlui, a drugo mora da to uradi.
P: Na koji nain da pokuamo da budemo vie svesni sebe?
O: Sasvim je jednostavno da se to objasni, mada je teko da se
postigne. Nema okolinih puteva. Vie stanje moe se dostii samo
direktnim naporom, jednostavno pokuajima da se bude svesniji, pi
tajui se to je ee mogue: "Jesam li svestan ili ne?"
P: Ali kako da ovek stekne ma kakvo pouzdanje da je va metod
pravilan?
A: Jednostavno poredei jedno zapaanje sa drugim. A potom emo
razgovarati kad se sretnemo. Ljudi razgovaraju o svojim zapaanjima,
uporeduju ih. Ja pokuavam da objasnim ono to ne mogu da razumeju;
postoje i drugi ljudi koji mi pomau. Na taj nain ovek postaje siguran
kad se radi o obinim stvarima, kao to je siguran da je trava zelena.

U svemu ovome nije u pitanju ubeenje ili vera. Ba naprotiv, sistem

ui ljude da ni u ta ne veruju. Morate proveriti sve to vidite, ujete i
osetite. Samo na taj nain moete do neeg doi.
Istovremeno morate da shvatite da naa maina ne radi savreno.
Ona je daleko od idealnog rada usled mnogih pogrenih funkcija, tako
da je veoma vaan deo prouavanja sebe povezan s prouavanjem tih
pogrenih funkcija. Morate ih poznavati da biste ih mogli otkloniti.
Jedna od njih, koja se istie i ak nam se ponekad svia, jeste fantazija.
U ovom sistemu fantazija ne znai svesno ili namerno miljenje o
odreenom predmetu ili vizuelizaciju neega, ve zamiljanje koje se
odvija bez ikakve kontrole i ne daje nikakve rezultate. Ono odnosi
veoma mnogo energije i pokree miljenje u pogrenom pravcu.
P: Kad kae "fantazija", da li pod time podrazumeva zamiljanje
da je neto istina, a ne zamiljanje slika?
O: Fantazija ima veliki broj aspekata; ona moe biti samo obino
sanjarenje, ili, na primer, zamiljanje nepostojeih moi u sebi. To je
ista stvar, radi bez kontrole, odvija se sama od sebe.
P: U oba sluaja je samoobmana?
O: ovek je ne smatra samoobmanom; on neto izmisli, potom u to
poveruje i zaboravlja da je to sam izmislio.
Prouavajui oveka u njegovom sadanjem stanju sna, odsustva
jedinstva, mehaninosti i nedostatka kontrole, pronai emo nekoliko
pogrenih funkcija koje su rezultat tog stanja - posebno neprestano
laganje sebe i drugih ljudi. Psihologija obinog oveka mogla bi se ak
nazvati prouavanjem laganja, jer ovek vie od bilo ega drugog lae;
zapravo, on i ne moe da govori istinu. Nije tako jednostavno govoriti
istinu. ovek mora da naui kako da to ini, a ponekad za to treba mnogo
vremena.
P: Da li bi objasnio ta podrazumeva pod laganjem?
O: Laganje je miljenje ili govorenje o stvarima koje ovek ne zna;
to je poetak laganja. To ne znai namerno laganje - izmiljanje pria,
kao na primer da je u susednoj sobi medved. Moete otii u susednu
sobu i videti da u njoj nema medveda. Ali ako sakupite sve teorije koje
ljudi unapred iznose o bilo kom predmetu ne znajui nita o njemu,
shvatiete gde laganje poinje. ovek ne poznaje sebe, on ne zna nita,
pa opet ima teorije o svemu. Najvei broj tih teorija je laganje.
P: Hou da znam istinu koju je dobro da znam u mom sadanjem
stanju. Ali kako mogu da otkrijem da to nije la?
O: Postoje metodi da proveri gotovo sve to zna, Meutim, najpre
mora da zna ta moe, a ta ne moe znati. To e pomoi pri

proveravanju. Ako pone na taj nain, uskoro e uti la, ak i bez

razmiljanja. Lai imaju drugaiji zvuk, posebno lai o stvarima koje
ne moemo da znamo.
P: to se tie fantazije - ako mislimo umesto da fantaziramo, da li
emo biti svesni napora sve vreme?
O: Da, biete ga svesni - ne toliko napora koliko kontrole. Osetiete
da kontroliete misli, da se ne odvijaju same od sebe.
P: Kad kae "pamtiti sebe", podrazumeva li pri tom pamtiti sebe
nakon to smo se posmatrali, ili misli na pamenje stvari za koje znamo
da su u nama?
O: Ne, razdvoj to od posmatranja. Pamtiti sebe znai istu stvar kao
i biti svestan sebe - "Ja jesam". Ponekad to doe samo od sebe; to je
veoma udan oseaj. Ono nije funkcija, nije miljenje, nije oseanje; to
je razliito stanje svesti. Samo od sebe se javlja jedino na vrlo kratko
vreme, uglavnom u sasvim novoj okolini, i ovek kae sebi: "Kako je
udno. Ja sam ovde." To je pamenje sebe. U tom trenutku pamti sebe.
Kasnije, kad pone da razlikuje te trenutke, doi e do jo jednog
interesantnog zakljuka: shvatie da se iz detinjstva sea samo bljes
kova samosvesti, jer je sve to o obinim trenucima zna to da su se
stvari dogodile. Zna da si bio tamo i tamo, ali se niega ne sea: ali
kad se bljesak o kome smo govorili dogodi, sea se svega to okruuje
taj trenutak.
P: Moe li ovek posmatranjem da bude svestan da nije stekao
odreene stvari? Treba li da se stvari posmatraju iz perspektive da je
sve mogue?
O: Ne izgleda mi da je potrebno da se koriste rei kao "sve". Samo
posmatraj, bez ikakvog nagaanja, i posmatraj samo ono to moe da
vidi. Mora da zadugo samo posmatra i pokua da sazna ta moe
o intelektualnoj, emocionalnoj, instinktivnoj i motorikoj funkciji. Tim
putem e doi do zakljuka da ima etiri razliita uma - ne samo jedan,
ve etiri. Jedan um upravlja intelektualnim funkcijama, drugi, potpuno
razliit, emocionalnim funkcijama, trei upravlja instinktivnim, a e
tvrti, opet sasvim razliit, upravlja motorikim funkcijama. Nazivamo
ih centrima: intelektualni centar, emocionalni centar, motoriki centar
i instinktivni centar. Oni su meusobno potpuno nezavisni. Svaki
centar ima sopstveno pamenje, sopstvenu fantaziju i sopstvenu volju.
P: Kad se radi o sukobu elja, pretpostavljam da je ovek, ako
dovoljno poznaje sebe, u stanju da to uvidi, tako da se one ne su
kobljavaju?

O: Znanje samo po sebi nije dovoljno. ovek moe da zna, a da se

elje i dalje sukobljavaju, zato to svaka od elja predstavlja razliitu
volju. Ono to u obinom smislu zovemo svojom voljom samo je
rezultanta elja. Rezultanta nekad postie odreeni konani pravac
dejstva, a nekad ne, jer jedna elja ide u jednom pravcu a druga u
drugom i mi ne moemo da odluimo ta da radimo. To je nae
uobiajeno stanje. Naravno da na cilj mora biti da u budunosti doemo
do jedinstva, umesto da budemo mnotvo kao to smo sada, jer da bismo
bilo ta ispravno uradili, da bismo bilo ta ispravno znali, da bismo bilo
kuda stigli, moramo da postanemo jedno. To je veoma dalek cilj, a ne
moemo da ponemo da mu se pribliavamo dok ne upoznamo sebe, jer
je u stanju u kome smo sada nae neznanje o sebi toliko da, kad ga
shvatimo, poinjemo da se plaimo da moda nigde neemo nai svoj
put.
Ljudsko bie je veoma komplikovana maina i mora se prouavati
kao maina. Mi shvatamo da najpre moramo da uimo da bismo
upravljali bilo kojom vrstom maine, kao to je automobil ili lo
komotiva. Takve maine ne moemo da vozimo instinktivno, ali iz
odreenih razloga mislimo da je obian instinkt dovoljan da se upravlja
ljudskom mainom, iako je ona mnogo sloenija. To je jedna od prvih
pogrenih pretpostavki: mi ne shvatamo da moramo da uimo, da je
upravljanje pitanje znanja i vetine.

Pa dobro, recite mi ta vas najvie interesuje od svega ovog i o emu

biste hteli da ujete vie.
P: Mene zanima pitanje fantazije. Pretpostavljam da to znai da se
u uobiajenoj upotrebi ove rei koristi njeno pogreno znaenje?
O: U uobiajenom znaenju rei fantazija izostavljen je najvaniji
faktor, a terminologija ovog sistema poinje onim to je najvanije.
Najvaniji faktor u svakoj funkciji je: da li je ona pod kontrolom ili ne?
Prema tome, kad je fantazija pod kontrolom mi je ak i ne nazivamo
fantazijom; nazivamo je raznim imenima, kao vizuelizacija, kreativno
miljenje, inventivno miljenje - za svaki posebni sluaj moete pronai
ime. Ali, kad se ona odvija sama od sebe i kontrolie nas, tako da smo
u njenoj vlasti, tada je zovemo fantazija.
Dalje, postoji druga strana fantazije koju isputamo u uobiajenom
razumevanju, a to je da zamiljamo nepostojee stvari - nepostojee

sposobnosti, na primer. Sebi pripisujemo moi koje ne posedujemo,

zamiljamo da smo svesni sebe iako nismo. Imamo izmiljene moi i
izmiljenu samosvest i zamiljamo da smo jedno, dok u stvarnosti
imamo mnotvo razliitih "Ja". Postoje mnoge stvari sline ovome koje
zamiljamo o sebi i o drugim ljudima. Na primer, mi zamiljamo da
moemo da "inimo", da imamo izbor; mi nemamo izbor, ne moemo
da "inimo" - stvari nam se jednostavno dogaaju.
Tako mi, zaista, izmiljamo sami sebe. Mi nismo ono to za
miljamo da jesmo.
P: Postoji li neka razlika izmeu fantazije i sanjarenja?
O: Ako ne moete da kontroliete sanjarenje, to znai da ono pripada
fantaziji; ali ne sve. Fantazija ima vie razliitih strana. Mi zamiljamo
nepostojea stanja, nepostojee moi, nepostojee mogunosti.
P: Da li bi mi mogao da mi kae definiciju negativne fantazije?
O: Zamiljanje svih vrsta neprijatnih stvari, maltretiranje sebe,
zamiljanje svakakvih stvari koje se mogu dogoditi nama i drugim
ljudima, i slino; ona uzima razne oblike. Neki ljudi zanuljaju razne
bolesti, neki nesree, neki nezgode.
P: Da li je kontrolisanje oseanja razuman cilj?
O: Kontrolisanje oseanja je vrlo teka stvar. Ono je veoma vaan
deo samoprouavanja, ali ne moemo da ponemo od kontrolisanja
oseanja, jer ne razumemo dovoljno.
Objasniu to: ono to od samog poetka posmatranja emocionalne
funkcije moemo da uinimo jeste da pokuamo da u sebi zaustavimo
jednu odreenu pojavu. Moramo pokuati da zaustavimo izraavanje
neprijatnih oseanja. Za veliki broj ljudi ovo je jedna od najteih stvari,
jer se neprijatna oseanja izraavaju toliko brzo i tako lako da se ne
mogu uhvatiti. Pa ipak, dok to ne pokuate, ne moete zaista da
posmatrate sebe, tako da od samog poetka posmatranja oseanja morate
pokuati da zaustavite izraavanje neprijatnih oseanje. To je prvi
korak. U ovom sistemu sva neprijatna, nasilna ili depresivna oseanja
nazivamo negativna oseanja.
Kao to sam rekao, prvi korak je pokuaj da ne izrazimo ta negativna
oseanja; drugi korak je prouavanje samih tih negativnih oseanja,
njihovo popisivanje, nalaenje veze izmeu njih - jer su neka jednos
tavna, dok su druga sloena - i pokuaj da razumemo da su ona potpuno
nepotrebna. Iako to zvui udno, vano je da se razume da su sva
negativna oseanja apsolutno beskorisna; ona ne slue nikakvoj koris
noj svrsi; ona nam ne omoguavaju da stiemo nove stvari niti nas

pribliavaju neem novom; ne daju nam energiju; ona samo trae

energiju i stvaraju neprijatne iluzije. Ona ak mogu da unite fizike
zdravlje.
Dalje, nakon odreenog vremena prouavanja i posmatranja mo
emo doi do zakljuka da se moemo otarasiti negativnih oseanja, da
ona nisu obavezna. Tu nam pomae sistem jer ukazuje na injenicu da
ne postoji stvarni centar za negativna oseanja, ve ona sva pripadaju
jednom vetakom centru u nama, koji je stvoren u detinjstvu imitiran
jem ljudi sa negativnim oseanjima kojima smo bili okrueni. Ljudi
ak ue decu da izraavaju negativna oseanja. Potoni deca ue jo vie
imitacijom; ona imitiraju stariju decu, starija deca imitiraju odrasle
ljude, pa tako u vrlo ranom uzrastu postaju profesori za negativna
oseanja.
Veliko osloboenje predstavlja poetak uvianja da nema obaveznih
negativnih oseanja. Roeni smo bez njih, ali ih iz odreenih nepoznatih
razloga uimo.
P: Da bismo se oslobodili negativnih oseanja, da li je potrebno da
budemo sposobni da ih zaustavimo u nastajanju?
O: To je pogreno, jer mi ne moemo da kontroliemo oseanja.
Pomenuo sam razliite brzine razliitih funkcija. Najsporija je intelek
tualna funkcija. Potom dolaze motorika i instinktivna funkcija koje
imaju priblino jednaku brzinu koja je mnogo vea od intelektualne.
Emocionalna funkcija moe da bude jo bra, ali uglavnom radi istom
brzinom kao instinktivna funkcija. Prema tome, motorika, instinktiv
na i emocionalna funkcija su mnogo bre od miljenja, pa je nemogue
da se miljenjem uhvate oseanja. Kad smo emocionalno uzbueni,
oseanja slede jedno za drugim toliko brzo da nemamo vremena da
mislimo. Predstavu o razlici u brzini moemo da dobijemo ako uporedimo funkciju miljenja sa motorikom funkcijom. Ako pokuavate
da se posmatrate dok izvodite neke brze pokrete, videete da to niste u
stanju. Ili morate da sasvim usporite pokrete, ili ne moete da ih
posmatrate. To je konana injenica.
P: Da li pod pokretima podrazumeva fizike pokrete9
O: Da, obine stvari, kao to je vonja automobila ili pisanje; ne
moe da posmatra nita slino tome. Moe da se sea, to kasnije
proizvodi iluziju da si se posmatrao. U stvarnosti ne moe da posmatra
brze pokrete.
Kao to ste videli, stvarna borba sa negativnim oseanjima za nas
ovakve kakvi smo stvar je budunosti - ne suvie daleke budunosti, ali

ima mnogo toga to prethodno moramo da znamo i metoda koje moramo

da prouimo. Nema direktnog puta: moramo da nauimo zaobilazne
puteve da ih napadnemo.
Pre svega, moramo da promenimo veliki broj naih mentalnih
stavova, to je manje ili vie u naoj moi. Mislio sam na intelektualne
stavove, ili take gledita. Mi imamo suvie pogrenih taaka gledita
o negativnim oseanjima; smatramo da su neophodna, ili divna, ili
plemenita; mi ih veliamo, i tako dalje. Moramo se svega toga otarasiti.
Zato moramo da oistimo svoj um u stvarima koje se tiu negativnih
oseanja. Kad na um ima ispravan stav prema negativnim oseanjima,
kad prestanemo da ih veliamo, malo po malo emo nai put da se s
njima borimo, sa svakim ponaosob. Jedan ovek nalazi da je lake da
se bori sa jednim odreenim negativnim oseanjem, drugi da je lake
sa drugim. Morate poeti sa onim to je najlake, a ono to je najlake
za mene moe biti najtee za vas; zato morate pronai ta je za vas
najlake, a kasnije doi do onog to je tee.
P: Objanjava li to zato povezujem neka od svojih negativnih
oseanja sa ljudima kojih se seam iz detinjstva?
O: To je sasvim verovatno, jer se mnoga negativna oseanja ue
imitacijom. Ali, neka mogu da sutinski pripadaju naoj prirodi, jer
naa priroda takoe ima razliite sklonosti u ovom ili onom pravcu.
Oseanja se mogu podeliti u grupe, i jedan ovek moe vie biti
naklonjen jednoj grupi, a drugi drugoj. Na primer, neki ljudi naginju
razliitim oblicima straha, drugi razliitim oblicima besa. A to su
razliita oseanja i ne proizilaze iz imitacije.
P: Da li je najtee boriti se s njima?
O: Da, ali ona su uglavnom zasnovana na nekoj vrsti slabosti, jer u
osnovi negativnih oseanja uglavnom lei neka vrsta opratanja sebi ovek ih sebi doputa. A ako ovek sebi ne doputa strah, onda doputa
bes; ako ne doputa bes, onda doputa samosaaljenje. Negativna
oseanja se uvek zasnivaju na nekoj vrsti popustljivosti.
Meutim, pre nego to doemo do tako sloenog pitanja kao to je
borba sa negativnim oseanjima, veoma je vano da posmatramo sitne,
svakodnevne manifestacije motorike, a takoe i instinktivne funkcije
koje moemo da primetimo, to jest, oset za prijatno i neprijatno, toplo
i hladno - osete nalik na ove koji stalno prolaze kroz nas.
P: Jo nii pominjao identifikaciju. Mogu li ipak da pitam o njoj?
O: Svakako, Meutim, nisu svi prisutni jo uli za to, tako da u
samo ukratko obiasniti Vidite, kad ponemo da posebno posmatramo

oseanja, ali isto tako i druge funkcije, primetiemo da su sve nae

funkcije praene odreenim stavom; postajemo suvie apsorbovani od
stvari, izgubljeni u stvarima, posebno kad se pojavi i najmanje oseanje.
To se naziva identifikacija. Mi se identifikujemo sa stvarima. Termin
moda nije ba najbolji, ali u engleskom jeziku nema boljeg. Ideja o
identifikaciji postoji u indijskim spisima a i budisti govore o vezivanju
i nevezivanju. Ti mi termini izgledaju jo manje pogodni, jer sam pre
susreta s ovim sistemom itao te rei i nisam razumeo - odnosno, primio
sam ih intelektualno. Potpuno sam razumeo tek kad sam naiao na istu
ideju iskazanu na ruskom i grkom u ranim hrianskim spisima. Oni
imaju etiri rei za etiri stepena identifikacije, ali to nam jo nije
neophodno. Pokuajmo da ideju razumemo ne po definiciji, ve putem
posmatranja. To je izvestan oseaj vezivanja - izgubljenost u stvarima.
P: Gubi se oseaj posmatranja?
O: Kad upadnete u identifikaciju ne moete da posmatrate.
P: Da li ona obino poinje oseanjima? Ulazi li u nju takoe i
posesivnost?
O: Da. U mnogim stvarima. Najpre poinje interesovanjem. Zainteresuje te neto, narednog trenutka si u tome i vie ne postoji.
P: A ako mislimo i svesni smo napora pri miljenju, ne spaava li
nas to od identifikacije? Ne mogu se obe stvari istovremeno dogoditi,
zar ne?
O: Da, za trenutak te to spaava, ali narednog trenutka dolazi druga
misao i odnese te. Zato nema garancije. Sve vreme mora da bude na
oprezu protiv nje.
P: Koja negativna oseanja ljudi obino uzdiu?
O: Neki ljudi su veoma ponosni na svoju razdraljivost ili razdraenost, ili togod slino. Neki vole da se o njima misli da su veoma
strogi. Praktino nema negativnog oseanja u kome ne moete da
uivate, a jedna je od najteih stvari da se to shvati. Zaista, izvesni ljudi
svo svoje zadovoljstvo dobijaju od negativnih oseanja.
Identifikacija u odnosima s ljudima ima poseban oblik koji se u
okviru sistema naziva pridavanje znaaja. Ali, moe biti dve vrste
pridavanja znaaja - kad pridajemo znaaj oseanjima drugih ljudi i kad
pridajemo znaaj svojim sopstvenim. Uglavnom pridajemo znaaj sopstvenim oseanjima. To se deava najvie u tom snuslu da smatramo
da nas ljudi nekako ne cene dovoljno, ili ne misle dovoljno na nas, ili
nisu dovoljno paljivi prema nama. Za ovo iznalazimo mnoge for
mulacije. Ovo je veoma vaan oblik identifikacije i veoma je teko da

ga se ovek oslobodi; izvesni ljudi su u potpunosti u njegovoj vlasti. U

svakom sluaju, vano je da se pridavanje znaaja posmatra.

Za mene lino najinteresantnija ideja bila je ideja pamenja sebe.

Jednostavno nisam mogao da razumem kako ljudi mogu da previde
takvu stvar. itava evropska filozofija i psihologija je to jednostavno
previdela. Tragovi postoje u starijim uenjima, ali su oni tako dobro
prerueni i pomeani sa manje vanim stvarima da ne moete da uvidite
vanost te ideje.
Kad pokuamo da na umu imamo sve te stvari i posmatramo sebe,
dolazimo do vrlo odreenog zakljuka: da smo u stanju svesti u kom se
nalazimo, sa svom identifikacijom, pridavanjem znaaja, negativnim
oseanjima i odsustvom pamenja sebe, zaista u snu. Mi samo za
miljamo da smo budni. Zato, kad pokuavamo da pamtimo sebe, to
znai samo jednu stvar - mi pokuavamo da se probudimo. I mi se zaista
budimo na trenutak, ali potom opet zaspimo. To je stanje naeg bia,
tako da mi zaista spavamo. Moemo se probuditi samo ako popravimo
mnoge stvari u maini i ako vrlo istrajno radimo na osnovu ideje o
buenju, i to dugo vremena.
P: Da li jak fiziki bol iskrivljuje mentalne ideje?
O: Nesumnjivo. Zato i ne moemo da govorimo o tome. Kad
govorimo o oveku, govorimo o oveku u njegovom normalnom stanju.
Tada moemo da priamo o sticanju novih funkcija, svesti itd. Izuzetni
sluajevi ne mogu se uzeti u obzir, jer oni iskrivljuju itavu sliku.
U vezi s ovim postoje mnoge zanimljive stvari. Grupa koju sam
upoznao u Moskvi koristila je istonjake metafore i parabole, i jedna
od stvari o kojima su voleli da priaju bio je zatvor - da je ovek u
zatvoru, pa prema tome ta moe da eli, emu moe da tei? Ako je
iole osetljiv, moe da eli samo jednu stvar - da pobegne. Ali, ak i pre
nego to samo formulie tu elju da hoe da pobegne, mora postati
svestan da je u zatvoru. Ako ne shvata da je u zatvoru, ne moe ni eleti
da pobegne. Potom, kad ovu elju izrazi, poinje da razumeva mo
gunosti za bekstvo, i uvia da ne moe da pobegne sam, jer treba da
se prokopa tunel ispod zida, i sline stvari. On shvata da pre svega mora
nai ljude koji ele da bee s njim - malu grupu ljudi. Tako on uvia da
izvestan broj ljudi moda moe da pobegne. Ne mogu, meutim, svi
pobei. Jedan ne moe i svi ne mogu, ali mala grupa ljudi moe. Ali,

pod kakvim uslovima? On dolazi do zakljuka da mu je neophodna

pomo. Bez nje ne mogu pobei. Moraju imati mape, turpije, alatke itd,
tako da im je neophodna pomo spolja.
I tano je takav, gotovo bukvalno, poloaj oveka. Moramo da
nauimo kako da koristimo delove nae maine koje ne koristimo.
Zatvor stvarno znai to da sedimo u kuhinji i prizemlju nae kue i ne
moemo odatle da izaemo. ovek moe izai odatle, ali ne sam. Ne
moe bez kole. kola znai da su tu ljudi koji su ve pobegli, ili se, u
najmanju ruku, pripremaju da pobegnu. kola ne moe da pone bez
pomoi druge kole, bez pomoi onih koji su ranije pobegli. Od njih
moemo dobiti izvesne ideje, izvestan plan, izvesno znanje - to su nae
alatke. Ponavljam, ne mogu svi da pobegnu. Mnogi zakoni se tome
protive. Prosto reeno, bilo bi suvie upadljivo i odmah bi izazvalo
reakciju mehanikih sila.
P: elja da se pobegne je instinktivna, zar ne?
O: Ne. Samo je unutranji rad organizma instinktivan. Ona mora da
bude intelektualna i emocionalna, jer instinktivna funkcija zaista pri
pada nioj, fizikoj funkciji. Opet, u izvesnim okolnostima, moe
postojati fizika elja da se pobegne. Pretpostavimo da je u sobi suvie
toplo, a znamo da je napolju hladno - sigurno da emo eleti da
pobegnemo. Meutim, da bismo shvatili da smo u zatvoru i da je
bekstvo mogue, potrebni su razum i oseanja.
P: Izgleda da je teko bez znatnijeg samoposmatranja shvatiti da je
krajnji cilj bekstvo.
O: Da, svakako. Zatvor je samo primer. Za nas je zatvor na san,
to nije metafora, i mi elimo da se probudimo kad shvatimo da spavamo.
To se mora uvideti oseanjima. Moramo da shvatimo da smo u snu
bespomoni; svata se moe desiti. Moemo da vidimo kako ivot
izgleda, da vidimo zato se stvari deavaju ovako ili onako - i krupne i
sitne stvari - i da uvidimo da je to zato to ljudi spavaju. Naravno da
nita ne mogu da uine u snu.
Vidite, to se tie ovih ideja i ovih metoda, mi ivimo u vremenu
koje je s jedne strane prilino udno, jer kole brzo iezavaju. Pre
trideset ili etrdeset godina mogli ste da naete mnogo tipova kola koje
danas praktino ne postoje, ili ih je mnogo tee nai.
P: Nestaju li na Istoku isto kao na Zapadu?
O: Naravno, mislio sam na Istok. Na Zapadu su nestale pre mnogo
godina.

Meutim, mislim da je bolje da o kolama posebno govorimo. To je

veoma interesantna tema, jer ne znamo kako da napravimo ispravnu
podelu. Ima raznih vrsta kola.

P: Kad na poetku pokuavamo da se posmatramo, da li je bolje da

se odabere mali broj kratkotrajnih radnji, umesto da se zaokupimo
dugim? Ima li tu neke razlike?
O: Ne. Mora da nastoji da se posmatra u razliitim okolnostima,
ne uvek u istim.
P: Da li je onda dobro da se naknadno analizira?
O: Ne. Govorei uopteno, u poetku i zadugo ne treba da se
analizira. Da bi analizirao, mora da poznaje zakone; zato se stvari
dogaaju ovako, a ne bi mogle da se dogaaju drugaije. Zato je bolje
da ne pokuava da analizira pre nego to upozna zakone. Samo
posmatraj stvari onakve kakve su i pokuaj da ih razvrsta preteno kao
intelektualne, emocionalne, instinktivne ili motorike funkcije. Svaka
od ovih funkcija ima svoj sopstveni centar ili um kroz koji se manifestuje.
U vezi s funkcijama i stanjima svesti, a iz perspektive mogue
evolucije, ljudi se dele na sedam kategorija. Ljudi po roenju spadaju
u jednu od prve tri kategorije. Osoba kod koje preovlauje instinktivna
ili motorika funkcija, a ije su emocionalna i intelektualna funkcija
manje razvijene, naziva se ovek broj 1; a ako emocionalna funkcija
preovlauje nad ostalima, radi se o oveku broj 2; ako intelektualna
funkcija preovladuje, to je ovek broj 3. Iznad ove tri kategorije ljudi
nalazi se ovek broj 4, koji se ne raa kao takav. To znai poetak
promene, uglavnom u svesti, ali takoe i u znanju i sposobnosti
posmatranja. Potom dolazi ovek broj 5 koji je ve razvio tree stanje
svesti, to jest samosvest, i u kome radi via emocionalna funkcija.
Naredni je ovek broj 6, i konano ovek broj 7 koji poseduje punu
objektivnu svest i u kome radi via intelektualna funkcija.
P: Kako da ovek prepozna onog koje na viem nivou od njega ako
ne zna na ta da obrati panju?
O: Kad budemo bolje razumeli ta nam nedostaje, koje stvari sebi
pripisujemo iako ih ne posedujemo, poeemo da uviamo neto u vezi
s tim, iako zapravo moemo da razlikujemo ljude vieg nivoa jedino po
njihovom znanju. Ako znaju neto to mi ne znamo, i ako shvatimo da

to niko drugi ne zna, i da se ne moe nauiti na bilo kakav uobiajen

nain, to nam moe pokazati pravac.
Pokuajte da bolje razmislite o osobinama ovih sedam kategorija
oveka. Na primer, koja bi mogla biti opta karakteristika oveka broj
1, 2 i 3? Pre svega san. ovek broj 1, 2 i 3, pre nego to pone da
prouava sebe u okviru nekog sistema koji mu daje mogunost za
samoporuavanje, provodi itav ivot u snu. On samo izgleda kao da
je budan; u stvarnosti se nikad ne budi, ili se povremeno probudi na
trenutak, pogleda okolo i ponovo zaspi. To je prva karakteristika oveka
1, 2 i 3. Druga karakteristika je injenica da iako ima mnogo razliitih
"ja", neka od ovih "ja" se uopte ne poznaju. ovek ima sasvim
odreene stavove, odreena ubeenja ili odreene poglede, dok sa
druge strane ima sasvim drugaija ubedenja, sasvim drugaije poglede,
sasvim drugaije simpatije i antipatije, i oni prvi ne znaju za ove druge.
To je jedna od glavnih karakteristika oveka broj 1, 2 i 3. ovek je jako
rasparan, a to ne zna i ne moe da zna, jer svako od ovih "ja" zna samo
odreena "ja" koja susree po principu asocijacija; druga "ja" ostaju
sasvim nepoznata. "Ja" su podeljena u skladu sa funkcijama; postoje
intelektualna, emocionalna, instinktivna i motorika "ja". Ona poznaju
neka "ja" oko sebe, ali dalje od toga ne znaju nita, pa zato, dok ovek
ne pone da prouava sebe znajui za ovu podelu, nikad ne moe doi
do pravilnog razumevanja svojih funkcija ili reakcija.
Ovaj ovekov san i odsustvo jedinstva u njemu stvaraju jednu veoma
vanu osobinu, a to je njegova potpuna mehaninost. ovek u tom
stanju, ovek 1, 2 i 3, jeste maina kojom upravljaju spoljanji uticaji;
on ne moe da im se odupre, nema mogunosti da ih meusobno
razlikuje, nema mogunosti da sebe prouava odvojeno od toga. On
sebe stalno vidi u pokretu i ima iroko zasnovanu i veoma jaku iluziju
da je slobodan da ide kud hoe, da moe da se kree u skladu sa svojim
eljama i da moe da ide levo ili desno. On to ne moe da uini; ako
krene levo, to znai da ne bi mogao da krene desno. "Volja" je sasvim
pogrena ideja; ona ne postoji. Volja moe da postoji samo u oveku
koji ima jedno kontroliue "ja", ali sve dok ima mnotvo razliitih "ja"
koja ne znaju jedno za drugo, imae tano toliko razliitih volja; svako
"ja" ima sopstvenu volju - tu ne moe biti drugog "ja" i druge volje.
ovek, meutim, moe postii stanje u kome stie kontroliue "ja" i u
kome stie volju. To stanje moe dostii jedino razvojem svesti. To su
najosnovniji principi ovog sistema.

Sada bih rekao jo jednu stvar. Mi poinjemo psihologijom prouavanjem sebe, ljudske maine, stanja svesti, metoda ispravljanja
stvari itd; meutim, istovremeno je vaan deo sistema posveen uen
jima o optim zakonima sveta, jer ne moemo razumeti ak ni sebe ako
ne poznajemo neke od osnovnih zakona koji su u pozadini svih stvari.
Obino nauno znanje za to nije dovoljno, jer je, ba kao to je
psihologija ispustila ideje takve vanosti kao to je odsustvo pamenja
sebe, naa nauka ili zaboravila ili nikad nije ni znala osnovne zakone
na kojima se sve zasniva.
Kao to sam rekao, sve stvari na svetu, velike ili male, u bilo kojoj
razmeri, zasnivaju se na dva osnovna zakona koji se u ovom sistemu
nazivaju Zakon broja tri i Zakon broja sedam.
Ukratko reeno, Zakon broja tri znai da u svako ispoljavanje, svaki
fenomen i svaki dogaaj ulaze tri sile. One se nazivaju (iako su ti nazivi
samo rei, koje ne izraavaju njihova svojstva) pozitivna, negativna i
neutraliua - ili, aktivna, pasivna i neutraliua - ili, jo jednostavnije
- prva sila, druga sila i trea sila. Ove tri sile ulaze u sve. U mnogim
sluajevima mi razumemo da su neophodne dve sile - da jedna sila ne
moe izazvati dejstvo, da postoje akcija i reakcija. Meutim, tree sile
uglavnom nismo svesni. To je povezano sa stanjem naeg bia, sa
stanjem nae svesti. U drugaijem stanju bili bismo je svesni u mnogim
sluajevima u kojima je sada ne vidimo. Ponekad moemo nai primer
za treu silu u uobiajenim naunim prouavanjima - na primer u hemiji
i biologiji moemo da vidimo da je za nastanke dogaaja i fenomena
neophodna trea sila.
Mi poinjemo prouavanjem psihologije. Kasnije emo vie go
voriti o tri sile i moda pronai neke primere njihovog meudejstva.
Bolje je, meutim, biti pripremljen i navii se sada na ideju o potrebi
prouavanja ove tri sile.
Zakon broja sedam takoe moramo ukratko opisati. On znai da se
nijedan proces na svetu ne odvija bez prekida. Da ilustrujemo ovu ideju,
uzmimo odreeni period aktivnosti u kom se vibracije ubrzavaju;
pretpostavimo da poinju sa 1000 vibracija u sekundi i poveavaju se
do 2000 vibracija u sekundi. Ovaj period se naziva oktava, jer je ovaj
zakon bio primenjen na muziku i period je podeljen na sedam nota i
ponavljanje prve note. Oktava, posebno durska oktava, zaista je slika

formule kosmikog zakona, jer u kosmikom poretku, u okviru jedne

oktave, postoje dva momenta kad se vibracije same od sebe usporavaju
Vibracije se ne razvijaju pravilno. U durskoj oktavi to je prikazano
nedostajuim polustepenima; zato kaemo da je to slika kosmikog
zakona - ali taj zakon nema nita s muzikom.
Zakon broja sedam mora da se razume zato to on igra veoma vanu
ulogu u svim dogaajima. Kad ne bi bilo Zakona broja sedam, sve na
svetu bi ilo do svog konanog svretka, ali usled ovog zakona sve
skree. Na primer, ako bi poela kia, padala bi bez prestanka, ako bi
poela poplava, potopila bi sve, ako bi poeo zemljotres, trajao bi
beskrajno. Ali sve ovo prestaje usled Zakona broja sedam, jer u svakom
nedostajuem polustepenu stvari skreu, ne idu pravom linijom. Zakon
broja sedam objanjava i zato u prirodi nema pravih linija. Sve u naem
ivotu, a takoe i u naoj maini, zasnovano je na ovom zakonu. Zato
emo ga prouavati u radu naeg organizma - jer sebe moramo da
prouavamo ne samo psiholoki, ne samo u kontekstu naeg mentalnog
ivota, ve i u kontekstu naeg fizikog ivota. U naim fizikim
procesima moemo nai dosta primera za delovanje ovog zakona.
Istovremeno, Zakon broja sedam objanjava da, ako znate kako i u
kom trenutku to da uinite, moete oktavi dati dodatni ok i odrati
pravu liniju. U ljudskom delovanju moemo da posmatramo kako ljudi
poinju da rade jednu stvar, a posle izvesnog vremena rade sasvim
razliitu stvar, nazivajui je jo uvek istim imenom i ne primeujui da
su se stvari potpuno promenile. U linom radu, meutim, naroito u
radu vezanom za ovaj sistem, moramo da nauimo kako da spreimo
oktave da skrenu, kako da odrimo pravac. U suprotnom neemo nauiti
nita.
ak i kad prouavamo druge delove sistema, moramo se stalno
vraati psihologiji, jer svoje znanje moemo da poveamo jedino uz
pomo psihologije; bez nje bismo uili puke rei. Samo ako znamo kako
da psiholoki prouavamo sebe, to se tie rada naeg uma, nae
sposobnosti za saznanje itd, moemo da ponemo da poneto razumevamo.
Pokuau da vam dam neke primere naina na koji bi trebalo da se
zapone samoprouavanje. Ve sam vam govorio o laganju i dao vam
moguu definiciju psihologije kao "prouavanja laganja". Zato je jedna
od prvih i najvanijih stvari koje treba da posmatrate laganje. Laganju
su vrlo srodne nae iluzije, stvari u kojima sebe obmanjujemo pogrene
predstave, pogrena ubedenja, pogreni pogledi itd. Sve to mora da se

proui, jer dok ne ponemo da razumevamo svoje iluzije, nikad ne

moemo videti istinu. U svemu najpre moramo razdvojiti iluzije od
injenica. Samo e na taj nain biti mogue da vidimo jesmo li zaista
nauili neto novo.
Jedna od najvanijih iluzija i istovremeno i jedna od iluzija koje je
najtee nadvladati, jeste nae ubedenje da moemo da "inimo".
Pokuajte da shvatite ta to znai. Mi mislimo da smo napravili plan,
odluili, zapoeli i postigli ono to elimo; sistem, meutim, objanjava
da ovek broj 1, 2 i 3 ne mogu da "ine", ne mogu nita da uine, njima
se sve deava. Ovo moe da zvui udno, pogotovo danas kad svi misle
da mogu neto da uine. Malo pomalo ete ipak nauiti da se mnoge
stvari koje smo navikli da pripisujemo ljudima uopte mogu odnositi
samo na ljude na viem nivou, a ne odnose se na ljude niskog nivoa kao
to je na. Ako kaem da ovek moe da "ini", to bi bilo tano samo
za oveka broj 7 ili broj 6. I ovek broj 5 u poreenju s nama moe
neto da uini, ali mi ne moemo da uinimo nita. Takoe moete rei
da mislite da ovek poseduje svest. To bi bilo tano za oveka broj 5,
6 i 7; a ako kaete da ovek poseduje savest, to bi bilo tano kad se radi
o oveku broj 4, ali ne i o oveku broj 1, 2 i 3. Moramo nauiti da
razlikujemo na koju se kategoriju ljudi stvari odnose, jer ono to vai
za jednu kategoriju, moe biti pogreno za drugu.
Veoma je vano da razumemo da ovek ne moe da "ini", jer je ovo
uverenje osnova naeg pogleda na sebe; ak i kad se u sebe razoaramo,
mislimo da drugi ljudi mogu da "ine". Nismo u stanju da sasvim i u
potpunosti prihvatimo da se stvari dogaaju mehaniki i da ih niko ne
pokree. Isprva je teko da to vidimo u irokim razmerama, ali to vrlo
brzo uviamo u sebi. Ako pri prouavanju sebe pokuate da uinite
odreene stvari koje inae ne inite, na primer, ako pokuate da pamtite
sebe, ako pokuate da sebe budete svesni, vrlo brzo ete uvideti moete
li da "uinite" neto ili ne. I u najveem broju sluajeva zakljuiete da
to niste u stanju.
P: Ako kao ljudi broj 1, 2 i 3 ne moemo da uinimo nita, moramo
li da pozovemo u pomo neku spoljanju silu ako elimo da budemo
svesni?
O: Ne moemo pozvati nikakvu spoljanju silu jer smo mehanini.
Ne moemo da uinimo nita; postoje, meutim, izvesne nijanse u
injenju, i samoposmatranje e nam ukazati na njih; moemo, na
primer, pruiti izvestan otpor. Moemo da imamo izvesnu elju, izvesnu tenju, ali joj moemo pruiti otpor i nastaviti da pruamo otpor

svakodnevno. Imamo izbor u sasvim malim stvarima, pa iako ne

moemo da "inimo", ima dosta malih stvari koje moemo da uinimo
danas. Moemo, na primer, da pokuamo da budemo svesni sebe.
Naravno da to ne moemo da inimo due vreme. Pokuavamo li,
meutim, ili ne? U tome je stvar. Posmatrajui ovakve svoje razliite
akcije uviamo da je opti princip da, iako ovek broj 1, 2 i 3 ne moe
da "uini" nita, ako pone da se za neto interesuje, ako pone neto
da eli vie od obinih stvari, tad nije uvek na istom nivou i moe da
izdvoji trenutke kad moe poeti da ini u sasvim elementarnom smislu.
Jo jedan veoma vaan problem koji moramo da razmotrimo jeste
ideja dobra i zla u ovom sistemu, jer su opti pogledi ljudi po ovom
pitanju veoma zbrkani i neophodno je da za sebe odredimo kako emo
to da razumemo. Iz perspektive ovog sistema postoje samo dve stvari
koje se mogu uporediti i videti u oveku, manifestacije mehanikih
zakona i manifestacije svesti. Ako elite da pronaete primere onog to
moete da nazovete dobro ili zlo, da doete do nekog merila, odmah
ete uvideti da je ono to nazivamo zlo uvek mehaniko i nikad ne moe
biti svesno; a ono to nazivamo dobro uvek je svesno i ne moe da bude
mehaniko. Trebae dosta vremena da uvidimo razloge za ovo, jer su
predstave o mehanikom i svesnom pomeane u naim umovima. Nikad
ih ne opisujemo na pravi nain, pa je zato to sledea taka koju morate
da razmotrite i prouite.
Dalje, u vezi s pitanjem dobra i zla, moramo da pokuamo da
razumemo relativni poloaj moralnosti i savest. ta je moralnost, a ta
je savest? Pre svega moramo da kaemo da moralnost nije konstantna.
Razliita je u raznim zemljama, raznim dobima, raznim periodima,
raznim klasama, kod ljudi sa razliitim obrazovanjem, itd. Ono to je
moralno na Kavkazu moe biti nemoralno u Evropi. Na primer, u nekim
zemljama je krvna osveta najmoralnija stvar; ako ovek odbije da ubije
nekog ko mu je ubio dalekog roaka, smatrae se vrlo nemoralnim. Ali,
u Evropi niko ne bi tako mislio, zapravo, veina ljudi bi mislila da je
ovek koji ubije nekog veoma nemoralan, ak i ako ubije roaka onoga
koji je ubio njegovog ujaka. Tako je moralnost uvek razliita i nepres
tano se menja. Savest se, meutim, nikad ne menja. Savest je neka vrsta
emocionalnog razumevanja istine u nekim odreenim odnosima, uglav
nom u odnosu na ponaanje, odnose s ljudima, itd. To je uvek isto; ne
moe se izmeniti i ne moe se razlikovati od jednog do drugog naroda,
od jedne do druge zemlje, od jednog do drugog oveka.

Pokuajte da u glavi poveete ono to sam rekao o prouavanju dobra

i zla, mehaninosti i svesti, moralnosti i savesti, a potom se zapitajte
"Da li je svesno zlo mogue?" Ovo e zahtevati prouavanje i posmatranje; iz perspektive ovog sistema, meutim, proizilazi konani
princip da je svesno zlo nemogue; mehaninost mora da bude nesvesna.
P: Prilino je teko razumeti ideju da je zlo uvek nesvesno. Da li bi
to malo bolje objasnio?
O: Rekao sam, pokuaj da za sebe odredi ta naziva zlom, ne po
definiciji, ve primerima. Kad skupi odreen broj primera, upitaj se,
moe li to biti svesno? Moe li se zlo uiniti svesno? Kasnije e uvideti
da se moe uiniti samo nesvesno. Drugi odgovor je da se sve to naziva
zlom dogaa mehaniki, i uvek e se dogaati mehaniki, zato mu
svesnost i ne treba.
Rekao sam da bi ideje ovog sistema trebalo da prouavamo uglav
nom u vezi s evolucijom oveka, i objasnio sam da pod evolucijom
moramo da podrazumevamo svesni proces i svesni napor, trajan i
povezan. Ne postoji mehanika evolucija, kako se to ponekad misli.
Ako je evolucija mogua, moe jedino da bude svesna, i poetak
evolucije je uvek evolucija svesti; i nikakve druge evolucija ne moe
biti. Ako svest zapone da evoluira, i ostale stvari poinju da rastu i
evoluiraju. Ako svest ostane na istom nivou, sve drugo e ostati na istom
nivou.
Postoji nekoliko stvari u vezi s evolucijom koje je vano razumeti
od samog poetka. Prvo, da od velikog broja ljudi broj 1, 2 i 3 samo
veoma mali broj moe dostii nivo br. 4, 5, 6 i 7, ili ak i zapoeti
razvoj. Ovo se mora razumeti veoma dobro, jer ako ponemo da
zamiljamo da svako moe da se razvije, prestaemo da razumevamo
uslove koji su neophodni da evolucija zapone, kako sam ih opisao u
primeru bekstva iz zatvora.
P: Imaju li sve rase istu mogunost za razvoj?
O: To je zanimljivo pitanje. I sam sam to pitao kad sam prvi put
doao u kontakt sa ovim radom, i rekli su mi da se o ovom pitanju
raspravljalo u veoma vanim kolama u veoma vanim periodima, i da
se, poto su u vezi s ovim izvreni svi mogui eksperimenti, dolo do
zakljuka da, to se mogunosti razvoja tie, nema razlike meu belom,
utom, crnom i crvenom rasom. U dananje vreme bela i uta rasa
dominiraju, dok je u prolosti verovatno bilo drugaije. Sfinga, na
primer, podsea na crnca, ne na Evropljanina.

P: U vezi s onim to si rekao o dobru i zlu, da li bi sledbenik ovog

sistema uzeo uea u ratu?
O: To je njegova stvar. Nema spoljanjih zabrana ili uslova.
P: Ali moe li on da pomiri te dve stvari?
O: Opet njegov problem. Ovaj sistem ostavlja oveku veliku slo
bodu. On eli da stvori svest i volju. Ni svest ni volja ne mogu se stvoriti
drei se odreenih spoljanjih ogranienja. ovek mora da bude
slobodan. Morate da shvatite da su spoljanje stvari najmanje vane od
svega. Vane su unutranje stvari, unutranji rat.
P: Mnoge stvari koje sam u stanju da uinim izgledaju mi zle.
O: Ne moe da gleda sebe jer za primer moe da uzme samo
stvari koje si ve uinio. Zato je bolje da ideju uzmemo uopteno. Nai
sve mogue primere - ne mislim na nesree ili greke, jer su mnogi
zloini rezultat nesree ili greke - ve uzmi ono to zovemo odreenim
namemim zlom i videe da za to nije potrebna svest. Jedna mehanika
radnja, i sve se odvija samo od sebe.
P: To stvara iluziju izbora.
O: To je najvea iluzija - iluzija o "injenju" i iluzija o izboru. Ove
stvari pripadaju viim nivoima. Poevi od broja 4, ovek poinje da
ima mogunost izbora, dok ovek 1, 2 i 3 izbora ima veoma malo.
P: Ne misli li da je prouavanje crne magije svesno zlo?
O: Zna li ikoga ko to prouava, osim ljudi koji su itali knjige sa
zastraujuim ilustracijama i sami sebe obmanjivali?
P: Ako namerno radimo da bismo obmanuli drugog oveka, nije li
to namerno zlo?
O: Najverovatnije nisi mogao da tome odoli; postojao je izvestan
pritisak okolnosti ili neto slino, tako da nisi mogao da uradi dru
gaije.
Sve su to teki problemi, i treba vremena da se na njih navikne, jer
smo nauili da mislimo na pogrean nain. Na primer, kad mislimo o
istorijskim dogaajima, svesnim smatramo ba one stvari koje ne mogu
da budu svesne, a stvari koje mogu da budu svesne smatramo za
mehanike, za neku vrstu procesa.

Ako se sada vratimo ideji da se samo mali broj ljudi moe razviti i
otkriti svoje skrivene mogunosti, prirodno se javlja pitanje: u emu je
razlika? Zato neki ljudi imaju ansu, a drugi uopte nemaju ansu?

Suta je istina da neki ljudi od samog poetka nemaju anse. Roeni su

u takvim okolnostima da nita ne mogu da naue, ili su sami na neki
nain defektni; zato defektne ljude iskljuujemo jer o njima nema ta
da se kae. Nas zanimaju ljudi koji su u normalnim okolnostima, i oni
sami moraju da budu normalni, sa uobiajenim sposobnostima za
uenje, razumevanje itd. E, od tih ljudi samo e veoma mali broj biti
sposoban da naini ak i prvi korak na putu razvoja. Kako i zato je to
tako?
U uobiajenim okolnostima svi ljudi ive izloeni dvema vrstama
uticaja. Prvo, postoje uticaji stvoreni u ivotu, elja za bogatstvom,
slavom itd. koje nazivamo uticaji A. Drugo, postoje drugi uticaji koji
u ivot dolaze spolja, i koji deluju pod istim uslovima, mada su drugaiji
- nazivamo ih uticaji B. Oni do ljudi stiu iz religije, knjievnosti ili
filozofije. Ova druga vrsta uticaja je po svom poreklu svesna. Uticaji
A su od poetka mehaniki. ovek moe da sretne uticaje B, ili pored
njih moe da proe a da ih ne primeti, ili moe da uje za njih i misli
da ih razume, koristi njihove rei ali pri tom uopte nema stvarnog
razumevanja. Ove dve vrste uticaja stvarno odreuju dalji razvoj o
veka. Ako ovek nagomilava B uticaje, rezultati tih uticaja kristalizuju
u njemu (re kristalizuju koristim u uobiajenom znaenju) i u stvaraju
odreenu vrstu centra gravitacije koji nazivamo magnetski centar.
Zbijena masa seanja na ove utiske vue oveka u odreenom
pravcu, ili ga navodi da skrene u odreenom pravcu. Kad se u oveku
formira magnetski centar, bie mu lake da privue sebi vie uticaja B,
i da ne bude ometan uticajima A. Kod obinih ljudi uticaji A uzimaju
toliko njihovog vremena da nita ne ostaje za druge uticaje, i teko da
e ih se uopte dotai uticaji B. Ako, meutim, taj magnetski centar u
oveku raste, posle izvesnog vremena sree drugog oveka, ili grupu
ljudi, od kojih moe da naui neto drugaije, neto to nije ukljueno
u uticaje B, i to nazivamo uticaji C. Ti uticaji su svesni i po poreklu i
po dejstvu i mogu se preneti samo direktnim pouavanjem. Uticaji B
dolaze preko knjiga i umetnikih dela, ali uticaji C mogu doi samo
preko direktnog kontakta. Ako ovek sa poraslim magnetskim centrom
sretne oveka ili grupu ljudi preko koje dolazi u kontakt sa uticajima
C, to znai da je nainio prvi korak. Tada za njega postoji mogunost
razvoja.
P: ta znai prvi korak?
O: On je povezan sa idejom "staze" ili "puta". Vano je da se razume
to da put ne poinje na nivou obinog ivota; on poinje na viem nivou.

Prvi korak je trenutak kad se ovek susretne sa uticajima C. Od tog

momenta poinju stepenice sa odreenim brojem stepenika kojima
ovek treba da se popne pre nego to moe da dosegne put. Put ne
poinje na dnu, ve tek nakon to se popne na poslednji stepenik.
P: ta naziva normalnim ovekom?
O: Moe izgledati paradoksalno, ali druge definicije nemamo - to
je ovek sposoban za razvoj.
P: Postoji li bilo kakva veza izmeu uticaja B i uticaja A? Kad uticaji
B stignu do oveka, da li utiu na uticaje A i preobraavaju ih?
O: Oni mogu da na njih utiu, ali u isto vreme jedni neizbeno
iskljuuju druge. Na Zemlji ovek ivi izloen ovim dvema vrstama
uticaja; moe da izabere samo jedne, ili moe imati obe. Kad govori o
uticajima A i B, poni da govori o injenicama. Ako te izraze zameni
ovom ili onom odreenom injenicom, videe u kakvom su odnosu.
To je veoma lako.
Na ovom mestu se prirodno postavlja pitanje: zato je oveku toliko
teko da pone da se menja, da doe do mogunosti za rast? Jer, vidite,
moramo da se prisetimo da je po prirodi ovek stvoren na veoma
zanimljiv nain. On je razvijen do izvesne take; od te take mora da
se razvija sam. Priroda oveka ne razvija preko odreene granice.
Kasnije emo detaljno nauiti do koje je granice ovek razvijen i kako
mora da zapone njegov dalji razvoj, i videemo iz te perspektive zato
se nikada ne bi mogao razviti sam i zato ga priroda nije razvila. Ali
prethodno moramo da razumemo odreene opte okolnosti.
Za oveka je veoma teko ak i da pone bilo kakav rad na sebi zato
to ivi na veoma loem mestu u univerzumu. Ovo isprva moe da zvui
kao vrlo udna ideja. Mi ne shvatamo da u univerzumu ima boljih i
loijih mesta, a svakako da ne shvatamo da smo se nali na gotovo
najgorem. Mi to ne shvatamo jer je, s jedne strane, nae znanje o
univerzumu suvie komplikovano; sa druge strane, ono ne uzima u obzir
stvarne injenice.
Ako potraimo mesto u univerzumu koje nam je najblie, shvatamo
da ivimo na Zemlji, a da je Mesec pod uticajem Zemlje. Istovremeno
shvatamo da je Zemlja jedna od planeta Sunevog sistema, da ima veih
planeta, verovatno monijih od Zemlje, i da sve te planete, uzete
zajedno, moraju da na neki nain utiu na Zemlju i da je kontroliu. Na
narednom nivou se nalazi Sunce, i mi shvatamo da Sunce kontrolie sve
planete i Zemlju istovremeno. Ako razmiljate iz tog ugla, ve imate
drukiju predstavu o Sunevom sistemu, mada u pomenutim stvarima

nema nita novo: u pitanju je samo to kako se stvari odnose jedna prema
drugoj.

Apsolut
Svi Svetovi
Sva Sunca
Sunce
Sve Planete
Zemlja
Mesec
Zemlja je jedna od planeta Sunevog sistema, a Sunce je jedna od
zvezda Mlenog Puta. Iza toga moemo postaviti sve mogue svetove.
To je sve to znamo iz uobiajene perspektive. Kao isto filozofski
termin moemo ovom da dodamo uslov ili odnos stvari koji nazivamo
Apsolut, stanje u kom je sve jedno. Sad moemo da izrazimo odnos
Meseca prema Zemlji, Zemlje prema planetama itd. na neto drugaiji
nain.
O
O
O
O
O
O
O

Apsolut. Neznani poetak svega.

Svi svetovi. Sve galaksije nalik i nenalik naoj.
Sva sunca. Naa galaksija.
Nae Sunce. Na Sunev sistem.
Sve planete. Sve planete Sunevog sistema.
Zemlja
Mesec

Gledajui odozdo, moemo da ponemo da razumevamo ogromne

razlike u razmeri ako poredimo Sva sunca sa naim Suncem, ili Zemlju
sa Svim planetama. Moemo da razumemo da oni jedni prema drugim
to je u tano odreenoj razmeri. Najmanji je Mesec, i iza Meseca nita
ne poznajemo. Sve ovo se naziva Zrak Stvaranja. Postoje i drugi zraci,
jer ovaj zrak ne ukljuuje itav univerzum; poto, meutim, ivimo na

Zemlji, a ovaj zrak prolazi preko Zemlje, pripadamo ba njemu. Iz ovog

dijagrama je jasno ta znai loe mesto u univerzumu. Najgore mesto
je Mesec, ali je i Zemlja gotovo isto toliko loa. To je kao da ivimo
blizu Severnog pola, to objanjava zato je na Zemlji tolike stvari teko
uiniti. U vezi s tim ne moemo da promenimo nita niti da uinimo
nita, ali ako ovo znamo, moemo se prilagoditi i na taj nain izbei
mnoge stvari koje ne bismo mogli da izbegnemo na drugi nain. Ne
smemo, meutim, da pustimo mati na volju to se toga tie i umislimo
da moemo da pobegnemo svi zajedno.
Dodau jo neto. Iz razloga koje je ovog trenutka teko objasniti,
svi svetovi u Zraku Stvaranja povezani su jedan s drugim: uticaji teku
od viih ka niim; postoji, meutim, jaz izmeu planeta i Zemlje. Da
bi se premostio taj jaz, kako bi uticaji svih planeta mogli da dopru do
Zemlje, pronaen je izvesni instrument. On je neka vrsta osetljive
prevlake koja obmotava Zemlju - to je organski ivot na Zemlji. Prema
tome, biljke, ivotinje i ovek slue odreenoj svrsi: komunikaciji
izmeu Zemlje i planeta. Planetarni uticaji prodiru do Zemlje uz pomo
organskog ivota, koji je u stanju da ih primi i zadri. To je uloga i
smisao organskog ivota na Zemlji.
P: Pretpostavlja organski ivot samo na Zemlji. Da li pretpostavlja
da na drugim planetarna nema nita?
O: Nikako; nas, meutim, zanima organski ivot na Zemlji jer
ivimo na Zemlji i deo smo organskog ivota na Zemlji - zato govorimo
samo o Zemlji. Sve druge planete uzimamo zajedno kao grupu, ali o
Zemlji govorimo na drugi nain. To je princip razmere. to ti je neto
blie, to ga prouava u veoj razmeri. Ako prouava ovu sobu, mora
da zna koliko ljudi dolazi i koliko stolica e biti potrebno da se nabavi;
prouava je detaljno - ali, ako uzme samo kuu, nee ti biti potrebno
da zna takve detalje. A ako uzme ulicu, to je opet drugaije. Na isti
nain Zrak Stvaranja prouavamo u razliitim razmerama. Govorimo o
organskom ivotu na Zemlji, ali ne govorimo o organskom ivotu ni na
jednoj drugoj planeti; imamo naina da ga prouimo samo na Zemlji.

Dau vam jo detalja u vezi Zraka Stvaranja koji e vam objasniti

ta sam mislio kad sam rekao da je Zemlja loe mesto u univerzumu.
Seate se da sam ranije rekao da moramo da doemo do prouavanja
osnovnih zakona svemira, i da su dva zakona koja moramo da prouimo

Zakon broja tri i Zakon broja sedam, a takoe sam pomenuo i princip
razmere. Sada ste se sreli s tim principom i razumeli ste da ne pro
uavamo sve u istoj razmeri. To je zaista najslabija taka obine nauke;
naunici pokuavaju da sve proue u istoj razmeri, ne shvatajui da to
uopte nije potrebno. Naprotiv, potpuno je suprotno. Za bilo koju
praktinu svrhu moramo da nauimo da stvari prouavamo u razliitim
razmerama.
Moramo da se vratimo Zakonu broja tri. Seate se kako sam objasnio
da se sve deava kao rezultat dejstva tri sile, i da dve sile same po sebi
ne mogu da proizvedu nikakav efekat. Pokuau da ovu ideju poveem
sa Zrakom Stvaranja.
Apsolut je Svet I, jer tri sile u njemu ine jedno. Sopstvenom sveu
i voljom Apsolut stvara svetove. Sve je to namerno, i svaka sila se u
njemu nalazi na svakom mestu. Za nas je to neshvatljivo. U narednom
svetu, Svetu 3, postoje iste tri sile, samo to su sad podeljene. Ove tri
sile nanovo proizvode svetove od kojih uzimamo jedan, ali ovaj Svet 6
se od Sveta 3 koji je u dodiru s Apsolutom razlikuje po tome to je ve
mehaniki. Svet 6 ima tri sile iz prethodnog sveta i tri sopstvene. Sledei
svet, Svet 12, ima tri sile iz Sveta 1, est sila iz Sveta 3 i tri sopstvene.
Naredni svet, Svet 24, ima dvadeset etiri sile, naredni etrdeset osam
i poslednji devedeset est sila.
Svet 1
Svet 3
Svet 6
Svet 12
Svet 24
Svet 48
Svet 96

Apsolut
Svi svetovi
Sva sunca
Sunce
Sve planete
Zemlja
Mesec

1
3
6
12
24
48
96

(3 + 3)
(3 + 6 + 3)
(3 + 6+12 + 3)
(3+6+12+24+3)
(3+6+12+24+48 + 3)

Ovaj dijagram se odnosi na broj zakona koji upravljaju svakim

svetom. to je vei broj zakona, to je tee da se bilo ta izmeni. Na
primer, ovek ivi na Zemlji kojom vlada 48 zakona. Njim samim
upravlja jo mnogo vie zakona, ali ak i ovih 48 zakona mu jako
oteavaju da bilo ta promeni, jer je njima odreena svaka sitnica. Na
sreu, nisu svi zakoni pod kojima ovek ivi obavezni za njega, tako da
od nekih moe da pobegne, i mogunost njegove evolucije u osnovi je
povezana sa bekstvom od odreenih zakona. Penjui se preko zat
vorskog zida ovek, takoe, bei i od ovih zakona.

POGLAVLJE II
ovek je nepotpuno bie - On ivi ispod svog nivoa - Preispitivanje
vrednosti - "Korisno" i "tetno" - Iluzije - Ljudi spavaju - Praktino
samoprouavanje - Prouavanje prepreka - Psihologija laganja ovek je maina - Stvaranje stalnog "ja" - Alegorija o kui u stanju
nereda - Uloge - Odbojnici - Pamenje sebe - Zato ovaj sistem ne moe
biti popularan - Zatvor - Formulacija cilja - Biti slobodan - Greh Pokajanje - Pomo oveanstvu - Privlanost i odbojnost - Samoposmatranje - Podela svega to pripada ljudima na sedam kategorija Znanje i bie - Njihov odnos - Razumevanje - tetne funkcije Izraavanje negativnih oseanja - Nepotrebno prianje - Razlika
izmeu ovog i ostalih sistema - Nivoi bia - Razmiljanje u drugaijim
kategorijama - Opasnosti sadanje situacije

Voleo bih da vam osveim seanje na ono to sam rekao prolog

puta, jer mnoge od stvari koje su reene nisu bile potpuno razraene.
Dao sam samo natuknice, osnovne ideje, o stvarima koje moramo da
prouavamo; zato je neophodno da se podsetimo poretka stvari i
njihovog relativnog znaaja. Jer, neke od stvari koje sam rekao su
tinske su za razumevanje narednih ideja, dok sam neke pomenuo samo
kao objanjenje za neke druge stvari.
Najpre bih, meutim, hteo da ponovo naglasim jednu vanu stvar.
Ovaj sistem pripada onoj grupi sistema koji na oveka gledaju kao na
nepotpuno bie i prouavaju ga iz perspektive njegovog mogueg
razvoja. Uobiajena psihologija veoma je daleko od stvarnosti. ovek
koga ona prouava je zamiljena veliina. ovek nije ono to se

pretpostavlja da jeste. Sebi pripisujemo mnoge osobine koje ne

posedujemo. Mi nismo svesni. Poto nismo svesni, ne moemo imati
ego ili "ja". Sve te stvari izmislio je ovek da bi odrao iluziju o
svesnosti. ovek moe da bude svestan, ali zasad to nije. Mora se
prepoznati injenica da ovek ivi ispod svog pravog nivoa. Ima i drugih
stvari koje ovek moe da postigne, ali sad govorim o onom to mu po
pravu pripada, a to on ne poseduje.
Ovaj sistem sve to smo znali ili samo pomislili okree naglavce.
On ne moe da se usaglasi sa idejama obine psihologije. Moramo da
odluimo kako emo videti oveka: kao jaje ili kao pticu. Ako gledamo
na njega kao na jaje, itava psihologija postaje drugaija; itav ljudski
ivot postaje ivot embriona, nepotpunog bia - i za odreen broj ljudi
smisao ivota postaje mogunost da se pree u naredno stanje.
Vrlo je vano da se shvati ta je potpuno, a ta nepotpuno bie, jer
ako se to od poetka ne razume, bie teko da se ide dalje. Moda e
jedan primer pomoi da ovo ilustrujem. Uporedimo koiju sa avionom.
Avion ima mnoge mogunosti koje obina koija nema, ali se istov
remeno moe koristiti na isti nain kao i koija. To bi bilo vrlo
nezgrapno, neprikladno i skupo, ali moete da upregnete dva konja da
avion vuku putem. Pretpostavimo da ovek koji ima taj avion ne zna da
on ima motor i da moe da se kree sopstvenim pogonom, i pretpos
tavimo da se upoznao sa motorom - tada moe da ispregne konje i vozi
avion kao automobil. Ali to e i dalje biti nezgrapno. Pretpostavimo da
ovek proui ovu napravu i otkrije da ona moe da leti. Naravno da e
tada stei mnoge prednosti koje nije imao kad je avion vozio kao koiju.
Upravo to mi inimo sa samim sobom - koristimo sebe kao koiju, a
mogli bismo da letimo. Primeri su, meutim, jedna stvar, a injenice
druga. Alegorije i analogije nisu neophodne poto moemo da govorimo
o stvarnim injenicama ako svest ponemo da prouavamo na pravi
nain.
Ako se na trenutak vratimo analogiji sa avionom, koji je razlog to
na avion ne leti? Prirodno da je pravi razlog to to ne poznajemo
mainu, kako radi i kako se puta u pogon. A drugi razlog je taj to
usled ovog neznanja maina radi veoma malom brzinom. Posledice
ovog sporog rada su mnogo krupnije nego u poreenju koije sa
avionom.
Da bi se u potpunosti pratile ideje ovog sistema, neophodno je da
se dve stvari prepoznaju i da se s njima saglasi: da je ovekova svest na
niskom nivou, i da u njemu praktino nema volje i individualnosti. Kad

se ovo prihvati, veoma je korisno, a i neophodno, da se naui pravilna

upotreba dve ideje, dve rei: "tetno" i "korisno", jer je prilino teko
da se ove rei primene na psiholoko stanje i da se odredi ta je u
psiholokoj strukturi oveka korisno, a ta tetno. Veoma je udno da
ovo uopte treba da se objanjava, ali na nesreu, nae uobiajeno
miljenje, posebno kad naie na ozbiljne probleme, ne koristi ovu ideju;
nekako prestanemo da razumevamo ta je tetno, a ta je korisno. Nae
miljenje je nakupilo mnoge rune navike, a jedna od njih je miljenje
bez cilja. Nae je miljenje postalo automatsko; mi smo sasvim za
dovoljni ako o neem razmiljamo i razvijamo mogue varijante rezul
tata, a da i nemamo nikakvu ideju zato to inimo. Iz perspektive ovog
sistema takvo je miljenje beskorisno. Svo prouavanje, svo miljenje
i istraivanje mora da ima jedan cilj, jednu svrhu, a taj cilj mora da bude
sticanje svesti. Bez toga cilja beskorisno je prouavati sebe. Razloga za
prouavanje sebe ima samo ako je ovek ve shvatio da ne poseduje
svest i eli da je stekne. U suprotnom to prouavanje postaje jalovo.
Sticanje svesti je povezano sa postepenim oslobaanjem od mehaninosti, jer ovek je, ovakav kakav jeste, u potpunosti potinjen
mehanikim zakonima. to vie svesti stie, to vie naputa mehaninost, to znai da postaje slobodniji od sluajnih mehanikih zakona.
Prvi korak ka sricanju svesti je spoznaja da nismo svesni. Ne moe
se, meutim, izmeniti samo ta iluzija, jer ima i mnogo drugih. Kao to
sam ve rekao, najgora od njih je iluzija da moemo da "inimo". itav
na ivot zasnovan je na ovoj iluziji. Neprekidno mislimo da neto
inimo dok u stvarnosti ne inimo nita - sve se deava.
Jo jedna od iluzija je ta da smo budni. Kad shvatimo da spavamo,
shvatiemo da su itavu istoriju stvarali ljudi u snu. Zaspali ljudi ratuju,
donose zakone; zaspali ljudi ih sluaju ili se bune. Najgore od naih
iluzija su pogrene ideje meu kojima ivimo i koje vladaju naim
ivotima. Kad bismo mogli da promemmo stav prema tim pogrenim
idejama i razumemo kakve su, to bi samo po sebi bilo velika promena
i odmah bi promenilo i druge stvari.
Sada bi bilo dobro da zaponemo na ovakav nain: razmiljali ste
tokom nedelje, pa pokuajte da se setite ta vam nije bilo jasno u onom
to sam rekao i pitajte me, a ja u da razradim tu misao.
P: Ako nismo svesni, da li smo u stanju da sudimo ta je za nas
korisno, a ta tetno?
O: Rekao sam da samoposmatranje ne moe da bude bezlino, jer
smo lino zainteresovani da naa maina ispravno radi. Pravilan rad

organizma nam donosi dobit, pogrean rad je tetan. ovek mora da

ima jednostavan trgovaki stav prema svom ivotu i unutranjim fu
nkcijama, i mora da zna ta je profit, a ta gubitak, pa zato ne moe da
posmatra sebe potpuno nepristrasno kao to gleda na istorijske dogaaje
koji su se dogodili pre hiljadu godina. Kad ovek usvoji ovakav stav
prema sebi, spreman je da zapone praktino prouavanje sebe, jer
praktino prouavanje sebe znai prouavanje najmehanikijih stvari.
Neke od naih funkcija mogu da postanu svesne, ostale to nikad nee
moi. Nema, na primer, potrebe da instinktivna funkcija postane svesna, ali ima mnogih drugih - kojima je ispunjen itav na ivot - za koje
je vano da ih uinimo svesnim, ili da ih, ukoliko ne mogu da postanu
svesne, prekinemo ili eliminiemo zato to su zaista tetne. One nisu
mehanike samo u tom smislu da su automatske; one su rezultat
pogrenog rada maine koji se odvijao tokom dugo vremena. Zato su
one ve prouzrokovale konanu tetu; stvari su se polomile, ili iskrivile,
ili istegnule.
P: Pri pokuaju da prouavam sebe ne mogu da naem nita stvarno,
nita opipljivo.
O: Posmatraj ono to je tu - bilo da je stvarno ili nestvarno. Ne
moe da prouava samo ono to je stvarno, mora da prouava ono
to je tu. Nije prepreka prouavanju sebe ako ne nalazi nita stvarno mora da prouava ono to nae. Zapravo, potpuno si u pravu da tu
nema nieg stvarnog, ali ovek mora da proui sebe i da proui
prepreke.
Glavna prepreka sticanju svesti o sebi je to to mislimo da je imamo.
ovek nikad nee stei svest sve dok misli da je ima. Ima mnogo drugih
stvari koje mislimo da imamo, i zato ne moemo da ih imamo. Tu je
individualnost ili jedinstvo - mi mislimo da smo jedno, nedeljivi.
Mislimo da imamo volju, ili, ako je nemamo uvek, da moemo da je
imamo, i slino. Ovo ima mnogo aspekata, jer ako nemamo jednu od
ovih stvari, ne moemo imati ni drugo. Mi mislimo da pomenute stvari
imamo, a to se dogaa zato to ne znamo znaenje rei koje koristimo.
Postoji odreena prepreka, odreen razlog zbog koga ovakvi kakvi
jesmo ne moemo da imamo svest. Glavna prepreka na putu razvoja je
laganje. Ve sam pominjao laganje, ali o njemu moramo vie da
govorimo zato to ne znamo ta laganje znai, jer to pitanje nikad nismo
ozbiljno prouavali. tavie, psihologija laganja je zaista najvaniji deo
prouavanja ljudskog bia. Ako bi se ovek mogao opisati kao zooloki
tip, bio bi opisan kao ivotinja koja lae. Ostaviu po strani spoljne lai

i uzeu samo ovekovo laganje o sebi samom: ono je razlog to smo u

stanju u kakvom smo sada, i to ne moemo da dosegnemo bolje, vie,
monije, efikasnije stanje svesti. Prema sistemu koji ovde prouavamo,
mi ne moemo da znamo istinu, jer istina moe da se dosegne samo u
objektivnom stanju svesti. Zato ne moemo da definiemo ta je istina;
ali ako uzmemo da je la suprotna istini, moemo da definiemo laganje.
Najtee laganje je ono u kom veoma dobro znamo da ne znamo niti
moemo da znamo istinu o nekim stvarima, pa ipak se nikad ne
ponaamo u skladu s tim. Neprestano mislimo i ponaamo se kao da
znamo istinu. To je laganje. Kad znam da neto ne znam, a u isto vreme
kaem da znam, ili se ponaam kao da to znam, to je laganje. Na primer,
mi o sebi ne znamo nita, i stvarno znamo da ne znamo nita, pa ipak
tu injenicu nikad ne prepoznajemo niti doputamo; nikad to ne priz
najemo ak ni samom sebi, a ponaamo se, razmiljamo i govorimo kao
da znamo ko smo. To je poreklo i poetak laganja.
Kad ovo shvatimo, sledimo tu misao i pokuamo da je poveemo sa
svim to mislimo, svim to kaemo, svim to inimo, poeemo da
otklanjamo prepreke koje stoje na putu do svesti. Psihologija laganja
je, meutim, mnogo tea nego to mislimo, jer ima mnogo razliitih
vrsta lai i mnogo veoma suptilnih oblika koje teko otkrivamo u sebi.
U drugim ljudima ih vidimo relativno lako, ali ne i u sebi.
P: Ako ne znamo ta je istina, kako da znamo kad laemo?
O: Zna da ne moe da zna istinu, pa ako kae da zna, ili da
moe da je zna, to bi bila la, jer niko u stanju u kakvom smo mi ne
moe da zna istinu. Ne razmiljaj filozofski, uzmi to u odnosu na
injenice. Ljudi o svemu govore kao da to znaju. Ako nekog pitamo
ima li ljudi na Mesecu, on e o tome imati miljenje. I tako i o svemu
drugom. Mi imamo miljenje o svemu, a sva ta miljenja su laganje,
posebno o nama samima. Mi ne poznajemo stanja svesti, ni razliite
funkcije, ni brzinu pojedinih funkcija, ni njihov meusobni odnos. Ne
znamo kako su funkcije podeljene. Ne znamo nita, pa ipak mislimo da
sebe poznajemo. Sve to imamo su miljenja, a sva su ona laganje.
P: Ako su sva miljenja laganje, treba li da ih izbegavamo?
O: Mora da zna njihovu vrednost. Prva la samom sebi je kad
kaemo "ja". To je la zato to kad kaemo "ja" pretpostavljamo izvesne
stvari: odreeno jedinstvo i odreenu mo. A ako kaem "ja" danas i
kaem "ja" sutra, pretpostavlja se da je to isto "ja", mada u stvarnosti
meu njima ne postoji veza. Mi smo u ovakvom stanju usled izvesnih
prepreka ili izvesnih injenica u sebi, a najvanija injenica koju

razumemo je da nemamo pravo da kaemo "ja", jer bi to bila la. Kad

ponete da posmatrate sebe, videete da je zaista tako: postoje "ja" koja
jedno drugo ne znaju i nikad ne dolaze u kontakt. Na primer, kad
ponete da prouavate svoje sklonosti i nesklonosti, videete da vam se
u jednom trenutku moe dopadati jedna stvar, a u drugom druga, i da
su te stvari toliko suprotne jedna drugoj da ete odmah shvatiti da se
ova "ja" nikad ne susreu. Ako posmatrate svoje odluke, videete da
jedno "ja" odluuje, a drugo treba da sprovede odluku, a to drugo ili
tome nije voljno ili nikad za tu odluku nije ni ulo. Veliki je izuzetak
ako pronaete oko sebe jednu stvar o kojoj ljudi ne bi lagali sami sebe.
Poto smo okrueni takvim laima, roeni i vaspitani u njima, ne
moemo biti drugaiji nego to jesmo: mi smo rezultat, proizvod ovog
laganja.
P: Ako pokuam da naem istinu i uvidim da je to nemogue, zar
ne bi trebalo da se odvojim od svakodnevnog sveta?
O: Tad bi prouavao vetako bie, a ne pravo. Sebe moe da
proui samo u okolnostima u kojim si, jer si rezultat tih okolnosti. Ne
moe da prouava sebe odvojeno od okolnosti u kojim si.
P: Ima li bilo ta zajedniko svim "ja"?
O: Samo jedna stvar - sva su mehanika. Biti mehaniki znai
zavisiti od spoljnih okolnosti.
P: Iz onog to si rekao izgleda daje veoma teko prouavati sebe a
da ne laemo sebe.
O: Ne, laganje mora da prestane. Mora da zapamti princip da
laganje moe da proizvede samo laganje.
Samo kad poznaje osnovne tipove laganja moe da bude sposoban
- neu da kaem da se bori protiv njih - nego da ih posmatra. Borba
dolazi kasnije. Neophodne su mnoge stvari da bismo se borili s neim
u sebi; dugo vremena moemo samo da prouavamo. Tek kad upoznamo
opti poredak i klasifikaciju stvari u sebi, nastaje mogunost da se s
neim borimo. Ovakvi kakvi smo ne moemo nita da promenimo, jer
je ovek vrlo uravnoteena maina - uravnoteena u snuslu da jedna
stvar uslovljava druge. Stvari izgledaju nepovezane, ali u stvarnosti su
povezane, jer je svaka uravnoteena pomou mnogih drugih.
P: Da li bi razjasnio ta podrazumeva pod mainom? Maine ne
mogu da imaju mogunosti, ne mogu da imaju nadu da e stei svest.
O: Analogije ne mogu da budu potpune jer se ne mogu neodreeno
nastavljati. To je takoe ogranienje naeg uma ili, ako hoe, ogra
nienje nae svesti. Zato se poreenje s mainom ne moe produavati

u svim pravcima. ovek je, meutim, maina u sasvim stvarnom,

sasvim odreenom smislu; sam od sebe ne moe da proizvede nikakvo
dejstvo, on je samo stanica za prenos, i kao takav je maina. Kad bi
ovek mogao da ima neke ideje ili da neto uradi a da za njega ne rade
spoljanji uzroci, ne bi bio maina, ili, ne bi u potpunosti bio maina.
Ovakav kakav je, on je u potpunosti maina, pogotovo u stanju svesti
u kom smo mi. A injenica da verujemo da smo u sasvim drugaijem
stanju ini nas jo vie mehanikim.
Naa maina ak ni ne radi ispravno, pa ako ovek hoe da stvori
povoljne okolnosti za mogunost unutranjeg rasta koju ima u sebi,
najpre mora da postane normalna maina, jer ovakav kakav je on nije
normalna maina. Kad ujemo za mehaninost esto mislimo da, iako
je ovek maina, sve njegove funkcije nisu jednako mehanike niti su
sve ljudske aktivnosti podjednako mehanike. Svako nalazi neto za ta
misli da je manje mehaniko, u skladu sa svojim pogledima ili ukusima.
U stvarnosti, sve ljudske aktivnosti jesu podjednako mehanike - s te
take gledita nema razlike izmeu ribanja podova i pisanja poezije.
Govorei uopteno, neophodno je kompletno ponovno vrednovanje
svih vrednosti iz perspektive njihove korisnosti; bez tog ponovnog
vrednovanja nikad se neemo mai s mesta na kom smo. Imamo mnogo
pogrenih vrednosti - moramo da budemo hrabri i da ponemo da ih
ponovo vrednujemo.
P: Kako razumem, moramo da stvorimo "ja" ni iz ega. ta stvara
"ja"?
O: Prvo, poznavanje sebe. Postoji veoma pogodna istonjaka
alegorija koja se odnosi na stvaranje "ja". ovek je uporeden sa kuom
punom slugu bez gospodara ili nadzornika koji bi pazili na njih. Zato
svaki sluga radi to mu se svia; niko ne radi svoj posao. Kua je u
potpunom haosu, jer svaki sluga pokuava da radi posao nekog drugog
za koji nije sposoban. Kuvar radi u staji, koija u kuhinji itd. Jedina
mogunost da se stvari poprave je da odreen broj slugu odlui da
izmeu sebe izabere zamenika nadzornika i na taj nain mu omogue da
kontrolie ostale sluge. On moe da uradi samo jednu stvar: svakog
slugu postavlja na njegovo mesto i tako oni poinju da rade svoj pravi
posao. Kad se ovo uini, postoji mogunost da se pravi nadzornik vrati
da zameni zamenika nadzornika i pripremi kuu za gospodara. Mi ne
znamo ta znai pravi nadzornik, ni ta znai gospodar, ali moemo da
prihvatimo da kua puna slugu i mogunost izbora zamenika nadzornika

opisuje nau situaciju. Alegorija nam pomae da razumemo poetak

mogunosti za stvaranje stalnog "ja".
Iz perspektive prouavanja sebe i rada na sticanju jedinstvenog "ja"
moramo da razumemo proces kojim od mnotva moemo da stignemo
do jedinstva. To je komplikovan proces i ima razne faze. Izmeu
sadanjeg stanja mnotva "ja" i jednog kontroliueg "ja" postoje izvesni
stupnjevi razvoja koji se moraju prouiti. Najpre, meutim, moramo
da razumemo da u nama postoje odreene strukture bez ijeg upoz
navanja ne moemo da razumemo kako konano od naeg sadanjeg
stanja dolazimo do stanja jednog "ja", ako je to za nas mogue.
Vidite, iako je najvei broj naih "ja" nepovezan i ak ni ne zna jedno
za drugo, ona su podeljena u odreene grupe. To ne znai da su
podeljena svesno; podeljena su ivotnim okolnostima. Ove grupe "ja"
se pokazuju kao uloge koje ovek igra u ivotu. Svi imaju odreen broj
uloga: jedna odgovara jednoj grupi okolnosti, druga drugoj itd. Sam
ovek retko primeuje te razlike. Na primer, on ima jednu ulogu za
posao, drugu za kuu, jo jednu za prijatelje, neku drugu ako ga zanima
sport itd. Lake je posmatrati ove uloge kod drugih nego kod sebe. Ljudi
su esto u razliitim okolnostima toliko razliiti da ove uloge postaju
sasvim oigledno i jasno definisane; ponekad su, meutim, dobro
skrivene, ili se ak igraju iznutra, bez spoljanjih manifestacija. Svi
ljudi, znali to ili ne, eleli to ili ne, imaju odreene uloge koje igraju.
To ponaanje je nesvesno. Kad bi bilo svesno, bilo bi sasvim drukije,
ali ovek nikad ne primeuje kako prelazi iz jedne uloge u drugu. Ili,
ako primeuje, ubeduje sebe da to radi s ciljem, da je to svesna radnja.
U stvarnosti promenu uvek kontroliu spoljne okolnosti; ovek sam ne
moe da je kontrolie, jer jo uvek ne postoji. Ponekad postoje sasvim
odreene protivrenosti izmeu dve uloge. U jednoj ulozi ovek kae
jednu stvar, ima izvesne odreene poglede i ubedenja; tada prelazi u
drugu ulogu i ima potpuno razliita ubedenja i govori potpuno razliite
stvari i ne primeujui to, ili pak misli da to ini namerno.
Postoje tano odreeni uzroci koji oveka spreavaju da uvidi
razliku izmeu raznih maski ili uloga. Ti uzroci su odreene vetake
tvorevine koje se nazivaju odbojnici. Odbojnik je veoma dobar naziv
za takve tvorevine. Odbojnici izmeu vagona spreavaju sudaranje,
ublaavaju udarac. Isto je i sa odbojnicima meu razliitim ulogama i
razliitim grupama "ja" ili podlinosti. Ljudi mogu da ive sa razliitim
podlinostima a da se one ne sudaraju, a ako i nemaju spoljnih manifes
tacija, one svejedno postoje iznutra.

Vrlo je korisno da se shvati ta su odbojnici. Pokuajte da otkrijete

kako ovek lae sebe uz pomo odbojnika. Pretpostavimo da neko kae
"Ja se nikad ne raspravljam". Tada, ako je zaista veoma ubeen da se
nikad ne raspravlja, moe da se raspravlja koliko hoe a da to nikad ne
primeti. To je rezultat odbojnika. Ako ovek ima izvestan broj dobrih
odbojnika, potpuno je obezbeen od neprijatnih protivrenosti. Odboj
nici su potpuno mehaniki; odbojnik je kao drvena stvar, on se ne
prilagoava, ali svejedno igra svoju ulogu: spreava oveka da uoi
protivrenosti.
P: Kako su stvorene uloge?
O: Uloge nisu stvorene, one nisu svesne. One su prilagoavanje
okolnostima.
P: Da li je teko da se prestane s igranjem uloga?
O: Nije stvar u tome da se prestane, ve da se ne identifikuje.
P: Mogu li neke uloge da budu dobre?
O: Mi govorimo samo o svesnosti i mehaninosti. Ako je uloga
mehanika, moramo da je posmatramo i da se s njom ne identifikujemo.
Najtea stvar je da se ovek ponaa svesno. Mi poinjemo svesno, a
potom se obino identifikujemo.
P: Rekao si da ovek ne bi mogao da izmeni nijedno od "ja" jer je
maina tako dobro uravnoteena da bi remeenje te ravnotee bilo
tetno?
O: Da, ali sam mislio na nekog ko pokuava da izmeni sebe bez
znanja, bez plana ili sistema. Ako. meutim, radi po planu kakav je
ovaj sistem, stvar je drugaija. Zato nam se savetuje da radimo odreene
stvari koje ne mogu da proizvedu nikakvu tetnu posledicu. Ovaj sistem
je proizvod iskustva. Pa ipak, u poetku moe da se uini vrlo malo da
se zaista prekine izraavanje negativnih oseanja, ili zaustavi fantazija
i sline stvari. To je vie radi posmatranja sebe. Ti misli da zaista
moete neto ako si to odluio - ali nije tako. Stvari se odvijaju
automatski, mehaniki, a ti to ne primeuje. Ako, meutim, pone da
im se suprotstavlja, poinje i da ih primeuje. Zato se to radi vie u
cilju posmatranja sebe, nego zbog nekih rezultata. Nije tako lako postii
rezultate.
P: Ako nameravamo da zaustavimo fantaziranje, ne moramo li da
imamo neku taku na koju emo usredsrediti um?
O: Uvek imamo dovoljno taaka da usredsredimo um - pitanje je
kako da ga usredsredimo? Mi imamo mo posmatranja, ali um ne
moemo da zadrimo na onom to hoemo. Situacija je otprilike

ovakva: ovaj nain prouavanja sebe izuavamo sa raznih strana; ako

uradimo malo na jednoj strani, malo na drugoj, malo na treoj, to e
zajedno proizvesti izvestan uinak i olakati da se uradi neto na etvrtoj
strani. Ne moemo da najpre uradimo jednu stvar, pa potom drugu;
moramo da zaponemo sa svih strana.
to se tie borbe sa fantazijom, sugerisano je samo da se borimo: to
ne znai da moemo da je zaustavimo. Potrebno je mnogo vie energije
nego to je imamo da bi se zaustavila fantazija - moemo samo da
pokuamo da je zaustavimo. Ne moemo nita da uinimo, moemo
samo da pokuamo. Moemo samo da zaponemo neto, a ako za
ponemo mnogo stvari odjednom, dobiemo izvesne rezultate. Uz
pomo ovog sistema mogue je da se zapone sa raznih strana, a onda
e se javiti rezultati.
P: Kad pokuam da pamtim sebe ne mogu da mislim ni na ta drugo.
O: Da, to pokazuje kako je to teko. U poetku, u prvim pokuajima
da bude svestan sebe, mora da upotrebi praktino sve svoje mentalne
snage, tako da ne preostaje nita. To, meutim, ne znai da e uvek biti
tako. To nije stvarno pamenje sebe: ti samo prouava kako da to
uradi. Kasnije e da shvati da svest moe da postoji bez misli; da je
svest neto razliito od misli. Miljenje koristi samo da pogura stvar,
a potom ona poinje da se kree u tom pravcu i ti postaje svestan bez
misli. Tad moe da misli o emu hoe. U poetku, meutim, svakako
mora da koristi tu mentalnu energiju, jer je, osim pokreta, to jedina
energija koja moe da se kontrolie. Ne moe, meutim, da sebe uini
svesnim okretanjem toka ili tranjem, pa zato najpre mora da koristi
energiju misli. To ne znai da e to uvek morati da radi - samo otvara
vrata.
P: Zato ovaj sistem nije iroko poznat i popularan?
O: Ne moe da bude takav zbog svog negativnog karaktera. Mi ne
prouavamo kako da stiemo, ve kako da gubimo. Kad bi se stvari
mogle stei odmah, sistem bi bio popularan. Ali, nita se ne moe
obeati. Teko je od ljudi oekivati da im se to svia, jer niko ne voli
da izgubi iluzije. Ljudi hoe pozitivne stvari ne shvatajui ta je mogue
a ta ne. Oni hoe da odmah znaju ta e postii. Najpre, meutim,
moraju da izgube mnoge stvari. Ideje ovog sistema nikad nee biti
popularne dok se ne izvitopere - jer se ljudi nee sloiti s tim da spavaju,
da su maine; ljudi koji smatraju sebe vanim uvek e se protiviti ovoj
ideji.

Sistem ne eli da nudi ideje ljudima koji ih nee. Ako su oni probali
druge metode i shvatili njihovu jalovost, moda e poeleti da pokuaju
sa ovim sistemom. Ovaj sistem je samo za one kojima je potreban.
Neophodno je da se razume situacija oveka i njegove mogunosti. Kao
to sam rekao, ovek je u zatvoru. Ako shvati da je u zatvoru, moe da
poeli da pobegne. On se, meutim, moe plaiti da se, ako pobegne,
ne nae u jo goroj situaciji nego ranije, pa se zato moe pomiriti s tim
da ostane u zatvoru. Ako odlui da pobegne, mora da shvati da su
neophodna dva uslova: mora da pripada grupi ljudi koji ele da to uine,
i drugo, oni moraju da dobiju pomo od onih koji su pobegli pre njih.
Zato ovek najpre mora da shvati da je u zatvoru; drugo, mora eleti
da pobegne; tree, mora da ima prijatelje koji takoe ele da pobegnu;
etvrto, mora da ima spoljanju pomo; peto, mora da radi na kopanju
tunela. Nikakva vera ni molitva ne mogu prokopati tunel za njega. A
ovek ne zna ta e nai kad pobegne iz zatvora. Ima mnogo razloga
zbog kojih ovek ne moe da pobegne sam. Dvadeset ljudi, meutim,
mogu. Svako od njih dobija radom ostalih. to dobije jedan, dobija svih
dvanaest.
P: Da li napredujemo pre procesom gubljenja nego izgradnje?
O: Postoje dva procesa. Prvi je proces eliminacije - moraju se
otkloniti mnoge beskorisne mehanike funkcije. Zatim postoji proces
izgradnje.
P: Rekao si da ovekov cilj treba da bude sticanje svesti o sebi. Za
mene taj cilj, meutim, izgleda suvie irok, jer ne znam ta svest o sebi
znai. Kako mogu da bolje razumem ideju o pravom cilju?
O: Treba da bude u stanju da razume problem cilja - nije obavezno
i da si u stanju da da odgovor. Uopteno reeno, cilj je jedan, bilo mali
ili veliki. Trebalo bi da si prouavanjem sebe ve dospeo do nekih uvida,
a na osnovu tih uvida moe da formulie svoj cilj. Uzmimo to na ovaj
nain - moemo li da kaemo da sada nismo slobodni? To je dovoljno
za optu formulaciju. Ako ponemo s tom formulacijom, biemo uvek
u stanju da shvatimo gde smo: biemo u stanju da shvatimo koliko nismo
slobodni, ime postajemo slobodniji. Ova ideja odsustva slobode mora
se za svakog posebno prouiti.
Drugim reima, svako mora da bude u stanju da shvati na koji nain
nije slobodan. Nije dovoljno pamtiti rei "Ja nisam slobodan"; neophod
no je da se to nedvosmisleno zna. ovek mora da shvati da u ivotu
stalno odluuje da uradi jedno, a uradi drugo, da eli da ode na jedno
mesto, a u zapravo odlazi na drugo, i slino.

I jo, ovo se ne sme bukvalno shvatati, ve svako mora da pronae

nain na koji on sam nije slobodan, karakteristian ba za njega. Kad
svi to shvate, bie lako da se o tome govori. Svako e tad shvatiti da je
rob i uvideti ta to zaista vlada njim i kontrolie ga. Tada e biti
jednostavno da se shvati da je cilj sloboda; ali sve dok je to samo
teoretisanje, ne moe niemu da poslui. Naem cilju da razumemo ta
elimo koristi jedino da razumemo ovo ropstvo individualno, u sopstvenom ivotu, kroz sopstveno praktino iskustvo.
Svako od nas mora da otkrije u emu nije slobodan. On hoe da zna
- a ne moe da zna; ili nema vremena, ili moda nema predznanja. Hoe
da bude, hoe da pamti sebe, hoe da "ini" na odreeni nain, ali se
stvari dogaaju drugaije, ne kako je on hteo. Kad to uvidi, shvatie da
je cilj sloboda; a da bi bio slobodan, ovek mora da bude svestan.
P: Ali, sloboda za mali broj, ne za sve?
O: Moe da misli samo o sebi. Ne moe da slobodu da meni kakva je onda korist da misli o meni? Moda, meutim, moe da
pomogne drugom oveku da pronae neto to e mu pomoi da
postane slobodan - ali samo kad sam neto postigne, samo kad sam
postane slobodniji.
P: Kako ovek uopte moe da se oslobodi? ovek je toliko slab, i
toliko je sila protiv njega!
O: Moe da bude slobodniji nego to je sada - slobodniji u odnosu
na svoje sadanje stanje. Gledaj na to iz line perspektive, ne filozofski,
i videe da ovek moe da bude manje ili vie slobodan, jer ima raznih
momenata u ivotu: u odreenim momentima si manje slobodan, u
odreenim vie. Kad nou spava, manje si slobodan nego tokom dana,
pa ako dok spava izbije poar, izgoree jer nee biti u stanju da izide
napolje. Zato si tokom dana slobodniji. Stvari treba uzeti jednostavno,
ne filozofski. Naravno, ako ponemo filozofski da razmiljamo, nema
nikakve slobode, pa ne preostaje nita drugo osim da se umre.
P: Da li je mogue da se utvrdi koji uticaji u ivotu najvie razaraju
nau slobodu?
O: Uticaji koji uveavaju nae ropstvo jesu nae iluzije, a posebno
iluzija da smo slobodni. Mi zamiljamo da smo slobodni, a to udesetostruuje nae ropstvo. To je glavni uticaj protiv koga moemo da
se borimo. Ima jo mnogo drugih uticaja protiv kojih moramo da se
borimo, ali to je poetak, to je prvo - naa iluzija o naem poloaju, o
naoj slobodi. Zato je pre svega potrebno da se rtvuje ta iluzija o

slobodi koju mislimo da imamo. Ako pokuamo da rtvujemo tu iluziju,

moda emo doi do mogunosti da zaista postanemo slobodniji.
P: Kakav smisao iz perspektive sistema imaju obine vrednosti kao
to su hrabrost, nesebinost i veselost?
O: Ponekad imaju veoma dobar smisao, ponekad ne znae nita. Ne
moe da oekuje trajni smisao u tim vrednostima, jer uobiajeni nain
miljenja uvek pretpostavlja da rei imaju trajno znaenje, a one ga ne
mogu imati.
P: Kae li ovaj sistem neto o ideji greha?
O: Greh je, prema optoj definiciji, "sve to nije neophodno"; ali,
moramo da preobliimo ovu definiciju. Greh je uvek rezultat slabosti.
Ako moram da odem negde, pa obeam da u biti tamo u 12.30, a znam
da u stii na vreme ako hodam brzo, pa umesto toga usput gledam
izloge, to e biti greh protiv mog obeanja da u stii na vreme. Na sve
se mora gledati iz perspektive cilja ili odluke, u odnosu na stvar koju u
odreenom trenutku poinjete da radite. Ako u vezi s ovim radom imate
cilj, greh e biti sve to uradite protiv sopstvenog rada. Ako nemate
cilj, to nije greh. Nije greh zaustaviti se i gledati izloge, ali ako morate
negde da stignete do odreenog vremena, a zbog ovog zaustavljanja
kasnite, tada je to greh. Greh i zloin moemo da razumemo kad ih
razumemo u odnosu na rad. Tad moemo da malo ire razmislimo i
pogledamo na ljude koji tek prilaze radu, pa onda na one koji bi mogli
da priu itd. Neophodno je da se ovom problemu pribliimo ra
zmiljajui u koncentrinim krugovima i zaponemo sa ljudima koji su
u radu ili koji za sebe misle da su u radu. Tada e sve to uine protiv
sopstvenog razumevanja rada biti greh, jer sebe obmanjuju. I ono to
urade protiv drugih ljudi koji rade, sugestijom ili primerom, takoe je
greh, jer je njihov cilj da pomognu, ne da odmau. Zato je greh najpre
mogue razumeti jedino u odnosu na rad, a potom ga, kasnije, videti i
u okolnom ivotu.
P: ta si mislio time da je greh rezultat slabosti?
O: Vidi, zahtevi u radu rastu; mnoge stvari postepeno postaju tee.
ovek donosi odreene odluke, a jedna od prvih je da ulae napor, da
ide suprotno uobiajenom putu na kome se napor uvek izbegava i stvari
ine to je mogue lakim. Ako ovek pokua da radi, donosi odluku
da se suprotstavi toj tenji, da stvari ini teini. Opet, ako to ostane
samo mentalna odluka, ako ne vodi nikakvom delovanju, besmislena je
i sigurno predstavlja greh protiv samog sebe.

P: Moe li da povee re "greh" sa reju "pokajanje"? Izgleda mi

da je pokajanje neto sasvim drugo od onog kako se uobiajeno definie?
O: U radu loe stvari ponitavaju mnoge dobre stvari, ali dobre
stvari ne mogu da ponite loe stvari. Samo pokajanje moe da poniti
loe stvari. To nikako ne znai da ovek neto uradi, pa se onda pokaje
i kae sebi "Neu to vie initi", zato to e to uraditi opet. Ako je ovek
uradio neku stvar, njen trag ostaje, tako da ju je lake uiniti sledei
put, a to stvara zamah. Ponekad ovek moe da prevazie taj zamah
pokajanjem, koje znai patnju.
P: Naziva to pokajanjem ukoliko moe da zaustavi zamah?
O: Kajanje moe da bude dobro, ali ne dovoljno snano da zaustavi
zamah. Ako ga, meutim, zaustavi, onda je to "pokajanje". Iskreno
pokajanje je velika snaga u radu. Nae tenje uvek nas nagone da inimo
stvari protiv rada. One nisu obavezno u istom obliku, to ih ini
varljivim. Mogu da uradim neku stvar u jednom obliku, a zatim je
nastavim ne u istom obliku, ve na isti nain. Ali, ako se ispravno
pokajem u pravom trenutku, mogu da zaustavim tu tenju.
P: Onda pravo pokajanje podrazumeva promenu bia?
O: Ne bih to nazvao promenom bia, ve jednostavno prekidanjem
neke tendencije.
P: Zar nema naina da pomognemo oveanstvu?
O: Mi uvek poinjemo od ideje da stvari treba popraviti. Pretpos
tavimo, meutim, da neki ovek stekne mo i pone da popravlja stvari.
On ih moe toliko upropastiti da izvesne vie sile budu prisiljene da ili
vrate u normalan poredak, to moe da znai unitenje Zemlje. Ovo
objanjava jo jednu stvar - zato je teko stei ono to zovemo viim
moima. Izgleda kao da odreeni svesni um spreava oveka da stekne
vie moi, jer bi ovaj momentalno poeleo da ih zloupotrebi. Izgleda
kao da te vie moi mogu da se steknu samo kad ti vii umovi ili svest
budu sigurni da se neete meati. Nema, meutim, svesnog nadzornika
- postoje zakoni, a oni su u vama. Oni su neka vrsta automatske konice
koja vas spreava da se meate.
P: Kakvo je dobro od posedovanja ovih moi ako ne moemo da ih
upotrebimo?
O: Oigledno je da se u izvesnom trenutku snage u svetu moraju
izboriti za prevlast, a vie sile ne ele da se meaju, oigledno iz sasvim
odreenog razloga. Ako je pozitivna strana - ona koja se suprotstavlja
haosu - dovoljno jaka, ona e pobediti. Ako je slaba, mora da bude
unitena, a tada e se moda pojaviti nova. U Bibliji ima mnogo aluzija

na ovu ideju - ili su to, moda, samo alegorije. Sve ovo pokazuje da se
za odreene stvari treba izboriti na jednom nivou - zato ne moe da bude
meanja.
P: Rekao si da ovek nema volju. Kako bi onda nazvao sluaj kad
ovek ini vrlo veliki napor da prevazie neku naviku, ili da ne uini
ono to bi voleo da uini?
O: Ili ga neto privlai, ili ga neto odbija. Ili se neeg plai, ili mu
se neto ne svia, a to stvara odbojnost; ili mu je neko rekao da bi neto
mogao da dobije, a to stvara privlanost. To nije u njemu, ve u
stvarima. Stvari ga ili odbijaju ili privlae, a on to zove svojom voljom
P: Na to gleda kao na potpuno bezvredno?
O: To je mehaniko; nema vrednosti. Moe da ima objektivnu
vrednost u smislu da ovek moe neto da dobije u materijalnom smislu.
Ali to nije napor o kom govorim. Napor poinje samo od jedne stvari
- napora da se probudimo.
P: Moe li ovek da razvije svest sopstvenim naporima?
O: Ne, ne moe to da ini sam, sopstvenim naporima. Pre svega
mora da ima izvesno znanje i izvesno objanjenje metoda; a pored toga
ima jo mnogo drugih tekoa. ovek je maina, maina kojom upra
vljaju spoljanji uticaji. Maina oveka broj 1, 2 i 3 ne poznaje sebe,
ali kad ovek pone sebe da upoznaje, postaje ve drugaija maina;
tako poinje razvoj. Sami, meutim, ne moemo da steknemo neophod
no znanje.
P: Kad kae da je posmatranje sebe put do svesti o sebi, mora li
ovek sebe da posmatra tokom neposrednog iskustva?
O: Koliko god moe. U poetku je to moda teko, ali uskoro e
shvatiti da je mogue. Kad shvati da moe da nusli jednim delom
uma, a posmatra drugim, nee biti komplikacija ni zbrke.
P: Da li je prvi korak da pokuamo da potpuno shvatimo da uopte
ne znamo nita?
O: Bilo bi vrlo korisno da to moe, ali ne moe - mi smo sigurni
u toliko mnogo stvari.
P: Treba li tome da teimo?
O: Moemo tome da teimo koliko nam volja, ali nikad ga neemo
postii na uobiajeni nain. Ako nauimo nove stvari o sebi, stvari koje
ranije nismo znali, moemo da uporedimo ono to smo ranije znali s
ovim to smo sada nauili. Bez poreenja ne moemo nita da postig
nemo.

Prolog puta sam objasnio podelu ljudi na sedam kategorija. Ova

ideja, povezana sa idejom ovekove mogue evolucije, daje veoma
dobar metod da se razumeju razlike ili podele u mnogim stvarima. Na
primer, od poetka uzimamo razliite ljudske manifestacije u razliitim
poljima delatnosti, u religiji, nauci, umetnosti itd, i pokuavamo da ih
sagledamo iz perspektive pomenute podele na sedam kategorija. Odmah
ete uvideti da, ako ima sedam kategorija ljudi, mora shodno tome da
bude i sedam kategorija svega to ljudima pripada. Mi ne znamo ljude
broj 5, 6 i 7, ali znamo razliku izmeu oveka broj 1, 2 i 3, tako da lako
moemo da razumemo da e religija oveka broj 1, ma kako se zvala,
biti primitivna religija, uproena u svakom smislu. Bogovi su prosti,
vrline su proste, grehovi su prosti - sve je prosto, jer ovek broj 1 ne
voli mnogo da razmilja. Religija oveka broj 2 bie sentimentalna,
emocionalna, puna iluzija i fantazije. A religija oveka broj 3 bie
religija koja se sastoji od teorija, rei i definicija za sve. To su jedine
vrste religija koje poznajemo, mada, ukoliko postoje ljudi vieg nivoa,
mora takoe da postoji i religija oveka broj 5, religija oveka broj 6 i
religija oveka broj 7.
Isto je i to se umetnosti tie - postoji umetnost broj 1, umetnost
broj 2 i umetnost broj 3, i mi ne poznajemo nita drugo. Postoje,
meutim, izvesna umetnika dela koja su preostala iz davne prolosti i
koja oigledno pripadaju ljudima vie svesti. Ako pronaemo takva
dela, videemo da ih ne razumemo, da su ona iznad naeg nivoa. Iz te
perspektive se sva obina umetnost, umetnost oveka broj 1, 2 i 3 zove
subjektivna umetnost, jer se zasniva iskljuivo na subjektivnom razumevanju ili subjektivnom oseaju stvari.
Jo je lake uoiti razliku u nauci. Zasigurno da je nauka broj 1, broj
2 i broj 3 sve to poznajemo. Ona koristi ovekovo sadanje stanje svesti
i sadanje funkcije kao instrument da postigne odreene rezultate.
Nauka broj 4 poinje poboljavanjem ovih instrumenata. Ako treba da
radite u bilo kojoj grani nauke, imate odreeni instrument za taj rad i
dobijate odreene rezultate. Pretpostavimo, meutim, da je mogue da
dobijete bolji instrument; odmah ete dobiti i bolji rezultat. Zato je
nauka broj 4 povezana sa usavravanjem instrumenta saznanja, usa
vravanjem ovekovih funkcija i stanja svesti.

P: Moe li nam rei vie o tome ta znai ovek broj 1, 2 i 3?

O: To se odnosi na teite u trenucima vanih odluka. ovek broj
3 e delovati na osnovu teorije, ovek broj 2 na osnovu emocionalne
simpatije ili antipatije, ovek broj 1 na osnovu fizike simpatije ili
antipatije.
P: Mora li ovek da ima znanje koje ne poseduje obian ovek da
bi razumeo dela svesne umetnosti?
O: Ne samo znanje, ve i znanje i bie. Postoje dve strane i obe treba
razviti.
Kad govorimo o znanju i biu, neophodno je da ponemo od
poetka. Pokuajte da razmislite kako vi gledate na to, kakav ste stav
imali prema ove dve ideje pre nego to ste se susreli sa ovim sistemom.
Svi smo u istom poloaju. Mi elimo znanje, ali ne shvatamo da u nama
postoje prepreke koje nas spreavaju da to znanje steknemo.
Poeu od sebe. Pre nego to sam upoznao sistem, proitao sam
mnogo toga i izveo veliki broj eksperimenata. U tim eksperimentima
sam postigao zanimljiva stanja, razumeo izvestan broj zakona, pa sam,
prirodno, eleo da ta stanja produim. Shvatio sam, meutim, da je za
to potrebno vie znanja. Tada sam upoznao ovaj sistem. U njemu se
poseban naglasak stavljao na bie. Prema ovom sistemu, nije mogue
da se stekne vie znanja dok se ne promeni bie.
Ubrzo poto smo uli o znanju i biu, naa grupa se podelila na dva
tabora. Prvi tabor je mislio da je itava stvar u promeni bia, da emo
se promenom bia stei vie znanja nego to ga sada imamo. Drugi tabor
(u kome sam, kako verujem, bio samo ja) govorio je da ak i u naem
sadanjem stanju bia moemo da steknemo vie znanja nego to ga
imamo, da nismo toliko zasieni znanjem da ne bismo mogli da apsorbujemo jo.
Kasnije sam shvatio da su neophodne obe stvari. Uzmimo primer
dva oveka: jedan zna aritmetika pravila, a drugi ne. Prirodno je da e
prvi biti u boljem poloaju iako im je nivo bia isti. to ovek bolje
poznaje matematiku, bolji mu je poloaj u odreenoj profesiji. Tako se
znanje moe poveavati na istom nivou bia. A ovek o kome govorimo
ne mora da poznaje samo matematiku; moe da zna i mnoge druge stvari,
da ima vie znanja i o psihologiji.
Sa druge strane, vidimo da kad se znanje prui dvojici ljudi (govorim
o psiholokom znanju) jedan primi prueno, a drugi ne moe. Oigledno
da njegovo bie nije pripremljeno. Zato u tom pogledu ljudi nisu u istom
poloaju.

Odnos bia i znanja je veoma krupno pitanje. Voleo bih da o tome

razmislite i pratite ono ta sam maloas rekao. Pokuajte da sami naete
primere. Znanje moe da odvede veoma daleko. Pitanje je, moe li
ovek da ga uzme? Moe li da ga svari? Jednu vrstu znanja moemo da
steknemo, drugu ne; zato o njemu ne moemo da govorimo uopteno.
Uzmimo, na primer, psiholoko znanje: ovakvi kakvi smo moemo da
nauimo veoma mnogo, i izvesne stvari mogu da postanu mnogo jasnije.
ovekovo znanje, meutim, u svakom trenutku zavisi od njegovog
bia. To je ono to ne razumemo. ovek moe da primi samo onoliko
znanja koliko doputa njegovobie; u suprotnom e njegovo znanje biti
puke rei. Ako se znanje prui nekolicini ljudi, jedan e ga stei, drugi
ne. Zato? Oigledno zato to je njihovo bie razliito.
P: Ne razumem tano ta je bie?
O: To si ti, ono to jesi. to vie poznaje sebe, vie poznaje svoje
bie. Da nikad nisi uo da ima bie, za tebe bi bie svih ljudi bilo isto.
Ako bih nekog ko nikad nije uo za pamenje sebe pitao za to, rekao bi
da moe da pamti sebe. To je jedno bie. Drugi zna da ne pamti sebe to je razliito bie. Trei poinje da pamti sebe - to je tree bie. Stvar
treba gledati na taj nain.
Mi razumemo razliku meu stvarima, ali u uobiajenom razmiljan
ju ne razumemo razliku u biu. ta uinio u ovom sistemu? Najpre, da
nismo jedno, da imamo mnotvo "ja", da nema sredinjeg "ja" koje ih
kontrolie. To je stanje naeg bia. Rezultat je mehaninost - mi smo
maine. Ako bismo uspeli da manje budemo naine, manje podeljeni u
sebi, ako bismo stekli vie kontrole nad sobom, to bi znailo da nam se
bie promenilo.
Kad sam sreo ovaj sistem, on mi je pokazao da je promena bia
neophodna, jer mi nismo ono to mislimo da jesmo. Kad bismo bili ono
to mislimo da jesmo - kad bismo imali svest, volju, kad bismo mogli
da inimo, tad bi nam trebalo samo znanje. Sve ono to mislimo o sebi
je, meutim, razliito od onog to u stvarnosti jesmo. A ba ta razlika
izmeu onog to mislimo da jesmo i onog kakvi smo stvarno pokazuje
ta naem biu nedostaje. Zato su potrebne dve stvari: promena znanja
i promena bia.
P: Ali mi se stalno menjamo!
O: Ne, mi smo u jednoj sobi, trimo iz jednog ugla u drugi, ne
menjamo se. U jednom uglu mislimo jednu stvar, u drugom mislimo
da smo drukiji. Ono to izgleda kao promena je promena puteni
imitacije, promena uslova, elja i odbojnosti.

Ovo stanje svesti u kome se nalazimo stalno osciluje gore - dole.

"Dole" znai da smo blie snu, "gore" znai da smo blie mogunosti
da se probudimo. Nikad nismo u potpuno istom stanju, ali ove male
promene znae samo vrtenje u krug.
Kao to vidite, evolucija oveka je sasvim mogua, ali mogua je
samo putem promene znanja i promene bia; a promena bia znai
sticanje svesti. To ne moe da doe samo od sebe, ne moe da se
"dogodi".
P: Da li ovek stie znanje o sebi posmatranjem sebe?
O: Posmatranje sebe je povezano sa izvesnim utvrenim vebama.
Ako pone da posmatra samo kako se stvari dogaaju, promai e ti
mnogo ta; ali ako pokua da se bori protiv nekih od stvari koje vidi,
na primer protiv sitnih navika, odjednom e poeti da vidi mnoge
stvari koje obino ne primeuje. Svako ima mnotvo sitnih navika:
navike hodanja, naviku pokretanja ruku, naviku sedenja, stojanja,
govora na odreeni nain. Ova borba ne slui da se postignu neki
posebni rezultati, ve samo za posmatranje sebe. Moda e kasnije
uvideti da mora da se otarasi odreenih navika, ali zasad ova borba
slui samo za posmatranje sebe.
Ako elimo da razvijemo svest i poboljamo nae funkcije, istov
remeno nam se od samog poetka posmatranja sebe savetuje da po
kuamo da zaustavimo neke od naih funkcija koje ne samo da nisu
korisne, ve su definitivno tetne. Na primer, dok posmatra sebe,
posebno dok posmatra emocionalnu funkciju, pokuaj da to je vie
mogue zaustavi svako izraavanje negativnih oseanja. ivot mnogih
ljudi se praktino sastoji od njih; oni negativna oseanja izraavaju u
svakom moguem trenutku, ili u svakoj prilici, pogodnoj ili nepogod
noj; oni uvek u svemu mogu da nau neto pogreno. Osnovna tenja
oveka broj 1, 2 i 3 je da odmah izrazi sva svoja negativna oseanja.
Ako uloi napor da ovo izraavanje zaustavi, to mu daje materijal za
posmatranje, i on vidi sebe iz sasvim drugog ugla. Ako uloi ozbiljan
napore u ovom pravcu, vrlo brzo e se uveriti da nema volju, jer
zaustavljanje tih negativnih oseanja jeste najtea stvar. A istovremeno
je neophodna.
Druga beskorisna funkcija je nepotreban govor. Mi suvie priamo.
Mi priamo i priamo i priamo, a to nikad zaista ne primeujemo.
Uglavnom mislimo da govorimo veoma malo, suvie malo, a posebno
oni ljudi koji priaju najvie misle da nikad ne priaju. To je veoma
pogodan predmet za posmatranje. Videe kako ti prolaze dani, koliko

mnotvo stvari mehaniki govori u odreenim uslovima, koliko mnogo

drugih stvari mehaniki govori u drugim uslovima. Uvidee, me
utim, da pria i pria jer ti to prua zadovoljstvo, ili ti ispunjava
vreme. Neophodno je da se uoi i prekine bar nekoliko takvih nepo
trebnih razgovora. Pria, fantazija, laganje i izraavanje negativnih
oseanja su zapravo nae glavne funkcije.
Ako sada elite da me neto pitate, pokuau da vam objasnim. Ne
smemo da ove ideje prouavamo samo u obliku u kom su date, nego
moramo i da ih primenimo na razliite probleme. One pruaju dobre
naine da se mnogi od njih ree.
P: Kad govori o laganju, da li govori samo o onom to kaemo ili
takoe i o onom to mislimo?
O: Zasad je sasvim dovoljno da uzmemo samo ono to govorimo.
Kasnije emo morati da prouimo i nae misli - one bi bile laganje
samom sebi. Stvar je ista, ali moramo da ponemo sa stvarima koje
zaista govorimo, i u poetku e biti potreban napor da se proveri da li
se radi o laganju. Laganje je uvek prianje o stvarima koje ne znamo.
Mi to ne zovemo laganjem - to je nae bekstvo: dajemo mu neko dobro
ime, a onda moemo da ga prihvatimo.
P: Voleo bih da preciznije znam ta se podrazumeva pod biem.
Razumem da je to neto trajnije nego komeajui skup raznih "ja".
O: Ne komplikuj to suvie. Sve tvoje jeste tvoje bie. Znanje je
odvojeno. Moe da odvojeno zamisli sve to zna, a sve ono to jesi,
odvojeno od tvog znanja, jeste tvoje bie. U ovoj podeli sastoji se od
dve stvari: onog to zna i ono to jesi. Iz perspektive razvoja, rad na
znanju bez rada na biu nije dovoljan. Znanje je ogranieno biem. Ako
u stanju u kome si sada stekne vie znanja, nee moi da ga upotrebi,
da ga razume, da ga povee. Razvoj znanja nije dovoljan, jer u
odreenom trenutku mora da prestane, pa e te znanje, umesto da te
vodi napred, vraati nazad, jer sticanje znanja nije bilo praeno pra
menom bia, i itavo tvoje znanje e postati iskrivljeno. U tom sluaju,
to vie znanja stie, tim gore po tebe.
P: Kakvu ulogu igra bie u sticanju znanja?
O: Bie je tvoje stanje. U jednom stanju moe da stekne izvesno
znanje, a ako razvije drugo stanje, moe da stekne vie znanja. Ako
si podeljen na razliita "ja" koja su jedna drugim protivrena, veoma je
teko stei znanje, jer e ga svaki deo sticati za sebe i razumeti za sebe
- tako nee stei mnogo razumevanja. Ako postane jedno, sigurno e

ti biti lake da stekne znanje, da ga pamti i razume. Bie znai stanje,

unutranje uslove, sve zajedno, ne odvojeno.
P: Zar nae bie ne raste sa znanjem?
O: Ne, bie samo od sebe ne moe da raste. Znanje, pa ak i veoma
kvalitetno znanje, ne moe uiniti da bie raste. Mora da radi na biu
i znanju odvojeno, jer e u suprotnom prestati da razume znanje koje
stie. Rad na biu je drugaiji - potreban je drugaiji napor.
Uopteno govorei, mi o svom znanju znamo vie nego o svom biu.
Znamo koliko malo znamo o sebi; znamo kako, u svakom trenutku, u
svemu greimo; znamo kako ne moemo da predvidimo stvari, kako ne
moemo da ih razumemo. Mi sve to znamo i shvatamo da je to posledica
naeg nedovoljnog znanja. Mi, meutim, ne razumemo kako se ljudi
razlikuju po biu. Korisno bi bilo uzeti komad papira i ispisati od ega
se nae bie sastoji. Tad ete uvideti da ono samo od sebe ne moe da
raste. Na primer, jedna osobina naeg bia je da smo mi maine; druga
- da ivimo samo u malom delu nae maine; trea - mnotvo o kome
smo govorili u prvom predavanju. Mi kaemo "ja", ali ovo ja je svakog
trenutka razliito. Imamo mnogo "ja" na istom nivou, a nema sredinjeg
"ja" da ih kontrolie. To je stanje naeg bia. Nikad nismo jedno i nikad
nismo isti. Ako ispiete sve ove osobine, shvatiete u emu bi se
sastojala promena bia, i ta bi se moglo promeniti. U svakoj osobini
zasebno ima neto to moe da se promeni; a mala promena u jednoj
osobini znai takoe promenu i u ostalima.
to vie upoznajete sebe, to vie upoznajete svoje bie. Ako ne
poznajete sebe, ne poznajete svoje bie. A ako ostanete na istom niivou
bia, ne moete da steknete vie znanja.
P: Da li je, da bi se radilo na biu, za nas neophodno da tome
posvetimo itavo vreme tokom dana, da uopte nemamo slobodno
vreme?
O: Poinje od nemogueg. Poni od onog to je mogue: poni
jednim korakom. Pokuaj da uradi malo, i rezultati e ti pokazati. Uvek
postoji granica - ne moe da uini vie nego to moe. Ako se suvie
trudi, nee uraditi nita. Malo po malo e, meutim, uvideti da su
neophodni ispravno miiljenje i ispravni stavovi. Za to je potrebno
vreme, jer smo toliko dugo bili u vlasti negativnih oseanja, negativne
fantazije, laganja, identifikacije i slinih stvari. Meutim, to e malo
po malo nestati. Ne moe da promeni sve odjednom.
Uvek mora da misli na sledei korak - samo jedan korak. Sledei
korak moemo da razumemo kao bie koje je malo vie ujedinjeno nego
sadanje, ali ne potpuno, ne konano.

P: Da li emo biti u stanju da procenimo promenu bia a da se ne

obmanjujemo?
O: Da, ali pre nego to bude u stanju da sudi o promeni, mora da
upozna svoje bie ovakvo kakvo je sada. Kad upozna najvei broj
osobina svog bia, bie u stanju da sudi o promeni.
Nivo naeg bia moemo proceniti po nestabilnosti naeg "ja" - onog
to zovemo "ja" - jer jednog trenutka jedan deo nas kae "ja", drugog
trenutka drugi. Ako dobro posmatra, uvidee koliko si razliit, ak i
tokom jednog dana. Jednog trenutka odlui da uini jedno, drugog
drugo. Ta stalna promena koja se odvija tokom samo jednog dana zaista
pokazuje nivo naeg bia.
P: Od ega zavisi razlika u nivou meu obinim usnulim ljudima?
O: Od pouzdanosti. Postoje pouzdaniji i manje pouzdani ljudi. Tako
je i u radu. Nepouzdani ljudi ne mogu da postignu mnogo.
P: Polazimo li svi od istog nivoa?
O: Manje - vie istog, ali ima varijacija. Glavna stvar je pouzdanost.
P: Kako ovek razvija svoje bie?
O: Sve to ste nauili, sve to ste uli o mogunosti razvoja, sve se
to odnosi na bie. Pre svega, razvoj bia znai buenje, jer je glavna
osobina naeg bia to to smo zaspali. Pokuajem da se probudimo
menjamo svoje bie: to je prva taka. Tu su, potom, jo mnoge druge
stvari: stvaranje jedinstva, neizraavanje negativnih oseanja, posmatranje, prouavanje negativnih oseanja, pokuaj da se ne identifikujemo, pokuaj da izbegnemo nepotrebnu priu - sve je to rad na
biu. Tano je da na taj nain stiete odreeno znanje, ali ako je to samo
intelektualno znanje, ono ostaje odvojeno. Bie je mo, mo da se "ini"
- a mo da se ini je mo da se postane drugaiji.
P: Ne razumem ovu podelu na znanje i bie kad zajedno deluju. U
prouavanju sebe oni su toliko izmeani da je teko da se uvidi ta je
ta.
O: Tano, ali je ipak mogue. Znamo ta znai znanje. Znamo da
je znanje relativno i zavisi od naih sposobnosti. Zapravo, moemo da
steknemo dovoljnu koliinu znanja sa kojim emo da ponemo i u naem
sadanjem stanju; vrlo brzo emo, meutim, uvideti da je, da bismo
stekli vie znanja, dubljeg ili ireg, o stvarima koje bismo zaista eleli
da razumemo, nuno da promenimo bie, jer su nai sadanji kapaciteti
za sticanje znanja vrlo ogranieni. Zato ak i iz perspektive sticanja
znanja dolazimo do neophodnosti da se promeni bie, jer bismo u
suprotnom imali samo rei i ne bismo znali ta one znae.

P: Imaju li ideje sistema bilo kakvu vrednost iz perspektive promene

bia?
O: Ideje same po sebi ne mogu da promene bie; tvoj napor mora
da ide u ispravnom pravcu, i jedna stvar mora da odgovara drugoj.
Napor ini u jednom pravcu, a napor morate da ulae i u drugom
pravcu. Nita ne moe da promeni bez pomoi sistema; pa ak i uz
njegovu pomo je to teko.
P: ta znai "rad"?
O: U sistemu koristimo re "rad" u smislu rada na sticanju znanja i
na prouavanju promene bia. Mora da ima neki jasan cilj i radi na
njegovom ostvarenju, tako da "rad" ukljuuje sticanje znanja i samokontrole radi postizanja cilja.
P: Zato je priroda nainila nepotpunog oveka, ostavila ga na pola
puta?
O: To je pitanje dobro dok ne shvati ta ovek moe da stekne. Kad
to shvati, uvidee da, se takve stvari mogu stei samo sopstvenim
naporom. U oveku mogu da se razviju svest i volja, a oni mogu da se
razviju samo ako ovek shvati da ih ne poseduje. Kad to shvati, shvatie
i da to ne moe da bude dato, ve samo steeno. ovek je stvoren na
jedini nain na koji moe da bude stvoren. Sve to je moglo da mu se
da, dato mu je. Ne moe mu biti dato vie. U suprotnom bi to bilo kao
da uzmemo oveka sa ulice i dodelimo mu in generala; on ne bi znao
ta da radi. To je tema za razgovor; ti kvaliteti nam ne mogu biti dati,
moramo da ih zasluimo ili kupimo. To je jedini nain da ih steknemo.

Stvarno znanje, objektivno znanje, jeste znanje koje dolazi od vieg

uma. To znanje nam pokazuje kako da prouavamo oveka, kako da
prouavamo svet, i kako da prouavamo njihov odnos. Uz pomo
objektivnog znanja mogue je upoznati stvarni svet koristei princip
relativnosti i princip razmere i poznajui dva osnovna zakona svemira:
Zakon broja tri i Zakon broja sedam.
Objektivnom znanju se pribliavamo prouavanjem objektivnog
jezika. Seate se da sam rekao da prouavanje ovog sistema poinje
prouavanjem novog jezika, i da sam vam dao nekoliko primera: centri,
podela ljudi na broj 1, 2, 3, 4, 5 itd, identifikacija, pridavanje znaaja,
pamenje sebe. To su izrazi novog jezika.

Sledei korak je prouavanje sebe, prouavanje ljudske maine i

razumevanje ovekovog mesta u svemiru. Poznavanje sebe je istov
remeno i cilj i sredstvo.
Rekao sam, meutim, da samo znanje nije dovoljno oveku koji eli
da se razvije; on takoe mora da radi na promeni svog bia. Samo,
promena bia je tako teka da bi bila gotovo nemogua kad ne bi bilo
znanja da mu pomogne. Zato znanje i bie moraju da rastu uporedo,
mada su meusobno potpuno odvojeni. Ni znanje ni bie sami za sebe
ne mogu da daju pravo razumevanje, jer je razumevanje rezultat istov
remenog rasta znanja i bia.
Rast znanja znai prelaz sa posebnog na opte, sa detalja na celinu,
sa iluzornog na stvarno. Obino znanje je uvek znanje o detaljima bez
znanja o celini, znanje o liu, ili o ilicama i reckama na liu bez
znanja o drvetu. Pravo znanje ne daje samo detalje, ve i mesto, funkciju
i znaenje tih detalja u odnosu na celinu.
P: Ako znanje postoji na razliitim nivoima, tad moemo da ste
knemo samo znanje koje pripada naem nivou?
O: Sasvim tano; meutim, ako bismo imali svo znanje koje mo
emo da steknemo na naem nivou, taj nivo bi se promenio. Stvar je u
tome to nemamo svo znanje koje je za nas mogue na naem nivou imamo suvie malo.
P: Da li se znanje dobija samo u kontaktu sa radom?
O: Od samog poetka su vam date odreene ideje i reene odreene
stvari o ljudskoj maini; na primer, o etiri funkcije, o razliitim
stanjima svesti, o injenici da ivimo u stanju koje osciluje gore - dole,
nekad blie svesti o sebi, nekad blie snu. Kad vam se ovo kae, takoe
vam se kae da to sami proverite. Ako o ovim stvarima samo ujete ili
proitate neto, one ostaju puke rei. Ali kad sami ponete da ih
proveravate, kad svaku funkciju razumete u sebi i shvatite sopstvena
oseanja i osete u vezi svake od njih, tad to postaje znanje.
Bie je neto sasvim razliito. U svom sadanjem stanju moete da
ulaete sve mogue napore, pa ete opet oseati da od svog znanja ne
moete da dobijete vie, jer vam bie nije odgovarajue. Zato je
neophodno da se radi na biu, da se ono ojaa, uini odreenijim. Tada
ete biti u stanju da izvuete vie znanja iz istih rei.
P: Ako je razumevanje razultanta znanja i bia, ne shvatam kako se
oni kombinuju.
O: Svaki put kad neto razume. Tvoje razumevanje je kombinacija
tvog znanja i tvog bia. Razumevanje je rezultat iskustva: odreenog
iskustva u biu i odreenog iskustva u znanju.

P: Jo uvek mi nije jasno ta podrazumeva pod biem i stanjem

bia.
O: Umesto da traimo definicije, pokuajmo da naemo ilustracije.
ovekovo bie je ono to on jeste. U bie spadaju mnoge stvari. Moe
da bude svesniji ili vie u snu, podeljeniji ili celovitiji, vie zainteresovan za neke stvari, a manje zainteresovan za neke druge; moe
da lae manje ili vie, da ne voli la ili da lae bez ikakvog
ustruavanja, da bude dosledniji ili manje dosledan, da osea da si
mehanian ili da to ne osea; moe da u sebi nema velikih sukoba,
ili da se sastoji od sukoba, da ima relativno malo negativnih oseanja,
ili da njima bude preplavljen. Uopteno reeno, stanje bia znai manju
ili veu povezanost delanja. Kad jedna stvar suvie protivrei drugoj,
to znai slabost bia. Mi ne shvatamo da ovek koji je jako nedosledan
ini svoje znanje nepouzdanim. Razvoj samo jedne linije, bilo znanja
ili bia, daje vrlo loe rezultate.
Bie ukljuuje svu tvoju sposobnost da "ini". Znanje je samo
pomono; ono moe da pomogne. Da bi se, meutim, promenilo bie
- a to je mesto na kom znanje ulazi u igru - najpre moramo da shvatimo
i razumemo nae sadanje stanje. Kad ponemo da razumevamo stanje
svog bia, poinjemo i da uimo ta da inimo sa sobom.
P: ta si mislio kad si rekao da razvoj samo bia ili samo znanja daje
loe rezultate?
O: Moda e ti pomoi ako ti to kaem onako kako sam ja prvi put
uo. Ako se znanje razvije iznad bia, rezultat e biti "slabi jogi" - ovek
koji sve zna, ali nita ne moe da uini. Ako se bie razvije iznad znanja,
rezultat je "glupi svetac" - ovek koji moe da uini sve, ali ne zna ta
da ini.
Ako ovaj sistem poredi sa drugim, videe da je ono to ga razlikuje
od ostalih, filozofskih ili drugih sistema, upravo vanost koju daje ideji
bia. Ostali sistemi u obzir uzimaju znanje ili ponaanje. Oni pretpos
tavljaju da ovakvi kakvi smo moemo da znamo vie ili da se drugaije
ponaamo. U religioznim sistemima se uglavnom na "veru" i "po
naanje" gleda kao da je stvar voljnog izbora. ovek moe da bude
dobari ili zao - svojevoljno. Ovaj sistem, meutim, sadri ideju o
razliitim nivoima bia. Na sadanjem nivou naeg bia postoji jedna
vrsta znanja, jedna vera, jedno ponaanje, sve odreeno biem. A najpre
dolazi znanje - koliko malo znamo. Poinje da prouava sebe: shvata
da si maina, ali da moe da postane svestan. Maina polazi od
odreenog nivoa bia. Pokuaj da razume ta se podrazumeva pod

biem, nivoom bia, promenom bia. Ovaj sistem kae da sve sile,
energije, razne vrste aktivnosti - zavise od nivoa bia. Ne moemo da
znamo vie usled nivoa naeg bia. Istovremeno, i najmanja promena
nivoa bia otvara nove mogunosti za sticanje znanja i za "injenje".
Sve nae moi odreene su nivoom naeg bia.
P: Kako sam razumeo, mi smo svi na istom nivou?
O: Da, u poreenju sa ovekom broj 4. Ima, meutim, ljudi koji su
vrlo daleko od nivoa oveka broj 4, i drugih koji su mu blii. Kao i u
svemu, i ovde postoje stepeni. Izmeu dva nivoa razlika je velika, ali
postoje prelazna stanja. Tako je i s nama: svako od nas u razliitim
trenucima moe da bude razliit.
Meu ljudima postoje male razlike, ali one nisu dovoljne da se njima
meri bie. Svi normalni ljudi roeni su na istom nivou i sa istim
mogunostima. Niko ne moe da se rodi na nivou viem od obinog.
Nita ne moemo da postignemo bez posebne obuke. Male razlike meu
ljudima su razlike u funkcijama, ali prave razlike bia su razlike u
stanjima svesti. Razlika u funkcijama je jednostrana razlika.
P: Da li bi mogao da bolje objasni stepen razlike koja postoji izmeu
nas i oveka broj 4? Hou da to razumem.
O: To je pravo pitanje. Moe to da razume posmatrajui druge
ljude i sebe. Postoje ljudi broj 1, 2 i 3 koje uopte ne zanima mogunost
razvoja ili sticanja znanja, niti bilo ta slino. Postoje, zatim, oni koji
imaju mogunost izvesnog razumevanja, ali se ono premeta sa jedne
stvari na drugu - ne radi se o direktnoj zainteresovanosti. Zatim, moe
da postoji direktan interes, zaetak magnetskog centra, susret sa C
uticajem itd. Zato ljudi broj 1, 2 i 3 mogu da budu veoma razliiti mogu da budu blie mogunosti razvoja, dalje od te mogunosti, pa ak
i bez ikakve mogunosti.
P: Kako ovek moe da razume znanje drugih ljudi dok je na istom
nivou?
O: Misli, ko moe da ga poduava, kome moe da veruje i slino?
Na nivou na kom smo moemo da sudimo o znanju drugih, ali ne i o
njihovom biu. Moemo bez greke da vidimo ko zna vie. U pogledu
bia su, meutim, greke lako mogue. Pretpostavimo da sretne nekog
ko zna vie od tebe, ali sumnja da mu je bie nie. Pogreie, jer nije
na posao da sudimo o njegovom biu. Ostavi njegovo bie na miru i
pokuaj da ui od njega. Mi nismo u stanju da vidimo nivo bia koji
je vii od naega; moemo da sudimo samo o nivou bia koji je isti kao
na ili nii. Vano je da zapamtimo ovaj princip.

P: Da li je ovaj sistem - sistem znanja?

O: Ovaj sistem nije toliko sistem znanja koliko sistem miljenja. On
pokazuje kako da se drugaije misli, ta znai drugaije misliti, zato
je bolje drugaije misliti. Misliti drugaije znai misliti u drugim
kategorijama.
Jedna stvar nam stoji na putu - mi ne znamo ta to znai "znati".
Moramo da pokuamo da razumemo ta to znai znati; to e nam pomoi
da razumemo ta znai misliti u drugim kategorijama.
P: Kakvo je poreklo ovog sistema?
O: Neu govoriti o detaljima, ve o principu - o tome kakvo u
principu mora biti njegovo poreklo. Da bi uenje bilo emu posluilo,
da bi imalo bilo kakvu vrednost, mora doi od oveka vieg uma nego
to je na, jer nam u suprotnom ne bi pomoglo i mi bismo ostali na istom
nivou. Ako uenje dolazi sa vieg nivoa, moemo neto da oekujemo.
Ako dolazi sa nivoa istog kao to je na, ne moemo da oekujemo nita.
Materijala za vrednovanje imamo dovoljno. Moemo da se zapitamo:
da li je sistem stvoren na nivou istom kao to je na ili na razliitom
nivou? Ako nam koliina materijala koji imamo nije dovoljna da
prosudimo, moramo da saekamo. Meutim, moemo da prosudimo
samo mi sami. Ako o tome bilo ta kaem ja, ti to ne moe da proveri.
Korisno je da se razmisli o tome: odgovor za sebe mora da nae sam.
P: Da li se on prenosio vekovima?
O: Kako to moe da proveri?
P: Verovau ti na re.
O: Ne sme nita da veruje.
P: Moe li nam rei gde da traimo njegovo poreklo i tragove?
O: U sebi samom. Da li ti je dao neto to ranije nisi imao?
P: Sigurno je nemogue da se ovaj sistem razume dok ovek ne
dostigne nivo sa koga on potie?
O: Razumevanje je relativno. Na naem nivou moemo da ra
zumemo mnoge stvari: samo se tako moemo pokrenuti. Ne moemo
da skoimo. Sigurno da uz pomo ovog sistema moemo da sebe i ivot
razumemo bolje nego uz pomo bilo kog drugog sistema koji znamo.
Ako moemo da kaemo da od njega dobijamo neto to ne bismo mogli
da dobijemo ni na koji drugi nain, moramo da nastavimo da ga
prouavamo. Moramo da imamo sistem vrednosti. Posle vrlo kratkog
vremena ovek moe da to odredi. Uz pomo ovog sistema sam za vrlo
kratko vreme veoma mnogo nauio, i uz njegovu pomo ak poeo da

razumevam stvari koje sam naao u drugim sistemima i nisam ih

razumeo. Na primer, uzmite "san" u Novom Zavetu. Ljudi to ne
primeuju, mada se stalno govori da ljudi spavaju a mogu da se probude,
ali se nee probuditi bez napora. Sistem objanjava ne samo sebe, ve
i ono to je istina u drugim sistemima. On objanjava ljudima da je
razumevanje, ako ga ele, mogue samo meu ljudima koji su budni.
U obinom ivotu sve je beznadena zbrka; ljudi nisu stvoreni da se
meusobno razumeju u obinom ivotu. Da jesu, bili bi drukije
napravljeni. ovek se mora dovriti sopstvenim naporima. To moemo
da shvatimo ako shvatimo prirodu volje i svesti. Sa tim je povezana
sposobnost za razumevanje. Kad bi ljudi poeli rad s ciljem da steknu
svest i volju, poeli bi da razumeju jedni druge. U ivotu, i uz najbolje
namere, oni su samo eprtlje. Ljudi su maine: nisu napravljeni da jedni
druge razumeju.
P: Da li je mogue da se razume razlog tog nereda? Sa kakvim je
ciljem tako napravljen?
O: Da bi ljudi uvideli opasnost, pokuali i poeli da razumevaju
svoju situaciju. Ljudi se nikad ne razumeju, a u nae vreme situacija u
ivotu postaje sve komplikovanija i opasnija. Istovremeno, takvi kakvi
su, ljudi slue ciljevima Meseca i Zemlje. Ali o tome kasnije.
Pogreno je da se misli da je nae vreme nalik na svako drugo. Danas
postoje izuzetne tekoe i izuzetne olakice.
P: Da li e se tekoe vremenom poveavati?
O: Da, ali ne preko odreene granice - preko te granice bi stvari
uinile nemoguim. Vano je da se shvati ne teorijski, ve sagledavan
jem injenica, da ljudi jedni druge ne razumeju i da situacija postaje sve
komplikovanija. Kad bi imali mitraljeze, bilo bi jo opasnije. A oni
imaju mitraljeze u razliitom smislu. Zato svako nerazumevanje postaje
sve dublje i komplikovanije.
P: Kakav e biti kraj?
O: Ne moemo da kaemo; to bi bilo proricanje. Sigurno je da iz
svega ovoga ne moemo da oekujemo nikakav dobar ishod.
Vidite, nai uobiajeni pogledi na stvari nisu dobri, oni nikud ne
vode. Neophodno je da se drugaije misli, a to znai da se vide stvari
koje sad ne vidimo, a da se ne vide stvari koje sad vidimo. A ovo
poslednje je moda najtee, jer smo na odreene stvari navikli: velika
je rtva da ne vidimo stvari koje smo navikli da vidimo. Navikli smo

da mislimo kako ivimo u manje - vie udobnom svetu. Naravno da ima

neprijatnih stvari, kao to su ratovi i revolucije, ali u celini je ovo
udoban, dobronameran svet. Najtee je otarasiti se te ideje o dobronamernom svetu. A potom moramo da razumemo da ni u kom
sluaju ne vidimo stvari kakve jesu. Mi vidimo, kao u Platonovoj
alegoriji o peini, samo odraze stvari, tako da je ono to vidimo izgubilo
svaku realnost. Moramo da shvatimo koliko esto nama upravljaju ne
same stvari, ve nae ideje o stvarima, nai pogledi na stvari, naa slika
stvari. To je najzanimljivije od svega. Pokuajte da o tome razmislite.

POGLAVLJE III
Samoprouavanje i samousavravanje - Stanja svesti i funkcije Stepeni svesti - Podela funkcija - Pamenje sebe - Mehaninost Prouavanje funkcija etiri centra - Potpodela centara - Patnja Formativni aparat - Pogrean rad centara - etiri vrste energije Zapuavanje rupa - Negativna oseanja - Zaustavljanje izraavanja
negativnih oseanja - Promena stavova

U ovom sistemu, koji oveka prouava kao nepotpuno bie, pose

ban naglasak se stavlja na prouavanje sebe, i u tom smislu je ideja
prouavanja sebe nuno povezana sa idejom usavravanja. Ovakvi
kakvi jesmo, moemo da upotrebimo samo mali deo naih moi, ali
prouavanje ih razvija. Prouavanje sebe poinje prouavanjem stanja
svesti. ovek ima pravo da sebe bude svestan ak i ovakav kakav je,
bez ikakve promene. Objektivna svest zahteva mnoge promene u njemu,
ali svest o sebi moemo da imamo sada. Ipak, ovek je nema, mada misli
da je ima. Kako je dolo do te iluzije? Zato ovek sebi pripisuje da je
svestan sebe? On to sebi pripisuje zato to mu to stanje po pravu pripada.
Ako nije svestan sebe, ovek ivi ispod svog pravog nivoa, koristei
samo desetinu svojih snaga. Ali sve dok sebi pripisuje ono to je samo
mogunost, nee raditi na tome da dostigne to stanje.
Zatim se postavlja pitanje: zato ovek nema svest o sebi ako ima
itavo ustrojstvo i neophodne organe za to? Razlog je njegov san. Nije
lako probuditi se, jer san ima mnogo uzroka. esto se postavlja pitanje:

imaju li svi ljudi mogunost da se probude? Ne, ne svi: samo je mali

broj u stanju da shvati da spava i da uini napor neophodan da se
probudi. Najpre, ovek mora da bude pripremljen, mora da razume
svoju situaciju; drugo, mora da ima dovoljno energije i dovoljno jaku
elju da bude u stanju da se izbavi.
U itavoj toj udnoj kombinaciji koja se naziva ovek stvar koja
moe da se promeni jeste svest. Najpre, meutim, ovek mora da shvati
da je maina, da bi bio u stanju da neke rafove pritegne, neke popusti
itd. On mora da prouava; tu poinje mogunost buenja. Kad shvati
da je maina i kad sazna neto o svojoj maini, uvidee da njegova
maina moe da radi u razliitim stanjima svesti, pa e zato pokuati da
joj obezbedi bolje stanje.
U ovom sistemu se kae da ovek moe da ivi u etiri stanja svesti,
dok ovakav kakav je ivi u samo dva. Takoe znamo da su nae funkcije
podeljene na etiri kategorije. Zato prouavamo etiri kategorije fu
nkcija u dva stanja svesti. Istovremeno shvatamo da se bljeskovi
samosvesti dogaaju, a da je ono to nas spreava da ih imamo vie
injenica da ne pamtimo sebe - da ivimo u snu.
Prva stvar koja je u ozbiljnom prouavanju sebe neophodna da se
razume jeste injenica da svest ima nivoe. Morate da zapamtite da ne
prelazite s jednog nivoa na drugi, ve da se oni dodaju jedan na drugi.
To znai da se, kad se probudite iz sna, stanje relativne svesti ili "budnog
sna" dodaje stanju sna; ako postanete svesni sebe, ovo stanje se dodaje
stanju "budnog sna"; a ako dostignete stanje objektivne svesti, ono se
dodaje stanju svesti o sebi. Nema otrih prelaza s jednog stanja na drugo.
A zato? Zato to se svako stanje sastoji od razliitih slojeva. Kad
spavate, moete da spavate dublje ili plie, pa zato u stanju u kom smo
sad moete da budete blie stanju samosvesti ili dalje od njega.
Druga stvar koje je u ozbiljnom prouavanju sebe neophodna jeste
da se proue funkcije putem posmatranja, da se naui da se one podele
na pravilan nain, da se naui da se svaka od njih odvojeno prepozna.
Svaka funkcija ima svoju profesiju, svoju sopstvenu specijalnost. One
moraju da se odvojeno prouavaju i da se njihove razlike jasno razumeju, imajui na umu da ih kontroliu razliiti centri ili umovi. Mi
uvek pokuavamo da sve svedemo na samo jedan um. Instinktivni centar
moe da postoji odvojeno od drugih centara, motoriki i emocionalni
centar mogu da postoje bez intelektualnog. Moemo da zamislimo da u
nama ive etiri oveka. Jednog nazivamo instinktivni ili fiziki ovek.
Motoriki ovek je takoe fiziki ovek, samo sa drugaijim tenjama.
Dalje je tu sentimentalni ili emotivni ovek, i teorijski ili intelektualni

ovek. Ako na sebe gledamo iz ove perspektive, lake je da uvidimo

gde pravimo glavne greke o sebi, jer smatramo da smo uvek jedno, da
smo uvek isti.
Nemamo nain da vidimo centre, ali moemo da posmatramo
funkcije: to vie posmatrate, imaete vie materijala. Ova podela na
funkcije je veoma vana. Kontrola nad bilo kojom od naih sposobnosti
moe da se postigne samo uz pomo znanja. Svaka od funkcija moe da
se kontrolie samo ako poznajemo njene specifinosti i brzinu rada.
Posmatranje funkcija mora da se povee sa prouavanjem stanja
svesti i nivoa svesti. Mora da sejasno shvati da su svest i funkcije sasvim
razliite stvari. Kretanje, miljenje i oseanja su oigledno su funkcije;
one mogu da rade sasvim samostalno bili mi svesni ili ne; drugim
reima, one mogu da rade mehaniki. Biti svestan je neto sasvim drugo.
A ako smo svesniji, to odmah poveava razgovetnost naih funkcija.
Funkcije se mogu uporediti sa mainama koje rade na razliitim
stepenima osvetljenosti. Te maine su takve konstrukcije da bolje rade
na svetlu nego u mraku; u svakom trenutku u kom ima vie svetlosti
maina bolje radi. Svest je svetlost, a funkcije su maine.
Posmatranje funkcija zahteva dug rad. Neophodno je da se za svaku
nae veliki broj primera. Prouavajui ih, neuzbeno emo videti da
naa maina ne radi ispravno; neke funkcije su sasvim u redu, dok su
druge nepoeljne iz perspektive naeg cilja. Jer, mi moramo da imamo
cilj - inae prouavanje nee dati nikakav rezultat. Ako uvidimo da
spavamo, cilj je da se probudimo; ako shvatimo da smo maine, cilj je
da prestanemo da budemo maine. Ako elimo da budemo svesniji,
moramo da prouimo ono to nas spreava da pamtimo sebe. Zato
moramo da uvedemo izvesno vrednovanje funkcija u odnosu na to da li
su korisne ili tetne za pamenje sebe.
Zato postoje dva pravca prouavanja: prouavanje funkcija naih
centara i prouavanje nepotrebnih ili tetnih funkcija.
P: Da li je posmatranje metod tog prouavanja?
O: Na taj nain moe da se shvati mnogo stvari i da se pripremi tlo
za dalje prouavanje, ali to samo po sebi nije dovoljno. Posmatranjem
sebe ovek ne moe da napravi najvanije podele u sebi, kako horizon
talne, tako i vertikalne, jer ima mnogo razliitih podela; ne moe da
upozna razliita stanja svesti i razdvoji funkcije. Glavne podele moraju
da se znaju, jer e inae ovek praviti greke i nee znati ta posmatra.
ovek je veoma komplikovana maina; on zapravo i nije maina,
ve velika fabrika koja se sastoji od mnotva razliitih maina koje sve
rade razliitim brzinama, na razliito gorivo, u razliitim uslovima.

Zato nije u pitanju jedino posmatranje, nego i znanje, a ovek ne moe

da stekne znanje sam od sebe, jer priroda to znanje nije stvorila kao
instinktivno - ono mora da se stekne umom. Instinktivni ovek moe da
zna ta je kiselo ili slatko i sline stvari, ali tu instinktivno znanje
prestaje. Zato ovek mora da ui, i to da ui od nekog ko je prethodno
ve nauio.
Ako se ozbiljno trudite da posmatrate funkcije u sebi, shvatiete da
obino ne pamtite sebe, ma ta radili, ma ta mislili, ma ta oseali. Ne
shvatate da ste prisutni, da ste ovde. Istovremeno ete shvatiti da moete
da poveate sposobnost pamenja sebe ako ulaete dovoljno veliki napor
dovoljno dugo vremena. Poeete ee da pamtite sebe, poeete sebe
da pamtite dublje, poeete da pamtite sebe u vezi sa vie ideja - idejom
o svesti, idejom o radu, idejom o centrima, idejom o prouavanju sebe.
Pitanje je, meutim, kako da pamtimo sebe, kako da sebe uinimo
svesnijim. Prvi korak je da shvatimo da nismo svesni. Kad to shvatimo
i posmatramo to izvesno vreme, moramo da pokuamo da se uhvatimo
u trenucima kad nismo svesni i to e nas malo po malo uiniti svesnijim.
Ovaj napor e nam pokazati koliko malo smo svesni, jer je u uobi
ajenim ivotnim okolnostima jako teko biti svestan. Ovde se pos
tavljate u vetake uslove, mislite o sebi "ja sedim ovde" ili "ja sam ba
ja" - pa ak i tako ne moete mnogo da uinite. U uobiajenim
okolnostima, meutim, dok mislite o neemu, ili razgovarate, ili radite,
sve vas ometa i ne moete da pamtite sebe. Izraz "pamenje sebe" uzet
je namerno, jer u uobiajenim okolnostima esto kaemo "on se zabo
ravio" ili "povremeno doe sebi". Ovaj izraz koristimo samo u odnosu
na ekstremne oblike negativnih oseanja, ali zapravo se mi stalno
zaboravljamo, i nikad ne dolazimo sebi, osim u vrlo retkim momentima.
P: Da li je pamenje sebe poetni proces u ovom sistemu?
O: Ono je sredite poetnog procesa i mora da se nastavi, da ue u
sve. Isprva to zvui neverovatno, jer moete da pokuate da pamtite
sebe, a potom shvatite da vam to dugo vreme uopte nije palo na pamet;
onda ponovo poinjete da ga se seate. Napori ove vrste, meutim,
nikad nisu izgubljeni; neto se akumulira, i u odreenom trenutku, kad
u uobiajenom stanju budete potpuno identifikovani i zagnjureni u
stvari, otkriete da moete da stanete po strani i kontroliete sebe. Nikad
ne znate kad e se to dogoditi ili kako e doi. Morate da uradite to je
u vaoj moi - posmatrate sebe, prouavate, a pogotovo da pokuavate
da pamtite sebe. Tada ete, u odreenim trenucima, videti rezultate.
P: Kako ovek poinje da koristi memoriju u smislu pamnja sebe?

O: Pamenje sebe u stvari nije povezano sa memorijom; pamenje

sebe je samo izraz. On znai svest o sebi, ili samosvest. ovek mora da
bude svestan sebe. To poinje mentalnim procesom pokuaja da bude
sebe svestan. Ova sposobnost pamenja sebe mora da se razvije, jer u
pamenju sebe moramo da pokuamo da nae funkcije prouavamo
odvojeno jednu od druge - intelektualnu funkciju odvojeno od emo
cionalne, instinktivnu odvojeno od motorike. To je veoma vano,
mada ne i lako.
P: Da li to znai da treba da vebamo posmatranje tih razliitih
funkcija?
O: Da, u odreenim momentima tokom dana moramo da pokuamo
da u sebi vidimo o emu mislimo, ta oseamo, kako se kreemo itd. U
jednom trenutku moete da se koncentriete na intelektualnu funkciju,
u drugom na emocionalnu, potom na instiktivnu i motoriku. Pokuaj,
na primer, da otkrije o emu misli, zato to misli i kako o tome misli.
Pokuaj da posmatrate fizike osete kao to su toplota, hladnoa, ono
to vidi, ta uje. Potom, svaki put kad se pokrene moe da vidi
kako se mie, kako sedi, kako stoji, kako hoda itd. Instinktivnu
funkciju nije lako izdvojiti jer se u uobiajenoj psihologiji ona mea sa
emocionalnom; potrebno je izvesno vreme da se one postave na svoja
mesta.
P: Ima li ikakvog smisla da se prekinu neke uobiajene radnje, kao
to je odlazak na spavanje u odreeno vreme?
O: Mehanika promena stvari te vrste moe da koristi na samom
poetku posmatranja sebe, ali ne moe da da nikakav trajan efekat. Ona
moe da ti pomogne da vidi neto to inae ne bi video, ali sama po
sebi nee proizvesti nikakvu promenu. Promena mora da pone iznutra,
pramenom svesti, od trenutka kad pone da pamti sebe, ili ak ranije,
kad pone da shvata mogunost pamenja sebe, kao i to da je ona
veoma vana. Samo, na nesreu, esto se dogaa da ljudi dobro ponu
a potom njihovi napori izgube pravac.
P: Smanjuje li posmatranje mehaninosti mehaninost? Mislio sam
na fiziki rad.
O: Bez rada na svesnosti svi oni nai delovi koji mogu da budu svesni
postajae sve vie i vie mehaniki. Samo je vrlo jednolian rad bez
ikakavih izmena potpuno mehaniki. Ako je rad bar neto sloeniji, tim
gore e ispasti to se vie mehaniki radi. Mehaninost nije korisna ni
u kakvom radu - ovek mora da se prilagodi, da menja metode da bi
dobro radio, a da bi to postigao, mora da bude svestan ta radi. Biti

efikasan u fizikom radu ne znai biti mehanian. Obuka nas ne ini jo

vie mehanikim. Biti ekspert znai biti inteligentan u svom radu.
P: Izgleda da motoriki i instinktivni centar rade normalnije i
uravnoteenije od intelektualnog i emocionalnog. Zato je to tako?
O: Zato to bi u suprotnom ljudi otili levo kad hoe da odu desno
i nikad ne bi stigli tamo kuda su se uputili. A ako bi instinktivni centar
bio nalik na emocionalni i intelektualni kakvi su sad, ovek bi se ubrzo
otrovao. Za instinktivni i motoriki centar obavezan je odreeni stepen
normalnosti. Ostali centri mogu da polude a da ne izazovu trenutnu
tetu.
Da bi se razumela ljudska mehaninost, veoma je korisno da se naui
da se o oveku misli kao o maini, da se prouavaju funkcije te maine,
i da se razume osnovna podela na funkcije, ne samo uopte, ne samo u
teoriji, ve da se oni proue u svom delovanju, da se naui kako oni
rade. Ova podela na etiri funkcije je samo preliminarna podela, jer se
opet svaka od njih deli. Sve to mora da se proui i razume posmatranjem,
jer teorijsko prouavanje ne daje isti rezulatat, ne vodi istim zaklju
cima, ne pokazuje identinu istinu. Na primer, vrlo malo sistema
prepoznaje postojanje instinktivnog centra ili instinktivnog uma, a
nijedan od sistema za koje sam uo ne prepoznaje postojanje nezavisnog
motorikog uma. Pa opet motoriki um igra vrlo veliku ulogu u naem
ivotu, tako da odsustvo te podele u velikoj meri kvari rezultate
uobiajenog posmatranja oveka, posebno u savremenoj psihologiji, jer
se mnogim stvarima pripisuje pogreno poreklo budui da ova injenica
nije poznata. Veoma je vano da se proui i posmatra motoriki centar,
jer on pored kretanja u prostoru ima i drugih funkcija, kao to je npr.
imitacija, koja je veoma vana funkcija oveka br. 1. Pored toga,
motoriki centar upravlja snovima, i to ne samo nonim snovima, ve
i snovima u budnom stanju - sanjarenjem. A poto nam najvei deo
ivota prolazi ili u pravim snovima ili u sanjarenju, najvanije je da se
proui motoriki centar. Mi mislimo da su vaniji intelektualni i
emocionalni ivot, ali u stvari motoriki i instinktivni centar upravljaju
najveim delom naeg ivota. Zato motoriki centar ima mnogo koris
nih i mnogo tetnih funkcija.
P: Postoji li veza izmeu mehanikog ponaanja i motorikog
centra?
O: Ne. Motoriki centar znai um ija je prava funkcija da upravlja
pokretima. Zato "motoriki" i "mehaniki" nije isto. Svaki centar moe
da bude mehaniki; svaka funkcija moe da bude manje ili vie

mehanika, manje ili vie svesna. Sigurno da u nama ima izvesnih

mehanikih procesa koji ne moraju da postanu svesni, kao to su
fizioloki procesi koje ureuje i kojima upravlja njihov spostveni um.
Ali nae ponaanje u celini, i prema sebi i prema drugim ljudima, moe
da postane tetno ako se prepusti samom sebi.
P: Da li je prianje uvek mehaniko?
O: U najveem broju sluajeva. To je jedna od prvih stvari koje
treba posmatrati i boriti se s njom. Vrlo je teko da se prianje posmatra
i da se s njim bori, ali to mora da se uradi.
P: Mislio sam da prianjem o njima formuliem svoja zapaanja.
Sada, meutim, oseam opasnost da ta zapaanja ispare u prianju.
O: Prianje moe da bude veoma razliito. Moe da pria prie
radi, ili da uz pomo napora sebe navede da pria napora. Prianje
moe da bude buenje, a moe da bude i san.
P: Moe li da nam kae neki nain na koji se moe uloiti vie
napora u posmatranje?
O: Ako se stavi u tei poloaj, na primer, ako zauzme pozu na
koju nisi navikao, nee moi da prekine posmatranje. Mi sebe ne
posmatramo zato to je ivot suvie lak. Da si gladan, umoran, da ti je
hladno, posmatrao bi sebe. U naoj civilizaciji, meutim, nema snanih
fizikih oseta. Mi sve stvari ublaavamo pre nego to dostignemo stepen
koji bi nas naterao da posmatramo.
P: Da li od nas trai da vebamo takvu vrstu posmatranja? Mislio
sam da se radi o posmatranju naeg unutranjeg stanja.
O: Sve je korisno. Prouavanje maine je isto tako korisno kao i
prouavanje psiholoke strane. Ne moe da prouava jednu stranu bez
druge. Mora da zna kako maina radi.
P: Kako se saznaje koliko centara ima?
O: Posmatranjem. Na uobiajeni nain mogu da se posmatraju etiri
razliite funkcije koje oigledno dolaze iz razliitih izvora i kojima
upravljaju razliiti principi. Posmatranje sebe ovo jasno pokazuje, pa
posle izvesnog vremena ovek ne moe da ih pomea.
P: Zato savremeni psiholozi nisu to uvideli?
O: Zato to ne znaju za njih. Podela na centre izgleda veoma
jednostavna, ali injenica da nije poznata pokazuje da obian um ne
moe da je otkrije. Ako uzmete dananju psihologiju, obian um samo
osea da ima neto razliito, ali ne moe da odreeno kae da je ovo
jedna, a ono druga stvar. Ova ideja dolazi iz kola, ba kao i itava ideja
o podeli na etiri stanja svesti. Ovu poslednju ideju moete da naete u

literaturi, ali je opis sasvim razliit, opet zato to dolazi iz kola i mora
usmeno da se objasni. Postoje stvari koje mogu da se opiu u knjigama,
a postoje i stvari koje nikad ne mogu da se ispravno opiu.
P: Znai da je ideja o centrima stara ideja?
O: Ona je veoma stara, ali mi ne moemo da je se dosetimo dok
nam se ne kae. Ako nam se kae, moemo da posmatramo i utvrdimo
da je istinita, ali sami ne moemo da doemo do nje. To dokazuju
injenice, jer i nije bila otkrivena.
P: Gde su smeteni centri?
O: To nije vano, jer svaki centar zauzima itavo telo. Ne postoji
nijedna elija u naem telu koju ne kontroliu svi centri. Ovo ne sme da
se shvati suvie bukvalno; ne moete, na primer, da kaete da intelekt
kontrolie svaku eliju jer ima ogranienja, ali, govorei uopeno, svaki
centar upravlja itavim telom na razliit nain. Ne moemo, meutim,
da znamo fiziki aspekt putem uobiajenog posmatranja; ali moemo
da prouavamo funkcije, a to nam daje sav materijal koji je nephodan.
P: Moe li onda da se posmatra intelektom?
O: Nita drugo i ne moe da uradi; to je je jedini na deo koji je
u izvenom stepenu pod naom kontrolom, tako da um moemo da
koristimo za posmatranje. Kasnije moda moe da obui ostale centre
da posmatraju, ali se do toga zadugo ne moe doi. Naravno, ostali
centri ne smeju da smetaju. Na primer, ako se emocionalno s neim
identifikuje, to e spreiti posmatranje; eli da misli o jednoj stvari,
ali ti to stalno donosi druge misli, druge asocijacije. Dugo moramo da
radimo iz intelektualnog centra, ali istovremeno moramo da razumemo
da s njim ne moemo daleko da stignemo, jer on ima konana ogra
nienja; on e te odvesti do izvesne granice, preko koje ne moe da
ide ako ne upotrebi emocionalni centar. Emocionalni centar, me
utim, mora da se prethodno obui. Mora da naui da ne izraava
negativna oseanja, i samo ako to radi dovoljno dugo, mogu da se
objasne druge stvari.
P: Ne moemo dopustiti oseanjima da nas vode a da ne upotrebimo
intelekt, zar ne?
O: U normalnom stanju moemo, ali, budui da nismo sasvim
normalni, ona nas mogu odvesti u pravom ili u pogrenom smeru. Nema
garancije da e nas odvesti u pravcu u kom elimo - moemo da elimo
da odemo na jedno mesto, a naa oseanja mogu da nas odvedu na neko
drugo.
P: Da li bi oseanja trebalo da razviju sopstvenu inteligenciju?

O: Potpuno se slaem s tim, ali ta to znai? To pre svega znai da

mora da naui da vlada izraavanjem svih neprijatnih oseanja; samo
tada e emocionalno znati ta da radi dalje.
P: Rekao si da su miljenje i emocionalna funkcija potpuno od
vojeni, ali zar nije veoma teko da se odredi razlika?
O: Ne, uopte nije teko, potrebno je samo malo strpljenja i
posmatranja; posle kratkog vremena videe jasno ta je miljenje, a ta
su oseanja.
P: Rade li tri centra esto istovremeno?
O: Da, ali "istovremeno" moe da ima razna znaenja. Vrlo retko
oni istovremeno rade na istom predmetu. Sve etiri funkcije mogu da
se odvijaju i odvijaju se istovremeno, ali mogu da rade na razliitim
stvarima. Umetniko stvaranje bi bilo primer istovremenog rada sve
etiri funkcije na istom predmetu.
Zbog ovog istovremenog rada centri se esto veoma izmeaju, ali
ih je ipak mogue razlikovati. To je poetak posmatranja sebe i razumevanja sebe - moramo da razumemo razliite funkcije i potoni
ponemo da ih delimo.
P: Zato je mogue da motoriki centar moe da prekine fantaziju?
Uvideo sam, na primer, da vrtlarstvo ili bilo kakav fiziki rad pomae
da se ona zaustavi.
O: To znai da je centar koji se bavi fantaziranjem isti onaj koji se
bavi vrtlarstvom. To samo dokazuje da je fantazija funkcija motorikog
centra.
P: Ne mogu da uvidim vanost naglaska koji se stavlja na centre.
O: Vrlo je vano da shvatimo da je na um podeljen na etiri uma,
da u nama nema jedinstva, da su etiri funkcije ili uma potpuno razliiti.
To samo po sebi oveku daje drugaiju sliku o sebi.
P: Kako da se razlikuju oseanja od instinkta?
O: To je veoma vano pitanje i ovek sam mora da ga rei posmatranjem i prouavanjem. Instinktivna oseanja su uvek povezana sa neim
fizikim. Poto savremena psihologija ne razlikuje instinktivna ose
anja od ostalih oseanja, verovatno je da e biti izvesnih problema da
se razume razlika. A kad zna da su oni razliiti, mogue je da ih
razlikuje.
P: Moe li bilo ta da kontrolie nevoljne organe i elije?
O: Da, instinktivni centar. Misli li da bismo preiveli i pola sata
kad instinktivni centar ne bi radio? On zna ta je pravilan a ta pogrean
rad svakog organa. On uvek nastoji da ih navede da pravilno rade. Mi

mislimo da organi rade sami od sebe - to je fantazija. Njih kontrolie

instinktivni centar. To je "instinkt" u pravom snuslu to se oveka tie.
P: Ima li kvalitet intelekta znaaja za sticanje svesti?
O: Ima, jer moramo da ponemo od intelekta. Na intelektualni
centar je bolje razvijen, ili vie pod naom kontrolom. Emocionalni
centar je mnogo neodgovorniji. Zato, poto imamo vie kontrole nad
intelektualnim centrom, moramo da ga koristimo sve dok ili ne pos
tanemo svesniji ili nauimo da ostale funkcije korisnije upotrebljavamo
i kontroliemo ih bolje nego to to sad radimo. Zasad nemamo kontrolu
nad instinktivnom i emocionalnom funkcijom, a nad motorikom je
imamo samo u maloj meri. Sve ih pokreu spoljni uticaji. Ne moemo
da budemo ljubazni ili besni bez uzroka, a uzrok znai neto spoljanje.
Kasniji rad mora da se odvija na emocionalnom centru, jer je u njemu
glavna energija. Intelektualni centar je samo pomoni, ali je zasad sve
to imamo.

Hou da vam o centrima kaem jo neto to e vam pomoi da

razumete situaciju. Neki od centara su podeljeni na dve polovine pozitivnu i negativnu. Ova podela je veoma jasna kad se radi o intelek
tualnom i instinktivnom centru. Sav rad intelektualnog centra se sastoji
od poreenja. Podela u instinktivnom centru je sasvim jednostavna:
zadovoljstvo - bol. To upravlja itavim instinktivnim ivotom. Pri
povrnom gledanju izgleda da se i emocionalni centar takoe sastoji od
dve polovine - prijatnih i neprijatnih oseanja. Ali u stvarnosti nije tako.
Sva naa nasilna i depresivna oseanja i uopte najvei deo nae
mentalne patnje iste je vrste - neprirodan, i na organizam nema pravi
centar za ta negativna oseanja; ona rade uz pomo jednog vetakog
centra. Taj vetaki centar - neka vrsta otekline - postepeno se u nama
stvara od ranog detinjstva, jer dete ivi okrueno ljudima sa negativnim
oseanjima i imitira ih.
P: Nisu li instinktivna oseanja negativna?
O: Mogu da budu negativna, ali s pravom. Ona su sva korisna.
Negativni pol instinktivnog centra je straar koji nas upozorava na
opasnost. U emocionalnom centru su negativna oseanja veoma tetna.
Dalje je svaki centar podeljen na tri dela: intelektualni deo, emo
cionalni deo i motoriki ili mehaniki deo. Motoriki deo svakog centra
je najmehanikiji i najee se koristi. Mi uglavnom koristimo samo
mehanike delove centara. ak se i emocionalni delovi koriste samo
povremeno; to se intelektualnih delova tie, oni se u uobiajenim

okolnostima koriste veoma retko. To pokazuje kako sami sebe ogrania

vamo, kako koristimo samo mali, samo najslabiji deo naeg organizma.
Vrlo je lako da razlikujemo ova tri dela kad ponemo da posmatramo
sebe. Mehanikim delovima nije potrebna naa panja. Emocionalnim
delovima potrebno je veliko interesovanje ili identifikacija, panja bez
napora ili namere, jer panju privlai i dri sam objekt. A u intelektual
nim delovima morate da kontroliete svoju panju.
Kad se naviknete da upravljate panjom, odmah ete shvatiti na ta
mislim. Najpre nam priroda akcije pokazuje koji centar radi, a potom
posmatranje panje koji deo centra radi.
Naroito je vano da posmatramo emocionalne delove i prouimo
stvari koje privlae i zadravaju nau panju, jer to proizvodi fantaziju.
Prouavanje fantazije je veoma vaan deo prouavanja sebe, pa ako
ponete da posmatrate tu podelu centara na delove, kao dodatak podeli
na same centre, to e vam dati mogunost da doete do detalja i pomoi
vam da prouite panju.
P: Da li je mogue da na neto obratimo panju a da se ne identifikujemo?
O: Svakako. Samo, mora da razlikuje panju od identifikacije.
Panja moe da se kontrolie; identifikacija je mehanika.
P: Hoe da kae da imamo tri vrste panje?
O: Ne. Panja je jedna; nema druge panje. Ponekad, meutim,
moemo da delamo bez panje - moe da uradi mnoge stvari, ak i
normalne, logine stvari bez ikakve panje. U drugom sluaju panja
je privuena i zadrana samom stvari, a u treem sluaju panja je
kontrolisana.
P: Otkrio sam da ako ak i kratko vreme kontroliem panju, ne
mogu da fantaziram.
O: Potpuno tano, jer fantazija potie iz mehanikih delova centara,
bez panje. Ako se panja na neto usmeri, fantazija prestaje.
P: Da li ovek moe da kontrolie panju samo kad pamti sebe?
O: To je manje - vie u istom pravcu, ali je kontrolisana panja
mogua i u obinom ivotu. Ponekad ljudi mogu da kontroliu svoju
panju i obave interesantan rad ne znajui nita o pamenju sebe. Mada
je kontrolisana panja veoma bliska pamenju sebe, postoji razlika.
Panja moe da bude u samo jednom centru, dok pamenje sebe zahteva
rad tri ili ak etiri centra.
P: Nije li veoma lako da kontrolisana panja postane identifikacija?
O: Ne, one su sasvim razliite. Jedna je maksimum kontrole, druga je
minimum kontrole. Ne postoji mogunost da se kontrolie identifikacija.

P: Moe li ovek da podstakne intelektualni centar na rad?

O: Razvijaj panju. Videe da tad daje drukije rezultate. Ra
zmiljaj s panjom. Ne dopusti sebi da mehaniki misli. Mehaniko
miljenje se pretvara u fantaziju.
P: Kakva je razlika izmeu toga da se neto radi svesno i da se radi
namerno?
O: Ne moemo da govorimo o tome da se neto radi svesno, jer
nismo svesni. to se tie toga da se radi namerno - ako radi izvestan
posao i mora da na njega obrati panju, tada e, a da to i ne primeti,
deo tvog napora biti povezan sa odravanjem panje na onom to radi.
Ali ako rad postane sasvim mehaniki, moe da nusli na neto drugo,
a da ti ruke i dalje obavljaju posao. To bi bio mehaniki deo centra.
Ako posao zahteva stalno razmiljanje, pronalaenje, prilagoavanje,
morae da radi intelektualnim delovima.
Mehaniki deo intelektualnog centra ima poseban naziv. Ponekad
se o njemu govori kao o posebnom centru i u tom sluaju se naziva
formativni centar ili formativni aparat. Najvei broj ljudi koristi samo
ovaj deo; oni nikad ne koriste bolje delove intelektualnog centra. Ideje
ovog sistema ili sline ideje ne mogu se, meutim, nikako razumeti
formativnim aparatom. Formativni aparat ima sasvim odreena ogra
nienja. Jedna od njegovih posebnosti je da poredi samo dve stvari, kao
da u svakom posebnom sluaju postoje samo dve stvari. Dalje, for
mativni centar voli da razmilja u ekstremima; on, na primer, ili zna
sve ili ne zna nita. Jo jedna od njegovih posebnosti je to odmah trai
suprotnost. Moe da nae mnoge primere formativnog miljenja.
Ako, na primer, kaem: mora da uradi ovo ili mora da uradi ono,
ljudi odgovore: "Pa rekao si da ne moemo da inimo". Ako kaem da
neto zahteva snagu volje, oni kau: "Kako, kad nemamo volju?" Ako
govorim o tome da se bude vie svestan ili manje svestan, ljudi kau:
"Ali mi nismo svesni!" Sve su ovo primeri formativnog miljenja.
P: Moe li da da primer pravilnog korienja formativnog aparata?
O: Ako intelektualni centar normalno radi, to jest, ako rade ostali
njegovi delovi, formativni aparat sasvim dobro obavlja svoj posao. On
je aparat za beleenje. Nas zanima samo njegov pogrean rad. To se ne
odnosi samo na formativni aparat, ve i na sve mehanike delove
centara. Samo kad ponu da rade pogreno postaju opasni. Zato nema
potrebe da brinemo o njihovom ispravnom radu; ono to morate da
uradite je da otklonite njihov pogrean rad. Mehaniki deo emocional
nog centra hoe da radi posao vieg dela, a isto je i sa formativnim

centrom - on hoe da radi posao intelektualnog centra, a rezultat toga

je da motoriki deo ovog centra obavlja sav intelektualni ivot obinog
oveka.
P: Kako tad objanjava da ljudi povremeno ive u viim delovima
intelektualnog centra? ovek moe povremeno da ima ideje.
O: Moe se "dogoditi" izvesna kombinacija ideja; ali mi hoemo
kontrolu, ne objanjenja stvari koja se sama od sebe dogaaju. Sve moe
da se dogodi jednom ili dvaput, ali to nema praktinu vrednost ni znaaj,
ba kao to ovek jednom ili dvaput moe da nae novac na ulici, ali
od toga ne moe da ivi.
P: Ne razumem ta znai mehaniko ponaanje, jer izgleda da ovek
pola ivota provodi radei mehanike stvari, kao to je pisanje. Treba
li sve to da se ostavi nesvreno?
O: To je motoriki centar - nisam na to mislio. Mnoge stvari su
mehanike i treba da ostanu mehanike. Ali, mehanike misli, me
hanika oseanja - to je ono to treba da se proui i da se promeni.
Mehaniko miljenje ne vredi ni pare. Moe mehaniki da misli o
mnogim stvarima, ali nita od toga nee dobiti. Mehaniki moe da
koristi samo mali deo svog intelektualnog centra, formativni aparat, a
na to nije vredno troiti vreme.
Jednu stvar koja se tie delova centara morate da razumete, a to je
da se intelektualni delovi centara meusobno mnogo manje razlikuju
nego ostali. Podela na intelektualni, emocionalni i motoriki je veoma
jasna i otro definisana u niim delovima centara, ali u viim postaje
mnogo manje jasna.
P: Da li se samo centri meaju jedni drugima u rad, ili se jedan deo
centra moe meati u rad drugog?
O: Moe se desiti bilo ta od toga. Pretpostavimo da radi
motorikim centnrom - tad se moe umeati instinktivni centar, ili
emocionalni centar, ili drugi deo motorikog centra. Ili, ako neto oseti
u jednom centru i pone da govori, prelazi u drugi centar pa moe
ak i da zaboravi ta si hteo da kae.
P: Da li zbir intelektualnih delova raznih centara sainjava intelek
tualni centar, ili su oni svi odvojeni?
O: Ne, svi oni mogu da rade odvojeno; sigurno je, meutim, da bi,
ako bi ovek bio u stanju da vlada intelektualnim delovima centara i
navede ih da zajedno rade, to bio put do viih centara. Intelektualni
delovi zajedno ne sainjavaju poseban centar, ali e njihov udruen rad
dati bolje razultate nego kad rade odvojeno.

P: Da li rad na sebi smanjuje funkciju mehanikih delova centara?

O: On smanjuje rad mehanikih delova centara u smislu da smanjuje
mehaninost tamo gde su korisni svesnost i panja. Mehaniki delovi
centara radie svoj sopstveni posao, za koji su i namenjeni, i to e ga
moda raditi i bolje nego sada, jer su sad previe zaokupljeni stvarima
koje ih se ne tiu. To e omoguiti rad boljim delovima centara.
P: Da li na mehaninost treba gledati kao na injenicu koju treba
posmatrati ili na zlo protiv koga se treba boriti?
O: Vidi, mehaninost nikad nee razumeti ako govori na taj nain
- u odnosu na male stvari. Ali kad vidi, ili pronae u svom pamenju
kako si u stanju da potpuno mehaniki uradi najgnusnije stvari, za koje
kasnije ne moe da razume kako si uopte mogao da ih uini,
shvatie ta je mehaninost. itavog ivota mehaniki radimo ono to
nikad ne bismo uradili svesno. To je ono to moramo da razumemo.
Kad bismo pogledali na svoj ivot, godinu po godinu, mesec po mesec,
nali bismo stvari koje nikad ne bismo svesno uradili, ili stvari koje
nismo uradili, a uradili bismo ih da smo bili svesni. To je nain da se
razmilja o mehaninosti.
P: Da li je formulacija funkcija koja pripada intelektualnom centru?
O: Potpuno tano. Moe biti raznih stupnjeva, ali zasad moemo
samo da govorimo o formulaciji i uobliavanju. U vezi s tim je vano
da se razume tano znaenje rei "formativni". Postoje dva metoda
mentalnog zakljuivanja: "formalizacija" i "formulacija". Formalizacija je zakljuivanje do kojeg se dolazi linijom manjeg otpora,
izbegavanjem tekoa. To je lake jer se samo od sebe sklapa - ve
spremne faze, spremno miljenje, kao peat. Ovaj je nain uglavnom
manjkav, osim u sasvim jednostavnim sluajevima. Formulacija je
zakljuak do koga se dolazi na osnovu svog materijala koji je dostupan;
za njega je potreban napor i ponekad ga je teko izvesti, ali toje najbolje
to moemo da uinimo.
P: Kako moemo da formuliemo? Zar nee odreeno "ja" da iskrivi
injenice?
O: Ako ih iskrivi, to e iskriviti i formulaciju. Sigurno je, meutim,
da je neophodno da se naui da razlikujemo formulaciju od formiranja.
Formiranje je, da tako kaemo, samo letimian pogled, ponekad sasvim
pogrean, a formulacija je, kao to sam rekao, kad sakupite sve to znate
o datom predmetu i pokuate da iz toga izvuete neki zakljuak.
P: Zato su mi predavanja nekad zanimljiva, a nekad ne?

O: Zato to si u razliitim centrima. U jednom centru moe da te

zanima neto, u drugom ne. Pretpostavimo da si u instinktivnom centru:
on se nee zanimati za ezoterike ideje, ve za hranu i sline stvari. Ali,
ako si u intelektualnom ili delimino emocionalnom centru, moda e
biti zainteresovan. Zna da u naoj kui imamo etiri sobe, i od toga u
kojoj smo zavisi ta e nas interesovati, a ta ne.
P: Primetio sam da ako prekucava rutinsku stvar, ovek bre kuca,
a ako kuca neto intelektualno, kuca sporije.
O: Zato to rade dva centra. Komplikovan rad zahteva dva centra.
Ali, intelektualni centar ulazi ak i u prepisivanje. Ne moe se mnogo
verovati motorikom centru; on upravlja fatazijom i snovima. Zato
intelektualni centar pazi na njegov rad. Ako ovek radi u potpunosti
motorikim centrom, napola spava. Svaka saradnja centara je izvestan
stepen budnosti. ta znai zaspati? Iskljuiti centre.
P: Govor dolazi iz dva centra, zar ne?
O: Jo vie. Uglavnom je delom instinktivan, delom motoriki,
delom intelektualan, a moe da bude i emocionalan, tako da moe da
ukljui sve etiri funkcije.
P: Da li je intelektualni deo svakog centra najbolji deo, i ovek treba
da ga isprobava i podrava nasuprot emocionalnom i mehanikom delu
svakog centra?
O: Svi su delovi podjednako neophodni, ali svaki mora da radi svoj
posao. Delovi sami po sebi nisu loi, svaki od njih ima svoju funkciju,
ali ako zamene jedan drugog, poinju da rade pogreno. Vidite, ideja
da ne koristimo mozak u celini, ve samo jedan njegov deo, nije nova,
ali psiholoki sistemi ne objanjavaju ta ne koristimo, jer delovi centara
nisu na istom nivou - oni su stvarno razliite maine. Ovaj sistem nam
daje pravu anatomiju mozga i uopte itave mentalne oblasti. Zato je
ovo veoma vana stvar, i kad ovek pone da posmatra sebe uzimajui
u obzir panju, moe da proui razliitu vrednost svojih mentalnih
procesa. To je klju za pomenute maine.
P: Kakva je razlika izmeu motorikog dela intelektualnog centra i
intelektualnog dela motorikog centra?
O: Oni su potpuno razliiti. Intelektualni deo motorikog centra
moe da upravlja naim najsloenijim pokretima, onda kad moramo da
izmislimo nove pokrete. Pretpostavimo da neko pravi veoma
komplikovanu mainu, ili radi sa mainom veoma tekom za rad, ili
obavlja vrlo zamren manuelni posao koji zahteva stalnu panju, pa ak
i stalno pamenje sebe, da se itava stvar ne bi upropastila: to je posao
intelektualnog dela motorikog centra.

Motoriki deo intelektualnog centra je registrujui ili formativni

aparat, sistem indeks - kartica u mozgu. On je sasvim koristan na svom
mestu, ali se koristi u pogrene svrhe. Pretpostavimo, na primer, da
neko ove kartice baci uvis i pokusa da izvede zakljuak iz naina na koji
one padnu dole: to bi bio pogrean rad formativnog aparata, a to je ba
ono to mi obino inimo.
P: Kad govori u usklaivanju stvari, misli li na p o k u a j da se
centri navedu da bolje rade? ta e ih navesti da rade bolje?
O: itav rad na sebi - prouavanje sebe, poznavanje sebe, pamenje
sebe. Najpre treba da upoznamo mainu, a potom moramo da nauimo
da je kontroliemo. Moramo da nanovo podesimo funkcije tako da svaka
radi svoj pravi posao. Najvei deo naih aktivnosti sastoji se u tome to
posao jednog centra obavlja drugi centar. Naa nesposobnost da
dostignemo normalni nivo budnosti proizlazi iz nae nesposobnosti
da centre nateramo da pravilno rade. Mnoge neobjanjive stvari koje
posmatramo proistiu iz pogrenog rada centara.
P: Znai li pogrean rad centara meanje jednog u rad drugog?
O: Postoje dva oblika pogrenog rada centara. Ili se oni meaju, to
e rei, jedan radi umesto drugog, ili jedan krade energiju od drugog.
Ponekad centri moraju da rade jedan za drugi. Ako, iz odreenog
razloga, jedan centar prestane da radi, maina je tako napravljena da
drugi centar moe da nastavi njegov rad izvesno vreme kako bi se
izbegao prekid. Osnovna ideja ovakvog ustrojstva je sasvim ispravna,
ali u stvarnom ivotu ona postaje uzrok mentalnih i fizikih poremeaja,
jer jedan centar ne moe da pravilno obavi posao drugog. A u stanju
identifikacije vrlo je verovatno da e da rade pogrean posao umesto
svog sopstvenog. To postaje neka vrsta loe navike, a meanjem
funkcija centri poinju i da meaju energiju, pokuavajui da dobiju
moniju energiju za posao kome nisu prilagoeni.
P: Izgleda mi da je teko da se pronau primeri pogrenog rada
centara. Jedino to sam primetio jeste da esto imam oseaj nepotrebnog
uzbuenja.
O: Moe da vidi primere kad ljudi postaju nepotrebno emocionalni
prema stvarima koje je bolje uraditi bez ikakvih oseanja.
P: Kako da se prekine to meanje?
O: U ovom trenutku su nae funkcije uslovljene naim stanjem
svesti. Manjih razlika ima: moemo da budemo neto vie svesni nego
to smo - malo vie ili mnogo manje. To utie na funkcije, jer ako ste
svesniji, funkcije daju bolje rezultate, a to vie spavate, daju gore

rezultate. Ovo moemo da posmatramo, ali morate da shvatite kao

princip da su funkcije i stanja svesti nezavisni jedni od drugih i mogu
da postoje zasebno. Stanje svesti utie na funkcije, pa e poveanje
svesti stvoriti nove funkcije. Potpuno, stvarno buenje stvorie nove
funkcije koje sada nemamo.
P: Stvar kojoj treba teiti je da se savreno usklade etiri centra?
O: Da, to je poetak. Posle toga ovek moe da misli o stvaranju
viih stanja svesti - o svesti o sebi, a potoni i o svesti o stvarima izvan
sebe. To bi odgovaralo radu viih centara.
Ne moe se poboljati jedan centar sam za sebe. Moraju se poboljati
svi, moraju da ponu da normalno rade. Vidi, ljudska maina je veoma
mudro napravljena i sve se u njoj moe upotrebiti u istu svrhu. Ali, na
obinom nivou rad s centrima nije potpuno usklaen, oni ive suvie
nezavisno, a istovremeno jedan drugog ometaju i koriste energiju onih
drugih.
Svaki centar je prilagoen da koristi odreenu vrstu energije, i
dobija tano ono to mu treba; ali svi centri kradu jedni od drugih, pa
zato centar podeen da radi sa manje monom energijom koristi moniju
i eksplozivniju energiju. Tako sad radi naa maina. Zamislite nekoliko
pei - jedna radi na mazut, druga na drvo, trea na naftu. Pretpostavimo
da u onu koja je predviena za drva sipamo naftu: moemo da oe
kujemo samo eksploziju. Potoni zamislite pe na naftu, pa ete videti
da ona ne moe pravilno da radi na drva ili na ugalj.
Moramo da razlikujemo etiri energije koje deluju u nama: fizika
ili mehanika energija - na primer, kad pomerite sto; ivotna energija
koja omoguava telu da vari hranu, obnavlja tkiva itd; psihika ili
mentalna energija kojom rade centri, i najvanija od svega, energija
svesti.
Psihologija i naune kole ne poznaju energiju svesti. Na svest se
gleda kao na deo psihikih funkcija. Druge kole potpuno poriu svest
i na sve gledaju kao na mehaniko. Neke kole poriu postojanje ivotne
energije. ivotna energija je, meutim, razliita od mehanike energije,
jer se iva materija moe stvoriti samo od ive materije. Svi procesi
rasta odvijaju se uz pomo ivotne energije. Psihika energija je
energija pomou koje rade centri. Oni mogu da rade svesno ili bez
svesti, ali su rezultati razliiti, mada ne toliko razliiti da bi se ta razlika
mogla lako uoiti kod drugih. ovek svest moe prepoznati samo u sebi.
Za svaku misao, oseanje ili akciju, ili za svesnost, moramo da
imamo odgovarajuu energiju. Ako je nismo dobili, opadamo i radimo

niom energijom - vodei gotovo ivotinjski ili vegetativni ivot.

Potom opet skupimo energiju, opet imamo misli, opet moemo da
kratko vreme budemo svesni.
ak ni ogromna koliina fizike energije ne moe da proizvede
misao. Za misao je potreban drukiji, snaniji rastvor. A svest zahteva
jo bru, eksplozivniju energiju.
P: Ako nikakva koliina psihike energije ne moe da proizvede
energiju svesti, kako koliina psihike energije koju koristim menja
stvar?
O: Psihika energija ti treba za sasvim odreene svrhe. Na primer,
mora da misli pomou psihike energije.
P: Primetio sam da pokuaji da se panja odri usmerena odnose
veliki deo energije. Znai li to da pogreno radim?
O: Ne, mora da koristi energiju da bi odrao panju. To je rad, a
za rad je potrebna energija, iako sa druge strane on tedi energiju - tedi
rasipanje energije u drugim pravcima. Ako ti se misli odvijaju bez
panje, to je mnogo vei gubitak.
P: Zato je toliko teko da se vlada panjom?
O: Nemamo naviku. Suvie smo se navikli da se stvari dogaaju.
Kad hoemo da kontroliemo panju ili neto drugo, otkrivamo da je to
teko, kao to je fiziki rad teak onom ko na njega nije navikao.
P: Zato su trenuci svesnosti tako retki? Je li stvar u energiji?
O: Nema goriva. Ako nemate struje, ili imate depnu lampu sa
slabom baterijom moete da dobijete bljesak i nita vie. Svest je
svetlost, svetlost je rezultat odreene energije; ako nema energije, nema
svetla.
P: Lei li itava tajna razvoja svesti u kontroli i uvanju energije?
O: Ne, ne itava tajna, iako je uvanje i uveanje energije veoma
vano. Samo po sebi, meutim, to nije dovoljno; ovek mora da zna
kako da je kontrolie. Energija je mehanika strana svesti. Ne moemo
da ponemo od kontrole. Da bismo kontrolisali i jednu sitnicu moramo
da poznajemo itavu mainu. Najpre treba da prekinemo rasipanje
energije; drugo, da je sakupimo putem pamenja sebe; potom da
uskladimo stvari. Ne moe se poeti na drugi nain.
P: Moe li se energija uskladititi?
O: Da, energiju moe da uskladiti kad za to bude sposoban. Prvo
pitanje, meutim, nije kako da uskladitimo energiju, ve kako da
prestanemo da je rasipamo. Imali bismo dovoljno energije za sve to
elimo da uradimo kad je ne bismo rasipali na nepotrebne stvari. Na

primer, mi smo toliko formativni zato to smo toliko zatupeli, zato to

ne oseamo dovoljno. Mi mislimo da oseamo, ali to je iluzija. A
oseamo tako malo zato to nemamo energije koju koristi emocionalni
centar.
Ve smo ranije govorili o energetskim rupama, ali je najgora od svih
je izraavanje negativnih oseanja. Kad biste mogli da prekinete izra
avanje negativnih oseanja, sauvali biste energiju i nikad ne biste
osetili da vam nedostaje.
Moemo da se nadamo da emo postati svesna bia samo ako na
pravi nain koristimo energiju koju sada pogreno upotrebljavamo.
Maina moe da proizvede dovoljno energije, ali vi moete da je
potroite na bes ili razdraljivost i sline stvari, pa vam ostane veoma
malo. Normalni organizam proizvodi dovoljno energije ne samo za rad
centara, ve i za rezervu. Proizvodnja je u redu, ali potronja ne valja.
Potrebno je da se pomenute rupe proue, jer ne vredi ii dalje dok se
neke od njih ne zatvore; jer, to vie energije ovek skupi, vie mu
iscuri. To je kao da sipate vodu u sito. Neka negativna oseanja prave
ba takve rupe. Izvesni ljudi u odreenim situacijama prolaze kroz
itavu skalu negativnih oseanja na koja su toliko navikli da ih ak i ne
primeuju. To moe da traje samo pet minuta, ili sekundi, ali moe biti
dovoljno da potroi svu energiju koju njihov organizam proizvede za
dvadeset etiri asa.
Posebno bih vam skrenuo panju na ovu ideju o negativnim oseanjima i stanju negativnih oseanja. To je zaista druga vana taka: prva
se odnosi na svest - da nismo svesni i da moramo da postanemo svesni.
Neophodno je da se shvati da ne postoji nijedno negativno oseanje
korisno ni u kom smislu. Sva negativna oseanja su znak slabosti.
Zatim, moramo da shvatimo kako moemo da se borimo s njima; ona
mogu da se pobede i unite, jer za njih ne postoji pravi centar. Kad bi
imala pravi centar, kao instinktivna oseanja, ne bi bilo anse; zauvek
bismo ostali u vlasti negativnih oseanja. Stoga je srea po nas da ona
nemaju pravi centar; ono to radi je vetaki centar, a taj vetaki centar
se moe ukinuti. Kad to uradimo, oseaemo se mnogo bolje. Velika je
stvar i ako samo shvatimo da je to mogue, jer imamo mnotvo ubeenja
pa ak i "principa" koji se odnose na negativna oseanja, pa je vrlo teko
da se otarasimo ideje da su ona neophodna. Pokuajte da ovom razmis
lite, pa ako imate pitanja, odgovoriu vam na njih.
P: Kae da nemamo pozitivnih oseanja?
O: Mi nemamo pozitivnih oseanja; pozitivnim oseanjem na
zivamo oseanje koje ne moe da postane negativno, a sva naa

oseanja, ak i najbolja koja u sadanjem stanju moemo da imamo,

mogu da postanu negativna svakog asa. Naa oseanja su takoe i po
svom opsegu suvie mala za pozitivna oseanja. Pozitivna oseanja
ukljuuju veoma mnogo, dok su naa oseanja veoma uska. Zato zasad
nemamo pozitivnih oseanja, ali imamo negativnih.
P: A ako se oslobodimo negativnih oseanja?
O: Onda moemo da imamo pozitivna oseanja. Neka negativna
oseanja mogu jednostavno da se unite, ali nekih drugih moemo da
se otarasimo samo tako to emo ih preobratiti u pozitivna. Samo, to je
za nas vrlo daleko; sada to ne moemo da uradimo; sad jedino moemo
da za to pripremimo tlo, uglavnom tako to emo da stvorimo pravilne
stavove, jer najpre dolazi mentalni rad. Pravilne mentalne stavove
stvaramo tako to shvatamo da negativna oseanja ne slue niem
korisnom, kao i koliko gubimo doputajui sebi to zadovoljstvo da ih
imamo. Tada emo moda imati dovoljno energije da neto uradimo s
njima.
P: Uraditi neto s njima znai zaustaviti ih?
O: Moramo da ponemo pravilnim razumevanjem, pravilnim sta
vom. Sve dok mislimo da su negativna oseanja neizbena, ili ak
korisna za ispoljavanje sebe i slino, ne moemo nita da uinimo.
Neophodna je izvesna mentalna borba da bi se shvatilo da ona nemaju
nikakvu korisnu funkciju u naem ivotu a da nam je istovremeno na
njima zasnovan itav ivot.
U nama ima mnogo udnih stvari. Najpre, ima stvari koje bi mogle
da budu svesne a nisu; drugo, svoj ivot kvarimo negativnim oseanjima
za koje priroda ak nije ni obezbedila centar, tako da moramo da
napravimo vetaki. ta je mehaniko? Ono to nije normalno, ono to
je neprirodno, mehaniko je u najveoj meri.
P: Moemo li uvek da razlikujemo negativno oseanje od pravog?
O: Moemo, po identifikaciji, jer su kod negativnih oseanja uvek
prisutne dve stvari - identifikacija i negativna fantazija. Bez negativne
fantazije i identifikacije negativna oseanja ne mogu da postoje.
P: Kad sam usred negativnog oseanja kao to je mrzovolja, mogu
li da ga zaustavim samo razmiljanjem?
O: Ne, ali moe da prethodno pripremi tlo. Ako moe da stvori
pravilan stav, to e ti posle izvesnog vremena pomoi da zaustavi
negativna oseanja u trenutku kad poinju. Kad si usred njih, ne moe
da ih zaustavi; tad je suvie kasno. Ne sme da sebi dopusti da
zapadne u mrzovolju; ne sme da je opravdava.

P: Iz onog to kae izgleda mi da pretpostavlja da postoji "ja" vie

od ostalih koje to moe da uradi?
O: Nije u pitanju vie "ja", ve su neka intelektualna "ja" slobodna
od emocionalnog centra i mogu da nepristrasno vide stvar. Ona mogu
da kau: "Imao sam ovo negativno oseanje itavog ivota. Jesam li
time bilo ta dobio? Ne. Samo sam gubio, gubio i gubio. To znai da
je beskorisno."
P: Imamo li oseanja koja nisu negativna?
O: Svakako, ali nisu ni pozitivna. Ona jo uvek nisu negativna, ali
svakog trenutka mogu postati.
P: Ali, izgleda mi da ima okolnosti koje oveka prosto navode da
ima negativna oseanja?
O: To je jedna od najgorih iluzija koje imamo. Mislimo da okolnosti
proizvode negativna oseanja, a zapravo su sva negativna oseanja u
nama, unutar nas. To je veoma vana stvar. Mi uvek mislimo da
negativna oseanja izazivaju greke drugih ili pogrene okolnosti. Mi
uvek tako mislimo. Naa negativna oseanja su u nama i mi sami ih
proizvodimo. Nema nikakvog neizbenog razloga zbog kojeg bi trebalo
da tui postupci ili odreene okolnosti proizvedu negativna oseanja u
meni. To je samo moja slabost. Spoljni uzroci ne mogu da proizvedu
nikakvo negativno oseanje ako ga ne elimo. Negativna oseanja
imamo zato to ih doputamo, opravdavamo ih, objanjavamo ih spoljanjim uzrocima i na taj nain se ne borimo s njima.
P: Postoji li bilo kakav razlog zbog kojeg toliko elimo da ih
zadrimo?
O: Navika. Suvie smo se navikli na njih i bez njih ne moemo da
spavamo. ta bi mnogi ljudi radili bez negativnih oseanja? Ova navika
je toliko jaka da je potreban poseban rad da ih se otarasimo.
Na poetku, meutim, rad na negativnim oseanjima ima dve strane:
prouavanje i pokuaj da ih ne izrazimo. Pravi rad na negativnim
oseanjima poinje kasnije. Ne moe da prouava negativna oseanja
ako ih izraava. Ako pokua da prekine da ih izraava, moe da ih
opazi i da ih proui.
P: Zar nije promena take gledita nain da se bori s njima?
O: Sasvim tano, samo to nije dovoljna sama po sebi. Prava borba
poinje borbom protiv identifikacije. Ako uniti identifikaciju, nega
tivna oseanja e sama od sebe postati slabija. Svakako je, meutim,
potrebna i promena take gledita.
P: Kako sam razumeo, rekao si daje borba sa negativnim oseanjima
beskorisna, ali moramo da ih prouavamo i posmatramo. Je li to tano?

O: Borba sa negativnim oseajima zahteva mnogo napora; navika je

suvie jaka. Najpre ih morate jednostavno prouiti i pokuati da se
borite sa izraavanjem negativnih oseanja. Ako se sada borite sa jednim
oseanjem, moete umesto njega stvoriti dva. Vremenom, ovek moe
indirektno da ovlada oseanjima. Prvi korak je, meutim, prouavanje.
P: Moe li ovek imati negativna oseanja i biti dobrog zdravlja?
O: Re "zdravlja" treba uzeti u irem smislu, iz perspektive sistema.
Ne moemo je uzeti u uobiajenom znaenju fizikih manifestacija odsustva fizike bolesti - jer je jedna od stvari koje su najneophodnije
za zdravlje pravilan rad centara. Ljudi iji centri pogreno rade nisu
zdravi. Pojam zdravlja mora se proiriti, ne moe se uzeti u uskom
smislu.
P: to se tie pravilnog rada centara - ne vidim kako se emocionalni
centar moe spreiti da se mea u posao koji pokuava da obavi
intelektualni.
O: On se sve vreme mea. S tim ne moe nita da uradi dok ne
pobedi negativna oseanja i naui da se ne identifikuje. Kad prestane
da identifikuje, negativna oseanja gube mo, zato to ona rade samo
na osnovu identifikacije.
P: Zato je neophodno da ovek ne izrazi neprijatno oseanje kad
ga oseti?
O: Ista je stvar i sa nepotrebnom priom. Zapitaj se: je li ono
korisno, da li je neophodno da ga izrazim? Ideja je da se stvori otpor,
inae ne moemo da posmatramo. A to stvaranje otpora je uvod u
prouavanje oseanja. Bez toga ne moemo da ih primetimo.
P: Zato se deava da oveku potupno prestanu misli kad pokua da
se odupre negativnim oseanjima?
O: Nedostatak prakse. U poetku sve prestaje.
P: Ako se negativna oseanja ne izraze, da li je dobro da se prikriju?
O: Pokuaj. Ne sme nita da veruje. Ako nae da je dobro da ih
izraava, diskutovaemo. Ja u ti tada rei da to izraavanje ne moe
da kontrolie, a tad e, ako bude posmatrao, uvideti da je bolje ne
izraavati ih. Pitanje je moe li da se uzdri da ih ne izrazi? Potrebno
je mnogo vremena i mnogo drugih stvari da se zaista ne izraze negativna
oseanja.
P: Zato izraavanje besa ili razdraljivosti prua oseaj olakanja?
O: To je crv u tebi koji eli da se izrazi. Tada, kad se izrazi, osea
olakanje, ali na taj nain on postaje snaniji i sve vie i vie vlada
tobom. Kad shvati da za tvoju razdraljivost niko drugi nije
odgovoran, malo po malo e poeti da se drugaije osea. Mi imamo

mnogo vie vlasti nad izraavanjem negativnih oseanja nego to mis

limo, i moemo da nauimo da ih ne izraavamo. ak i u obinom ivotu
ne izraavamo uvek negativna oseanja; znamo da bi to u odreenim
okolnostima bilo opasno. A ako moemo da vladamo izraavanjem
negativnih oseanja u odreenim okolnostima, moemo da ih kontroliemo u svim okolnostima - ako pokuamo.
P: Zar uzdravanje od izraavanja negativnih oseanja, uobiajeno
nazvanog "davanje oduka", ne bi moglo da ima tetne posledice?
O: Nema opasnosti. Nismo u stanju da se uzdrimo dovoljno jako
da nakodimo sebi. "Davanje oduka" kao vid olakanja je iluzija. Ono
nam samo oduzima energiju. Izraavanje negativnih oseanja je uvek
mehaniko, pa nikako ne moe da bude korisno. Otpor tome je,
meutim, svestan.
P: Ako ne smemo da imamo negativna oseanja, to e ukinuti sav
emocionalni ivot?
O: Ba naprotiv - mi sada nemamo emocionalni ivot, ve samo
imitaciju. Ideja je da steknemo emocionalni ivot. Prave mogunosti za
znanje lee u emocionalnom centru.
P: I kontrola i izraavanje izaziva istu iscrpljenost. ta onda mogu
da dobijem ako pokuavam da kontroliem izraavanje besa?
O: Pretpostavka da se radi o istoj koliini energije je potpuno
pogrena, jer kontrola uveava energiju. Moe biti da mora da potroi
izvesnu koliinu energije da bi kontrolisao odreeno oseanje, ali e
narednog momenta, poto nisi potroio energiju na to beskorisno
oseanje, kontrola poveati tvoju energiju. To je hemijsko dejstvo
kontrole.
P: Prema mom iskustvu, potiskivanje izraavanja negativnih ose
anja zamara.
O: Moe da se umori ako samo potiskuje izraavanje. Nikad,
meutim, nisam rekao da treba potisnuti izraavanje; rekao sam: "Ne
izraavaj, nai razlog da ih ne izrazi". Potiskivanje nikako nee
pomoi, jer e negativno oseanje pre ili kasnije da ispliva. Ako samo
potiskuje, ostaje u identifikaciji - jedino to zatvara put spoljanjem
izrazu. Stvar je u nalaenju razloga, u ispravnom razmiljanju, jer je
izraavanje negativnih oseanja uvek zasnovano na nekoj vrsti po
grenog miljenja.
P: Voleo bih da mi se vie pomogne u spreavanju negativnih
oseanja.
O: Napor mora da bude tvoj sopstveni, a pre svega mora da svoja
negativna oseanja proui i klasifikuje. Mora da utvrdi koja negativ-

na oseanja uglavnom ima, zato se ona javljaju, ta ih izaziva i slino.

Mora da razume da oseanja moe da kontrolie samo umom - ali
to ne dolazi odmah. Ako pravilno razmilja tokom est meseci, tada
e to uticati ne negativna oseanja. Ako pone da pravilno razmilja
danas, nee izmeniti negativna oseanja ve sutra.
P: Kad razmiljam o negativnim oseanjima, vrlo jasno razumem
da su ona u nama, pa opet ubrzo nastavljam da ih izraavam. Da li se
to deava jednostavno zato to nisam jedno?
O: Najpre, zato to nisi jedno, a zatim, zato to ne pokuava na
pravi nain. To je stvar dugog rada i ne moe se, kao to sam rekao,
odjednom promeniti. Ako ovek ima stalna negativna oseanja, ne
gativna oseanja iste vrste koja se neprekidno vraaju, pada uvek na
istom mestu. Kad bi bolje posmatrao sebe, znao bi da e to oseanje
doi, ili daje dolo, a kad bi unapred pravilno razmiljao, pruio bi
izvestan otpor. Ako ovek, meutim, nema pravilan stav, ako ne misli
ispravno, tad je bespomoan, i negativna oseanja mu se dogaaju
iznova u istom momentu, na isti nain. Ovo je jedan od metoda kontrole
negativnih oseanja pomou intelektualnog centra. Stavovi se, me
utim, moraju stvoriti mnogo ranije, ne u trenutku emocionalne
eksplozije. Tada e, malo po malo, emocionalne eksplozije potpasti pod
kontrolu intelekta. Misli mogu da budu trajnije od oseanja, pa na taj
nain mogu da utiu na oseanja. Moe da stvori trajne misli, trajne
stavove koji e vremenom uticati na oseanja. Meutim, pre nego to
ovo postane mogue, mora se uneti izvesna disciplina u naa oseanja,
a mora se stei i odreeno znanje da bi se radilo na emocionalnom umu.
P: Primetio sam da gotovo sve vreme jedva da neto oseam ili
nemam nikakvu ivost iskustva. Je li to san?
O: Delimino san, a delimino ivot u motorikom i instinktivnom
centru. Tada, ba kao to si opisao, jedva da oseamo ikakvu ivost
iskustva.
P: U izvesnim sluajevima negativno oseanje straha izgleda koris
no, inae bi ljudi prelazili ulicu bilo kad i ne gledajui.
O: Ti govori o instinktivnom strahu; emocionalni strah je drugaiji,
on se zasniva na fantaziji.
P: Da li negativna oseanja tetno utiu na ostale funkcije?
O: To mora da shvati na svom primeru. Na primer, ako si uzbuen
ili razdraen, ili neto slino, zapaaj druge stvari. Moe li da dobro
pamti? Moe li da dobro misli, dobro radi? Videe da su sve tvoje
ostale sposobnosti umanjene. To zapaanje e ti samo po sebi ukazati
na mnoge druge stvari koje treba posmatrati.

P: Zato se dogaa da negativna oseanja u tolikoj meri utiu na

instinktivni centar?
O: Negativna oseanja utiu na sve centre. Centri su tako povezani
da ne moe da ima snano negativno oseanje - a sva ona postaju
snana uz pomo identifikacije - a da ono ne utie na sve centre. Ne
moe da ima negativno oseanje i da istovremeno neto drugo isprav
no radi, pa ak ni da ispravno misli. Pogreno jede, pogreno die,
pogreno radi - sve je pogreno.
P: Jesu li negativna oseanja pogrena upotreba instinktivnog ce
ntra?
O: Ne; sva oseanja, meutim, vode poreklo iz instinktivnog centra.
Kod malog deteta centri nisu podeljeni. Negativna oseanja stvaraju se
od materijala uzetog iz instinktivnog centra. Taj materijal po pravu
pripada instinktivnom centru i pogreno je od njega pozajmljen. Mi smo
u vrlo udnovatom stanju, jer pozitivna oseanja ne pripadaju naem
obinom emocionalnom centru, ve viem emocionalnom centru, a
negativna oseanja ne pripadaju obinom emocionalnom centru, ve za
njih postoji vetaki centar. Emocionalni centar pozajmljuje materijal
od instinktivnog, i zajedno sa negativnim polom instinktivnog centra,
uz pomo fantazije i identifikacije, stvara negativna oseanja. Veoma
je teak posao da se ona unite; morate, meutim, da shvatite da je razvoj
nemogu sve dok postoje negativna oseanja, jer razvoj znai razvoj
svega to je u oveku. Negativna oseanja ne mogu da se razviju; bila
bi prava katastrofa da mogu. Zato, ako se ovek trudi da stvori svest,
mora istovremeno da se bori sa negativnim oseanjima, jer ili se razvija,
ili ih zadrava - obe stvari ne moe da postigne istovremeno.
P: Da li bi pokuaj da se razume zato se stvari deavaju, da se
razumeju uzrok i posledice, bio nain da se kontroliu negativna
oseanja?
O: Mogao bi da bude u nekim posebnim sluajevima, ali zasad nije
u pitanju da se negativna oseanja unite ili kontroliu, ve da se proue.
Najdelotvorniji metod da se negativna oseanja kontroliu jeste da se
naui da se ne izraavaju. Zato se najpre moramo boriti sa izraavanjem
negativnih oseanja, a potom i sa samim oseanjima onoliko koliko
moemo. Kad nauimo da ih ne izraavamo, govoriemo o narednom
koraku. Ne moe da kontrolie negativna oseanja sve dok se ona
neometano izraavaju.
Hou da razume da su prestanak izraavanja negativnih oseanja i
borba sa negativnim oseanjima dve sasvim razliite vebe. Najpre

dolazi pokuaj da se negativna oseanja ne izraze. Ako odreeno

negativno oseanje izraava, u njegovoj si moi i tog trenutka ne moe
nita da uini. Kada si nauio da ih ne izrazi, moe da pokua da se
ne identifikuje, da stvori pravilan stav i da pamti sebe.
P: Ponekad uspem da u poetku ne izrazim negativno oseanje, ali
ono nastavlja da pokuava da izbije napolje.
O: To znai da si zaustavio samo spoljanju manifestaciju, a mora
da pokua da presee njen uzrok. Ne mislim na samo oseanje, ve
na uzrok izraavanja. Tu ima razlike. Oseanje je jedna stvar, izra
avanje druga. Pokuaj da utvrdi razliku.
P: Da li pokuaj da njima vladamo postepeno eliminie negativna
oseanja?
G: Svakako, jer mnoga od njih postoje samo kad nema kontrole; od
trenutka kad kontrola pone, postaje lako da se mnoga od njih eliminiu.
P: Ako je ovek od malih nogu uen da ne izraava negativna
oseanja, nije li to podjednako mehaniko?
O: To je akademsko pitanje; neophodno je da proveri moe li to
u svim okolnostima. ovek moe biti nauen da ne izraava negativna
oseanja u odreenim okolnostima, ali u drugim okolnostima e ih
izraziti.
P: Nije li cilj da se ne oseaju neprijatna oseanja?
O: To dolazi kasnije, i sasvim je posebno pitanje. Do toga moe
da doe tako to se ne identifikuje.
P: Kako ovek moe da proveri odakle dolaze njegova negativna
oseanja, ta ih izaziva i kako da prevaziemo nau tenju da obman
jujemo sami sebe? Da li je to mogue samo u koli?
O: Zasad nije vano da se naui odakle ona dolaze, ve je vano da
se prekine sa izraavanjem. Mnoge stvari o negativnim oseanjima
mogu da se naue naknadno. to se tie onog to ih izaziva - iden
tifikacija je opi uzrok svih negativnih oseanja. Sa njima se ne moe
boriti bez pomoi - mnogi su pokuali. Ako shvati koliko su ti
mogunosti male, razumee da ovek mora da ima svu moguu pomo
da bi neto postigao.
P: Moraju li negativna oseanja da uvek budu mehanika?
O: ta je suprotno mehanikom? Svesno. Ko bi svesno imao negativ
na oseanja? Kad sazna da ih se moe osloboditi, niko ne eli da ih ima.
Zato su ona bez sumnje mehanika.
P: Moemo li da ujemo vie o pravilnom stavu kao oruju protiv
negativnih oseanja? To mora da znai vie nego da se samo ne
identifikuje?

O: Svakako, znai vie; znai pravilno miljenje o odreenom

predmetu. Na primer, skoro sva naa lina negativna oseanja zas
novana su na optuivanju: kriv je neko drugi. Ako istrajnim razmiljan
jem shvatimo da nam niko ne moe biti kriv, da smo mi uzrok svega
to se deava u nama, to e promeniti stvari - svakako, ne odjednom,
jer u mnogim sluajevima e ovaj uvid doi suvie kasno. Posle
odreenog perioda pravilnog razmiljanja, meutim, ovo stvaranje
pravilnog stava ili take gledita moe da postane trajni proces; tad e
se negativna oseanja pojavljivati samo povremeno. Ba zato to postaje
trajan, ovaj proces pravilnog miljenja ima mo nad negativnim oseanjima - hvata ih u zaetku.
P: Uviam da mi veliki deo vremena prolazi u negativnom stanju,
ne ba odreenom, i izgleda mi da nita nisam u stanju da tu uinim.
O: Da; meutim, prethodno si morao da shvati da je to u celini
povezano sa nekom vrstom identifikacije ili fantazije. Kad pronae
razne manifestacije tog negativnog stanja, moe sa tim da se bori, jer
se borba odvija u umu. Moe da odbaci neke take gledita i prihvati
druge, pa e ubrzo uvideti razliku.
Ovo je vezano sa jednim veoma krupnim pitanjem, jer smo s jedne
take gledita toliko mehanini da ne moemo da uinimo nita; ali s
druge take gledita postoji vie stvari koje moemo da ponemo da
inimo. U sebi imamo odreene mogunost, samo ih ne koristimo.
Istina je da ne moemo nita da "uinimo" u smislu da ne moemo da
promenimo ono to oseamo u odreenom trenutku. To je poetak.
Moramo da znamo ta je mogue i da ponemo od toga, jer e se tada
mogunost da neto uinimo, umesto da pustimo da se stvari same
odvijaju, postepeno poveati.
Mi ne shvatamo kakva ogromna mo lei u miljenju. Nisam mislio
na mo u filozofskom znaenju rei. Mo lei u injenici da ukoliko o
odreenim stvarima uvek ispravno mislimo, to moemo da uinimo
trajnim - miljenje e prerasti u trajni stav. Moete da pronaete neke
naklonosti prema pogrenim emocionalnim ispoljavanjima odreene
vrste. U samom tom trenutku ne moete nita da uinite, jer ste
sposobnost za takvu vrstu reakcije u sebi razvili pogrenim miljenjem.
Ako, meutim, ponete ispravnim miljenjem, posle izvesnog vremena
razviete u sebi sposbnost da reagujete drugaije. Treba samo razumeti
ovaj metod, i to ga treba razumeti prilino duboko.
Taj metod moete da primenite na mnogo razliitih stvari. To je
zaista jedina stvar koju moete da uinite. Nita drugo ne moete da

"uinite". Nema direktnog naina da se borite sa negativnim ispoljavanjima, jer ne moete da ih uhvatite; i nema drugog naina da se one spree
osim da se za njih unapred pripremi. Nee vam, meutim, pomoi
prolazni uvid da su ta ispoljavanja pogrena; uvid mora da bude veoma
dubok, jer ete u suprotnom morati opet da se, kroz jednako teku
proceduru, pripremate da spreite naredno ispoljavanje. Vi ne shvatate
koliko mnogo gubite tim spontanim ispoljavanjima negativnog tipa.
One ine nemoguim mnoge stvari.
P: Primetio sam da, ak i ako ponem da pravilno razmiljam, im
ujem nekog kako guna, poinje imitiranje, i ja poinjem da inim to
isto.
O: injenica da si poeo da pravilno razmilja nita nee promeniti
istog trenutka. Neophodno je da se pravilno misli dugo vremena; tada
e doi rezultati - ali ne odjednom. Da bi se stvorili pravilni stavovi,
potrebni su meseci i godine. Stvaranjem pravilnih stavova utvruje
injenicu da si zaista ozbiljno odluio da ne dopusti negativna ispol
javanja. Mi ne shvatamo koliko njima gubimo. Gubimo ba ono to
hoemo da dobijemo.
Najpre, meutim, moramo da preseemo naviku izraavanja ne
gativnih oseanja. Zato vam je na samom poetku, kad ste uli za
posmatranje sebe, objanjeno da morate da nauite da ne izraavate
negativna oseanja. Svi znaju kako da ne pokau ono to oseaju - ne
mislim na izuzetne sluajeve, nego uobiajene situacije. Sva negativnost
se zasniva na identifikaciji, fantaziji, i jednoj posebnoj osobini, a to je
doputanje sebi da se ona izraze. Ti stalno veruje da ne moe da ih
prekine, pa ih zato osea. Zato se prvo mora otarasiti te iluzije. Ti
moe da prekine ispoljavanje negativnih oseanja. Ako kae "Ne
elim to", verovau ti, ali ti neu verovati ako kae "Ne mogu".
Dao sam vam dosta sugestija u vezi s radom na oseanjima, kao na
primer da prouavate, borite de sa identifikacijom, sa izraavanjem
negativnih oseanja, da o negativnim oseanjima pravilno mislite. To
su etiri vebe. Ako zaista iskoristite sve to vam je dato, ubrzo ete
videti sasvim opipljive rezultate. Prava kontrola emocionalnog centra
zahteva pamenje sebe, zahteva novo stanje svesti, pa je do toga put
dug. Zasad moramo da koristimo pomone metode. U poetku je od
svih njih najvaniji pravilan stav.

POGLAVLJE IV
Jezik - Razliite podele koje koristi sistem - Sutina i linost - A, B i C
uticaji - Magnetski centar - Pogrean magnetski centar - Zamenik
Nadzornika - Zakon sluaja - Zakon sudbine - Zakon volje - Zakon
uzroka i posledice - Izmai zakonu sluaja - Teite - Zato su kole
neophodne - Od ega se sastoji kola - Kome su kole neophodne Stepeni kole - Put fakira, put monaha i put jogija - etvrti Put - Razlika
izmeu etvrtog Puta i tradicionalnih puteva - Svi putevi vode istom
cilju - Nivo kole zavisi od nivoa uenika - Unutranji krug oveanstva

Prouavanje
metoda koje ovaj sistem koristi u cilju dovoenja
oveka do vie svesti poinje prouavanjem novog jezika. Taj jezik se
zasniva na novim principima koje vi jo ne poznajete. Ali, kako budete
nastavili ovo prouavanje, vrlo brzo ete poeti da ih razumevate. Uz
pomo tog jezika mogue je prii blie istini, mogue je govoriti mnogo
preciznije nego to to sada inimo, i dva oveka koja razumeju ovaj
jezik nikad nee biti u nesporazumu oko jednostavnih stvari. Izvesne
izraze ovog jezika, kao to su pamenje sebe, identifikacija, pridavanje
znaaja i slino, ve ste uli. Veoma je vano da se razumeju razliite podele
koje koristi ovaj sistem, a koje su deo pomenutog jezika. ovek je veoma
komplikovana maina i moe se prouavati na osnovu podela. U obinom
jeziku te podele ne koristimo, pa zato ljudi jedni druge ne razumeju.
Pokuajte da razumete ovo to govorim, jer je prilino teko da se
to izrazi. Ako uzmemo grad, moete da razumete da se on deli na

severni, juni, istoni i zapadni deo; moe da se podeli na rejone i

kvartove, a potoni na razliite ulice. Moe takoe da se prouava s
gledita njegovog stanovnitva, jer se u njemu nalaze ljudi razliitih
narodnosti, razliitih zanimanja, oni koji pripadaju razliitim pro
fesijama itd. Nijedna od tih podela ne podudara se sa drugom, svaka
mora da se posebno proui. Ne moete da napravite globalnu mapu koja
e ih sve ukljuiti - morate da napravite niz razliitih mapa.
Isti je sluaj i sa ovekom. Na primer, ve sam dao odreene podele.
Prva je podela na centre, odnosno funkcije, po kojoj se svaki ovek
sastoji od etiri oveka, od kojih svaki ivi svoj sopstveni ivot sa
sopstvenim asocijacijama, sopstvenim sklonostima i nesklonostima.
Potom sam vam dao podelu na razliita "ja". To je veoma korisna
podela: ovek nije jedan, on je mnotvo, gomila, koja se sastoji od ljudi
koji jedni druge ne poznaju i meusobno se bore. Ova podela na razliita
"ja" dopunjena je podelom na razliite uloge koje ovek igra u razliitim
okolnostima. Potom je tu podela na znanje i bie - ono to ovek zna i
ono to jeste. Takoe sam vam dao podelu ljudi na sedam kategorija:
ovek broj 1,2, 3, 4, 5, 6 i 7.
Sada smo stigli do jo jedne sasvim drugaije podele, koja nije
paralelna ni sa jednom od ostalih - podele na sutinu i linost. Sutina
je ono u vama to je uroeno, linost je ono to ste stekli. Sutina je
vaa sopstvena, linost ne pripada vama. itav unutranji ivot oveka,
sva njegova opaanja i reakcije podeljene su na ova dva dela. Neke stvari
dobili ste roenjem, kao na primer odreene fizike osobine, zdra
vstveno stanje, odreene vrste predispozicija, naklonosti, tenji itd.
One pripadaju sutini. Linost je ono to ste tokom ivota stekli:
pogledi, miljenja, rei. Podelu na linost i sutinu lake je razumeti
ako se nau neki primeri. Iako su one u ivotu uvek izmeane, lake je
da se linost i sutina razlikuju kod drugih ljudi nego kod sebe, jer se
linost vrlo esto menja sa izmenom okolnosti, ali sutina ostaje ista.
Veoma je vano da se ova podela razume, jer se mnoge stvari koje o
oveku govorimo odnose na sutinu, dok se druge odnose na linost.
P: Ako je sutina ono sa ime smo roeni, moe li joj se neto dodati?
Moe li ona da raste?
O: Da, ali to moe da se uini samo ako se linost podui i ako
prestane da vri pritisak na sutinu. Linost je suvie teka, suvie
snana; ona okruuje sutinu kao koljka, tako da do nje nita ne moe
da dopre, sve mora da proe kroz linost. U takvim uslovima sutina
ne moe da raste; ako, meutim, linost postane propustljivija, utisci i

spoljni uticaji e prodreti kroz nju i doi do sutine, a potom e sutina

poeti da raste.
P: Znai da jaka linost spreava da utisci dopru do sutine?
O: Da, ali ta znai jaka linost? To znai jak uticaj onog to nije
tvoje sopstveno, onog to si stekao - rei drugih ljudi, pogleda i teorija
drugih ljudi. One mogu da oko sutine formiraju tako debelu koru da
kroz nju nita ne moe da proe i stigne do tebe, da stigne do onog to
jesi.
P: Da li je mogue da se ta koljka probije ili uniti?
O: Pre probijanja ili unitenja te koljke linosti neophodno je da se
pripreme druge odbrane. Ako iz odreenih razloga ta koljka otpadne,
ljudi se nadu bez ikakve odbrane izloeni mnogim veoma tekim
uticajima koje ne mogu da kontroliu. Linost te uva od odreenih
udaljenih uticaja; ako je oslabljuju, izlae se jo mnogim uticajima
koji ranije nisu stizali do tebe, pa e imati jo manje kontrole nego to
je ima sad. Ima, meutim, mnogo stvari koje moemo da kontroliemo,
a koje zasad ne kontroliemo. To je ispravan nain da se misli o ovome.
P: Moe li da navede neki primer tih uticaja?
O: Recimo, jednostavan primer bi bio atmosferske promene ili
smene godinjih doba - one mogu veoma jako da utiu na sutinu, ali
ako je ovek okruen linou, manje je pogoen. Za ljude ija je sutina
otvorenija uticajima, smena godinjih doba je vrlo ozbiljna stvar. Dao
sam vam ovo jednostavno kao primer za stvari koje ljudi ne uzimaju u
obzir i o kojima nemaju nikakvu predstavu. Tu su i mnoge druge stvari;
na primer, stare knjige o magiji upozoravaju ljude kako ona moe da
bude opasna i kako se ovek mora unapred pripremiti: i u mnogim
sluajevima su u pravu, jer otvaranje sutine moe da bude dobro, ali
mogu da ga prate i mnoge opasnosti. Linost je velikim delom stvorena
na pogrenim osnovama, ali je istovremeno oblik odbrane.
P: Da li je mogue da proemo kroz ivot, a da nikad ne primetimo
sutinu?
O: Zavisi da li smo u kolskom radu ili ne. U obinom ivotu uopte
ne znamo za ovu podelu. U prouavanje sebe oveku se za nju kae, ali
su linost i sutina toliko izmeane da za dugo vreme ova podela ostaje
teorijska, jer nije mogue da se kae ta je ta na osnovu posmatranja,
izuzev u ekstremnim sluajevima. Potom, kako ovek radi, poinje
postepeno da uvia da je neka stvar vie ukorenjena, ide dublje od
drugih. Na taj nain, malo po malo, ovek vidi sutinu. Sve trajne ili
trajnije osobine sigurno zavise od sutine. Kad se linost obui, i

postane manje tvrda, mnoge osobine predu u sutinu i postanu trajne.

Tako se sutina razvija. U linosti se stvari pojavljuju i nestaju, ali ono
to pree u sutinu ostaje.
P: Da li je sutina manje - vie isto to i bie?
O: Ne moe se tako rei. Bie je ivot, proces. Sutina je objekat.
P: Da li je sutina kod deteta razvijenija od linosti?
O: U odreenom vrlo ranom periodu sutina moe da bude snanija
od linosti, ali su obe nerazvijene. A ima razne dece i raznih okolnosti.
P: Kako moemo da se borimo protiv linosti?
O: Ne radi se o borbi, ve o kontroli i obrazovanju. Linost ne sme
da ima previe slobode. Ona mora da se obrazuje na odreeni nain, da
se ponaa u skladu sa odreenim principima, da radi u odreenom
pravcu. Sada je naa linost skroz pogrena. Tu je previe laganja,
samoobmanjivanja, fantazije, negativnih oseanja. Sve se te stvari
moraju ispraviti; samo tad maina moe da radi kako treba. Rad moramo
da obavljamo preko linosti; dugo vremena sutina za nas ne moe da
ima praktini znaaj. Ako ponemo da svesno radimo na linosti,
odreene stvari e uticati na sutinu, ali ne odjednom.
P: Moemo li da uinimo ono to hoemo pomou linosti?
O: Ako radi, ako prouava, postepeno e je izmeniti i tvoj rad na
linosti odrazie se na sutinu. Ili ti kontrolie linost, ili je kontroliu
stotine "ja" od kojih svako ima svoje sopstvene ideje, sopstvene poglede
ili elje. Moramo da shvatimo koliki je ogroman rad potreban da se
stekne jedinstvo, kad u nama, ovakvim kakvi smo sada, jedan deo
odlui da radi, a drugi za to ne zna ili se ne slae. Kad si obrazovao
svoju linost, kad je postala posluna u odnosu na tvoj cilj i poela da
mu slui, tada je ona korisna i ispravna. Ali ako jedan deo tebe ima cilj,
a tvoja linost radi protiv tog cilja, naravno da nije ispravna.
P: Reeno mi je da u linosti ima isto toliko dobra kao i u sutini,
ali ja u njoj ne mogu da naem nita korisno za moj krajnji cilj.
O: ta misli kad kae da nema nikakvog dobra u linosti? ak i
kad posmatra i uvia stvari o sebi, to je dobro. A to je takoe u
linosti. Deo koji eli da zna, da radi, da se menja, jeste deo linosti.
U naoj linosti mogu da postoje stvari koje su pogrene, i te stvari
moraju da se proue i uklone. Linost se razvija prouavanjem i
smanjivanjem beskorisnih funkcija. Pomou toga ona postaje bolja i
istija. U kolskim uslovima sutina mora da bude mnogo vanija od
linosti, i ako linost suvie dominira, razvoj postaje nemogu; jer,
pravi razvoj se odvija u sutini, a ako je linost suvie jako pritisne,

sutina ne moe da die. Linost je, meutim, takoe veoma vana.

Mogunost promene je zaista veoma sloena, jer se sastoji od mnogo
stvari. Mora postojati odreena osobina u sutini, jer ako ta osobina ne
postoji, nita nije mogue; mora da postoji odreeni materijal, odreene
tekovine u linosti, i mora da postoji odreeni splet okolnosti.
P: Da li e linost dozvoliti da bude u drugom planu? Da li se ona
svojevoljno povlai?
O: Ona se ne povlai, ve postaje drugaija. Ako linost vri pritisak
na sutinu, to je abnormalno. U naem sadanjem stanju linost je
patoloka, nezdrava. Pomou rada ona jednostavno postaje zdrava.
P: Ne razumem kako linost moe da utie na sutinu kad je sutina
ono sa ime smo roeni?
O: Uzmi intelektualni centar: ne raamo se sa njegovim sadrajem
- mislima, idejama, ubeenjima, miljenjima - sve je to steeno. A to
se tie toga kako linost moe da utie na sutinu, pretpostavimo da u
svojoj linosti doe do odreenog zakljuka, i primeti posmatranjeni
da ima neku sutinsku naviku, na primer, neku vrstu negativnog
oseanja koje uvek isplivava u odreenim situacijama. Shvata da ona
ni u kom sluaju nije korisna, da troi energiju i oteava ti ivot. Kako
da se bori protiv nje? Uvia da se to negativno stanje hrani samoopravdavanjem, da ga u svom uobiajenom stanju uvek opravdava i misli
da je neko drugi kriv, ili kae da nisi to nameravao, ili da te ljudi ne
razumeju i slino. To mu omoguava da postoji. Ako promeni taku
gledita, ako prestane da ga opravdava i umesto toga u sebi stvori
trajnu ideju da je to oseanje pogreno, da nije opravdano, tada ta taka
gledita moe konano da postanje trajna.
P: Ima li naslee bilo kakvog udela u sutini?
O: U oveku naslede praktino ne postoji. Mogu se naslediti loe
osobine, ali dobre osobine ne. ivotinjama vladaju zakoni drugaiji od
onih koji vladaju ovekom; kod njih se podjednako prenose i dobre i
loe osobine, ali ono to kod oveka moe da se prenese, ako ne
raunamo fizike osobine, jesu samo osobine degeneracije, i osim njih
se nita ne prenosi. Fizike osobine mogu da budu nasledne, ali ne i
takve osobine kao to je samosvest. Sutina ne moe da se nasledi.
P: Da li se sklonost prema negativniim oseanjima nalazi u sutini
ili je potpuno steena preko linosti?
O: Takva sklonost moe da postoji ak i u sutini - odreena
nastrojenost te vrste; mi, meutim, moemo da smatramo da se to
odnosi samo na linost; jer, ukoliko bi u sutini postojala zaista jaka
tenja ka negativnim oseanjima, to bi znailo da se radi skoro o ludilu.

P: Ako postoje nedostaci u sutini, mogu li da se izmene?

O: Da; ali, kao to sam rekao, najpre mora da se izmeni linost;
sutina se ne menja tako lako. Izmena osobina sutine je jako teak
posao; za njega je potrebno znanje i dovoljno energije, a mi smo slabi
i ne posedujemo znanje. To se radi samo kad je neophodno, i samo uz
pomo kolskih metoda. Pretpostavimo da neko ima lenju sutinu a eli
da se probudi - to moe da promeni posle dugog perioda samoprouavanja, ali mora da ima pomo kole. Zato je za nas srea to rad
na sutini dolazi kasnije, to treba da ponemo od linosti. Radei na
linosti, meutim, ve u izvesnoj meri radimo i na sutini. San, buenje,
svest - sve se to ne odnosi na linost, ve na sutinu. Tako, zapravo, na
sutini radimo od samog poetka, a linost e, menjajui se, vriti
odreeni pritisak na sutinu i takoe je menjati.
P: Raa li se ovek sa sutinom?
O: Da, ali esto ona ostaje nerazvijena, na nivou malog deteta.
P: Da li je sutina pouzdani deo u nama?
O: ak i u linosti postoje pouzdane i nepouzdane stvari. Na primer,
fantazija je nepouzdana. Zamiljanje da zna da pliva kad ne zna i
znanje tablice mnoenja podjednako pripadaju linosti; jedna stvar je
pouzdana, druga nije.
P: Da li nivo bia zavisi od rasta sutine?
O: Svakako, meu njima postoji veza. Samo to bie ne moe da
procenjuje na taj nain, jer je zasad podela na linost i sutinu isto
teorijska. Korisno je, meutim, da zapamti da u tebi postoje ta dva
principa jer, kao to sam rekao, ako ovu podelu ne zna, to e te spreiti
da razume izvesne druge stvari koje e uti.
Stvar koju treba razumeti to se linosti i sutine tie jeste da je
sutina jedna, dok se linost sastoji od nekoliko grupa "ja". Zato
moemo da kaemo da mi nemamo linost ve linosti u mnoini, jer
ih ima pet ili est, ponekad i deset u jednoj osobi. Magnetski centar, na
primer, takoe pripada linosti, jer se ne raamo s njim - on se stvara
u ivotu. To je grupa "ja" koja u odreenoj maloj meri mogu da
kontroliu druge grupe "ja". Neke od ovih podlinosti su sasvim u redu,
dok e nam neke uvek stajati na putu, pa moramo da njima ovladamo
ili da ih uklonimo.
P: Kakav rad moe da se obavi na linosti?
O: Nju moemo da kontroliemo umom. To je sve to moemo da
oekujemo. U svom umu formulie cilj, a linost mora da radi u skladu
s tim ciljem.

P: Odakle potie elja za buenjem? Iz sutine?

O: Ona je povezana sa magnetskim centrom. Sea se da sam u
prvom predavanju govorio o magnetskom centru i razliitim uticajima
pod kojima ovek ivi. To nas dovodi do pitanja zato neke ljude ove
ideje zanimaju, a druge ne; ta stvara tu elju da se zna, energiju da se
trai; zato su ljudi koji ive u slinim okolnostima toliko razliiti, pa
je jedna osoba zadovoljna unapred spremljenim teorijama i klieima,
dok druga eli da nae istinu za sebe. Kako objasniti ovu razliku meu
ljudima u odnosu prema novim idejama - jer neki ljudi naiu na
mogunost sticanja novog znanja i nisu zainteresovani, dok to drugima
moe da promeni itav ivot?

Ljudi do ovakvih i slinih ideja dolaze na razne naine. Neki poneto

razumeju, drugi ih primaju na uobiajenom nivou. Ova razlika proistie
iz toga to ovek u mehanikom ivotu ivi izloen dvema vrstama
uticaja. ta to znai? Ovo je u vezi sa idejom objanjenom na poetku
da je ovek maina kojom upravljaju spoljanji uticaji i stvari oko njega.
On moe da bude prijemiv za jednu vrstu uticaja, a za drugu ne. Najvei
deo tih uticaja stvara sam ivot, ljudi nalik na ostale. Meutim, meu
njima, pomeani s njima, postoje drugi uticaji koje ne stvara ivot, ve
dolaze iz drugih izvora, od ljudi vieg uma. Oni se pojavljuju u obliku

vere, nauke, filozofskih sistema, ezoterike nauke, umetnosti, svih

vrsta uenja i tako dalje. Oni se spolja ne mogu razlikovati od uticaja
prve vrste; zato od samog oveka zavisi da li e ih razlikovati ili ne.
ovek moe da ivi samo pod uticajinia A, to jest, uticajima prve vrste
i da previda uticaje B, da ga ne interesuju. Ako se, meutim, zanima za
uticaje druge vrste i apsorbuje ih u dovoljnoj koliini, u njemu se odvija
izvestan proces. Rezultat uticaja B, seanja na njih, sakuplja se od
vojeno u poseban odeljak i stvara ono to zovemo magnetski centar.
Magnetski centar je kombinacija odreenih interesovanja i emocional
nih asocijacija koje oveka navode da se okrene u odreenom pravcu.
To je odreeni krug ideja i odreeni krug oseanja. To je poreklo
interesa za ovakve vrste ideja.
P: Ako smo mi obine maine, treba li da zakljuimo da ti pokuava
da nas, maine, vodi u odreenom poeljnom pravcu, ili smo sami u
stanju da razlikujemo istinu od lai? Ako jesmo, pomou ega?
O: Pomou magnetskog centra. Ljudi jesu maine, to ne dolazi u
pitanje; samo to nisu sasvim ista vrsta maine kao to je lokomotiva i
slino. Ve si uo da ovek moe da ivi u etiri stanja svesti, dok u
obinim okolnostima ivi samo u dva. Druga dva stanja se u njemu
mogu razviti, ali ne mogu da se razviju sama od sebe, ve moraju da se
razviju pomou znanja i napora. A sposobnost koja oveku pomae da
razlikuje i da razume jeste magnetski centar.
Sad govorimo o oveku koji jo nije sreo kolu. On u ivotu ivi u
uobiajenim okolnostima. Okolnosti mogu da budu vrlo razliite;
meutim, u bilo kojim okolnostima ovek ivi izloen dvema vrstama
uticaja o kojima sam govorio. ta su uticaji A? Svaki interes za ivot,
borba za opstanak, elje, uzbuenja, posedovanja, bogatstva, zabave i
sl. Oni su stvoreni bez namere i mehaniki su i po poreklu i po
delovanju. Ali, ovek istovremeno ivi izloen uticajima koji su
prvobitno stvoreni u koli, ali su baeni u opi mete ivota. Ovi B
uticaji su takvi kao da potiu izvan ivota. Oni su podeeni u odreenu
svrhu, da slue kao "svetla na putu". Ostatak zavisi od oveka samog.
Svo njegovo interesovanje moe da se koncetrie samo na uticaje prve
vrste, ili deo njega moe da bude zainteresovan za ovu drugu vrstu
uticaja. Ako ih ovek primeuje i prouava, oni u njemu mogu da se
nagomilaju. Seanje na ova interesovanja moe u njemu da se skuplja
od ranog doba i stvori odreenu grupu "ja" odvojeno od ostalih "ja" u
njemu. Posle izvesnog vremena ta grupa "ja", odnosno magnetski
centar, poinje da kontrolie i odreuje njegov opti pravac u ivotu i

pravac njegovih interesovanja, ili jednog dela njegovih interesovanja.

Magnetski centar znai da se trae odreene stvari i da je ovek na nivou
odreenih stvari.
Ali, ako ovek ove uticaje ne primeuje, oni nee proizvesti nikakvu
posledicu. Zato su ljudi toliko razliiti. ovek moe da bude vrlo
intelektualan, da prouava filozofiju, umetnost, a da istovremeno, ako
nema magnetski centar, nema anse. Ako doe u dodir sa kolom, nee
je prepoznati. Drugi ovek, opet, moe da bude nedovoljno obrazovan,
ne mora previe da ita, ne mora da zna previe rei, pa opet odmah
postaje zainteresovan im sretne kolu.
P: ta nas ini razliitim u tom smislu?
O: Radi se o kombinaciji onog sa ime smo roeni i spoljanjih
okolnosti koje nas ine ovakvim kakvo smo: sve to mehaniki, sve po
zakonu sluaja. Beskorisno je da se pria da se ljudi raaju razliiti; to
ne moemo da promenimo, u svakom sluaju ne na poetku. Moramo
da uzmemo zdravo za gotovo da ljudi imaju razliite sposobnosti - ali
ne i za buenje; ovde ljudi gree. Buenje ne zavisi od onog sa im je
ovek roen, ono zavisi od magnetskog centra, a magnetski centar zavisi
od onog ta oveka zanima. Jednog oveka interesuje jedno, drugog
drugo, ali od ega to zavisi, ne znamo, i nee nam pomoi ako tu stvar
istraujemo, jer e to biti samo teorije. U naem stanju svesti moemo
da znamo samo neke stvari i moramo da se koncentriemo na stvari koje
moemo da znamo ne gubei vreme na one koje ne moemo da znamo.
P: Ne zavisi li na magnetski centar u velikoj meri od mehanikih
uzroka?
O: Ne ba sasvim. Kao to sam rekao, on je izvesna kombinacija
interesa, i ne samo interesa, ve i ideja koje je ovek stekao, odreenog
znanja, odreenog razumevanja. Sve to ulazi u magnetski centar. To je
mehaniko kao i sve ostalo; uticaji B su, meutim, po svojoj prirodi
razliiti, mada u poetku dolaze mehaniki. To nije vano. Vano je da
li postoji interes za B uticaje ili ne. To je nain na koji od mehaninosti
nastaje borba protiv mehaninosti. Magnetski centar oveku pomae da
vidi, razume i razlikuje odreene stvari. ovek ne moe da oceni razliku
izmeu ideja, ne moe da kae ta je bolje a ta gore, ta mu odgovara
a ta ne bez pomoi magnetskog centra. Nagomilavanje znanja ne
pomae da se formira magnetski centar; magnetski centar je dobar ukus
uz iju pomo ovek moe da na nov nain vrednuje ideje sa kojima se
sretne. Problem je da se u ivotnoj bujici razlikuju ove dve vrste uticaja,
da se oseti njihova razliitost. Ako je ovek ne osea, ako B uticaje

prima na isti nain kao i uticaje A, onda oni i deluju na isti nain i ne
dolazi do stvaranja magnetskog centra.
Zatim, tu postoje mnoge opasnosti, jer su neke od ideja koje
sainjavaju ovu drugu vrstu uticaja toliko iskrivljene da mogu da stvore
pogrean magnetski centar. Magnetski centar mora da bude veoma
ujednaen i veoma zdrav da bi nekuda vodio, inae je samo smetnja i
nita vie.
P: Kako da ovek zna da je izloen uticajima B?
O: Uticaji B su uvek prisutni. Oni izvorno potiu iz unutranjeg
kruga ivota, iz dela ivota koji se oslobodio mehanikih zakona, ali
mogu da prou kroz mnoge stadijume pre nego to stignu do nas i mogu
da budu toliko iskrivljeni i toliko prerueni da ih je teko prepoznati,
ba kao to je teko da se prepoznaju ideje ezoterikog porekla koje nam
dolaze u obliku legendi i mitova, ili ak sujeverja i slinih stvari.
Ponekad su one ezoterijskog porekla i tada predstvaljaju B uticaje.
P: Pretpostavimo da ovek samo zamilja da radi pod uticajima B?
O: ovek za njih ne zna i ne "radi" pod uticajima B. Uticaji B nekog
mogu da zanimaju samo u cilju line karijere, profesije, slave ili slino;
tad ovek gubi svu korist koju bi od njih dobio. Ali, ako ih ovek ceni
same po sebi, ne sebino, ne zarad line dobiti, ako ga zanima njihovo
znaenje, moe dobiti neto od njih. Definicije su vrlo nezgodne i
uglavnom pogrene, jer na uobiajeni jezik ima tako mnogo razliitih
asocijacija da ponekad preciznija definicija kvari mogunost razumevanja. Na primer, moe da se kae, mada ne garantujem da je to uvek
tano, da je glavna karakteristika uticaja A da su uvek sebini, dok su
uticaji B nesebini. Ljudi, meutim, ove rei toliko razliito razumeju
da one i nisu sasvim odgovarajue. Moe se takoe rei da uticaji A
zahtevaju identifikaciju, dok uticaji B mogu da postoje bez iden
tifikacije, a ako se identifikujete sa uticajima B, to ih kvari. Zapravo,
to se vie identifikuje sa uticajima B, to vie oni postaju uticaji A. Sve
ovo, meutim, nije dovoljno da objasni razliku meu njima.
P: Da li je potpuna zadubljenost u B uticaje i potpuno odbacivanje
uticaja A pravilan stav prema ivotu? Moemo li sasvim bez uticaja A?
O: A zato ? Uticaji A mogu da budu sasvim ispravni interesi u
ivotu. Ako se ne izgubite u njima, oni su sasvim nekodljivi. ovek
treba da prihvati sve to naie, samo da se ne identifikuje. Uticaji A
nisu opasni sami po sebi, jedino je opasna identifikacija. Zato se ne radi
o tome da se moe bez uticaja A, ve samo o tome da se interesuje za

uticaje B, da se ne bude potpuno u vlasti A uticaja. Ako ljude interesuju

ovi B uticaji, oni imaju magnetski centar; ako ih ne interesuju, nemaju
ga.
Posle izvesnog vremena, ovek moe uz pomo magnetskog centra
da nae kolu, ili moe da je prepozna ako joj se priblii. Ali, ako nema
magnetski centar, nee je primetiti, i nee ga interesovati. A ako sretne
kolu ili oveka koji prenosi narednu vrstu uticaja, uticaje C, magnetski
centar mu pomae da ove nove uticaje prepozna i primi ih. Ako
prethodno nije primio dovoljno B uticaja, ili ako nema magnetski
centar, ili ako mu je magnetski centar pogrean ili suvie slab, on nee
prepoznati uticaje C. Ili, moe da nae pogrenu kolu i dobije pogrena
uputstva i umesto da postane bolji, postane gori; umesto da stekne, gubi.
Uticaji C se od uticaja B razlikuju po tome to su svesni, a ne sluajni,
i po svom poreklu i po delovanju, dok su uticaji B svesni po poreklu,
ali sluajni ili mehaniki po delovanju. Uticaji C su uticaji kole.
P: Mora li ovek da bude odrastao da bi prepoznao C uticaj?
O: Nema opteg pravila to se tie starosti. ovek, meutim, mora
da ima dovoljno iskustva, dovoljno iskuenja od strane uticaja A i
dovoljno vremena da nagomila uticaje B - inae e uticaji C delovati
kao uticaji B - drugim reima, obavljae posao mnogo prostijeg in
strumenta i nee imati potpunu vrednost. Ako su ljudi pokuavali i
shvatili da ih uobiajena sredstva ne zadovoljavaju, ne daju im ono to
ele, cenie uticaje C. Ali ako na njih naiu pre toga, oni e uticaje C
uzimati kao da su na istom nivou sa ostalim i oni e izgubiti svoju mo.
Vrlo je vano da se ovo razume.
P: Kad ovek prepozna uticaje C, da li je verovatno da e to biti oni
pravi za njega?
O: Ne, uopte ne; moe da bude u pravu, a moe da grei - to
zavisi od tvog magnetskog centra. Ako ti je magnetski centar ispravan,
verovatno e prepoznati prave stvari; ako je pogrean, moe da nae
sasvim pogrenu kolu. To se svakodnevno dogaa. Zato bi inae
postojalo toliko neosnovanih i pogrenih kola, bez ikakvog sadraja?
Zato to ljudi imaju pogrene magnetske centre. Mogu je, na primer,
sluaj da ovek sa pogreno formiranim magnetskim centrom naie na
kolu koja se pretvara da je povezana sa ezoterizmom, dok u stvarnosti
ta veza ne postoji. U tom sluaju, uticaji koji bi trebali da budu uticaji
tree vrste postaju uticaji prve vrste, to e rei, ne vode nikuda.
P: Postoji li nain na koji ovek to moe da otkrije?

O: Samo po rezultatima. Ali ak i ako ljudi imaju pogrene rezultate,

ako im je magnetski centar pogrean, oni ubeduju sebe da su ti rezultati
dobri. ovek u svemu moe da se obmanjuje.
Uopteno govorei, vrlo je mala ansa da se pronae prava kola, a
vrlo velika da se nae pogrena, jer kola mora da ima uticaje C, to jest,
ideje koje dolaze direktno iz vieg uma. ta znai "direktno"? To znai
da ne dolaze preko knjiga, preko uobiajenih naina uenja dostupnih
svima. Te ideje moraju da dolaze od druge kole, a one opet od naredne
kole, dok ovek ne pronae poetni izvor. Ako ideja te vrste nema, to
je samo imitacija kole. Ovo ne znai da kola mora da bude direktno
povezana sa izvorom, ali mora da je u odreenom peiodu primala takvu
vrstu ideja, a onda ljudi mogu da na njima rade. Ako, meutim, ne
sadri ideje koje se razlikuju od obinih ideja, to onda nije kola; onda
je to, u najboljem sluaju, kola na nivou B uticaja, to e rei, filozofska
ili nauna kola. Ona se moe nazvati kolom samo ako pomou nje
ovek moe da nae put koji ga vodi ka nivou oveka br. 4 (iako nema
garancije da to postigne). Zato, ispravan pravac moete da naete putem
kole samo ako ona spada u prave kole. Ako doete u pogrenu kolu,
gubite i ono to biste mogli sami da nauite.
P: ta postaje od magnetskog centra kad ovek doe u kolu?
O: Moemo da kaemo da on postaje onaj deo oveka koji je
zainteresovan za kolski rad. On ivi pod uticajima B, ali sada dobija
bolji materijal, jo koncentrisanije znanje nego ranije. Pored toga,
mnoge stvari koje je ovek ranije nauio mogu mu koristiti kad stupi u
kolu, pogotovo ako je odbacio sve to je beskorisno. U obinom ivotu
ovek ne zna ta da naui, a ta da odbaci. Na primer, mnoge stvari koje
ljudi ue nemaju smisla, ali ovek to esto ne moe da prepozna, i sve
uzima na istom nivou - i one koje imaju smisla i one koje nemaju.
Meutim, prouavajui sebe u skadu sa kolskim metodima, on ui da
prepozna izmiljene, imaginarne vrednosti u sebi i tim putem otkriva
imaginarne vrednosti i oko sebe. A kasnije, posle dugog rada, grupa
"ja" ili podlinost koja je inila magnetski centar, razvija se u "Zamenika
Nadzornika".
Kad je magnetski centar ispravan i kad se ovek sretne sa uticajima
C, oni poinju da deluju na magnetski centar. A tada, u toj taki, ovek
se oslobaa od zakona sluaja. To znai da postaje slobodan od ovog
zakona samo u taki kroz koju je povezan sa uticajima C.
P: Rekao si da magnetski centar, poto nas je doveo u dodir sa
sistemom, postaje Zamenik nadzornika; je li to seme stalnog "ja"?

O: Ono to je bio magnetski centar pre nego to si se susreo sa radom

moe kasnije da postane Zamenik nadzornika, to e rei, podlinost
koja e zavladati ostalim podlinostima i voditi ih - ali to se ne deava
odmah. Zamenik nadzornika je mnogo vie nego magnetski centar.
Magnetski centar se stvara od uticaja B, dok se Zamenik nadzornika
stvara ovekovim sopstvenim naporima. Magnetski centar je seme,
klica Zamenika nadzornika.
P: ta podrazumeva pod zakonom sluaja?
O: ivotom oveka - maine, oveka koji ne moe da "ini", koji
nema volju ni izbor, upravlja sluaj, jer se u obinom ivotu stvari
deavaju mehaniki, sluajno, za njih nema razloga. A ba kao to
ovekov spoljanji ivot kontroliu sluajni spoljanji uticaji, tako i
njegov unutranji ivot takoe kontroliu i unutranji i spoljanji uticaji
koji su podjednako sluajni. Ako ste razumeli ta znai da ovek spava,
da ne moe da "ini", ne moe da pamti sebe, shvatiete ovo; takoe
ete ovo shvatiti kad razmislite o neprestanom nesvesnom toku misli u
oveku, sanjarenju, identifikovanju i pridavanju znaaja, mentalnom
dijalogu koji se u njemu odvija, njegovom stalnom skretanju u pravcu
manjeg otpora. Ljudi misle da su sluajevi retki, ali je u stvarnom ivotu
najvei broj stvari koji im se dogaa sluajan.
ta znai sluaj? Sluaj znai kombinaciju okolnosti koje ne zavise
od volje samog oveka niti volje druge osobe, ni od sudbine, (od koje,
npr. zavise okolnosti roenja i odrastanja), niti od prethodnog delovanja
samog oveka. Sluaj se deava kad se dva pravca dogaanja ukrste.
Pretpostavimo da ovek stane pod nadstrenicu kue da se zakloni od
kie, a cigla padne i udari ga u glavu. To bi bio sluaj. Tu su dva
odvojena pravca uzroka i posledica. Uzmite pravac ovekovog kretanja
i injenicu da mu se desilo da stane pod nadstrenicu ba te kue; svaka
sitnica tu ima svoj uzrok, ali cigla ne ulazi u ovaj niz uzroka i posledica.
Pretpostavimo da je cigla nemarno postavljena, da ju je kia olabavila
i u odreenom trenutku je ona pala. Ne postoji nita u ivotu oveka i
u ivotu cigle to bi ih povezalo. Navedena dva niza uzroka i posledica
sreu se sluajno.
P: Ako sluaj pomera konce, ta ini sluaj?
O: Drugi sluaj. Niko ne stvara sluaj; posmatraj to na uobiajen
prost nain.
U ljudskom ivotu stvari se dogaaju u skladu sa tri zakona. To su:
1. Zakon sluaja, kad se neki dogaaj deava bez ikakve veze sa
nizom dogaaja koji posmatramo.

2. Zakon sudbine. Sudbina se odnosi samo na stvari sa kojima se

ovek raa: roditelje, brau, sestre, fizike sposobnosti, zdravlje i
sline stvari. Ona se takoe odnosi na roenje i smrt. Ponekad nam se
u ivotu stvari dogaaju po zakonu sudbine, i tada su to veoma vane
stvari, ali to je veoma retko.
3. Zakon volje. Volja ima dva znaenja: naa volja ili volja nekog
drugog. O naoj sopstvenoj volji ne moemo da govorimo, jer ovakvi
kakvi smo, mi je nemamo. to se tie volje drugog oveka, zarad
klasifikacije, svako namerno delo drugog oveka moe se nazvati
proizvodom njegove voje.
Pri prouavanju ljudskog ivota postaje jasno da ove definicije nisu
dovoljne. Postaje neophodno da se izmeu sluaja i sudbine uvede
zakon uzroka i posledice koji upravlja odreenim delom ljudskog
ivota, jer je razlika izmeu dogaaja kojima upravlja sluaj u najuem
smislu rei i dogaaja koji proizilaze iz uzroka i posledice krajnje jasna.
Iz te perspektive moemo da uvidimo znaajnu razliku meu ljudima u
obinom ivotu. Ima ljudi u ijem ivotu su vani dogaaji rezultat
sluaja. A ima drugih ljudi kod kojih su vani dogaaji u ivotu uvek
rezultati njihovih prethodnih akcija, to e rei, uzroka i posledice.
Dalje posmatranje pokazuje da se ta prva vrsta ljudi, ljudi koji zavise
od sluaja, nikad ne priblii kolskom radu, ili, ako se priblii, vrlo
brzo ga naputa, jer kako ih je jedan sluaj doveo, tako drugi moe da
ih odvede. Do rada mogu da dou samo oni ljudi ijim ivotom upravlja
zakon uzroka i posledice, to jest koji su se u znatnoj meri oslobodili
zakona sluaja, ili koji nikad nisu potpuno potpadali pod njega.
P: Kae da je ovek maina koju pokreu spoljni uticaji. Odakle
dolazi ta kontrola?
O: Nema kontrole. Da bismo imali kontrolu, moramo da se promenimo. Stvari se dogaaju svud oko nas i utiu na nas. Svaki trenutak
naeg ivota ukrten je sa drugim linijama, tako da sluaj kontrolie
najvei broj dogaaja. Delovanje jedne maine utie na drugu. Okrueni
smo mogunostima za sluaj: ako se ne desi jedan, desie se drugi.
Moramo da razumemo svoj poloaj. U oveku br. 1, 2 i 3 nema
kontrole; u njihovom ivotu praktino svime upravlja sluaj. Ima nekih
stvari koje su rezultat njihovih sopstvenih dela, ali one su sve na istom
nivou. Kontrola poinje na drugaijem nivou, i poinje od nas: kontrola
naih reakcija, stanja svesti, funkcija itd. Potoni, malo po malo,
moemo da u izvesnoj meri doemo do kontrole u smislu da izbegavamo
jedan uticaj a pribliavamo se drugom. To je vrlo spor proces.

P: Kad prestajemo da potpadamo pod zakon sluaja?

O: Kad razvijemo volju. Potpuno osloboenje od zakona sluaja je
veoma daleko; izmeu potpune slobode i naeg sadanjeg poloaja
postoje, meutim, razni stupnjevi. U uobiajenim okolnostima sluaju
je suprotan plan. ovek koji se u ovom ili onom sluaju ponaa u skladu
sa planom, takvim delovanjem izbegava zakon sluaja. Dela koja odgo
varaju planu su, meutim, u obinom ivotu nemogua osim u sluaju
kad se pogodi da kombinacija sluajnih dogaaja koincidira sa planom.
Razlog zbog kojeg je nemogue da se ispuni plan u ivotu je pre
svega odsustvo jedinstva i stalnostu u samom oveku, a potom i novi
nizovi dogaaja koji neprekidno ulaze u niz ovekovih dela i uktrtaju
se s njim. Ovo moe lako da se proven ako ovek pokua da se dri
plana u bilo emu to se ne dogaa samo od sebe ili se suprotstavlja
optoj tenji pokretaa koji deluju u njegovom ivotu; na primer, ako
ovek pokua da pamti sebe, da se bori sa navikama, da se posmatra i
sl. On e uvideti da se njegov plan ne ispunjava i da je rezultat sasvim
dnikiji od onog to je nameravao, ili da sve zajedno prestaje, pa ak
iezava i poetni impuls i razumevanje o neophodnosti i korisnosti tih
pokuaja. Ako, meutim, nastavi da prouava sebe, da ulae napore,
da radi, videe da se njegov odnos prema zakonu sluaja postepeno
menja. To to potpadamo pod zakon sluaja jeste konana injenica
koja ne moe potpuno da se promeni. Ovakvi kakvi smo uvek emo biti
podloni odreenoj mogunosti sluaja. Pa ipak, malo po malo moemo
da smanjimo mogunost sluajnih zbivanja.
Teorija sluaja vrlo je jednostavna. Oni se dogaaju samo kad je
mesto prazno; ako je mesto zauzeto, ne mogu da se dese. A ime se
zauzima mesto? Svesnim delovanjem. Ako niste u stanju da delujete
svesno, mesto mora da u najmanju ruku ispuni namerno delovanje.
Zbog toga, kad rad i sve to je s njim povezano uistinu postane teite
ovekovog ivota, on se praktino oslobaa zakona sluaja.
P: ta naziva teitem?
O: Ideja o teitu moe da se tumai na razne naine. To je manje
ili vie trajni cilj i shvatanje relativne vrednosti stvari u odnosu na taj
cilj. To znai da odreena interesovanja postaju vanija od svega drugog
- ovek stie trajni pravac, ne ide jednog dana u jednom, a drugog u
dragom smeni; ovek ide u jednom pravcu i zna pravac u kom ide.
to ti je teite snanije, to si slobodniji od sluaja. Kad svakog
trenutka menja pravac, svakog trenutka moe da se dogodi neto novo
i svaki sluaj moe da te gurne u ovom ili onom pravcu. Ali, ako ti

namerna aktivnost, kao to je na primer pamenje sebe, postane toliko

odreena, toliko jaka i toliko povezana da ne ostavlja mesta za sluaj,
mnogo e manje biti verovatno da se dogaaju sluajnosti, jer su za
sluajnost potrebni prostor i vreme. Zato moramo da dodamo vie
uzroka koj i e dati posledice i na taj nain jednostavno iskljuimo sluaj,
jer, to nam je vei deo vremena zauzet svesnim radom, manje prostora
ostaje za sluajne dogaaje.
P: Ako se ovek ne identifikuje, ako ne pridaje znaaj, ako nema
negativnih oseanja, da li e to da stvori nove uzroke?
O: Prirodno. Ali, poto se stalno identifikujemo, stalno pridajemo
znaaj i stalno imamo negativna oseanja, ne moemo da to osetimo.
Moramo da shvatimo da ak i to to imamo jedno negativno oseanje
manje stvara novi uzrok.
P: Kako je mogue da se ivi podreen tako razliitim zakonima kao
to su zakon sluaja i zakon uzroka i posledice?
O: Ne vidim tu nikakvu protivrenost. Uzrok i posledica, u odnosu
na zakone kojima je ovek podreen, znae rezultat njegovog sopstvenog delovanja, a "sluaj" znai neto to mu se dogaa bez veze
sa njegovim delovanjem.
P: Moemo li da usmeravamomo zakon sluaja ili da njime upra
vljamo sada, ili moramo da ekamo dok ne steknemo potpunu svest?
O: Nije u pitanju ekanje: ako ovek eka, nikad nita nee dobiti
- u svakom trenutku ovek mora da uini ono to moe. Sada moemo
da u izvesnoj meri upravljamo zakonom sluaja samo tako to upra
vljamo sobom. to vie vlasti imamo nad sobom, to se vie zakon sluaja
menja, mada uvek preostaje teorijska mogunost da se sluaj desi.
P: Kako stvaramo nove uzroke? Da li pravljenjem planova?
O: Ne, jer se obino prave isti planovi kakve ovek pravi itavog
ivota i oekuje da oni stvore nove uzroke.
P: Voleo bih da znam kako da se umanji uticaj sluaja na rad. Kad
napravim dnevni plan, esto mi ga pokvari to to neko neoekivano
doe.
O: Takve sluajeve ostavi po strani. Vana su "ja" ili ljudi u nama
koji dolaze i zaustavljaju rad. To je ono to moramo da spreimo.
P: Sluaj ne mora uvek da bude nesrean sluaj? Moe takoe da
bude i srean, zar ne?
O: Potpuno tano. Na cilj je, meutim, da se otarasimo sluaja, pa
ako radimo, posle izvesnog vremena moemo da se oslobodimo i
srenih i nesrenih sluajeva. Zapitaj se da li bi bilo bolje tako. Pokuaj

da razume koliko mnogo oekujemo od srenih sluajeva, i koliko bi

ivot postao teak kad bismo sve morali da "inimo", a nita se ne bi
deavalo.
P: Da li je ovek delimino slobodan od zakona sluaja ako je u
koli?
O: Ne, to bi bilo suvie jednostavno. Samo to to si ovde nita ne
menja. Upravo sam objasnio da ovek poinje da se oslobaa zakona
sluaja kad stekne ono to nazivamo teite, to znai da rad na sebi
postaje posebno vaan, dovoljno vaan da zauzme krupno mesto u
neijem ivotu. To e stvoriti odreenu vrstu ravnotee i malo po malo
nas osloboditi potrebe za sluajem.
P: Da li hoe da kae da zakon sluaja vie ne utie na nas kad
smo svesniji?
O: Kao to sam rekao, sama svesnost nas ne oslobaa od sluaja.
Kad u nama prestanu unutranji sluajevi, to e nas uiniti slobodnijim
od spoljanjeg sluaja. U nama ima isuvie sluajnih stvari, a njih se,
kao to sam rekao, moemo osloboditi samo ako stvorimo teite,
odreeno stalno teite, u smislu neeg to e nas drati uravno
teenijim. A za to nam je potrebna kola.
P: Zato si toliko siguran da se ovek moe razviti samo uz pomo
kole?
O: Postoje mnoge tekoe. Ako pokua da razume te tekoe,
videe da bez metoda i bez pomoi ovek ne moe ni da makne - ostae
onakav kakav je, ili, jo pre, postati gori, jer nita ne ostaje u istom
stanju. Ako se ovek ne razvija, degenerie se. U ivotu, u uobiajenim
uslovima, sve se degenerie, ili se jedna sposobnost razvija na raun
ostalih. Bez pomoi kola ne mogu se razviti sve sposobnosti, jer su
neophodni sistem i metod.
Pre nego to se, meutim, kae zato su kole neophodne, mora da
se shvati kome su one neophodne, jer najveem broju ljudi kole uopte
nisu neophodne. kole su neophodne onima koji su ve shvatili nedovoljnost znanja koje su skupili obini umovi, onima koji oseaju da
sami, sopstvenim snagama, ne mogu ni da ree probleme kojima su
okrueni niti da nau pravi put. Samo su takvi ljudi u stanju da prevaziu
tekoe vezane za kolski rad, i jedino su njima kole neophodne.
A da bi razumeo zato su kole neophodne, ovek mora da shvati da
se znanje koje dolazi od viih umova moe istovremeno preneti samo
vrlo ogranienom broju ljudi, i da je neophodno pridravati se itavog
niza odreenih uslova bez kojih se znanje ne moe ispravno preneti.

Postojanje ovih uslova i nemogunost da se bez njih neto uradi

objanjava zato je neophodna organizacija. Prenoenje znanja zahteva
napore i od onog ko ga prima i od onog ko ga daje. Organizacija te
napore olakava, ili ih ini moguim. Uslovi ne mogu doi sami od
sebe. kola se moe organizovati samo prema odreenom planu izra
enom i poznatom jo od pre mnogo vremena. U kolama ne moe da
bude nieg proizvoljnog i iniprovizovanog. kole, meutim, mogu da
budu razliitih vrsta, u skladu sa razliitim putevima. O ovim razlikama
u govoriti kasnije.
P: Moe li da se objasni u emu se sastoje ti uslovi?
O: Ti uslovi su povezani sa neophodnou da se istovremeno
razvijaju znanje i bie. Kao to sam ranije rekao, razvoj jednog bez
odgovarajueg razvoja drugog daje pogrene rezultate. kole su neo
phodne da bi se takav jednostrani razvoj i nepoeljni rezultati povezani
s njim izbegli. kolski uslovi su takvi da se od samog poetka rada
napreduje istovremeno u dva pravca, u pravcu znanja i u pravcu bia.
Od prvih dana u koli ovek poinje da prouava mehaninost i da se
bori protiv mehaninosti u sebi, protiv nevoljnih postupaka, protiv
nepotrebne prie, protiv fantazije, protiv izraavanja negativnih oseanja, protiv sanjarenja i protiv sna. Kad naini korak u pracu znanja,
ovek mora da naini korak i u pravcu bia. Principi kolskog rada i svi
zahtevi koji mu se postavljaju pomau mu da proui svoje bie i da radi
na tome da ga promeni.
P: Ako nema nade da se vie stanje svesti dostigne bez pomoi kole,
to iskljuuje veoma mnogo ljudi koji bez svoje krivice nikad nee doi
u dodir sa pravom kolom, a koji ipak revnosno ele da se razviju?
O: Nemogue je da se vodi rauna o takvim stvarima, jer ovek u
velikoj meri ivi podreen zakonu sluaja, a pojedinac je krajnje malen
i beznaajan. Mi mislimo da smo veoma vani, dok, zapravo, uopte
nismo vani. Da bismo postali vani, moramo da neto postanemo, jer
ovakvi kakvi smo praktino nismo nita. Koga bi na razvoj mogao da
zanima osim nas same? Zato je susret sa kolom koja odgovara neijem
tipu - jer ovek moe da nae kolu koja ne odgovara njegovom tipu i
njegovom razvoju - u velikoj meri stvar sree.
P: Zar se ne radi o tome da se dovoljno eli, jer, kako je reeno,
"trai i nai e"?
O: Ako ovek zaista trai, osim u izuzetno tekim okolnostima kad
su sudbina, sluaj, uzrok i posledica svi protiv njega, nai e. kolu e
traiti pomou magnetskog centra; ali, ako se nije stvorio magnetski
centar, ne moe da se pone.

P: Kuda kole vode?

O: Ovoje zanimljivo pitanje, jer ono takoe daje odgovor i na druga
pitanja o razlikama meu ljudima. Uz pomo kole moe da postigne
ono to eli, ali najpre mora da formulie ta eli. Ranije je
postavljeno pitanje vode li kole maine onom to je za njih dobro. Ako
se radi o pravoj koli, ona mainu nee nigde odvesti, jer maine imaju
svoju sopstvenu sudbinu u univerzumu i niko za njih ne moe nita da
uini. kola, meutim, moe da pomogne ljudima kojima je dosta toga
da budu maine; ona moe da im pokae put kojim mogu da prestanu
da budu maine i naui ih kako da to urade. To je sve to kola moe
da uini, a bez kole se to ne moe postii.
P: ta ini kolu?
O: Uopteno govorei, kola je mesto gde ovek moe neto da
naui. Mogu da postoje kole savremenih jezika, muzike, medicine i
sl. Meutim, ova vrsta kola o kojoj govorim ne slui samo za uenje,
nego i da se postane drugaiji. Ranije je objanjeno da niko ne moe da
radi sam, bez kole. Takoe ti odsad mora biti jasno da grupa ljudi koja
odlui da radi sama nee nikuda stii, jer ne znaju kud da idu i ta da
rade.
Zato moemo da kaemo da je kola organizacija koja slui da se
odreenom broju pripremljenih ljudi prenese znanje koje dolazi od
vieg uma. To je najbitnija karakteristika kole. Druga veoma vana
injenica je izbor uenika. U pravu kolu putaju se samo ljudi koji su
stekli odreenu pripremu i odreeni nivo razumevanja. kola ne moe
biti otvorena svima, ne moe biti otvorena mnogima. Zavisno od
priprema i nivoa bia uenika, kole mogu da budu na vrlo razliitim
nivoima. to je nivo kole vii, uenicima se postavljaju vei zahtevi.
Zato se iz te perspektive kole dele prema stepenima. Postoje kole u
kojima ljudi br. 1, 2 i 3 ue kako da postanu ljudi broj 4 i steknu svo
znanje koje e im u toj promeni pomoi. Sledei stepen predstavljaju
kole u koma ljudi broj 4 ue kako da postanu ljudi broj 5. Nema potrebe
da govorimo o viim stepenima, jer su oni od nas vrlo daleko. A ak i
u kolama najnieg nivoa poetak kolskog rada zahteva odreenu
pripremu. ovek ne moe da pree pravo iz apsurdnosti obinog ivota
u kolu. ak i ako kola uradi sve to moe da bi mu neto dala, ako on
nije pripremljen, ako ne zna kako da to uzme, to mu ne moe ni biti
dato.
P: ta znai biti pripremljen?

O: Neophodno je pre svega da ovek za svaki nivo od koga moe

da pone bude spreman ne samo u pogledu znanja, ve i u pogledu bia.
ovek mora da shvati svoj poloaj, da zna da nita ne moe da uradi
sam, da shvati da mu treba pomo, i mnogo drugih stvari. To zavisi od
toga ta on trai u koli. Nikome kola ne treba kao kola, ve je
svakome potrebno neto, pa mu kola treba da bi to dobio. Biti
pripremljen znai da ovek u izvesnoj meri ve poznaje sebe; ovek
mora da zna svoj cilj; mora da zna vrednost svoje odluke; mora da u
izvesnoj meri ukloni lai u sebi; mora da bude sposoban da bude iskren
prema sebi.
Na nesreu, uticaji C vrlo esto postaju uticaji B ukoliko ljudi dou
nepripremljeni u kolu. Kasnije, moda nakon dugo vremena, oni mogu
da uju iste stvari koje su uli kad su prvi put doli i da u njima otkriju
smisao. Tad one postaju uticaji C. Ima mnogo ideja koje, ako se
pravilno razumeju, mogu postati uticaji C.
Pored toga, ovek moe ui u kolu samo ako je ve izgubio, ili je
spreman da izgubi, u najmanju ruku izvesnu koliinu samovolje. Samo
volja je glavna prepreka da se ude u kolu, jer kola ne znai samo
uenje, ve takoe i disciplinu. Nekim ljudima disciplina moe da
izgleda zamorna, ili nepotrebna.
P: Postoji li neki oblik ispita koji ovek mora da poloi pre nego to
bude mogao da ue u kolu?
O: Ispit je gotovo neprekidan, on se odvija sve vreme, i to ne samo
pre nego to ovek ude u kolu, ve takoe i dok je u njoj.
P: Mora da ima razloga zato neki ljudi uviaju mogunost promene, a drugi ne.
O: Da, ima razloga. Radi se o nekoj vrsti prethodnog treninga uma.
Najvei broj ljudi ima podjednake anse, ali neki prikupljaju materijal
i pripremljeni su za promenu, a drugi nisu. Pa ak i kad su pripremljeni,
potrebna im je pomo i moraju da ulau napor.
P: Moe li ovek da eli da se promeni i zakljui da je to nemogue?
O: Ponekad je otpor suvie veliki; na primer, fantazija moe da bude
suvie jaka i ovek moe da odbije da od nje odustane. Ili, kao to sam
rekao, ponekad magnetski centar moe da bude pogreno formiran. Ima
ljudi sa dva ili vie magnetskih centara koji trae u razliitim pravcima.
Tada ih nikad nee dugo interesovati ista stvar. Ako, meutim, ovek
ima pravilno formiran magnetski centar, sva ta interesovanja postaju
povezana i mogu da budu veoma mona stvar.

P: Rekao si da uticaj C postaje uticaj B ako ljudi nisu za njega

pripremljeni. Da li je to zato to oni nemaju ime da ga prosude?
O: Ne samo zbog toga: to je zato to ne uvaavaju ideje, to sve
ideje uzimaju na istom nivou.
P: Spreavaju li negativna oseanja oveka da primi C uticaj?
O: Ako ima dosta negativnih oseanja, ona stvaraju oblak oko tebe
koji onemoguava ne samo uticaju C, nego i uticaju A da dopre do tebe.
Pre mnogo vremena je ustanovljeno da iako uticaj i C postoje, ovek
sam po sebi ne moe da ih dobije. To znai da postoji neto to ovek
mora da pobedi da bi razumeo, a da bi razumeo vie, mora da pobedi
neto drugo. Zato je neophodna kola. U koli ne moe da se obman
juje i moe da ti se objasni zato ne razume.
Kao to sam rekao, ima mnogo stepena kola. kole koje poinju na
nivou obinog ivota veoma su elementarne. U njima neizbeno postoje
odreena pravila i uslovi. Ako ih ovek zaboravlja, ili sebi nalazi
izgovore, ne moe da smatra da je u koli.
P: Moe li se ovek obuiti za kolski ivot a da se nije nauio
uobiajenim konvencijama?
O: kolska disciplina se zasniva na razumevanju - ona je potpuno
drugaija.
P: Zar ne postoji opasnost da se disciplina prihvati kao bekstvo od
odgovornosti?
O: Tad e ovek napraviti greku.
P: U kojoj meri ovek moe da razvije bie bez kole?
O: Bez kole nije mogu stvarni razvoj bia, ili, bolje reeno, mogu
je do izvesne mere, ali je uglavnom nepotpun. Pravi razvoj bia nije
mogu bez kolskog rada, jer ovek ne moe da nadgleda sebe, ne moe
da bude dovoljno strog prema sebi. A stvar nije samo u tome da se bude
strog - ovek jednostavno ne moe da se seti stvari u pravo vreme - ili
e ih zaboraviti, ili e ih sebi olakati. Kad bi bilo mogue da ovek
radi sam, kole bi bile gubljenje vremena a sistem ne bi bio neophodan;
ali, poto one postoje, to znai da se bez njih ne moe. ovek sam ne
moe da ima plan, da ima sistem. Kako se neko moe razviti bez plana
ili sistema? Kako se moe obaviti bilo kakav posao? Kako da ovek
stekne neophodno znanje, da razume svoj poloaj, kako da zna ta da
radi? ovek ne moe da stekne ak ni pripremno znanje sa kojim bi
poeo.
P: Da li je neophodno da u kolama bude ljudi vieg nivoa svesti?

O: Ne da bude; to ne moemo da oekujemo - ali, kao to sam rekao,

kola ne moe da pone sa radom bez znanja koje dolazi od vieg uma.
P: Da li e mi kola pomoi da donesem odluku koja e uticati na
budunost?
O: Sve to mogu da kaem je da e ono to uradi danas stvoriti sutra
- tako da sutra zavisi od toga ta uradi danas. Budunost moe da
promeni sad - to je ono to mora da se razume. U obinom ivotu ne
moe da promeni nita, ali kad pone da saznaje vie, moi e vie
da menja.

Nisu sve kole iste. Za jednu vrstu ljudi neopohodna je jedna vrsta
kole, za drugu postoji druga vrsta kole. Nema univerzalne kole za
sve vrste ljudi. To nas vodi pitanju razliitih puteva. Pre nego to
budemo govorili o putevima neophodno je, meutim, da se razume da
su hiljadama godina ranije ljudi doli do ideje da ovek moe da se
promeni, da moe da stekne neto to nije stekao. Ono to su oni stekli
izraeno je razliito, iz razliitih uglova - ali je opta ideja uvek je ista
- da ovek moe da se razvije, da moe da stekne neto novo. Zato su
stvorena tri puta koja odgovaraju podeli na oveka broj 1, broj 2 i broj
3.
Prvi put je put fakira. To je dug, teak i nesiguran put. Fakir radi
na fizikom telu, na osvajanju fizikog plana.
Drugi put je put monaha. Ovaj put je krai, sigurniji i odreeniji.
On zahteva odreene uslove, ali iznad svega zahteva veru, jer bez vere
niko ne moe da bude pravi monah.
Trei put je put jogija, put znanja i svesti.
Kad govorimo o ova tri puta, govorimo o principima. U stvarnom
ivotu oni se retko sreu u istom obliku, jer su uglavnom izmeani.
Ako, meutim, poznajete princip, u prouavanju kolskih vebi moete
da razlikujete koja veba pripada kom putu. Kad govorimo o jogi,
uzimamo u obzir zaista samo dnana jogu i rada jogu. Dnana joga je
put znanja, novog naina miljenja. Ona ui da se razmilja u drugaijim
kategorijama, ne u kategorijama prostora, vremena i uzronosti. A
rada joga je rad na biu, na svesti.
Iako su u mnogome ova tri puta vrlo efikasna, za njih je karakteris
tino da je prvi korak najtei. Od samog poetka morate da se svega
odreknete i radite to vam se kae. Ako zadrite i sitnicu, ne moete da

sledite nijedan od ova tri puta. Zbog toga, mada su u mnogo emu
drugom ova tri puta dobra, oni nisu dovoljno elastini. Na primer, oni
ne odgovaraju sadanjem nainu ivota. Fakir je izraziti ovek broj 1
sa izrazitom prevlau instinktivnog i motorikog centra. Monah je
izraziti ovek broj 2 sa razvijenim emocionalnim centrom, dok su mu
ostali nerazvijeni. Jogi je izraziti ovek broj 3, ovek kod koga je
intelektualni centar razvijen, dok ostali nisu dovoljno razvijeni. Kad
bi postojala samo ta tri tradicionalna puta, ne bi nita preostalo za nas,
jer smo za ove puteve isuvie mnogo obrazovani. Tu je, meutim,
etvrti put, koji je poseban put, ne kombinacija prethodna tri. On se od
drugih razlikuje pre svega po tome to nema spoljnog odricanja od
stvari, to je itav rad unutranji. ovek mora da zapone rad u istim
onim uslovima u kojima se zatekao kad ga je naao, jer su ti uslovi za
njega najbolji. Ako pone da radi i prouava te uslove, on moe neto
da postigne, a kasnije, ako je neophodno, bie u stanju da ih promeni,
ali ne pre nego to uvidi da je to neophodno. Zato isprva ovek nastavlja
da ivi isto kao i ranije, u istini okolnostima kao i ranije. Ovaj put se
u mnogome pokazuje teim od ostalih, jer nita nije tee nego promeniti
se iznutra a da se ne promeni spolja.
Dalje, na etvrtom Putu je prvi princip da ovek ne sme nita da
veruje; on mora da ui; zato vera ne ulazi u etvrti Put. ovek ne sme
da veruje u ono to uje i to mu se savetuje, ovek mora da za sve nae
dokaze. Ako je ubeden da je neto istina, tada moe da u to poveruje,
ali ne pre. Toliko ukratko o razlici izmeu etiri puta.
P: Zato je pogreno da se veruje?
O: Ljudi veruju ili ne veruju kad ih mrzi da misle. Ti mora da
izabere, mora da bude ubeen. Kae ti se da mora da pamti sebe,
ali bi bilo pogreno da pamti sebe zato to ti je to reeno. Najpre mora
da shvati da ne pamti sebe i ta to znai, a potom, ako si zaista shvatio
da ti je to potrebno i eleo bi da pamti sebe, uradie to na ispravan
nain. Ako to radi jednostavno oponaajui nekoga, uradie to na
pogrean nain. Mora da shvati da to radi za sebe, ne zato to ti je
neko rekao.
P: Da li je etvrti Put za neki poseban tip ljudi?
O: On moe da bude najkrai od svih, jer u njega ulazi vie znanja.
etvrti put se ponekad zove "put lukavog oveka". Lukavi ovek zna
za tri tradicionalna puta, ali takoe zna vie od njih. Pretpostavimo da
ljudi na sva tri puta rade na tome da dospeju u odreeno stanje koje je
neophodno za neki poseban rad koji moraju da obave. Lukavi ovek e

to stanje proizvesti za najkrae vreme; ali on mora da zna kako da to

uini, mora da zna tajnu.
P: Kakvo se posebno znaenje vezuje za naziv "lukavi ovek"?
O: ta ti podrazumeva pod lukavou?
P: Indirektnost.
O: Da, mnoge stvari ne mogu da se dobiju direktno. Ova se ideja
vrlo iroko koristi u Novom Zavetu, samo to se ne naziva lukavou.
Ima situacija koje su toliko teke da ovek ne moe da ide pravo,
neophodno je da bude "lukav".
P: Moe li svako da ide etvrtim Putem?
O: Ne, jer on zahteva razumevanje i napor. ovek mora da bude
pripremljen da ulae napore.
P: Kako ovek moe da kae da je naao pravi put za sebe?
O: Po rezultatima. Sretne sistem i pone da radi. Posle izvesnog
vremena mora da bude u stanju da kae ta si od njega dobio. To nije
mnogo teko. Sigurno da e u najveem broju sluajeva to izgledati kao
intelektualno sticanje, jer stie nove ideje, novo znanje. Stvar je,
meutim, tako ureena da je sticanje novih ideja u sistemu povezano sa
odreenom promenom u razumevanju, panji, volji itd. ovek nove
ideje ne moe da stekne na pravi nain bez odreene promene.
P: Ako su ova etiri puta putevi prema istom cilju, koji im je faktor,
ili glavna osobina, zajedniki?
O: Ono to je u sva etiri puta slino jeste mogunost promene bia.
Ako razmisli o svemu to ini nae bie, kao na primer pogrean rad
centara, identifikacija, pridavanje znaaja, negativna oseanja, od
sustvo jedinstva itd, razumee da se sve to moe promeniti na svakom
od etiri puta: na putu fakira pobedom nad fizikom patnjom, na putu
monaha stvaranjem religioznog oseanja, na putu jogija sticanjem
znanja i radom na svesti. Putevi su isti, ali su ljudi razliiti; ovek koji
moe da ide jednim putem, ne moe da ide drugim. U nae vreme postoje
etiri odreene kategorije ljudi prema kojima su putevi podeljeni. Neu
da kaem da je uvek bilo tako, ali je sada sasvim sigurno tako. Ova
podela nije toliko povezana sa tim da je neko ovek broj 1, 2 i 3, ve
sa tim da li je on ovek jednog centra, ovek dva centra, ovek tri centra
ili ovek etiri centra - to jest, ovek u kome je jedan centar potpuno
razvijen, dok su ostali nerazvijeni, ili su razvijena dva centra, a ostali
nisu, ili su tri razvijena, a etvrti niije, ili su etiri centra manje vie
jednako razvijena. Iz toga proistie podela na etiri puta.
P: Je li ovaj sistem etvrti Put?

O: To je pogrena formulacija. Moe da se zapita: "Pripada li ovaj

sistem Putu fakira, Putu monaha ili Putu jogija?" Ne moe da kae da
je ovaj sistem etvrti Put; etvrti Put je veoma veliki, i u poreenju s
tim je ovaj sistem veoma mali.
P: Deluje li magnetski centar samo u odnosu na kole?
O: Na religioznom putu je neophodan drugaiji magnetski centar.
Magnetski centar koji nekog dovodi u kolu joge ili u manastir drugaiji
je od onog koji ga dovodi u grupu koja ima makar samo mogunost da
bude kola etvrtog Puta.
Sa onim prvim magnetskim centrom ljudi ne bi bili u stanju da ovde
rade; ne bi imali dovoljno inicijative. Na religioznom putu oni moraju
da sluaju. Na ovom putu ovek mora da ima iri um, ire razumevanje;
u kolama joge i na religioznom putu dugo moe da ide bez razumevanja, jednostavno radei ono to mu se kae. Ovde su rezultati srazmerni
razumevanju.
P: Magnetski centar u raznim ljudima moe da bude privuen
razliitim idejama? Da li je polazna taka povezana sa tim?
O: Da, ona moe da bude veoma razliita, ali u odnosu na ovaj sistem
mora da postoji odreena slinost magnetskih centara, tako da ljudi
mogu da rade zajedno, jer u odreenom periodu, razredu ili nastavi,
oni imaju manje - vie isti materijal.
P: Da li etvrti Put ukljuuje sva tri ostala puta?
O: Ne, to odreenje je pogreno, jer na etvrtom Putu nema mnogih
stvari koje ulaze u prva tri. Ideja etvrtog Puta je da iz ostala tri
puta izbaci sve to je nepotrebno, jer na njima, pored neophodnih stvari,
ima i drugih koje su zaostale kao puka tradicija, imitacija i tako dalje.
Na etvrtom Putu se sve strane koje mogu da se razviju razvijaju
istovremeno, a to ga razlikuje od drugih puteva na kojima se najpre
razvija jedna strana, pa se potom vraa nazad da bi se razvila druga, a
potom opet da bi se razvila i trea, na etvrtom Putu sva etiri centra
moraju da budu manje ili vie iva, na povrini, otvorena da primaju
utiske; u suprotnom je, pre nego to ovek moe da pone, neophodan
dug pripremni rad da bi se oni otvorili.
P: Nije li etvrti Put ubedljivo najtei zbog neprekidnog biranja
koje iziskuje u uslovima maksimalnog spoljnog ometanja?
O: Zavisi ta naziva najteim. Ostala tri puta zahtevaju veoma
krupnu odluku na samom poetku, kad zaista ne zna nita. Mora da
se odrekne apsolutno svega. Ako moe to da uradi, i ako ima osobine
koje su potrebne, moe da ide Putem monaha, ili Putem jogija, ako

moe da nae kolu monaha ili jogija. Ali ako za takve kole ne zna
i uvidi da nisi u stanju da se odrekne ni najsitnije stvari, onda je ovo
za tebe sigurno jedini mogui put. Ne radi se o tome ta je vie a ta
manje teko; radi se o tome ta je u najveoj meri mogue. Tada, ako
razmisli, uvidee da je mogu samo jedan put.
P: Ima li u kolama etvrtog Puta bilo ta to odgovara stanju
molitve, a ako ima, dolazi li sa pamenjem sebe?
O: Da, na svim putevima ovek mora da proe kroz ista iskustva,
samo razliitim radom. Naravno da e pamenje sebe, neidentifikovanje
i razne druge vebe dati u dlaku isti lini oseaj kao i visoka oseanja
religiozne ili intelekutalne vrste. Sea se da je ovek uporeen sa
kuom od etiri sobe. ta znai razvoj? To znai rad na etiri sobe, samo
to je na raznim putevima razliiti red kojim se u razliite sobe ulazi.
Na etvrtom Putu rad se odvija na sve etiri sobe odjednom.
P: Je li ova organizacija kola?
O: To je zanimljivo pitanje: moemo li sebe da nazovemo kolom?
U izvesnoj meri moemo, jer smo stekli odreeno znanje a istovremeno
uimo kako da promenimo svoje bie. U vezi s ovim moram, meutim,
da kaem da smo na poetku naeg rada, u Petrogradu 1916., navedeni
da razumemo da se kola, u punom smislu rei, mora sastojati od dva
nivoa: jedan nivo na kome ljudi broj 1, 2 i 3 ue kako da postanu ljudi
broj 4, i drugi nivo na kome ljudi broj 4 ue kako da postanu ljudi broj
5. Ako kola ima dva nivoa, ima vie mogunosti, jer dvostruka
organizacija ove vrste moe da da iri raspon iskustva i uini rad brim
i sigurnijim. Zato je, mada u izvesnom smislu moemo da sebe na
zovemo kolom, bolje da ovaj termin sauvamo za vee organizacije.
P: Da li sam iz onog to si rekao dobro razumeo da ovo ba i nije
kola?
O: Za neke ljude moe da bude kola, za druge ne. Uvek je tako.
Ne moe biti odreena i ne moe biti ista za svakog.
P: Ako ovo jo ne moe da se nazove kolom, ta je ini takvom?
O: Samo rad njenih lanova na sopstvenom biu, razumevanje
principa kolskog rada i discipline izvesne sasvim odreene vrste. Ako
elimo da stvorimo kolu, poto smo doli do zakljuka da sami bez nje
ne moemo da se promenimo, moramo da uestvujemo u graenju
kole. To je metod etvrtog Puta. Na religioznom putu kola ve
postoji, ali ovde, ako hoemo kolu, moramo da uestvujemo u njenoj
izgradnji. Najpre, meutim, mora da ui. Kad bude dovoljno znao,
znae ta da radi.

P: Rekao si da ovek moe da naui kako da pobegne samo uz pomo

onih koji su ve pobegli?
O: Sasvim tano - u alegoriji o zatvoru. A to znai da kola moe
da pone jedino od druge kole. Ovaj sistem ima vrednosti samo ako
dolazi od vieg uma. Ako bismo imali razloga da verujemo da on dolazi
samo iz obinog uma, kao to je na, ne bi imao vrednosti i ne bismo
od njega nita mogli da oekujemo. Bolje onda da napravimo sopstveni
sistem.
P: Da li je mogue da u koli svako napreduje od nivoa br. 4 do br.
5, ili samo nekolicina?
O: U principu nema ogranienja. Mora, meutim, da razume da
izmeu oveka br. 4 i oveka br. 5 postoji ogromna razlika. ovek br.
4 je ovek koji je stekao stalno teite, a po svemu drugom je obian
ovek. ovek br. 5 je mnogo drugaiji. On ve ima jedinstvo, stalno
"ja", tree stanje svesti. To znai da je budan, da uvek moe da pamti
sebe kad mu je to potrebno i da mu radi vii emocionalni centar, to mu
daje mnoge nove moi.
P: Nije li gore da ne moe da se nastavi sa sistemom nego da se
uopte i ne poinje?
O: Ako si poeo, niko ne moe da te zaustavi - osim tebe samog.
P: Kako ovo moe da se pomiri sa onim to si rekao o tome da nema
nikakve garancije?
O: Zavisi od tvog rada. Kako ja mogu da garantujem za tvoj rad?
Ono to dobijamo zavisi od naih napora, pa ovek mora da radi na
sopstveni rizik. Posle izvesnog vremena, meutim, ovek poinje da
uvia: "Dobio sam ovo to nisam imao ranije", "Dobio sam ono to
nisam imao ranije". Tako, malo po malo, moe da postane sigurniji.
P: ta prouava kola?
O: Prouava mogunosti razvoja ovekovih unutranjih osobina.
Ona polazi od ideje da sve osobine ne mogu podjednako da se razviju.
Da bi se odreene osobine razvile, druge moraju da se ogranie, a neke
druge da otpadnu. Pretpostavimo da ima sto osobina. Pretpostavimo
da od toga trideset moe da se razvije, a sedamdeset ne moe. Tada
mora da ogranii tih sedamdeset da bi se onih trideset mogle razviti.
A kole poseduju odreeno znanje koje osobine mogu da se razviju a
koje ne mogu, koji su uslovi dobri, kako da se odreene osobine
ogranie, kako da se druge osobine razviju. Razne kole ue na razne
naine. Na primer, ova vrsta kole jednostavno kae: razvijaj samo
svesnost, a sve ostalo e ti biti dodato; a da bi to uinio, mora da se

bori sa negativnim oseanjima, laganjem, identifikacijom, pridavan

jem znaaja, fantazijom itd.
P: Rekao si da moramo sve da proverimo, ali poto moemo da
znamo samo ono to smo sami iskusili, ne ograniava li nas to na vrlo
mali svet?
O: Nije tano da znamo samo ono to smo sami iskusili, mi znamo
ono to su drugi ljudi bili iskusili. itava ideja kole se sastoji u
prouavanju zasnovanom na onom to su iskusili drugi ljudi, ali ne takvi
kao to smo mi, ve ljudi vieg uma, jer inae ne bi moglo da bude
kole. Ako bi kola bila ograniena samo na ono to sami znamo, tada
to ne bi bila kola.
P: Zar nije vera da postoji neto iza onog to znamo ta koja nas
navodi da to traimo?
O: Ima mnogo stvari iza, samo to moramo da razumemo da je naa
mogunost saznanja, stvarnog saznanja, u sadanjim uslovima veoma
ograniena. Moemo da formuliemo problem, moemo da stvaramo
teorije, ali ne moemo da na njih odgovorimo, ili moemo da pro
naemo isto teorijske odgovore tako da je svaki podjednako dobar.
Moemo, meutim, da se nadamo i da oekujemo da emo, ako
promenimo svoje stanje svesti i usavrimo unutranju maineriju, mo
da znati vie.
P: Postoji li kola radi samoinicijacije?
O: ta znai samoinicijacija? To su samo rei. ta bi znai biti
iniciran u kineski jezik? Znai nauiti ga, biti nauen. Ne moe da
bude iniciran u kineski tako to e te neko rukopoloiti. Inicijacija je
rad. Dva oveka mogu da budu u istoj koli, i za jednog e to biti kola
jednog nivoa, a za drugog kola drugog nivoa. A za treeg moe da
uopte ne bude kola. To zavisi od toga koliko je ovek duboko u njoj.
Najvia kola moe da postoji na veoma niskom nivou, i jedna te ista
kola moe da postoji na razliitim nivoima, zavisno od ljudi u njoj.
Ona zahteva rad i pamenje cilja.
P: Ako su kole toliko vane, zato nemaju veeg uticaja na svet?
O: kole mogu da deluju samo preko ljudi koji se za njih interesuju.
One nita ne mogu da uine ako su okruene ravnodunim ljudima.
Mogunost uticaja kola na ivot uslovljena je optim stavom prema
njima. Da bi imale uticaja, kole moraju da imaju ljude koji su za njih
zainteresovani i koji bi ih sluali. To, meutim, mora da doe odozdo,
ne moe ga proizvesti kola. kole mogu da u svet bace B uticaj, ali ako
on ne interesuje ljude, ne mogu da uine nita. One ne mogu da koriste
silu.

P: Moe li kola da bude na gubitku time to razdaje svoje znanje?

O: kola moe da bude na gubitku na mnogo razliitih naina. Do
tog pitanja emo doi kasnije. To zavisi takoe od toga kome daju. Ako
samo daju, a ne primaju nita, sigurno e biti na gubitku. Ako ovek
ima novca i pone da ga deli svima, bez obzira da li to zasluuju ili ne,
svakako da e izgubiti svoj novac.
P: Rekao si da ako hoemo kolu moramo da uestvujemo u njenoj
izgradnji. Kako to moemo da uinimo?
O: Mora da zapamti da nivo kole zavisi od nivoa bia ljudi koji
je osnivaju. Ako nema dovoljno ljudi sa magnetskim centrom, ne moe
biti kole. Nije, meutim, to to ovek dolazi na predavanja i prihvata
ono to uje jedino to pokazuje prisustvo magnetskog centra.
P: Da li bi irenje ideja i jezika kola meu ostalim ljudima bilo od
ikakve koristi iz perspektive kole?
O: Ideje ne mogu da se ire u ispravnom obliku - vano je da se to
razume. Bilo bi veoma dobro kad bi mogle, ali ne mogu. Rei bi ostale
iste, ali bi same ideje bile drugaije. Ako bi bilo dovoljno da se one
proire, emu bi sluile kole? Jezik bi se sam proirio, moda ak i za
naeg ivota, ali bi ideje u optu upotrebu ule u pogrenom obliku. Ne
bi, na primer, bilo razlike izmeu "initi" i "dogaati se".
P: Govorimo o kolama i razliitim nivoima. Nije li to prilino
zbunjujue? ta znae vii nivoi?
O: Zato ti izgleda da je ideja o viim nivoima zbunjujua? Na
primer, ovu ideju o nivoima moemo da uzmemo sasvim jednostavno
u odnosu na sebe: koristei sve svoje mentalne sposobnosti moemo da
mislimo samo do odreenog nivoa, ali ako bismo koristili vie centre,
na primer, vii emocionalni centar, za koji je ve potrebno manje - vie
potpuno pamenje sebe, svakako da bismo o istom pitanju sasvim
razliito mislili i pronali mnogo vie veza meu stvarima nego to ih
sada primeujemo. To ukazuje na vie nivoe miljenja, i ponekad mi
zaista imamo bljeskove tog vieg nivoa miljenja, tako da moemo da
dobijemo izvestan materijal za posmatranje, jer ak i sad o istom
predmetu moemo da razmiljamo razliito.
to se tie razliitih nivoa ljudi, mi se susreemo sa rezultatima rada
ljudi koji oigledno pripadaju viim planovima; ne moemo da kaemo
da je nae iskustvo u obinom ivotu ogranieno na rezultate rada ljudi
nalik na nas. Uzmi Novi Zavet, a tu su isto tako i umetnika dela,
ezoteriki spisi, hrianska literatura i slino, to oigledno ne moe da
bude delo obinih ljudi. Postojanje ljudi na viem nivou razvoja nije

fantazija, nije hipoteza, ve konkretna injenica. Zato ne razumem na

koji nain je to zbunjujue; ne vidim kako neko moe da razmilja a da
ne uvia tu injenicu. Definitivna je injenica da ljudi ne ive samo na
nivou na kom smo mi, ve mogu da postoje i na drugim nivoima.
Iz te perspektive oveanstvo je podeljeno na etiri koncentrina
kruga. Tri unutranja kruga zovu se ezoteriki, mezoteriki i egzoteriki. etvrti je spoljanji krug u kom ive ljudi broj 1, 2 i 3. kola
deluje kao kapija kroz koju ovek broj 4, koji je izmeu spoljanjeg i
egzoterikog kruga moe da proe. ovek broj 5 pripada egzoterikom
krugu, ovek broj 6 mezoterikom a ovek broj 7 ezoterikom ili
najunutranjijem krugu. Spoljanji krug naziva se takoe i krugom
pometnje jezika, jer u tom krugu ljudi jedni druge ne mogu da razumeju.
Razumevanje je mogue samo u unutranjim krugovima.
Sve ovo znai da postoje stepeni. ovek koji ivi u spoljanjem
krugu podlee zakonu sluaja, ili, ako mu je sutina vie izraena,
ivotom mu upravljaju zakoni njegovog tipa ili zakoni sudbine. Ali kad
ovek pone da radi na sticanju svesti, on ve ima pravac. To znai
promenu, moda ne primetnu, ali u svakom sluaju kosmiku promenu.
Samo lini napor moe oveku da pomogne da pree iz spoljanjeg u
egzoteriki krug. Ono to se odnosi na oveka u spoljanjem krugu ne
odnosi se na oveka koji poinje da radi. On je podreen drugaijim
zakonima, ili, jo bolje reeno, drugaiji zakoni poinju da dotiu
oveka koji pone da radi. Svaki krug podlee drugaijim zakonima.

POGLAVLJE V
Mogunost daljeg razvoja oveka - Odsustvo svesti - Saznanje istine Prouavanje stepena svesti - Pamenje sebe i posmatranje sebe Nemogunost da se definie ta je pamenje sebe - Pamenje sebe kao
metod buenja - Prilaz pamenju sebe pomou intelektualnog centra Rekonstruisanje misli - Zaustavljanje misli kao metod koji dovodi do
pamenja sebe - Pamenje sebe u emocionalnim trenucima - Neznanje
i slabost - Identifikacija i borba protiv nje - Spoljanje i unutranje
pridavanje znaaja - Negativna oseanja - Mirno mesto u nama

Bilo bi dobro da, s vremena na vreme, pokuate da u svom umu

sumirate ono to ste dosad uli, zato to posle izvesnog perioda dolaen
ja na predavanja, ovek poinje da zaboravlja hronologiju ideja, a vano
je da se zapamti redosled kojim su one davane.
Od svega to ste uli najvanija je ideja da se ovek uz pomo
odreenog znanja i odreenog napora moe razviti, da moe dovriti
sebe. Razvoj oveka, ukoliko je to proces (to uopte nije obavezno)
odvija se preko tano odreenih stepena ili koraka. Ako se vratite na
poetak, setiete se ta je reeno o odustvu svesti u oveku i injenici
da mu, kad to shvati, taj uvid daje mogunost da stekne svest, i videete
da je to pravac u kom ovek moe da se razvije. Sve dok ne shvata da
je naprosto maina i da su svi njegovi procesi mehaniki, on ne moe
da prouava sebe, jer je pomenuti uvid poetak samoprouavanja. Zato
prouavanje mora da pone na sledei nain: moramo da shvatimo da

nemamo svest o sebi, da ne moemo da budemo svesni sebe u trenucima

kad neto radimo ili mislimo. To je prvi korak. Sledei korak je da
shvatimo da ne poznajemo sebe, da ne poznajemo svoju mainu i ne
znamo kako radi. A sledei korak je da shvatimo da moramo da
prouimo metode prouavanja sebe. Mi sebe posmatramo itavog i
vota, a ne znamo ta posmatranje sebe znai. Pravo posmatranje sebe
mora da bude zasnovano na injenicama.
Zato je jedna od prvih stvari sledea: kako da pamtimo sebe, kako
da budemo svesniji? Nije dovoljno da priznamo to odsustvo svesti u
sebi; moramo da to vidimo u stvarnim injenicama, da ga proverimo
linim posmatranjem.
Mi ne shvatamo ta je svest i ta ona podrazumeva. Kad bismo
postali svesni na pola sata, neverovatno je ta bismo sve mogli da vidimo
i nauimo. Zato je to cilj za sebe, zbog onog to donosi, a to takoe
znai i korak ka objektivnoj svesti.
Neophodno je da se kae neto o tome ta se podrazumeva pod etiri
stepena svesti koje ovek moe da ima. Ako ih posmatramo iz perspek
tive mogunosti spoznaje istine, onda u snu ne moemo da znamo
razliku izmeu onog to je istinito i onog to nije. Stvari koje vidimo u
snovima su sve nalik jedna drugoj. U budnom stanju imamo ve vie
mogunosti da saznamo razliku meu stvarima: okom moemo da
vidimo oblik stvari, moemo da dodirnemo njihovu povrinu, i, u
izvesnoj meri, moemo da se orijentiemo pomou percepcije naih
ulnih instrumenata. Zato tu postoji objektivni element, ali mi ostajemo
subjektivni prema sebi. Kad postanemo svesni sebe, postajemo objek
tivni prema sebi, a u objektivnom stanju svesti moemo da znamo
objektivnu istinu o svemu. To su stepeni svesti.
P: Moramo li da promenimo svoje znanje da bismo videli stvari
kakve jesu i saznali istinu?
O: Ne, u ovom stanju svesti ne moemo da doemo do stvari onakvih
kakve jesu; moramo da promenimo stanje svoje svesti. Moramo, me
utim, da skinemo odreene naslage lai. Stvari su okruene laima.
Moemo da skinemo jedan, dva ili tri sloja i pridemo blie stvarnim
stvarima.
P: Nije mi jasna via svest. Moemo li makar da znamo kako da
razmiljamo o tome?
O: Mogunost vie svesti shvatamo kad shvatimo da uopte nismo
svesni. Svesni smo samo u retkim trenucima, i nemamo mogunosti da
to kontroliemo. Sada ivimo u dva stanja - u snu i napola budnom

stanju. Teorijsko poreenje stanja svesti i opis pomou rei nee biti od
pomoi; ali, kad ponemo da se budimo, uviamo stanje u kome smo
sada. Neophodno je da se pronau trenuci pamenja sebe i tada, u tim
trenucima, videe razliku. Prouavanjem sebe videe da moe da
bude vrlo blizu sna, ili moe da bude vrlo blizu svesti o sebi. Zato
prouavanje poinje prouavanjem ta dva razliita stanja u nama. Na
primer, ako sebe uzimamo kao jedno ili o tome ne mislimo - tada smo
skoro zaspali. Ali, kad ponemo da sebe delimo, i znamo da u svakom
trenutku govori jedno "ja" ili jedna grupa "ja", tad smo blie samosvesti,
blie objektivnim injenicama.
Ima raznih naina za prouavanje svesnosti u sebi. U poetku je prva
stvar uvid da ovek ne moe da bude svestan kad to eli. Najbolji
trenutak da se to shvati je nakon to si neto rekao ili uinio. Pretpos
tavimo da govori o nekom vanom poslu ili pie pismo; tad se zapitaj:
"Da li sam za to vreme bio svestan?" Druga stvar, u poetku, jeste uvid
da nisi jedno, da ima mnogo razliitih "ja".
P: Kako ovek moe da prepozna kad je svestan sebe?
O: Videe; to je sasvim drukiji oseaj. Ako pokua da na trenutak
bude svestan, a potom to uporedi sa drugim trenutkom kad nisi
pokuavao da bude svestan, videe razliku. To ne moe da se opie.
Jednog trenutka si svestan sebe, drugog nisi; ti obavlja poslove,
govori, pie - a nisi svestan.
Samo, mora da zapamti ono to je na samom poetku reeno - da
moramo da prouavamo ne samo stanja svesti, ve takoe i prepreke
koje stoje na putu svesti. Prema tome, moramo da ih prouimo, a zatim
uklonimo. Sve su te prepreke u nama. Spoljanje okolnosti ne moemo
da promenimo, moramo da ih uzmemo takve kakve su, i da se u tim
okolnostima menjamo iznutra.
P: Ako se ovek posmatra na trenutak, da li je u tom trenutku
svestan?
O: Ne obavezno; to moe da bude potpuno mehaniki. Ali ako si
istovremeno svestan da posmatra, pravac tvoje panje izgledae kao
da ima dve strelice, jednu koja pokazuje stvar koju posmatra, a drugu
koja pokazuje tebe.
P: Ne mogu da shvatim vezu izmeu posmatranja sebe i pamenja
sebe. Kako da ponem, ta da radim?
O: Pamenje sebe je pokuaj da se bude svestan sebe. Posmatranje
sebe je uvek upravljeno na neku odreenu funkciju: ili posmatra svoje
misli, ili pokrete, ili oseanja, ili osete. Ono mora da ima odreeni

objekt koji e posmatrati u sebi. Pamenje sebe te ne deli, mora da

zapamti celinu, ono je jednostavno oseaj "ja", sebe samog. Pamenje
i posmatranje sebe mogu da dou zajedno, posebno u kasnijim sta
dijumima, i tad e biti u stanju da oba radi istovremeno - posmatra
neto odreeno, ili prepoznaje manifestacije u sebi i pamti sebe; u
poetku su, meutim, ove dve stvari razliite. Poinje posmatranjem
sebe - to je prirodan put - i pomou pamenja sebe shvata da sebe ne
pamti. Kad se to shvati, i kad se shvati da sebe pamtimo samo u veoma
retkim momentima, tada e svako ko nema definitivne predrasude biti
u stanju da razume da je mogue uveati broj ovih trenutaka pamenja
sebe. A potom e to i pokuati.
P: Uviam da je teko da razlikujem da li zaista posmatram sebe ili
se samo naknadno seam stvari.
O: U poetku nema posebne potrebe da se brine ta je ta; jednos
tavno radi ono to moe, ili posmatraj u odreenom trenutku, ili se
odmah priseti, ili se priseti posle izvesnog vremena. Kasnije e,
meutim, uhvatiti posebne trenutke kad moe da bude svestan sebe
tano u trenucima kad se stvari dogaaju. To bi bilo pamenje sebe.
P: Kako zna za udesne rezultate koji prate pamenje sebe?
O: Vidi, to je povezano sa itavom idejom razvoja, sa mogunou
promene bia. To je jedna od prvih stvari koje moramo da razumemo:
ovek nije osuen da bude takav kakav jeste; on moe da se promeni.
Postoje razni stepeni razvoja oveka koji mogu da se dosegnu posle
dugog i istrajnog rada. Ako moemo da budemo svesniji, to e ukljuiti
vie centre. Funkcije viih centara su na razne naine udesne. Ideja o
pamenju sebe ulazi u mnoge sisteme i uenja kola, ali ne na pravom
mestu - nikad se ne stavlja na prvo mesto. Ovaj sistem, meutim, kae
da ti ne pamti sebe i ako razume da ne pamti sebe moda e biti u
stanju da neto postigne. Svest o sebi je najvea mogua promena, jer
u uobiajenim ivotnim okolnostima niko nije svestan sebe, pa opet
ljudi to ne shvataju. Kad bi se bilo ko od vas koji sedite ovde iskreno
upitao da li je sebe svestan ili nije, morao bi da odgovori da nije. Niko
nije svestan. itava ideja je u tome da se bude svestan sebe na ovom
mestu, u ovom trenutku. To je poetak, jer od neeg mora da se pone.
Kasnije to moe poprimiti razne oblike, mogu se ukljuiti mnoge druge
stvari.
To se nikako ne moe opisati: to je materijal za posmatranje i
prouavanje. Opis nee pomoi, ovek mora da veba. Obino niko ne
pamti sebe, niko nije svestan sebe. To je uobiajeno stanje ljudskog

bia, oveka - maine. Ali ako on za to sazna, ako to uvidi i o tome

razmisli, to postaje mogue. Samo, na poetku, pamenje sebe dolazi
vrlo sporo, i u vrlo malim koliinama, sa dugim intervalima u kojima
se ne pamti.
P: Da li je sutinska osobina stanja pamenja sebe uobiajeno stanje
budnosti uma?
O: Ne, ne moe to tako posmatrati - to je suvie malo. Pamenje
sebe je drugaije stanje, jo razliitije od naeg sadanjeg stanja nego
to se ono razlikuje od fizikog sna; ali, ak i poreenje sna sa
uobiajenim stanjem daje ti izvesnu mogunost da razume razliku. Kad
spava, tvoj svet je ogranien osetima koji postoje u tom stanju; kad se,
meutim, probudi i nae se u stvarnom svetu (mada taj svet vidi u
subjektivnim kategorijama) on je mnogo manje ogranien. A kad
shvati da to nije potpuno buenje, da nisi stvarno ni upola budan,
razumee da e se, ako se potpuno probudi, nai u jo bogatijem
svetu i videe i razumee mnoge od njegovih odlika koje sada prolaze
nezapaeno.
P: Hou da znam da li treba da se oekuje da se pamenje sebe, u
svakom sluaju bar u ranoj fazi, sastoji od jalovog prestanka obraanja
panje na bilo ta drugo osim na sebe?
O: U ranom stadijumu pamenje sebe moe jedino da bude uvid da
ne pamti sebe. Ako shvatimo koliko smo malo svesni sebe, i kako su
kratki trenuci kad smo svesni, kad to zapamtimo, kad to osetimo, kad
shvatimo ta to znai, tada emo moi da razumemo ta znai pamenje
sebe. Ako shvati vanost te injenice i svega to ona povlai sa sobom,
tad ona nee biti jalova. Ali, ako to ne shvati - u pravu si, bie jalova.
Tada e to biti samo neobina veba koja nikuda ne vodi.
P: Dolazi li pamenje sebe automatski kad shvatimo da ne pamtimo
sebe?
O: To je pamenje sebe. Ne moe da napravi sledei korak dok ne
shvati gde si. To je isti proces, ista stvar. to vie uvia koliko je
neprijatno i opasno biti maina, vie ima mogunosti za promenu.
P:Kako?
O: Uvek postoji neto to u odreenom trenutku moemo da ui
nimo. Mora da zna te trenutke, da zna ta da uradi i kako. Mi
prouavamo vrata. Pamenje sebe predstavlja vrata. Ako uvid da ne
pamtimo sebe postane neprekidan, tada moemo da pamtimo sebe.
Svakog dana moe nai vremena da uvidi da ne pamti sebe; to e te
postepeno dovesti do pamenja sebe. Ne mislim na to da upamti da ne
pamti sebe, ve da to shvati.

Ponavljam - nije korisno traiti definicije, one bi samo jo vie

oteale razumevanje. Za razumevanje je zaista korisno ako poredimo
razliite stepene svesti u okviru naeg uobiajenog stanja, jer u naem
uobiajenom stanju relativne svesti postoje razni stepeni, razliiti nivoi:
moemo da budemo blii buenju ili dalji od njega. Kad zaista nauimo
da posmatramo, u sebi moemo da vidimo toliko velike razlike da e
nam one pokazati mogunosti koje imamo. To je jedna od stvari koje
ne mogu da iznevere. Mi se stalno kreemo izmeu dve obale - izmeu
sna i budnosti. Pribliavanje jednoj obali ili pribliavanje drugoj obali
stvara dve razliite mogunosti: jedna je razvoj, druga je raspadanje.
P: Traio si od nas da nita ne prihvatamo, a da ga ne ispitamo. Zna
li pouzdano da su ta via stanja svesti zaista dostignuta?
O: O, da. Pre svega, moe da u literaturi nae mnoge opise kako
su mistici i religiozni ljudi doli do istih stvari. Slinost opisa tih
iskustava je najbolji dokaz. Sve vrste ljudi iz raznih zemalja, tokom
hiljada godina, ivei u razliitim okolnostima, doli su odreenim
puteni do iste vrste iskustva. Dalje, moe da nae mnoge ljude koji
su lino doiveli takva iskustva, to dokazuje da postoje sasvim dru
gaija stanja percepcije i reakcije. Zato to nije hipoteza.
P: Nedavno sam imao vrlo udno iskustvo. Razgovarao sam s
jednom osobom i pokuavao da budem svestan sebe. Iznenada sam svoju
prijateljicu video veoma jasno i shvatio da je pre toga uopte nisam
zaista video.
O: To je veoma dobro zapaanje; to se zaista dogaa na taj nain.
Kad pokuava da bude svestan sebe, na trenutak postane svestan i
vidi neto to nisi ranije video. Kad bi tu svesnost mogao da zadri,
recimo, deset minuta, video bi mnoge stvari koje bi te zapanjile. Mi
gledamo sopstvenim oima i ne vidimo; ali ako postanemo svesni,
poinjemo da vidimo stvari o kojima nismo imali pojma. To je sasvim
normalno, samo ako ne dopusti da se u to umea fantazija.
P: Kad se prema uputstvima sistema radi na postizanju svesti, da li
se dogaa iznenadna promena ili prosvetljenje?
O: Iznenadna? Ne. ta znai iznenadna? Vidi, u procesu rasta
jedinstva, kad se taj proces odvijao ve dugo vremena, u nekom tekom
trenutku moe drugaije da osea: to moe da izgleda iznenadno, ali
nije tako. To je rezultat prethodnih napora.
P: Ako je mogunost postizanja objektivne svesti normalna za
oveka, kako to da samo mali broj moe da se razvije?
O: Kad pone da pravi prve korake ka sticanju objektivne svesti,
a to je sticanje svesti o sebi, i kad vidi koliko je to teko i koliko je

sila u tebi protiv toga, koliko puno prepreka ima, nee sumnjati da to
samo mali broj moe dostii, da je to mogunost, ali veoma daleka. Ima
suvie mnogo prepreka - lenjost, laganje, inercija. Mi volimo da
spavamo.
P: Kako i zato je ovek dospeo do toga da postane ovakvo bie
lanih vrednosti?
O: ta podrazumeva pod lanim vrednostima? To je relativan
koncept: s jedne take gledita one mogu biti lane, s druge prave.
Jedino sam za sebe moe da otkrije da li je razvoj oveka apstraktna
ideja ili istina. Mora sam da doe do jedne ili druge stvari. Ako shvati
da je promena mogua jedino kroz buenje, tad e ono postati injenica,
jer u sebi moe da vidi mala buenja u malom stepenu.
P: Ako ovek ne pamti sebe, znai li to da on ne poseduje svest?
O: Ti ne pamti sebe; ne ovek, ve ti. Ako pokua i ne uspe, to
ne znai da ne poseduje svest, ve da je nema dovoljno. Samo tvoje
sopstveno iskustvo, ma kako bilo ogranieno, moe da ti pokae koliko
je ima.
Kad upotrebimo rei "svest o sebi", mi mislimo na izvestan stepen,
iznad nae uobiajene koliine svesti. Mi imamo izvesnu koliinu
svesti, ali ne dovoljno da nas izbavi iz naeg stanja. Kad ne bismo imali
ni mrvu svesti, ostali bismo kakvi jesmo.
P: Kako je mogue da prepoznamo pamenje sebe ako ikad do njega
doemo?
O: Najpre mora da se razume umom ta ono znai i ta bi znailo
kad bismo ga imali; a potom mora da se razume da ovek moe da bude
od toga razliito udaljen. Pretpostavimo da on nije siguran, ali se
rastojanje izmeu njegovog sadanjeg stanja i stanja pamenja sebe
menja, i posle izvesnog vremena on shvata da je jednog dana pet hiljada
milja daleko, a drugog samo tri hiljade. Tu ima razlike. Ne moemo da
govorimo o nekoliko stepena istovremeno; moemo da govorimo samo
o narednom stepenu koji moemo da postignemo.
P: Voleo bih da shvatim to o narednom stepenu.
O: Svi su oni materijal za posmatranje. Hteo bi da na njih zalepi
etikete, ali ne moe; oni se sve vreme menjaju. Jednog trenutka si
gotovo svestan sebe, narednog trenutka spava. Mora da posmatra i
vidi rezultate. U jednom stanju moe da razume izvesne stvari, u
narednom ne moe. U jednom stanju se identifikuje, u sledeem ima
kontrolu; to vie kontrole ima, to si blii svesti o sebi. Prianje nee
mnogo pomoi, ono e ostati formativno. Neophodno je da se dotakne

emocionalni centar, a to moe da uradi jedino ako isproba razliite

stvari. Rad nije jednostavan: od samog poetka mora da pokuava da
uini nemogue stvari - nemogue u smislu da se ne deavaju same od
sebe. Nema prirunika koji e ti govoriti: uradi najpre ovo, potom ono,
itd.
Istovremeno, treba stalno postavljati pitanja o pamenju sebe, jer su
jo dugo vremena mogue mnoge greke u vezi s njim. Zato se ta pitanja
nikad ne smeju potiskivati, budui da su najvanija.
P: Postoji li veza izmeu pamenja sebe i buenja?
O: Pamenje sebe je metod buenja. Ono to sad radi je samo
priprema, samo prouavanje metoda. U svom sadanjem stanju mora
da uradi koliko moe; potom, kad se tvoja unutranja situacija
promeni, bie u stanju da iskoristi svo iskustvo koje sada stie.
Meutim, dosegnuti pravo znaenje pamenja sebe mogue je samo u
veoma emocionalnim stanjima. Poto takva emocionalna stanja ne
moe da stvori, ne moe da zna ta je pamenje sebe, ali moe da
se pripremi za to iskustvo; tako e znati kako da s njim postupi kad
se desi. Za pamenje sebe neophodna je veoma velika emocionalna
energija. Sada samo veba, ali bez te vebe nikad nee zaista postii
to stanje.
P: Kad kae "san" i "budnost", postoji li definitivna granica izmeu
njih?
O: Ne, ima prelaznih stanja. Istovremeno, postoji granica koju mi
nikad ne prelazimo.
P: Da li je to stvar treninga?
O: Vie je to trening uma. Moramo da nauimo da razmiljamo na
razliit nain, a iznad svega da razmiljamo praktinije. Po pravilu mi
ne razmiiljamo praktino - najveim delom razmiljamo o stvarima
koje nas se ne tiu.
P: Da li je onda pamenje sebe funkcija intelektualnog centra?
Izgleda kao da je ono intelektualni napor.
O: Pamenje sebe je poetak i sredite ovog sistema i najvanija
stvar koju treba razumeti. Ne moe da ga opie kao intelektualnu
akciju ili intelektualnu ideju. U poetku mora da intelektualno pro
uava ta znai pamenje sebe, mada ono u sutini nije intelektualno,
budui da predstavlja trenutak volje. Neophodno je da pamti sebe ne
u mirnim trenucima kad se nita ne dogaa, ve onda kad zna da ini
neto pogreno - i da to ne uini. Na primer, kad si identifikovan,
mora biti u stanju da to oseti i potom zaustavi, a istovremeno da

pamti sebe, da bude svestan da ti to ini, da je mehaninost uinila

da bude identifikovan i da je ti prekida. To bi bilo pamenje sebe.
P: Kako da se pone sa vebanjem pamenja sebe?
O: Sea se da sam dao primer o razliitim stepenima osvetljenja u
sobi i daktilografu. Daktilograf moe da se uzme kao intelektualni
centar, a svetlo kao svest. Samo, kad se radi o svesnosti, postoji
odreena povezanost meu svim centrima, jer pri punom osvetljenju ne
radi drugaije samo jedan centar, ve svi. Pravo pamenje sebe zahteva
oseanja, ali nad emocionalnim centrom mi nemamo kontrolu. Zato
pomou odreenog razumevanja moemo da intelektualni centar, nad
kojim imamo izvesnu kontrolu, nateramo da u mraku radi kao da je na
svetlu, i to e proizvesti pamenje sebe. Pamenje sebe znai oblik
miljenja ili intelektualnog rada koji odgovara buenju, i na taj nain
ono indukuje trenutke budnosti.
Potom, kad se ovek probudi na trenutak, on shvata da uglavnom
spava, da nije svestan, i shvata koliko je to opasno. to vie u to uloi,
to bolje to razume, i rezultati e biti bolji. Ako shvati ta gubi time
to sebe ne pamti i ta dobija time to pamti sebe, imae vei
podstrek da ulae napor da pamti sebe. Videe da je to to ne pamtimo
sebe nalik na situaciju kad smo u avionu, visoko nad zemljom, vrsto
zaspali. Takva zapravo i jeste naa situacija, ali mi ne elimo da to
shvatimo. Kad bi ovek to shvatio, prirodno da bi se napregao da se
probudi. Ali ako misli da jednostavno sedi u udobnoj fotelji i da se nita
posebno ne dogaa, mislie da se nee dogoditi nikakva teta iako spava.
P: ta podrazumeva pod tim da se misli oblikuju na nain koji bi
odgovarao budnosti?
O: Kao to sam rekao, jedino nad mislima moemo da imamo
izvesnu kontrolu. U izvesnoj meri moemo da kontroliemo pokrete,
ali u uobiajenim uslovima, bez specijalnih uputstava, s pokretima ne
moemo nita da uinimo. to se misli tie, najpre moramo da izbacimo
sve misli vezane za identifikaciju i mislimo o idejama sistema. To je
priprema za pamenje sebe, jer u svakoj taki dolazimo do neophodnosti
da pamtimo sebe. Ako ne moe da pamti sebe, pokuaj da oivi ideje
sistema u svom umu. itav sistem, prouavanje oveka i univerzuma sve predstavlja pomo pamenju sebe. To razmiljanje e te samo po
sebi podsetiti i stvoriti unutranju atmosferu za pamenje sebe. Najpre,
meutim, mora da eliminie sve misli koje ti stoje na putu. Ako u
ovom stanju ne moe da upravlja mislima, ne moe nita dalje da
uradi. Moda ne moe da vlada svojim raspoloenjem, ili svojom

fantazijom, ili laganjem, ali mora da vlada svojim mislima. U mirnim

trenucima mora da bude u stanju da vidi kad grei. Ako to ne moe,
znai da jo nisi ni poeo; pre ili kasnije, meutim, mora da se pone.
P: Treba li svako od nas da zna ta mu stoji na putu?
O: Da, nema sumnje da svako treba da to zna. To je uglavnom
povezano sa nekim oblikom negativnosti, ili lenjosti, ili straha.
P: Jo uvek ne shvatam ta znai pokuati da mislimo onako kako
bismo mislili da smo svesniji.
O: Pokuaj da zamisli da si svestan - to bi bila ispravna upotreba
fantazije. Ovu mo fantazije mi razvijamo na potpuno pogrean i
beskoristan nain koji nam uvek stvara nevolje. Ali sad, bar jedanput,
pokuaj da je iskoristi i zamisli da si svestan. Pokuaj da zamisli kako
bi se ponaao, mislio, govorio itd.
Isprva je pamenje sebe napor koji vre centri. Poinje da pamti
sebe jednostavno tako to svoje mentalne procese poinje da uobliava
na odreeni nain, i to donosi trenutke svesti. Ne moe da radi na
samoj svesti: moe da uloi jedan ili dva grevita napora, ali ne i trajne
napore. Ali, moe da uloi misaoni napor i na taj nain moe da radi
na svesnosti na okolian nain. To je najvaniji deo ovog metoda.
Pokuaj da razume razliku izmeu pamenja sebe na taj nain i toga da
si svestan. To je isti mentalni proces koji koristi za sve, kad ita, pie
ili radi bilo ta, tako da nad njim ima izvesnu kontrolu. Kad bismo u
pamenje sebe uloili makar toliko energije koliko ulaemo u uenje
stranih jezika, stekli bismo izvesnu koliinu svesnosti. Na nesreu, mi
ne elimo da uloimo ak ni toliko energije; mi mislimo da takve stvari
moraju da dou same po sebi, ili da je dovoljno da se pokua jednom i ono mora da doe. Pamenje sebe zahteva napor; zato, ako produi
da ulae te napore, trenuci svesnosti dolazie ee i zadravae se
due. Tada e, postepeno, pamenje sebe prestati da bude isto intelek
tualno - stei e mo da te probudi.
P: ta e tad biti pamenje sebe - oseanje ili oset?
O: Oseanje je funkcija i oset je funkcija, ali pamenje sebe nije.
Ono je pokuaj da se u sebi stvori stanje svesti bez ikakve veze sa
funkcijama. Od samog poetka moramo da razumemo da su funkcije
jedna stvar, a stanja svesti druga. Sada si u odreenom stanju svesti i
pokuajem da pamti sebe pokuava da stvori prilaz treem stanju
svesti. To radi odreenom rekonstrukcijom. Rekonstruie odreeni
oblik miljenja koji ima u viem stanju svesti. Bljeskove svesti ne
moe da zadri ukoliko ti misli nisu u odreenom obliku. To je sasvim

jednostavno: sea li se primera o liniji panje sa dve strelice? Panja

je usmerena i na mene i na stvari koje vidim. Ta dvostruka panja je
oblik miljenja koji odgovara narednom stanju svesti.
P: Zar nije samo pamenje sebe stanje svesti?
O: Moe se tako rei, Istovremeno se moe rei da je ono metod za
izazivanje svesti o sebi.
P: Kakav je odnos miljenja prema svesti?
O: Vrlo je teko da se na to odgovori kratko. Miljenje je mehaniki
proces, on moe da radi bez ili uz sasvim malo svesti. A svest moe da
postoji i bez primetne misli.
P: Ako moe da se kae da je pamenje sebe i stanje svesti i metod
da se svest izazove, postoje li razne vrste pamenja sebe? Da li ga donosi
razliit kvalitet misli?
O: Pored miljenja ovek mora da uradi mnogo stvari - mora da
ulae napore. To nije samo miljenje. Razlika je jedino u tome to isprva
moemo veoma malo da uinimo. Moramo da ponemo od stanja u kom
smo. Potom, ako nastavimo, pamenje sebe e postepeno postajati
emocionalnije. Razliku ne ini razliit kvalitet misli; razliit je kvalitet
napora i shvatanja koje lei u njegovoj osnovi. Pamenje sebe je uspeno
samo ako ovek uvidi da ne pamti sebe, ali da moe da pamti sebe.
P: Nije li in obraanja panje metod za promenu stanja svesti?
O: Odreena kontrola panje neophodna je ak i u obinom ivotu.
Panja, meutim, moe da bude privuena, ili moe da bude pod
kontrolom - a to su sasvim razliite stvari.
P: Razumeo sam da imamo odreenu kontrolu nad mislima u smislu
da moemo da prekinemo odreenu vrstu miljenja. Ali. nikad ranije
nisam uo za uobliavanje misli.
O: Mi ne samo da moemo da mislimo, nego moemo i da mislimo
o ovom ili onom. Zato moemo obe stvari: moemo da uklonimo
beskorisne misli, a takoe moemo da u sredite svog miljenja stavimo
shvatanje "ja" - "ja sam ovde", "ja mislim".
P: Zbog ega nesrea ili nagla kriza donosi pamenje sebe?
O: Sve vrste emocionalnih trenutaka, emocionalnih okova, ine da
shvati "ja jesam". To shvata bez ikakve teorije koja bi sluila kao
podloga: ako se nae na krajnje neoekivanom mestu, ima oseaj "ja"
i "ovde"; kad se nae u neobinim okolnostima one te uvek podseaju
da postoji. Meutim, u okolnostima na koje smo navikli, mi to uvek
zaboravljamo.
P: Da li je pamenje sebe jedina snaga koju nam daje sistem?

O: Ono je jedini nain da se dostigne sve ostalo, jer je ono prva stvar
koja nam nedostaje. Iz asa u as mi stalno zaboravljamo sebe, a to
stanje mora da se promeni. ovek mora da pamti sebe - to je poetak i
kraj itave stvari, jer kad imamo to, imamo sve.
P: Kakva je razlika izmeu panje i svesti?
O: Panja moe da se smatra elementarnim zaetkom svesti - prvim
stepenom. Ona nije potpuna svesnost, jer je upravljena samo u jednom
smeru. Kao to sam rekao, svesnost zahteva dvostruku panju.
P: Kakav je cilj postizanja te vie svesti - da se ivi potpunije?
O: Jedna stvar zavisi od druge. Ako hoemo da imamo volju, ako
hoemo da budemo slobodni umesto da budemo marionete, ako hoemo
da se probudimo, moramo da razvijemo svest. Ako shvatimo da spa
vamo, i da svi ljudi spavaju, i ta to znai, onda to objanjava svu
apsurdnost ivota. Potpuno je jasno da ljudi ne mogu nita da urade
drugaije nego to rade sada zato to spavaju.
P: Da li emo ovakvi kakvi smo uopte biti u stanju da budemo
svesni kad to hoemo, ili to uvek dolazi sluajno?
O: Nita ne dolazi odjednom u potpunosti. Prvi korak je da budemo
svesniji, drugi korak je da budemo jo svesniji. Ako, pomou napora,
moe sebe da uini svesnim na minut, tada e, ako na tome bude
radio i inio sve to je mogue da to potpomogne, posle izvesnog
vremena biti u stanju da bude svestan pet minuta.
P: Da li je pogreno ako to doe sluajno?
O: Ne moe na to da rauna. U nama, ovakvim kakvi smo, via
stanja ne mogu da traju - ona samo bljesnu, a ako potraju - onda je to
fantazija. To je nepobitna injenica jer mi nemamo energije da odrimo
via stanja. Mogui su bljeskovi, samo to ili mora prosuditi i klasifikovati po materijalu koji donesu.
P: Zar ne mogu da ostanu ni u pamenju?
O: Moemo da kontroliemo i koristimo samo intelektualno pa
menje, a intelektualno pamenje ne moe da zadri te bljeskove.
P: Izgleda mi sasvim nemogue da voljno pamtim sebe, iako mi ne
izgleda ba sasvim nemogue da se posmatram.
O: Mora da isproba metode koji e to proizvesti. Probaj metod
zaustavljanja misli da bi video koliko dugo moe da potisne misli, da
ne misli ni o emu - poto zna za pamenje sebe. Pretpostavimo,
meutim, da neko ko ne zna za pamenje sebe pokua ovo - do ideje o
pamenju sebe nee doi na taj nain. Ako to ve zna, taj pokuaj e
stvoriti trenutak pamenja sebe; koliko dugo, zavisi od tvojih napora.

To je veoma dobar nain. Ovaj metod, na primer, opisuju neke knjige

o jogi, ali ljudi koji su ga probali nisu znali zato to rade, pa nije mogao
da da dobre rezultate. Sasvim suprotno, on moe da proizvede neku
vrstu stanja transa.
P: Kad kae da neko "zna za pamenje sebe", misli li da ga ima
u glavi kao cilj, ili ima oseaj za njega?
O: Postoje razliiti stepeni. Vidi, sve vreme govorimo o pamenju
sebe; uvek se tome vraemo; zato ne moe da kae da ne zna za
pamenje sebe. Ali, ako se radi o oveku koji je prouavao obinu
psihologiju i filozofiju, on za to ne zna.
P: Da li je mogue da je neko vebao pamenje sebe pre nego to je
sreo ovaj sistem? Pitam zato to sam pokuavao da pamtim sebe i izgleda
mi da rezultat odgovara onom to sam imao obiaj da inim ranije, ne
znajui ta radim.
O: U tome je itava stvar. Moe to da proui da bi razumeo princip
da ako jednu stvar radi znajui ta to znai, dobija jedan rezultat, a
ako radi gotovo istu stvar ne znajui ta to znai, dobija razliit
rezultat. Mnogi ljudi su se u praksi veoma pribliili pamenju sebe,
drugi su mu se veoma pribliili teorijski, ali bez prakse - ni iz jednog
ni iz drugog nisu izvukli pravu istinu. Na primer, u takozvanoj literaturi
o jogi se dosta pribliava pamenju sebe. Na primer, ona govori o svesti
"ja sam", ali je toliko teorijska da se nita iz toga ne moe izvui.
Ni u kojoj literaturi pamenje sebe nije pomenuto u tanom, ko
nkretnom obliku, iako se u njemu u prikrivenom obliku govori u Novom
Zavetu i budistikim spisima. Kad se, na primer, kae: "Bdij, ne spavaj"
- to je pamenje sebe. Ljudi, meutim, to razliito tumae.
P: Da li je emocionalni centar glavni centar koji radi na pamenju
sebe?
O: Oseanja ne moe da kontrolie. Jednostavno odlui da pamti
sebe. Dao sam ti vrlo jednostavan, praktian metod. Pokuaj da zaus
tavi misli, ali istovremeno nemoj da zaboravi svoj cilj - da to ini da
bi pamtio sebe. To moe da pomogne. ta spreava pamenje sebe?
Neprekidno smenjivanje misli. Zaustavi to smenjivanje, i moda e
imati ukus pamenja sebe.
P: Koji centri rade pri pamenju sebe?
O: Pamenje sebe zahteva najbolji rad koji moe da izvede, pa je
zato rezultat bolji to vie centara u njemu uestvuje. Spor, slab rad
jednog ili dva centra ne moe da proizvede pamenje sebe. Moe da
pone sa dva centra, ali to nije dovoljno, jer drugi centri mogu da

prekinu pamenje sebe i zaustave ga. Ali, ako zaposli sve centre, onda
ga nita ne moe prekinuti. Mora da uvek ima na umu da pamenje
sebe zahteva najbolji rad za koji si sposoban.
P: Rekao si da pamenje sebe zahteva oseanja, ali kad o njemu
mislim ne oseam nita. Moe li ovek da pamti sebe bez emocionalnog
iskustva?
O: Ideja je da ovek pamti sebe, da bude svestan sebe. Ono to s tim
doe jednostavno zapazi, ne sme tome da postavlja nikakve odreene
zahteve. Ako to redovno veba i pokuava da sebe pamti tri - etiri
puta dnevno, pamenje sebe doi e samo od sebe u intervalima, kad ti
je potrebno. To e, meutim, primetiti kasnije. Mora da redovno
veba da pokuava da pamti sebe, ako je mogue, u isto vreme svakog
dana. I, kao to sam rekao, veba zaustavljanja misli dae isti rezultat.
Zato, ako ne moe da pamti sebe, pokuaj da zaustavi misli.Ti moe
da zaustavi misli, ali ne sme da se razoara ako to ne bude mogao
od prve. Zaustavljanje, misli je veoma teko. Ne moe sebi da kae
"Zaustaviu misli" i da se one odmah zaustave. Mora da sve vreme
koristi napor. Zato to ne sme da radi dugo. Sasvim je dovoljno ako
to radi nekoliko minuta, inae e sebe ubediti da to ini, dok zapravo
samo mirno sedi i misli i veoma si srean zbog toga. Onoliko koliko
si u stanju mora da zadri samo jednu misao, "Neu da mislim ni o
emu" i izbaci sve ostale misli. To je veoma dobra veba, ali samo
veba.
P: Nije li dobro da se zaustavi dah dok pokuavamo da zaustavimo
misli?
O: Ovo su jednom pitali u naoj staroj grupi, a gospodin Gurijev
je upitao: "Koliko dugo?" ovek je rekao - deset minuta. Gospodin
Gurijev je odgovorio: "Ako moe da zadri dah deset minuta, to je
veoma dobro, jer e posle etiri minuta umreti!"
P: Da li je pamenje sebe i zaustavljanje misli ista stvar?
O: Ne ba; to su dva razliita metoda. U prvom unosi jednu
odreenu misao - uvid da ne pamti sebe. Mora uvek da od toga pone.
A zaustavljanje misli je jednostavno stvaranje prave atmosfere, prave
sredine za pamenje sebe. Zato to nisu iste stvari, ali daju iste rezultate.
P: Da li se radi bolje ako ovek pamti sebe i posao koji obavlja?
O: Da, kad si budan sve moe da uradi bolje, ali za to je potrebno
dosta vremena. Kad se jednom navikne na pamenje sebe, nee moi
da pojmi kako si uopte radio bez njega. U poetku je, meutim, teko
da radi i pamti sebe istovremeno. Pa ipak, napori u tom pravcu bez

sumnje daju jako zanimljive rezultate. Pored toga, ako ini te napore,
razumee da odreene stvari ovek moe da uradi samo u snu, a ne
moe da ih uradi kad je budan, jer neke stvari mogu da budu samo
mehanike. Na primer, pretpostavimo da zaboravlja ili gubi stvari:
ne moe namerno da gubi stvari - moe da ih izgubi samo mehaniki.
P: Dok sviram na klaviru, mislei "Ja sam ovde", ne znam ta radim.
O: Zato to to nije bilo svesno, to je razmiljanje o pamenju sebe.
Tada se ono mea u ono to radi; ba kao to kad se pri pisanju iznenada
zapita - "kako se ova re speluje" i ne moe da se seti. To se jedna
funkcija mea u rad druge. Pravo pamenje sebe, meutim, nije u
centrima, ono je iznad centara. Ono ne moe da se mea sa radom
centara, samo to e ovek vie da vidi, videe svoje greke.
Moramo da shvatimo da je sposobnost da pamtimo sebe nae pravo.
Mi tu sposobnost nemamo, ali moemo da je imamo; imamo sve
neophodne organe za to, da tako kaem, ali nismo uvebani, nismo
naviknuti da je koristimo. Neophodno je da se stvori odreena posebna
energija ili posebni trenutak, u uobiajenom smislu rei, a to moe da
se uradi samo u trenucima ozbiljnog emocionalnog oka. Sve pre toga
je samo priprema za ovaj metod. Ali, kad se nae u okolnostima veoma
jakog emocionalnog stresa i pokua da tada pamti sebe, to e ostati i
poto stres proe; tada e biti u stanju da pamti sebe. Zato je ovu
osnovu za pamenje sebe mogue stvoriti samo veoma jakim oseanjima. To, meutim, ne moe da se uini ako se nisi ranije pripremio.
Trenutak moe da doe, ali od njega nee dobiti nita. Ovakvi emo
cionalni trenuci dolaze s vremena na vreme, ali ih mi ne koristimo jer
ne znamo kako da ih iskoristimo. Ako se dovoljno potrudi da upamti
sebe u trenucima jakih oseanja, i ako je emocionalni stres dovoljno
jak, to e ostaviti odreeni trag i pomoi e ti da ubudue pamti sebe.
P: Znai, ovo to radimo je samo neka vrsta vebe?
O: Sada samo prouava sebe, ne moe da uradi nita drugo.
P: Kakva je ta priprema o kojoj govori?
O: Prouavanje sebe, posmatranje sebe, razumevanje sebe. Zasad
ne moemo nita da promenimo, ne moemo ni sitnicu da uinimo
drugaijom, sve se to dogaa na isti nain kao i ranije. Razlika,
meutim, ve postoji, jer vidi mnoge stvari koje ranije ne bi mogao da
vidi, i mnoge stvari se "dogaaju" drugaije. To ne znai da si neto
promenio: one se dogaaju drugaije.
P: Da li je na ivot dovoljno dug da dobijemo neke rezultate?

O: Do razumevanja ovoga dolazi putem pamenja sebe. Kad u tome

postigne izvesne rezultate, ako ono dolazi esto - kao kad sebe vidi u
ogledalu - tad dolazi drugi oblik pamenja sebe, pamenje svog ivota,
vremensko telo. To poveava mogunosti. Ima i drugih koraka, ali
moemo samo da govorimo o narednom koraku, jer bismo inae zapali
u fantaziju. Moramo da razumemo da odreena pitanja ne smemo da
pokreemo bez pamenja sebe. To je pitanje usavravanja naeg orua
spoznaje. Na um je veoma ogranien naim stanjem svesti. Moemo
da se nadamo da e izvesne stvari postati razumljive ako se nae stanje
svesti promeni.
P: Moe li samosvest da da znanje?
O: Ne, svest sama po sebi ne daje znanje. Znanje mora da se stekne.
Nikakva svest ne moe dati znanje i nikakvo znanje ne moe dati svest.
Oni nisu paralelni i ne mogu da zamene jedno drugo. Ako, meutim,
postane svestan, vidi stvari koje ranije nisi video. Ako to stanje
zadri dovoljno dugo, ono e proizvesti ogroman uinak. itav svet
bi bio drugaiji ako bi mogao da ga zadri, recimo, petnaest minuta.
ovek, meutim, ne moe da sebe bude svestan petnaest minuta bez
veoma velikog emocionalnog napora. Mora da stvori neto to e te
uiniti oseajnim; ne moe da bude due svestan bez pomoi emo
cionalnog centra.
P: Zar to ne dolazi samo po sebi?
O: Toje pitanje uklanjanja prepreka. Mi nismo dovoljno emocional
ni jer svoju energiju troimo na identifikaciju, negativna oseanja,
kritiki stav, sumnju, laganje i sline stvari. Kad bismo uspeli da
prekinemo to rasipanje, bili bismo emocionalniji.
P: Otkrio sam da u tenji da pamtim sebe treba da izbegavam suvie
veliki napor. Oseam da ovek moe da pokvari uinak preteranim
naporom.
O: To o emu govori nije preteran napor, nego pogrena vrsta
napora. Miini napor nee ti pomoi da pamti sebe. Za svaku osobu
neophodno je da pronae svoj trenutak da uini taj veliki posebni napor,
pogotovo kad mu se sve instinktivne i emocionalne tenje suprot
stavljaju. To je trenutak da se uloi napor. Ako tada uspe da se seti
sebe, znae kako da to uradi uvek.
P: Kako da se sprei da redovni napori postanu samo formalni; kako
da se sprei da smisao isklizne iz njih?
O: Pamenje sebe ne moe da postane formalno; ako postane, to
znai duboki san. Tad je neophodno da se neto uini da se probudimo.

Uvek, meutim, mora da krene od ideje o mehaninosti i posledicama

mehaninosti.
Sasvim si u pravu. Sve se izmie i nestaje, i opet se naemo praznih
ruku. Ponovo ponemo nekim svesnim naporom, ponovo se on izgubi.
Pitanje je kako da spreimo to nestajanje. U naem uobiajenom nainu
miljenja i oseanja ima mnogo mehanikih tenji koje nas uvek vraaju
na uobiajeni put. Mi hoemo da mislimo drugaije, hoemo da budemo
drugaiji, da radimo drugaije, da oseamo drugaije, ali se nita ne
deava, jer ima mnogo starih tenji koje nas vraaju nazad. Moramo da
prouimo te tenje i da pokuamo da na njih uperimo svetlo. Pre svega,
moramo da prevaziemo inerciju uma; ako to uinimo, dvadeset etiri
sata nam nee biti dovoljno i ivot e postati veoma ispunjen. Teko je
poeti - pa ipak nije toliko teko.
P: Kako moe da se pobedi ta inercija?
O: Naporom: naporom da pamti sebe, da posmatra, da se ne
identifikuje. Svest je snaga, a snaga se moe razviti samo prevazilaenjem prepreka. U oveku mogu da se razviju dve stvari: svest i
volja. Obe su snaga. Ako ovek prevazie besvesnost, stei e svesnost;
ako prevazide mehaninost, stei e volju. Kad razume prirodu moi
koje moe da stekne, bie mu jasno da one ne mogu biti date; te se moi
moraju razviti naporom. Da smo stvoreni svesniji, ostali bismo svesne
maine. Gospodin Gurijev mi je rekao da u izvesnim kolama mogu
pomou nekih posebnih metoda da ovcu uine svesnom. Ona, meutim,
ostaje samo svesna ovca. Pitao sam ga ta su s njom uradili, a on mi je
odgovorio da su je pojeli.
Ideja o svesnoj ovci je sledea: pretpostavimo da oveka uini
svesnim neko drugi; on e postati orue u rukama drugih. Neophodan
je njegov sopstveni napor, jer inae, ak i da je uinjen svesnim, ne bi
bio u stanju da to iskoristi. U samoj prirodi stvari je da svest i volja ne
mogu biti date. Kad bi ti ih neko dao, to ne bi bilo povoljno. Iz tog
razloga ovek mora sve da kupi, nita nije besplatno. Najtee je,
meutim, da naui kako da plati. Kad bi se to moglo objasniti u par rei,
ne bi bilo potrebe da se ide u kolu. ovek mora da plati ne samo za
svesnost, ve za sve. Ni najsitnija ideja ne moe da postane njegova
sopstvena dok ne plati za nju.
P: Izgleda da je pamenje sebe veoma tuno i neveselo iskustvo. Je
li ovo tuan sistem?
O: Koliko ja znam, nema tunih sistema; ima samo tunih ljudi i
tunih stavova, tunog razumevanja. A ja ne shvatam zato bi pamenje

sebe trebalo da bude neveselo i tuno. Ono je shvatanje injenice da

ovek spava. Ako bi ovek shvatio da spava a ne bi bilo anse da se
probudi, tada bi to zaista bio neveseo uvid, slaem se. Sistem, meutim,
ne kae da tu treba da stane; on kae da treba da pokua da se probudi.
A to je sasvim druga stvar. Kad sam prvi put uo za tu ideju, seam se,
shvatio sam mnoge sasvim nove stvari, jer je to bio odgovor na sva
pitanja koja sam imao kad sam prouavao psihologiju. Zato sam odmah
shvatio da psihologija poinje na tom mestu. Shvatio sam da ovek ne
pamti sebe, ali da bi mogao da pamti sebe ako uloi dovoljno napora.
Bez pamenja sebe ne moe biti prouavanja, ne moe biti psihologije.
Ali ako ovek shvati i ima na umu da ne pamti sebe, i da niko ne pamti
sebe, a da mogunost pamenja sebe postoji, tad poinje prouavanje.
Eto kako to treba da se razume.
Svakako da nije veselo kad ovek uvidi da je maina i da spava. Mi,
meutim, ne govorimo o radosti i patnji, ve o kontroli. Mi uviamo
da smo maine, a neemo da budemo maine. Mi uviamo da spavamo
i hoemo da se probudimo. Istinska radost moe da bude povezana samo
sa buenjem ili neim to pomae buenju.
P: Mnogi ljudi su, meutim, svesni sebe u loem smislu te rei. Je
li to takoe oblik pamenja sebe?
O: Nipoto. Izraz koji u engleskom jeziku znai "biti svestan sebe"
{"self conscious",
p.p.}
oznaava neku vrstu zbunjenosti ili
stidljivosti; ona nema veze sa pamenjem sebe.
Kao to sam ve objasnio, ako nisi budan, ne moe da se sam
probudi; moe, meutim, da u izvesnoj meri vlada mislima i mora
da ih uoblii na takav nain koji e te dovesti do buenja.
P: Da li su deca blia pamenju sebe od odraslih? Iz detinjstva
preostaju veoma iva seanja.
O: Ne, nije ba tako. Pamenje sebe znai svestan rad, hou da
kaem nameran rad. iva seanja iz detinjstva proistiu iz aktivnosti
emocionalnog centra. Kod deteta je on ivlji, pa trenuci svesnosti dolaze
sami od sebe. Pamenje sebe je, meutim, trenutak svesnosti koji dolazi
usled tvog sopstvenog napora. Pretpostavimo da dete ima bljeskove
svesti bez mogunosti da ih iskoristi. To uopte nee pomoi.
P: Ne bi li nam pomoglo da pokuamo da se vratimo u ta stanja koja
smo imali u detinjstvu?
O: Kako? U tome je stvar. Kad bismo mogli da prekinemo iden
tifikaciju, imali bismo dosta takvih momenata, ali ne znamo kako da
ponemo sa prekidanjem identifikacije. Kad bismo mogli da unitimo

negativna oseanja, kad bismo mogli da pamtimo sebe, takve stvari

bismo imali u rukama, pod kontrolom, a ne sluajno.
P: Kad se okupam i briljivo obuem oseam da je mnogo lake da
pamtim sebe.
O: To uopte nije zabranjeno. Ovo nije put fakira.
P: Kakav je odnos izmeu negativnih oseanja i pamenja sebe?
O: Kad se pojave negativna oseanja, pamenje sebe postaje ne
mogue. Zato, da bi pamtio sebe, ovek mora da ima izvesnu kontrolu
nad negativnim oseanjima. Zapravo, ljudi nisu jednaki u tom pogledu:
neki imaju manju, neki veu kontrolu nad izraavanjem - i ne samo nad
izraavanjem, jer neki ljudi mogu da kontroliu svoja oseanja u veoj
meri, a neki mogu da kontroliu samo odreena oseanja. A sigurno je
da oni koji imaju izvesnu kontrolu nad negativnim oseanjima mogu da
rade na pamenju sebe i postignu dobre rezultate. Istovremeno, ta
kontrola moe da se postigne: ovek moe da pone sa raznih strana, i
kad se stvori odreeno pamenje sebe, ono e mu odmah pomoi i da
se bori sa negativnim oseanjima; a borba sa negativnim oseanjima
pomae pamenju sebe.
P: Treba li mnogo vremena da se ovek probudi?
O: Mogu jedino da kaem koliko vremena e biti potrebno da upozna
ovaj sistem, a ne mogu da kaem koliko vremena e mu trebati da se
probudi. Buenje je razultat linog rada, zato je teko da se to predvidi.
Ono se odvija u stepenima. Potpuno buenje znai jako veliku pramenu,
a za to treba vremena, jer to znai sticanje novih psihikih funkcija.
Zato jedino moemo da prouimo stepene ili korake koje ovek mora
da pree. Moemo nekom da pokaemo put, ali on mora sam da radi za
sebe. Uenje je samo po sebi sitna stvar, jer se ovek moe promeniti
samo putem primene znanja koje je stekao. ovek moe da postane
svestan u datom trenutku. Ta svesnost o sebi je buenje - jedna od
osobina narednog stanja svesti.
P: Moe li neko da eli da se probudi, a ne uspe da to uini?
O: Moda zadugo nee uspeti; ali, ako je sposoban za buenje, moe
da se probudi; to je dugaak proces. Sigurno je, meutim, da moe i da
ne uspe. U naem poloaju dobra je samo jedna stvar - to nemamo ta
da izgubimo. Zato, ako ne uspemo, biemo u istom poloaju kao i
ranije, ali ako uspemo, stei emo neto novo.
P: Da li svaki veliki napor vodi tome da ovek bude svesniji u tom
trenutku?

O: To zavisi od napora, jer ako ovek uloi veliki napor da neto

uini u stanju identifikacije, nee postati svesniji.
P: Da li pamenje sebe automatski prekida identifikaciju?
O: U pamenju sebe nema nieg automatskog: svaki trenutak je
napor. Kad je dovoljno dubok i dovoljno dugo traje, to je jedna stvar,
ali ako je samo trenutan, onda nije dovoljan. Takoe, ako sebe pamti
iskljuujui sve drugo, to je jedna stvar, a ako pamti sebe i istovremeno
pamti svoj cilj i ta radi, to je druga stvar. To zavisi od toga koliko
ulazi u pamenje sebe.
P: Da li bi to nazvao sveu o sebi?
O: Svest o sebi je trajno stanje. Pamenje sebe je eksperiment;
jednog dana moe da uspe, drugog ne. Ono moe da bude dublje i manje
duboko.
P: Moe li nam rei neto o stvarima koje mogu da nas zaustave?
O: Ba o tim stvarima i govorimo. Postoje dve stvari koje nas
zadravaju - neznanje i slabost; ne znamo dovoljno i nismo dovoljno
jaki. Pitanje je kako da vie znamo. Prouavanjem sebe - to je jedini
metod. Potom dolazi borba protiv identifikacije, glavnog uzroka sla
bosti. Samo to u individualnim sluajevima ove stvari uzimaju razliit
oblik. Ono to kod jednog oveka ima jedan oblik, kod drugog ima
drugi. Meutim, stvari koje nas zadravaju su manje - vie iste.
P: Zar izmeu svesti o sebi i identifikacije nema nieg?
O: Ove stvari su na razliitim nivoima, ne moe da ih poredi. Ne
moe da se identifikuje i da bude svestan sebe; gde je jedno od ova
dva, ne moe biti drugog. Sve su stvari povezane, ni najmanja pojava
nije odvojena; sve su one povezane sa odreenim poretkom stvari.
P: ini mi se da nemam nikakvu predstavu o identifikaciji. Znai li
ona da stvari kontroliu nas, a ne mi njih?
O: Vrlo je teko da se opie identifikacija, jer nije mogua nikakva
definicija. Ovakvi kakvi smo nikad se ne oslobaamo identifikacije.
Ako verujemo da se ne identifikujemo s neim, identifikujemo se sa
idejom da se ne identifikujemo. Identifikacija ne moe da se opie
logikim terminima. Treba da pronae trenutak identifikacije, uhvati
ga, a potom stvari poredi sa tim trenutkom. Identifikacija je svuda, u
svakom trenutku svakodnevnog ivota. Kad pone da posmatra sebe,
neki oblici identifikacije ve postaju nemogui. U obinom ivotu,
meutim, skoro sve je identifikacija. Ona je veoma vana psiholoka
karakteristika koja proima itav na ivot, a mi je ne primeujemo, jer
smo u njoj. Najbolji nain da je razumemo je da naemo neke primere.

Kad, na primer, vidi maku kako se igra sa miem ili zecom, to je

identifikacija. Potom u sebi nadi analogiju s tom slikom. Jedino mora
da razume da je identifikacija tu svakog trenutka, ne samo u izuzetnim
momentima. Identifikacija je za nas gotovo trajno stanje. Mora biti u
stanju da to stanje vidi odvojeno od sebe, da ga odvoji od sebe, a to
se moe uraditi jedino tako to pokuava da bude svesniji, pokuava
da pamti sebe, da bude svestan sebe. Sa pojavama kao to je iden
tifikacija moe da se bori samo ako postane svesniji sebe.
P: Otkrio sam da se, kad se identifikujem, gotovo uvek identifikujem sa stvarima unutar sebe.
O: Moda si u pravu a moda i nisi. Moe da se desi da misli da se
identifikuje s jednom stvari dok si zapravo identifikovan sa sasvim
drugom. To uopte nije vano. Vano je stanje identifikacije. U stanju
identifikacije ne moe ispravno da osea, ispravno da shvata, isprav
no da prosuuje. A predmet identifikacije nije vaan: rezultat je isti.
P: Pa na koji nain da prevaziemo identifikaciju?
O: To je druga stvar. U raznim sluajevima stvar stoji razliito.
Najpre je neophodno videti; potom je neophodno da joj se neto
suprotstavi.
P: ta podrazumeva pod "suprotstaviti joj neto"?
O: Jednostavno obrati panju na neto vanije. Mora da naui da
razlikuje vano od manje vanog, a ako panju usmerava prema
vanijim stvarima, manje e se identifikovati sa nevanim stvarima.
Mora da shvati da ti identifikacija nikako ne moe da pomogne; ona
jedino ini stvari jo zbrkanijim i teim. Ako shvati makar to, i to ti
moe pomoi u nekim sluajevima. Ljudi misle da im pomae to to se
identifikuju; ne uviaju da to oteava stvari. Identifikacija uopte nema
korisnu energiju, ve samo destruktivnu.
P: Da li je identifikacija uglavnom emocionalna?
O: Ona uvek ima emocionalni element - neku vrstu emocionalnog
poremeaja, ali ponekad to postane navika, tako da ovek to oseanje i
ne primeuje.
P: Shvatio sam da je vano da se bude emocionalan na ispravan
nain, ali kad u radu ponekad postanem emocionalan, ubrzo upropastim
itavu stvar.
O: Samo je identifikacija destruktivna. Jedino oseanja mogu da
daju novu energiju, novo razumevanje. Ti identifikaciju smatra oseanjem. Ti i ne poznaje oseanja bez identifikacije, pa zato, u poetku,
ne moe da zamisli oseanje slobodno od identifikacije. Ljudi esto

misle da govore o emocionalnoj funkciji kad, u stvari, govore o

identifikaciji.
P: Da li nam je, ovakvim kakvi smo, mogue da uopte imamo
oseanja bez identifikacije?
O: Jako teko, ukoliko ne pazimo na sebe. Tad e laki sluajevi
identifikacije - mislim, individualno laki, reagovati na terapiju. Svako,
meutim, ima sopstvenu specijalnost u identifikaciji. Na primer, meni
je lako da se ne identifikujem s muzikom, dok nekom drugom to moe
da bude veoma teko.
P: Da li je ljubav mogua bez identifikacije?
O: Ja bih rekao da je ljubav nemogua u identifikaciji. Identifikacija
ubija sva oseanja, osim negativnih. U identifikaciji ostaje samo ne
prijatna strana.
P: Ne znai li neidentifikovanje rezervisanost?
O: Naprotiv, za rezervisanost je neophodna identifikacija. Neiden
tifikovanje je sasvim druga stvar.
P: Kad se ovek identifikuje s nekom idejom, kako to moe da
prekine?
O: Najpre razumevanjem ta identifikacija znai, a potom poku
ajem da pamti sebe. Poni sa jednostavnijim sluajevima, pa e potom
moi da izae na kraj sa sloenijim.
P: Kad ovek razvija pamenje sebe, stie li time neku vrstu
nevezanog stava, slobodnijeg od identifikacije?
O: Stie nevezan stav u smislu da bolje poznaje svoje stavove; da
zna ta je za njega korisno, a ta nije. Ako ne pamti sebe, lako moe
da u tome pogrei. ovek, na primer, moe da preduzme neko prou
avanje koje je zaista potpuno beskorisno. Pamenje sebe pomae pri
razumevanju, a razumevanje uvek znai da se sve stvari dovode do
odreene sredinje take. U svom radu i u svim svojim stavovima mora
da ima centralnu taku, a neophodan uslov za to je pamenje sebe.
Ako to nije jasno, moramo da vie govorimo o identifikaciji. Ona
e postati mnogo jasnija kad pronae dva ili tri dobra primera. Ona je
stanje u kome si u vlasti stvari.
P: Ako podrobnije gledam i dublje razmiljam, znai li to da sam
se identifikovao?
O: Ne, identifikacijaje posebna stvar, ona znai gubljenje sebe. Kao
to sam rekao, nije toliko vano sa ime se neko identifikovao. Iden
tifikacija je stanje. Mora da razume da su mnoge stvari koje pripisuje
onom to je izvan tebe zapravo u tebi. Uzmi, na primer, strah. Strah je

nezavisan od stvari. Ako si u stanju straha, moe se uplaiti od

pepeljare. To se esto dogaa u patolokim stanjima, a patoloko stanje
je samo pojaano uobiajeno stanje. Ti se plai, a potom bira od ega
e da se plai. Ova injenica omoguava da se sa takvim stvarima bori,
jer su one u tebi.
P: Moemo li da imamo ikakvo razumevanje bez identifikacije?
O: Koliko moe da razume u dubokom snu, to identifikacija
jeste? Ako pamti svoj cilj, shvata svoj poloaj i vidi opasnost od sna,
to e ti pomoi da manje spava.
P: Kakva je razlika izmeu simpatije i identifikacije?
O: Simpatija je sasvim druga stvar; to je normalno i dozvoljeno
oseanje i moe da postoji bez identifikacije. Moe biti simpatije i bez
identifikacije i simpatije sa identifikacijom. Kad je simpatija pomeana
sa identifikacijom, esto se zavri besom ili nekim drugim negativnim
oseanjem.
P: Govorio si o gubljenju sebe u identifikaciji. Kog sebe?
O: itavog, svega. Identifikovanje je veoma zanimljiva ideja. Pos
toje dva stepena u procesu identifikacije. Prvi se odnosi na proces kojim
se postaje identifikovan, drugi na stanje u kom je identifikacija potpuna.
P: Prvi stadijum je prilino nekodljiv?
O: Ako privlai suvie panje i oduzima suvie mnogo vremena,
vodi ovom drugom.
P: Kad ovek neto eli, moe li to da eli bez identifikacije?
O: Identifikacija nije obavezna. Ako, meutim, eli da nekog
udari, to ne moe da uradi bez identifikacije; ako identifikacija
nestane, nee to vie eleti. Mogue je da se ovek ne izgubi. Gubljenje
sebe uopte nije neophodna stvar.
P: Da li je mogue da se neko identifikuje sa dve stvari odjednom?
O: I sa deset hiljada! Neophodno je da se posmatra i posmatra. Sa
jedne strane, borba sa identifikacijom nije teka, jer, ako je opazimo,
ona postaje toliko smena da ne moemo da ostanemo identifikovani.
Identifikacija kod drugih ljudi nam uvek izgleda smeno, a i kod nas
nam moe postati takva. U tom pogledu smeh moe da koristi ako se
smejemo sebi.
P: Ne mogu da shvatim zato je identifikacija loa.
O: Identifikacija je loa ako hoe da se probudi, ali ako hoe da
spava, onda je ona dobra.
P: Zar nee sve to radimo trpeti od toga to svoj um usmeravamo
da ostanemo budni umesto da pazimo ta radimo?

O: Ve sam objasnio da stvar stoji sasvim suprotno. Ma ta radimo,

moemo to da uradimo dobro samo ukoliko smo budni. to dublje
spavamo, to gore radimo ono to radimo - tu nema izuzetaka. Ti to
uzima akademski, samo kao rei; meutim, izmeu dubokog sna i
potpunog buenja postoje razni stupnjevi, i ti prelazi s jednog na drugi.
P: Ako se oseamo budniji, ne treba da precenimo te trenutke, zar
ne?
O: Kako moemo da ih precenimo? Ti momenti su suvie kratki,
ako uopte imamo takve bljeskove. Moemo jedino da se trudimo da ih
ne zaboravimo i ponaamo se u skladu s njima. To je sve to moemo
da uinimo.
P: Moe li da se kae da je identifikacija to kad smo u kandama
stvari, kad ne moemo da neku ideju izbacimo iz glave?
O: Biti u kandama stvari je ekstremni sluaj. Ima mnogo malih
identifikacija koje je veoma teko posmatrati, a one su najvanije, jer
odravaju nau mehaninost. Moramo da shvatimo da stalno prelazimo
iz jedne identifikacije u drugu. Kad ovek gleda u zid, on se identifikuje
sa zidom.
P: Po emu se identifikacija razlikuje od asocijacija?
O: Asocijacije su sasvim druga stvar; one mogu da budu vie ili
manje kontrolisane, ali nemaju nikakve veze sa identifikacijom. Razne
asocijacije su neophodni deo miljenja; mi definiemo stvari aso
cijacijama i sve moemo da uradimo uz pomo asocijacija.
P: Ne mogu da razumem zato se jedno "ja" menja. Da li uzrok tome
treba uvek traiti u nekoj identifikaciji?
O: To se uvek deava putem asocijacija. Odreeni broj "ja" po
kuava da se probije na elo, pa zato, im se ovek izgubi u jednom od
njih, zamenjuje ga drugo. Mi mislimo da su "ja" samo pasivne i
ravnodune stvari, ali oseanja, asocijacije i seanja neprekidno deluju.
Zato je dobra veba da se zaustave misli, makar i povremeno. Tada
pone da uvia koliko je to teko. Tvoje pitanje samo pokazuje da
nikad nisi pokuao, inae bi znao.
P: Da li je koncentracija identifikacija?
O: Koncentracija je kontrolisano delovanje; identifikacija kontrolie tebe.
P: Da li mi moemo da se koncentriemo?
O: Postoje stepeni. Namerna koncentracija u trajanju od pola sata
je nemogua. Kad bismo mogli da se koncentriemo bez spoljanje
pomoi, bili bismo svesni. Sve, meutim, ima stupnjeve.

P: Da li je poetak novog posmatranja identifikacija sa objektom

koji posmatramo?
O: Identifikacija se dogaa kad te neto odbija ili privlai. Prou
avanje ili posmatranje ne proizvodi obavezno identifikaciju, ali priv
lanost i odbojnost to uvek ine. Takoe, mi upotrebljavamo jezik
suvie jako, to automatski proizvodi identifikaciju. Imamo mnogo
automatskih izraza te vrste.
P: ta da radim sa identifikacijom? Oseam da se izgubim uvek, ma
ta radio. Ne izgleda da je mogue biti drugaiji.
O: Ne, mogue je. Ako mora neto da uradi, mora, ali moe da
se manje ili vie identifikuje. Nema nieg beznadenog u tome sve dok
se ovog sea. Pokuaj da posmatra; ne identifikuje se uvek u istoj
meri; ponekad se identifikuje toliko da ne moe da vidi nita drugo,
ponekad moe neto da vidi. Kad bi stvari uvek isto stajale, za nas ne
bi bilo anse; one, meutim, uvek menjaju stepen intenziteta, a to stvara
mogunost za promenu. Sve to radimo moramo da nauimo unapred.
Ako hoe da vozi auto, mora to prethodno da naui. Ako sada radi,
kad doe vreme imae veu kontrolu.
P: ta je pogreno u tome da ovek bude potpuno obuzet svojim
radom?
O: To e biti lo rad. Ako se identifikuje, nikad nee dobiti dobre
rezultate. Jedna od naih iluzija je to to mislimo da moramo da
izgubimo sebe da bismo dobili dobre rezultate - na taj nain samo
dobijamo loe rezultate. Kad se ovek identifikuje, on ne postoji;
postoje samo stvari sa kojima se identifikovao.
P: Da li je cilj neidentifikovanja da se um oslobodi objekata?
O: Cilj je probuditi se. Identifikacija je karakteristika sna. Identifikovani um spava. Sloboda od identifikacije je jedan od aspekata
buenja. Sasvim je mogue stanje u kom identifikacija ne postoji, ali
ga mi u ivotu ne vidimo i ne primeujemo da smo neprekidno identifikovani. Identifikacija ne moe da nestane sama po sebi - neophodna
je borba.
P: Kako iko moe da se probudi ako je identifikacija sveopta?
O: Buenje moe jedino da bude rezultat napora, rezultat borbe
protiv identifikacije. ovek, meutim, najpre treba da razume ta znai
identifikovati se. I u identifikaciji, kao i u svemu drugom, postoje
stepeni. Posmatrajui sebe, ovek opaa kad je vie identifikovan, kad
je manje identifikovan ili uopte nije identifikovan. Ako hoe da se
probudi, mora i moe da se oslobodi identifikacije. Ovakvi kakvi smo,

izgubljeni smo u svakom trenutku svog ivota; nikad nismo slobodni

zato to se identifikujemo.
P: Moe li da navede neki primer identifikacije?
O: Mi se sve vreme identifikujemo, zato je teko dati primer. Uzmi,
na primer, dopadanja i nedopadanja - sva ona znae identifikaciju,
posebno nedopadanja. Ona ne mogu da postoje bez identifikacije i
uglavnom su ista identifikacija. Obino ljudi zamiljaju da im se ne
dopada mnogo vie stvari nego to je to zaista sluaj. Ako ih istrae i
analiziraju, verovatno e otkriti da im se ne dopada samo jedna ili dve
stvari. Kad sam to prouavao u sebi, mogao sam da naem samo jednu
stvar koja mi se zaista ne dopada.
Mora, meutim, da nae sopstvene primere; to se mora potvrditi
na sopstvenom iskustvu. Ako u trenutku snane identifikacije pokua
da je prekine, shvatie zamisao.
P: Ali ja i dalje ne razumem ta je identifikacija!
O: Da probamo sa intelektualne strane. Ti shvata da ne pamti sebe?
Pokuaj da uvidi zato to ne moe, i videe da te identifikacaija
spreava. Tada e shvatiti ta je ona. Sve te stvari su povezane.
P: Da li je neidentifikovanje jedini nain da se zna ta je iden
tifikacija?
O: Ne, ve posmatranje, kao to sam objasnio, jer ona nije uvek
ista. Mi ne primeujemo temperaturu svog tela osim kad postane neto
via ili nia od normalne. Na isti nain moemo da primetimo iden
tifikaciju kad je jaa ili slabija od uobiajene. Poredei ove stupnjeve,
shvatiemo ta je ona.
P: Da li je u borbi protiv identifikacije neophodno da se zna zato
se ovek identifikovao?
O: ovek se ne identifikuje ni iz kakvog posebnog razloga ili svrhe,
nego zato to ni u kom sluaju tome ne moe da se odupre. Kako moe
da zna zato si se identifikovao? Mora, meutim, da zna zato se
bori. U tome je stvar. Ako ne zaboravlja razlog, bie deset puta
uspeniji. Mi vrlo esto poinjemo da se borimo a onda zaboravimo
zato.
Ima mnogo oblika identifikacije, ali prvi korak je da se ona vidi,
drugi korak je da se bori s njom da bismo je se oslobodili.
Ona je, kao to sam rekao, proces, ne trenutak; u njoj smo sve
vreme. Mi svoju energiju na pogrean nain troimo na identifikaciju i
negativna oseanja. To su otvorene slavine kroz koje istie naa ener
gija.

P: Moe li ovek da naglo preobrati energiju besa u neto drugo? U

tim trenucima ovek poseduje strahovitu energiju.
O: ovek ima strahovitu energiju, a ona deluje sama od sebe, bez
kontrole, i nagoni ga da postupa na odreeni nain. Zato? Gde postoji
veza? Veza je identifikacija. Prekini identifikaciju i imae tu energiju
na raspolaganju. Kako to moe da uradi? Ne odjednom; za to je
potrebna veba u lakim situacijama. Kad je oseanje suvie jako, ne
moe da to uradi. Neophodnoje da se zna vie, da se bude pripremljen.
Ako zna kako da se u pravom trenutku ne identifikuje, imae na
raspolaganju veliku koliinu energije. ta e s njom da radi, druga je
stvar; moe opet da je strai na neto sasvim beskorisno. Zato je,
meutim, potrebna veba. Ne moe da naui da pliva kad padne s
broda za vreme oluje - mora to da naui u mirnoj vodi. Potom, ako i
padne s broda, moda e biti u stanju da pliva.
Ponavljam opet: nemogue je da ovek bude svestan ako se identifikuje. Ovo je jedna od tekoa koje se javljaju kasnije, jer ljudi imaju
neke omiljene identifikacije od kojih ne ele da odustanu, a istovremeno
govore da hoe da budu svesni. Te dve stvari ne mogu da idu zajedno.
U ivotu ima mnogo nespojivih stvari, a identifikacija i svesnost su
najmanje spojive.
P: Kako da se izbegne reakcija koja dolazi nakon to se ovek oseao
pun entuzijazma? Da li je njen uzrok identifikacija?
O: Da, ta reakcija nastaje kao rezultat identifikacije. Borba protiv
identifikacije spreava da se to desi. Tu reakciju ne proizvodi ono to
ti naziva entuzijazmom, ve identifikacija. Takva reakcija uvek prati
identifikaciju.
P: Da li se ovek koji se dosauje ni sa im ne identifikuje?
O: Dosada je takoe identifikacija - i to jedna od najveih. Ona je
identifikacija sa samim sobom, sa neim u sebi.
P:. Izgleda mi da ne mogu da prouim neku osobu a da se u njoj ne
izgubim, iako razumem da je to pogreno?
O: Pogrena je ideja da ovek ne moe da proui neku osobu ili bilo
ta drugo a da ne izgubi sebe. Ako se u bilo emu izgubi, ne moe da
to proui. Identifikacija je uvek ono to te slabi; to se vie identifikuje, to e tvoje prouavanje ispasti loije, a rezultati manji.
Moe da se priseti da sam u prvom predavanju rekao da identifikovanje sa ljudima poprima oblik pridavanja znaaja. Postoje dva
oblika pridavanja znaaja: unutranje i spoljanje. Unutranje pri
davanje znaaja je isto to i identifikacija. Za spoljanje pridavanje

znaaja potrebna je odreena mera pamenja sebe: ono znai da u obzir

uzme slabosti drugih ljudi, da se postavi na njihovo mesto. esto se
to u ivotu oznaava reju "takt", samo to se taktinost moe nauiti
ili biti sluajna. Spoljno pridavanje znaaja znai kontrolu. Ako na
uimo da ga svesno upotrebljavamo, dae nam mogunost kontrole.
O unutranjem pridavanju znaaja se radi kad oseamo da nam ljudi
ne daju dovoljno, da nas ne cene dovoljno. Ako ovek pridaje znaaj
iznutra, proputa momente spoljanjeg pridavanja znaaja. Spoljanje
pridavanje znaaja treba da se neguje, unutranje da se ukloni. Najpre,
meutim, posmatraj i vidi koliko esto proputa da spolja prida znaaj
i koliko veliku ulogu unutranje pridavanje znaaja igra u ivotu.
Prouavanje unutranjeg pridavanja znaaja, mehaninosti, laganja,
fantazija, identifikacije, pokazuje da sve to pripada nama, da smo uvek
u tim stanjima. Kad to uvidi, shvati u emu je tekoa u radu na sebi.
Ovakvi kakvi smo ne moemo da ponemo da stiemo nita novo;
videe da najpre mora da oisti mainu - previe je zarala. Mi
mislimo da smo ovakvi kakvi smo. Na nesreu, mi nismo takvi kakvi
smo, ve takvi kakvi smo postali: mi smo neprirodna bia. Mi suvie
spavamo, suvie laemo, suvie ivimo u fantaziji, suvie se identifikujemo. Mi mislimo da imamo posla sa pravim biem, ali u stvar
nosti imamo posla sa imaginarnim biem. Gotovo sve to znamo o sebi
je imaginarno. Ispod te gomile ovek je sasvim drugaiji. Mi imamo
mnotvo imaginarnih stvari koje moramo odbaciti pre nego to stig
nemo do pravih stvari. Sve dok ivimo u imaginarnim stvarima, ne
moemo da shvatimo vrednost pravih; a samo kad u sebi doemo do
pravih stvari moemo da vidimo taj e izvan nas stvarao. U sebi imamo
isuvie sluajnih naslaga.
P: Kad bi se ovek povukao iz sveta, sigurno bi prevaziao iden
tifikaciju, pridavanje znaaja i negativna oseanja?
O: Ovo me esto pitaju; ovek, meutim, uopte ne moe da bude
siguran da bi tako bilo lake. Uostalom, u literaturi moe da nae
opise kako su ljudi dostigli veoma visok stepen razvoja u izdvojenosti,
ali, kad su stupili u kontakt sa drugim ljudima, odjednom su izgubili
sve to su stekli. U kolama etvrtog Puta otkriveno je da su najbolji
uslovi za prouavanje i rad na sebi uobiajeni ivotni uslovi, jer su s
jedne take gledita ti uslovi laki, a sa druge su najtei. Zato, ako ovek
u tim okolnostima stekne neto, zadrae to u svim okolnostima; ako
je, meutim, to stekao u posebnim okolnostima, izgubie ga u dru
gaijim okolnostima.

P: Da li bi, molim te, mogao da opet kae ta je unutranje a ta

spoljanje pridavanje znaaja?
O: Spoljanje pridavanje znaaja je oblik pamenja sebe u odnosu
na ljude. Uzima u obzir druge ljude i ini ne ono to je ugodno tebi,
ve to je prijatno njima. To znai da mora da se rtvuje, ali ne da
rtvuje sebe. To znai da u odnosima s ljudima ne sme da postupa
bez razmiljanja. Najpre mora da razmisli, a potom da uini. Ra
zmiljanje e ti pokazati da ti je, ako neka osoba hoe da se ponaa na
odreeni, a ne na neki drugi nain, to najee svejedno, pa zato da ne
uradi kako joj se svia? Zato ideja rtve ne ulazi u to. Ako ti, meutim,
nije svejedno, to je sasvim druga stvar. ta je bolje za tebe, sta je bolje
za njih, ko su ti ljudi, ta hoe od njih, ta oni hoe od tebe - sve to
mora da se uzme u obzir. Ideja je u tome da se u odnosima s ljudima
stvari ne smeju dogaati mehaniki, bez razmiljanja. Mora da odabe
re pravac delovanja. To znai da ne gazi po ljudima ne primeujui
ih. Mi isuvie pridajemo znaaj iznutra, a nedovoljno spolja. Spoljanje
pridavanje znaaja je veoma vano za pamenje sebe. Ako to ne inimo
dovoljno, ne moemo da pamtimo sebe.
P: Je li to isto to i razumevanje ljudi?
O: Ne, ljude moe razumeti samo toliko koliko razume sebe.
Spoljno pridavanje znaaja je razumevanje njihovih tekoa, razu
mevanje onog to oni ele, posmatranje utiska koji ostavlja na ljude i
pokuaj da ne ostavi pogrean utisak.
P: Da li bi rekao da je ljubaznost spoljanje pridavanje znaaja?
O: Ono za ta zna u ivotu nije spoljanje pridavanje znaaja.
Neophodno je da se razume princip i da se stvori standard za sebe. Uz
pomo spoljanjeg pridavanja znaaja kontrolie utisak koji eli da
ostavi. Unutranjim pridavanjem znaaja eli da ostavi jedan utisak,
a ostavlja drugi.
P: Spoljno pridavanje znaaja mi izgleda vrlo daleko.
O: Ono mora da bude sada i ovde. Ako ono ostane daleko, i ti e
ostati daleko.
P: Ukljuuje li spoljanje pridavanje znaaja sposobnost da se
svesno igra uloga?
O: Da, ali ima razliitih stepena. Spoljno pridavanje znaaja je samo
poetak; svesno igrati ulogu znai mnogo vie.
P: A ta je unutranje pridavanje znaaja?
O: Oseanje da ti ljudi ne plaaju dovoljno; pravljenje rauna; stalno
oseanje da si obmanut, nedovoljno plaen.

P: Opaam da je vrlo teko prekinuti unutranje pridavanje znaaja.

Postoji li neka posebna tehnika koja moe da se upotrebi protiv njega?
O: Ne, nema posebne tehnika - samo razumevanje i ispravna
gledita. Posmatraj vie. Moda e pronai trenutke u kojima ne
pridaje unutranji znaaj i shvatiti kako da pone da se s njim bori i
prouava ga. Ono je mehaniko, mehaniko dranje, isto kao i iden
tifikacija.
P: Da li je samoopravdavanje uvek izraz unutranjeg pridavanja
znaaja?
O: Povezano je s njim, ali je druga stvar. Unutranjem pridavanju
znaaja ne treba nikakvo opravdavanje. Za opravdavanje ovek mora
da ima razlog, ali ako ovek pridaje znaaj iznutra, on to uvek oprav
dava. Unutranje pridavanje znaaja znai identifikaciju. Spoljanje
pridavanje znaaja znai borbu protiv identifikacije. Unutranje prida
vanje znaaja je mehaniko; spoljanje pridavanje znaaja znai u
najmanju ruku panju. Zato, vebanjem neidentifikovanja, pokuavanjem da kontrolie panju, otkriva mnoge prilike da prouava spol
janje pridavanje znaaja i, ako nae primere, moda e otkriti metod
za borbu protiv unutranjeg pridavanja znaaja i pretvoriti ga u vebu
spoljanjeg pridavanja znaaja. Na primer, govori nekom od koga
hoe neto da dobije. Recimo da on zna neto, a ti hoe da ti kae
ono to zna. Tad mora da govori onako kako bi on eleo, ne da se
raspravlja, ne da mu se suprotstavlja. Spoljanje pridavanje znaaja
uvek je praktino.
P: Znai li unutranje pridavanje znaaja da ovek sebi previe
pridaje znaaj?
O: Ono uvek ima oblik unutranjeg cenjkanja, miljenja da drugi
ljudi ne pridaju dovoljno znaaja tebi. Veoma je vano da se razume
unutranje pridavanje znaaja. Ima tako mnogo njegovih suptilnih
oblika koje ne primeujemo, pa opet nam je itav ivot ispunjen njima.
P: Da li je elja da se bude zapaen pridavanje znaaja?
O: I elja da se bude zapaen i elja da se bude nezapaen predstavlja
unutranje pridavanje znaaja. Ima mnogo psiholokih stanja koje
obina psihologija nije u stanju da opie ili objasni, a koja se zasnivaju
na identifikaciji i pridavanju znaaja.
P: Koji je najbolji nain da se razmilja o unutranjem pridavanju
znaja?
O: Mora da u slobodnim trenucima pokua da stekne ispravno
miljenje o tome. Kad pone da pridaje znaaj, suvie je kasno. Mora

da misli o tipinim oblicima pridavanja znaaja, o tome ta ih izaziva,

a potom da ima ispravan ugao gledanja na to, da shvati koliko je
beskorisno i smeno. Potom to uporedi sa spoljanjim pridavanjem
znaaja i pokuaj da to ne zaboravi. Ako to uradi, moe ga se setiti
u trenutku kad se javi unutranje pridavanje znaaja, i moda ono nee
doi. Ono to je zaista vano je da o pridavanju znaaja misli kad si
slobodan od njega, i da ga ne opravdava i ne krije od sebe.
P: to vie pokuavam da radim, izgleda mi da vie pridajem znaaj
iznutra. Izgleda mi da je najtea stvar da se s njim izae na kraj.
O: Pridavanje znaaja ne moe da raste ako radi, moe samo da
postane vidljivije. A to znai da se ono smanjuje, jer se ne moe videti
a da se nije smanjilo. injenica da ga primeuje dokazuje da je postalo
manje jako. To je prirodna iluzija, ista kao kad ovek osea da ne
razume, dok je ranije razumeo. To znai da poinje da razumeva. Prva
sumnja u sopstveno razumevanje ve znai odreeno razumevanje.
P: Moe li da se o identifikaciji razmilja kao o negativnom stanju
koje moe biti izazvano samo negativnim oseanjima?
O: Ne, ne ba tako. Identifikacija je neophodan element u svakom
negativnom oseanju; negativno oseanje ne moe da ima bez iden
tifikacije. Zato je prouavanje identifikacije i borbe protiv identifikacije
veoma mono oruje u borbi protiv negativnih oseanja. Ponekad protiv
negativnih oseanja ne moe da se bori direktno, ve njihovu mo
umanjuje pokuajem da se ne identifikuje, jer sva mo negativnih
oseanja lei u identifikaciji i fantaziji. Zato, kad oduzme iden
tifikaciju i fantaziju, negativna oseanja jednostavno nestaju, ili se u
svakom sluaju menjaju.
P: Znai, da bismo se borili protiv samih negativnih oseanja
moramo vie da posmatramo i da radimo protiv jake identifikacije sa
oseanjima?
O: Da. Kasnije emo govoriti o metodima za borbu protiv samih
oseanja, jer ima mnogo veoma odreenih metoda razliitih za razliita
oseanja; najpre, meutim, mora da se bori sa negativnom fantazijom
i identifikacijom. To je sasvim dovoljno da uniti najvei broj uo
biajenih negativnih oseanja - u svakom sluaju, da ih olaka. Mora
da pone od ovoga, jer je samo kad u izvesnoj meri moe da se bori
protiv identifikacije i kad si ve prekinuo negativnu fantaziju mogue
da ponu da se upotrebljavaju jae metode. Ona mora da potpuno
prestane. Beskorisno je da se prouavaju dalji metodi dok se to ne uradi.
Negativnu fantaziju moe da prekine; a ak e je i prouavanje

identifikacije umanjiti. Identifikaciju mora da pokuava da izbegne

to ee moe, ne samo u odnosu na negativna ooseanja, ve u odnosu
na sve. Ako u sebi stvori sposobnost da se ne identifikuje, to e uticati
na negativna oseanja i primetie da poinju da nestaju. Identifikacija
je atmosfera u kojoj negativna oseanja ive, i bez nje ona ne mogu.
P: Moemo li da dobijemo neka pravila ili uputstva da ih se drimo
u uobiajenim ivotnim okolnostima?
O: Pokuaj da pamti sebe, da se ne identifikuje. To e odmah dati
rezultat u obinom ivotu. Od ega se ivot sastoji? Od negativnih
oseanja, ideutifikovaiija, pridavanja znaaja, laganja, sna. Prvo pitanje
je: kako da budemo svesniji? A potom e opaziti da su negativna
oseanja jedan od glavnih faktora koji nas ine nesposobnim da pamtimo
sebe. Zato jedno ne moe da ide bez drugog. Ne moe da se bori protiv
negativnih oseanja a da ne pamti sebe u veoj meri, i ne moe da u
veoj m e r i pamti sebe bez borbe sa negativnim oseanjima. Ako
zapamti te dve stvari, sve e razumeti bolje. Pokuaj da ove dve ideje,
koje su povezane, ima na umu.
P: Imao sam problem koji me je brinuo. Pokuao sam da pamtim
sebe i za kratko vreme sam uao u stanje u kome vie nije bilo mogue
da brinem, a istovremeno se moj oseaj za vrednosti globalno promenio.
To stanje nije trajalo dugo, ali kad se problem vratio, nije vie
podrazumevao onu vanost koju je ranije imao. Nalazim da je veoma
teko da opet ponovim to stanje.
O: Potpuno tano. Nastavi da posmatra i otkrie da u tebi postoji
mesto gde si miran, tih i gde nita ne moe da te uznemiri - samo to je
teko nai put dotle. Ali, ako to uini nekoliko puta, bie u stanju da
se seti nekog koraka, a tim istim koracima moe opet da doe tamo.
Samo, to ne moe da uradi posle jednog iskustva - jer nee moi da
se seti puta. Mirno mesto nije metafora - ono je veoma stvarno.
P: Da li je to stanje kad pamti sebe, jer sve izgleda ispunjeno mirom
i izgleda kao da je ovek zaista svestan sebe?
O: Da, moe se rei da je tako.
P: Pokuao sam da to opet postignem pokuavajui da pamtim sebe,
ali nisam mogao da ga pronaem.
O: Ako se opet nae u njemu, pokuaj da zapamti kako si stigao
tamo, jer se ponekad dogaa da ovek nae to mesto i izgubi put donde;
onda ga opet nae i opet izgubi put. Vrlo je teko zapamtiti put do njega.

POGLAVLJE VI
Razumevanje kao glavni zahtev ovog sistema - Relativnost razumevanja
- Kako da razumemo vie - Novi jezik - Ispravni i pogreni stavovi Stavovi i razumevanje - Neophodnost cilja i pravca - Tekoa da
otkrijemo ta elimo - Nai ciljevi su previe daleki - Dobro i zlo Moralnost i neophodnost oseaja za moral - Neophodnost da se
pronae trajni standard za ispravno i pogreno - Razvoj savesti kao
cilj sistema - Uvianje protivrenosti - Odbojnici kao glavna prepreka
razvoju savesti - Priprema za slamanje odbojnika - Potreba da se stvori
unutranja ravnotea - Standardi za ponaanje u ivotu - Svest i savest
- Kako prepoznati istinu - Potreba za iskrenou prema sebi Mehaninost

Hou da vas podsetim da se ovaj sistem zasniva na razumevanju.

U ovom sistemu razumevanje mora da zauzme prvo mesto. to vie
razumete, rezultati vaeg rada bie bolji.
Razumevanje je relativan termin. U svakom trenutku svako razume
odreenu stvar na svoj sopstveni nain. Razumevanje, meutim, moe
da bude ire, i ire, i jo ire. U ovom sistemu razumevanjem nazivamo
odreeni maksimum mogu na odreenom nivou znanja i bia. Po
pravilu je taj maksimum suvie nizak; ljudsko razumevanje je obino
ogranieno samo na jednu sobu, i iz te sobe se nikad ne izie. Ra
zumevanje ovih ideja, meutim, daleko prevazilazi tu jednu sobu.
Ono o emu od vas traim da razmiljate odnosi se na celinu. Ljudi
ne pitaju "zato" dovoljno esto, a ako to uine, onda se ne pitaju u

dovoljnoj meri. Vi treba da razmislite o tome zato ste doli ovde, ta

hoete od ovog sistema i zato, ta od njega moete da nauite, zato
ovaj sistem postoji, zato ja govorim o ovom sistemu, ta hou da
postignem priajui o njemu. ovek mora da ima odreeni pogled na
sve to; on moe biti i pogrean, ali ovek svejedno treba da ima neku
ideju.
Kako sad stoje stvari, gotovo svako pitanje ostaje neotvoreno,
neistraeno. Postoje mnoge kutije koje mogu da se otvore, da se proita
njihov sadraj i doda mnogo novih stvari. Mi ak i ne otvaramo te kutije.
Najpre moramo da nauimo ta je u kutijama. Nema potrebe da se
ograniavamo u tom pogledu na neka odreena pitanja. Ovo je organski
sistem - moete da ponete sa svake strane. Ponite gde hoete, samo
uinite neto sa idejama koje ujete. Nije dovoljno da se samo sedi na
tim kutijama punim knjiga.
Otvorite kutiju sa znanjem i kutiju sa biem. Vaan je odnos znanja
i bia.
Postoji mnogo stvari koje moete da razumete sada, iako e, narav
no, one biti okruene stvarima koje jo uvek ne moete da razumete;
ako, meutim, ponete sa onim to moete da razumete, razumeete
mnoge druge stvari. Svaki trenutak razumevanja, svaki uvid baca
svetlost ne samo na stvari o kojima mislimo, ve isto tako i na mnoge
druge stvari.
P: Da li je trenutak razumevanja trenutak pamenja sebe?
O: Zavisi. Moe s njim da bude povezan, a moe i da ne bude.
P: Moe li da bude pravog razumevanja koje nije povezano sa
pamenjem sebe?
O: Nema "pravog" razumevanja. Razumevanje je relativno. Ono je
kao temperatura - moe da bude pet stepeni, deset stepeni, petnaest
stepeni. Vidi zato obian jezik nije dobar i zato moramo da pro
uavamo drukiji jezik? Zato to se u obinom jeziku rei uzimaju u
apsolutnom znaenju. U stvarnosti postoje razliiti stepeni razumevan
ja. Kao to sam rekao, moemo da razumemo bolje, i jo bolje. Tada,
ako elimo da razumemo jo bolje, moramo da promenimo svoje bie.
Ako moemo da uvedemo vii emocionalni centar u igru, moemo da
razumemo mnogo bolje. Da razumemo jo vie potreban je vii intelek
tualni centar.
Vidi, definicije retko mogu da pomognu, i zapravo moemo da
damo vrlo malo definicija. To ubedenje da je definicija neophodna da

bi se neto razumelo sasvim je pogreno, jer mnoge stvari ne moemo

da definiemo, a ono malo to moemo, definiemo samo relativno, uz
pomo drugih stvari. Zato, izmeu ogromne koliine stvari koje uopte
ne moemo da definiemo, postoje mala ostrvca stvari koje moemo da
definiemo.
P: Da li je pamenje sebe manje relativno od razumevanja?
O: ak i ako ga uzmemo kao apsolutan termin, pitanje je, koliko
dugo pamtimo sebe? Izmeu toga da sebe na najbolji mogui nain
moe da pamti pet minuta i da to moe pola sata veoma je velika
razlika.
P: Kako da ovek premosti jaz izmeu pamenja sebe i pukog
razmiljanja o tome? Je li to stvar razumevanja?
O: Mora da srui odreeni zid, a ne zna kako da to uradi. Uenje
da se neto uradi podrazumeva sticanje odreene vetine. Dugo vremena
ne moe dobro da uradi odreenu stvar, radi je nespretno; potom
jednog dana otkrije da moe da je uradi pravilno. Isto je i sa
pamenjem sebe - ne ba potpuno, ali dovoljno priblino.
P: Postoji li neki nain da poveamo nae razumevanje?
O: Ne samo jedan - ima hiljade naina. Sve o emu smo od prvog
dana govorili jesu naini da se povea razumevanje. Primarni nain,
meutim, jeste posmatranje i prouavanje sebe, jer to poveava nau
sposobnost da razumemo. To je prvi korak. Kad bi mogao da razume
ideje koje su date, tvoje znanje bi se povealo. Ti, meutim, razumeva
samo povrno, bez elje. Ili, moda ima jaku elju, ali maina ne radi.
Pa ipak, u naoj maini imamo bolje delove koje zasad ne koristimo.
Moemo ih upotrebiti samo ako poveamo svesnost. To je jedini put.
P: Moe li pomoi pamenje onog to smo uli?
O: Pamenje, najbolje pamenje koje moemo da imamo, nije
dovojno, jer u ovom sistemu ne pamtimo memorisanjem, ve razumevanjem. Pamenje, naprotiv, moe da bude smetnja. ovek uje
neto to ima svoje pravo mesto u sistemu, i ako moe da ga postavi na
mesto koje mu pripada, nee moi da ga zaboravi i to e ostati tamo;
ali ako se on samo sea ta je reeno a ne stavi to na pravo mesto, nema
nikakve koristi. Mora da pokua da razume i najmanju sitnicu koju
uje, a razumeti znai pronai mesto meu ostalim idejama gde ta stvar
spada. Mora da ima optu predstavu o sistemu i sve novo mora u
njemu imati mesto - tada nee zaboraviti, i svako novo zapaanje koje
ostvari nai e svoje mesto. To je kao da si crtao bez detalja, a detalje
popunio zapaanjem. Ako nema crte, zapaanja su izgubljena.

Uglavnom, meutim, mora da se bori sa preprekama koje te

spreavaju da razume. Samo uklanjanjem tih prepreka moe da pone
da razumeva vie. Prepreke su, meutim, izuzev uopteno opisane
identifikacije i slinog, individualne. Mora da otkrije svoje sopstvene; mora da shvati ta ti stoji na putu, ta te spreava da razume.
Kad to otkrije, mora se boriti protiv toga. Za to je potrebno vreme,
jer se prepreke ne mogu otkriti odjednom, mada u nekim sluajevima
mogu da od poetka budu vrlo jasne. Dugo vremena itav rad mora da
se usredsredi na razumevanje, jer je ono jedina stvar koja moe da vodi
oveka. Naa glavna tekoa je u tome to elimo da "inimo" ak i pre
nego to saznamo o emu se radi. U ovom sistemu, meutim, najpre
mora da se razume. Kad bolje razume stvari, mnogo ta e postati
mogue - ali ne pre toga.
P: Rekao si da ovek, da bi razumeo ovaj sistem, mora da razvije
svoje bie u istoj meri kao i znanje, a da je od te dve stvari tee razviti
bie?
O: Obe stvari su podjednako teke.
P: Meni, meutim, izgleda da je lako da uveamo znanje?
O: Nije tako lako kao to izgleda, jer je znanje bez razumevanja
beskorisno, to su puke rei.
Moramo da radimo na promeni bia, ali ako na tome radimo onako
kao to radimo sve drugo u obinom ivotu, ivot nee biti dovoljno
dug. Trajnu promenu bia mogue je postii samo ako koristimo
usavrene metode kolskog rada; u suprotnom e nai pokuaji biti
suvie rasuti. Prvi uslov takvog rada je da se ne ini nita dok se ne
razume zato se i u kom cilju to radi. Zato rad zavisi od razumevanja;
sve preice zavise od razumevanja.
P: Ne razumem razliku izmeu bia i razumevanja.
O: Vidi, to su dve razliite stvari. Razumevanje je kombinacija
znanja i bia. ta je ograniavajui faktor u nama? To je nesumnjivo
nae bie, koje znai nau sposobnost za razumevanje. ta je ra
zumevanje? Ono je povezivanje jednog komada znanja sa drugim
komadom znanja. Videe, na primer, da razumevanje zavisi od bia
ako uzme elementarnu ideju bia. ovek je podeljen na razliita "ja"
ili grupe "ja" koje su meusobno nepovezane. Tada, ako jedno "ja" zna
jednu stvar, drugo "ja" drugu stvar, tree treu, a ta "ja" se nikad ne
sreu, kakvo razumevanje je mogue? Sa jedne take gledita moe da
izgleda kao da ovek ima dovoljno znanja, ali poto se ta "ja" nikad ne

sreu, to se znanje nikad ne moe skupiti zajedno. To je stanje bia

obinog oveka, i ono dokazuje da on, ovakav kakav je, nikad ne moe
stei razumevanje. Razumevanje uvek znai povezivanje stvari sa celinom, a ako ovek ne poznaje celinu, kako to moe da povee?
U ovom sistemu mora da pokua da razume; samo ono to
razume daje pozitivne rezultate. Ako neto radi bez razumevanja, to
nee mnogo doneti, jer je vredno samo ono to razume.
P: Nalazim da je teko razumeti ideju da oveku nije potrebna vera.
Zar meu idejama sistema ne bi morala da bude i ideja vere?
O: Ne, vera nee pomoi. Mora da ideje prihvati ili ne prihvati
na osnovu svoje pripreme. Do tih ideja dolazi imajui izvestan ma
terijal, i uz pomo tog materijala odluuje da li da ih prihvati ili ne,
u skladu s tim da li ih razume ili ne. Za sebe moe da koristi termin
"prihvatiti", ali mi koristimo termin "razumeti"; a ako moe da
razume, nije ti potrebna vera. U uvodnim idejama nema apsolutno
nieg to zahteva veru, jer u nekim sluajevima koji se odnose na
psiholoku stranu, moe sve da proveri, a u drugim sluajevima, koji
se odnose na prouavanja univerzuma, postoji ideja razmere. Ne vidim
da bilo koja ideja sistema zahteva veru, niti gde bi vera mogla da
pomogne. Naprotiv, mislim da bi vera stvari uinila teim i zaustavljala
te, umesto da ti pomogne.
P: Ako na trenutak uvidim mehaninost i suprotstavim joj se,
ponekad vidim i razumem neto novo. ta mi daje to razumevanje?
O: To je stvar za posmatranje. Dobie odgovor na svoje pitanje
samo ako posmatra injenice i shvati unutranje i spoljanje uslove
koji prate razumevanje i uslove koji prate nedostatak razumevanja.
P: Ima li jo neto izuzev posmatranja sebe to ovek moe da uradi
da unapredi svoje razumevanje?
O: Da, ovek mora da razume ta radi i zato to radi. to vie
razume, moe da postigne vie uz isti napor.
Glavna stvar je, meutim, pamenje sebe. to vie pamti sebe,
bolje e razmiljati, jer e otkriti nove instrumente. Ako si svestan
sebe, otkrie da ti ovaj um nije potreban. Ovaj um e ti sluiti da misli
o stolovima i stolicama, a ako bude eleo da misli o krupnijim
stvarima, bie,u stanju da koristi bolje instrumente.
P: Zato ne mogu da razumem ni najmanju stvar kad o njoj mislim,
a razumevanje ponekad doe iznenada?
O: Razumevanje uvek dolazi na taj nain - ti razume, a potom
prestaje da razume. Ako, meutim, nekad svi pokuaji da razume ne

daju rezultat, pokuaj da ne misli o tome, ve da pamti sebe, to e

rei, da bude emocionalan, i vremenom e razumeti. Razumevanje ne
postaje trajno od prve; kao i u svemu drugom, postoje mnogi koraci, i
ti moe da neto razume jednog dana, a da ne razume narednog dana,
jer jednog dana u istim okolnostima moe da bude svesniji, a drugog
dana da vie spava. Zato moe da proe mnogo vremena pre nego to
razumevanje postane tvoje sopstveno.
P: Zar ovek ne razumeva pomou emocionalnog centra?
O: Razumevanje je kombinovana funkcija svih centara. Odvojeno,
svaki centar moe jedino da zna; kad oni spoje svo znanje, to daje
razumevanje. Da bi ovek neto razumeo, potrebna su mu najmanje tri
centra.
P: Hoe li da kae da ovek mora da razume sve strane neke stvari?
O: Ne, hou da kaem da najpre mora da ima predstavu u kom
pravcu, u kojoj razmeri i o kojoj celini razmilja. A tad, ako govori
ili misli o nekoj posebnoj stvari, tu posebnu stvar mora da razume u
odnosu prema celini. Samo je to razumevanje: nalaenje mesta te stvari,
smisla te stvari, odnosa te stvari prema tebi i prema drugim stvarima.
Pokuaj to, ali e videti da nije tako lako kako izgleda.
P: Da li mi ita razumemo, ma koliko to bilo ogranieno?
O: Da, ponekad razumemo jednostavne stvari; ako je, meutim,
neto samo malo sloenije, izgubimo se i ne razumemo. Hoemo da
razumemo krupne stvari, a ne shvatamo injenicu da zapravo ne mo
emo da razumemo ni najjednostavnije stvari. Ako krenemo od toga,
postepeno emo poeti da razumemo vie. Ako, meutim, ponemo sa
krupnim stvarima, a odbijamo da o malim stvarima razmiljamo ili da
ih posmatramo, nikad nita neemo pravilno razumeti.
P: Da li je uopte mogue da se razume emocionalno, bez intelek
tualnog razumevanja? ovek ponekad osea neku stvar koju ne moe
da razume.
O: Onda je to oseanje, ne razumevanje. Ponekad je emocionalno
razumevanje veoma dobro, samo to ne moe da ga proveri. Ali ako
na stvar moe da pogleda iz take gledita jednog centra, drugog
centra i treeg centra, tad zaista razume. Pa ak ni nadzor nad centrima
nije dovoljan sam po sebi, zato to je neophodno znanje. Samo kad je
znanje povezano sa nadzorom nad centrima dobijamo razumevanje.
P: Kako intelektualno razumevanje moe da pree u emocionalno
razumevanje?

O: Kao to sam malopre rekao, razumevanje vrlo retko radi sa

jednim centrom. Rad jednog centra moe da bude informacija ili
oseanje, ali ne razunievanje, koje je funkcija vie centara - dva, tri,
etiri, pa i vie.
P: Postoji li nain na koji mogu da proverim svoje razumevanje
neega?
O: Pita ne ukazujui na koju stvar misli, a to pokazuje da ni sam
ne razume ta si pitao, jer za svako pojedinano razumevanje postoji
odreena proba. Pretpostavimo da kae da razume kako da od svog
stana doe ovamo. Tada, ako sedne u auto (ako ima auto) i stigne
ovamo, to e znaiti da si isprobao svoje razumevanje. I u svemu
drugom e samo praktina primena pokazati razume li ili ne.
P: Ako dostignemo odreeni nivo razumevanja, da li emo biti
korisniji svetu?
O: Najpre moramo da budemo korisni sebi. Kad dostignemo prvi
stepen, moemo da mislimo o drugom stepenu. Ako spavamo, nikom
ne moemo da koristimo, pa ni sebi samima. Kako moemo da razumemo druge ljude ako ne razumemo sebe? Ljudi broj 1,2 i 3 ne mogu
jedni druge da razumeju; na tom nivou razunievanje je prosto sluaj.
Ako se pomerimo u pravcu oveka broj 4, poinjemo da se meusobno
razumemo.
P: ta podrazumeva pod meusobnim razumevanjem?
O: Kad ljudi razgovaraju, pokuavajui da objasne svoje poglede,
ne mogu to da postignu. Oni ak ne mogu da tano ponove ni ono to
su uli, oni menjaju stvari. A nerazumevanje raste i raste. ovek izmisli
neku teoriju, i odmah je izmiljeno pet drugih da joj protivree. Hiljade
godina su prole od poetka stvaranja, i za sve to vreme ljudi nikad nisu
razumeli jedni druge. Kako moemo da oekujemo da se razumeju sada?
Zato najpre moramo da razumemo sebe. Mi ne shvatamo svoju
situaciju i ne uviamo sopstvenu mehaninost. Mi ne shvatamo da je
nerazumevanje zakon.
P: Kako mogu bolje da razumem svoju melianinost i da shvatim da
sam maina?
O: Nita ne moemo da uradimo ako ne pokuamo. Ako hoe da
se uveri jesi li maina ili ne, pokuaj da uradi neto to maina ne
moe. Pokuaj da pamti sebe, jer maina ne moe da pamti sebe. Ako
utvrdi da moe, to e znaiti da nisi maina; ako utvrdi da ne moe,
to e dokazati da si maina. A potom, ako uvidi da si maina i eli da

otkrije moe li da prestane da bude maina, opet je jedini nain da

to i pokua.
P: Da li si rekao da samo ljudi sa jednakim biem mogu da razumeju
jedni druge?
O: To nije shvaeno sasvim ispravno, jer ako dva oveka imaju
jednako pogreno bie, oni se nee razunieti. Nije jednakost to to
donosi razumevanje, ve odreeni nivo ne samo bia, nego i znanja.
Razliiti nivoi, kao nivo oveka broj 5, broj 6 i broj 7 pretpostavljaju
nivoe i bia i znanja. Ljudi broj 5 bi trebalo da razumeju jedni druge,
ljudi broj 6 da se razumeju bolje, a ljudi broj 7 da se razumeju potpuno.
ak se i ljudi broj 4 meusobno razumeju u poreenju s nama, ali mi
ne moemo da razumemo jedni druge, ili se razumemo samo pov
remeno, na trenutak, a sledeeg momenta prestajemo da se razumemo.
Na takvo razumevanje ne moemo da se oslonimo. Ljudi koji se
meusobno dobro poznaju mogu godinama da rade zajedno i da u
odreenom trenutku ne razumeju jedni druge. Zato se mesto ili uslovi
u kojima ivimo naziva mesto pometnje jezika, jer svi mi govorimo
razliitim jezicima. Zato u pravoj koli pre svega ui jezik na kom
moe da razgovara sa drugim ljudima u toj koli, a potom e,
koristei taj jezik - ako ga koristi na pravi nain - moi da se razume
sa njima. Zato je neophodan novi jezik. Ako ne naui taj jezik, ili ako
je taj jezik pogrean, nikad se nee razunieti sa drugima.
P: Moe li ista re da ima razliit kvalitet znaenja u skladu sa
nivoom oveka koji je upotrebljava?
O: Da, moe da ima. Rei poinju da stiu objektivno znaenje
poev od nivoa oveka broj 4. Ljudi broj 1, 2 i 3 su potpuno subjektivni
i svaku re svako razume na svoj nain. Ako ljudi, meutim, znaju ovaj
jezik, pa ak i samo nekoliko njegovih rei, oni mogu da ih upotrebe u
istom znaenju.
P: Ako neku re razume potpuno, znai li to da si dostigao nivo
oveka broj 7?
O: Ne, ne moe jednu re da razume potpuno, a drugu nepotpuno.
Mora da ih sve zna na odreenom nivou, a potom se tvoje bie menja
i otkriva jo mnogo drugih podela. Tako e tvoj jezik postajati sve
komplikovaniji. A na odreenom nivou e ti moda biti potrebne nove
rei, novi oblici, jer stari oblici vie nee biti dovoljni.
P: Da li se razumevanje nekog termina ili rei menja u zavisnosti
od nivoa bia? Da li bi, na primer, re "ljubav" znaila jednu stvar
oveku broj 1, a drugu oveku broj 4 i 5?

O: Svakako. Mi ve moemo da shvatimo kako ista re znai jedno

za oveka broj 1, drugo za oveka broj 2, a tree za oveka broj 3. Na
nivou oveka broj 1, 2 i 3 to je, meutim, mehaniko, u smislu da oni
ne mogu drugaije. Oni razumeju u skladu sa svojim nivoom, svojim
sposobnostima, a ne u skladu sa znaenjem stvari.
P: ta ukazuje na prelazak s jednog nivoa na drugi - recimo sa nivoa
oveka broj 3 na nivo oveka broj 4 ili 5?
O: ovek broj 5 je jedno, on ima jedinstvo. On ne ivi u stalnoj
protivrenosti ega koja mi imamo. On je svestan sebe. On vlada viim
emocionalnim centrom. Zato e on znati u emu je promena. Drugi ljudi
e znati samo ono to im on pokae, jer on moe da vlada sobom. ovek
broj 4 zna svoj cilj i zna kako se on moe dostii. On ide otvorenih
oiju, dok mi idemo murei.
P: ta si imao na umu kad si u jednom od predavanja rekao da
razumevanje ne moe da bude razliito?
O: Ako ljudi dostignu najvii nivo, oni ne mogu da razliito
razumeju stvari. To se odnosi na najvii nivo, ali poto mi teimo da ga
dosegnemo, moramo to prihvatiti kao princip. Ako ljudi stvari ra
zumeju razliito, to znai da svi gree. Primere za to moe u maloj
meri da nae ak i sad. Ako se dva oveka zaista razumeju, ako na
primer mogu neto da urade podjednako dobro, oni e razumeti jedan
drugog. Mi smo, meutim, izgubili naviku da o stvarima sudimo sa
praktine strane, mi ih prosuujemo teorijski, reima.
P: Zar ovek ne moe da ima nekakvo razumevanje pre nego to
stekne potpuno razumevanje?
O: Kad govorimo o sebi, ne moemo da govorimo u apsolutnim
terminima. Mi moemo da govorimo samo o relativnim vrednostima.
Potpuno razumevanje je veoma daleko, ali moemo da govorimo o
manje razumevanja i vie razumevanja. Ako nastavi da pamti sebe i
da se ne identifikuje, razumevanje e rasti.
P: Moe li da objasni podrobnije ta si hteo da kae kad si rekao
da razumevanje znai razumevanje dela u odnosu na celinu?
O: Ako razume samo deo, to nije razumevanje. To bi bilo kao da
slepci pokuavaju da objasne slona, jedan na osnovu repa, drugi na
osnovu trupa i tako dalje. Razumevanje znai povezivanje dela sa
celinom. ovek moe da pone od delova, ili moe da pone od celine.
Ali, ma gde da pone, to su stvari povezanije, to e ih bolje razumeti
- ako su povezivanja ispravno izvrena i nisu puke iluzije.

P: Ako ovek razume neto u sistemu, da li koristi vie centre?

O: Ne, samo vie delove centara. Vii centri znae viu svest. Ima,
meutim, mnogo raznih stanja razumevanja, i ovek moe da sprovede
veoma zanimljivo ispitivanje razumevanja. Na primer, ima stvari koje
ovek u jednom trenutku ne razume, u drugom razume, pa to onda opet
izgubi. Ima, potom, stvari kao to su mnoge izreke iz Novog Zaveta,
koje imaju mnogo znaenja. Na primer, izreka o maloj deci ima oko
etrdeset razliitih znaenja, ali ovek nikad ne moe da ih sve ima na
umu. Nikad nisam mogao da razumem vie od tri znaenja odjednom.
Ispisao sam oko dvadeset, ali tada su ona postala puke rei. Neophodno
je da znamo svoja ogranienja.
Pravilno razumevanje zahteva pravilan stav. Moramo da razumemo
da nemamo kontrolu, da smo maine, da nam se sve dogaa. Ako,
meutim, o tome samo govorimo, to nee izmeniti injenice. Da bismo
prestali da budemo mehanini, potrebno je neto drugo, a pre svega je
potrebna promena stava. Jedna od stvari kojim vladamo jesu nai
stavovi - stavovi prema znanju, prema sistemu, prema radu, prema
prouavanju sebe, prema prijateljima itd. Moramo da razumemo da mi
ne moemo da "inimo", ali moemo da promenimo svoje stavove.
Stavovi mogu da budu vrlo razliiti. Za trenutak emo uzeti u obzir
samo dva - pozitivan i negativan, ne u smislu pozitivnih i negativnih
oseanja, nego u odnosu na pozitivni i negativni deo intelektualnog
centra - deo koji kae da i deo koji kae ne, to e rei, odobravanje i
neodobravanje. To su dva glavna stava. Veoma je vano da se razmisli
o stavovima, jer vrlo esto zauzimamo negativan stav prema stvarima
koje moemo da razumemo samo sa pozitivnim stavom. Na primer,
moe da se dogodi da ljudi zauzmu negativan stav prema neemu to je
povezano s radom. Tad njihovo razumevanje prestaje i oni ne mogu
nita da razumeju dok ne promene stav. U nekim sluajevima moramo
da imamo pozitivan stav, a u nekim negativan, jer esto nedostatak
razumevanja proizilazi iz pogrenog stava. U ivotu ima veoma mnogo
stvari koje ovek ne moe da razume ako prema njima nema dovoljno
dobar negativan stav, jer ako ih gleda pozitivno, nikad nita nee
razumeti. Ako ovek proui ivot, mora doi do negativnih zakljuaka,
jer je u ivotu isuvie pogrenih stvari. Pokuaj da se stvori iskljuivo
pozitivan stav isto je tako pogrean kao i kad se ima iskljuivo negativan
stav. Pa opet, neki ljudi mogu da imaju negativan stav prema svemu i
svaemu, a neki drugi pokuavaju da stvore pozitivan stav prema

stvarima koje zahtevaju negativan stav. Sa druge strane, kao to sam

rekao, u trenutku kad ima negativan stav prema stvarima koje se odnose
na rad, na ideje, metode i pravila rada, prestaje da razume. U skladu
sa svojim sposobnostima moe da razume samo ukoliko si pozitivan.
Ovo se, meutim, odnosi samo na intelektualne stavove. U emo
cionalnom centru negativan emocionalni stav znai identifikaciju.
P: Nisam siguran da razumem ta je negativan stav.
O: To je sumnjiav stav ili stav antipatije - ima mnogo varijacija.
Ili, stav straha od neega. Shvati ga u obinom smislu prihvatanja i
neprihvatanja.
P: Nije li stav isto to i identifikacija?
O: Naravno da nije. Stav znai taku gledita. Moe da ima taku
gledita a da se ne identifikuje. Vrlo esto je identifikovanje posledica
pogrenog stava.
P: Kako da ovek promeni svoje stavove?
O: Najpre tako to prouava sebe i ivot na osnovu ovog sistema.
To menja stav. Ovaj sistem je sistem drugaijeg miljenja, ili jo bolje,
drugaijih stavova, a ne samo znanja. Zatim, neophodan je odreeni
sistem vrednosti; mora da razume relativnu vrednost stvari. Jo ne
govorimo o delanju - govorimo o prouavanju. Mi moramo da prou
avamo i doemo do razumevanja stvari koje su sada za nas samo rei,
i to esto rei upotrebljene u pogrenom smislu i na pogrenom mestu.
Neophodno je da se razumeju i zapamte odreeni osnovni principi. Ako
tako uradi, poee na pravi nain. Ako ih ne razume ili ih ne pamti,
stvari e pogreno krenuti. Postoje uglavnom tri ili etiri glavna kamena
spoticanja, i sve dok ne razume i ne zapamti osnovne principe, padae
preko nekog od njih.
P: Nalazim da veoma cenim ovaj sistem umom; ali kako da poveam
svoje emocionalno vrednovanje da bih uloio vee napore?
O: Tako to e bolje da razume i da pokuava da pamti sebe.
Razumevanje ne moe biti samo umno; objasnio sam da ono znai rad
nekoliko centara istovremeno, a uloga koju igra emocionalni centar
veoma je znaajna, jer bez emocionalne energije ne moe biti dubokog
razumevanja.
P: Moe li podrobnije da objasni zato je neophodan odreeni stav
da bi se razumela neka stvar?
O: Pokuaj da razmisli o tome; pokuaj da sam shvati zato je
neophodno i pokuaj da otkrije ta znai stav ili taka gledita. To je

proces ramiljanja, spajanja stvari - svih stvari koje ve znamo, svih

ideja i principa koje smo nauili - u kome treba biti u stanju da se
injenice vide sa nove take gledita. Veomaje teko da se misli na novi
nain, jer nas stari nain miljenja dri pomou starih navika u miljen
ju, starih asocijacija, stavova i uticaja samih stvari. Pretpostavimo da
prema neemu ima odreeni stav, i ta stvar sama po sebi pokuava da
sauva taj stav u tebi svim moguim sredstvima. Potom, ako promeni
stav, ako ga usmeri, nainie krupan korak.
P: Reeno nam je da pravi rad na biu zahteva shvatanje naina na
koji se stie pravo razumevanje. Ti si takoe rekao da moramo da
razumemo ta elimo?
O: Za to ima vie razloga. Razumevanje je najvea snaga koju
imamo i koja moe da nas promeni. to vie razumemo, bolji e biti
rezultati naih napora. to se tie toga da zna ta eli - samo zamisli
sebe u velikoj prodavnici sa mnogo raznih odeljenja. Ti mora da zna
ta hoe da kupi. Kako da neto nabavi ako ne zna ta hoe?
Najpre, meutim, mora da zna ta ima u prodavnici, jer inae
moe da trai neto to ne prodaju. To je nain da se prie ovom
problemu.
Neophodno je da se uvek sea zato si poeo. Da li eli da dobije
stvari koje moe dobiti od obinog ivota ili neto dugaije? Da li je
vredno truditi se? Naa sposobnost fantazije, koja se uglavnom jako
pogreno koristi, u ovom sluaju moe da nam pomogne. Ti, meutim,
mora da je kontrolie sve vreme i ne dopusti joj da ovlada tobom.
Mi je zovemo fantazijom kad vlada nama, ali ako je kontrolie, moe
da je upotrebi da bi video ta stvari znae, ta proizilazi iz njih. Zato,
ako je upotrebi, moe da ti pomogne da vidi da li zaista hoe ono to
kae da hoe ili ne, jer vrlo esto mi hoemo neto drugo, ili ne
shvatamo da jedna stvar sa sobom nosi i drugu stvar. Ne moe da eli
jednu stvar samu za sebe; ako hoe jednu stvar, s njom dobija mnoge
druge stvari. Samo kad zna ta hoe znae kuda ide, i znae to
tano. Neophodno je da se zna. Neto moe da bude sasvim fantastino,
sasvim nemogue iz uobiajene perspektive, pa opet moe da bude
ispravno. Ili, moe da izgleda veoma jednostavno, pa da ipak bude
nemogue.
P: Moe li da mi kae emu ovek treba da tei? Hou da kaem,
ta je mogue stei radom?

O: Opti odgovor glasi - jedini cilj je promena bia. Cilj je da se

dosegnu via stanja svesti i da se bude u stanju da se radi sa viim
centrima. Sve ostalo je zbog toga, da bi se to postiglo. Neophodno je
da se uradi hiljadu stvari za koje izgleda da s tim nemaju veze, ali su
sve one neopohodne, jer mi ivimo ispod normalnog nivoa. Najpre
moramo da dostignemo normalan nivo, a drugo, moramo da pokuamo
da razvijemo nove stvari i sposobnosti. Niko ti ne moe u tome pomoi,
samo tvoj sopstveni rad i tvoje sopstveno razumevanje. Mora da pone
od razumevanja. Ova predavanja i sistem slue da daju razumevanje.
Sledei korak zavisi od tvojih sopstvenih napora. Promena bia moe
da se postigne samo ako se sea svega to je reeno i ako za sebe ne
pravi izuzetke i ne ostavlja po strani stvari koje ti se ne sviaju. Ako
tako radi, nee imati ispravan odnos prema onome to je reeno, pa
ak i ako bude nastojao da se toga sea, to nita nee promeniti.
P: ta si hteo da kae time da ivimo ispod normalnog nivoa? ta
je normalnost?
O: Normalnost je sposobnost za razvoj. Obino su ljudi ispod
normale. Mogunost za razvoj poinje iskljuivo od nivoa normalnog
oveka. Ima, meutim, mnogo stanja ispod normalnog nivoa. Ljudi
koji su suvie identifikovani ili hipnotisani formativnim idejama, ili
koji suvie lau, u veoj su meri maine od obinih ljudi. Biti obian
ovek znai ve jedan relativno visok stepen, jer sa tog stepena moe
da se pomakne.
P: esto sam pokuavao da razmislim ta elim, ali naao sam samo
zbrku mnogih stvari.
O: U tome i jeste stvar. Hou da shvati koliko je teko da ovek
definie ta eli. Pretpostavimo da je dat slobodan izbor da ima ono
to hoe; ne bi znao ta da kae. Vano je, meutim, da to treba da
razume i da zna; mora da bude u stanju da to formulie. Za neke
stvari moe da bude siguran da ih ne moe dobiti na bilo koji obian
nain, ali nema garancije ni da ili moe dobiti na ovaj nain. Na primer,
red moe da bude pogrean. Postoji odreeni red kojim ovek moe da
dobija stvari, red koji mi ne znamo. Moe biti sasvim siguran da moe
da dobije neke stvari, ali moe da se desi da ne dobije ono to misli
da hoe, ve neto drugo. Pa ak i ako ne dobije stvari koje eli,
moe da bude potpuno siguran da ih ne bi mogao dobiti ni na koji
drugi nain.
udna je stvar da ljudi po pravilu ne znaju svoj cilj. Cilj moe da
se formulie samo ako ovek ve neto zna o svom poloaju. Ako on

ne shvata svoj poloaj, njegov cilj bie imaginaran. Zato ti savetujem

da razmilja o svom cilju: ta si o njemu mislio ranije i kako bi mogao
da opie ta ovek moe da stekne i ta mora da pokua da stekne.
Beskorisno je da opisuje cilj za koji zna da ga ne moe dostii. Ali
ako ima cilj za koji moe da se nada da e ga dostii, tvoj rad e biti
svestan i ozbiljan.
U poetku ljudi obino postave sebi za cilj neto suvie apstraktno
i daleko. ovekov cilj isprva izgleda kao svetlo koje vidi u daljini dok
hoda nou mranim putem. On to svetio postavi sebi za cilj i ide prema
njemu. Na putu do njega vidi drugo svetio, izmeu sebe i ovog prvog,
i razume da prvo treba da ide do blieg svetla, i onda ide prema njemu.
Posle izvesnog vremena, on vidi tree svetlo, izmeu sebe i svetla prema
kome je poao, i tako dalje. To se ponavlja nekoliko puta dok na kraju
ovek ne ugleda svetio koje mu je najblie, to e rei cilj koji je u stanju
da dosegne sa mesta na kom se nalazi.
Zato, nemoj da ima suvie grandiozan pogled na stvari; ne gledaj
suvie daleko; gledaj blie. Ne moe da pone da radi za neku daleku
budunost; ti radi za sutra. Danas otkriva da je neto pogreno.
Zato? Zato to je jue bilo pogreno. Prema tome, ako uini da
dananji dan bude u redu, i sutranji e biti u redu. A da zapamti ta
si jue inio i ta ini danas, ta odgovara tvom cilju a ta ne, mogue
je samo kad ima cilj.
Ima dve vrste pokretakih moi u svim naim delima: neto nas
privlai ili nas neto odbija. Ne moemo da znamo ta smo u stanju da
postignemo u dalekoj budunosti, ali veoma dobro poznajemo situaciju
u kojoj smo sada. Ako to razumemo, to e nam dati odreeni cilj. Cilj
e biti da se izbavimo iz te situacije. U stanju smo da u sebi upoznamo
odreene stvari od kojih moramo da pokuamo da se oslobodimo.
Cilj mora da se jasno formulie, razume i zapamti. Samo u tom
sluaju je mogue postii rezultate. Ako se cilj svakog trenutka za
boravlja, nije mogue postii nikakav rezultat. Kako e ovek koji
shvata svoj poloaj formulisati svoj cilj? Uvidee da je centralna taka
njegovog poloaja san; u tom sluaju e mu cilj biti da se probudi. Ili,
ako uvidi svoju mehaninost, cilj e mu biti da se otarasi mehaninosti.
Obe stvari izlaze na isto. Kao to vidi, to je sasvim jednostavan i
praktian pogled na stvari.
P: Uviam veoma jasno da je ono to ometa napredak nedovoljno
jaka elja da se izbavimo od mehaninosti. Kako elja za izbavljenjem
moe biti pojaana?

O: To je jedno od pitanja koja se neprekidno ponavljaju a na koje

je gotovo nemogue odgovoriti. Mora da pokua i mora da poredi
stvari kakve jesu i kakve bi trebalo da budu. Neophodno je vie
razumevanja, a ako eli potpuno objanjenje, neophodno je pamenje
sebe, jer je ono jedini stvarni odgovor. Ako pamenje sebe raste, raste
i sve ostalo.
P: Spomenuo si prepreke koje moraju da se uklone pre nego to
ovek dostgne svoj cilj. Od tada u sebi vidim toliko prepreka da ne
nalazim nikakvu mogunost da bilo ta postignem.
O: To znai da se identifikuje sa njima. Mora da shvati da si uvek
u pokretu, da nikad ne ostaje na jednom mestu; ponekad si dalje od
svog cilja, a ponekad si mu blie. Neophodno je da posmatra sebe da
bi uhvatio trenutke kad si blie cilju. Ako formulie cilj, znae kad si
mu blie, a kad dalje. Ako si pravilno formulisao cilj, ne moe stalno
da bude na istoj udaljenosti od njega.
P: Uviam da radim za trenutne rezultate. Je li to pogrean cilj?
O: Ne radi se o ispravnom i pogrenom; stvar je samo u tome da
zna tvoj cilj. Cilj uvek mora da bude prisutan u sadanjosti, a da se
odnosi na budunost. Ako nema cilja, napora i odluka, nemogue je
postii bilo kakav rezultat.
P: Kako da ovek naui da ulae velike napore?
O: Tako to ulae male napore. Veliki napor zavisi od okolnosti,
situacije, razumevanja, od mnogih stvari. Ne moe da pone sa
velikim naporima. Mora da pone sa malini naporima kao to je, na
primer, pokuaj da pamti sebe ili pokuaj da triput dnevno zaustavi
misli. To je sasvim mali napor, ali ako ga redovno ini, moe da se
javi potreba ili mogunost za velikim naporom i tada e biti u stanju
da ga uini u pravom trenutku.
P: Kad sam prvi put doao na predavanja, imao sam veoma krupan
cilj, ali je on sad postao mnogo manji.
O: Da, kad pone da radi, ciljevi se jako smanjuju. U poetku su
ogromni kao baloni, a potom postaju sasvim mali, takvi da moe da ih
stavi u dep.
P: Pretpostavljam da u naem sadanjem stanju ne moemo da
ocenimo razliku izmeu ispravnog i pogrenog?
O: Ba naprotiv - tu razliku moemo da ocenimo, i ne samo da
moemo, nego i moramo. Od trenutka kad steknemo pravac, dobro i
zlo poinju da budu shvatljivi. Ako nemamo pravac, nita nije naroito
pogreno, jer je sve isto.

P: Podrazumeva li pod pravcem cilj?

O: Da. Cilj znai pravac, odreeni smer. Ako mi je cilj da odavde
odem kui, za mene e biti ispravno da skrenem desno, a pogreno da
skrenem levo. Tako se moe ustanoviti princip dobra i zla. Ne moe se
definisati dobro i zlo, odnosno ispravno i pogreno, a da najpre nismo
ustanovili cilj ili pravac. Kad ima cilj, onda je ono to se tom cilju
suprotstavlja ili te od njega udaljava pogreno, a ono to tvom cilju
pomae je ispravno. To mora da bude tvoj lini cilj. Ako on odgovara
mogunostima razvoja, onda sistem objanjava te mogunosti. Ako
razume da je ono to nas spreava da dostignemo na cilj mehaninost,
a ono to nam pomae svest, iz toga prizilazi da svest predstavlja dobro
a mehaninost zlo. Prema tome, umesto "dobro" i "zlo", sistem koristi
rei "svesno" i "mehaniko". To je sasvim dovoljno za sve praktine
ciljeve.
Ako ima pitanja, moemo da idemo i dalje, jedino to uvek moramo
da zapamtimo ovu praktinu definiciju, jer je ona jedino vrsto tlo koje
moemo da imamo: za nas je ispravno ono to pomae na razvoj,
buenje i borbu protiv mehaninosti; a za nas je pogreno ono to
ohrabruje nae mehanike tendencije, to nas spreava da se promenimo, to ometa na razvoj. Ako poemo od ovoga, kasnije emo
pronai jo mnogo vie kriterijuma za razlikovanje.
P: Da li je sve to je mehaniko zlo?
O: Ne znai obavezno da je sve to je mehaniko zlo; zlo, meutim,
ne moe da bude svesno, ono moe jedino da bude mehaniko. Mora
da se upita: moe li zlo da bude svesno u meni? Sve ostalo je samo
filozofija. Ako postoji neto to iz svoje subjektivne take gledita
smatra za dobro, i ako svesno pokua da uini ono to smatra da je
zlo, uvidee da to ili ne moe da uini, ili ti ne priinjava nikakvo
zadovoljstvo. Na isti nain ne moe svesno da bude negativan bez
identifikacije. Negativna oseanja su najbolji provodnici zla, jer su ona
jedna od najmehaninijih stvari koje imamo.
P: ovek mora da u ivotu uini mnoge stvari koje se suprotstavljaju
njegovom cilju.
O: Zato bi se suprotstavljale cilju? Moe da kae da mnoge stvari
ne odgovaraju tvom cilju, ali ne vidim zato bi neko morao da ini
mnoge stvari protiv svog cilja. inei stvari koje moraju da se ine u
obinom ivotu, najvie to ovek moe da uini jeste da strai vreme.
Ima, meutim, mnogo stvari koje ovek ne mora da ini, a koje su

mnogo gore od pukog traenja vremena. Ako je neto neizbeno, ovek

uvek moe da bilo kakvu aktivnost pretvori u rad. Druge stvari, kao to
je fantazija, negativna oseanja i slino mnogo su gore. One nisu
neizbene. Ono to smo obavezni da uinimo ne protivrei radu. Radu,
meutim, protivrei ako inimo mnoge stvari koje uopte nismo obave
zni da inimo. Dela koja se definitivno suprotstavljaju ovekovom cilju
mogu jedino da budu mehanika i mnoga od njih prekidaju napre
dovanje ka cilju.
P: Da li je cilj svesti da potpuno ovlada mainom tako da za svesnog
oveka ne postoji nita to je mehaniko?
O: Pustimo svesne ljude. Zlo moe da razume jedino u odnosu na
sebe - ostalo je suvie uopteno. U sebi nalazi osobine i tenje koje se
suprotstavljaju svesti, koje pomau otpor. To zlo je u tebi. Uvidee da
zlo moe da se ispolji samo mehaniki. Potrebno je dosta vremena da
se to potpuno razume. esto moe da bude u zabludi, moe da
smatra za zlo ono to nije zlo ili da neto mehaniko smatra svesnim.
P: Da li moemo lako da uinimo neto pogreno ako se jednostavno
ponaamo u skladu sa svojim vaspitanjem, mehaniki? Da li bi bilo bolje
da se tome suprotstavimo?
O: Suprotstaviti se tome bilo bi podjednako mehaniki; samo bi
suprotstavio jednu mehaninost drugoj. Ako ini neto to se supro
tstavlja onom na ta si navikao, to ne mora obavezno da bude ispravno.
Osim toga, to ne znai da je sve emu si nauen ili na ta si navikao
pogreno. To bi bilo suvie jednostavno. Uzmi za primer neka svoja
dela i videe da stvari koje se dogaaju, kad im dopusti da se dogaaju,
mogu biti ispravne ili pogrene. Ali, kad bi bio svestan, mogao bi da
bira; to bi bila potpuno drukija situacija.
P: Da li moramo da naemo uobiajene standarde ponaanja, ili da
pronaemo nove u radu?
O: Vrlo esto sebe opravdavamo ili nalazimo izgovore to ne
pamtimo uobiajene standarde jer mislimo da moramo da imamo neke
nove. Kad smo u procesu sticanja novih standarda, u odreenom
trenutku nemamo nikakve; zato mora da razume da mora da se
ponaa prema uobiajenim merilima dok ne bude stekao nova. Ako
posmatra sutinu uobiajenih moralnih zakona, u njima nee nai nita
to se posebno razlikuje od onog to moe da vidi u sistemu. Uzmi,
na primer, uobiajena pravila u odnosu sa drugima. Ona su veoma

jednostavna: ne ini drugima ono to ne eli da oni uine tebi. To je

veoma logino i jasno i u sistemu je potpuno prihvaeno.
P: Zar ne bi trebalo da sami otkrijemo ta je ispravno a ta pogreno,
a ne da nam se to kae?
O: Kako bi to mogao sam da otkrije? Ljudi su na ova pitanja traili
odgovor od postanka sveta i jo ga nisu nali. Kad bi sam mogao da
shvati ta je ispravno a ta pogreno, mogao bi da shvati i sve drugo.
Ne, to mora da naui kao to moraju da se naue i mnoge druge stvari.
Samo kad shvati vrednost pamenja sebe poinje da ima prave
vrednosti i u stanju si da sudi i da meri.
P: Postoje mnoge stvari koje ovek radi namerno znajui da su
pogrene, ali nema dovoljno snage da ih zaustavi.
O: Svakako, jer kad si u svemu mehanian, ne moe da postane
svestan u samo jednoj stvari. Osim toga, namerno nije isto to i svesno;
stvari se jednostavno dogaaju. Ako se sve dogaa, ta jedna stvar ne
moe da se ne dogodi; ona takoe mora da se dogodi.
P: Postoji li moralni standard koji je specifian za ovaj sistem?
O: Da, svakako. Ali, kao to sam upravo rekao, vrlo je lako da se
to razume u odnosu na ovaj sistem. To je odnos mehanikog prema
svesnom. To znai da su odreene stvari mehanike i treba da ostanu
mehanike, ali neke druge stvari koje su sad mehanike moraju da
postanu svesne.
Vidi, jedna od najteih stvari je razlikovanje ispravnog od po
grenog ili dobra od zla. Na um nije navikao da o tome misli u odnosu
na svest. Mi mislimo da mora da postoji trajna spoljana definicija koju
moemo da prihvatimo, pamtimo i sledimo, a ne uviamo da spoljanih
definicija ne moe biti. Postoje, meutim, unutranja svojstva delanja
koja odreuju stvari.
Veoma je korisno da se razmilja o ovoj ideji o odnosu dobra i zla
prema svesnom i nesvesnom, pogotovo kad pone da nalazi prave
analogije, ne samo zato to ti one daju odreeno pouzdano razumevanje,
ve i zato to zadravanjem na ovoj i slinim idejama koje uje u
sistemu svoj um odrava na najviem nivou koji je mogu za nas, to
jest u intelektualnim delovima centara. Ne donosi korist ako o ovakvim
stvarima razmilja niim, mehanikim delovima centara, jer iz toga
nita ne moe da proizide. Da bi neto razumeo, mora da koristi
intelektualne delove centara, i to ne samo jedan, ve dva ili tri istov
remeno.

ta je moralnost? Razumevanje zakona ponaanja? To nije dovoljno.

Ako, kao divljaci, kaemo: "Ako ti neto od mene ukrade to je loe,
ako ja od tebe ukradem neto, to je dobro", to nije moral; to je
jednostavno ponaanje divljaka, jer moralnost poinje kad ovek ima
oseaj dobra i zla u odnosu na svoja sopstvena dela i u stanju je da se
odrekne onog to smatra zlim a da ini ono to smatra dobrim.
ta je dobro? I ta je zlo? Gledano u celini, u ovom prvom stadijumu,
ovek crpe moralne principe iz religija, filozofskih ili naunih ideja, ili
jednostavno usvaja dogovorene tabue. On veruje da su neke stvari dobre
a neke druge loe. To je, meutim, subjektivan moral, razumevanje
dobra i zla je potpuno relativno. U svim zemljama i svim dobima bile
su prihvaena odreena moralna naela koja su pokuavala da objasne
ta je dobro a ta zlo. Ako, meutim, pokuamo da uporedimo teorije
koje postoje, uvideemo da sve one jedna drugoj protivree, a pune su
protivrenosti i u sebi samima. Stvar kao to je opti moral ne postoji;
ne postoji ak ni tako neto kao to je hrianski moral. Na primer,
hrianski moral kae da se ne sme ubijati, ali to niko ne shvata ozbiljno.
Mnogi sistemi morala stvoreni su na osnovu ubijanja. Na primer, kao
to sam u prvom predavanju rekao, u nekim zemljama se odbijanje krvne
osvete smatra za najnemoralniju stvar. A zato bi u jednom sluaju
ovek mogao da ubije, a u drugom ne? Sve to znamo o obinom moralu
puno je nedoslednosti.
Prema tome, ako razmilja o ovom problemu, shvatie da uprkos
stotina moralnih sistema i uenja ovek ne moe da kae ta je ispravno
a ta pogreno, jer se moralne vrednosti menjaju, u njima nema nita
trajno. Istovremeno prema stavovima o ideji dobra i zla ljudi mogu da
se podele u dve kategorije. Ima ljudi koje uopte nemaju oseaj dobra
i zla; sve to umesto moralnog oseaja imaju jeste predstava o prijatnom
i neprijatnom, korisnom i nekorisnom. A ima drugih ljudi koji imaju
oseaj dobra i zla a da zapravo ne znaju ta je dobro a ta zlo. Ljudi koji
pripadaju prvoj katogoriji ne mogu se interesovati za ovaj sistem, on
nije za njih. Ljudi koji pripadaju drugoj kategoriji mogu biti zainteresovani.
Ono to od poetka mora da se razume jeste da ovek mora da pone
sa izvesnim oseajem za dobro i zlo, jer inae nita ne moe da se uini.
Potom, on mora da bude dovoljno skeptian prema uobiajenom moralu
i mora da razume da u uobiajenim moralnim principima nema nieg
opteg ni postojanog, jer se oni menjaju u skladu sa dogovorom, mestom
i vremenom. On mora da razume i neophodnost objektivnih merila

dobra i zla. Ako razume te tri stvari, pronai e osnovu da u svakom

pojedinanom sluaju razlikuje ta je dobro a ta zlo, jer ako pone na
ispravan nain, otkrie da postoje tano odreena merila uz pomo kojih
dobro i zlo prestaju da budu relativni i postaju apsolutni. itava stvar
je u tome da poe od ispravnog stava, ispravne take gledita. Ako krene
od pogrene take gledita nee otkriti nita.
P: Kako moemo da verujemo svom oseaju dobra i zla?
O: Ne moe da veruje ili ne veruje; ono je tu. Stvar nije u tome.
Moe jedino da okleva ili sumnja u odnosu na odreeni objekt.
Svakako, bez znanja, bez razvoja, bez svesti, ne moe da pouzdano
kae da li je neto dobro ili zlo; moe, meutim, da bude na putu ka
tome. Moralnost je uvek razliita, ali moralni oseaj je trajan. Ako ljudi
nemaju moralnog oseaja, ne vredi im govoriti. Oseaj za dobro i zlo
je, meutim jedna stvar a definicija, sadraj, sasvim druga. Dva oveka
mogu imati veoma jak oseaj za dobro i zlo, ali ono to je dobro za
jednog, za drugog e biti zlo. Oseaj ne podrazumeva definiciju, pa
stoga ovek moe da ima oseaj za dobro i zlo a da o tome ima pogrene
predstave.
P: Da li je standard koji treba primeniti taj da li odreena stvar
pomae ili ometa svesnost?
O: Standard mora da se povee sa sistemom. Bez sistema (ne mislim
ovog sistema, ali ovek mora da ima neki sistem) ne moe da se prosudi.
Ovaj sistem poinje mogunou sticanja objektivne svesti, a objek
tivna svest se opisuje kao stanje u kome moemo da znamo istinu. Ako
smo u stanju da znamo istinu kad to stanje dostignemo, znaemo takoe
ta je ispravno a ta pogreno. Prema tome, isti put koji vodi objektivnoj
svesti vodi takoe i razumevanju ispravnog i pogrenog. Poto mi
nemamo objektivnu svest, sve to nam pomae da se razvijemo sma
tramo za ispravno i dobro, a sve to nas u tome ometa za pogreno i
loe.
U naem uobiajenom razumevanju objektivna istina se vie odnosi
na intelektualne aspekte ivota, ali ovek moe da eli da je takoe zna
iz religioznog, moralnog, estetskog i drugih aspekata. Ovaj sistem
objanjava da su ljudi br. 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7 u tom pogledu svi u
razliitom poloaju. Postoji religija br. 1, br. 2, br. 3, br. 4 itd., i
postoji moral br. 1, br. 2, br., br. 4, br.5, itd. To ne znai da je ovaj
ili onaj pogrean, ali znai da se ne moe objasniti onim drugim. Na
primer, Hrist nije propovedao inkviziciju, pa ako su njegovo uenje

iskrivili ljudi br. 1, 2 i 3 da bi ga koristili za zloinake ciljeve, to se

ne moe pripisati Hristu.
Poto smo mi ljudi br. 1, 2 i 3, ima mnogo stvari za koje ne moemo
da naemo vidljive potvrde da li pomau ili ometaju razvitak svesti.
Zato moramo da pronaemo druge principe, a te druge principe moemo
da otkrijemo samo ako razmiljamo o konkretnim primerima ponaanja.
U ovom sistemu ovek moe da nae veliki broj dovoljnih uputnica koje
pokazuju kako da se gleda na koju stvar.
P: Misli li da tokom vremena iz ovog sistema moe da izraste nova
vera i moral?
O: Iz ovog sistema ne. To je sasvim druga stvar. Ove ideje nisu za
mase, nisu za veliki broj ljudi. Mora da zapamti da je ovo kolsko
uenje; kolsko uenje moe da postoji samo za kole. U povoljnim
okolnostima kole moda mogu da se poveaju, ali to je sasvim druga
stvar; to nije isto to i pojava i rast religije.
Cilj ovog sistema je da oveka dovede do savesti. Savest je odreena
sposobnost koja postoji u svakom normalnon oveku. Ona je zaista
samo drugi izraz svesti, samo to svest vie deluje na intelektualnom,
a savest na moralnom planu; ona pomae da se shvati staje u neijem
ponaanju dobro a ta zlo. Savest je stanje u kome ovek ne moe nita
da sakrije od sebe, i to stanje se mora razviti u ljudima. Taj razvoj je
naporedan i istovremen sa razvojem svesti. Ne moemo rei da savest
nemamo, pa stoga ona ne znai poseban razvoj neeg to ne postoji u
nama, samo to je u naem ivotu ona iza pozornice, zakopana i zaspala
jako duboko u nama. U obinom ivotu se ona moe probuditi na
trenutak, a kad se to desi, pogotovo prvi put, uvek donosi patnju jer je
veoma neprijatno suoiti se sa istinom o sebi.
Savest je u odnosu na oseanja isto to i svest u odnosu na ideje.
Moda e ti biti lake da razume ta je savest ako razmilja o
etimologiji znaenja rei svest i savest. Svest znai celokupno znanje
skupljeno zajedno. Mi, meutim, ne moemo da govorimo o celokupnom znanju, jer bi to bilo suvie visoko; moemo jedino da govorimo
o celokupnom znanju koje moemo da imamo u odnosu na jedan
predmet. Ono mora biti povezano sa sveu o sebi, pa zato svest mora
da predstavlja vas same i to povezano sa svim to znate o nekoj posebnoj
stvari. Savest je ista stvar, samo to se odnosi na oseanje. Imati savest
na trenutak znai odjednom osetiti sve to osea o nekom ili neem.
Ako moe da u istom trenutku zajedno oseti sve to si ikada osetio u

odnosu na istu osobu, zemlju, knjigu ili bilo ta drugo, to bi bio trenutak
savesti i ti bi uvideo koliko mnogo protivrenosti ima u tvojim oseanjima. Dok ne doivi takvo iskustvo, ne moe ni da zamisli koliko
razliitih oseanja moe da ima. U stanju savesti mi ih vidimo sve
odjednom. Zato je to tako neprijatno stanje. Savest nije suvie daleko,
samo to mi u odnosu na nju imamo mnogo metoda da sebe spreimo
da je oseamo - metoda kao to su na primer fantazija, negativna
oseanja, opravdavanje itd, jer savest je jako neugodna.
P: Kazao si da savest predstavlja istovremeno oseanje svih naih
oseanja. Ne shvatam sasvim kako je mogue da se ona osete sva
odjednom.
O: Ne, to nikad nisam rekao. Rekao sam da ete u trenutku savesti,
eleli to ili ne, istovremeno osetiti sva svoja oseanja koja se tiu istog
predmeta. To, meutim, ne predstavlja definiciju savesti. Savest moe
da se definie kao emocionalni doivljaj istine u odnosu na dati predmet.
Kao to sam rekao, savest je isto to i svest, samo to nama izgleda da
je to neto drugaije. Mi smo subjektivni, pa stoga stvari primamo sa
subjektivne take gledita. Kad razmiljamo o svesti, mislimo na izvesmi silu, izvesnu energiju ili stanje koje je u vezi sa intelektualnim
opaanjem. Ista energija, ista sila, moe da se ispolji pomou oseanja,
i to moe da se desi sasvim obinom oveku u obinim uslovima. Ljudi
ponekad mogu da imaju emocionalni doivljaj istine - neki u veoj,
drugi u manjoj meri. Toje savest. Nedostatak svesti, odsustvo pamenja
sebe i mnoge drage stvari, kao to su identifikacija i fantazija, odsecaju
nas od tih trenutaka savesti koji bi inae bili mogui u veoj meri.
Pokuaj da o tome razmilja na ovaj nain. Uvianje protivrenosti i
savest su povezani, ali to nije ista stvar; ako ih stavlja zajedno, nee
nikud dospeti.
Naa svest, ovakva kakvu moemo da imamo u naem stanju, ne
moe da se ispolji pomou intelektualnog centra jer je on suvie spor,
budui da najvei deo vremena radi samo svojim formativnim delom.
Svest se, meutim, povremeno moe ispoljiti pomou emocionalnog
centra, a tada se, kao to sam rekao, naziva savest. Da bi se ispoljila
svest, potrebne su duge pripreme i intelektualne sposobnosti i sline
stvari, ali savest mnogo ee i mnogo lake deluje nego potpuna svest.
Potpuna svest zahteva mnogo znanja povezanog sa spoznajom sopstvenog postojanja, a to mora da bude stalna spoznaja; nije dovoljno
da se to danas shvati a sutra zaboravi.

Kad se savest ispolji u nama, ona se isprva okree protiv nas. Mi

poinjemo da uviamo sve svoje unutranje protivrenosti. Obino ne
moemo da ih vidimo, jer smo uvek u nekom od malih odeljaka, ali
savest moe da gleda iz visine i pokae nam da na ovom mestu oseamo
jedno, na onom drugo, pa onda opet sasvim razliitu stvar na onom
prvom, a sve to u odnosu na isti predmet.
Ako, na primer, uzmemo rad, moramo da shvatimo da u jednom
trenutku oseamo jedno, u drugom sasvim drugo, a u treem neto
sasvim tree. I to nikad ne oseamo sve zajedno. Kad bismo mogli da
u istom trenutku osetimo sve to smo ikad oseali u pogledu rada,
doiveli bismo veliki ok. To bi bila savest. itav na ivot, svi nai
uobiajeni naini miljenja imaju samo jedan cilj - da izbegnu okove,
neprijatna oseanja, neprijatne spoznaje o sebi. A to je glavna stvar koja
nas dri u snu - jer, da bismo se probudili, ne smemo da se plaimo;
moramo da budemo dovoljno hrabri da vidimo protivrenosti.
ak i kad ostavimo po strani pitanje savesti, vano je da u sebi
otkrije da kad ima jako oseanje (ovo se ne odnosi na slaba oseanja),
kad osea neto jako prema nekoj odreenoj stvari, moe da bude
potpuno siguran da e u narednom trenutku o istoj stvari imati dru
gaije oseanje. Ako nisi u stanju da to vidi u sebi, posmatraj to kod
drugih ljudi. Kad shvati da postoje takva protivrena oseanja, to e ti
pomoi da razume sopstvenu mehaninost i nedostatak razumevanja o
sebi - nedostatak poznavanja sebe. Na ta liimo kad u raznim momen
tima imamo razliita oseanja? U jednom trenutku verujemo, u drugom
sumnjamo; u jednom trenutku volimo, u drugom ne volimo. Cilj je,
prema tome, da se ta razna oseanja skupe zajedno, jer inae nikad
neemo upoznati sebe. Ako uvek u jednom trenutku oseamo samo
jedno oseanje a ne seamo se drugih, znai da smo se sa njime
identifikovali. Kad nam se javi drugo oseanje, zaboravljamo prvo; kad
nam se javi tree, zaboravljamo i prvo i drugo. Mi u ivotu vrlo rano,
putem imitacije ili na razne druge naine, nauimo da ivimo u nekoj
vrsti imaginarnog stanja da bismo sebe sauvali od neprijatnosti; zato
ljudi u sebi razvijaju tu sposobnost da vide samo jedno oseanje u
jednom trenutku.
Nemoj da zaboravi da radi. Pamti sebe kad si u jednom ra
spoloenju, potom zapamti sebe kad si u drugom. Pokuaj da ih spoji
i videe.
P: Ako imamo razliite odeljke, da li se oni ispoljavaju?

O: Kao to sam rekao, samo jedan u jednom trenutku. Na primer,

u jednom trenutku nekog volimo, a u narednom mu elimo smrt. Samo,
mi to ne uviamo, pa ipak doe trenutak kad moemo da zajedno
osetimo sve to oseamo o istom predmetu. Samo, mora da eka dok
ne oseti ukus takvog trenutka, jer ako ne oseti ukus, nikad nee
uznapredovati u razumevanju toga ta znai trenutak savesti. Savest
moe da bude vrlo jaka i vrlo odreena. Ali, u naj veem broju sluajeva,
ona spava, zato to najvei broj ljudi spava i sve u njima je zaspalo.
Zato savest mora da se probudi. Moramo da nauimo da u odreenim
sluajevima istinu razumemo oseanjima, a to moemo da uinimo samo
ako se ne plaimo da se suoimo sa protivrenostima u sebi.
U nama postoje posebne naprave koje nas spreavaju da uvidimo te
protivrenosti. Te naprave se zovu odbojnici. Odbojnici su specijalne
sprave, ili, ako hoe, izrasline, koje nas spreavaju da uvidimo istinu
o sebi i o drugim stvarima. Odbojnici nas dele na neku vrstu odeljaka
zatienih od miljenja. Moemo da imamo veliki broj protivrenih
elja, namera, ciljeva, a da ne vidimo da su protivreni jer meu njima
stoje odbojnici i spreavaju nas da izjednog odeljka pogledamo u drugi.
Kad si u jednom odeljku, misli da je on celina; potom prelazi u drugi
odeljak i misli daje to celina. Te sprave se zovu odbojnici jer one, kao
na eleznikim vagonima, umanjuju okove. U ljudskoj maini oni,
meutim, znae jo i vie: oni onemoguavaju da se vidi, pa su oni isto
tako i naonjaci. Ljudi koji imaju stvarno jake odbojnike nikad ne vide;
ako bi, meutim, uvideli koliko su protivreni, bili bi nesposobni da se
pomaknu jer ne bi verovali sebi samima. Zato su odbojnici neophodni
u mehanikom ivotu. Takvi ekstremni sluajevi znae da je razvoj bio
pogrean, ali duboko sakrivenih odbojnika u ovoj ili onoj meri ima ak
i u obinim ljudima.
P: Kad ovek u sebi prepozna odbojnik, moe li da uini neto da
ga se otarasi?
O: Najpre mora da ga vidi; pre nego to vidi nita ne moe da se
uini. A to da li moe neto da uini kad ga vidi zavisi od veliine
odbojnika i mnogih drugih stvari. Ponekad je neophodno uzeti eki i
razbiti ga; ponekad on nestane ako na njega uperi svetlost, jer odbojnici
ne vole svetlost. Kad odbojnici ponu da nestaju i slabe, poinje da se
ispoljava savest. Nju u obinom ivotu spreavaju odbojnici.
P: Da li bi mogao da malo bolje objasni ta podrazumeva pod
odbojnicima?

O: Vrlo je teko da se odbojnici opiu ili odrede. Kao to sam rekao,

oni su neka vrsta pregrada u nama koje nas spreavaju da posmatramo
sebe. Moe da ima razliite emocionalne stavove (oni se uvek odnose
na emocionalne stavove) prema istoj stvari ujutro, u podne i uvee, a
da to ne primeuje. Ili, u odreenim okolnostima ima jednu vrstu
miljenja a u drugim okolnostima drugu, a odbojnici su zidovi koji stoje
izmeu njih. Uopteno reeno, svaki odbojnik je zasnovan na nekoj
vrsti pogrenih pretpostavki o sebi, svojim sposobnostima, svojim
moima, tenjama, znanju, biu, svesnosti itd. Od obinih pogrenih
ideja oni se razlikuju po tome to su trajni; u odreenim okolnostima
ovek uvek osea i vidi istu stvar; mora, meutim, da shvati da u
oveku br. 1, 2 i 3 nita ne sme da bude trajno. Jedina njegova ansa da
se promeni lei u tome to u njemu nema nieg postojanog. Miljenja,
predrasude, unapred stvorena miljenja jo uvek nisu odbojnici, ali kad
postanu veoma vrsti, uvek isti i uvek koriste isti trik da nam oduzmu
vid, oni postaju odbojnici. Ako ljudi imaju odreenu vrstu trajnih
pogrenih stavova, zasnovanih na pogrenih informacijama, pogrenom
radu centara, negativnim oseanjima, ako uvek koriste istu vrstu iz
govora, pripremaju teren za pojavu odbojnika. A kad se odbojnik stvori
i postane trajan, on prekida svaki napredak. Ako odbojnici nastave da
se razvijaju, oni postaju fiksne ideje, a to je ve ludilo ili poetak ludila.
Odbojnici mogu da budu veoma razliiti. Na primer, poznavao sam
oveka koji je imao veoma zanimljiv odbojnik. Svaki put kad bi uradio
neto pogreno, govorio bi da je to uinio namerno, kao eksperiment.
To je vrlo dobar primer odbojnika. Jedan drugi ovek imao je odbojnik
da on nikad ne kasni; tako, s tim odbojnikom koji se vrsto smestio, on
je uvek kasnio, ali to nikad nije primeivao; a ako bi mu skrenuli panju
na to, uvek bi se zaudio i rekao; "Kako je mogue da kasnim? Ja nikad
ne kasnim!"
P: Kad se odbojnici uklone i ovek vidi neto to izgleda nepod
noljivo, koji je sledei korak?
O: itav rad i jeste priprema za to. Ako neko ne radi, ve samo misli
da radi, i kad u njemu nekim sluajem odbojnici iznenada nestanu, nae
se u veoma neprijatnoj situaciji a takoe uvidi i da je samo zamiljao da
radi. Odbojnici nam pomau da zamiljamo umesto da zaista radimo.
Zato ljudi u svom uobiajenom stanju ne mogu da imaju savest, jer bi
poludeli kad bi se ona iznenada javila. U tom pogledu su odbojnici
korisni; oni pomau da spavamo; jer, ako druge strane nisu razvijene,
ako sve nije dovedeno u odreenu ravnoteu, ovek ne bi bio u stanju

da sebe podnese ovakvog kakav je. Prema tome, nije uopte pre
poruljivo da se odbojnici unite pre nego to ovek bude spreman.
Najpre moramo da budemo spremni. Sebe moemo da podnesemo samo
zato to ne poznajemo sebe. Kad bismo znali sebe ovakve kakvi jesmo,
to bi bilo nepodnoljivo.
P: Pa ipak, ovek sebe intelektualno sagledava a da to ne osea jako.
O: Intelektualno prouavanje sebe je samo priprema; meutim, kad
pokua da pamti sebe a da se ne identifikuje, poinju da ti se javljaju
oseanja.
P: Imamo li svi mi odbojnike?
O: Da. Bez njih ne bismo mogli da ivimo; morali bismo da sve
vreme budemo iskreni i i da u svakom trenutku vidimo sve.
P: ta je uzrok tog unutranjeg nesklada kakav obino postoji u
ljudima?
O: Taj nesklad je normalno stanje oveka br. 1, 2 i 3. ovek koji
spava ne moe da bude skladan; kad bismo bili skladni ne bi bilo
podsticaja da se razvijamo i ne bi bilo mogunosti.
P: Ali ako ovek pokuava da bude budniji, on postaje svesniji
sopstvenog nesklada; moe li onda, poto je to uvideo, da postane
skladniji?
O: To je teorijsko pitanje. ovek prestaje da bude neskladan kad
prestane da bude ono to je sada. Ovakav kakav je sada ovek je
neskladan, potom svestan sopstvenog nesklada, potom opet neskladan,
onda opet toga svestan itd.
P: To znai da ovek nikada ne moe da bude srean?
O: Srea znai ravnoteu, a ravnotea je u naem stanju nemogua,
ukoliko ravnoteu shvatamo kao skladnost. Mi smo uvek uravnoteeni
na odreeni nain, samo to je on pogrean. Kad bismo u naem
sadanjem stanju bili skladni, ne bi bilo razloga da se menjamo; zato je
priroda vrlo dobro uredila da ovakvi kakvi smo ne moemo da budemo
skladni, zato da u ovom stanju ne bismo bili sreni. Srea je sklad
izmeu spoljnih okolnosti i unutranjeg ispoljavanja, a za nas je to
nemogue ukoliko pod sreom podrazumeva sklad.
P: Izgleda da rad oveka ini jo nesrenijim.
O: Prouavanje sistema i sticanje kontrole u veoj meri ne moe da
oveka uini nesrenijim. To je sigurno. Sve to ovek mora da izgubi
jeste fantazija. Nita to je stvarno nije prepreka buenju. U snu nas
dre imaginarne stvari, i od njih moramo da odustanemo.
P: Da li su odbojnici posledica obrazovanja i dejstva okoline?

O: U mnogim stvarima; najbolji odbojnici se, meutim, stvaraju

samoobrazovanjem.
P: Ui li nas ovaj sistem da se otarasimo odbojnika?
O: Da, sistem nas najre ui da ih otkrijemo. Potom, poto si ih otkrio,
moe da pronae naine da ih se otarasi. Ne moe da pone da radi
na njima dok ili ne upozna.
P: Kako da ovek otkrije odbojnike?
O: Oni se ne mogu otkriti ako ovek sebe ne posmatra na ispravan
nain. Mora da traga za protivrenostima.
P: Mora li ovek da nae sopstvene odbojnike ili oni moraju da mu
se pokau?
O: U svakom sluaju, ne moe ti biti pokazano dok nisi inio sve
to moe za sebe. Inae ljudi nikad u to ne veruju; kau: "Sve, samo
to ne!"
P: Da li je odbojnik kad sebi kaemo "Uradiu to sutra"?
O: To nije odbojnik, ali je veoma dobar nain da se odbojnici
odravaju u dobrom stanju.
P: Rekao si da ovek mora da trai nedoslednosti. Uviam mnoge
od njih, ali ih pripisujem razliitim "ja".
O: Da, to je sasvim ispravno. Meutim, kad smo u nekoj od tih
nedoslednosti, uglavnom se identifikujemo sa nekim od tih pogleda i
ne moemo da vidimo ostale. Kad nisi ni u jednom od njih, kad stoji
po strani, moe da kae "Ponekad to gledam na ovaj nain, a ponekad
na onaj", ali kad si identifikovan, ne moe da to uini. Mora da
pokua da prekine tu identifikaciju.
P: Radi li se o odbojniku kad se istovremeno i hoe i nee?
O: To nije odbojnik. Odbojnik esto ima oblik jakog ubeenja. Na
primer, jedan ovek koga sam poznavao bio je ubeen da voli sve ljude.
On zapravo nije voleo nikog, ali je zahvaljujui snazi tog odbojnika bio
slobodan da bude neprijatan do mile volje. To je veoma siguran i
pouzdan odbojnik.
P: Moe li ovek da ui o odbojnicima posmatrajui druge?
O: Moe, jer to moe da mu pomogne da vidi odbojnike u sebi. Ali,
poto se stvari retko doslovno ponavljaju, on bi ih uvek video samo u
drugima, a ne i u sebi. Ako je, meutim, ovek pripremljen time to je
prvo te stvari naao u sebi, time to je uvideo svoju mehaninost, moe
da pone da uvida odbojnike.
P: Izgleda da ponekad, kad vidimo odbojnike, stvaramo druge da
bismo opravdali sebe.

O: Odbojnici se ne stvaraju tako lako. Moe da stvori lai i

fantaziju; odbojnici su, meutim, vrste stvari, potrebno je dosta
vremena da se oni stvore.
P: Da li savest moe da se razume samo kad doivimo via oseanja?
O: Ne; kao to sam rekao, savest je oseanje koje moe da ima
sasvim obian ovek, bez ikakve kole. Ona je neka vrsta unutranjeg
oseanja istine u vezi sa nekom odreenom stvari, ili pak nekom drugom
stvari. Veza moe da bude pogrena, ali e oseanje samo po sebi biti
sasvim ispravno.
P: Sigurno je savest vie od svesnosti o svojim oseanjima u jednom
trenutku, jer ona moe da izmeni rezultantu naeg delovanja. Izgleda
da ona pojaava neka oseanja, a slabi druga.
O: Zato to ih vidi. Ta mogunost je najvea od svih, jer kad uvidi
svoja razliita oseanja o istoj stvari, i to uvia stalno, bie uasnut.
P: Nije li ono to zovemo saveu kad neki put jedno "ja" ne
odobrava drugo?
O: To je veoma dobro zapaanje o savesti u obinom smislu te rei.
Ono to ja nazivani saveu je, meutim, odreeno stanje koje kasnije
moemo da dosegnemo. Ono to u obinom ivotu zovemo savest
jednostavno su izvesne asocijacije. Navikli smo da mislimo i inimo
stvari na odreeni nain, pa ako iz odreenih razloga postupimo na
drugaiji nain, imamo neprijatno oseanje koje nazivamo savest.
Savest je, zapravo, mnogo dublje i jae oseanje, i kad se javi prava
savest, videe da nije ni nalik onom to sada naziva saveu.
P: Znai li to da je oseanje koje zovemo savest pogreno?
O: Ne mora obavezno da znai da je pogreno, ali to nije ista stvar.
Ono se moe vezati za sasvim obine stvari koje nemaju posebne
moralne vrednosti. Moralnost je uvek relativna, savest je apsolutna.
Savest je posebno pozitivno oseanje. U naem sadanjem stanju imamo
samo traak tog oseanja, dovoljan da steknemo opti oseaj da neto
moe da bude ispravno, a neto pogreno, ali nedovoljan da odreeno
kaemo ta je ispravno, a ta pogreno. Ono mora da se razvije. Stanje
savesti koje sad imamo ne razlikuje veliko od malog, ali kasnije savest
moe da postane sasvim drugaiji nain spoznaje, instrument za raz
likovanje.
Pre nego to se savest potpuno probudi, moramo stei volju,
moramo biti u stanju da "inimo" u skladu sa onim to nam ona
zapoveda, jer ako bi se u oveku savest potpuno probudila u stanju u

kom se sada nalazi, to bi bila najjadnija stvar; on ne bi mogao da

zaboravi, ne bi bio u stanju da se prilagodi stvarima, ne bi bio u stanju
da promeni nita. Savest unitava odbojnike, tako da bi se ovek naao
bez odbrane pred samim sobom, a u isto vreme ne bi imao volju, pa ne
bi mogao nita da promeni, ne bi mogao da uini ono to zna da je
ispravno. Zato on najpre mora da razvije volju, jer bi se inae naao u
veoma neprijatnoj situaciji kojom ne vlada. ovek sebi moe da dopusti
luksuz savesti kad stekne kontrolu, ali ne pre toga.
P: ta je oseanje kajanja koje se javlja kad smo poinili neto to
smatramo pogrenim? Da li je to savest?
O: Ne, savest je drugaija, mnogo monija, mnogo sveobuhvatnija.
Korisno je, meutim, ak i to ako ovek pamti trenutke kajanja. Mora
se, jedino, znati na emu se to kajanje zasniva.
P: Postoji li veza izmeu savesti i sutine?
O: Postoji veoma jaka veza, jer i svest i savest dolaze iz sutine, ali
ne iz nae sutine. Naa sutina je jednostavno mehanika.
P: Pretpostavljam da pamenje sebe ne donosi obavezno moralni
uspon?
O: Ono svakako donosi jedno drugaije razumevanje, jer kad ovek
postane svestan, bolje razume moralnu stranu ivota, jer moralnom je
suprotno mehaniko. Kad bi ovek postao svesniji, bio bi u stanju da
vlada svojim ponaanjem.
P: Moe li oveku moralni oseaj biti koristan ili pouzdan to se tie
njegovog ponaanja?
O: Teko je da se uopteno govori, ali to vie prouava sistem,
bolje e videti sebe. Ima mnogo stvari za koje moe da misli da su
sasvim ispravne, dok su iz perspektive sistema sasvim pogrene. Ima
mnogo stvari koje ne znamo. Sebi moemo da priinimo mnogo tete
mislei da smo potpuno moralni - stvarne tete, ne samo u moralnom
smislu. Ovaj sistem, posebno na viem stupnju, ima mnogo stroiji
sistem pravila, a istovremeno je moda slobodniji od svega drugog. Ali,
kao to sam rekao, uvek moe da pode od toga ta je mehaniko, a ta
svesno.
P: Jo uvek mi nije jasno kakva je funkcija savesti?
O: Ako se pita na ovaj nain, ne dodajui nita drugo, mogu samo
da kaem da je, ukoliko ovek nema odreeni cilj, ukoliko ne radi za
neku odreenu svrhu, jedina funkcija savesti da osobi koja je dovoljno
nesrena da je poseduje kvari ivot. Ako, meutim, ovek radi za neku
odreenu svrhu, savest mu pomae da dostigne svoj cilj.

P: Zar nije mogue da ovek, stekavi odreeno znanje i mo

pomou pamenja sebe i drugih vebi, tu mo upotrebi za zle ciljeve?
O: Vidi, buenje savesti je neizbeni deo procesa samorazvoja, a
ono e ukloniti svaku mogunost da se nove moi upotrebe u zle svrhe.
To mora da se jasno razume od samog poetka, jer savest, kad se
probudi, nee oveku dopustiti da uini nite sebino niti suprotno
interesima drugih ljudi, nita to bi ikom moglo da kodi - u stvari, nita
to bismo mogli da smatramo pogrenim ili zlim. A savest mora da se
probudi, jer ako to nije sluaj, ovek bi stalno pravio greke i ne bi
video protivrenosti u sebi.
P: Pomae li nam ako se u ovom uspavanom stanju drimo moralnih
pravila?
O: Mi ne spavamo uvek podjednako duboko, i u trenucima kad smo
manje usnuli donosimo odreene odluke; tih odluka, ak i u usnulom
stanju, moemo da se drimo u veoj ili manjoj meri, ili da ih se uopte
ne drimo i budemo potpuno u vlasti svog uspavanog stanja. Pored toga,
ako ovek sledi odreene svesne ideje, samim tim postaje budniji.
P: Kad je ovek svestan, u stanju je da uvidi protivrenosti. Zar ih
to u izvesnoj meri ne ponitava?
O: Ne, to bi bilo suvie jednostavno; moe da ih shvati, pa opet
nee nestati. Jedna je stvar shvatiti, druga uiniti neto, jedna je stvar
znati, druga izmeniti.
P: Da li je apsolutna istina mogua samo ako imamo objektivnu
svest?
O: Istina postoji nezavisno od nas, ali ovek moe da zna istinu
samo u stanju objektivne svesti. Ne "apsolutnu" istinu, ve jednostavno
istinu, jer istini nisu potrebne odrednice. U naem stanju istinu ne
moemo da znamo, osim u sasvim jednostavnim stvarima, ali ak i tada
pravimo greke.
P: Kako na naem nivou moemo da prepoznamo istinu?
O: Polazei od jednostavnih stvari. U jednostavnim stvarima ovek
moe da prepozna istinu; ovek moe da zna ta su vrata, a ta zid, i
moe da svako teko pitanje svede na istu stvar. To znai da treba da
shvati odreeni kvalitet u sasvim jednostavnim principima, i da
pomou tih jednostavnih principa proverava ostale stvari. Zato je
filozofija - puko diskutovanje o mogunostima znaenja rei - iz ovog
sistema iskljuena. Mora da pokua da razume jednostavne stvari, i
mora da naui da misli na taj nain; tada e biti u stanju da sve

dovede do jednostavnih stvari. Uzmi, na primer, pamenje sebe. Dat

ti je sav materijal; ako posmatra sebe, videe da ne pamti sebe u tom
trenutku; primetie da u nekim trenucima sebe pamti u veoj, a u
nekim u manjoj meri, i odluie da je bolje da pamti sebe. To znai
da si naao vrata, da uvia razliku izmeu vrata i zida.
P: Kako da se stanja savesti produe?
O: Najpre moramo da mislimo kako da ih stvorimo, a ne kako da ih
produimo, jer ih u naem uobiajenom stanju nemamo. Kad stvorimo
ili probudimo savest, svakako daje korisno da je due zadrimo, iako
je veoma neprijatna. Ne postoje, meutim, neposredni metodi da je
proizvedemo, pa se zato ukus savesti moe dobiti samo na taj nain to
inimo sve to moemo. Uopteno reeno, jedan od prvih uslova za to
je velika iskrenost prema sebi. Mi prema sebi nikad nismo iskreni.
P: Kako da ovek naui da bude iskren prema sebi?
O: Samo na taj nain to e pokuati da vidi sebe. Jednostavno
razmiljaj o sebi, ne u trenucima uzbuenja, ve u mirnim momentima,
i ne opravdavaj sebe, jer mi sebe uglavnom opravdavamo i sve obja
njavamo govorei da je neto bilo neizbeno, ili da je to bila tua
greka, itd.
P; Pokuavao sam da budem iskren, ali sad shvatam da zapravo ne
znam ta znai biti iskren.
O: Da bi ovek bio iskren, nije dovoljno da to jednostavno eli. U
mnogim sluajevima ne elimo da budemo iskreni; pa ak i da elimo,
ne bismo to mogli da uinimo. To mora da se razume. Sposobnost da
se bude iskren je nauka. Teko je ak i da odlui da bude iskren, jer
mi imamo mnogo ograda.
Samo nam iskrenost i potpuno uvianje injenice da smo robovi
mehaninosti i njenih neizbenih rezultata moe pomoi da otkrijemo i
unitimo odbojnike uz iju pomo obmanjujemo sebe. Mi moemo da
razumemo ta je mehaninost, kao i sav njen uas, samo kad uinimo
neto uasno i shvatimo da nas je mehaninost u nama nagnala da to
uinimo. Da bi se to uvidelo, neophodno je da se bude veoma iskren
prema sebi. Ako pokuavamo da to prikrijemo, da nalazimo izvinjenja
i objanjenja, nikad neemo shvatiti. To moe da nas strahovito pov
redi, ali moramo ga podneti i pokuati da razumemo da moemo da
izbegnemo da se to stalno iznova ne ponavlja samo tako to emo to
sebi priznati u potpunosti. U stanju smo da promenimo ak i rezultate
ako to potpuno razumemo i ne pokuavamo da sakrijemo.

Pomou velike patnje moemo da pobegnemo od okova mehaninosti i da skrimo njenu snagu. Ako pokuavamo da izbegnemo
patnju, ako je se plaimo, ako pokuavamo da sebe ubedimo da se nije
desilo nita loe, da je to, na kraju krajeva, nevano i da e se sve odvijati
kao to se odvijalo i ranije, ne samo da se nikad neemo spasti, ve emo
postajati sve vie i vie mehanini, i ubrzo dospeti do stanja u kom za
nas vie nee biti mogunosti ni prilike.

POGLAVLJE VII
Mnoina naeg bia i odsustvo trajnog "ja" - Pet znaenja rei "ja" Razliite podlinosti, dopadanja i nedopadanja - Beskorisne i korisne
podlinosti - Magnetski centar i Zamenik Nadzornika - Podela sebe na
"ja" i "X" - Laia linost - ta je "ja" ? - Prouavanje lane linosti kao
sredstvo da se naui pamenje sebe - Napori u borbi sa lanom linou
- Potreba za kontrolom - Lana linost i negativna oseanja - ta je
pouzdano a ta nepouzdano u nama - Patnja i korist od nje - Ne govoriti
"ja" bez razlike - Lana linost iskrivljuje ideje sistema - Glavna
osobina ili osobine - Neophodnost da se poznaju sopstvene slabosti Statika trijada - Vrednovanje - Opasnost da se ne postane dvostruk Kristalizacija

P: Kad pitamo kako da budemo manje mehanini, kau nam da

budemo budni. Kad pitamo kako da se probudimo, odgovor je da se ne
identifikujemo, a kad pitamo kako da se ne identifikujemo, odgovara
nam se da pamtimo sebe. Izgleda kao da je ovo zatvoren krug u kome
je svaki metod dublet nekog drugog. Moe li nam se na bilo koji nain
pomoi da probamo neki od njih ili sve?
O: Nije ba sasvim tako, jer svaki od ovih pokuaja ima svoje
posebne osobine i ukus. Oni su svi razliiti. Da bismo sruili zid,
neophodno je da pokuamo sa svih strana. A mi treba da sruimo veoma
visok i debeo zid.
Mi, meutim, ne poinjemo time - mi poinjemo mnotvom u nama.
Kad sam prvi put govorio o mnogim "ja" u nama, rekao sam da nova

"ja" iskau svakog trenutka, kratko vreme kontroliu stvari i nestaju, a

mnoga od njih se nikada ne susreu. Kad shvati da nisi jedno, da si
mnotvo, da neto zasigurno moe da zna ujutru a da o tome nita ne
zna popodne, taj uvid je poetak. Neu da kaem da moemo da se
promenimo i postanemo drugaiji ako tu podeljenost shvatimo; ovaj
uvid je, meutim, prvi korak.
P: Ne vidim zato bi razliite sklonosti bile razliita "ja" ili grupe
"ja"?
O: Zato to bi isto "ja" bilo identino. Kad kae "ja", misli na
celinu. A stvarno je to samo mali deo tebe. Moemo da postojimo samo
zato to nismo u stanju da sav svoj kapital uloimo u svako od ovih "ja"
- da moemo, bankrotirali bismo. Mi ulaemo samo novie. Naa "ja"
su novii. Pretpostavimo da ima izvesnu sumu novca, sve u no
viima. Svakog trenutka kad kae "ja", iskoristi novi. To je greka;
ak i ovakvi kakvi smo vredimo vie od novia.
U ovom sistemu re "ja" se moe rei na pet naina, na pet razliitih
nivoa. U svom uobiajenom stanju ovek je mnotvo "ja": to je prvo

znaenje. Kad neko odlui da radi, pojavljuje se posmatrako "ja" ili

grupa "ja" (na dijagramu obeleeno crnim); to je drugo znaenje. Tree
znaenje, obeleeno najmanjim krugom, jeste kad se pojavi Zamenik
Nadzornika. On vlada odreenim brojem "ja". etvrto znaenje, koje
prikazuje srednji krug, jeste kad se pojavi Nadzornik. On vlada svim
"ja". Peto znaenje se odnosi na Gospodara. On je obeleen velikom
spoljanjim krugom, jer poseduje vremensko telo. On zna i prolost i
budunost, mada i tu mora biti razliitih stepena.
P: Da li je mogue da se povea broj "ja" koja su zainteresovana za
rad?
O: Imamo dovoljno "ja", ona se uveavaju sama od sebe. Cilj je da
ih poveemo i pomognemo im da postanu jedno "ja" zainteresovano za
rad. Ako je zainteresovano mnogo "ja", a neznaju jedna za druga, jedno
"ja" ili grupa "ja" moe da uini jednu stvar, a druga drugu, ne znajui
za to. Kad govori o sebi, moe da kae "ja" samo kad govori o sebi
u odnosu na svoj rad u odreenom cilju - prouavanja sebe, prouavanja
sistema, pamenja sebe itd. U drugim stvarima mora da shvati da to
nisi zaista ti, ve samo mali deo tebe, uglavnom imaginaran. Kad naui
da to razlikuje, kad to postane gotovo navika (u smislu da postane
konstantno), oseae sebe na pravi nain. Ako, meutim, uvek za sve
kae "ja" bez razlikovanja, to samo pomae tvoje mehanike tendencije
i osnauje ih. A koliko samo stvari radimo a da to uopte ne elimo!
Moramo da uinimo to i to, mislimo o onome, oseamo ovo, i tako
jedna stvar za drugom odnosi svu nau energiju i nita ne preostaje za
stvarni rad.
U prvom predavanju sam rekao da se od tih stotina i stotina "ja"
stvaraju odreene grupe u kojima nekolicina "ja" zajedno radi. Neke od
tih grupa su prirodne, druge vetake, a neke su ak i patoloke. "Ja"
najpre prirodno delimo prema funkcijama: intelektualna, emocionalna,
instinktivna i motorika. Meutim, pored toga ima mnogo drugih
podela koje se mogu nazvati razliitim podlinostima.
P: Kakva je razlika izmeu podlinosti i raznih "ja"?
O: Moe se rei da se podlinosti sastoje od razliitih "ja". Svako u
sebi moe nai nekoliko podlinosti, i pravo prouavanje poinje
prouavanjem tih razliitih podlinosti, jer mnotvo "ja" ne moemo da
prouimo - ima ih isuvie. Sa podlinostima je, meutim, lake, jer
svaka podlinost ili grupa "ja" znai neku posebnu naklonost, specijalnu
tendenciju, ili ponekad odbojnost.

P: Postoje li neka posebna opaanja koja ovek moe da izvede da

bi video podlinosti?
O: Pomoi e prouavanje tvojih posebnih sklonosti. Ako, na
primer, pouzdano utvrdi da si neto voleo itavog ivota, od detinjstva,
videe da se oko toga sagradila odreena podlinost. Mi smo stvorenja
dopadanja; dopadaju nam se sve vrste stvari, ali imamo samo odreen
broj istinskih dopadanja. Prouavajui njih, mogu se otkriti pod
linosti.
P: Grade li se sve podlinosti pomou dopadanja, a nijedna pomou
nedopadanja?
O: Ne mislim da normalan ovek ima toliko jaka nedopadanja.
Nedopadanja su obino sluajna, zato im ne treba verovati. Ima,
meutim, stvari koje smo oduvek voleli, a ima i onih koje samo
zamiljamo da volimo.
Podlinosti mogu da budu veoma razliite. Neke su zasnovane na
stvarnim injenicama, stvarnim sklonostima i ukusima, dok su druge
zasnovane na fantaziji i pogrenim idejama o sebi. Neophodno je, prema
tome, da se odvoje podlinosti koje na neki nain mogu da budu korisne
od onih koje ne mogu da budu korisne za samorazvoj i zato moraju biti
unitene, ili u najmanju ruku potinjene.
P: Izgleda mi da neke podlinosti nestaju na prilino dug period.
O: One ne nestaju, one jednostavno mogu da odu iza scene. Ako se
radi samo o sluajnim "ja", ona mogu da nestanu, ali podlinosti ne
nestaju tako lako, iako se mogu izgubiti iz vida. Ili, mogu da budu
rtvovane, jer ponekad ovek mora da rtvuje nekoliko drugih pod
linosti da bi ispoljio jednu odreenu.
P: Kako da pronaemo koje su podlinosti stvarnije, a koje su
imaginarne?
O: Za podlinosti probu obezbeuje ivot. Pretpostavimo da misli
da ti se neto veoma dopada, pa te onda ivot smesti u okolnosti u kojima
moe da uiva u onom to si mislio da ti se dopada, ali ti umesto toga
shvati da u tome uopte ne uiva, da si samo zamiljao da ti se to svia.
Tako moe da vidi da je ta podlinost bila imaginarna.
P: ta odreuje da li je podlinost ili grupa "ja" beskorisna i treba
li da bude eliminisana?
O: Podlinosti mogu da se podele. Samorazvoj poinje magnetskim
centrom, to jest grupom "ja" ili podlinou koja je zainteresovana za
odreene stvari. Kad ovek sretne kolu, njegov magnetski centar
poinje da nagomilava praktino i teorijsko znanje i iskustvo koje

proizilazi iz prouavanja bia, i na taj nain konano nastaje Zamenik

Nadzornika. Pored te podlinosti postoje druge podlinosti od kojih
neke mogu da se razviju, a neke se s tim uopte ne slau. Zato se neke
podlinosti mogu pridruiti radu, neke su neutralne i sve dok ne smetaju
moe im se dozvoliti da neko vreme ostanu, a neke moraju da se
eliminiu. Kad se magnetski centar preobrazi u Zamenika Nadzornika,
ovek donosi odreene odluke, formulie odreeni cilj, preduzima
odreeni rad. Tada moe da vidi koja podlinost moe da radi s njim a
koja ne. Ako je podlinost protiv njegovog cilja i moe da mu nakodi,
ili ga ne eli, ili za njega i ne zna, oigledno da ne moe da radi sa
Zamenikom Nadzornika. Zato treba izvriti izbor, ali ovek prethodno
mora da ih zna. Potom, kad se podlinosti dovedu u red i grupiu oko
magnetskog centra - to znai nastanak Zamenika Nadzornika - mogu
da utiu na sutinu samim svojim postojanjem.
P: Da li je Zamenik Nadzornika savest?
O: Savest igra ulogu u stvaranju Zamenika Nadzornika, ali se ne
moe rei da ona jeste Zamenik Nadzornika, jer je savest mnogo ira.
P: Postoji li veza izmeu magnetskog centra i svesti?
O: Da, ali ne direktna; izmeu njih postoji nekoliko razliitih stanja.
Bolje je da se kae da je magnetski centar tlo iz koga raste trajno "ja".
Mnogo kasnije, putem odreenog broja preobraaja, magnetski centar
postaje trajno "ja". On je seme trajnog "ja", ali samo seme - on najpre
mora da postane neto sasvim drugo.
Sada pokuajte da razumete podelu koja je najvanija od svih za
praktinu upotrebu. To je podela na "ja" i (u mom sluaju) "Uspenski".
ta je "ja"? Mi nemamo trajnog "ja" kao suprotnost "Uspenskom". Ali,
svo nae interesovanje za sistem, svi napori u prouavanju sebe i razvoju
sebe, i ono to se ponekad naziva "posmatrako ja" - sve to je poetak
"ja". Sve ostalo je "Uspenski", ili "lana linost". "Uspenski" je naa
izmiljena slika o sebi, jer u nju stavljamo sve to o sebi mislimo, a to
je uglavnom imaginarno. itavo prouavanje se svodi na prouavanje
te imaginarne slike i nae odvajanje od nje. Zato u ovom trenutku naziv
"ja" moete da upotrebite za svoje uvaavanje sistema. To ste "vi". "Ja"
moe da raste iz vaeg stava prema sistemu, rada u sistemu, interesovanja za sistem. Na toj osnovi moete da razdvojite "ja" od lane linosti.
Niko ne garantuje da ete biti potpuno u pravu, ali ovaj metod ima veliku
praktinu vrednost.
Lana linost je uvek protiv rada na razvijanju sebe i kvari posao
svim drugim podlinostima. Ona nikad ne moe da bude korisna.

P: Kakva je razlika izmeu pravih podlinosti i lane linosti?

O: Mea dve podele koje su sasvim razliite i na razliitom nivou,
tako da ne mogu da se porede. O podlinostima se govori u odnosu na
sutinu, poto sam rekao da se linost deli na razne podlinosti koje je
sainjavaju. Podela na sutinu i linost je zasad isto teorijska i upo
trebljiva samo u principu, jer ju je teko videti u sebi. Mi ne poznajemo
svoje podlinosti, pa zato prouavanje poinjemo sa dva kraja. Najpre
prouavamo onu podlinost koja je povezana sa radom i koja se razvila
iz magnetskog centra; potom prouavamo lanu linost u sasvim drugoj
razmeri. Lana linost je suprotna "tebi", ona je pogrena predstava o
tebi - tano ono to ti nisi. Ova podela je praktina, jer je neophodno
da se pouzdano zna kako izgleda lana linost.
Zato ne sme da mea lanu linost sa podlinostima, jer iako nisu
sasvim stvarne, podlinosti mogu da budu zasnovane na stvarnim
naklonostima, stvarnim ukusima i eljama, dok je lana linost potpuno
lana i ak moe da zamilja da voli neto to "ti" ne voli, ili da ne voli
neto to "ti" zaista voli. Kad govori o lanoj linosti, uzima "sebe"
kao stvarno postojeeg, a lanu linost kao neto to ne postoji stvarno;
kad govori o podlinostima, lanu linost ostavlja na stranu i govori
o raznim podelama onog to smatra da si "ti".
Lana linost ne srne da ostane samo termin. Svako ko o njoj govori
mora da ima odreenu sliku sebe u vlasti lane linosti. Tek ako se ovaj
pojam upotrebljava na taj nain moe da da nekakav rezultat.
P: Moe li da nam kae neto vie o tome ta je "ja"?
O: "Ja" je samo pretpostavljeno; mi ne znamo ta je "ja". Ja,
meutim, znam ta je "Uspenski" i mogu da ga prouim u svemu u emu
se ispoljava. Zbog toga moram da ponem od "Uspenskog". "Ja" je
varljivo i veoma malo; ono postoji samo kao mogunost; ako ne raste,
lana linost e nastaviti da sve kontrolie. Mnogi ljudi gree mislei
da znaju ta je ta. Oni kau "Ovo sam ja", dok je to zapravo lana
linost. Ovo je uglavnom povezano sa naom sposobnou da igramo
uloge. To je veoma ograniena sposobnost; u celini imamo pet ili est
uloga, bez obzira da li ih primeujemo ili ne. Moda emo primetiti
odreenu, sasvim varljivu slinost meu tim ulogama i onda, svesno ili
nesvesno, doi do zakljuka da iza njih stoji trajna individualnost. Mi
je zovemo "ja" i mislimo da je ona u pozadini svih ispoljavanja, dok je
zapravo to naa imaginarna slika o sebi. Ta slika mora da se proui.
Nemogue je da steknemo praktino znanje o sebi ako ne poznajemo
svoju lanu linost. Sve dok mislimo da smo jedno, sve nae definicije

su pogrene. ovek moe neto da postigne samo ako zna da sve njegove
namere, elje i slino nisu stvarne i da one pripadaju lanoj linosti. To
je jedini mogui praktini rad i veoma je teak. Lana linost mora da
nestane ili da se u najmanju ruku onemogui da ometa na rad. Ona e
se, meutim, braniti i nee se predati lako. Rad je borba protiv lane
linosti koja uzvraa udarce, uglavnom pomou laganja, jer je la njeno
najjae oruje.
P: Ako kae da je ono to mi zovemo "ja" imaginarno, ta podrazumeva pod "sveu o sebi"? Koje ja moe da bude svesno?
O: Ja kao razliito od ne - ja. "Ja" - i ovaj sto. Kad sam rekao da je
"ja" imaginarno, mislio sam na mentalnu predstavu koju imam o sebi,
na ono to mislim o sebi. Kad kaem "Uspenski", to je jedan doterani
Uspenski napravljen da izgleda onakav kakav nije. Pripisuju mu se
mnoge stvari koje nema; ne poznajem njegove slabosti. Uslov potreban
da bi pravo "ja" raslo jeste da se otarasimo "Uspenskog", a ne da se s
njim identifikujemo.
P: Da li je "ja" stvarno samo ako je povezano s naporom?
O: "Ja" moe da postoji samo u stanju svesti o sebi, a svaki trenutak
rada na stvaranju svesti o sebi znai napor. Nita ne moe da se "dogodi"
samo od sebe. Ako promenimo svoje bie, stvari e postati drugaije,
ali u ovom stanju nita ne moe da bude drugaije.
P: Izgleda mi da samo lana linost moe da se prilagodi novim
okolnostima; ona moe da igra novu ulogu i uini je ugodnijom.
O: Lana linost se zapravo ne prilagodava. Prilagodavanje u
uobiajenom smislu znai manje - vie kontrolisano delovanje. Lana
linost reaguje na drugaiji nain, u skladu sa onim to jeste, ali ona ne
moe da se prilagodi. I ne mora obavezno da stvari uini ugodnijim na to ne moe da rauna. Moe da razume da lanom linou ne
vlada ni u najmanjoj meri. Kad ponemo da je primeujemo, shvatamo
da ona upravlja svime a da nju nita ne moe da kontrolie. Zato to ne
moe da nazove prilagoavanjem. Mora da u sebi odvoji ono ime
moe da vlada od onoga ime ne moe da vlada. Ono ime ne moe
da vlada pripada lanoj linosti, a ono ime moe da vlada pripada
tebi.
P: Kako ovek moe da izae na kraj sa lanom linou?
O: Mora najpre da upozna sve njene osobine, a onda mora da
ispravno razmilja. Kad bude ispravno razmiljao, nai e naina da
izae na kraj sa njom. Ne sme da je opravdava; ona ivi od oprav
danja, pa ak i velianja svih svojih osobina. Svakog trenutka u svom

ivotu, ak i u mirnim trenucima, mi uvek opravdavamo lanu linost

smatrajui je dozvoljenom i nalazei sve mogue izgovore za nju. To
zovem pogrenim miljenjem.
Pri prouavanju lane linosti poinjemo sve vie i vie da uviamo
mehaninost. Naporedo sa uvianjem svoje mehaninosti mi proua
vamo kako da se od nje izbavimo stvaranjem neeg to nije mehaniko.
Kako to moemo da uradimo? Najpre moramo da mislimo o onom to
elimo, odvajajui bitno od nebitnog. Rad na sebi, elja da upoznamo
sebe i ideje rada, borba da se stvori svest, nisu mehaniki - u to moemo
da budemo sigurni. Ako posmatramo iz te perspektive, u sebi emo
videti mnotvo imaginarnih stvari. Te imaginarne stvari su lana linost
- imaginarna oseanja, imaginarna interesovanja, imaginarne ideje o
sebi. Lana linost je krajnje mehanika, pa je tu opet i podela na svesno
i mehaniko. Ovaj mehaniki deo nas je uglavnom zasnovan na fan
taziji, pogrenim pogledima na sve stvari, a iznad svega na pogrenom
gledanju na samog sebe. Moramo da shvatimo koliko smo u vlasti ove
lane linosti i pronaemo stvari koje ne postoje stvarno, i moramo da
u sebi odvojimo ono na ta zaista moemo da se oslonimo od onog na
ta ne moemo da se oslonimo. To moe da bude poetak.
Kad budemo sebe bolje poznavali, to e nam pomoi da se pro
budimo.
P: Da li hoe da kae da nau lanu linost moramo da prouavamo
tako to emo prikupljati materijal, zapaanja?
O: Tako to emo se podeliti, tako to neemo za sve rei "ja". Re
"ja" moe da se zaista upotrebi samo u odnosu na na svesniji deo - elju
da radimo, elju da razumemo, uvianje da ne razumemo, uvianje da
smo mehanini; to je ono to moe da se nazove "ja". "Ja" poinje da
raste samo povezano sa prouavanjem, sa radom na sebi; inae ne bi
moglo da raste i ne bi bilo promene. Trajno "ja" ne dolazi odjednom.
Sva iluzorna "ja" nestaju malo po malo, a pravo "ja" postepeno postaje
sve jae i jae, uglavnom pomou pamenja sebe.
Pamenje sebe u znaenju same svesnosti je veoma dobro; meutim,
kako napredujemo, ono malo po malo postaje povezano sa drugim
interesovanjima, sa onim to elimo da steknemo. U ovom trenutku mi
to pamtimo kratko vreme, a potom na itav dan ili nedelju zabo
ravljamo. Neophodno je, meutim, da se to pamti sve vreme.
P: Da li je predmet pamenja sebe postepeno otkrivanje trajnog "ja"?
O: Ne otkrivanje; ono je pripremanje tla za to. Trajno "ja" nije ovde.
Ono mora da raste, ali ne moe da raste kad je itavo prekriveno

negativnim oseanjima, identifikacijom i slinim stvarima. Zato se

poinje pripremanjem tla za to.
Pre svega je, meutim, kao to sam ranije rekao, neophodno da se
razume ta je pamenje sebe, zato je bolje da pamtimo sebe, kakav
rezultat e to dati itd. O tome mora da se misli. Pored toga, neophodno
je da pri pokuaju da pamtimo sebe odravamo vezu sa svim drugim
idejama sistema. Ako ovek uzme jednu stvar a propusti drugu - na
primer, ako neko ozbiljno radi na pamenju sebe ne znajui za ideju o
podeli na mnotvo "ja", tako da sebe uzima kao jednog (kao jedinstvo)
od poetka - pamenje sebe e dati pogrene rezultate, a moda ak i
uiniti razvoj nemoguim. Ima, na primer, kola ili sistema koji su,
iako to ne formuliu na takav nain, zapravo zasnovani na lanoj
linosti, na borbi protiv savesti. Sigurno je da takav rad mora da da
pogrene rezultate. Isprva e on stvoriti odreenu vrstu snage ali e to
uiniti nemoguim razvoj vie svesti. Lana linost ili unitava ili
iskrivljuje pamenje.
Pamenje sebe mora da bude zasnovano na ispravnoj funkciji.
Istovremeno sa radom na njemu mora da se radi na slabljenju lane
linosti. Od poetka je predloeno i objanjeno nekoliko pravaca rada,
i svi oni moraju da se odvijaju zajedno. Ne moe da radi jednu stvar
a drugu jednostavno ne radi. Za stvaranje ove ispravne kombinacije
neophodne su sve one, ali razurnevanje borbe protiv lane linosti mora
da doe prvo. Pretpostavimo da neko pokuava da pamti sebe a nee da
ulae napore protiv lane linosti. Tada e u igru ui sve njene osobine,
govorei "Ne sviaju mi se ovi ljudi", "Neu ovo", "Neu ono", itd.
Tada to nee biti rad ve neto sasvim suprotno. Kao to sam ve rekao,
ako ovek pokuava da radi na ovakav pogrean nain, moe sebe uiniti
jaim nego to je bio ranije, samo to su, u ovom sluaju, to ovek
postaje jai mogunosti za razvoj manje. Uvrstiti se pre nego to se
razvijemo - u tome je opasnost.
P: Postoji li neto ega treba da se uvamo?
O: Bez sumnje. Samo mali deo nas hoe da pamti sebe, a druge
podlinosti, ili mnoga "ja", to uopte nee. Znai, neophodno je da ih
otkrijemo i iznesemo na svetlo, da vidimo koja su korisna za ovaj rad,
koja su ravnoduna, a koja su toliko zaspala da o njemu ne znaju nita.
Cilj je da ovek stekne kontrolu nad svojim mnogim "ja", ili podlinostima, da bude u stanju da izvue ovo ili ono na povrinu, da ih na
odreeni nain uredi. "Ja" koje ima tu kontrolu nee biti jedno od ovih
koje sad ima. Ideja o stvaranju pravog "ja" je najvanija; ono se ne

moe stvoriti sluajno. U najveem broju sluajeva nas zadovoljava

filozofski pojam "ja"; mi verujemo da ga imamo i ne shvatamo da
zapravo prelazimo iz jednog "ja" u drugo.
P: to se tie naklonosti i odbojnosti, kako da razdvojimo ono to
je stvarno od onog to pripada lanoj linosti?
O: Poni od uvida da je sve lana linost, a potom pokuaj da
pronae ta nije. Ovo drugo ne moe da uradi pre nego to uradi
ono prvo. Najpre mora da razume da je sve lana linost, a kad se u
to uveri, moe da pronae ono to si "ti". Nastavi da posmatra. Rad
poinje od trenutka kad ovek shvati da nije. Kad to ue u sve, kad
postane uvid, onda je rad produktivan, ali dok ovek o sebi misli kao
o "ja" (celini) onda to nije produktivan rad.
Mora da razume da je lana linost vrlo varljiva stvar. Ona je
jedna, ona se ne sastoji od raznih podlinosti; istovremeno, meutim,
ona sadri protivrene i nespojive osobine, osobine koje se ne mogu
ispoljiti istovremeno. Prema tome, ne znai da moe da vidi celu lanu
linost u jednom trenutku. Ponekad moe da vidi vei deo nje, a u
dragim trenucima e se odreene njene osobine ispoljiti odvojeno.
Mora takoe da se zapamti da lana linost esto prilino privlana
ili zabavna, posebno drugim ljudima koji ive u svojim lanim linos
tima. Zato se, kad pone da gubi svoju lanu linost, kad pone da
se bori protiv nje, nee dopadati ljudima. Rei e ti da si postao
sumoran.
P: Kako da ovek razlikuje ta nije lana linost?
O: Lana linost ne moe da ulae napore. Ako nisi siguran, to je
najlaki nain da zna. Lana linost uvek pokuava da sve uini to je
mogue lakim, uvek bira ono to zahteva najmanje napora. Mora,
meutim, da razume da nita ne moe da naui niti da promeni bez
napora. Prema tome, kad pronae neko "ja " ili grupu "ja" koja su
spremna da ulau napore, to znai da ona ne pripadaju lanoj linosti.
P: Moe li ovek da stekne novu lanu linost u odnosu na sistem?
O: Ako ovek ne razmilja o lanoj linosti ili je ne razume, i ako
sebe obmanjuje mislei da radi, nee stei novu lanu linost, ali e ona
koju ima rasti. Zato se ona mora iskljuiti, ako ne i unititi ubrzo nakon
to se pone sa radom.
P: Moja predstava o sebi me esto navodi da mislim da me ne
uvaavaju dovoljno i zato patim zbog svoje slike o sebi.
O: Potpuno tano, ali ne misli o slici; mora jedino da pamti pravac.
U svojini predstavama o sebi moe da se vara, ali to nije vano. Samo,

pravac mora da bude dobar; ne moe da ode negde a da ne zna kud

ide. Svoju imaginarnu predstavu o sebi moe da vidi jedino iz prave
perspektive, a pravu perspektivu daje pravac. Nema drugog ugla iz
kojeg moe da je vidi.
P: Da li bi mogao da opet kae ta sad zamenjuje pravo "ja"?
O: elja da zna. Pravo "ja" e rasti iz toga, ako bude raslo. U
poetku je teko da se ono definie, ono je cilj. Ako se povee sa
odreenim radom, odreenim sistemom, ono poinje da raste; ono,
meutim, ne moe da raste samo od sebe jednostavno pomou srenih
okolnosti.
Veoma je jednostavno da se utvrdi da mi nemamo trajnog "ja".
Pokuaj da sebe pamti petnaest minuta; to e ti pokazati stepen tvog
bia. Kad bi imao trajno "ja", mogao bi sebe da pamti petnaest sati! To
je zaista veoma jednostavno, samo to mi nemamo kljueve svoje
maine. Kad bismo imali kljueve, bilo bi lako da je otvorimo i vidimo
ta je unutra, a potom odvojimo izmiljeno od stvarnog. Meutim, ak
i to moramo da nauimo - suvie smo se navikli na nestvarno.
Zato predmet naeg prouavanja mora da bude lana linost, koja
je uvek ovde. Samo ako je poznaje u svim njenim manifestacijama
moe da je odvoji od "ja". Mi smo identifikovani sa imaginarnom
slikom o sebi, a to je veoma opasan objekt identifikacije.
P: Kako da ovek pone da razlikuje ta je stvarno?
O: Ne moe da to uini. Moe, meutim, da razlikuje ono to
je nestvarno na isti nain kao to razlikuje istinu od lai. Nema potrebe
da se filozofira; posmatraj to jednostavno. Najpre moramo da raz
likovanje primenimo na jednostavne stvari. U naem ivotu fantazija
igra veoma vanu ulogu, jer u nju verujemo. Stvarno moe da raste
samo na raun imaginarnog. U obinom ivotu, meutim, nestvarno
raste na raun stvarnog.
P: Ne razumem sasvim podelu na rad i obian ivot.
O: Odnos rada na sebi prema ivotu upravo je odnos trajnog "ja"
prema lanoj linosti. Rad je trajno "ja" u zaetku, dok je obini ivot
lana linost. Kad razume ta je trajno "ja", kad si svestan sebe i ima
trajnu kontrolu, to je rad. U ovom trenutku ti ivi u lanoj linosti.
P: Teko mi je da uvidim razliku izmeu "ja" i "gospoe B.".
O: Kao to sam upravo rekao, u podeli na "ja" i "gospou B."
praktino je sve "gospoa B.". "Ti" moe da uadraste "gospou B."
samo putem svog interesa za sistem, jer pravo "ja" ne moe da raste ni
iz ega drugog. Bez tih ideja, bez tog interesovanja, sav materijal koji

ima ovde nee ni do ega dovesti, jer ga te ideje odravaju u odreenom

pravcu, u odreenom usmerenju. Ti isprva prouava, posmatra sebe
i slino, a onda, ako radi, posle izvesnog vremena e se s vremena na
vreme "ja" pojaviti na trenutak, ali nee biti u stanju da ga zadri i
ono e opet nestati. To e se odvijati izvesno vreme, a onda e se, u
odreenom trenutku, ono pojaviti i ostati dovoljno dugo da bi ga
prepoznala i zapamtila ga. To je nain na koji se pojavljuju sve nove
stvari; isprva dolaze samo u kratkim trenucima, potom se zadravaju
due. To je prirodan put rasta, drugaiji ne moe da bude. U sebi imamo
veoma mnogo ve zahuktalih mehanikih naina miljenja i veoma
mnogo drugih pogrenih stvari. Pravo "ja" se pojavi i istog trenutka
bude zgnjeeno.
Kad razume vie o lanoj linosti, shvatie da si njome okruena.
Ne moe da vidi nita bez oiju lane linosti, ne moe da uje bez
uiju lane linosti ni da govori bez glasa lane linosti. Sve se odvija
pomou lane linosti, a prvi korak je da to zna, jer e tad znati koliko
mnogo mesta u tvom ivotu ona zauzima.
P: Poto je lana linost imaginarna, da li ona zaista postoji?
O: Ona ne postoji stvarno, ali mi zamiljamo da postoji. Ona postoji
u svojim manifestacijama, ali ne kao na stvarni deo. Onaje kombinacija
"ja" koja nemaju stvarnu zasnovanost, ali deluju i proizvode odreene
posledice. Ne pokuavaj da je definie, jer e se izgubiti u reima, a
mi moramo da operiemo injenicama. Negativna oseanja postoje,
iako istovremeno i ne postoje, jer za njih nema pravog centra. Isto je i
sa lanom linou. Jedna od nesrea naeg stanja je to smo puni stvari
koje ne postoje.
Morate da razumete da na nivou na kome ste ne moete ak ni da
ponete da radite; morate prvo da izmenite neke stvari. Samo pomou
posmatranja moete pronai ta da promenite. Ponekad to postaje veoma
jasno, i borba tek tad poinje, jer lana linost poinje da se brani.
Najpre morate da upoznate lanu linost. Sve to smo dosad govorili
odnosi se na prvi stadijum - razumevanje da ne poznajemo lanu linost,
da moramo da je prouavamo da bismo je upoznali, da je sav rad koji
smo obavili obavljen na raun lane linosti, da sav rad koji na sebi
moramo da obavimo znai slabljenje snage lane linosti, i da, ako u
radu ponemo da se trudimo a ostavljamo lanu linost na miru, od rada
nee biti nita.
Ponavljam ponovo - morate da razumete da je lana linost kom
binacija svih lai, osobina i raznih "ja" koja ni na koji nain ne mogu

da budu korisna ni u ivotu ni u radu - ba kao i negativna oseanja. Pa

opet lana linost uvek kae "ja" i uvek sebi pripisuje mnoge sposob
nosti, kao to je volja, svest o sebi i slino, i ako se to ne proveri, postaje
prepreka itavom radu.
Zbog toga je u pokuajima da promenimo sebe jedan od prvih i
najvanijih inilaca podela sebe na "ja" i lanu linost (kako god da se
ona zove). Ako se ta podela ne izvri, ako je ovek zaboravi i nastavi
da o sebi misli na uobiajeni nain, ili ako se na pogrean nain podeli,
rad se zaustavlja. Rad na sebi moe da napreduje samo na osnovu ove
podele, ali podela mora da bude ispravna. Ljudi se esto pogreno
podele; ono to im se u sebi dopada zovu "ja", a ono to im se ne dopada
ili to je po njihovom miljenju slabo ili nevano zovu lana linost. To
je sasvim pogrena podela; ona nita ne menja i ovek ostaje isti kakav
je i bio. Ta pogrena podela je jednostavno la, laganje samom sebi,
koje je gore od svega, jer e se istog trenutka kad se ovek susretne sa
najmanjom preprekom lana linost ispoljiti unutranjim raspravljan
jem i pogrenim razumevanjem. Ako ovek koristi pogrenu podelu,
nee biti pouzdan i u trenutku kad je potreban, izneverie.
Da bi se pravilno podelio, ovek mora da razume ta je "ja", a ta
je "Uspenski", "Braun" ili "Dons", drugim reima, ta je la, a ta je
on sam. Kao to sam rekao, ak i ako se sloite s tim nainom podele
sebe, skloni ste da ono to vam se u sebi dopada zovete "ja", a ono to
vam se ne dopada "ne ja", jer se prava podela ne moe odjednom nai;
najpre morate da naete neke putokaze koji su u vezi s radom i koji e
vam pomoi. Na primer, ako kaete da vam je cilj da budete slobodni,
pre svega je potrebno da razumete da niste slobodni. Ako razumete do
koje mere niste slobodni i ako formuliete elju da budete slobodni,
videete koji deo u vama eli da bude slobodan, a koji ne. To bi bio
poetak.
P: Moe li ovek da vidi lanu linost bez pomoi?
O: Teorijski se tome nita ne protivi; samo, ja nikad nisam video
takav sluaj. ak i kad im se pomogne, ljudi je ne vide. oveku moete
pokazati ogledalo, a on e rei: "To nisam ja, to je vetako, a ne pravo
ogledalo. To nije moja slika."
P: Kako da se ukloni lana linost?
O: Ne moe da je ukloni. To je kao da pokuava da sam sebi odsee
glavu. Moe, meutim, da je uini manje upornom, manje trajnom.
Ako je tvoja lana linost ovde dvadeset tri od dvadeset etiri sata, kad
rad zapone, bie tu dvadeset dva sata, a "ti" e biti prisutan jedan sat

due. Ako u odreenom trenutku oseti opasnost od ispoljavanja lane

linosti i pronae nain da ga zaustavi, to je nain na koji treba da se
pone. Pitanje o uklanjanju uopte ne dolazi u obzir - ono je povezano
sa sasvim drugim stvarima. Mora da stekne kontrolu.
P: Zar nije prouavanje lane linosti analiziranje sebe? Mislio sam
da to nije dobro.
O: U izvesnoj meri jeste analiziranje. Ono to sam rekao o uz
dravanju od analiziranja bilo je u prvom predavanju. Tada sam rekao
da je analiza nemogua jer nemate dovoljno znanja. Analiza znai
utvrivanje uzroka i posledica. Zato sam najpre rekao da treba da se
uzdravate od analize, i samo posmatrate, posmatrate, posmatrate i nita
vie, jer e vreme za analizu doi kad budete znali nove zakone. Sad mi
prouavamo te zakone, pa je sigurno da moramo da analiziramo sve vie
i vie. Vidi, pravila za posmatranje i razmiljanje u prvom predavanju
su jedna stvar, ali se, kako vreme protie, menjaju i prilagodavaju. Ono
to ovek prvog dana ne moe da uradi, drugog ve mora. I mogunosti
i tekoe se sve vreme uveavaju. Analiza mora da se koristi oprezno,
kad je to neophodno; i ne u svemu. Ponekad je to samo gubljenje
vremena.
P: Da li misli da lanu linost ponekad izgrauju drugi - na primer,
kad ljudi pred detetom kau kako mrze strance?
O: Potpuno tano. Lana linost se gradi sa raznih strana, a svakako
velikim delom pomou sugestija drugih ljudi. Dete dobija mnogo
sugestija, pogotovo o dopadanju i nedopadanju.
P: Ne shvatam sasvim kako da pronaem "ja" koja se protive radu.
Znai li to da treba da razluimo koja su to ja?
O: Ne sme da o tome teorijski razmilja. Pokuaj da pronae ta
se u tebi protivi idejama sistema, ili pokuaj da pronae "ja" (moe
da ih zove kako hoe) koja su prema njima ravnoduna. Pretpostavimo
da ima odreeni ukus za hranu. Ta "ja" koja su zainteresovana za hranu
ne mogu biti zainteresovana za pamenje sebe. Zatim su tu druga "ja"
koja su zainteresovana za stvari koje se protive pamenju sebe. Ima
mnogo stvari koje sa zadovoljstvom moe da radi samo ako ne pamti
sebe, pa je prirodno da e ta "ja" biti neprijateljski raspoloena prema
pamenju sebe, jer im ono kvari zadovoljstvo. Pokuaj da ih nae na
taj nain. Teorijski pristup nee pomoi.
P: Kakvo je poreklo ovih grupa vetakih "ja"?
O: Mogu se stvoriti imitacijom, eljom da se bude originalan, da se
bude privlaan, da nam se ljudi dive i slino.

P: Kad pronaemo grupu "ja" koja ne eli da pamti sebe, ta da

radimo s njom?
O: Ostavi ih na miru. Ako ne ele da to rade, ta im moe? Ako
postoje grupe "ja" koje ele da pamte sebe, radi na njima. Ona "ja" koja
uviaju neophodnost pamenja sebe moraju da rade s drugim "ja" koja
to takoe ele. Ne smeju da trae vreme ubedujui ostale.
P: Moe li se oekivati da e neka "ja" u oveku biti uplaena idejom
odvajanja "ja" od "gospodina A."?
O: Svakako da e sva "ja" od kojih se lana linost sastoji biti
uplaena, jer to je za njih smrt. Mora, meutim, da razume da e ona
svoj strah pokazati moda samo na neko vreme, a posle toga e se moda
preruiti da ne bi umrla. Moe ozbiljno da misli da si zavrio sa lanom
linou dok se ona samo prikriva u nekoj osobini, spremna da se pojavi.
Ta osobina je uvek slabost. Sve dok je zadravamo, ona odnosi svu
energiju, ali moe da bude veoma dobro preruena, i u tom obliku ak
moe da postane jaa, rastui naporedo sa rastom pravog "ja". Zato uvid
o neophodnosti ove podele na "ja" i "gospodin A." nije dovoljan da je
uniti. Mora da zapamti da se lana linost brani.
P: Zasniva li se lana linost na negativniim oseanjima?
O: U lanoj linosti pored negativnih oseanja ima i mnogih drugih
stvari. Tu su, na primer, uvek loe mentalne navike; lana linost, ili
delovi lane linosti, uvek su zasnovani na pogrenom razmiljanju.
Ipak si u izvesnoj meri u pravu: ako u nekim sluajevima oduzme
negativna oseanja lanoj linosti, ona kolabira, jer bez njih ne moe
da ivi. Sa druge strane, neke lane linosti mogu da funkcioniu na
najprijatnijim oseanjima. Ima veoma veselih lanih linosti i tvoja
lana linost na taj nain moe da te obmane i navede da veruje da se
bori protiv negativnih oseanja. Ona moe da te obmane na mnogo
razliitih naina.
P: Rastu li sva negativna oseanja iz lane linosti?
O: Kako bi moglo biti drugaije? Ona je, da tako kaemo, specijalan
organ za negativna oseanja, za njihovu proizvodnju, uivanje u njima
i njihovo ispoljavanje. Sea se da za negativna oseanja ne postoji pravi
centar. Lana linost se ponaa kao centar za njih.
P: Da li je identifikacija uvek ispoljavanje lane linosti?
O: Lana linost ne moe da se ispolji bez identifikacije, a ne mogu
ni negativna oseanja ni mnoge druge stvari u nama, kao to su laganje
i sva fantazija. ovek se, pre svega, identifikuje sa sopstvenom im
aginarnom predstavom o sebi. ovek kae: "Ovo sam ja" i ako je to samo

puka fantazija. Isto je i sa laganjem - bez identifikacije ovek ne moe

da lae; bilo bi to veoma bedno laganje i niko mu ne bi poverovao. Ovo,
prema tome, znai da ovek prvo mora da obmane sebe, a onda moe
da obmane i druge.
Prouavanje lane linosti je jedan od najbrih metoda za pamenje
sebe. to vie razume svoju lanu linost, vie e pamtiti sebe. Ono
to spreava pamenje sebe jeste pre svega lana linost. Ona ne moe
i ne eli da pamti sebe, i ne eli da dozvoli nijednoj drugoj podlinosti
da to ini. Ona na sve mogue naine pokuava da zaustavi pamenje
sebe, uzima neki oblik sna i naziva ga pamenjem sebe. Tad je sasvim
srena.
Ne sme da veruje svojoj lanoj linosti - njenim idejama, njenim
recima, njenim delima. Ne moe da je uniti, ali moe da je na neko
vreme uini pasivnom, a potom moe da je malo po malo oslabljuje.
P: Kae da se ne sme verovati niemu to je povezano sa lanom
linou, ali izgleda da je ona sve to je ovde.
O: Ne moe biti tako. Postoji jedna stvar - ti, i postoje imaginarna
"ja". Ti si ono to stvarno jeste, i mora da naui da to razlikuje. To
moe biti veoma malo, veoma elementarno, ali bi trebalo da bude u
stanju da u sebi nae neto dovoljno odreeno i vrsto. Ako smo
potpuno lana linost, nita se ne dogaa. Postoje ljudi koji su samo
lana linost. Ostale njihove strane su toliko potinjene, toliko slabe,
da ne mogu da se odupru lanoj linosti. Ovi ljudi nee prouavati sebe
jer bi se uplaili da vide kakvi su. Lana linost to uopte ne voli. Ako
ponu, uglavnom veoma brzo odustaju objanjavajui to na nekakav
nain, jer nisu sposobni da nastave prouavanje sebe. Ako, meutim,
ovek ima energije da nastavi da prouava lanu linost, to e pokazati
da pored nje ima jo neto. Kao to sam ranije rekao, to je svakodnevni
rad, a ne jednomesena ili jednogodinja kampanja. To je svakodnevni
ispit.
P: Misli li da je lana linost sklonija da nas napusti kako postajemo
stariji?
O: Ne. Ako ne ini nita protiv nje, ona raste. Ukusi mogu da se
razlikuju, ali ona raste. To je jedini "razvoj" koji se dogaa u me
hanikom ivotu. Lana linost je na najmehanikiji deo - toliko
mehanian da za njega nema nae. Zato mu se ne sme dozvoliti da ue
u rad.
P: Verovatno zaista veliki ljudi, na primer sveci, pobeduju lanu
linost?

O: Zavisi od nivoa. Sveci opisuju avole sa kojima moraju da se

bore. Svi avoli ive u lanoj linosti.
P: Kako mogu da zapamtim svoj uvid da je veliki deo emocionalne
patnje u lanoj linosti?
O: Samo pamenjem sebe. Ako naui da je koristi, patnja je
najbolja mogua pomo pamenju sebe. Sama po sebi ona nee pomoi;
ovek moe itavog ivota da pati i da to ne da nikakav razultat, ali ako
naui da koristi patnju, ona e moi da pomogne. U trenutku kad pati
pokuaj da pamti sebe.
P: Ima dve vrste patnje: jedna proistie iz toga to vidim sopstvenu
mehaninost i slabost, a druga iz toga to vidim daje neko ko mi je drag
bolestan ili nesrean. Kako da joj se suprotstavim ili je upotrebim za
rad?
O: Pitanje je moe li da neto uini ili ne? Ako moe, onda moe,
ali ako ne moe, to je druga stvar. Ako ponemo da patimo zbog svake
stvari u kojoj ne moemo da pomognemo, onda je sigurno da nikada
neemo prestati da patimo. Glavno je da pronaemo koliko u tome ima
fantazije. Moemo da budemo savreno sigurni da je uote nema, ali
ako nainimo samo jo jedan napor, esto vidimo da je sve to fantazija.
Mi o sebi imamo pogrenu sliku, a istovremeno toj pogrenoj slici
pripisujemo stvarne osobine. Ako je, meutim, ta slika lana, onda je
sve vezano za nju obavezno lano, i njena patnja je takoe lana. Ona
moe da bude vrlo jaka, ali svejedno, nema razlike. Imaginarna patnja
je uglavnom neprijatnija od stvarne, jer sa stvarnom patnjom neto moe
da se uini, dok sa imaginarnom ne moe nita. Moe jedino da je se
otarasi, ali ako ti je stalo do nje ili si na nju ponosan, gledae da je
zadri.
P: Jo uvek ne uviam kako da ponem da razumevam lanu linost?
O: Mora da zna ta je ona, da je odredi, da tako kaemo; to je
prvi korak. Mora da shvati da su sva identifikacija, svo pridavanje
znaaja, sve lai, sve lai samom sebi, sve slabosti, sve protivrenosti,
primeene ili neprimeene, lana linost. Ona je kao posebna rasa psa.
Ako je ne poznaje, ne moe da o njoj govori. Dovoljno je ako se vide
i njeni mali parii, jer je svaki njen deli istog soja. Ako tog psa vidi
jednom, uvek e ga prepoznati. On laje na poseban nain, hoda na
poseban nain ...
U poetku ne moe da zna ta je "ja", a ta je lana linost. Ono
to zove "ja" je sloena struktura, a takva je i lana linost. Ne moe
da zna sve o svakoj od njih; ako, meutim, s jedne strane uzme neto

za ta ne sumnja da je lano, a s druge strane neto za ta ne sumnja

da je istinitito, moe da ih uporedi.
P: Ponekad posmatram kako se identifikujem ili pridajem znaaj i
uviam da tako inim zbog slike koju imam o sebi. Mogu li na taj nain
da upoznam lanu linost i da je, posmatrajui je, oslabim?
O: Da, to je jedini nain, ali samo ako se od toga ne zamori, jer u
poetku mnogi zaponu sa entuzijazmom, ali se ubrzo umore i ponu
da koriste "ja" bez razlikovanja ne pitajui se "koje ja"? Glavni na
neprijatelj je re "ja", jer, kao to sam rekao, u odreenim okolnostima
zaista nemamo prava da je koristimo. Mnogo kasnije, posle dugog rada,
moemo da o grupi "ja" koja odgovaraju Zameniku Nadzornika govo
rimo kao o "ja". U uobiajenim okolnostima, meutim, kad kae "ne
volim" mora da pita sebe: "Koje od mojih "ja" ne voli?" Na taj nain
sebe neprekidno podsea na ovo mnotvo. Ako jednom zaboravi, bie
ti lake da zaboravi sledei put. U radu ima mnogo dobrih poetaka,
a potom, posle izvesnog vremena ovo se zaboravi i ljudi poinju da klize
nizbrdo, i na kraju postaju jo vie mehanini nego ranije. Poetak
poznavanja sebe je razumevanje ko u nama govori i kome moemo da
verujemo.
P: Da li se sposobnost za rad poveava onoliko koliko je ovek u
stanju da oslabi lanu linost?
O: Rad poinje borbom protiv lane linosti. Sve to ovek dobija
moe da dobije jedino na raun lane linosti. Kasnije, kad se ona uini
pasivnom, ovek moe mnogo da dobije na raun drugih stvari, ali dugo
mora da takorei ivi od lane linosti. U obinom ivotu je veoma
teko pronai lanu linost, jer, poto nema delovanja protiv nje, nema
takoe ni otpora. Ali kad ovek pone da radi, javlja se otpor radu, a
taj otpor je lana linost.
P: Zar ne moe lana linost da bude zainteresovana ili privuena
idejama sistema?
O: Da, veoma. Samo to e tada imati sistem u svetlu lane linosti,
a to e biti sasvim drugi sistem. Onog trenutka kad lana linost uzme
sistem za sebe, ona sama jaa a slabi sistem za tebe. Ona doda jednu re
ovde, drugu onde, i ne moe ni da zamisli u kakvom udnom obliku
su mi se vratile neke od ideja. Jedna izostavljena re iz neke formulacije
moe da odreenu ideju uini sasvim drukijom. Lana linost uvek sve
zna bolje i uvek je puna opravdanja da ini ono to joj se svia. U tome
je opasnost.

Sistem znai sve to je reeno u smislu u kome je reeno. Ako to

ovek ispravlja, svesno ili nesvesno, onda se to ne moe zvati sistemom
- to e biti lani sistem, falsifikat sistema. Onog trenutka kad postane
netaan ili se neto zaboravi ili izostavi, dae pogrene rezultate.
P: Pitao sam ovo zato to ponekad sumnjam da je moj interes za rad
stvaran - moda laem sebe.
O: Na to moe da odgovori samo ti i to jedino ako ne zaboravi
osnovne principe i ne govori "ja" za neto to je samo jedno od mnogih
"ja". Mora da zna za druga "ja" i da to pamti. Zaboraviti na to veoma
je opasno, jer tada sitnica, mala izmena u neemu, moe da bude
dovoljna da sve poe pogrenim putem.

Kad smo do sada govorili o oveku, govorili smo o optim ljudskim

osobinama zajednikim svim ljudima. Meutim, u odreenim tre
nucima u radu pored razumevanja optih prinicipa ovek mora pokuati
da pronae sopstvene osobenosti, jer ovek ne moe da upozna sebe za
praktine ciljeve ako poznaje samo opte osobine. Svaki ovek ima
svoje sopstvene individualne osobine, sopstvene slabosti kad nije u
stanju da se odupre stvarima koje se dogaaju. Te osobine ili slabosti
mogu da budu veoma jednostavne ili veoma sloene. Neko moda moe
da odoli svemu osim dobrom jelu; drugi svemu osim prianju, ili moe
da bude lenj, ili suvie aktivan. Na odreenom stupnju prouavanja sebe
veoma je vano da ovek nae svoju glavnu osobinu, to znai glavnu
slabost. Glavne slabosti raznih ljudi su veoma razliite, i ako smo u
stanju da se odupremo neemu emu drugi ovek ne moe da se odupre
zato to je to sluajno njegova glavna osobina, ova razlika u slabostima
stvara kod nas iluziju da moemo da "inimo". Glavna osobina ili glavna
slabost je u lanoj linosti. U nekim sluajevima je mogue da se
pouzdano vidi jedna, dve ili tri osobine ili sklonosti, esto meusobno
povezane, koje ulaze kao osovina oko koje se sve obre. To je glavna
osobina. Ponekad je ona veoma jasna i izrazita, ali je ponekad teko da
se opie. Na jezik esto nema rei ni oblika daje opie, esto se na nju
moe ukazati samo na zaobilazni nain. Zanimljivo je da ovek nikad
ne moe da uvidi sopstvenu glavnu osobinu, jer je u njoj, a i kad mu se
kae, obino u to ne veruje. Mi, meutim, moemo da pronaemo ono
to se s njom dodiruje, iako to nije to.

Ponekad je korisno da se sakupe miljenja prijatelja o sebi, jer to

esto pomae u otkrivanju naih osobina. Veoma je vano da se pronae
ta stvara prepreke u naem radu. Sve dok je ovek ne pronae, glavna
osobina znai stalni gubitak energije, i zato moramo da pronaemo tu
rupu i zapuimo je.
P: Moe li ovek uopte da sam otkrije glavnu osobinu?
O: U odreenim trenucima u organizovanom radu ona e izbiti na
povrinu, ili ti moe biti saoptena. Ali, ako ti se saopti, nee u to
verovati. Ili je, ponekad, toliko oigledna da je nemogue da se
porekne, ali uz pomo odbojnika ovek moe opet da je zaboravi.
Poznavao sam ljude koji su imenovali svoju glavnu osobinu i izvesno
vreme pamtili, a onda zaboravili. Tome mora da se sam priblii. Kad
je oseti u sebi, znae. Ako ti se samo kae, lako moe da zaboravi.
Kad uvidi veliki broj ispoljavanja svoje lane linosti, moe da nae
svoju osobinu.
P: Da li je to ono to naziva odbojnik?
O: Ne, ali odbojnici skrivaju glavnu osobinu; oni je potpomau.
P: Ako pronaemo svoju glavnu osobinu, moemo li da je is
pravimo? Rekao si da ne moemo nita da ispravimo.
O: Na uobiajeni nain ne moemo. Ovde to, meutim, podrazumeva korienje proizvoda iskustva i znanja koje ne pripada obi
nom ivotu.
P: Ali i obian ovek se takoe menja.
O: Naravno da se menja - postaje jo mehaniniji, jo ui i jo
ukoeniji. Izuzetaka moe biti, ali po pravilu u obinom ivotu stvari
ne napreduju. Linosti se menjaju, posebno ako se okolnosti promene,
ali je to mehanika, sluajna promena. Svoja miljenja esto zasnivamo
na izuzecima, bilo da ih pravilno ili pogreno opaamo. Lake je
primetiti izuzetke nego pravila.
P: Poto je u sebi primetio odreenu tenju, ovek odluuje da se
to vie nee dogaati.
O: Obino se posle odluke to i dalje deava. Ili, ako se ne deava,
umesto toga se pojavljuje neka druga tendencija. Po pravilu, samo jedna
stvar moe da prekine druge stvari: strah.
P: Menjaju li se glavne osobine tokom ivota?
O: Ako su jasno izraene, ostaju iste itavog ivota.
P: Ipak mogu da vidim da nekih stvari koje sam imao sad nema.
O: Mogue. Nae znanje o sebi veoma je nedovoljno. ovek u
ivotu moe da posmatra mnoge stvari i da napravi velike greke ako

ne zna kako da ih proveri. Glavnu osobinu je, kao to sam rekao,

uglavnom teko videti.
P: Moe li da mi kae koja je moja glavna osobina?
O: Ne bih to uinio. Vidi, za poetak rada to nije neophodno. U
poetku nije vana sama glavna osobina, ve ono to ona proizvodi, a
to moe da se proui u stavovima. Mi ne poznajemo svoje stavove jer
o sebi nikad nismo razmiljali na pravi nain. Imamo suvie mnogo
fantastinih predstava. Ono to sad moramo da prouimo su nae take
gledita, uobiajena oseanja, nain na koji mislimo, ta izmiljamo.
Sve su to rezultati glavne osobine ili glavnih osobina, jer nije uvek samo
jedna osobina najvanija, ve moe da ih bude i dve ili tri. Razmiljaj
o lanoj linosti; za praktine ciljeve to je sasvim dovoljno. Teorijski
se lana linost najee okree oko jedne osovine, a ta osovina je glavna
osobina. Ako ovek ima jednu veliku slabost, to je s jedne strane
prednost, jer jednim udarcem moe da postigne mnoge stvari ako je
pobedi. Prednost je kad su stvari koncentrisane, kad se vei broj sastaje
u jednoj taki. Tada napori u toj taki daju bolje rezultate nego ako
ovek radi na vie strana. Glavnu osobinu, meutim, nije uvek mogue
definisati. Ponekad na nju moe da ukae prstom, ponekad ne; u
jednom oveku moe da je vidi, u drugom ne. Lanu linost, me
utim, moe da vidi.
P: Da li je glavna osobina hrana za lanu linost?
O: Glavna osobina nije hrana. Ona jeste lana linost; ona je neto
na emu se lana linost zasniva i to ulazi u sve.
P: Da li glavna osobina uvek donosi odluke u vanim trenucima?
O: To je najbolja definicija za nju - da ona uvek donosi odluke.
U vezi sa glavnom osobinom, bolje je da se najpre misli u optim
crtama - zato si priao sistemu, ta eli od sistema. esto se dogaa
da ljudi dolaze na predavanja godinama i zaborave zato su doli. Sistem
moe da odgovori na tvoja pitanja ako pamti zato si doao - ali bez
toga ne. Moda si zaboravio na mehaninost; moda si zaboravio da je
svako veoma duboko uveren da moe da "ini", a to u stvari ne moe
jer o tome ne misli ili ne eli da misli. Neophodno je da se borimo sa
tom idejom i da razumemo da smo mehanini, da ne moemo nita da
uinimo, da spavamo, da imamo mnogo "ja" - sve te stvari. To e ti
pomoi da vidi lanu linost, jer su sve te stvari koje sebi pripisujemo
standardni primer fantazije. A imaginarna linost, lana linost, jeste
svaija glavna osobina.
P: Da li je lana linost uvek sebina?

O: Ako o sebi misli kao o lanoj linosti i pokuava da pronae

ono to ona nije, moe da bude prilino siguran da je sve to je sebino
lana linost. Ali to vie o njoj misli, to e je manje videti. Ona moe
da izgleda veoma nesebino, a to je najgore od svega!
P: Postoji li mnogo varijeteta glavne osobine?
O: Ima neobinih varijeteta, a ima klasinih. U Novom Zavetu
opisana je jedna veoma uobiajena osobina - kad vidimo tue greke,
ali ne i svoje sopstvene. Zatim, veoma je uobiajena odreena vrsta
samosaaljenja. A ima takoe i udnih kombinacija za koje je ponekad
teko nai psiholoku definiciju.
P: Da li je pamenje sebe jedini nain da se pobedi lana linost?
O: Bez pamenja sebe ne moemo nita da uinimo. To je jedini
nain.
P: Da li je mogue da ovek ima razliite osobine kad je sa razliitim
ljudima?
O: Ne, to su uloge. Osobine se ne menjaju tako brzo.
P: Da li je okrivljavanje drugih osobina?
O: Moe da bude osobina. Ali na emu se zasniva? Na nedostatku
razumevanja. Ako pone da prouava psihologiju, videe da su svi
uzroci u tebi; ne moe biti uzroka van tebe. Ne podsea se na to
dovoljno esto. Jedan mali deo razume da su svi uzroci u tebi, ali vei
deo nastavlja da optuuje druge. Ispod svakog negativnog oseanja nai
e samoopravdavanje koje ga hrani. Mora da ga prekine najpre u
umu, a onda e posle izvesnog vremena biti u stanju da ga prekine i
u oseanjima. Nedostatak razumevanja je prvi uzrok, manjak napora
drugi.
P: Misli li da lenjost moe da bude glavna osobina?
O: Za neke ljude je lenjost tri etvrtine njihovog ivota - ili vie.
Ponekad je lenjost veoma vana i predstavlja glavnu osobinu lane
linosti, a tada sve drugo zavisi od lenjosti i slui lenjosti. Mora,
meutim, da zapamti da ima raznih vrsta lenjosti. Neophodno je da se
te razne vrste uoe posmatranjem sebe i posmatranjem drugih. Ima, na
primer, veoma zauzetih ljudi koji neprekidno neto rade, pa ipak im je
um lenj. To se najee dogaa. Lenjost nije samo elja da se sedi i ne
radi nita.
P: Koji je najbolji nain za borbu protiv lane linosti?
O: Uvek radi neto to lana linost ne voli i ubrzo e nai jo vie
stvari koje ne voli. Ako nastavi, ona e postajati sve razdraenija i
pokazivati se sve jasnije, tako da uskoro o njoj vie nee biti sumnje.

Tvoja borba, meutim, mora da pre svega bude zasnovana na znanju

- mora da poznaje njene osobine, da otkrije ta posebno ne voli. Jedna
lana linost ne voli jednu stvar, druga drugu. Mora da u sebi ima
dovoljno snage da se tome suprotstavi.

Hajde da sada neto kaemo o odnosu lane linosti prema drugim

delovima oveka. U svakom trenutku se razvoj svakog oveka odvija
pomou neeg to moemo da nazovemo statika trijada. Ova trijada
moe da se nazove statika zato to stvari na vrhu trougla ostaju uvek
na istom mestu i deluju kao neutraliua sila, dok se druge dve sile
menjaju veoma sporo.
ovek se deli na etiri dela: telo, duu, sutinu i linost. O sutini
i linosti smo ve govorili. U sistemu se izraz "dua" koristi u znaenju
ivotnog principa. Dua moe da se opie kao oblak finih materija ili
energije povezanih zajedno i vezanih za telo. Sve dok je u telu, ono je
ivo, i ini celinu sa duom. Kad se oni razdvoje, kaemo da telo umire.
Dua je ono to razlikuje ivu tvar od pareta mrtvog mesa. Kad neki
centar dobro radi, dua se koncentrie oko njega. U obinom oveku,
meutim, dua nema nikakvih psihikih osobina, niti nam bilo ta
koristi da o njoj znamo neto vie. Ovo vam govorim iz isto teorijske
perspektive; ona je jednostavno materijalna, iako od finijih materija
nego telo.
Ovaj dijagram moe da koristi zato to nam pokazuje gde smo, ako
to moemo da vidimo. On pokazuje promene u naem razvoju, kakvi
smo sad i kakvi moemo da postanemo. Kad nauite da koristite ovaj
dijagram, on e vam pomoi da tano odredite do kog stepena ste stigli
u radu.
Prvi trougao pokazuje ovekovo stanje u obinom ivotu; drugi
pokazuje njegovo stanje kad pone da se razvija. Izmeu stanja pri
kazanog u prvom i stanja prikazanog u drugom trouglu treba da protekne
dosta vremena, a jo vie izmeu njih i treeg trougla. Ima, zapravo,
mnogo prelaznih stanja, ali su ova tri dovoljna da pokau put razvoja u
odnosu na lanu linost.
Neophodno je da zapamtimo da nijedno od ovih stanja nije trajno.
Svako od njih moe da traje pola sata, a potom moe da nastupi drugo,
pa onda opet tree stanje. Dijagram jedino prikazuje kako se odvija

razvoj. Dijagram bi se mogao nastaviti i iza trajnog "ja", jer trajno "ja"
takoe moe da ima veliki broj oblika.
Trijadu sainjavaju telo, dua i sutina u vrhu trougla.
Telo i sutina

Na drugom temenu je "ja", uzeto u smislu mnogih "ja" koja ine

linost, to e rei, sva oseanja i oseti koji ne ine deo lane linosti.
Tree teme trougla zauzima lana linost, to jest, imaginarna slika o
sebi.

U obinom oveku lana linost sebe zove "ja" i igra aktivnu ulogu;
meutim, posle izvesnog vremena, ako je ovek sposoban za razvoj, u
njemu poinje da raste magnetski centar. On moe da ga naziva "poseb
nim interesovanjima", "idealima", "idejama" i tome slino. Kad pone
da osea taj magnetski centar, on u sebi otkriva zaseban deo, i iz tog
dela poinje njegov rast. Taj rast moe da se odvija samo na raun lane
linosti, jer je lana linost ne moe pojaviti istovremeno kad i mag
netski centar. Kad je aktivan magnetski centar, lana linost je pasivna,
a kad je aktivna lana linost, pasivan je magnetski centar.
Ako se u oveku obrazuje magnetski centar, on moe da naie na
kolu, i kad pone da radi, mora da radi protiv lane linosti. To ne
znai da lana linost nestaje; to jedino znai da nije stalno prisutna. U
poetku je prisutna gotovo uvek, ali kad magnetski centar pone da
raste, ona nestaje ponekad na pola sata, ponekad ak i na itav dan.
Onda se ponovo vraa i ostaje nedelju dana!
Kad se lana linost izgubi na kratko vreme, "ja" postaje snanije,
samo to to nije pravo "ja", to je mnotvo "ja". to je due vreme na
koje lano "ja" nestaje, to snanije postaje "ja" sastavlljeno od mnogih
"ja".
Magnetski centar moe da se pretvori u Zamenika Nadzornika, a
kad Zamenik Nadzornika stekne kontrolu nad lanom linou, on sve
nepotrebne stvari prebacuje na stranu lanog ja, a na strani "ja" ostaje
samo ono to je neophodno. Potom, na jo viem stupnju, na stranu "ja"
moe da doe trajno "ja" sa svim to mu pripada. Tada e mnotvo "ja"
biti na strani lane linosti, ali sada o tome ne moemo da kaemo
mnogo. Tu e biti trajno "ja" sa svim onim to mu pripada, ali mi ne
znamo ta mu pripada. Trajno "ja" ima sasvim drugaije funkcije, taku
gledita sasvim drugaiju od svega na ta smo navikli.
Naziv "trajno ja" nije ba srean, jer ono nije trajno na dui period;
ono se pojavljuje i ostaje samo kad je neophodno, a kad nije neophodno,
moe opet da ode. Zato je bolje da se kae "pravo ja". Kad se to "ja"
pojavi, ono vlada svim drugim "ja". Ono moe da sve kontrolie na
nain na koji to nijedno od postojeih "ja" ne moe, pa je u tom smislu
sasvim novo. Ali, kad to "ja" doe, ne znai da e i ostati. Prvo, moda
nee biti neophodno da bude tu, jer manja "ja" takoe moraju da naue
da se ponaaju na pravilan nain. Drugo, ono zahteva veoma intenzivan
rad, i ako rad popusti, ono ne moe da ostane. Prema tome, za njegovo
prisustvo potrebni su mnogi uslovi, ali ako jednom osetite ukus nje-

govog prisustva, znaete mnogo stvari i biti sigurni u mnogo ta to sad

moete samo da pretpostavljate.
Statika trijada pokazuje da se u odnosu na razne manifestacije lane
linosti odvija ili rad na sebi ili degeneracija, ali da telo, dua i sutina
sve vreme ostaju isti. Posle izvesnog vremena e i one biti zahvaene,
ali ne ulaze u poetne faze. Telo e ostati isto telo, sutina e se kasnije
promeniti, ali ona ne ulazi u poetne faze rada. U skladu sa ovim
sistemom, sutina u rad ulazi samo onoliko koliko je izmeana sa
linou. Mi ih ne uzimamo odvojeno, zato to, kao to sam ve
objasnio, nemamo naina da radimo na sutini odvojeno od linosti.
P: Da li ovaj dijagram ukazuje da telo i sutina ponekad stanu na
stranu lane linosti, ponekad na drugu, u skladu sa onim to je na
povrini?
O: Ne. Ako su telo i sutina normalni, oni su nepristrasni i ne prilaze
nijednoj ni drugoj strani. Ako je, meutim, neto u njima pogreno,
onda su na strani lane linosti. To, meutim, ne ulazi u na razgovor;
mi ih uzimamo kao trajnu silu. Promene se odvijaju u druge dve take
trijade.
P: Da li ovaj dijagram govori da Zamenik Nadzornika poinje da
zamenjuje magnetski centar kad ovek otpone sa kolskim radom?
O: Kao to sam ranije objasnio, Zamenik Nadzornika ne dolazi
pravo iz magnetskog centra, on najpre mora da se preobrazi u druge
stvari. Prva stvar koja pokazuje pravilan rast neega na mestu mag
netskog centra je uvaavanje - razumevanje rada. Dug je put izmeu
jednog i drugog. U dijagramu su oni prikazani kao da slede jedan za
drugim, ali to ne znai da odmah dolaze jedno za drugim - udaljeni su
miljama, i treba da se odigraju stotine promena.
P: ta ini da "ja" pone da se razvija, a lana linost gubi?
O: Sve promene se dogaaju u vremenu. U obinom ivotu lana
linost je sve vreme prisutna. Potom e se ona vremenski smanjiti i
postati manje vana, zauzimae manje vremena. (To je prikazano u
drugom stadijumu na dijagramu gde lana linost postaje pasivna, a
mnoga "ja" koja okruuju magnetski centar postaju aktivna). Lanu
linost ne moe da smanji u smislu veliine, ali moe da je smanji
u vremenskom smislu. Uzmi dvadeset etiri sata - koliko dnevno
pripada jednom, a koliko drugom? Sve to se u nama menja,menja se
na taj nain.
P: Imao sam utisak da je lana linost skup svih razliitih "ja". Ovaj
dijagram mi je malo zamutio stvari.

O: Meu tim mnogim "ja" ima nekih korisnih i mnogih pasivnih

"ja" koja mogu da budu poetak drugih podlinosti. Lana linost ne
moe da se razvija; ona je u celosti pogrena. Zato sam rekao da se sav
rad mora odvijati protiv lane linosti. Ako ovek ne uspe u radu, to je
zato to nije dovoljno panje posvetio lanoj linosti, nije je prouio,
nije radio protiv nje. Lana linost je takoe sastavljena od mnogih "ja",
ali su sva ona imaginarna.
P: Ne razumem ta podrazumeva pod pasivnim "ja"?
O: Pasivna "ja" su ona "ja" koja su kontrolisana drugim, aktivnim
"ja". Na primer, dobrim namerama moe da upravlja lenjost. Lenjost
je aktivna, dobre namere su pasivne. "Ja" ili kombinacija "ja" koja
kontroliu su aktivna; "ja" koja su kontrolisana ili pokretana su pasivna.
Shvati to sasvim jednostavno.
Ovaj dijagram prikazuje jedno stanje, zatim malo drugaije stanje,
i opet drugaije stanje. Uz njegovu pomo moe da vidi tri razliita
stanja oveka, poev od najosnovnijeg. U najosnovnijem stanju aktivna
je lana linost a "ja" je pasivno. Telo, dua i sutina uvek ostaju
neutraliui. Kad trajno "ja" doe, posle mnogih stadijuma, "ja" postaje
aktivno, mnotvo "ja" postaje pasivno, a lana linost nestaje. Izmeu
ova dva krajnja stanja moe se nacrtati vie raznih dijagrama, a ima
nekoliko mogunosti daljih od ovog to je ovde.
P: Da li postoji mesto u statikoj trijadi gde je grupa "ja", ne
povezana sa magnetskim centrom, aktivna, a lana linost pasivna?
O: Kad sam rekao da odreena grupa "ja" ili podlinosti postaje
aktivna, mislio sam na one koji su grupisani oko magnetskog centra.
Lanoj linosti je najpre suprotstavljen sam magnetski centar, a potoni
i ona "ja" koja se oko njega okupljaju. Potom, u odreenom trenutku,
magnetski centar postaje aktivan, a lana linost pasivna. Magnetski
centar je kombinacija odreene grupe interesovanja ili sklonosti. On te
ne vodi, jer bi vodstvo znailo napredak, dok ti ostaje u mestu, ali kad
stvari dou, onda uz pomo magnetskog centra moe da vidi ta je
ta, odnosno da li ti se neka stvar dopada ili ne. Moe da bira. Pre
nego to ovek ude u rad, magnetski centar je odreena taka koja se
pretvorila u odreenu grupu interesovanja. Kad ovek naie na rad,
magnetski centar se zainteresuje za kolski rad, a potom nestaje kao
magnetski centar, jer je on slab, i pretvara se u neto to bi se moglo
nazvati "radna" linost. Ovaj dijagram je namenjen da opie poetno
stanje u radu i zato sam u njega stavio veoma mali broj kombinacija
koje mogu da se prikau. Na primer, u jednom od poetnih stadijuma

moemo da nacrtamo trijadu sa telom, duom i sutinom na vrhu,

lanom linou s jedne strane i mnotvom "ja" koje se ve podelilo u
odreene grupe sa druge. Jedna od tih grupa je magnetski centar, ali
ima i drugih grupa, moda nevezanih, ali ne i neprijateljskih prema
magnetskom centni, koje mogu da opstanu i na kraju se razviju u neto
bolje. Grupe "ja" koje su uvek neprijateljske i uvek tetne predstavljaju
lanu linost.
P: Zavisi li promena jednog oblika statike trijade u drugi od
promene bia?
O: Da, svaka mala promena je promena bia, iako se ovaj izraz
upotrebljava uglavnom za vee, ozbiljnije promene. Kad govorimo o
promeni bia, govorimo, na primer, o promeni oveka broj 1, 2 i 3 u
oveka broj 4. To je promena bia, ali se taj veliki skok, naravno, sastoji
od malih skokova. Statika trijada je jednostavno pomoni dijagram.
Ona predstavlja tebe. Ona prikazuje stanje tvog bia, ono to jesi u
odreenom trenutku, i pomae ti da sebi predstavi sve stadijume kroz
koje prolazi od uobiajenog mehanikog postojanja do razvoja. Na taj
nain se to ne opisuje reima, ve ima potpunu sliku.
Na cilj je da postanemo jedno, da imamo jedno trajno "ja". U
poetku, meutim, rad znai postati jo podeljeniji. Mora da shvati
koliko si daleko od toga da postane jedno, i samo kad poznaje sve te
odlomke sebe moe da se pone rad na jednom ili nekoliko glavnih "ja"
oko kojih moe da se izgradi jedinstvo. Ujediniti sve stvari koje sada
nalazi u sebi bio bi pogrean pristup. Novo "ja" je neto to sada ne
poznaje; ono raste iz neega emu moe da veruje. U poetku
pokuava, odvajajui lanu linost od sebe, da se podeli na ono za ta
moe da kae da je pouzdano i ono to uvia da je nepouzdano.
Kad sumnja, zapamti da pokua da izvue na povrinu druga "ja"
koja imaju odreeni sistem vrednosti. To je jedini nain da se pobedi
sumnja. Da bi se razvio, mora da ima odreenu sposobnost za
vrednovanje. Jedini praktini pristup je da se misli o svojim razliitim
delovima i da se pronau delovi koji mogu da rade i delovi koji ne mogu.
Neki ljudi imaju prave vrednosti, neki imaju lane vrednosti a neki
uopte nemaju nikakve vrednosti. Ista je stvar sa raznim "ja".
Ljudi mogu da provedu ivot prouavajui sistem i terminologiju
sistema a da nikad ne dou do stvarnih stvari. Tri etvrtine ili devet
desetina naeg obinog znanja ne postoji stvarno: ono postoji samo u
fantaziji. Ovaj rad, meutim, od poetka mora da bude praktian.

Mora da razume da bez rada, bez sistema, ovek nita ne moe da

uini. Ako pone da radi, ima ansu. Ali ak i u radu ima opasnosti, jer
ako ljudi misle da mogu da neto uine a istovremeno odbijaju da rade
na sticanju kontrole, ako suvie dugo ostanu na teoriji i ne uvide da bez
velikih napora nije mogua nikakva promena, ako nastave da te napore
odlau za sutra, onda to stalno oklevanje poinje da proizvodi jednu
posledicu, i posle izvesnog vremena dolazi opasan trenutak. On ne
dolazi na poetku, ve samo ako ovek due vremena nastavi ne ulaui
dovoljne napore ili ne radei nita ozbiljno. Tada, umesto da postane
jedno, ovek postaje podeljen na dva dela, tako da se sve osobine i sve
podlinosti dele na dve grupe. Jedan deo je koristan za rad i pomae rad
na sebi, a drugi deo je ravnoduan ili ak neprijateljski. Ove dve grupe
mogu da nastave da naporedo postoje pokuavajui da se ne pojave
istovremeno; jedna moe doi ujutro, druga popodne. To je stvarna
opasnost, jer ako ponu da se formiraju dva takva dela, ravnodunost
jednog kvari rezultate rada drugog i na taj nain se razvoj prekida. Ovaj
drugi deo ne mora obavezno da bude lo ili suprotstavljen radu, ve
samo slab, a slabost i snaga ne mogu da rastu istovremeno. Zato je
neophodno da se protiv toga izbori vrlo brzo i nemilosrdno, jer u
suprotnom to moe da vodi dvostrukoj kristalizaciji.
P: Da li bi ovek primetio da se te dve grupe linosti stvaraju u
njemu?
O: Ako je ovek nauio da se posmatra, moe da vidi kad to pone
da se deava, a onda ne sme da mu dopusti da se predugo odvija, jer
svakog dana postaje sve tee i tee da se sa tim izbori. To se, meutim,
razliito ispoljava u razliitim sluajevima.
P: Da li je takav sluaj sticanje dosta znanja bez razumevanja?
O: Ne. U tom sluaju je mogue ak i razumevanje, samo bez
injenja. Vidi, ak ni znanje ni razumevanje ne mogu da pomognu ako
ovek ne radi na biu. Ako istovremeno ne raste i volja, ovek moe da
razumeva, a da ne bude u stanju nita da uini. Ako ljudi suvie dugo
ekaju a da ne uloe ozbiljne napore ili donesu ozbiljne odluke, moe
da im se desi poetak ove dvostruke kristalizacije. Tada ne mogu da
dobiju rezultate u radu, a posle izvesnog vremena mogu da dobiju ak
i pogrene rezultate.

POGLAVLJE VIII
Mesto oveka u svetu - Ogranienja nae percepcije i miljenja - Znanje
je znanje o svemu - Princip relativnosti i princip razmere - Zakon broja
tri - etiri stanja materije - Mi smo slepi za treu silu - Zakon broja
sedam - Uzlazne i silazne oktave - Posmatranje intervala - Zrak
Stvaranja - Volja Apsoluta - Zrak Stvaranja kao instrument za novo
miljenje - Specijalni jezik - Zrak Stvaranja kao oktava - Organski ivot
na Zemlji - Hranjenje Meseca - Kosmiki uticaji - Mehaniki uticaj
Meseca - Uticaji i stanje bia - Planetarni uticaji i sutina - Oslobaanje
od zakona - Mogunost razvoja - ovek kao deo organskog ivota Prouavanje zakona - Pravda i nepravda - Zakoni koji se odnose na
oveka - Raditi protiv prirode - Prouavanje kosmolokih ideja kao
pomo pamenju sebe - Zakon broja tri i Stvaranje - Prolazak sila - Tri
oktave zraenja - Tabela vodonika - Razliiti nivoi materije - Bona
oktava - Mogunost evolucije

Moramo da govorimo o ovekovom mestu u svetu zato to odsad

pa nadalje oveka uvek moramo da prouavamo u vezi sa njegovim
mestom, poto ima mnogo stvari o nama, o tome ta je za nas mogue
a ta nemogue, koje su sa tim povezane.
U prvom predavanju sam rekao da moramo da prouavamo oveka,
i naporedo s tim moramo da prouavamo svet u kome ovek ivi da
bismo pokuali da razumemo zato je ovek ovakav kakav je i zato
nikako ne bi moglo da bude drugaije. Odgovore na sva ta pitanja ne
moemo da pronaemo ako oveka prouavamo odvojeno od sveta u

kome ivi. U odreenom smislu je ovek analogan svemiru; u njemu

deluju isti zakoni i uvideemo da je neke od tih zakona lake razumeti
prouavajui oveka, dok druge moemo da bolje razumemo pro
uavajui univerzum.
Moramo, meutim, da pre svega shvatimo ogranienja nae percep
cije i nae moi razmiljanja; zato ovo prouavanje takoe ukljuuje
prouavanje naih ogranienja. Sistem veoma proiruje nae znanje, ali
ne moe da ini uda. Ako pokuavamo da o svetu razmiljamo od
vojeno od nas samih i da ga vidimo onakvog kakav jeste, ak i iz
perspektive fizike, uz pomo teleskopa ili mikroskopa, shvatiemo
koliko su ograniene nae sposobnosti opaanja, jer su ograniene
veliinom. A naa sposobnost za mentalno gledanje je beskrajno vie
ograniena. ak i kad bismo doli u dodir sa izvorom potpunog znanja,
ovakvi kakvi smo ne bismo bili u stanju da ga uzmemo ili upotrebimo,
jer iako moemo da znamo vie nego to obino znamo, postoji konano
ogranienje u nama - u naem umu. Zato moramo da znamo sva svoja
ogranienja i potom, kad upoznamo mo naeg instrumenta, znaemo
ta moemo da dobijemo. Prva ideja ovog sistema je da taj instrument
za sticanje znanja moemo da u izvesnoj meri poboljamo - to je ideja
o samousavravanju.
Ako se seate, rekao sam da iz perspektive ovog sistema samo znanje
o celini moe da se smatra znanjem, jer znanje o delu bez njegove veze
sa celinom nije znanje ve neznanje. Mi moemo da imamo takvo
znanje, samo to to ne uviamo i ne shvatamo da u svemu znanje poinje
znanjem o celini. Uzmite, na primer, ovu kutiju ibica. Ako bih je
gledao kroz uzanu pukotinu mogao bih samo da vidim njen mali deo i
nikad ne bih stekao ideju o kutiji ibica kao o celini. Isti je sluaj sa
svim drugim. Gotovo sve to zovemo znanjem nije uopte znanje jer
predstavlja znanje samo o malom delu bez poznavanje mesta tog dela u
celini.
U izvesnim knjigama aforizama se kae: znati znai znati sve. Znati
deo neega znai ne znati. Nije teko da se zna sve, jer da bi ovek znao
sve mora da zna veoma malo. Ali da bi znao to malo mora da zna veoma
mnogo. Zato moramo da ponemo od tog "veoma mnogo" sa milju da
stignemo do onog "veoma malo" koje je neophodno za svo znanje.
Znanje o svemu mogue je uz korienje dva principa: principa
relativnosti i principa razmere. Ako govorimo o svetu, neophodno je
da o svetu znamo sve, a moemo da znamo sve to je potrebno da znamo
o njemu ako stvari posmatramo u razliitim razmerama. Moemo da

znamo mnogo vie nego to obino znamo ako stvari koje su u nekom
odnosu sa nama i samerljive su sa nama prouavamo u jednoj razmeri
a stvari koje su veoma udaljene od nas i nisu u nekom odreenom odnosu
sa nama u drugoj, umanjenoj razmeri, na apstraktniji nain. Na taj nain
moemo da steknemo celokupnu koliinu znanja koja nam je neophodna
a da ne uimo previe, a to znanje e sadrati vrlo malo nekorisnih
stvari, jer kad bismo uili sve bez razlike, ne bismo znali ta je
neophodno.
Na primer, svoju kuu poznajete u razmeri koja je proporocionalna
vaem telu, ali grad u kom ivite poznajete u mnogo manjoj razmeri.
Neke delove poznajete dobro, druge delove ne tako dobro, ali nijedan
deo ne poznajete dobro kao svoju kuu. Englesku poznajete u jo manjoj
razmeri, Evropu jo manje, itd. Sad u vas podsetiti na ono to sam u
prvom predavanju rekao u vezi sa prouavanjem sveta i dva osnovna
zakona koji njime vladaju, i naglasiu ta morate da zapamtite i kako to
morate da zapamtite. Ti univerzalni zakoni su zaista izvan moi poiman
ja naeg uma, pa zato i pored sve elje da ih prouavate neete razumeti
vie od pukih rei. ak i to je, meutim, korisno. Uz pomo tih rei
moete da obnovite svoje vienje univerzuma i oveka postavite na
pravo mesto u odnosu na razliite svetove.
Prva stvar koju treba zapamtiti je ono to je reeno o Zakonu broja
tri - da je sve na svetu, sva ispoljavanja energije, sve vrste dela, bilo u
svetu, bilo u ljudskoj aktivnosti, unutranjoj ili spoljanjoj, uvek ispoljavanje tri sile koje postoje u prirodi. Te sile se nazivaju aktivna, pasivna
i neutraliua, ili prva, druga i trea. Mora da se razume da se one jedna
od druge ne razlikuju kao to se aktivnost i pasivnost razlikuju u naem
uobiajenom razumevanju tih termina. I aktivne i pasivne sile su
aktivne jer sila ne moe da bude pasivna; ima, meutim, izvesne razlike
u njihovoj aktivnosti, a ta razlika stvara svu raznolikost pojavnog koja
postoji u svetu. Tri sile deluju zajedno, ali u svakoj kombinaciji jedna
od njih preovlauje. Istovremeno, svaka sila koja je aktivna sada, u
sledeem momentu u drugoj trijadi moe da postane pasivna ili ne
utraliua. Kad se tri sile susretnu, stvari se dogaaju. Ako se ne
susretnu, nita se ne dogaa.
Iz te perspektive materija takoe mora da ima odreene nazive u
skladu s tim koja sila kroz nju deluje - bilo daje organska ili neorganska,
hemijski element ili hemijsko jedinjenje. Bilo koja materija kroz koju
prolazi aktivna sila zove se Ugljenik. Kad kroz nju prolazi pasivna sila,
zove se Kiseonik. Kad kroz nju prolazi neutraliua sila, zove se Azot,

a kad se materija uzme bez obzira kakva sila kroz nju deluje zove se
Vodonik. U poetku ova imena treba jednostavno smatrati nazivima.
Na taj nain Zakon broja tri u nau definiciju materije unosi relativnost,
jer umesto jednog gvoda imamo etiri gvoda, umesto jednog bakra
etiri bakra itd. Otac, majka, sin; Ugljenik, Kiseonik, Azot. Porodica
je Vodonik. Poetak nove porodice je sin.
U obinom razmiljanju mi uviamo postojanje dve sile - akcije i
otpora, pozitivnog i negativnog elektriciteta itd. Ali, u ovom stanju
svesti mi ne vidimo da su u svakom dogaaju, u svakoj pojavi uvek
prisutne tri sile i da samo spoj tri sile moe da proizvede neki dogaaj.
Dve sile ne mogu nita da proizvedu - one bi se samo vrtele jedna oko
druge bez ikakvog rezultata. Treba dugo vremena da bismo u stvarima
poeli da vidimo tri sile - iz odreenog razloga mi smo slepi za treu
silu, iako moemo da je posmatramo u mnogim hemijskim reakcijama
i biolokim pojavama. ak i ako u potpunosti razumemo da bez
prisustva sva tri ova elementa nita ne moe da se dogodi, u odnosu na
sebe same teimo da to zaboravimo ili previdimo. Mi ne primeujemo
u potpunosti ak ni dve sile i uglavnom oekujemo da se stvari dogode
kad je prisutna samo jedna sila. Kasnije ete videti da ako jedna sila
nedostaje, kad elite da dobijete odreeni rezultat, ne moete da ga
dobijete. U nekim sluajevima nedostaje pasivna sila i onda se ne dogaa
nita, jer ako nema pasivne sile, nema materijala. U drugom sluaju
moe da nedostaje aktivna ili neutraliua sila i opet ne moete nita da
uradite.
Ako pokuate da naete ispoljavanje prve i druge sile ponekad
moete da vidite i ispoljavanje tree. Za to je potrebno posmatranje i
moete da ga dokaete samo vi sami. U psihologiji mnoge stvari mogu
da se objasne neophodnou tree sile. To takoe objanjava zato mi
ne moemo da "inimo" - ne moemo da dovedemo treu silu. A bez
tree sile se ne dogaa nikakvo delovanje, ili se dogaa na drugaiji
nain nego to smo mi to nameravali.
Ponekad vidimo neutraliuu silu, samo smo u zabludi to
se tie njene prirode; na primer, mi je esto vidimo kao rezultat dok
u stvarnosti ona postoji pre prve i druge. U vezi sa trima silama inimo
mnoge greke, ali je veoma korisno da o njima razmiljamo.
P: Da li su te tri sile spoljanje - van oveka?
O: One postoje u tebi i van tebe, u naoj razmeri, u planetarnoj
razmeri, u svemirskoj razmeri, u svim razmerama.
P: Moe li da nam da primer kako one deluju?

O: Pretpostavimo da eli da neto proui. Ima odreeni materijal,

nove ideje i slino, ali istovremeno ima otpor prema tom prouavanju,
jer neka "ja" to ele, a druga ne. Ona predstavljaju aktivnu i pasivnu
silu. Pretpostavimo da to prouavanje u tebi izazove odreenu vrstu
oseanja; ta oseanja deluju kao neutraliua sila, i tad si u stanju da
prouava. Ako se ne bi javila oseanja, "ja" koja ele prouavanje i
"ja" koja ga ne ele nastavila bi da se prepiru i nita se ne bi dogodilo.
Zakon tri sile objanjava mnoge stvari koje ne bismo mogli da
objasnimo na uobiajeni nain, jer obino mislimo samo o jednoj sili.
Veoma retko u obzir uzimamo drugu silu, otpor, a treu nikad. Neo
phodno je, meutim, u obzir uzeti sve tri sile u bilo kakvom proraun
avanju nekog delovanja.
P: Da li je neophodnost trea sila? Izgleda da je mnoge odluke
donelo ono to je neophodno.
O: A mnoge je donelo ono to nije neophodno. Ljudi uvek mogu da
deluju bez neophodnih stvari, ali bez nepotrebnih - mnogo tee. Zato
se ne moe tako rei. Mora, meutim, da shvati da ne moe da
govori o treoj sili, a da nisi odredio prvu i drugu.
P: Moemo li prouavanjem Zakona broja tri shvatiti zato su nai
napori neuspeni?
O: To je ponekad veoma korisno. Ponekad moe da vidi da svi
napori padaju u vodu zato to ljudi ne poznaju i ne primenjuju Zakon
broja tri. Ili ne uraunaju otpor ili ne uraunaju svoju aktivnu silu govorim o trijadi u kojoj je prisutna trea sila. Kad je razlika meu
silama veoma velika, dogaa se veoma neobina pojava - rezultat ne
izgleda ni nalik na ono to smo oekivali. Pretpostavimo da eli da
uradi neku stvar, ali nisi uzeo u obzir otpor. Tvoja namera se susree
sa veoma jakim otporom, a rezultat je, kad se pojavi, potpuno razliit
od onog to si eleo.
U radu moe da vidi dve sile: ideje sistema i tvoj sopstveni otpor,
tvoj san. U svakom posebnom sluaju ulazi odreena trea sila i pomae
ili jednoj ili drugoj strani.
P: Kakav je praktian znaaj prouavanja sila?
O: U osnovi svih stvari stoje kosmiki zakoni. Ne moe da razume
zato se stvari dogaaju na ovaj ili onaj nain ako o tim zakonima nema
predstavu.
P: Ako umesto materije uzmemo dogaaje, moe li se rei da su oni
razliiti po tome koja sila kroz njih deluje?

O: Oni su razliiti u skladu sa tim koja trijada deluje. Na primer,

svi znamo kako ista reenica, iste rei mogu da imaju sasvim razliito
znaenje u skladu sa tim ko ih izgovara. Pa ak i ista osoba moe da iste
rei kae u razliito vreme i da njihovo znaenje bude razliito.
Uenje o tri sile ili tri gune moemo da naemo u Sankhya filozofiji,
ali je u postojeoj literaturi ono ozbiljno iskrivljeno, jer se o svakoj guni
ili sili govori kao da ostaje uvek ista, dok se iz perspektive sistema, kao
to sam rekao, aktivnost, pasivnost ili neutraliui kvalitet svake sile
javljaju samo u odnosu na dve druge sile.
Postoji sedam kombinacija sila, od kojih je jedna za ljudski um
neshvatljiva, jer u toj trijadi svaka sila zauzima svako mesto.
Trijade se odnose na dogaaje, pa ako posebno govorimo o svakom
dogaaju, bilo malom, bilo velikom, moramo da razumemo kojoj od
trijada svaki pripada. Sled dogaaja se, meutim, odvija u skladu sa
Zakonom broja sedam ili Zakonom oktava. Zakon broja sedam mora
da se razume i zapamti iz perspektive intervala. Da kaemo ukratko,
Zakon broja sedam znai da nijedna sila ne deluje uvek u istom pravcu:
ona deluje izvesno vreme, potom joj jaina opada, pa ili menja pravac
ili doivljava unutranju promenu. U svakoj oktavi - odnosno, periodu
izmeu odreenog broja vibracija i njihovog udvostruenog ili pre
polovljenog broja - postoje dva mesta gde vibracije, ili, da budemo
precizniji, ispoljavanja energije koja se odigravaju u prostoru ili vre
menu, ili u prostoru i vremenu, trpe odreenu promenu, usporavaju, i
potom ponovo poinju. Ako na tom mestu ne doe dodatni ok, oktava
menja pravac. Ta merljiva nepravilnost frekvencije vibracija je pro
raunata i ukljuena u odreenu formulu. Ta formula, koja izraava
kosmiki zakon, kasnije je primenjena u muzici u obliku durske
lestvice. Zakon broja sedam pokazuje da nijedna sila ne moe da se
razvija u istom pravcu i pokazuje mesto gde se javljaju te promene ili
usporavanja.
P: Da li je to zbog prepreka u intervalima?
O: To je zbog intervala. Prepreke su prirodne; svaka energija se
razvija okruena preprekama.
P: Da li se razvoj uvek menja u istom pravcu?
O: Ne, u svim pravcima. Kad se stvari "dogaaju", ovek nikad ne
moe da bude siguran u pravac. Ljudi broj 1, 2 i 3 nikad ne stiu gde
su hteli; to moe da se desi samo sluajno. Mi mislimo da je izuzetak
kad ne stignemo gde smo eleli; ne uviamo da je to zakon. Ne moemo
da se pouzdamo da e sluaj obezbediti pravi ok u pravom trenutku.

P: Da li je taj proces beskonaan?

O: Ne moe da zamilja silu koja beskonano deluje. Ona deluje
u skladu sa koliinom energije koja je prisutna. Pa opet, oktave su
razliite - mogu da budu silazne ili uzlazne. Uzlazna oktava je oktava
izmeu odreenog broja vibracija i njihovog udvostruenog broja.
Silazna oktava je oktava izmeu odreenog broja vibracija i njegove
polovine. Zato, kad govorimo o nekom sledu dogaaja, moramo da
poznajemo uzlazne i silazne oktave. Nemogue je da jednu oktavu
razumemo ako ne znamo da li je silazna ili uzlazna, a ba to se dogaa
u obinom miljenju, jer ljudi prouavaju uzlazne oktave smatrajui ih
silaznim i obrnuto.
P: Moe li da nam da primer kad ljudi silaznu oktavu smatraju
uzlaznom?
O: Pretpostavimo da se susretnemo sa divljacima; ono to obino
mislimo je da su oni primitivni, i da od tih primitivnih ljudi poinje da
se razvija civilizacija i kultura. Mi, meutim, ne shvatamo da su oni u
najveem broju sluajeva potomci civilizovanih ljudi. Vrlo esto sma
tramo evolucijom ono to je u stvari degeneracija.
Zakon broja sedam je najlake posmatrati u ljudskom delovanju.
Moete da posmatrate kako se, kad ljudi neto ponu da rade prouavaju, obavljaju neki posao - posle izvesnog vremena, bez ikak
vog vidljivog razloga, njihovi napori smanjuju, rad usporava, i ako se
u datom trenutku ne uloi odreen poseban napor, aktivnost menja svoj
pravac. Postoji mala, ali stvarna promena u unutranjoj snazi. Potom,
posle izvesnog vremena, opet se javlja slabljenje, a potom se, ako se ne
uloi poseban napor, pravac menja. On moe da se potpuno promeni i
postane dijametralno suprotan a da i dalje izgleda da se radi o istoj stvari.
U ljudskoj delatnosti postoje mnogi stadijumi koji odgovaraju tom
opisu. Delatnost poinje na jedan nain a potom neprimetno nastavlja
na potpuno suprotan nain. Ako su ovi intervali poznati i ako se u njima
upotrebi metod da se naini odreeni posebni napor ili preduzmu
odreene mere, mogue je da se u oktavi izbegnu prekidi. Sve se odvija
u oktavama; nijedna vibracija, nijedan pokret, nijedna aktivnost ne
moe da se odvija ni na koji drugi nain. Razmere variraju tako da ne
moemo da ih pratimo, ali moemo da vidimo rezultate, rezultate
Zakona broja sedam. ak i unutranji rad organizma na fizikom planu
podlee tom zakonu.
Pomou odreenih vrsta napora moemo da proizvedemo polustepene koji nedostaju i ispunimo intervale i na taj nain izmenimo rad

nae maine. Videe, na primer, kako napor da pamtimo sebe menja

mnoge stvari u hemiji naeg organizma.
P: Ako u odreenom delovanju otkrijemo interval, da li je verovatno
da e se on ponavljati?
O: Bilo bi lake da razgovaramo kad bi naao primer. Uopteno
govorei, ako se nita ne uini, sa svakom oktavom e se interval
poveavati i to na istom mestu.
P: Govorio si o oktavama pamenja sebe ...
O: Ne ba. Rekao sam da, ako radi, tvoj rad moe da se uoblii u
oktave i ima intervale. Ako ne zna gde dolaze intervali, rad e ti se
izmeniti. Ne moemo, meutim, da govorimo o oktavama u odnosu na
pamenje sebe, jer kod nas ono samo zapone i izgubi se. Ako postigemo dve ili tri note bie dobro. Nismo stekli dovoljno poetne
energije. Pa opet, moramo da stalno iznova poinjemo sve dok ne
nainimo oktavu. Moramo da svakog dana iznova poinjemo: do, re;
do, re, mi... Dugo vremena ne moemo da odemo dalje od mi.
P: Ako doemo do mi, ta se dogaa?
O: Zaustavlja se i vraa nazad. Dugo vremena nee prei interval.
Posle izvesnog vremena prouavanja bie, meutim, u stanju da
otkrije intervale. Znae da se u odreenom delu pravca tvog rada
pribliava interval.
P: Mora li ovek da pokua da prati sled dogaanja u sebi da bi video
oktave?
O: Ne sled dogaanja; intervale moe da vidi ako pone da ini
neto, da neto ui. Videe kako se neka aktivnost izvesno vreme
odvija u odreenom pravcu a potom skree sa svog prvobitnog puta.
Sada, imajui sve ovo na umu, dolazimo da prouavanja svemira da
bismo odredili ta je za oveka svet.
ovek ivi na Zemlji, a Zemlja je jedna od planeta Sunevog
sistema, tako da ovek takoe pripada planetarnom svetu. Zemlja
zauzima odreeno mesto u Sunevom sistemu tako da moemo da
kaemo da pripadamo takoe i Suncu. Sunce je jedna od zvezda u
Mlenom putu, pa u tom smislu mi takoe pripadamo Mlenom putu.
Potom, uobiajena nauka razumeva i dozvoljava postojanje drugih
galaksija, slinih ili razliitih od nae, tako da mi takoe pripadamo i
svetu svih galaksija, uzetih zajedno. Astronomski ne moemo da idemo
dalje, ali filozofski moemo da pojmimo stanje stvari u kome je sve

jedno, kao to je jabuka jedno. To stanje nazivamo Apsolut. Prema tome

su sve galaksije, naa galaksija, na Sunev sistem, planete, Zemlja,
Mesec koji je u polju uticaja Zemlje - svi u Apsolutu.
Apsolut zapravo stvara samo svet koji je za jedan red nii od njega
i Volja Apsoluta se ne ispoljava izvan Sveta 3. Kako se broj zakona
poveava, oni postaju sve vie i vie mehaniki i komplikovani, i Volja
Apsoluta ne moe da prodre kroz mehaninost koja se ispreava na putu
i da se ispolji u niim svetovima. Ona, meutim, da tako kaemo,
poinje da kotrlja loptu. Pokuajte da razmiljate o tome - to je veoma
vano.
P: Zato Volja Apsoluta ne bi ispunila sve?
O: Ima stvari koje su nemogue ak i za Apsolut. Vidi, mi mislimo
da, ako je Apsolut stanje stvari iz koga potiu sve stvari, Volja Apsoluta
moe sve da uini. Ipak postoje izvesne stvari koje Apsolut ne moe da
uini, jer on zapoinje stvaranjem odreenih zakona; ti zakoni stvaraju
druge zakone, a ovi opet druge. Apsolut stvara samo zakone prvog reda.
Ako poeli da svoju volju ispolji na naem nivou, on mora da uniti sve
te zakone. Mi smo okrueni i nalazimo se pred kontrolom odreenog
broja mehanikih zakona; kad to ponemo da uviamo, shvatamo da je
za Volju Apsoluta nemogue da ue na na nivo. Da bi to uinio,
Apsolut bi morao da uniti sve svetove koji se nalaze izmeu, jer sve
zavisi od zakona koji njima upravljaju. Mala izmena znaila bi unitenje
itavog Zraka Stvaranja.
Ovo u izvesnoj meri moemo da razumemo pomou analogije. Ako
uzmemo oveka za Apsolut i pokuamo da naemo krajnje granice koje
se unutar njega mogu dostii njegovom voljom, ak i najpovrnije
poznavanje ljudske fiziologije e nam odgovoriti na to pitanje. ovekova volja (uzimamo je kao uslovni koncept) moe da upravlja
pokretima itavog tela, posebnih udova, nekih organa i disanjem. Ako
ovek koncentrie panju na vrh nosa, poinje da ga osea. Pomou
takve koncentracije moe ak i da izazove lagane osete u nekim tkivima.
On, meutim, ni na koji nain ne moe da ispolji svoju volju u odnosu
na neku posebnu eliju svog tela; za to su elije suvie male. ovekova
volja moe da se ispolji samo u odnosu na tkiva; u odnosu na elije ona
se vie ne ispoljava.
Ako oveka uzmemo kao analogon Apsoluta, tkiva bi odgovarala
Svetu 3, a elije Svetu 6.
Ili, da se posluimo drugom analogijom, ako arhitekt nacrta plan
kue i da ga graditeljima i preduzimaima, on ne moe da naknadno

utie na zidare ili ljude koji e iveti u kui kad bude sagraena ako
mu se ne svidi nain na koji se oni ponaaju.
Pokuajte da razumete da svaki novi nivo donosi vie novih zakona
nezavisno od ostalih nivoa. Arhitekt je napravio plan i zavrio posao
to se tie te kue. U taj plan nisu ule mnoge stvari: rad dekoratera,
ljudi koji e iveti u toj kui, psi, make, mievi itd. Stvar je u tome da
se razume princip. U svaki plan ulaze mnoge stvari koje ne zavise od
prvobitnog plana.
Svet 1

Apsolut

Svet 3

Svi Svetovi

Svet 6

Sva Sunca

6 (3+3)

Svet 12

Sunce

12 (3 + 6 + 3)

Svet 24

Planete

24 (3 + 6+12 + 3)

Svet 48

Zemlja

48 (3 + 6+12+24 + 3)

Svet 96

Mesec

96 (3+6+12+24+48 + 3)

U Zraku Stvaranja nema nieg novog, nieg to niste znali, samo

to su injenice drugaije rasporeene. Za reenje bilo kog problema
neophodno je da se materijal rasporedi na odreeni nain, a nain na
koji je to uraeno u sebe ukljuuje razumevanje kako da taj problem
bude reen. Prema tome, Zrak Stvaranja je odreena vrsta formulacije
problema kako da se odredi ovekovo mesto u svetu. To ne znai samo
tano ovekovo mesto, ve takoe i odnos tog mesta prema to je
mogue veem broju referentnih taki.
Zrak Stvaranja je pomo, instrument ili metod za novo razmiljanje.
Poznata namje podela oveka na sedam kategorija; i sve drugo bi trebalo
da bude podeljeno na isti nain. Uobiajeno razmiljanje se deli na
razmiljanje br. 1, 2 i 3. Razmiljanje br. 1 je uglavnom imitativno;
razmiljanje br. 2 je emocionalnije, zasnovano na onom to volimo i ne
volimo; razmiljanje broj 3 je teorijsko, logiko miljenje, koje je na
svom mestu sasvim dobro, ali postaje potpuno pogreno kad se primeni
na stvari koje su izvan njegovog domaaja. To je sve to u obinom
ivotu poznajemo. Od Zraka Stvaranja poinje miljenje br. 4, i to
morate da pokuate da razumete. Zrak Stvaranja nije samo jo jedna

teorija nalik na ostale teorije koje zna; on je odreeno preureivanje

materijala koji ve ima. A razmiljanje br. 4 je razmiljanje koje se,
malo po malo, oslobaa svih protivrenosti. U razmiljanju br. 3, ma
koji pravac ovek da uzme, odmah nalazi neku drugu teoriju koja e se
toj teoriji suprotstaviti. U razmiljanju br. 4 ovek, ne odjednom ve
postepeno, dolazi do odreenog razumevanja injenice da je mogue da
se razmilja bez protivrenosti, da se razume da protivrenosti nisu
zaista protivrenosti.
Uobiajeno razmiljanje ima mnotvo protivrenosti. Ako, na pri
mer, uzmemo svet, mi ili mislimo da postoji neka vrsta boanske volje
koja sve stvara i odrava, ili se stvari jednostavno dogaaju same od
sebe. Jo jedan primer uobiajenog razmiljanja je volja suprotstavljena
mehaninosti ili predodreenost suprotstavljena sluaju. Pri prouavan
ju Zraka Stvaranja videe da on sadri sve te stvari. Svi ti pogledi su
na odreeni nain ispravni, a Zrak Stvaranja ih sve ukljuuje. Postoji
teorija da ljudski um kakvog mi poznajemo nije u stanju da izmisli
apsolutnu la. On ne moe da izmisli nita to nije u nekoj vezi sa
istinom. Sve to ljudski um izmisli bie parcijalno predstavljanje istine.
Na primer, ako ovek pokua da nacrta novu ivotinju, morae da uzme
delove poznate ivotinje, jer mora da upotrebi materijal koji crpe iz
posmatranja stvarnog ivota. Zrak Stvaranja ti pokazuje kako sve
protivrene teorije o predodreenju ili slobodi, slobodnoj volji, bo
anskoj volji, mehaninosti itd. mogu da se sakupe u jednom sistemu,
da u svojoj sveukupnosti svi ti pogledi, od kojih svaki pokazuje jednu
stranu istine, ne bi protivreili jedan drugom. Na jednom mestu je tana
jedna stvar, na drugom mestu je tana druga stvar, ali je svaka, ako se
primeni na celinu, pogrena. Kasnije ete videti da odreena stvar ne
moe da se primeni na celinu, jer celina nije jedna - ona je veoma
raznolika, ima veoma mnogo lica. Zrak Stvaranja to takoe pokazuje.
U ovom trenutku prouavanje Zraka Stvaranja i optih zakona jo
uvek nije znanje - ono je samo jezik; ali uz pomo tog jezika biemo u
stanju da govorimo o mnogo raznih stvari za koje obinom jeziku
nedostaju rei, izrazi, veze meu stvarima. Prouavajui taj novi jezik
shvatamo meusobne odnose stvari jer on sve povezuje - sve to znamo
ili moramo da znamo ili to moe biti od interesa da se zna u svetu.
Prednost tog jezika je u tome to, koristei neki njegov termin, ne
objanjava samo ta je taj objekt i koje mesto zauzima u svojoj
neposrednoj okolini, ve takoe pokazuje njegovo mesto u itavom
univerzumu.

Ako uzmemo Zrak Stvaranja kao sled dogaaja, na njega moe da

se gleda kao na jednu oktavu. To je silazna oktava u smislu irenja i
diferencijacije. Prvi interval u toj oktavi popunjen je Voljom Apsoluta.
Da bi se popunio drugi interval izmeu planeta i Zemlje, kosmiki je
stvoren specijalni instrument. Taj instrument je organski ivot na
Zemlji. U Zraku Stvaranja organski ivot na Zemlji igra veoma vanu
ulogu jer on obezbeduje prenos energije i ini moguim rast Zraka. Deo
Zraka koji raste je Mesec. Ideja je da e na kraju Mesec postati nalik na
Zemlju a Zemlja nalik na Sunce; tada e se pojaviti novi Mesec, pa e
se tako rast nastaviti do odreene take. To je, meutim, prilino daleko
od nas.
Organski ivot je neka vrsta prijemnika koji hvata i prenosi uticaje
koji dolaze sa planeta Sunevog sistema. Istovremeno s tim to slui
kao sredstvo komunikacije izmeu Zemlje i planeta, organski ivot
hrani Mesec. Sve to ivi slui ciljevima Zemlje; sve to umire hrani
Mesec. Ovo isprva zvui udno, ali kad shvatimo principe koje vladaju
organskim ivotom, uvideemo da je on zasnovan na veoma strogom
zakonu, zakonu da se jedna klasa ivih bia hrani drugom klasom. To
omoguava ne samo da organski ivot odrava sam sebe, ve takoe i
da hrani Mesec i slui kao prenosnik energije. Zato organski ivot slui
mnogim ciljevima - ciljevima veih svetova, planeta, Zemlje i Meseca.
Postavlja se pitanje kako to moemo da dokaemo? Kasnije moemo
pronai odreene dokaze pomou analogije sa ovekom, jer je ovek
izgraen na istom principu kao i Zrak Stvaranja. Ima mnogo stvari koje
ne moemo da dokaemo na objektivni nain, ali moda moemo da
naemo dokaze prouavajui sebe.
P: Zato dua posle smrti odlazi na Mesec?
O: Mesec je gladan.
P: Zar nije i Zemlja takoe gladna?
O: itava povrina Zemlje, njen raspored i struktura, zavise od
organskog ivota. Zemlja prima telo, jer to je ono to ona eli. To zavisi
od ukusa i apetita. Mesec eli jednu stvar, Zemlja drugu. To je veoma
zanimljiva ideja. Kasnije e jasnije videti na koji nain su stvari
povezane, kako jedna stvar omoguava drugoj da raste. Na taj nain do
Meseca dolaze izvesne materije koje inae ne bi mogle da stignu do
njega. I one dolaze u ve svarenom obliku.
P: ta je Zemlja? Da li je ona iva? Gde se zavrava organski ivot
i poinje Zemlja?
O: Organski ivot je sasvim odreena stvar - ivotinje, biljke, ovek
i svi mikroorganizmi. to se Zemlje tie, svakako da je ona ivo bie,

samo u sasvim drugaijoj razmeri. U prirodi nita nije mrtvo. Jedino

su neki ljudi mrtvi.
P: Kakvog je oblika komunikacija izmeu organskog ivota i Ze
mlje?
O: Postoji veliki broj oblika komunikacije. Na primer, kad udie
vazduh, to je komunikacija.
Mi smo ovde na Zemlji kao deo organskog ivota. Organski ivot
podlee odreenim uticajima koji dolaze sa svih planeta i takoe utiu
na nas poto smo njegov deo. Mi takoe podleemo odreenim uti
cajima koji dolaze sa Sunca, iz Mlenog puta, a moda podleemo i
uticajima Svih Svetova, iako su, naravno, uticaji Svih Svetova na
pojedinanog oveka veoma mali. Ne znamo mnogo o uticajima koji
dolaze sa Meseca, ali znamo da on igra veoma vanu ulogu u organskom
ivotu, i bez razumevanja na kakav nain je sve povezano i na kakav
nainje ivot ljudi na Zemlji povezan sa planetama i Suncem ne moemo
da razumemo ovekov poloaj i njegov sadanji ivot ovakav kakav
jeste. Bez ovog dijagrama je, na primer, nemogue da se razume da
ovek ivi na veoma loem mestu u svemiru, i da su mnoge stvari na
koje gledamo kao na nepravedne, protiv kojih se bunimo i pokuavamo
da se borimo, u stvari rezultat tog poloaja organskog ivota na Zemlji.
Da smo na Mesecu, bilo bi jo gore; ne bi bilo mogunosti za razvoj.
Na Zemlji postoji mogunost za razvoj - u stanju smo da razvijemo
odreene delove u sebi.
Do nas, kao pojedinaca, dopire veoma malo planetarnih uticaja.
Planetarne uticaje uglavnom oseaju mase ljudi; zato su oni odgovorni
za ratove, revolucije i sline stvari. Pojedinac veoma malo podlee
planetarnim uticajima jer je onaj njegov deo na koji moe da se utie
nerazvijen. Taj nerazvijeni deo je sutina.
U izvesnoj meri ovek takoe podlee uticaju Sunca, a moe se
otvoriti mnogo viim uticajima ako razvije vie centre i postane s njima
povezan. Razvoj, prema tome, znai prelazak s jedne na drugu vrstu
uticaja. U ovom trenutku mi smo u veoj meri pod uticajem Meseca.
Da bismo se otvorili viim uticajima, moramo da postajemo sve svesniji.
P: Na koji nain podleemo uticaju Meseca?
O: Mesec igra veoma vanu ulogu u naem ivotu ili, bolje reeno,
ivotu organskog ivota na Zemlji. Mesec upravlja svim naim pok
retima. Ako pokrenem ruku, to je uinio Mesec, jer bez uticaja Meseca
to ne moe da se dogodi. Mesec je nalik na klatno na starinskom satu,

a organski ivot je nalik na mehanizam sata koji to klatno pokree.

Delovanje Meseca na na ivot je isto mehaniko. On deluje pukom
teinom, i prima vie energije koje ga malo po malo ine ivim. Ako
se sea etiri vrste energije: mehanika energija, ivotna energija,
psihika energija i energija svesti, tada Mesec deluje mehanikom
energijom, privlaei materiju due kao dinovski elektromagnet. Kad
dobije tu materiju, temperatura mu se menja. Mesec je na veoma niskom
stupnju, mnogo niem od Zemlje.
Sva naa mehaninost zavisi od Meseca. Mi smo kao marionete koje
pokreu konci, ali moemo da budemo slobodniji ili manje slobodni od
Meseca. Kad to razumemo, razumeemo da je nain da se postane
slobodniji neidentifikovanje, nepridavanje znaaja, borba sa negativ
nim oseanjima itd. U ovom trenutku ne moemo da nainimo ni korak
bez energije Meseca; konci se ne mogu odjednom presei, jer bi tada
marionete jednostavno pale. Neophodno je da najpre nauimo da se
kreemo. Svi ljudi koji ive u snu podleu uticaju Meseca. Oni ne
pruaju otpor, ali ako se ovek razvije, on postepeno moe da presee
neke konce koji su nepoeljni i da se otvori viim uticajima. Na taj nain
moe da postane slobodniji od Meseca, ako ne potpuno, u svakom
sluaju u znatnoj veoj meri nego to je to sada.
P: Dolaze li nii uticaji sa Meseca?
O: Uticaji koji su vie mehaniki. Ako ovek u potpunosti podlee
uticaju Meseca, on je maina.
P: Hoe da kae da Mesec na nas utie i fiziki i psiholoki?
O: Fiziki uticaj je neto drugo; to je normalno. Pogreno je kad
Mesec pone da utie na na um i oseanja. To se dogaa samo kad je
ovek odseen od viih uticaja; nita ga, meutim, ne moe od njih
odsei osim njega samog.
P: Moe li da nam kae jo neto o ideji hranjenja Meseca?
Q: Najpre moram da te pitam: ta ta ideja znai za tebe? Koji je
glavni princip koji vidi u njoj?
P: Ne razumem njen osnovni princip.
O: Vidi, na to moe da gleda iz razliitih uglova, ak i kad o tome
prvi put uje od mene. Kad shvati pravi prinicip, sve postaje jasno.
Kad sam to prvi put uo, svakako da je veoma udno zvualo, ali sam
istovremeno uvideo da u osnovi toga lei princip da je sve povezano,
da stvari ne postoje odvojeno, da na odreeni nain organski ivot
povezuje Zemlju i Mesec.
P: Da li u stvari Mesec prouzrokuje ljudske katastrofe tako to
zahteva odreenu hranu za sopstveno postojanje?

O: Mesec ne prouzrokuje katastrofe; sami smo krivi - ne vredi da

pokuavamo da optuimo Mesec. Pretpostavimo da zanemarimo
popravku zida i da se on srui. Ko je za to kriv? Zid se sruio usled
fizikih zakona, ali on nije odgovoran za te fizike zakone. Ako
kosmiki uticaji padnu na pravo tlo, nema katastrofa, kao to se i zid
ne rui ako ga popravljamo. Ali, naravno, moe da bude velikih
katastrofa na koje nae dranje ne utie.
P: Zato planete utiu na ljudske mase a ne na pojedince?
O: Zato to je ovekov deo na koji one mogu da utiu ili veoma mali
i nerazvijen ili previe zaklonjen linou. Linost sve te uticaje odbija,
i ovek podlee zakonu sluaja. Kad bi ovek iveo u svojoj sutini,
podlegao bi planetarnim uticajima, ili, drugim reima, uticaju sudbine.
Drugo je pitanje da li bi mu to ilo u prilog; u jednom sluaju to moe
da bude bolje, a u drugom gore, ali je uglavnom bolje. Planetarni zraci
nisu u stanju da prodru kroz linost, osim izuzetno.
Planetarni uticaj kod ljudi u masi pogaa one delove koji su uvek
prisutni. Najvei deo ljudi u masi su ljudi br. 1, to e rei ljudi koji
ive u instinktivnom i motorikom centru. A glavna pokretaka mo u
oveku br. 1 je imitacija i fantazija. Kad ljudi potpadnu pod mo
imitacije i fantazije, veoma lako prihvataju mehanike uticaje; oni
poinju da imitiraju jedan drugog tako da to proizvodi krupne posledice.
Kad ljudi ive kao deo mase, niko ne moe da im pomogne; toliko
su izmeani da jedan atom ne moe da se odvoji od drugog. Na nivou
mase svi su isti. ovek moe da oekuje da e se susresti sa poeljnim
uticajima samo kad se izdigne iz mase, nikako pre toga. Uticaji koji
pogaaju masu su nepoeljni; to su uticaji koji nas odravaju u niskom
stanju. Postoje poeljni uticaji koji pojedincima pomau da se izvuku,
ali oni mogu pomoi samo eveku koji stoji malo iznad mase. Mi
moemo da oekujemo pomo, ali tek na odreenom nivou; jer, emu
bi sluili nai napori ako bi neko mogao da nas uhvati za ui i povue
uvis? Ako postanemo svesni, to je kao da imamo volju na viem nivou;
a ako moemo da "inimo" moemo da se izolujemo od velikog broja
planetarnih uticaja koji pogaaju masu.
P: Da li je na cilj da se razvijamo tako da kao pojedinci moemo
da se otvorimo planetarnim uticajima?
O: To nee biti individualni uticaj, ve e biti u skladu s tvojim
tipom. Pojedinci se razlikuju u skladu sa svojom sutinom. Sutina ili
tip oveka jeste rezultat planetarnih uticaja. Planete nas ine ovakvim
kakvi smo. Razliite kombinacije planetarnih uticaja stvaraju razliite
sutine.

P: Rekao si da u toj meri podleemo kosmikim zakonima da

planetarni uticaji izazivaju ratove. Da li je to sudbina?
O: Kad sam govorio ta znai sudbina, u obzir sam uzeo samo ono
to zaista moe da se nazove sudbinom, ali je za mnoge ljude sudbina
mnogo ira. Kad ih zahvati neki veliki pokret, kao to su politiki
pokreti, ratovi, revolucije, to za njih postaje sudbina.
Mora da se razume zato smo govorili o planetarnim uticajima, zato
smo ih spominjali i u vezi sa im. Glavna ideja je da planetarni uticaji
mogu da budu vrlo razliiti. Nae stanje privlai i odbija planetarne
uticaje. Mi ne moemo da znamo ta su oni, moemo da znamo samo
nae stanje. Ako pamti sebe, moe da privue dobre planetarne
uticaje; ako si mehanian, privlai loe uticaje.
P: Da li je veliki broj zakona kojima podleemo proizvod razliitih
"ja" u nama?
O: Da, u velikoj meri. Kroz oveka prolaze sile, a on ih smatra
svojim sopstvenim eljama, naklonostima, privlanostima. To, me
utim, kroz njega samo prolaze sile iz svih pravaca. Polazei od Sveta
3 sile doseu oveka i mogu da proizvedu dela, stavove, ili da budu
odbaene. Mi smo u stanju da prouimo samo posledice koje one mogu
da proizvedu. Za sve to smo zainteresovani samo iz perspektive sopstvene dobiti, ostalo nas ne interesuje. Vie sile ili vii uticaji su
prirodni, kosmiki; mi se, meutim, moemo otvoriti da ih primimo ili
se izolovati od njih. Ako spavamo, zatvoreniji smo za njih, i to vie
spavamo, sve smo zatvoreniji. Ako se probudimo, otvaramo se viim
uticajima.
P: Kae da podleemo zakonu sluaja. Od kojih izvora uticaja taj
zakon potie? Moemo li ga se osloboditi?
O: Sluaj ima mnogo razliitih ispoljavanja. Veoma brzo nakon to
se neto vie probudimo najjednostavniji oblici poinju da nestaju. Ovo,
meutim, ne moe da shvati bukvalno. Ovaj zakon je veoma krupan
i mnogostran. U pitanju je stepen. Samo su u Apsolutu stvari apsolutne.
Za nas postoji dugako stepenite, i sa svakom stepenicom ovek je
slobodniji. Ako si na dnu, ne moe da govori ta e se dogoditi kad
bude na vrhu. Moe jedino da kae: "Ako ponem da radim da se
oslobodim zakona sluaja, da li e mi ivot biti manje haotian?"
Naravno, ako ima trajni cilj, bie slobodan od sluajnih ciljeva. Na
uda zaboravi. Svaki pravac ulaganja napora dae rezultate u tom
pravcu, mada postoje povezanosti.
P: Kako da se ovek oslobodi od loih uticaja?

O: Pre nego to moemo i da pomislimo o "injenju" moramo da

pokuamo da razumemo ta su ti uticaji. Greka koju svi neprekidno
prave je to to misle da mogu da "ine". Mi ne moemo da "inimo",
ali ako znamo tu injenicu, moemo da neto promenimo.
P: Poto jo nismo razvili vie centre, kako primamo uticaje koji
dolaze iz viih svetova?
O: Nae uobiajeno stanje je relativno; u svojim najboljim tre
nucima prijemivi smo za vie uticaje. Oni do nas stiu kroz centre.
Poto nismo trajno povezani sa viim centrima, oni na nas utiu ukoliko
nisu suvie duboko zakopani, i poneto uspe da stigne do nas preko njih.
P: Koja je svrha ljudskog postojanja?
O: Ni ovek ni oveanstvo ne postoje odvojeno, ve kao deo celine
oraganskog ivota. Zemlji je potreban sav organski ivot - ljudi,
ivotinje, biljke. Zrak Stvaranja je grana koja raste, a ta komunikacija
je neophodna da bi ova grana mogla da raste. Sve je povezano, nita
nije odvojeno, i manje stvari, ako postoje, slue neem veem. Organski
ivot slui planetarnim ciljevima, on ne postoji sam za sebe. Pojedinac
je u njemu visokospecijalizovana elija, ali u toj razmeri pojedinana
elija ne postoji - suvie je mala. Naa uobiajena perspektiva veoma
je naivna i antropocentrina: sve se okree oko oveka. ovek je,
meutim, prilino beznaajna stvar, deo ogromne maine. Organski
ivot je posebna jedinica u kosmosu, a ovek je deo u toj ogromnoj masi
organskog ivota. On ima mogunosti da se dalje razvija, ali taj razvoj
zavisi od njegovih sopstvenih napora i razumevanja. U kosmike ciljeve
se uklapa to da odreeni broj ljudi treba da se razvije, ali ne i svi, jer
bi to bilo u suprotnosti sa drugim kosmikim ciljevima. Oigledno je
da ljudski rod mora da bude na Zemlji, ivei ovaj ivot i patei.
Odreeni broj ljudi, meutim, moe da pobegne - to se takoe uklapa
u kosmike ciljeve.
Prema tome, kao pojedinci u kosmosu uopte nismo vani. U odnosu
na kosmos ne moemo da govorimo ak ni o oveanstvu - moemo da
govorimo samo o organskom ivotu. Kao to sam rekao, mi smo deo
organskog ivota, a organski ivot u Sunevom sistemu igra odreenu
ulogu, samo to je to u odnosu na nas veoma krupna stvar. Navikli smo
da o sebi mislimo pojedinano, ali tu iluziju vrlo brzo gubimo. Korisno
je da se razmilja o razliitim razmerama; posmatraj stvar u pogrenoj
razmeri i izgubie pravac.
P: Da li si rekao da je bilo predvieno da neki od nas treba da se
razviju?

O: Prema naem poznavanju stvari, to potpada pod iste zakone kao,

na primer, saobraajne nesree. Dobro je poznato da u svakom velikom
gradu odreeni broj ljudi pogine u saobraajnim nesreama. Nije
odreeno ko e poginuti; nije neophodno da to bude odreena osoba,
ve odreen broj. Na isti nain odreen broj ljudi moe imati priliku da
pobegne - ali to ne mora da bude sluaj. U tome je razlika.
P: Da li nam je mogunost data, ili moramo da je stvorimo pod
pritiskom okolnosti?
O: Mogunost nam je data. Svaki normalan ovek ima tu mo
gunost. Ostalo zavisi od nas. Individualno ljudi postoje samo radi sebe
samih. Oni, meutim, ak ni za same sebe ne slue nikakvom korisnom
cilju. Ako ovek raste i postane drugaiji, on moe da na neki nain
postane vaan kao pojedinac, mada to ne moemo pouzdano da znamo.
To se, meutim, odnosi samo na razvijenije ljude, ne na mehanikog
oveka.
P: Zato Sunce, planete i Mesec ele da meusobno komuniciraju?
O: Sve su one jedna stvar; stvari izgledaju odvojene samo nama. U
stvarnosti su sve povezane kao delovi tela. To je kao cirkulacija krvi u
organizmu ili protok biljnih sokova u grani koja raste. Zato je ko
munikacija neophodna.
P: Kolikom broju zakona podlee ovek?
O: To ne znamo. Moemo jedino da govorimo o Zemlji, kojom
vlada 48 zakona, ali u odnosu na oveka ne moe da se koristi ista
razmera. Moe jedino priblino da se kae da je u odnosu na Zemlju
organski ivot u istom poloaju kao Mesec, pa prema tome njime vlada
96 zakona. To je, meutim, samo princip. ovekom vlada mnogo vie
zakona.
P: Moe li da nam da primer nekog od 48 zakona?
O: Nije stvar u nabrajanju nego u razumevanju ta ta ideja znai.
ovek ne podlee jednoj, ve mnogim vrstama zakona. Njime, kao i
svakim stvorenjem na Zemlji, pre svega vladaju fiziki zakoni, to znai
da moe da ivi samo u odreenim granicama temperature. Dalje, mora
da postoji odreena koliina vlage u vazduhu, a vazduh mora da bude
odreenog hemijskog sastava da bi ovek mogao da die. ovek je
takoe ogranien odreenom vrstom hrane koju moe da vari. Sve te
stvari su za oveka zakoni. Potom je tu, da pomenemo sasvim jednos
tavne zakone, nae neznanje. Mi sebe ne poznajemo - to je zakon. Kad
bismo poeli da poznajemo sebe, oslobodili bismo se jednog zakona.
Ne moemo, kao to sam rekao, da napravimo njihov popis, jer neki

od njih nemaju ime, ali neke znamo. Znamo, na primer, da svi ljudi
podleu zakonu identifikacije - to je jo jedan zakon. Prema tome, da
bismo se oslobodili zakona, neophodno je da otkrijemo jedan zakon
kojeg moemo da se oslobodimo i da ga se oslobodimo. Potom, kad se
oslobodio tog zakona, ovek moe da pronae drugi, oslobodi se i
njega, i tako dalje. To je praktini nain da se prouavaju zakoni.
P: Ima mnogo zakona kojima moramo da se pokorimo, na primer
neophodnost da se toliko dugo spava svake noi. Da li je to nain da
razumemo koliko smo maine?
O: Pa, ne ba, jer je zakon sna kosmiki zakon. ovek je tako
nainjen; mnogi kosmiki zakoni odravaju to ustrojstvo. Ima, me
utim, zakona koji nas sa svih strana ometaju ili nas dre u potinjenosti,
a da uopte nisu neophodni - nemaju ni dobru stranu, niti su kosmiki
neophodni. Nama vlada veliki broj nepotrebnih zakona, a najvie zakon
nae sopstvene mehaninosti. On nas posebno zadrava. Mi ivimo, na
primer, podloni zakonu negativnih oseanja - to nipoto nije neo
phodan zakon; bez negativnih oseanja moemo da ivimo mnogo
srenije, iako ljudi u to ne veruju.
P: Hoe da kae da moramo da se pokoravamo svim tim zakonima?
O: Mi ne moemo da potpadamo ili ne potpadamo pod njih; oni nas
ne pitaju - mi smo okovani. Oni nas kontroliu, vladaju nama i
usmeravaju nas.
P: Moemo li da se oslobodimo?
O: Moemo - pod odreenim uslovima. Ovde u igru ulaze Putevi.
etiri Puta su naini da se oslobodimo nepotrebnih zakona. Bez pomoi
kole ovek ne moe da zna kojih zakona moe da se oslobodi niti da
pronae naine da ih se oslobodi. Ideja je da nama vlada isuvie
mehanikih zakona. Na kraju moemo da se oslobodimo nekih od njih
tako to emo se potiniti drugim zakonima. Jedini nain da se umakne
moi jednog zakona je da se potinimo drugom. To je, meutim, samo
opta ideja. Moe ti se pokazati put, ali mora da radi sam.
P: Zar prihvatanje novih zakona u kolama ne vodi reima i novom
rastu akademizma?
O: Rezultat rada na sebi nije stvaranje novih zakona, ve os
lobaanje od nepotrebnih zakona. Disciplina neophodna za period
prouavanja jeste samo sredstvo, a ne cilj. U prouavanju sebe neophod
no je da se razume i da se bude svestan. Ne moe da pobegne pomou
rei. Upravo je to nemogue.
P: Da li mogunost stvaranja trajnog "ja" zavisi od broja zakona
kojima je ovek potinjen?

O: Da. Pokuaj da pronae analogiju ta znai biti potinjen veem,

a ta manjem broju zakona. Pretpostavimo da ovek ivi obinim
ivotom; postoji regrutacija i on stupa u vojnu slubu. Dok je u vojsci,
on podlee veem broju zakona, a kad odslui vojni rok, manjem.
Pretpostavimo zatim da je tokom sluenja vojnog roka uinio neki
prestup i da je zatvoren. Tada on podlee zatvorskim zakonima pridodatim na vojne zakone, pridodatim na zakone njegove zemlje, fizike
i bioloke zakone, i tako dalje. Da bismo razumeli ovu ideju moramo
da pronaemo takvu vrstu analogije. Ako je, na primer, ovek zdrav,
on podlee odreenom broju zakona; ako je bolestan, podlee veem
broju.
P: Ali ne u stvarnosti?
O: Da, u stvarnosti; mora da slua svog lekara ili ode u bolnicu gde
podlee njenim zakonima.
P: Ako imam zubobolju, kakva je svrha toga?
O: Zaista ne znam.
P: Nije li to deo kosmikog nacrta?
O: Ne, nema nacrta. O svrsi ne moe da govori bez principa razmere
i relativnosti. Nemogue je da se ista svrha odnosi i na manju i na veu
razmeru. Sve ima svoj uzrok, ali nema sve cilj ili svrhu; ne sme da
zaboravi na ideju razmere.
P: Izgleda da je priroda prema oveku veoma nepravedna i veoma
okrutna.
O: ta naziva prirodom? Zemljotres je takoe priroda. Primenimo,
meutim, na trenutak re "priroda" na organski ivot. Oigledno je da
je on stvoren ovakav kakav je jer nije bilo drugog naina. Ako nam se
to ne svia, moemo da prouimo naine da pobegnemo. Pojedinano
smo suvie mali da bi za nas znala bilo koja via sila. Ko je, prema tome,
pravedan ili nepravedan? Mi operiemo nestvarnim idejama. Pravda i
nepravda mogu da postoje u malom ograninom krugu, u odreenim
ogranienim okolnostima. U veoj razmeri, meutim, ova ideja gubi
svoje znaenje. Istovremeno, ideja o pravdi je zanimljiva, jer ljudi na
tom mestu gube veliku koliinu energije. To rasipanje moemo da
prekinemo, ali ne moemo da popravimo stvari u svetu. ivot je
nepravda od poetka do kraja. Moramo, na primer, da umremo - to je
najnepravednije. Delimo stvari na pravedne i nepravedne, a kakvo
pravo na to imamo? Sav organski ivot zasnovan je na nepravdi. On je
farma koja samu sebe odrava da bi odgajala make i pacove. Make
jedu pacove, a pacovi make. ta znai pravda meu makama i

pacovima? Takav je ivot. Nije to ba krasno. Na cilj je da iz toga

izaemo; nije na posao da se oseamo indignirano, to je jednostavno
gubljenje energije. Ne smemo, meutim, zamiljati da su stvari dru
gaije nego to jesu.
P: Zar e oveka meriti istim merilom kao i ostatak organskog
ivota?
O: Razlike nema, jedino to su ostale vrste potpuno razvijene, dok
je ovek razvijen samo dopola.
P: Kako to da ovek, koji je samo jedno od ispoljavanja organskog
ivota, treba da bude odabran da dobije ansu za dalji razvoj?
O: Ne mislim da je stvar u izboru, mislim da pitanje treba da se
postavi iz drugog ugla. Iz te perspektive na itav organski ivot moe
da se gleda kao na dugaak eksperimentalni rad sa ciljem da se proizvede
bie koje je u stanju da samo evoluira. Ako je ovek u stanju da dostigne
vie stanje, to je zato to je na takav nain napravljen - napravljen da
bude bie koje se samo razvija. Druga bia su samo eksperimenti da se
razviju razliite osobine, ona ne poseduju sve kvalitete koje poseduje
ovek.
ovek je maina, ali ima razliitih maina, i one mogu biti nainjene
u razliite svrhe. Ako se maina koristi u svrhu s kojom je i napravljena,
stvar je na svom mestu, ali ako je napravljena s jednim ciljem, a koristi
se za drugi, stvar nije u redu. ovek je posebna maina, napravljena sa
odreenim ciljem; napravljen je da bude prijemnik viih uticaja koji
dolaze iz svetova 3, 6 i 12, a poto moe da primi te uticaje, moe i da
postane nezavisan od sveta koji ga okruuje.
P: Kako ovek moe da se izvue iz situacije u kojoj se nalazi?
O: On moe da umakne nekim od zakona. Na drugim nivoima stvari
podleu drugim zakonima.
P: Onda je ovek u viem stanju svesti podloan manjem broju
zakona nego mi?
O: Svakako, poto je najvei broj zakona kojima moramo da se
potinimo rezultat naeg sna i nesvesnosti. Svaki korak koji nainimo
u pravcu vee svesnosti ini nas slobodnijim. Pretpostavimo da je ovek
zadovoljan mehanikim ivotom; u tom sluaju odseca sebe od viih
uticaja i zadovoljava se onim koji poinju od sveta 24. Prirodno da je
tada u gorem poloaju od oveka koji prima uticaje iz viih svetova.
Zakoni ili uticaji sveta 3 i 6 mogu da dou samo preko vieg mentalnog
centra, a uticaji sveta 12 preko vieg emocionalnog centra.

Mora, pored ovog, da razume da se mnogi uticaji mogu primiti

mehaniki, dok je za mnoge druge potreban napor. tavie, uticaji u
oveku ne ostaju takvi kakvi su - u njemu se preobraavaju. Sve zavisi
od toga kako se preobraze.
P: Da li je ovek odgovoran za ono to ini, dok ivotinje nisu
odgovorne?
O: ovek 1, 2 i 3 je manje odgovoran; ljudi broj 4 i dalje su vie
odgovorni; odgovornost raste. ivotinja nema ta da izgubi, ali ovek
ima. Kad pone da se razvija, ovek mora da plati za svaku greku koju
poini. Ako ne vlada sobom, kao u snu, nema ni odgovornosti, ali ako
ima makar i malu mogunost kontrole, mogunost da bude manje ili
vie budan, ovek je ve odgovoran.
P: To podrazumeva pravdu.
O: Ne, niko ne bi rekao da je pravda to to mora da plati za
sopstvene greke. Najvei broj ljudi misli da je pravedno kad ovek
dobije ono to eli, a ne ono to je zasluio. Pravda mora da po
drazumeva odreenu usklaenost izmeu dela i posledica dela. Sigurno
da tako neto ne postoji, niti moe da postoji, pod upravom zakona
sluaja - a mi podleemo tom zakonu. Kad upoznamo glavne zakone,
razumemo da ivimo na loem mestu, zaista loem. Ne moemo,
meutim, da ivimo ni na jednom drugom, pa zato moramo da vidimo
ta moemo da uradimo ovde. Ne smemo samo da zamiljamo da su
stvari bolje nego to jesu.
Pitanje pravde i nepravde je veoma dobar predmet za razmiljanje,
jer na taj problem ljudi troe mnogo energije. Oni koriste rei, ali ne
predoavaju sebi zato jednu stvar zovu pravednom a drugu nepraved
nom. Pa ipak je jedna stvar uvek povezana sa drugom, jedna stvar
neizbeno proizilazi iz druge. Mi samo pretpostavljamo da pravda mora
da postoji u svakoj razmeri. Pokuaj da objasiu ta je pravedno, a ta
nepravedno. Kako moe da zna? Ljudi su maine. Kako maine mogu
da budu pravedne? To nije osobina maina. O pravdi i nepravdi moe
da govori ako su ljudi odgovorni, kao ovek broj 5; ako, meutim,
postupaju na nain na koji ih uslovi i okolnosti prisiljavaju, ta moe
da oekuje? Veoma esto je naa ideja o nepravdi zasnovana na veoma
uskom shvatanju. Ne poredimo stvari i ne vidimo da je to njihov
prirodan poredak. O nepravdi ne moemo da govorimo sve dok mislimo
da je ona izuzetak. Kad je sagledamo kao pravilo, moemo da razmiljamo kako da od nje umaknemo. U naem sadanjem stanju ne
moe biti pravde - nema pravde u zatvoru. Kad ovek shvati da je u
zatvoru, jedina stvar o kojoj moe da ozbiljno misli jeste kako da

pobegne, a ne da sedi i kuka na nepravdu u zatvoru. Ljudi su maine,

pokrenuti su na odreeni nain i kotrljaju se, a kad nalete na zid,
zaustave se i poinju da se kotrljaju unazad. Pravda, kao i mnoge druge
stvari, zavisi od mesta. Hajde da joj odredimo mesto iz perspektive
sistema. Poinjemo podelom oveanstva na razliite krugove. Sad
moemo da vidimo gde se javljaju nesporazumi oko pravde. Pravda
zaista poinje u drugom krugu, kad ljudi ponu da bolje razumevaju
jedni druge; u krugu unutar njega ima jo vie pravde, a jo vie u
najunutranjijem krugu. U spoljanjem krugu pravda moe da bude
jedino sluajna, kao i sve drugo. Pravda, kao i mnoge druge stvarne i
izmiljene stvari, kao npr. pozitivna oseanja, znanje odreenih stvari,
kao to je budui ivot, razumevanje meu ljudima i tako dalje, koje
elimo da naemo ovde, ako uopte postoje, postoje samo u unutranjim
krugovima, a ovde, u spoljanjem krugu, su nemogue.
P: Da li e stvari da ostanu ovakve kakve su sve dok svi ne postanu
svesni?
O: Stvari e da ostanu kakve jesu, ali mi moemo da pobegnemo.
Potrebno je mnogo znanja da bismo videli od ega moemo da se
spasemo, a od ega ne. Meutim, prva lekcija koju moramo da nauimo,
osnovna stvar koja nas spreava da ne pobegnemo, jeste to to ne
shvatamo da je neophodno da upoznamo svoj poloaj. Poznavanje
sopstvenog poloaja ve ini taj poloaj boljim.
P: Ako je ovek analogan svemiru, moemo li da razumemo koja
su tri zakona u oveku?
O: Da, moemo. Ako uzmemo Svet 6, vidimo da u njemu postoji
est vrsta zakona, tri iz sveta koji je iznad njega i tri njegova sopstvena.
Prema tome, moemo da kaemo da su zakoni koji pripadaju Svetu 6
polovina zakona koji njime vladaju. Uzmimo sad Svet 12. Tri njegova
sopstvena zakona ine jednu polovinu, jednaku drugoj polovini koju
ine ostalih devet zakona; i tako dalje, dok ne doemo do oveka. Tri
ovekova zakona ine polovinu ukupnog broja zakona koji njime
vladaju. Iz toga vidi - to su sile suptilnije, to ih manje dolazi do
oveka.
P: Zato oni predstavljaju polovinu?
O: Zato to zauzimaju pola mesta, a mogu ak da zauzmu i celo,
dok ostale sile mogu da uopte ne deluju. Sve zavisi od toga kojim smo
uticajima otvoreni - viim ili niim.
P: Rekao si da organskim svetom vlada devedeset est zakona, isto
kao Mesecom?

O: Broj je isti, ali se sasvim drugaije ispoljavaju. Organski ivot

ne lii na Mesec. Mesec je nebesko telo, a organski ivot opna koja
prekriva povrinu Zemlje. Broj zakona samo pokazuje odnos odreene
jedinice prema celini, ali ne i njeno bie i sastav.
P: Zar nisi rekao da planete utiu na situaciju - ratove i slino?
O: Da, one mogu da prouzrokuju ratove. itav solarni sistem je
jedna jedinica, pa je u njemu sve povezano sa kosmikim uzrocima i
sve u njemu utie na ivot na Zemlji. Ali, kad postoje uzroci koji mogu
da prouzrokuju rat, oni zavise od stanja oveanstva u odreenom
vremenu i mestu. Ljudi mogu da prue manji ili vei otpor. Ako su u
odreenom trenutku ljudi u odreenoj zemlji u boljem stanju, pruie
vei otpor.
P: Utie li Zemlja takoe i na Mesec i ostale planete?
O: Da, ali nas interesuje samo ta utie na organski ivot, a preko
njega i na nas.
P: Kako moemo da proverimo proizvoljnu tvrdnju o ulozi or
ganskog ivota i o tome da je Mesec najmlai u Zraku stvaranja?
O: Proizvoljnih tvrenja nema - ona sva proizilaze iz sistema. Ovo nije
moj sistem. Nisam ga ja izmislio. On nije zanimljiv kao puka teorija;
zanimljiv je tek kad shvatimo da dolazi iz vieg uma. Poeo sam od
psihologije da bih vam dao priliku da steknete uvaavanje ovih ideja.
Ako si ga stekao, bie strpljiv sa ovim delom.
P: Radimo li mi protiv prirode? Vrlo esto stiem utisak da je zaista
tako.
O: Mi radimo protiv prirode, ali priroda je relativan pojam. U
koncentrinim krugovima svetova unutar drugih svetova, ako radi
protiv prirode, radi protiv jednog koncentrinog kruga, ali ne obavez
no i protiv drugog kruga. To nije sve jedna priroda; protiv prirode ne
moe da radi izvan prirode; ako izae iz jedne prirode, ulazi u
drugu.
P: Na kojim injenicama je zasnovana pretpostavka da se ovek
moe pobuniti protiv svog mesta u svemiru, i da to nije jo jedna iluzija.
O: Ali, ovek to ne moe. ovek ne moe da ode sa Zemlje, ali
moe biti podloan drugaijim zakonima ostajui u istom poloaju, na
istoj Zemlji. On moe biti podloan jednom ili drugom skupu zakona,
i mogue je da to posmatramo ako znamo ta to znai. Moemo da
posmatramo kako ljudi u obinom ivotu ive podloni razliitim
skupovima zakona, a kad tu injenicu potvrdimo makar i u malom
obimu, lako moemo da razumemo da to moe ii i dalje. Mora da

razmilja ta znai iveti podloan drugaijim zakonima. ak i ovakvi

kakvi smo, imamo odreeni izbor, moda ne potpunu mogunost
izbora, ali mnoge stvari moemo da promenimo ako pravilno biramo.
P: Mora li ovek da mnogo zna pre nego to je u stanju da vri izbor
izmeu raznih uticaja?
O: To je veoma vano pitanje, zato to tu nije u pitanju znanje, ve
bie. ovek podlee uticajima iz razliitih delova svemira. U jednom
stanju pobeduje jedna vrsta uticaja, u drugom druga. I u ivotu istog
oveka jednog dana moe da vlada jedna vrsta uticaja, a drugog druga.
P: Da li se zbog lane linosti potinjavamo veem broju zakona?
O: Ba tako, velikom broju potpuno beskorisnih mehanikih zakona.
P: Kakav je znaaj prouavanja tabela i dijagrama?
O: Kad pone da prouava sistem, sigurno ima mnotvo pitanja
i misli o svetu, odnosu razliitih stvari i sebi u svetu. Dijagrami i
prouavanje zakona ti daju novu perspektivu; razmiljao si na jedan
nain, a sada, pomou tih dijagrama i principa, poinje da raznulja
na drugi.
P: Da li e ovo teorijsko znanje o svemiru pomoi da se povea
razumevanje?
O: Ono nije teorijsko, ono je veoma praktino, i sigurno da e
pomoi rastu razumevanja, jer e stvoriti vrstu podlogu za njega. Zrak
Stvaranja je sistem eliminacije, uproavanja - on uklanja sve to nije
praktino. Pomou Zraka Stvaranja iz svemira uklanjamo sve to se ne
odnosi na nas, sve to ne moe da se praktino razume. Kao to sam
rekao, u prouavanju Zraka Stvaranja koristimo princip razmere. On
se odnosi na nae opaanje stvari, a opet, iz druge perspektive, odnosi
se takoe i na same stvari. To mora da se razume: on nije puka
subjektivnost, jer stvari u razliitim razmerama podleu razliitim
zakonima.
Pored toga, sve velike ideje, kao to su one o Zraku Stvaranja i
osnovnim zakonima svemira, jesu neophodne, jer nae razmiljanje
usmeravaju pravim kanalima. Ako ih odbaci, ako samo pokuava da
pamti sebe, a iskljui sve druge ideje, nee to moi da uini.

Sada moramo da govorimo o tome od kakve materije je univerzum

nainjen. Sve materije sveta koji nas okruuje, hrana koju jedemo, voda
koju pijemo, vazduh koji udiemo, zidovi naih kua, naa sopstvena

tela - sve je proeto svim materijama koje postoje u svemiru. Nije

neophodno da prouavamo ili analiziramo Sunce da bismo nali sunevu
materiju; ta materija postoji u nama i proizvod je deobe naih atoma.
Isto tako u sebi imamo materije iz svih drugih svetova. U tom smislu
je ovek zaista univerzum u malom; u sebi ima sve materije od kojih se
Univerzum sastoji; u njemu deluju iste sile, isti zakoni koji vladaju
ivotom itavog sveta. Prema tome, kao to sam rekao, prouavajui
oveka prouavamo svemir, i obrnuto,
Potpuna paralela izmeu oveka i svemira moe se, meutim,
uspostaviti samo ako oveka uzmemo u punom smislu te rei, to jest,
oveka ije su uroene moi i sposobnosti razvijene. Nerazvijeni ovek,
ovek koji nije dovrio svoju evoluciju, ne moe se posmatrati kao
potpuna slika sveta - on je nedovreni svet.
Kao to je ranije reeno, zakoni su svuda isti, na svim nivoima. Ti
isti zakoni proizvode razliite pojave ispoljavajui se u razliitim
svetovima, to jest, u razliitim uslovima. Prouavanje odnosa zakona
prema nivoima na kojima se ispoljavaju dovodi nas do prouavanja
relativnosti.
Ako uzmemo Zrak Stvaranja, moramo da se setimo da su svetovi
jedan sa drugim povezani u skladu sa Zakonom broja tri. Drugim
reima, prva tri uzeta zajedno stvaraju fenomen koji utie na naredne
svetove, i tako dalje. U prva tri sveta Apsolut je provodnik aktivne,
Svet 3 provodnik pasivne, a Svet 6 provodnik neutraliue sile. Drugim
reima, Apsolut je Ugljenik, Svet 3 Kiseonik, a Svet 6 Azot.
Ako tri sile poredamo u nizu u skladu sa poretkom kojim se spajaju,
dobijamo 1, 2, 3; materije koje provode te sile e, meutim, prema
svojoj gustini biti poredane sledeim redom: ugljenik, azot, kiseonik.
Prema tome, kad pone da se stvara trijada, njihov poredak je 1,3,2.
Kad su materije poredane tim redom, nastaje fenomen. Ali, za naredno
stvaranje, za uobliavanje naredne trijade, azot mora da se opet vrati na
tree mesto, u poredak 1, 2, 3, i na taj nain postaje ugljenik naredne
trijade, jer druga trijada proizilazi iz toga to neutraliua sila prve
trijade postaje aktivna. Ta izmena mesta materija u trijadi je neka vrste
kosmikog plesa koji proizvodi dejstvo.
Pokuajmo sada da shvatimo kako sile koje proistiu iz Apsoluta
moraju, da bi se manifestovale u Svetu 3, najpre proi kroz Svet 6. Jedna
analogija nam sasvim jasno pokazuje neophodnost takvog poretka sila.
Kao to sam rekao, ovekova volja moe da utie na delove tkiva u
pojedinim delovima njegovog tela. Tkivo je, meutim, sastavljeno od

elija. Da bi uticala na tkivo, ovekova volja najpre mora da utie na

elije od kojih se taj deo tkiva sastoji. Tkivo je svet razliit od elijskog,
ali u isto vreme, tkiva ne postoje odvojeno od elija, poto su sastavljena
od elija.
Svet 3 je razliit od Sveta 6, a istovremeno je sastavljen od Svetova
6, to jest svetova slinih naem Mlenom Putu. Prema tome, da bi uticao
na deo Sveta 3 (Svih Svetova), Apsolut mora najpre da utie na odreeni
broj Svetova 6 (Sva Sunca) od kojih je Svet 3 sastavljen.
Prema tome, u toku prolaska sila, Svetovi 1, 3 i 6 to je najpre u
poretku 1, 3, 6, potom u poretku 1, 6, 3, a potom, da bi sile dalje tekle,
moraju ponovo da se vrate u poredak 1, 3, 6. U narednoj trijadi Mleni
Put je ugljenik, Sunce kiseonik, a planete azot. Poto azot stoji izmeu
ugljenika i kiseonika, sila koja dolazi iz Mlenog Puta, to jest sa zvezda,
mora najpre proi kroz planete da bi dosegla Sunce.
Ovo na prvi pogled moe da izgleda udno, ali ako vizuelizujemo
strukturu Sunevog sistema, videemo jasno da drugaije ne moe da
bude. Ovde nisu potrebne analogije. Zamislite Sunce okrueno pla
netama koje se okreu oko njega, a u daljini neku grupu zvezda sa kojih
uticaj napreduje prema Suncu. Sunce, meutim, ne stoji na jednom
mestu; znamo da se ono kree; planete koje se okreu oko njega pomiu
se sa njim u prostoru stvarajui svaka sopstvenim kretanjem spiralu oko
sredinje putanje Sunca, tako da je ta sredinja putanja u potpunosti
opkoljena spiralama planeta i do nje ne moe da stigne nikakav uticaj
koji prethodno nije proao kroz planetarni svet, odnosno nije prodro
kroz prstenove spirala.
Dalje, planete koje u narednoj trijadi postaju ugljenik, moraju da
nadu odovarajui kiseonik i azot. U naem zraku stvaranja kiseonik je
Zemlja. U astronomskom zraku stvaranja, meutim, nema azota. Prema
tome, planete ne mogu da svoj uticaj direktno prenesu Zemlji, pa je, da
bi se omoguio prolazak uticaja izmeu planeta i Zemlje, stvorena
posebna naprava koja predstavlja senzitivni organ Zemlje - organski
ivot na Zemlji.
Organski ivot na Zemlji je azot u treoj trijadi. Sile koje dolaze sa
planeta najpre pogaaju organski ivot koji ih prima i sprovodi Zemlji.
Ako se setimo krajnje sloenosti ustrojstva nervnih zavretaka
senzitivnih nerava u naem organizmu, na primer zavretaka nerava
ukusa i mirisa, nee nam izgledati udno ako oveka definiemo kao
Zemljin senzitivni nervni zavretak.
Naravno, livada pokrivena travom se na mnogo naina razlikuje od
oveka - ona prima samo neke planetarne uticaje, i to veoma mali broj.

ovek prima mnogo sloenije uticaje. Ljudi se, meutim, u tom

pogledu veoma razlikuju jedni od drugih. Najvei broj ljudi vaan je
samo u gomili, i samo gomila prima ovaj ili onaj uticaj. Drugi su
sposobni da uticaje primaju pojedinano - uticaje koje gomila ne moe
da primi, jer je ona osetljiva samo na grube uticaje.
Organski ivot koji u treoj trijadi igra ulogu azota, samim tim je
ugljenik etvrte trijade Zraka. Drugim reima, on provodi aktivnu silu
koja se susree sa odgovarajuim kiseonikom i azotom. Zemlja je
kiseonik, a Mesec azot preko koga uticaj i organskog ivota stiu do
Zemlje.
Ako sada uzmemo Zrak Stvaranja podeljen na etiri trijade i imamo
na umu da je proizvod svake trijade odreeni vodonik, dobijamo etiri
vodonika, ili etiri odreene gustine materije. Moe se uzeti da te etiri
gustine materije korespondiraju sa etiri osnovne take svemira. Prva
odgovara Apsolutu, druga Suncu, trea Zemlji, a etvrta Mesecu.

Apsolut
Svi Svetovi
Sva Sunca
Sunce
Planete
Organski ivot
Zemlja
Mesec

do
si
la

Apsolut
C
Svi Svetovi O
sol
Sva Sunca N
Sva Sunca C
fa
Sunce
O
Sve Planete N
Sve Planete C
O
mi Zemlja
Organski ivot N
re

Organski ivot C
Zemlja
O
Mesec
N

Rekao sam da Zrak Stvaranja moemo da smatramo oktavom. Posle

note re, koju predstavlja Mesec, oktava ima notu do, koja je takoe
Apsolut. Prema tome, kako sledi, postoje dva Apsoluta: jedan za
poinje, a drugi zavrava Zrak. Jedan Apsolut je Sve, drugi je Nita.
Ne moe, meutim, biti dva Apsoluta, jer je po samoj svojoj prirodi
Apsolut jedno. Prema tome, Sve ukljuuje Nita, a Nita ukljuuje Sve.
Na dualistiki konstruisan um ne moe da prihvati jedinstvo suprot
nosti. Mi sve delimo, ak i Apsolut. U stvarnosti, ono to nazivamo
antiteza suprotnosti postoji samo u naim zamislima, u naoj subjektiv
noj predstavi o svetu. Meutim, ak i kad to razumemo, nismo u stanju
da razumevanje izrazimo reima; u naem jeziku nema rei koje istov
remeno ukljuuju neko tvrenje i njegovu suprotnost. Na um ne moe
da ih shvati kao jednu ideju, ba kao to ne moe da shvati slike nekih
Hindu bogova, koji u sebi spajaju potpune suprotnosti.
Sada emo ispitati prolazak zraenja izmeu etiri osnovne take
kosmike oktave. Zraenje izmeu svake dve take posmatraemo u
obliku oktave i na taj nain dobiti tri oktave: Apsolut - Sunce, Sunce Zemlja i Zemlja - Mesec.
H6

H3

H1

H12

H6

H3

H24

H12

H6

H48

H24

H12

H96

H48

H24

H192

H96

H48

H384

H192

H96

H768

H384

H192

H1536

H768

H384

H3072

H1536

H768

H6144

H3072

H1536

H12288

H6144

H3072

Apsolut

Sunce

Zemlja

Mesec

Potrebno je da se primeti da, iako postoji est intervala, samo tri je

neophodno popuniti spolja. Intervale izmeu do i si popunjavaju Volja
Apsoluta, uticaj Suneve mase na zraenje koje prolazi kroz njega, i
uticaj Zemljine mase na zraenje koje kroz njega prolazi.
Svi vodonici u ovoj tabeli predstavljaju materije sa kojima se
susreemo u prouavanju oveka. Ona je dvaput sniena kako bi bili
ukljueni samo vodonici koji imaju veze sa ovekom, i u njegovom
spoljanjem i u unutranjem ivotu.
P: Na koji nain su ti vodonici povezani sa ovekom?
O: Vodonik 768, na primer, predstavlja svu hranu koju jedemo.
Vazduh koji udiemo je vodonik 192, a nai utisci mogu da budu
vodonik 48, 24, 12, pa ak i 6. Imamo ogroman raspon utisaka, ali to
se hrane i vazduha tie, nemamo izbora. Ne moemo, na primer, da
diemo vodonik 96, jer je to vatra, usijani gasovi. Ne moemo da
jedemo vodonik 384, poto je to voda, a ne moemo da ivimo od vode.
Videe da ova tabela odgovara svim naim potrebama; ona nam
omoguava da govorimo o svim materijama u ljudskoj maini i da
uvidimo njihov meusobni odnos. Ona nam takoe omoguava da
poveemo oveka sa svemirom, poto moemo da znamo sa kog nivoa
koja materija dolazi.
Ova tabela vodonika nam ne prikazuje samo gustinu svakog od njih,
ve i mesto porekla tih razliitih slojeva materije koji, kako je obja
njeno, podleu razliitim zakonima. Vodonici koji dolaze sa nivoa koji
podleu veoma malom broju zakona, bliskih Volji Apsoluta, poseduju
ogromnu mo i ogromnu potencijalnu energiju.
Imamo, dakle, skalu dvanaest gustina u koju se mogu smestiti sve
materije koje ovek poznaje ili je u stanju da pojmi.
Za vee gustine moemo da naemo primere i u oveku i u svetu
oko njega. Do nivoa H 96, pa ak i H 48, moe da ih prouava fizika
ili hemija, biologija i ostale nauke. Iznad nivoa H 48 u stanju smo da
prouavamo samo psiholoke posledice njihovog prisustva ili odsustva
- znajui sa kojim vodonikom radi koji centar.
Jo vii vodonici su za oveka samo mogunost, ili postoje u tako
malim koliinama da ih je nemogue prouiti. Prouavanje tih viih
vodonika u okolnom svetu je iznad moi opaanja oveka br. 1, 2 i 3.
P: Kako se popunjavaju ostala tri intervala u tri oktave zraenja?
O: To je kosmiki ureeno, inae Zrak ne bi mogao da postoji.
Popunjavaju ih prirodne sile, kao to e videti da je sluaj i u naem

organizmu; neke intervale u njemu popunjava priroda, inae ne bismo

mogli da ivimo.
P: Da li se vodonik sastoji od tri elementa, kao i od tri sile?
O: Sastoji se od tri sile koje deluju kroz tri elementa. Tri sile ne
mogu da deluju bez tri elementa. Vodonik je ukupni zbir.
P: Da li utisci proizvode energiju?
O: Oni su sami po sebi energija. Svaki put kad primimo neki utisak,
primamo odreenu materiju. Materija nije odvojena od energije; gde je
materija, tu je i energije, a gde je energija, tu je i materija.

Hteo bih da vam dam jo jedan dijagram koji

moe da vam pomogne u u razumevanju ovih stvari.
Rekao sam da je organski ivot specijalno
prilagoena naprava koja popunjava interval izmeu
planeta i Zemlje. On je stvoren u obliku bone ili
dodatne oktave koja poinje od Sunca, sol. Sol
postaje do i na nivou planeta proizvodi si, a potom
tri note, la, sol, i fa koje predstavljaju organski ivot
na Zemlji. Potom mi ove bone oktave odlazi u
Zemlju, a re u Mesec. Prema tome, organski ivot
ne pripada glavnoj oktavi, ve ovoj posebnoj oktavi
koja poinje na Suncu. Mi ne znamo ta su do i si
ove oktave. Od nje poznajemo samo la, sol, fa i mi. O re ne znamo
nita drugo osim to da dua svakog ko umre - bio to ovek ili bubavaba
- odlazi na Mesec.
P: Kad kae da znamo ta je mi, misli li na Zemlju?
O: Ne, ve na sve to odlazi u Zemlju - fiziko telo, sve fizike
materije, posle smrti odlaze u Zemlju.
P: Da li se za svaki organizam stvara i dua?
O: Kad se telo rodi, istovremeno se rodi i dua; ona je jednostavno
deo tela, nevidljiv i nepoznat medicini, fizici i hemiji. Bez nje, me
utim, telo ne moe da postoji. Kad telo umre, dua je slobodna i privue
je veliki elektromagnet - Mesec.
P: I dalje ne razumem uticaj organskog ivota izmeu planeta i
Zemlje. Da li on deluje u oba smera?
O: Pokuaj da pone od onog to razume, pa e ti kasnije razumevanje porasti. Niko ne moe da razume sve odjednom. Razumeti

znai povezati. Organski ivot prenosi planetarne uticaje Zemlji. U

stvari, proces se odvija u oba smera, ali mi svejedno ne moemo da ga
vidimo. Moramo da ga posmatramo kao teoriju, mada mogu da se nadu
analogije. Moemo da vidimo kako organski ivot preobraava uticaje
koji dolaze sa Sunca i koliko veliku ulogu igra u stvaranju Zemljine
kore. Crnica je, na primer, proizvod delovanja crva; nafta je proizvod
taloenja riba i morskih organizama; ugalj je proizvod uma; krenjak
i koralna ostrva su proizvod organskog ivota koji ostaje na Zemlji. Sve
to je mi bone oktave u kojoj organski ivot, kad je iv, predstavlja la sol - fa. To pokazuje na koji nain organski ivot preobrava uticaje
Sunca. Mi ne vidimo kako preobraava planetarne uticaje, ali moemo
da napravimo analogiju sa Sunevim uticajima. To pokazuje da je
organski ivot povezan i sa planetarna i sa Suncem i da planetarne uticaje
preobraava kao to preobraava i Suneve.
P: Da li je Zrak Stvaranja mehaniki?
O: Ne ceo Zrak. Kad doe do nas, naravno da e na naem nivou
svi zakoni biti mehaniki.
P: Kako je mogue da mehaniki Zrak stvori mainu koja je
sposobna da stekne stalnu volju?
O: Mora da se seti da Zrak Stvaranja zapoinje svesno, i da u
poetnoj taki oigledno postoje planovi za sve; ili, neki planovi mogu
da se postepeno razviju kako se zrak sputa. Meu 48 zakona koji deluju
na Zemlji tu su i tri zakona iz Sveta 3, koji direktno podlee volji
Apsoluta. Zakoni koji dolaze sa razliitih nivoa nisu podjednako me
haniki; neki su to u veoj meri, drugi u manjoj. Ako uzmemo bonu
oktavu koja poinje od Sunca, oktavu organskog ivota, videemo da
je Sunce na nuiogo viem nivou nego Zemlja i da je oigledno u stanju
da u toj oktavi stvori mogunosti za razvoj. Na taj nain ovek, ako na
njega gledamo kao na seme, ima u sebi mogunosti za rast. On nije samo
ono to izgleda da jeste; u njemu je neto to ne moe da se vidi - ta
skrivena mogunost evolucije. Taj odnos neeg to je manje mehanino
i neeg to je vie mehanino moemo da razumemo samo u sebi. Znamo
koliko smo mehanini, i znamo da moemo postati manje mehanini
ukoliko radimo. To je jedini nain da se mehaninost proui.
P: Ako ovek, kao deo organskog ivota, ispunjava neki cilj u planu
Svemira, kakvom jo cilju moe da slui ako stekne svest?
O: To zavisi od toga ta elimo. Moe da bude zadovoljan
odreenim ciljem u prirodi, ili moe da ima sopstvene ideje. Postajui
svestan moe da slui svom sopstvenom cilju, ali ako nisi svestan,

moe da slui samo ciljevima prirode. Priroda eli da ovek bude na

ovom mestu ovakav kakav je. Zato samo mali broj moe da pobegne,
a i oni mogu da pobegnu zato to je ovek veoma sitan.
P: Da li time hoe da kae da devedeset devet posto ljudi uestvuje
u nametenoj igri?
O: O tome ne postoji odreena statistika. Mogunost za razvoj ima
samo veoma mali broj.
P: Razumeo sam da Apsolut o oveku ne zna nita. Da li je apsurdno
da se veruje da mogu da postoje sile koje predstavljaju njegove zamenike
i koje su u stanju da se zainteresuju za oveka?
O: To nisu obavezno zamenici, ve moda posebne sile. Nema
sumnje da mora da postoje sile koje se interesuju za oveka, ali mi sa
njima nismo u direktnoj vezi. Mi ih intelektualno ne poznajemo i ne
znamo kako da im se pribliimo. One se javljaju u ovoj maloj oktavi
koja poinje na Suncu. Sunce na svom sopstvenom nivou proizvodi do,
a na nivou planeta si. Te dve note su izvor organskog ivota, a verovatno
i njegovi upravljaki principi. Prema tome, kad budemo znali ta su do
i si, znaemo i kakve su to moi.
U vezi te male oktave postoje dve stvari koje neprekidno moramo
da imamo na umu: prvo, da je ona nesamerljiva sa Zrakom Stvaranja,
jer je u sasvim drugoj razmeri; drugo, da moramo uvek da pamtimo da
ne znamo ta su do i si u toj oktavi. Kad mislimo da organski ivot,
pomou nekog procesa, poinje ovde, na Zemlji, moda emo misliti
da znamo ta su one; ali kad ujemo da organski ivot ne zapoinje na
Zemlji, shvatiemo da ne znamo.

POGLAVLJE IX
Prouavanje oveka kao kemijske fabrike - Dijagram hrane - Tri oktave
hrane i njihov razvoj - Prvi stadijum sa jednim mehanikim okom Drugi stadijum sa jednim svesnim okom - Trei stadijum sa drugim
svesnim okom - Relativna vrednost tri vrste hrane - Utisci - Pamenje
sebe - Ugljenik 12 - Smeh - Dobri i loi utisci - Utisci kao razliiti
vodonici - Kontrola utisaka - Rad na mi 12 - Centri i njihova brzina Vii centri i njihove odlike - Povezivanje sa viim centrima - Vii centri
i narkotici - Telepatija - Neophodnost da se povea proizvodnja viih
materija - Energija i skladitenje energije - Akumulatori - Povezivanje
sa velikim akumulatorom - Zevanje - Sav rad mora biti koncentrisan
na svesti

Prolog puta sam vam dao dijagram materija u odnosu na oveka

i ljudsko telo. Svaki nivo predstavlja odreenu gustinu materije i
odreenu frekvenciju vibracija, odnosno gustinu vibracija, kako se ona
naziva u sistemu. Kako idemo ka dnu dijagrama, vibracije postaju sve
sporije i sporije i na kraju gotovo prestaju, dok se, nasuprot tome,
gustina materije poveava i dostie maksimum.
Svaka od ovih materija predstavlja veoma irok spektar. Sada
moramo da prouimo oveka kao hemijsku fabriku i vidimo kakvu
ulogu te materije igraju u ljudskom telu. Neke od ovih vodonika
moemo da prouimo fiziki i hemijski, dok prisustvo drugih moemo
da odredimo samo psiholoki. Zato nam ova tabela vodonika daje

mogunost da prouimo i fizike i psiholoke manifestacije kao ma

nifestacije istog reda, ali razliitog stepena materijalnosti.
Ljudi esto pitaju odakle oveku dolazi energija. Iz te perspektive
se na oveka moe gledati kao na hemijsku fabriku koja spolja dobija
sirove materijale i preobraava ih u druge, finije materijale.
Tri vrste materijala koje ovek dobija spolja su: hrana koju jede,
vazduh koji udie i utisci koje prima. Hrana je uvek H768, vazduh uvek
H 192, ali utisci mogu da budu veoma razliiti. Za poetak prouavanja,
da bismo razumeli princip, uzimamo da su standardni utisci H 48. H
48 predstavljaju obine bezbojne utiske bez ikakvih odlika. Ako vidim
ovaj komad papira, to je utisak 48 i nita vie. Utisci, meutim, mogu
da budu veoma dobrog i veoma loeg kvaliteta - o tome emo govoriti
kasnije.
Od te tri vrste materijala maina proizvodi sve materije neophodne
za rad centara. U uobiajenom stanju ljudska maina radi dovoljno
dobro da bi odrala sopstveno postojanje, ali kao hemijska fabrika ne
zadovoljava, jer troi sve to proizvede; nije u stanju ni da izveze ni da
sauva nita. Pa opet, razvoj oveka zavisi od uvanja viih materija
koje proizvodi njegova maina. Zato moramo da razmislimo o nainima
za poveanje proizvodnje. Meutim, pre no to budemo mogli da
mislimo o poveanju proizvodnje, fabriku moramo da prouimo u
pogledu njenih gubitaka, jer u maini postoje mnogi delovi koji cure, i
ako to curenje ne bismo zaustavili, rast proizvodnje bi ih samo poveao.
O rupama smo ve govorili pa zato, iako u vam sada pokazati kako
fabrika radi, pa ak i kako proizvodnja moe da se povea, rupe nisu
prikazane na dijagramu. Sve one su, meutim, u vama i morate da
zapamtite da u svom sadanjem stanju ne moete da poveate proiz
vodnju zato to najpre morate da zapuite sve rupe. Poto se to uini,
bie korisno da se naue praktini naini za poboljanje rada fabrike.
To je princip.
Prikazau vam tri stepena ili tri stanja ove hemijske fabrike: najpre,
kako ona radi u obinom oveku 1, 2 i 3, potom kako radi sa jednom
odreenom vrstom napora, i na kraju kako radi sa drugom posebnom
vrstom napora.
Ljudsku mainu smatramo fabrikom na tri sprata. Ta tri sprata su
glava, sredinji deo tela i nii delovi tela sa kimom.
Hrana ulazi na najvii sprat i dospeva na donji sprat kao kiseonik
768. U telu se sree sa odreenim ugljenikom 192 i, meajui se s njim,
postaje azot 384. Azot 384 se sree sa drugim ugljenikom 96, i pomou

tog ugljenika menja se od kiseonika 384 u azot 192. To je uzlazna

oktava, pa ovi stupnjevi predstavljaju note do, re, mi.
Posle mi postoji interval i oktava ne moe da se dalje razvija sama
od sebe. Veoma je zanimljivo da do ove take, i korak dalje, njen razvoj
moemo da pratimo pomou obinog poznavanja fiziologije. Kad hrana
ue u usta, ona se susree sa pljuvakom nastalom luenjem razliitih
vrsta lezda i s njom se mea u procesu vakanja; zatim ona odlazi u
stomak gde je obraduju eludani sokovi koji razlau eere, belanevine i masti. Potom ona odlazi u creva susree se sa ui, pankreasnim i crevnim sokovima koji je razlau do najsitnijih elemenata. Oni
prolaze kroz zid creva u vensku krv koja se prenosi u jetru, gde se sree
sa drugim ugljenicima koji je hemijski menjaju, a potom u srce, koje
vensku krv pumpa u plua. Tu se ona oksigenizuje pomou vazduha
koji ulazi i vraa se u srce kao arterijska krv. U ovom dijagramu su sve
materije prisutne u telu sa kojima se krv sree do note mi podeljene na
dve kategorije: ugljenik 192 i ugljenik 96. Venska krv je mi 192, a
arterijska fa 96.
U taki gde mi 192 ne moe da se dalje razvija, ulazi druga vrsta
hrane - vazduh. On ulazi kao kiseonik 192, susree se sa odreenim
Ugljenikom 48 i uz njegovu pomo se pretvara u re 96, a ta proizvodnja
re 96 daje ok noti mi 192 oktave hrane, omoguavajui joj da pree u
fa 96. Dalje od ovog poznavanje fiziologije ne ide.
Re 96 oktave vazduha susree se odgovarajuim ugljenikom i proiz
vodi mi 48; uz pomo tog istog ugljenika, nota fa 96 oktave hrane
pretvara se u sol 48. Sol 48 moe da se razvija dalje, ali mi 48 ne moe,
pa razvoj oktave vazduha u toj taki zastaje. Sol 48 oktave hrane prelazi
u la 24, a la 24 u si 12 i tu se zaustavlja.
Utisci ulaze kao do 48, ali ne mogu da se dalje razvijaju jer na mestu
ulaska nema ugljenika 12 da im pomogne. Priroda ga nije obezbedila,
odnosno, nije ga obezbedila u dovoljnoj meri da proizvede bilo kakav
znaajan efekat, pa se do 48 ne preobraava i tri oktave se tu zaus
tavljaju.
Razmislite o dijagramu i poveite ga sa onim to je ranije bilo reeno
- da priroda oveka dovodi do odreenog stepena a potom ga ostavlja
da se razvija sam. Priroda oveku daje mogunosti, ali ih ne razvija.
Ona mu omoguuje da ivi time to je obezbedila vazduh, jer inae prva
oktava ne bi mogla da se razvije, ali ostatak ovek mora da uradi sam.
Maina je tako ureena da vazduh ulazi u pravom trenutku i u pravom
sastavu i obezbeuje mehaniki ok.

Vano je da se razume da se Dijagram hrane, odnosno Dijagram

hranjenja sastoji od tri stanja.
Prvo stanje koje sam upravo opisao pokazuje na koji se nain stvari
odvijaju u obinom normalnom oveku: oktava hrane prelazi ceo put
od do 768 do si 12; postoje tri note u oktavi vazduha i jedna nota u
oktavi utisaka. Ako elimo da se dalje razvijamo, moramo da poveamo
proizvodnju viih materija, a da bismo je poveali, moramo da razumemo i znamo kako da to uinimo, ne samo teorijski, ve injenino,
jer je potrebno dosta vremena da se naui kako da ta znanja upotrebimo
i kako da uloimo prave napore.

Kad bismo znali kako da dovedemo ugljenik 12 na pravo mesto i

ako bismo uloili neophodan napor, razvoj oktave vazduha i oktave
utisaka bi se nastavio. Drugi stadijum pokazuje ta se deava kad se
doda pravi ok. Do 48 oktave utisaka preobraava se u re 24 i mi 12.
Oktava vazduha dobija ok od oktave utisaka i mi 48 preobraava se u
fa 24, sol 12, pa ak i malu koliinu la 6. Morate da razumete da je

vazduh zasien viim vodonicima koje organizam, u izvesnim slu

ajevima, moe da zadri u procesu disanja. Ali, koliina viih vodonika koje moemo da dobijemo iz vazduha veoma je mala. Ovaj stadijum
prikazuje rad ljudske maine sa jednini mehanikim i jednim svesnim
okom.
Trei stadijum prikazuje ta se deava kad se na pravom mestu doda
drugi svesni ok. Prvi svesni ok je neophodan na do 48. Drugi svesni
ok je neophodan na mestu gde se mi 12 oktave utisaka i si 12 oktave
hrane zaustavljaju u svom razvoju i sami od sebe ne mogu da idu dalje.
Iako u organizmu postoje ugljenici koji bi im pomogli da se preobraze,
oni su suvie daleko i ne mogu se dosei, pa je zato neophodan jo jedan
napor. Kad bismo znali njegovu prirodu i mogli da proizvedemo taj
drugi svesni ok, mi 12 bi se razvio u fa 6, a si 12 u do 6. Napor mora
da pone od mi 12, pa zato moramo da razumemo ta je mi 12 u
psoholokom smislu. Moemo da kaemo da su to naa uobiajena
oseanja, to jest, sva jaka oseanja koja moemo da imamo. Kad naa
oseanja dostignu odreenu jainu, u njima postoji mi 12. U naem
sadanjem stanju, meutim, samo neprijatna oseanja zaista doseu mi
12; naa ubiajena oseanja obino ostaju 24. Naa jaka neprijatna
oseanja u stvari nisu mi 12, ali se na njemu zasnivaju i potreban im je
da bi mogla da nastanu. Prema tome, poetak ovog drugog napora i
priprema za njega predstavlja rad na negativnim oseanjima.
To je opti pregled naina na koji radi ljudski organizam i naina na
koji njegov rad moe da se pobolja. Vano je da se razume gde su
neophodni svesni okovi, jer ako to razumete, to e vam pomoi da
razumete i mnoge druge tekoe u Dijagramu hrane.
Morate takoe da razumete da ove tri oktave nisu jednake snage.
Ako govorimo o snazi oktave hrane, videete da ona daje odreene
rezultate, odreene efekte koji se mogu izmeriti. Iako materije koje se
uzimaju iz vazduha igraju veoma vanu ulogu, oktava hrane predstavlja
samo malu koliinu vodonika, dok je oktava utisaka veoma mona i
moe da ima ogromnu ulogu u odnosu na pamenje sebe, stanja svesti,
oseanja itd. Prema tome, moemo da kaemo da odnos izmeu ove tri
oktave nije jednak, jer jedna ima vie supstance a druga manje.
To je naa unutranja alhemija, transmutacija obinih u dragocene
metale. Sva ta alhemija je, meutim, u nama, a ne izvan nas.
P: ta prouzrokuje preobraaj hrane u vie materije?
O: Ona se mea sa drugim materijama viim od sebe i na taj nain
se podie; potom se mea sa jo viim materijama i pnovo podie, itd.
Posmatraj to na jednostavan nain.

P: Ona nikad ne dostie nivo najvie materije sa kojom se mea?

O: To nije vano. Ono to je vano jeste da se ona podie, da postaje
via nego to je sama po sebi. Vie materije sadre vie energije, grublje
materije sadre manje. Prema tome, kad se pomeaju, vii vodonici
svoju energiju donose u grublju materiju.
P: Da li vie materije mogu da se proizvedu pomou molitve i
mentalnih vebi?
O: One se ne prozvode ni iz ega, ve se u ovekovoj unutranjoj
alhemiji vie supstance destiliu iz drugih, grubljih materijala, koji bi
inae ostali u grubom stanju.
P: Zbog ega prvi svesni ok dolazi od utisaka?
O: ok ne dolazi od utisaka, to nije sasvim tana definicija. Utisci
su veoma vana hrana, i u svom obinom ivotu umiremo od gladi za
utiscima. Imamo dovoljno utisaka, a ne moemo da ih svarimo.
P: Da li moramo da ugljenik 12 proizvedemo, ili se on nalazi u
organizmu?
O: Uglavnom ovek ima dovoljno ugljenika za ubiajeni normalni
ivot, pa ak moe da postoji i zaliha. To ne znai da moramo da
proizvedemo ugljenik 12; moramo da ga dovedemo iz jednog dela
maine u drugi, a to podrazumeva poseban napor. Mi neemo znati da
to inimo, ali emo pomou tog specijalnog napora doneti ugljenik 12
sa jednog mesta na drugo. Ali, naravno, ako ga u telu nema dovoljno,
ne moemo ga dobiti. Ako imate novca, moete ga staviti u jedan ili u
drugi dep, a ako nemate, ne moete - to je sasvim jednostavno.
P: Da li je taj potrebni napor opta obuka u sistemu?
O: Prvi svesni ok je pamenje sebe uz sve ono to ti je od poetka
savetovano da radi, to jest, samoposmatranje, neidentifikovanje itd.
Sve su to delovi tog napora.
P: ta je drugi svesni ok koji menja prirodu fabrike?
O: Ako eli, mogu da ti kaem ta je to, ali ti to nee pomoi, jer
je to ba ono to ne moemo da uinimo. To je preobraaj negativnih u
pozitivna oseanja. To je mogue samo uz dugi rad na pamenju sebe,
kad si u stanju da dugo bude svestan i kad pone da radi vii emocional
ni centar. To je ono to nas dovodi do stepena oveka br. 5, pa je to
veoma daleko od naeg sadanjeg nivoa. Mi 12 u kombinaciji sa
posebnim naporom moe da proizvede pozitivna oseanja.
P: Izgleda mi da je neophodno da se dodaju oba svesna oka da bi
se proizveo bilo kakav korisni razultat u pravcu vee budnosti.

O: Da, moraju se dati oba oka da bi se dobili potpuni rezultati; ali,

kad je prvi ok dovoljno jak, on ve daje odreene rezultate. Oba oka,
meutim, uglavnom deluju zajedno, jer od samog poetka moramo da
nauimo da ne izraavamo negativna oseanja, a to je ve rad na drugom
svesnom oku. Prvi ok je po svojoj prirodi pamenje sebe, a potom on
stvara borbu sa negativnim oseanjima, pa tako posle izvesnog vremena
ovek zapravo radi na oba. to vee rezultate postigne u jednom, to
vie mora da radi na drugom. To objanjava jo jedan princip sa kojim
se u ovom sistemu sreemo - to ovek vie uini, to se vie oekuje od
njega. Ista je stvar i sa Dijagramom hrane - to ovek vie pokuava da
radi na pamenju sebe, to vie mora da bude u stanju da kontrolie
negativna oseanja sa idejom da u budunosti bude sposoban da ih
prebrazi u pozitivna oseanja. To je, meutim, veoma daleko, jer ovek
mora da ima veliku koliinu materijala stvorenog za pamenje sebe. U
svakom sluaju, oba oka su povezana i na odreeni nain jedan bez
drugog ne mogu da deluju.
P: Da li re "ok" povezana sa dijagramima znai isto to i ok u
obinom ivotu?
O: okovi koji su u vezi sa Dijagramom hrane moraju da poteknu
od tebe - oni su tvoje sopstveno delo. Neophodno je da zna trenutak i
da se seti da daje okove. A oni se moraju davati veoma paljivo, jer
e samo ispravna vrsta oka pomoi u tim posebnim oktavama, inae
e se one razgranati.
P: Moe li da nam da praktian primer?
O: Praktini primeri su u Dijagramu hrane. Mora da pokua da
nae odgovarajuu stvar u sopstvenom delovanju. Prvi ok obezbeduje
priroda na mestu gde ulazi vazduh. U drugom intervalu, meutim,
priroda nije obezbedila ok i on se mora obezbediti pamenjem sebe. U
treem intervalu ok takoe nije obezbeen i on se mora dati tano na
ovaj nain o kome govorimo - preobraavanjem negativnih oseanja u
pozitivna, to je posledica neidentifikovanja.
Prvi svesni ok je priprema za drugi, a drugi priprema za prvi. Sve
je to istovremeno; ne zavrava najpre jedan, pa onda prelazi na drugi.
P: Da li su okovi obavezno neprijatni?
O: Oni zahtevaju napor, ali nisu obavezno neprijatni. Naprotiv, u
trenutku takvog napora, sa ulaskom nove energije, ovek moe biti
veoma prijatno iznenaen.
P: Moe li napor da se kontrolie panja delovati kao prvi svesni
ok, i da li on dovodi ugljenik 12 do do 48?

O: Ne, to nije dovoljno. To mora da bude pamenje sebe - zapravo,

pamenje sebe povezano sa posmatranje sebe - dve aktivnosti. To ini
svest. Pokuavamo da budemo svesniji sebe i onog to nas okruuje svega.
P: Da li bismo mogli da ujemo neto vie o tome ta je ugljenik
12? Odakle on dolazi?
O: Ugljenik 12 moe da ima mnogo raznih manifestacija, ali o njemu
uglavnom govorimo u vezi s utiscima. On je verovatno izvesna energija
emocionalnog centra. Izvor, meutim, nije vaan. Vano je kako ga
doneti. Nije vano ta je on i odakle dolazi, jer ne moemo da ga vidimo
i ne znamo gde je to mesto. Normalno ugljenik 12 dolazi iz emocional
nog centra, a vodonik 12 je materija sa kojom bi emocionalni centar
trebalo da radi. Utisci ulaze kao kiseonik 48, i u azot 24 mogu da se
preobraze jedino uz pomo ugljenika 12, ali stvari stoje tako da ba na
mestu gde utisci mogu da se upiju nema ugljenika 12 ili ga ima samo
malo. Zbog toga tu moramo da ga donesemo pomou posebnog napora,
a taj napor je pamenje sebe i posmatranje sebe. Prema tome, vaan je
metod, a ne izvor. Pojaano posmatranje prouzrokovano pamenjem
sebe uvek ima neki emocionalni element. Kad pamti sebe, doprema
ugljenik 12 na pravo mesto i on moe da preobrazi utiske.
Govorim ovim jezikom jer si me na njemu i pitao, ali se ovo moe
posmatrati i psiholoki. Utisci ulaze, a ti ih ne osea, to znai da oni
dou i ne idu dalje. Moe, meutim, da uloi napor pamenja sebe,
a tada poinje da primeuje stvari. To znai da su utisci postali 24.
Odsustvo ugljenika 12 na mestu gdeje potreban znai da nismo dovoljno
oseajni. Pamenjem sebe na to mesto donosimo emocionalni element.
P: Da li su dva druga ugljenika kod mi 48 i sol 48 ista?
O: Mislim da postoji mala razlika kod mi 48, iako svi oni imaju
emocionalni element. U sol 48 deluje isti ugljenik kao i u do 48, ali u
mi 48 on moe da bude instiktivno - emocionalni. Sasvim je mogue da
mi 48 deluje kroz ugljenik 12 iz instiktivnog centra koji je uvek prisutan.
P: ta predstavlja mi 48?
O: To je takoe arterijska krv. Poznata je injenica da ima veoma
razliitih vrsta krvi. Fizioloki moe da se utvrdi da u raznim delovima
tela krv ima razliite osobine. Takoe moe da se hemijski utvrdi da je
njeno delovanje razliito, ali u emu je razlika, nauka ne moe da kae.
Miii se, na primer, hrane krvlju 96, ali se elije mozga hrane krvlju
24 a neke nervne elije krvlju 12, pa ak i 6.

P: Hoe li da kae da postoji hemijska razlika izmeu krvi koja

hrani miie i mozak?
O: To ne moe da se utvrdi, iako je poznato da izvesna razlika
postoji. Prisustvo odreenih materija se uglavnom prepoznaje po posledicama koje proizvode, ali one same ne mogu da se hemijski izoluju.
Nauka ne zna ta se tano dogaa pri proticanju krvi: u svakoj taki ona
daje i prima izvesne stvari. Pre nego to stigne do nekog organa to je
jedna, a kad ga napusti, druga vrsta krvi.
P: Kad je ovek na trenutak svestan, dovodi li to odmah do neke
promene u krvi?
O: Da, dovodi; to meutim zavisi od toga koliko je duboko i koliko
dugo svestan. Ako to traje jedan sekund, to proizvodi odreene promene
koje odgovaraju jednoj sekundi; ali ako se radi o pola sata, to je druga
stvar.
P: Moe li se primetiti ak i rezultat te jedne sekunde?
O: Ponekad moe, ako je dovoljno dubok. Rezultat moe da
primeti u smislu da vidi vie, da uobiajeni doivljaji postaju emo
cionalniji. Meutim, kratki momenti povrinske svesti o sebi ne proiz
vode velike posledice; ali, ako su dovoljno duboki i dugaki, imae
utiske koje nikad kasnije nee zaboraviti.
P: Koji vodonik su misli?
O: To mogu da budu veoma razliiti vodonici, kao to je krv
razliita. Poinju od 48 i mogu da idu do 6.
P: Mogu li se misli smatrati utiscima?
O: Da, ali koliina utisaka koji dolaze iznutra je ograniena; koliina
utisaka koji dolaze spolja nije.
P: Da li je sve u prvom stadijumu Dijagrama hrane podjednako
mehaniko?
O: Svakako da je sve to mehaniko; to je kosmika naprava. Ljudski
organizam radi prema toj optoj emi, osim ukoliko ne radi za sebe i ne
pokuava da promeni stanje svoje svesti.
P: U uobiajenom stanju ovek od utisaka nema koristi?
O: Veoma malo. U ovom dijagramu nije mogue da se prikae mala
koliina koja se ipak preobrazi, pa zato kaemo da se oktava utisaka ne
razvija dalje. Izvesni utisci, meutim, prolaze dalje, ali ih nema do
voljno za razvoj.
P: Da li su za nas, ovakve kakvi smo sad, svi utisci na istom nivou?
O: A, ne. Utisci mogu da budu veoma raznovrsni. U Dijagramu
hrane ih uzimamo kao H 48, jer je najvei broj utisaka te vrste. To su,

da tako kaemo, ravnoduni utisci - ove ili one vrste, ali sami po sebi
ne daju efekat. Pa ipak su istovremeno oni i hrana. Oni do nas stiu kao
48, i u naem uobiajenom stanju ne idu dalje. U takvim uslovima ovek
ne bi mogao da ivi. Postoje, meutim, izvesni utisci 24 - njih nema
tako mnogo kao 48, ali ipak postoje; u vrlo retkim sluajevima moe
biti utisaka 12, pa ak i 6, ali su to izuzeci. Oni u ovaj dijagram ne ulaze
jer se preobraavaju sami od sebe. Ako dou kao 24, oni se lako mogu
preobraziti u 12 a moda i vie vodonike. Oni, meutim, dolaze u veoma
maloj koliini.
U obinom oveku, koji ne ui kako da pamti sebe, neki od tih
uobiajenih utisaka 48 se takoe preobraavaju, ali na sasvim razliit
nain. Oni se dalje razvijaju, ili im se pomae da se dalje razvijaju,
reakcijama odreene vrste - na primer smehom. Smeh u smislu humora
u vezi sa utiscima igra veoma vanu ulogu - zapamtite da govorimo o
obinom oveku. Uz pomo smeha se mnogi utisci 48 preobraavaju u
24. To se, meutim, deava iskljuivo zato to je neophodno za ivot,
jer bez utisaka ne bismo mogli da ivimo. Seate se da sam rekao da
naa hemijska fabrika radi samo za sebe. Ona proizvodi sve vrste veoma
dragocenih materijala, ali ih sve troi da bi odrala sopstveno pos
tojanje. Ona nema nita u rezervi i nita pomou ega bi razvila sebe.
Prema tome, ako ovek eli da se promeni i postane drugaiji, ako eli
da probudi svoje skrivene mogunosti, ne moe da rauna na mehanike
naine proizvodnje; on mora da potrai svesne naine. Ljudski or
ganizam je, meutim, tako divan pronalazak da je sve uzeto u obzir;
sve ima, da tako kaemo, svoj sopstveni klju. Funkcije koje izgledaju
beskorisne, kao to je na primer smeh, pomau da se preobraze izvesni
utisci koji bi inae bili izgubljeni. Kada na naem nivou ne bi bilo smeha
ni humora, on bio jo nii nego to je sada.
Moe se rei da u oveku na uobiajenom nivou, koji ne pokuava
da razume ta pamenje sebe znai, ili koji za njega nikad nije uo, smeh
vri izvesnu tano odreenu funkciju u organizmu. On zamenjuje
pamenje sebe na veoma mali, nedovoljan nain, jer pomae da sasvim
sumorni, nezanimljivi utisci prou dalje i postanu ivi. To je glavna
funkcija smeha. Ima, naravno, mnogo raznih vrsta smeha od koji su
neke sasvim beskorisne.
Ono to sam rekao o smehu i humoru odnosi se samo na obine
centre; u viim centrima on vie nije od koristi. On znai da odreeni
utisci istovremeno padaju na pozitivni i negativni deo centra a to
proizvodi oseaj uveseljavanja. On pomae da se vidi druga strana,

poveava sposobnost da se vide stvari. U viim centrima, meutim, za

tim nema potrebe. U viim centrima stvari ne vidimo kao protivrenosti,
ne kao suprotstavljene jedna drugoj, ve onakve kakve jesu.
P: Izgleda da smeh ima i fizioloi efekat.
O: Da, moda protivreni utisci koji ne mogu da se usklade proiz
vode napetost, a smeh je oputa.
Utisci 48 neprestano pristiu. Kao to sam ve rekao, odreena
koliina se na mehaniki nain menja, ali vei deo ostaje neizmenjen.
On moe da se izmeni tako to emo postati svesni ili pokuati da
postanemo svesni. Ako smo budniji, utisci nam postaju ivlji.
Utisci koji zahtevaju samo vodonik 48 ili se na njemu zasnivaju su
utisci koje gotovo previamo ili veoma malo primeujemo. Utisak koji
privlai panju i ostavlja trag ve prelazi u 24. Ako pokua da analizira
svoju prolost i zapie ega se zaista sea iz neke epizode, svatie
koliko malo pamti. To je bolji nain da se prouava materijal o
utiscima.
P: Da li je utisak sve ono to dobijam puteni pet ula?
O: Utisak je najmanja jedinica misli, oseta ili oseanja.
P: Ne mogu da shvatim kako utisci mogu da budu hrana.
O: Primanje utisaka znai da sa njima ulazi odreena energija. Svaka
energija koju prima je hrana. Hrana koju jede je grub materijal,
vazduh je finiji, a utisci najfinija i najvanija hrana. ovek ne moe da
ivi ni trenutak bez utisaka. Utisci postoje ak i kad je nesvestan.
P: Da li su neki utisci sami po sebi dobri, a drugi loi ili ih mi inimo
takvim?
O: Neki utisci mogu da budu loi sami po sebi; nije mi poznato
koliko utisci sami po sebi mogu da budu dobri, jer kad je ovek u snu,
najbolji utisci nee dati nikakav rezultat. Prema tome, ak iako su utisci
sami po sebi dobri, neophodno je da budemo budniji da bismo imali
koristi od njih. Loi utisci, meutim, mogu da dou snu - nema nieg
to bi ih zaustavilo.
P: Ja sam u stvari mislio na utiske koji su prijatni odnosno neprijatni.
O: Mnogi prijatni utisci mogu da budu sasvim loi. Pokuaj da
razume jednu stvar: utisci se mogu klasifikovati pomou vodonika.
Svaki utisak je odreeni vodonik. Govorili smo o utiscima 48, a postoje
i mnogi vii utisci. Sa druge strane, utisci takoe mogu da pripadaju
niim vodonicima tree lestvice, sve do najniih. Najvanija stvar kod
podele materija u tabeli vodonika je da ona pokazuje odakle koji
vodonik dolazi. Pretpostavimo da razmilja o nekom vodoniku.

Gledajui njegov poloaj u tabeli vodonika moe da vidi da on ima

odreeno mesto: on moe da dolazi iz intervala izmeu Apsoluta i
Sunca, ili moda neto iznad Sunca, ili ispod Zemlje, izmeu Zemlje i
Meseca itd. Ta mogunost da se vodonicima odredi mesto je ogromna
prednost. U ovom trenutku ti ne moe da oceni znaaj injenice da
moemo da za svaku materiju znamo ne samo njenu gustinu, ve isto
tako i nivo sa koga dolazi - njeno mesto u itavoj shemi stvari. Naa
nauka jo nema pristup tome i ne shvata da se materije razlikuju po tome
odakle dolaze. Mora da razume da H 12 ima ogromnu prednost nad,
recimo, H 1536, pa je zato utisak koji dolazi od sveta 12 jedna vrsta
utisaka, a utisak koji dolazi ispod Zemlje, recimo sa Meseca, sasvim
druga vrsta. Jedan je laka materija, prepuna brzih vibracija, drugi se
sastoji od sporih, tetnih vibracija. Prema tome, ako otkrije da je neki
utisak teak, neprijatan - teko je da se nae prava ra da se to opie samim tim moe da razlikuje da on dolazi iz nekog niskog dela velikog
zraka stvaranja. Stvari koje te ljute, ine da mrzi ljude, ili ti daju ukus
grubosti ili nasilja, svi ti utisci dolaze iz niih svetova.
P: Da li smo u uobiajenim okolnostima u stanju da primamo utiske
koji su nam potrebni?
O: Zavisi ta naziva "uobiajenim okolnostima". U uobiajenim
okolnostima u smislu opstanka imamo ih dovoljno, jer bismo inae
umrli. To to smo ivi dokazuje da ih primamo u dovoljnoj meri. Time,
meutim, nismo zadovoljni. Mi govorimo o buenju i razvoju, a tu nam
u pomo priskau kosmike injenice. Hranu ne moemo da pobo
ljamo, budui da je to jedina hrana koju moemo da jedemo. Ne
moemo da poboljamo vazduh, jer je to jedini vazduh koji moemo da
udiemo. Utiske, meutim, moemo da poboljamo. To nam je jedina
ansa. Kako to moemo da uinimo? Ne tako to emo putovati, ii u
pozorite i slino, ve jednostavno buenjem ili pokuajem da se
probudimo.
P: Da li je mogue da u naem sadanjem stanju primamo vie
vodonike?
O: Zavisi od toga kakvo nam je sadanje stanje i koliko imamo. To
je kao u alhemiji: zlato moe da proizvede samo ako ve ima izvesnu
koliinu zlata. Vii vodonici imaju osobine magneta, oni privlae druge
vie vodonike. Ako ih imamo veoma malo, oni mogu da privuku samo
veoma male koliine, koje odgovaraju onom to imamo. Ako, meutim,
imamo vie, moemo da dobijemo vie. Seti se izreke iz Novog Zaveta
koja kae da e se uzeti od onih to nemaju, a dati onima koji imaju. Ta
izreka se odnosi na ovo.

P: Mogu li se utisci prihvatiti i odbaciti jednostavno kao to neku

hranu jedemo radije nego neku drugu?
O: Ako poseduje izvesnu kontrolu, moe da koristi odreene
utiske, a ne neke druge, ali to ve zahteva izvestan stepen budnosti i
izvesnu obuku. to vie pamti sebe, to e veu kontrolu imati. Ako
sebe pamti u dovoljnoj meri, moe da zaustavi odreene utiske,
moe da se izoluje - oni e dolaziti, ali nee proi. A postoje i drugi
utisci kojima moe da se otvori, i oni e doi bez odlaganja. Sve se
to zasniva na pamenju sebe.
P: Ako neki utisak tei da proizvede odreenu reakciju pa se ta
reakcija sprei, da li je to tetno?
O: Svi utisci moraju da proizvedu odreenu reakciju, ali te reakcije
moe da kontrolie u skladu sa optom ravnoteom u svom radu,
tenjama u svom ivotu i tako dalje. Svaka kontrola i iskustvo u vezi s
tim moraju da budu povezani sa radom u pravcima koje daje ovaj sistem,
a to ne moe biti tetno. Nita to je vezano za pamenje sebe ne moe
da bude tetno.
P: Izgleda da napor da pamtimo sebe u poetku smanjuje utiske.
O: Oni se ne mogu redukovati, mogu samo da se uveaju ako je to
zaista pamenje sebe. Ako je to samo razmiljanje o pamenju sebe,
moe se pokazati da ono umanjuje odreene utiske.
P: Moe li da nam kae neto vie o razliitim vrstama utisaka?
O: Vie moe da sazna posmatranjem nego postavljanjem pitanja,
jer ti sam zna ta te privlai vise, ta manje, ta te odbija i tako dalje.
Mnoge stvari su subjektivne: jednu osobu neka stvar privlai, drugu ta
ista stvar odbija. Neki utisci odlaze u intelektualni, drugi u emocionalni,
dok ostali odlaze u motoriki i instinktivni centar. Neki od njih ti se
dopadaju manje, neki vie. Sve je to materijal za posmatranje. Svaki
centar ima sopstveni aparat za primanje utisaka, ali se oni esto pomeaju. Ponekad intelektualni ili emocionalni centar pokuavaju da
prime utiske koji su namenjeni nekom drugom centru; predvieno je,
meutim, da svaki od njih ima drugaije utiske. Intelektualni centar, na
primer, ne moe da primi utisak mirisa - taj utisak je namenjen
instinktivnom centru.
Lake je analizirati utiske nego hranu. Drugi mogu da te ubede da
je neka hrana veoma dobra i prodaju ti je u konzervi, pa potom otkrije
da ne moe da je jede; meutim, posmatranjem, poreenjem, ponekad
i u razgovoru sa drugim ljudima moe da razume koji utisak pripada
viem, a koji niem nivou.

P: Da li su utisci koje ne bismo smeli da dopustimo oni koji otvaraju

put negativnim oseanjima?
O: Stvar se moe definisati na taj nain, samo to ponekad oni
negativna oseanja ne izazivaju odmah.
P: ak i kad smo u stanju da pravimo razliku izmeu jedne i druge
vrste utisaka, ne vidim kako da ih primimo ili odbacimo?
O: Na taj nain to emo biti budni. Ako spava, to ne moe da
uini; ali, kad se probudi (moda ne odjednom, jer je za to potreban
dug rad), jedanput e te pobediti loi utisci, pobedie te i drugi put, ali
e trei put uspeti da se od njih izoluje. Pre toga je, meutim,
neophodno da se zna koja vrsta loih utisaka utie na tebe, a potom
moe da pronae posebne metode da se izoluje.
P: Hoe da kae da, ako posmatramo, moemo da izbegnemo te
utiske koji nas ine negativnim?
O: Nisam govorio o stvarima koje tebe ine negativnim, ve o loim
utiscima. Izmenio si smisao. Govorio sam o utiscima samim po sebi.
to se tie onog to te ini negativnim, to zavisi od tvog stanja. U
odreenom stanju bilo ta moe da te uini negativnim, ak i najbolja
stvar na svetu.
P: Moe li ovek da prestane da prima utiske ako to eli?
O: Ne, nikako. Ne moe da zaustavi sve utiske odjednom, ali, kao
to sam rekao, moe da odbije nepoeljne utiske, a sebi privue drugu
vrstu utisaka, poto moramo da razumemo da odreene utiske ne smemo
da dopustimo. Ima mnogo loih utisaka koji mogu oveku da pokvare
itav ivot ako ih doputa dovoljno dugo, ili ako je stekao naviku da
trai odreene rave utiske. Na primer, ljudi stoje na ulici gledajui
saobraajnu nesreu, a potom o njoj priaju dok se ne dogodi sledea.
Ti ljudi sakupljaju loe utiske. Oni koji sakupljaju sve vrste skandala,
oni koji u svemu vide neto loe - takoe sakupljaju loe utiske. Ne
mora toliko da misli o sakupljanju dobrih utisaka koliko o izolovanju
od loih. Samo ako tako ini stei e odreenu kontrolu. Ako po
kuava da bira dobre utiske, samo e obmanjivati sebe. Prema tome,
iako ne moe da sebi donese poeljne utiske, moe ak i od samog
poetka da naui da ih kontrolie tako to e se izolovati od odreene
vrste loih utisaka.
Opet mora da ima na umu da treba da si ve u odreenom stepenu
budan da bi mogao da kontrolie utiske. Ako spava, ne moe da
kontrolie nita. Da bi kontrolisao sasvim jednostavne, oigledne
stvari, mora da se probudi i da veba, jer e ti za to trebati vremena

ako si navikao na utiske odreene vrste koji su loi po tebe. Jedno "ja"
e znati da je neophodno da se izoluje, ali e moda deset drugih "ja"
voleti takve utiske.
P: Da li su utisci koje proizvodi delo objektivne umetnosti primer
viih utisaka?
O: To u potpunosti zavisi od tebe i tvog stanja. Ako si u intelektual
nom centru, ono moe da ne proizvede nikakav utisak; ako si u
motorikom centru, proizvee jo i manje, ali ako si u emocionalnom
centru, ono moe da proizvede utisak.
P: Da li svaki vodonik odreuje aktivnost za koju je ovek spo
soban?
O: To je formativno. Pokuaj da razmilja u smeru koji je dat.
Govorimo o utiscima. Ne razume ih, pa ipak pokuava da ih donese
jo vie. To znai da su ti usta puna hrane, a ti pokuava da natrpa jo
i gui se. Najpre progutaj.
P: To je ba ono to mi se ini teko - nikad zaista ne pratim stvari.
O: Mora da bude teko; svaki rad je teak. U radu nita nije lako,
ali moe da postigne neto ba zato to je teko. Kad bi bilo lako, ne
bi dobio nita.
P: Kako to da je ovek, ovakav kakav je, u stanju da ceni vie
vodonike koji se sigurno sadre u B uticajima?
O: ovekovi centri su nainjeni da rade sa vodonicima veoma
visokog nivoa i da primaju veoma visoke utiske. On ih moda ne prima,
moda ivi na niim utiscima, ali je sposoban za primanje veoma finih
utisaka, a njih dobija od B uticaja.
P; Zato su onda neki ljudi roeni takvi, dok drugi nisu?
O: Ljudi su razliiti, nisu svi napravljeni na isti kalup; postoje, osim
toga, mnogi nedostaci prouzrokovani degeneracijom, bolestima, pato
lokim stanjima. Svi normalni ljudi moraju biti u stanju da prime te
utiske, ali pre svega moraju da budu normalni.
P: Kad se vodonici prenose iz viih u nie svetove, da li i oni postaju
nii?
O: Ne, oni mogu da se prenesu u istom obliku. Pitanje je, moe
li da ih primi? Njih mogu da prime samo odreeni delovi centara.
P: Moe li ovek da ih primi, a potom pokvari?
O: Ako jedan deo tebe prima visoke uticaje, a drugi niske, to moe
izazvati eksploziju.
P: Moemo li vremenom da razlikujemo vodonike?

O: U izvesnom stepenu moemo. Posle odreenog vremena posmatranja znae, na primer, razliku izmeu oseanja 24 i 12, ili izmeu
utisaka 48 - bezukusnih - i utisaka 24. Mora, meutim, da razume da
je svaki vodonik prikazan u tabeli do, a izmeu njega i sledeeg
vodonika postoji itava oktava, tako da izmeu dva vodonika postoji
ogromna razlika. Da bismo razumeli princip, stvorili smo standarde za
razmiljanje - ne moe se poeti prouavajui detaljno itav dijagram.
P: U kojoj taki postoji mogunost da se tri oktave hrane dalje
transformiu?
O: Kao to sam rekao, mogunost dalje transformacije postoji u
taki gde utisci ulaze kao do 48, ali obino ne nastavljaju da se razvijaju,
jer na mestu ulaska nedostaje Ugljenik 12. U mehanikom radu maine,
ulazak utisaka preko ula automatski izaziva asocijativno miljenje ili
fantaziju na nivou H 48, ili emocionalnu reakciju manje ili vie in
stinktivne prirode.
Vrlo retko - u trenucima emocionalne stimulacije ili opasnosti, na
primer - moe da se desi da ugljenik 12 bude doveden na mesto ulaska
utisaka. Sve se tada povezuje sa emocionalnim stanjem, i ovek ima
utisak da je sve to vidi izuzetno ivo, novo i znaajno. U obinom
oveku su, meutim, ovakva iskustva sluajna; ona ne vode nikuda i
brzo ih prekrije fantazija. Emocionalni uslovi koji ih izazivaju prou,
i zamenjuje ih neki impuls ili elja koja vodi u sasvim drugom pravcu.
U obinom su oveku takva iskustva nepovezana i nemaju nikakve veze
sa namernim razvojem svesti.
Sa pokuajima pamenja sebe, u nama poinju da se bude mnoga
nova oseanja, posebno oseanja povezana sa naim sopstvenim pos
tojanjem i odnosima sa svetom koji nas okruuje. To, zauzvrat, moe
omoguiti uvid o razliitim uticajima koji na nas deluju i o mogunosti
da se meu njima bira.
P: Kako zna da emocionalni centar radi sa H 12?
O: Posle izvesnog vremena znae po razliitom ukusu. Stvar je ista
kao kad zna razliku izmeu razmiljanja o jelu i stvarnog jedenja. Uz
odreeno vebanje samoposmatranja moemo da razlikujemo svaku od
ovih manifestacija i da im damo naziv. Razliku meu oseanjima
prepoznajemo na uobiajeni nain: ovek je manje ili vie oseajan.
Pomou posmatranja sa odreenom namerom videemo kako ovo ili
ono oseanje odgovara odreenoj gustini. Ne bismo jedino smeli da
poemo od H 12, jer je on veoma neuobiajen. Kad jednom upoznamo
njegov ukus, nikada ga neemo zameniti za neto drugo.

P: Moramo li da razlikujemo utiske i stvari koje ili prouzrokuju?

O: Da, bubanj se razlikuje od zvuka bubnja, pa ne moe da se kae
da bubanj ulazi u nae bie u trenutku kad ga ujemo. Prema tome, ako
hoe da posmatra teorijski, mora da razlikuje te dve stvari. Kakva
je, meutim, svrha toga? Ono to je sada vano jeste da razumemo da
smo, ako ne pamtimo sebe, otvoreni utiscima koji na tabeli vodonika
mogu da budu veoma nisko.
P: Da li se vodonici razlikuju u skladu s tim kom je centru namenjen
utisak?
O: Vodonik znai odreenu materiju. Kako se ona moe razlikovati
ako je u jednoj ili drugoj sobi? Ve sam objasnio da je svaki centar
prilagoen radu sa odreenim vodonikom. Jednom su centru potrebni
nii, drugom vii vodonici. Ako centar koristi pogrean vodonik, to
daje pogrean rad na ovaj ili onaj nain, zavisno od toga koji vodonik
je upotrebljen i kako.
Obino centri nastoje da ukradu bolju energiju, ali ponekad rade
pomou loije, pokuavaju da budu lenji. Ponekad, na primer, in
stinktivni centar pokuava da radi sa energijom 48; to vodi veoma loem
radu i ovek postaje bolestan. To je est uzrok bolesti.
P: Moe li ovek da vlada time?
O: U izvesnoj meri. On mora da izae na kraj sa negativnim
oseanjima. Negativna oseanja mogu da energiju otrgnu sa pravog i
smeste na pogreno mesto. Sve dok ne vlada negativnim oseanjima,
ovek ne moe da vlada niim to se tie instinktivnog centra. Postoji
samo jedan nain da se energija sauva, a mnogi naini da se protrai.
P: Koriste li ivi utisci drugaiju energiju nego slabi?
O: Oni ne koriste, ve donose energiju. Ako ima iv utisak, to znai
da odreeni vodonik ulazi u tebe. Primanje utisaka znai primanje
odreenih materija u sebe.
P: Zato je rezultat esto pustoei kad ovek ima veoma visok
utisak?
O: Ako zaista visok utisak daje pustoee posledice, to znai da smo
u veoma loem stanju; itava maina pogreno radi, svi centri koriste
pogrene vodonike, suvie smo uspavani, imamo isuvie odbojnika. U
normalnoj maini ne bi trebalo da ima takve posledice. Vii utisci ne bi
trebalo da imaju pustoei, ve oslobaajui efekat.
P: Kakav je odnos izmeu si 12, mi 12 i sol 12?
O: To e razumeti kasnije. Ako eli, mogu da ti kaem da se mi
12 odnosi na emocionalni, sol 12 na instinktivni, a si 12 na seksualni

centar. Mi smo u stanju da radimo jedino na mi 12. Imamo suvie malo

si 12, a sol 12 u veoma maloj koliini prelazi u H 6 koji, iako ga ima
jako malo, odrava vie centre u ivotu.
P: Kakva je karakteristika mi 12? Kako da ga prepoznamo?
O: Kao to sam ve objasnio, on je energija koja stoji u pozadini
negativnih oseanja. To ne znai da sva negativna oseanja dostiu
intenzitet H 12, ali ga mogu dostii, a jaka negativna oseanja sagorevaju mi 12.
P: Zato je oveku potrebno da prouava fabriku hrane? Zauzima li
ona u sistemu vano mesto?
O: Veoma vano mesto. To, meutim, opet zavisi od onog to hoe.
Ako eli da upozna sebe sa milju da popravi svoju mainu, mora
da o sebi zna sve to je vano; a znanje kako tvoja maina radi i koje
materijale prima veoma je vano, jer uz pomo tih dijagrama moe da
razume ta radi; u suprotnom, ak i ako pokua da neto uini, nee
to znati.
P: Teko je da se vidi gde u Dijagram hrane ulazi trea sila. Da li
je ona samo rezultat prve dve?
O: Ona veoma esto izgleda kao rezultat, ali ako razmisli makar
minut, videe da nije tako. Uzmi proces varenja. Normalno se u
organizmu odvijaju svi stadijumi tog procesa. Pretpostavimo da ovek
u datom momentu ne jede, ali su trea i etvrta trijada procesa varenja
na delu. To znai da je odreena koliina onog to naziva "rezultat",
to je trea sila, ve prisutna, jer kad ne bi bila prisutna, moda se stvari
koje na dijagramu izgledaju kao da tome prethode ne bi dogodile.
Neophodno je da se razume da mora da bude prisutan ne samo ugljenik,
ve i azot. Nismo u stanju da odredimo trenutak u kom dijagram hrane
zapoinje. On zapoinje kad se ovek rodi, ili neposredno posle toga,
i odvija se itavog ivota. U obinoj fiziologiji je, na primer, dobro
poznato da se odreeni procesi u ustima dogaaju na nain na koji se
dogaaju zato to se odreeni procesi u stomaku deavaju na odreeni
nain. Sve je to povezano i ono to izgleda kao rezultat vrlo esto je
uzrok.
Dakle, kao to sam rekao, vano je da se najpre razume da ova Tabela
vodonika pokazuje iz kog skladita dolazi koja materija. Uz pomo ove
tabele moe da vidi da svi vodonici u naem telu, sve to jedemo, sve
to pijemo, vazduh koji diemo, svi nai utisci i mnoge druge stvari
dolaze iz razliitih skladita materije u Zraku Stvaranja. Na taj nain
moemo da vidimo vezu svakog postupka, svake misli, svake funkcije

sa odreenim delom univerzuma kojim vladaju njegovi sopstveni za

koni. Mi mislimo da je sve na Zemlji, ali, iako se stvari dogaaju na
Zemlji, one ne potiu sa nje - mogu dolaziti iznad ili ispod Zemlje. A
to pokazuje Tabela vodonika.
Energije ili materije koje postoje u spoljanjem svetu ovek moe
da razume ili asimiluje zato to u sebi ve ima odgovarajue vodonike.
Prema tome, da bi postao prijemiv za vie materije ili uticaje, on u sebi
mora da proizvede dovoljnu koliinu odgovarajuih vodonika da bi
pustio u pogon vie centre.
Iz te perspektive prouavanje sebe postaje prouavanje delovanja
razliitih energija u nama, naina na koji ih trenutno rasipamo na
beskorisne i tetne funkcije, i mogunosti njihovog nagomilavanja u
svrhu samorazvoja.
Prouavanje vodonika i njihovog meusobnog odnosa takoe po
mae da se razumeju centri i njihova razliita brzina. Intelektualni centar
radi sa H 48, motoriki i instinktivni sa H24, emocionalni sa H 12, ali
on nikad ne dobija pravo gorivo i ne radi kako bi trebalo. Kad bismo
mogli da ubrzamo njegov rad, to bi veoma promenilo nau percepciju
i ostale sposobnosti.
P: Ne razumem to o brzini oseanja. Kako ona moe da se izmeri?
O: Uvianjem koliko mnogo razliitih oseanja moe da proe kroz
tebe dok traje jedna misao ili jedan zamah klatna.
P: Da li pod brzinom oseanja podrazumeva vreme izmeu uzroka
i posledice nekog oseanja?
O: Ne, toje koliina utisaka. Pitanje postavlja objektivno, ali je to
subjektivna stvar; to znai da tokom jedne misli ovek moe da ima
hiljade oseanja.
P: Da li uestalost zavisi od nivoa svesti?
O: Tvoja zapaanja e se menjati u skladu sa stepenom svesti, ali e
u stvari ostati ista. Emocionalni centar u nama, meutim, kao to sam
rekao, ne radi svojom pravom brzinom, jer uglavnom rade njegovi
motoriki delovi; a kad centar radi svojim motorikim delom, brzina
mu je mnogo manja, dok je mnogo bri kad radi svojim intelektualnim
delom.
P: Ako bismo koristili najveu moguu brzinu emocionalnog centra,
da li bismo mogli da imamo pozitivna oseanja?
O: U tom sluaju bismo se povezali sa viim centrima i mogli bismo
da imamo pozitivna oseanja. Prethodno, meutim, moramo da budemo
svesni, jer to moe da se dogodi samo kad u dovoljnoj meri vladamo
sveu.

P: Dijagram hrane pokazuje da u oveku, ovakvom kakav je, ima

materija veoma visokog nivoa. Kako se one ispoljavaju?
O: Bez viih materija ne bismo mogli da ivimo. Dua, koja se
sastoji od viih vodonika, mora da se nahrani. Sutina mora da se
nahrani. ak i linost mora da se nahrani, mada ona ivi od drugaijih
stvari. Kao to sam rekao, vii vodonici mogu se izdvojiti iz vazduha,
ali utisci - posebni, proieni utisci - mogu da prue mnogo vie.
Ljudski organizam nainjen je po kosmikim principima, pa je zato
koliina veoma vana.
P: Za mene su dijagrami samo znanje - od njih ne dobijam nikakvo
razumevanje koje bi mi pomoglo da se borim.
O: Oni ti ne mogu pomoi da se bori, ali ti mogu pomoi da
razmilja. ak ti i sad, u ovom osnovnom obliku, dijagrami mogu
pomoi da rei veliki broj svojih nevolja i problema. Oni mogu da ti
poslue kao formula da u odnosu na njih odredi svoj poloaj. Moda
ti oni nee dati odgovor, ali e ti dati znanje gde i kako moe da ga
trai. To je pravi smisao dijagrama. Oni govore jezikom koji e
nauiti malo kasnije. Biemo u stanju da zaista koristimo taj jezik samo
onda kad budemo u stanju da koristimo vie centre. Pretpostavimo da
ovlada viim emocionalnim centrom. Uz poznavanje ovih dijagrama,
bie u stanju da protumai mnoga nova oseanja, osete i ideje koje e
ti pasti na um, i da to tumaenje prenese obinom umu. Bez dijagrama
to ne bi mogao da uini. Oni su posredniki jezik koji e povezati jezik
vieg emocionalnog centra sa naim obinim centrima. Istovremeno je
taj jezik i neka vrsta lestvice kojom moe da se penje od obinog
miljenja ka miljenju vieg emocionalnog centra.
P: Da li u naim sadanjim uslovima vii centri funkcioniu, ili
jednostavno miruju?
O: O tome postoje razne teorije. Prema jednoj, oni funkcioniu i mi
ne bismo mogli da ivimo da nije tako, ali oni nisu povezani sa niim
centrima zbog ogromne razlike u brzini; zato je potrebno da se iz obinih
centara uklone sve pogrene funkcije i da se oni dovedu do svoje
maksimalne brzine, to moe da se dogodi samo kad preemo na
drugaiji nivo svesti. Druga teorija objanjava da su vii centri skriveni;
oni su potpuno razvijeni, ali ne rade kako bi trebalo. Prema treoj
teoriji, oni ne rade, jer za njih nema goriva - vodonici koji bi im mogli
posluiti kao gorivo mogu da se proizvedu samo u drugaijem stanju
svesti. Oni su usnuli, ali e se probuditi kad proizvedemo dovoljno
materijala za njih. Sva ova objanjenja su ispravna, i sva dolaze do istog

zakljuka. Moramo da postanemo svesni i vladamo naim niim ce

ntrima da bismo ih doveli u najbolje stanje mogue za njih. Tada nee
biti tekoa da se poveemo sa viim centrima, jer ak i u naem
sadanjem stanju, dodue veoma retko, imamo bleskove viih stanja odnosno, imaju ih bar neki. Zato je vano da shvatimo da nas, kad se
probudimo, vii centri nee ostaviti da ekamo. Stvar je u tome da se
probudimo i preemo na drugaiji nivo svesti; tada e odjednom
odgovoriti vii emocionalni, a kasnije i vii mentalni centar.
Kad bi vii centri radili u nama, ovakvim kakvi smo, loe bi nam se
pisalo. Bili bismo samo svesne maine bez mogunosti da budemo ita
drugo, poto volja moe da se stvori jedino naporom. Mi smo ovakvi
kakvi smo zato da bismo postali drugaiji. Nae je stanje veoma
nezadovoljavajue - ali, ba zbog toga, moemo postati snaniji i
svesniji. Kad bismo u svom sadanjem stanju bili povezani sa viim
centrima, sili bismo s uma. Takva povezanost je veoma opasna sve dok
imamo negativna oseanja. Zato u maini postoje automatske konice
koje tu vezu onemoguavaju. Prvo moramo da pripremimo nie centre
i promenimo stanje svesti.
P: Imaju li vii centri osobine koje se mogu smatrati izuzetnim?
O: Da. Ono to, na primer, zovemo magijom, moe biti ispoljavanje
sveta vieg reda u niim ravnima. Pretpostavimo da se vii emocionalni
centar ispolji u niim ravnima - to bi bilo udo.
Neophodno je da se razume odnos vieg emocionalnog centra prema
niim centrima. U naem stanju su intelektualni i emocionalni centar
otro podeljeni, ali u viim centrima ta razlika nestaje. Dalje, vii
emocionalni centar ne koristi rei - rei su suvie nezgrapne, suvie
nepogodne da se radi s njima, a pored toga, njihovo znaenje se menja
ak i u toku jedne generacije, a za hiljadu godina se potpuno promeni.
Zato ne razumemo Novi Zavet - za neke rei danas nema slinog
znaenja, pa nismo u stanju ak ni da naslutimo ta one znae.
Vii mentalni centar je jo bri i ne koristi ak ni alegorike oblike,
kao to to ini vii emocionalni centar. Moemo da kaemo da on koristi
simbolike oblike. On prua mogunost za dugake misli. Sve je to u
nama, ali ga ne moemo upotrebiti, jer radimo sa veoma sporom
mainom. Vii centri ne doseu do nas - izmeu njih i obinih centara
jaz je suvie veliki. Razlika u brzini je toliko velika da obini centri ne
uju vie centre. Oni imaju mnoge vane funkcije za koje ne znamo, ali
nismo u stanju da ih koristimo kao to koristimo um - suvie su brzi, a
mi smo suvie usnuli. Zbog toga, ako bismo se povezali sa viim
mentalnim centrom, jednostavno bi nastala praznina.

P: Ima li u viem emocionalnom centru negativnih oseanja?

O: U viim centrima nema pozitivnih i negativnih delova i nema,
kao to sam rekao, podele izmeu intelektualnog i emocionalnog. Rad
viih centara veoma se razlikuje od rada niih. Taj rad i njegov razliit
ukus moemo da ponekad posmatramo u trenucima svesti o sebi, kad
steknemo privremenu vezu sa viim emocionalnim centrom.
P: Mogu li nas narkotici dovesti u vezu sa viim centrima?
O: Ideja o narkoticima nije nova; oni su se koristili u antiko i
srednjovekovno doba - u antikim misterijama, magiji i tako dalje.
Otkriveno je da se mudrom upotrebom narkotika postiu veoma inter
esantna stanja. Ovaj sistem, meutim, na to ima zamerke. Korienje
narkotika ne daje dobre rezultate, jer narkotici ne mogu da utiu na
svest, ne mogu da dodaju svest. Oni nas mogu dovesti u dodir sa viim
centrima tako to otupljuju nie centre; od toga, meutim, ne bismo
imali koristi, jer bismo se seali samo onoliko koliko smo bili svesni.
Poto nismo svesni, veza sa viim centrima bi jedino dala snove ili
nesvest.
Sva ta stanja transa koja se ponekad opisuju u knjigama predstavljaju
veoma opasan put. Dovoenje sebe u trans vezano je sa stvaranjem
fantazije u viem emocionalnom centru, a to je orsokak. Ako se tu
nae, ne moe da izae i ne moe da ide nigde dalje. Naa zamisao
je da vladamo fantazijom; ako je, umesto toga, odreenim metodima
pretvori u fantaziju vieg emocionalnog centra, postii e sreu,
blaenstvo, ali je to, na kraju krajeva, samo san na viem nivou. Istinski
razvoj mora sadrati dva pravca: razvoj svesti i razvoj centara.
Osim toga, takvi eksperimenti su uglavnom razoaravajui, jer
obino ljudi u prvom od njih iskoriste sav materijal koji imaju za svest.
Ista stvar moe da se kae za sve zaglupljujue, mehanike, samohipnotiue metode; oni daju iste rezultate kao i narkotici - uspavljuju
obine centre, ali ne mogu da poveaju svesnost. Meutim, kad se svest
razvije, vii centri ne predstavljaju problem. Trebalo bi da vii emo
cionalni centar radi u treem stanju svesti, a vii mentalni u etvrtom.
P: Misli li da ima neeg u prii o telepatiji?
O: Za oveka br 1, 2 i 3 ona uopte ne postoji; ona je fantazija.
Meutim, ljudi na viem stepenu razvoja mogu da vladaju silama koje
proizvode takozvanu telepatiju, poto je to funkcija vieg emocionalnog
centra. Obini um i obina oseanja to, meutim, ne mogu da uine.

P: Pitam se na koji je nain Isus bio u stanju da isteruje avole i da

li se u sistemu bilo ta moe koristiti u slinu svrhu? Ima li to neke veze
sa viim centrima?
O: Isus je verovatno imao posla sa velikim davolima. Mi moramo
da ponemo od malih - to je neka vrsta vivisekcije - dok ne budemo u
stanju da izaemo na kraj sa velikim.
Ve sam rekao vii centri, sve dok u nama ima negativnih oseanja,
ne mogu i ne treba da rade, jer bi to inae bila katastrofa. U obinim
teozofskim knjigama moete nai ideju da su mnoge stvari skrivene zato
to su opasne. U stvarnosti, meutim, opasnost nije u idejama, ve u
iskrivljavanju ideja. Ljudi mogu postati opasni ako neto uju, pa to
ponu da primenjuju u pogrenom smislu. Mo viih centara ovek
moe da upotrebi da bi ojaao svoju negativnu stranu.
P: Moe li ovek da oteti svoje vie centre?
O: Moe, ako suvie spava; ne u fizikom smislu, ve tako to je
suvie neodgovoran i uspavan. Tada se, malo po malo, mogunost za
njihovo buenje unitava.
Vidite, sve vreme, sa svih strana, dolazimo do zakljuka da ovek
ne funkcionie kako treba. uli smo za vie centre, a istovremeno nam
je reeno da nismo povezani sa njima, da oni ne rade za nas, ili, ako
rade, da ne znamo nita o njihovom radu. Uviamo da na obini um
nije dovoljan da izae na kraj sa problemima koje elimo da reimo.
Ima mnogo stvari koje bismo eleli da znamo, ali na um u vezi s tim
ne moe nita da uini. Ovaj jednostavni dijagram, kao i drugi dijagrami
koje prouavamo u okviru ovog sistema, pokazuje nam kako da prou
avamo sebe, kako i ta da poboljamo u sebi. Nikakvo poboljanje,
meutim, nije mogue dok ne zapuimo rupe, jer nema nikakve koristi
da se poveava proizvodnja energije dok su rupe svuda oko nas.
P: Kako moemo da zapuimo rupe?
O: Pamenjem sebe. Neophodno je da razvijemo svest, a to e nam
doneti mogunost da koristimo bolje organe za percepciju i spoznaju.
Ne moemo mnogo da uinimo bez viih centara, i to je razlog zato od
filozofskog pristupa nema mnogo koristi. On moe da stvori odreene
teorije i tu se zaustavlja. On ne razvija vie centre koji su jedini u stanju
da potpuno razumeju ideje. Filozofija ih ne dotie.
P: Ti naglaava vanost uvanja energije. Ima li svaki centar
sopstvenu zalihu energije?
O: Da. Pokazau ti kako da pone da misli o tome. Posmatraemo
ljudsku mainu iz perspektive centara. To je ista maina. Energija koja

se stvara u organizmu uva se u jednom velikom akumulatoru koji je

povezan sa dva mala akumulatora smetena pored svakog centra.
Pretpostavimo da ovek pone da razmilja i koristi energiju iz
jednog od malih akumulatora intelektualnog centra. Energija u aku
mulatoru opada, i kad opadne do najnieg nivoa, on se umori. U tom
trenutku uloi napor, ili se kratko odmori, ili zevne, i postaje povezan
sa drugim malim akumulatorom.

Veoma je zanimljivo da je zevanje posebna pomo koju priroda

obezbeuje da se pree sa jednog akumulatora na drugi. ovek nastavlja
da razmilja i crpe energiju iz drugog akumulatora, pa je opet umoran,
zevne, ili zapali cigaretu, i ponovo postaje povezan sa prvim malim
akumulatorom. Taj akumulator, meutim, moe da bude samo dopola
napunjen i brzo se istroi. ovek se jo jednom povezuje sa drugim,
ija je samo jedna etvrtina napunjena, i na taj nain to moe da se
nastavi vie puta dok se oba akumulatora ne isprazne. Ako u tom
trenutku ovek uloi poseban napor prave vrste, moe se direktno
povezati sa velikim akumulatorom. To je jedno objanjenje uda, jer
tad ovek ima ogroman priliv energije. Za to je, meutim, potreban
veoma veliki napor - ne obian napor. Ako ovek iscrpi veliki aku
mulator, on umire, ali uglavnom mnogo ranije pada u san ili u nesvest,
tako da opasnosti nema. U obinom ivotu se to povezivanje sa velikim
akumulatorom ponekad dogaa u izuzetnim okolnostima, kao to su
trenuci velike opasnosti.
Zbog toga postoji sistem malih akumulatora. Kad bi se ovek mogao
lako povezati sa velikim akumulatorom, mogao bi, na primer, da

neprekidno besni nedelju dana, a potom bi umro. Zato uglavnom ne

dobijamo vezu sa velikim akumulatorom dok ne ovladamo negativnim
oseanjima. Oseanja su snanija od ostalih funkcija, pa bi bilo suvie
opasno kad bi ovek koji na raspolaganju ima neogranienu koliinu
energije upao u negativna oseanja.
P: Da li se u malim akumulatorima moe sauvati dovoljno energije?
O: Dovoljno za obian rad, za obian ivot; ponekad, meutim,
ljudi koji se stalno oseaju umorno iskoriste samo jednu polovinu
akumulatora i ve kau da su suvie iscrpljeni da bi ita radili. U stvari,
nemamo prava da budemo umorni sve dok u malim akumulatorima ima
neeg. Zato su fiziki napori korisni. Mi se plaimo umora. Naravno,
mogli bismo da imamo mnogo vie energije kad je ne bismo troili na
negativna oseanja i druge beskorisne stvari.
P: Da li ovek mora da ima energije da bi pamtio sebe?
O: Ne, to pitanje ne spada ovde, jer energije za to uvek imamo; ne
nedostaje nam energija, ve razumevanje, znanje kako da to radimo, a
takoe nas i izvesna lenjost spreava da pamtimo sebe.
P: Hteo bih da pitam o velikom akumulatoru. Ne razumem to
praktino.
O: Napor! Napor! to vei napor ulae, vie energije dobija. Bez
napora ne moe da dobije energiju. Pa ak i ako je u tebi, moda je
na pogrenom mestu. Ne razmiljaj o tome teorijski; misli jednostavno
na to da u tebi ima mnogo energije koju nikad ne koristi, pa zato mora
da uloi vei napor kako bi je iskoristio.
P: Hteo sam, u stvari, da pitam ta otkljuava energiju u velikom
akumulatoru i na koji nain on dobija svoju energiju.
O: Ba sam to i rekao. Ne misli o velikom akumulatoru, misli o sebi.
Neki put mora da zapone malim naporima. Ako ne ini male napore,
nikad nee biti u stanju da uloi velike. Potpuno je tano da je
neophodna energija; energija je, meutim, u nama. Mi imamo dovoljno
energije, u svakom sluaju bar na poetku, i ako je koristimo za rad,
ona se ne gubi, ve nam se vraa. Ako energiju, na primer, gubi na
negativna oseanja, ili na mehaniko delovanje, onda je izgubljena.
Ako, meutim, energiju troi da bi se borio protiv mehaninosti, ona
ti se vraa. Tako se sakuplja energija.
P: Moe li da mi kae neto o procesu kojim se obnavlja panja
kad ovek njom vlada?
O: U tom sluaju panja zavisi od koliine uteene energije: ako
ima energije u rezervi, panja e delovati, a ako nema uteene

energije, veoma brzo e se iscrpsti. Zato ona zavisi od koliine energije,

a rezerva energije zavisi od toga kako je koristi. Ako je troi na
nepotrebne stvari, otkrie da nema nita u trenutku kad ti bude
zatrebala. Ako, meutim, u svakoj prilici moe da je sauva i za sve
to radi koristi samo neophodnu koliinu, rezultati e se pokazati.
Zato od samog poetka moramo da ponemo da se borimo sa stvarima
koje je rasipaju. One moraju da se proue, i to da se proue pre svega
drugog.
P: Koristi li ovek koji radi na uravnoteeniji nain ispravno svaki
akumulator?
O: Da, ako je uveban, ovek moe da uradi neverovatno mnogo,
ali ako ovek koji nije vebao pone da radi isti posao, koristie isuvie
energije na sasvim jednostavne pokrete i koristie svoje akumulatore na
pogrean nain. Ako eli da o tome razmilja vie na nauni nain,
mora da shvati da veba, u obinom smislu rei, priprema aku
mulatore da pravilno rade. Zapravo, iako pored svakog centra stavljam
dva akumulatora, ima ih mnogo vie. Svaki centar je okruen aku
mulatorima.
P: Da li je za prelazak sa jednog na drugi akumulator neophodan
trenutak svesti?
O: Ne, prelazak je automatski. Instinktivni centar zna kako da to
uim i moe da sasvim dobro radi a da mi toga nismo svesni. Svest moe
da bude neophodna za poseban rad u vezi sa velikim akumulatorom.
Kad elimo neto izuzetno, neto to ne moe da se postigne na
uobiajeni nain, neophodno je da se izmisle novi metodi.
P: Odnosi li se princip akumulatora na obinu mehaniku energiju
koju koristimo sve vreme?
O: Svakako. Sve je mehaniko. Energija je samo gorivo.
P: U tom sluaju jedna vrsta energije nije via, odnosno nia od
druge?
O: Ne, ako gledamo u smislu vodonika, ona moe da bude via ili
nia. Razni centri koriste razliitu energiju, ali je u osnovi ona jedna.
Na Dijagramu hrane moe da vidi kako se energija stvara. Ima mnogo
razliitih varijanti vodonika koje se koriste za razne organe i aku
mulatore.
P: Moe li da se kae da je to posebno prilagoavanje energije
izvreno u telu?
O: Da, ali istovremeno centri pokazuju jaku sklonost da koriste
pogrenu energiju; to mora da se ima na umu. Meutim, pitanje kako

da se stvori vie energije je jedna, a pitanje kako se energija stvara, kako

se to "dogaa", druga stvar. Bolje je da se te dve stvari razdvoje.
P: Ako je ovek umoran, pa iznenada dobije mnogo utisaka, i kao
posledica toga njegov umor nestane, znai li to da je dobio energiju od
njih?
O: Stvar je mnogo sloenija. Sa novim utiscima ovek postaje
budniji, pa zato veza sa velikim akumulatorom poinje da bolje
funkcionie. Neposredni utisci jo uvek nisu energija spremna za
upotrebu; da bi proizveli energiju, oni moraju da se destiliu i pomeaju
sa drugim stvarima. Utisci koji dolaze su nesvarena hrana. Sve tri vrste
hrane moraju da se svare i pomeaju u odreenoj razmeri. Utisci,
meutim, mogu da te probude. Kad energija u telu dostigne odreeni
pritisak, ona poinje da privlai energiju iz okoline.
P: Da li ovek dobija vie utisaka ako putuje?
O: Sposobnost za primanje utisaka ostaje ista.
P: Da li se ovek, kad zevne, povezuje sa drugim akumulatorom?
O: Ne svaki put, jer ovek moe da zeva oponaajui druge. Pored
toga, zevanje je pumpanje energije, ne nuno i prebacivanje, iako
stvarno dobar zev moe da prouzrokuje prelazak s jednog akumulatora
na drugi kad je to neophodno.
P: Poto kae da je zevanje pumpanje energije, odakle se energija
pumpa?
O: Iz organizma. On je tako ureen da energija koja je potrebna
svakoj funkciji postoji svuda. Ima toliko puno akumulatora da je
dovoljno da se zna princip da akumulatori postoje. Energija je u maini
podeljena na veoma sloen nain i prelazi sa jednog akumulatora na
drugi, rasipa se, koncentrie i tako dalje.
P: Da li se mali akumulatori pune iz velikog dok nou spavamo?
O: Oni se neprekidno popunjavaju. Veliki akumulator se, meutim,
tokom sna popunjava energijom koja je dobijena iz sve tri vrste hrane.
Sva energija se sakuplja u velikom akkumulatoru, bilo izmeana, bilo
u viem obliku. Kad se javi potreba, alje se odreeni vodonik. Ako se
energija proizvodi, ona se uva u velikom akumulatoru. Ako se proiz
vede vie nego to je neophodno za ivot, to moe da se uva na mnogo
mesta.
P: Moe li energija da se sauva utanjem?
O: Ponekad; ali, ako uti sve vreme, moe da vie energije potroi
na utanje nego na govor. Zato je u ovom sistemu osnovni princip
razlikovanje - nema optih pravila.

P: Da li je mogue da se na kraju poveemo sa velikim aku

mulatorom?
O: Da, mogue je, ali nismo jo stupili ni na prvi stepenik; to moe
da bude mogue, recimo, na dvadeset drugom stepeniku, pa prema tome
moramo da se penjemo dvadeset jedan stepenik pre nego to budemo u
stanju da to uinimo. Objanjeno je ta sve mora de se uini pre toga mora da pokuava da pamti sebe, da se ne identifikuje, da ne
izraava negativna oseanja i tako dalje. Svako ima neki odreeni
napor koji moe da naini; napori jednog oveka mogu da ne budu dobri
za drugog, ili da budu suvie laki, ili nemogui.
P: ta regulie koliinu energije koja odlazi u akumulatore svakog
centra?
O: Uobiajeni rad. Ponekad oni ne mogu da se napune, ponekad
odbijaju da se napune, a ponekad im to nije potrebno. Za to ima mnogo
razloga, a nismo u stanju da njima upravljamo. Meutim, ulaui
napore, ili pamtei sebe, poveavamo mogunost kontrole.
P: Ima li veliki akumulator veliki kapacitet, i da li se brzo ponovo
puni?
O: Zavisi. On moe da bude napola prazan, ili popunjen loom
energijom, ili moe da bude pun, ali ga ne koristimo. Vano je da se
razume da u velikom akumulatoru postoj i velika zaliha energije, od koje
veliki deo nikad ne koristimo - ona ostaje mrtav kapital.
P: Moe li ovek da izvue vie energije ako je svesniji?
O: Da, ali je takoe neophodna i posebna obuka. Ako znamo kako
da se poveemo sa velikim akumulatorom, to daje sasvim drugaiji
rezultat.
P: Koliko brzo to moe da se naui?
O: Ne mogu da kaem, to zavisi od toga kako ui i radi. U naem
odnosu prema sistemu moe da postoji destruktivni element koji je u
stanju da uniti sve rezultate naeg rada. Ako ovek ima pravilan stav
prema sebi i prema radu, bez destruktivnog elementa, moe da to
postigne.
P: Zavisi li sve od svesti?
O: Sav rad je zaista koncentrisan na svest. U radu na centrima jedino
pokuavamo da prekinemo rad koji je zasigurno pogrean. Ne postoje
vebe da se pojaa rad centara; sav rad se odvija na svesti. Kad se povea
svest, centri e se prilagoditi. Meutim, pogrean rad centara mora da
se prekine, jer e nai centri poludeti ako ostanemo abnormalni a
postanemo svesni - oni to nee biti u stanju da podnesu. To se, meutim,

ne moe dogoditi. ovek ne moe da postane svestan nesvesno. Ljudi

esto pitaju: ta dobijamo time to postajemo svesni? Pitaju zato to ne
znaju ta je rezultat svesti. Kad smo svesni, dolazimo u vezu sa viim
centrima, a tada se itava slika menja.

POGLAVLJE X
Mi ne moemo da ''inimo" - Vanost da se shvati istinitost te ideje Iluzija da neto ''inimo" i ta je proizvodi - U ivotu se sve dogaa,
ali u radu moramo da nauimo da "inimo" - Ii protiv struje Unutranje "injenje" - Zaarani krug i izlaz iz njega - Usklaenost
centara - "injenje" poinje "neinjenjem" - Unutranja kontrola initi nemogue i ta to znai - Ostvariti vei pritisak u svojim naporima
- Rad na volji - ta je volja upravom smislu rei a ta je naa volja? Naa volja je rezultanta elja - Unutranji sukob i borba - Odustajanje
od volje - Imamo samo kratke trenutke volje - Disciplina - Neophodnost
da pamtimo sebe - Svest znai volju - Cilj kao kontroliui faktor Neophodnost da se stalno vraamo pitanju cilja - Samovolja i
tvrdoglavost - Trenje - Rad protiv samovolje - ovek ne moe nita da
uini bez kole - Neophodnost da se redovno radi - Raskra - Stvoriti
Mesec u sebi - Teite - Izuzetan napor - ta daje podsticaj za rad

Moramo da se vratimo unutranjem delu rada - radu na sebi. Ako

razmiljate o tome, shvatiete da je centralni deo vaeg rada razumevanje injenice da mi ne moemo da "inimo", zato ne moemo da
"inimo" i ta znai to da ne moemo da "inimo". Kako to moete da
razumete? Ili pokuavajui da uinite neto to niste nikad ranije radili,
ili inei stvari na drugaiji nain. Tada ete videti moete li neto da
"uinite" ili ne. Polovina postavljenih pitanja je o "injenju" - kako da
promenimo ovo, unitimo ono, izbegnemo neke stvari itd. Neophodan
je, meutim, ogroman napor da bi se promenila ak i obina sitnica. To
nikad ne moete da shvatite ukoliko ne pokuate. Vidite, vi ne razmilja
te dovoljno, ne posmatrate dovoljno. Neto moete da promenite samo

pomou sistema. To se uglavnom zaboravlja. Ovaj sistem pokazuje

kako stvari mogu da se promene, da se urade na drugaiji nain, i odakle
ovek moe da pone. To je ak i uz pomo sistema strahovito teko, a
bez sistema nemogue, apsolutno nemogue. Kad to shvatite, poeete
da razumevate vrednost ovog sistema, jer s njim postoji ansa, a bez
njega nema nikakve anse.
Ova ideja da ne moemo da "inimo" veoma je vana i moramo se
uvek iznova vraati na nju. Ako vam ova ideja nije jasna, ili vam nisu
jasne neke njene osobine, pitajte o tome, jer je neopohodno da se ona
razume i upamti. Sve se "deava". Ljudi ne mogu da "uine" nita. Od
roenja pa do smrti stvari se dogaaju, dogaaju, dogaaju, a mi
mislimo da ih mi inimo. To je nae uobiajeno stanje u ivotu, a ak
i najmanja mogunost da se neto uini dolazi samo kroz rad, i to najpre
rad na sebi, ne spoljanji. ak i u sebi "injenje" vrlo esto poinje time
to se ne ini. Pre nego to budete u stanju da uinite neto to ne moete
da uinite, ne smete da inite mnoge stvari koje ste inili ranije. Ne
moete, na primer, da se probudite samo tako to ete eleti da se
probudite, ali moete da spreite sebe da spavate suvie dugo i suvie
vrsto.
P: Ima li ovek ponekad mogunost izbora izmeu dva mogua
dogaanja?
O: Samo u veoma malim stvarima; pa ak i tad kad primetite da se
stvari odvijaju na odreeni nain i odluite da ih promenite, uvideete
kako je krajnje neugodno da se stvari menjaju.
P: Zato ne mogu da odustanem od ideje da sam u stanju da "inim"?
Mnogo puta sam sebi dokazao da ne mogu.
O: Najtee je i najneophodnije da tu stvar shvati itavim svojim
biem, jer sve dok mislimo da moemo da "inimo", uvek emo odlagati
stvari koje zaista moemo da uinimo ako radimo. Kao to sam rekao
moemo da "inimo" samo stvari koje se odnose na nas same - od njih
moramo da ponemo. Nikad, meutim, neemo poeti da prouavamo
sebe sve dok mislimo da moemo da "inimo". To je jedna od naih
najveih iluzija.
P: Mogu da vidim da u veim stvarima nemam izbora, ali mi izgleda
da mogu da uinim male stvari.
O: Te male stvari se dogaaju u skladu sa izvesnim tano odreenim
okolnostima koje njima upravljaju. Ti misli da njima upravlja ti, ali
se one zapravo dogaaju. Mi ne moemo da "inimo" jer spavamo.
Kako usnuli ljudi mogu da ita "ine"? Neophodno je da se bude budan;
kad je ovek budan, moe da "ini". "injenje" je magija.

Mora da razume da se nita ne dogaa u trenutku kad se dogodi;

nunost da se to dogodi stvorena je mnogo ranije. Stvari se dogaaju
same po sebi; to da li e ili ne da neto uini moda je bilo odlueno
pre deset godina. Moda su tvoja dela pre deset godina uzela odreeni
pravac i to odreuje ta e uiniti sutra - to ne moe da promeni.
Mi mislimo da moemo da donesemo odreene odluke i delujemo
u skladu s njima. U stvarnosti nas ne kontroliu unutranje odluke ve
spoljanji uticaji. Ako unutranja odluka odgovara spoljanjim uticajima, mi emo je sprovesti, a ako ne odgovara, neemo. U sebi,
meutim, moemo da stvorimo mo da "inimo". Priroda nas je nainila
kao maine kojima upravljaju spoljanji uticaji, ali sa sposobnou da
razvijemo sopstveni motor. Ako unutranji motor ne postoj i, uvek emo
se vrteti u krug na istom mestu.
P: Ako ovek sebi postavi ideal kako bi trebao da se ponaa, zar nije
to ono to se podrazumeva pod "injenjem"?
O: Pitanje je moe li on to da uini i da li to ini, jer je jedna stvar
da se prave planovi i imaju ideali, a druga da se oni ostvare. To mogu
biti samo dobre namere. Jedna od glavnih osobina naeg bia je da ne
moemo da uinimo ono to smo odluili.
P: Otkrio sam da ponekad, sa malo dodatnog napora, moe da se
ostvari velika razlika u odnosu na ostale ljude u obinom ivotu. Zar to
nije injenje?
O: Toje iluzija, jer ako stvar mora da se dogodi, uinie taj dodatni
napor; ako ne treba da se dogodi nee ga uiniti. Ti misli da moe
da uini ili ne uini taj napor, da moe da "ini" ili "ne ini".
Pokuaj, meutim, da razmilja na ispravan nain, da ne moe da
"uini" nita, da se stvari dogaaju mehaniki. Jedna stvar sledi drugu
i jednostavno se dogaa ili ne dogaa, a ti ne moe da joj odoli.
P: Ali ako pomognemo siromanom oveku da uini svoj ivot
podnoljivim?
O: Ako pomogne siromanom oveku, to se dogodilo. Ako neko
od tog siromanog oveka uzme ono malo to mu je preostalo, to se
takoe dogodilo. Neko e mu dati novi, neko drugi e mu uzeti sve
to ima. Najpre je neophodno da se razume princip da niko ne moe da
"uini" nita. Ako razmilja o ivotu, ne o linom ivotu, ve o ivotu
oveanstva, ratovima, revolucijama, videe to jasno. Mora da po
kua da pronae pravi sluaj za posmatranje, jer ako nae neto
suvie malo, nee to moi da uoi. Ako, meutim, pronae pravi
sluaj, prave uslove, prave okolnosti, vrlo brzo e videti moe li da
uini neto ili ne. Najjednostavnija stvar je da pokua da pamti sebe.

Moe li to da uini ili ne? Ljudi misle da mogu da "ine" jer ponekad
naprave odreene planove i zaista dobiju ono to su eleli. To, meutim,
znai jedino da su upali u odreeni tok dogaaja i da se desilo da se
stvari podudaraju sa njihovim planom. Kad se stvari dogode na taj
nain, mislimo da smo ih mi uinili, da smo napravili plan i uinili sve
u skladu s njim. U stvarnosti to ne znai da smo mi to uradili namerno
ili znajui, niti znai da ovek moe da izabere izmeu dva toka
dogaaja; to je samo sluaj. U svakoj vrsti rada - poslu, putovanju itd.
se ponekad dogaa da se stvari uspeno odvijaju, ali to jedino znai da
su odreenom trenutku, na odreenom mestu stvari mehaniki pole
jednim tokom - nita vie.
Nama je, na primer, teko da shvatimo da kad ljudi grade most to
nije "injenje"; to je samo rezultat svih prethodnih napora. To je
sluajno. Da bi to razumeo, mora da misli na prvi most koji je Adam
sagradio i na itavu evoluciju mostova. Isprva je ona sluajna - deblo
je palo preko reke, potom je ovek sagradio neto slino tome, itd. Ljudi
nita ne "ine"; jedna stvar sledi drugu.
P: Izgleda mi da je ovo gotovo deje pitanje, ali nikad ne mogu da
shvatim zato stvari ne bi mogle da budu drugaije. ovek neto uini
i ne moe da odoli a da ne misli da je to mogao da uini drugaije.
O: Ako se ponaa na odreeni nain, to znai da ne moe da se
ponaa drugaije. Kad bi mogao, ponaao bi se drugaije. Toliko smo
navikli da mislimo da stvari mogu biti drugaije da ne pokuavamo da
promenimo stvari koje bismo mogli da promenimo. Moemo da promenimo dananjicu, ali je prolost zavrena. Ako promenimo danas,
sutra se stvari mogu dogoditi drugaije. To zvui kao protivurenost,
ali nas ba nae verovanje da stvari mogu da budu drugaije spreava
da uinimo ono to moemo da bismo ih promenili.
P: Kad ovek zaista pone da razumeva da ne moe da "ini", trebae
mu mnogo hrabrosti. Da li e ona proizii iz toga to se otarasio lane
linosti?
O: ovek do tog razumevanja ne dolazi tek tako. Ono se javlja poto
izvesno vreme radi na sebi, tako da kad do tog uvida doe, za sobom
pored toga ima mnoge druge uvide; uglavnom, da postoje naini da se
stvari menjaju ako se primeni pravi intrument na pravom mestu i u pravo
vreme. ovek mora da ima te instrumente, a njih dobija samo pomou
rada. Veoma je vano da se doe do tog zakljuka. Bez njega ovek
nee initi ispravne stvari - opravdavae sebe.
P: Ne razumem zato bi ovek opravdavao sebe?

O: On ne eli da odustane od ideje da moe da "ini", tako da ak i

kad shvati da se stvari dogaaju nalazi opravdanja, kao to je "to je samo
sluaj, ali e sutradan biti drugaije". Eto zato ne moemo da shvatimo
tu ideju. itavog svog ivota vidimo da se stvari dogaaju, ali ih i dalje
objanjavamo kao sluajnosti, kao izuzetke od pravila da moemo da
"inimo". Ili zaboravljamo, ili ne vidimo, ili ne obraamo dovoljno
panje. Uvek mislimo da smo u svakom trenutku u stanju da "inimo".
Ako u svom ivotu uvidi vreme kad si pokuavao da neto uini i nisi
uspeo, to bi bio primer, jer bi otkrio da si svoj neuspeh objasnio kao
sluaj, kao izuzetak. Ako bi se ponovila ista situacija, mislie da e
biti u stanju da "ini", a ako opet ne uspe, ponovo e svoj neuspeh
objasniti kao sluaj. Veoma je korisno da svoj ivot pogleda iz ove
perspektive. Nameravao si jednu stvar, a dogodilo se neto drugo. Ako
si zaista iskren, videe to, ali ako nisi, ubedivae sebe da je ono to
se dogodilo ba ono to si nameravao! Kad se stvari dogaaju na
odreeni nain, nas nosi struja, a mi mislimo da mi nosimo tu struju.
P: Kako objanjava kad ovek za trenutak osea da je u stanju da
"ini", recimo da ubaci neki posebni posao u svoj svakodnevni rad?
O: Ako je ovek obuen da neto ini, on naui da sledi odreenu
tendenciju dogaanja, ili, ako hoe, da zapone odreena tendencija
dogaanja, a ona se potom razvija, i ovek tri za njom, mada misli da
je on taj koji vodi.
P: Ali ako ovek ima ispravan stav?
O: Ne, stav sa time nema nita. Stav moe da bude ispravan i
razumevanje moe da bude isto, ali i dalje vidi da se stvari dogaaju
na odreeni nain - sve uobiajene stvari. Pokuaj da se seti primera
kad si pokuao da neto uini drugaije i da shvati kako si se uvek
vraao na istu stvar ak i kad si nainio malu izmenu - strahovite sile te
vraaju na stari put.
P: Da li spoljanji uticaji upravljaju svim naim delima?
O: Ne, mnoge stvari, kao to su navike, uobiajeni naini miljenja,
asocijacije, odbojnici i drugo ve smo utvrdili. Zato se ne radi samo o
uticajima na koje odgovaramo. Mnoge stvari su rezultat prethodnih
uticaja.
P: Ne mogu da razlikujem ideju da nismo u stanju da "inimo" od
fatalizma. Kada i na koji nain imamo mo da biramo i po emu se
razlikujemo od ivotinja?
O: U naem sadanjem stanju se od njih razlikujemo veoma malo.
Mo da biramo javlja se tek kad ponemo da shvatamo svoj poloaj,

svoju mehaninost, i kad ponemo da se borimo za neto drugo. Za to

postoje mogunosti. Nain razmiljanja: "ili predodreenost, ili slo
boda" je, meutim, formativan. Neke stvari su predodreene, neke
druge su to u manjoj meri; neke su u naoj moi, ako znamo kako da ih
promenimo ili preokrenemo. Samo, to moramo da znamo. Sve je
relativno.
P: Kad si rekao da ne moemo da se odupremo tome da se stalno
dogaaju iste stvari, da li si hteo da kae da to vai dok ne promenimo
nivo bia?
O: Nisam govorio o radu. Rekao sam da je neophodno da se razume
da sami od sebe ne moemo da "inimo". Kad se to razume u dovoljnoj
meri, moi emo da mislimo o tome ta je mogue "uiniti": kakvi
uslovi, kakvo znanje i kakva pomo su za to potrebni. Neophodno je,
meutim, da se najpre razume da se u obinom ivotu sve deava.
Mogue je da se ide dalje tek kad se to emocionalno razume.
P: Ne razumem razliku izmeu tog ta ovek moe i ta ne moe da
"uini". Zato ovek moe da se bori protiv negativnih oseanja, a ne
moe da se sam probudi?
O: San je oblik ili nivo naeg bia. ovek moe da neto uini uz
pomo sistema ako mu se pokae put, ali budnost oznaava sam nivo
bia. Prema tome, sva ta borba protiv negativnih oseanja, pokuaj da
se prekinu nepotrebne misli, pokuaj da pamtimo sebe - sve te to vodi
ka buenju, ali ne moe da se probudi pre nego to se probudi.
P: Ali, kad ljudi pokuavaju da postanu svesni, oni to ine?
O: Da; zatim uvide da ne mogu. Kad pokuava da postane svestan,
sav rad je njegov sopstveni.
Samo u ovom sistemu ti se jasno kae da ne moe da "uini" nita.
Svi ostali sistemi poinju sa "injenjem" u ovom ili onom smislu, jer
kau: uini ovo ili uini ono. Ovaj sistem je drugaiji. Ovo je ezoteriko
uenje, ali u njemu moe da pone u uslovima koji vladaju u obinom
ivotu; nije neophodno da ide u zatvorenu kolu ili manastir. Zato je
posebno vano da se najpre razume da ovek ne moe da "uini" nita
i da je jedina stvar koju moe da pone da ini pokuaj da pamti sebe da razume ono prvo, a da veba ovo drugo.
P: Pretpostavljam da ne moramo da tu ideju da ne moemo da
"inimo" shvatimo suvie doslovno?
O: Naprotiv, ba doslovno. Za ljude koji nisu povezani ni sa kakvim
uenjem vai ba to. Kad ovek pone da prouava izvesna uenja ili
sisteme koji daju kolske metode, on pokuava da uini neke stvari. U

radu moramo da "inimo", jer ako ne pokuavamo da "inimo", nita

se nee dogoditi. Moramo da "inimo" od samog poetka - ne mnogo,
ali sasvim odreene stvari. Ako si u stanju da se ne identifikuje, to je
ve poetak "injenja". Ako moe da se uzdri od prianja kad ti se
pria, to je ve "injenje". "injenje" poinje time to se ide protiv
stnije - najpre u sebi, u linim stvarima. Moe da pokua da pamti
sebe, a potom, poto pone da pamti sebe, moe da postigne izvesne
rezultate, pa e videti da moe da uini vie stvari, ali sve u odnosu
na sebe. Bie, na primer, u stanju da neto uini u pogledu negativnih
oseanja, i da misli na novi nain. Stvari izvan tebe e, meutim,
nastaviti da se dogaaju.
P: Da li bi moglo da se kae da bi jedan nain da ponemo da
"inimo" bio da izmenimo stvari u sebi tako da se one deavaju
drugaije?
O: Potrebno je da jo jednom podelimo ljude u kategorije. ovek
broj 1, 2 i 3 ne moe da uini nita - u njihovom sluaju se sve "deava".
Ako ine dobre stvari, to znai da ne mogu da ine loe; ako ine rave
stvari, znai da ne mogu da ine dobre. U tom smislu jedna stvar nije
bolja od druge, jer je sve to mehaniko. Ali, kad ovek pone da radi,
kad ue u kolu na bilo kom nivou, on ve mora da naui da "ini".
Kao to sam rekao, mora da pone od sebe - da upozna sebe, da proui
sebe, da pokua da ukloni odreene stvari, da pokua da vlada nekim
drugim stvarima i tako dalje.
P: Moramo li da posmatramo kako reagujemo?
O: Posmatranje je uvek korisno, ali mi reagujemo uvek na isti nain.
Imamo samo pet ili est naina na koje reagujemo; dogaaju nam se
samo odreene stvari, i na njih uvek reagujemo na isti nain. Ako,
meutim, pokuamo da uinimo sve to nam se preporuuje, a da se
uzdrimo od onoga to nam se ne savetuje da inimo, stvari e se
promeniti na ispravan nain i jednoga dana emo, sasvim neoekivano,
biti u stanju da uinimo neto to nismo uinili nikad ranije.
P: Moemo li da upravljamo stvarima koje nam se deavaju?
O: Da, ako upravljamo stvarima u sebi. Ako se u nama ne dogaa
nita to nije neophodno, poeemo da budemo u stanju da kontroliemo
stvari koje se dogaaju spolja - ali najpre moramo da vladamo stvarima
u sebi. Sve dok ostavljamo da se stvari u nama "dogaaju", ne moemo
da vladamo niim spoljanjim. Kako bi i moglo da bude drugaije?
Jedno "ja" odlui da vlada stvarima, ali e umesto toga sva njegova
panja biti zauzeta stvarima koje se deavaju u nama i van nas.

P: Ako ovek ne moe da "uini" nita, sledi li iz toga da je sve to

moe da uini da kontrolie sopstvene mentalne reakcije na dogaaje
koji su izvan njegovog uticaja?
O: Ba tako. To je poetak. Ako naui da kontrolie svoje reakcije,
posle izvesnog vremena e uvideti da moe da kontrolie sve vie i vie,
a kasnije moe da se desi da bude u stanju da kontrolie odreene
spoljanje dogaaje - ne sve, jer je raspon veoma veliki. Meutim,
izvesni spoljanji dogaaji ne mogu da se kontroliu, jer su drugaijeg
reda veliine.
P: Ako elim da postignem odreeni rezultat pa ne uspem, a onda
stvari uradim na drugaiji nain, da li e rezultat, uprkos mom naporu,
i dalje biti isti?
O: Ne sme da obmanjuje sebe. Ako neto uradi, a rezultat
odgovara tvojim oekivanjima, to je jednostavno srea, sluajnost - to
je sve. U nekim sluajevima moe da uini neto potpuno drugaije i
da opet dobije isti rezultat.
P: Izgleda da smo u zaaranom krugu!
O: Svakako da smo u zaaranom krugu, a sistemje put da se iz kruga
izae, jer u uobiajenim ivotnim okolnostima ovek to ne moe.
P: Da li bi rekao neto vie o naporu da se izae iz tog kruga?
O: Ako sve to ti je dato prihvati na ispravan nain i radi sa
dovoljnim ulaganjem napora, kola, ili sistem - zovi to kako ti drago dae ti mogunost da izae iz kruga. Bez kole i bez znanja izlaza nema.
I opet, ako stekne znanje, a ne ulae napore, to e takoe biti
beskorisno.
Kad je ovek u koli, naveden je da "ini" Jer on ne moe da izgradi
samog sebe, nije u stanju da proizvede dovoljnu silu. Ali, ako se postavi
u drugaije okolnosti, to e proizvesti odreene rezultate. kola je
neophodna zato to je ona provodnik neutraliue sile. U protivnom,
ovek moe da eli, moe da ulae napore, ali nee znati kako da pone.
To izgleda jednostavno, ali nije jednostavno.
P: ta bi u tom sluaju bile aktivna i pasivna sila?
O: ivot moemo uzeti kao aktivnu silu, a pasivna sila je, rekao bih,
inercija, navike, sve to se "dogaa".
P: Kako da ovek razlikuje mehaniki napor od onog koji to nije?
O: Nema potrebe da razlikuje. Ulai napor, i rezultat e ti pokazati.
P: Hoe li da kae da je sve to sam u ivotu inio bila zamena
jednog oblika sna drugim?
O: On se sam menjao; nisi uinio ak ni to. U ivotu ovek nema
kontrolu, ali je u radu moe stei. U radu moe da se nae izlaz iz ovog

stanja u kome ne moemo da uinimo nita i u kome se stvari "do

gaaju". Bez rada nema bekstva. Odreenu iluziju da u ivotu neim
vladamo proizvodi uobiajeno obrazovanje, ali sve to nestaje kad se
okolnosti promene.
P: Da li bi onda bio ljubazan da mi kae koja je glavna stvar koja
me spreava da pobegnem?
O: Mehaninost. Stvari u tebi nastavljaju da se "dogaaju" - stvari
koje bi trebalo da kontrolie, ali tu kontrolu jo nisi stekao. U nama
ima stvari koje mogu i treba da budu mehanike, kao to su fizioloki
procesi i slino, a ima stvari nad kojima moramo da steknemo kontrolu
koliko god smo to u stanju, jer nas one spreavaju da se probudimo. Ti
ne shvata u kojoj meri su stvari u nama povezane. Sve je povezano.
Ne moe da uini, kae, pa ak ni da misli si o emu to odstupa
od glavnog pravca stvari koje se dogaaju.
Naa etiri centra - intelektualni, emocionalni, motoriki i in
stinktivni su tako zdrueni da pokret u jednom od njih odmah prouz
rokuje odgovarajui pokret u drugom. Odreeni pokreti ili odreeni
poloaji povezani su sa odreenim nuslima; odreene nusli su povezane
sa odreenim oseanjima i osetima - sve je povezano. Ovakvi kakvi
smo, uz svu volju koju moemo da saberemo, u stanju smo da u izvesnoj
meri kontroliemo jedan centar, ali samo jedan, pa ak i to samo za
kratko vreme. Ostali centri e, meutim, nastaviti da rade sami od sebe
i odmah pokvariti centar koji elimo da kontroliemo, dovodei ga opet
dotle da reaguje mehaniki. Pretpostavimo da znam sve to treba da
znam, i da odluim da mislim na novi nain. Ja poinjeni da mislim na
novi nain, ali sedim na uobiajeni nain, ili puim cigaretu na uo
biajeni nain, i eto me opet sa starim mislima.
Ista je stvar i sa oseanjima; ovek odlui da o neemu osea na nov
nain, a onda misli na stari nain, pa se zato negativna oseanja javljaju
kao i ranije, bez kontrole. Prema tome, da bismo neto promenili,
moramo da promenimo stvari u sva etiri centra istovremeno, a to nije
mogue, jer nemamo volju koja bi kontrolisala etiri centra. U kolama
postoje posebni metodi da se stekne takva kontrola, ali to ne moe da
se uini bez kole. Naa maina je veoma mudro zamiljena kao celina.
S jedne strane ona ima sjajne mogunosti za razvoj, ali je sa druge strane
taj razvoj uinjen veoma tekim. Razumeete zato je napravljena na taj
nain kad konano shvatite ta svest i volja znae, a tada ete shvatiti i
to da se ni svest ni volja ne mogu razviti mehaniki. Svaka sitnica mora
da se razvije borbom, jer inae ne bi bilo svesti ni volje. Stvar mora da
bude teka.

P: Oseam da mi se, kad bih morao da sve inim umesto da raunam

na sluaj, ne bi dogaalo nita, jer mi je volja suvie slaba.
O: Ne initi stvari je samo po sebi jedna vrsta injenja. Istovremeno
si, meutim, dotakao veoma zanimljivo pitanje. Kad stekne kontrolu,
dogadae se sve manje i manje stvari, pa e morati da ini ak i sitnice,
jer ti se one nee dogaati. To je, meutim, veoma daleko.
P: Poto kae da nita ne moemo da "uinimo", moe li se rei da
je oseaj odgovornosti da ovek mora da uini neto korisno u svetu
fantazija?
O: Moe da bude fantazija ili imitacija, a moe da bude i ispravan.
U tom sluaju, meutim, moramo da razmotrimo ta i kako, a kako je
vanije od ta. Najvei broj ljudi misli o tome ta treba da uradi, a ne
kako. esto su stvari koje oni odlue da urade nemogue, kao, na
primer, da zaustave ratove i druge sline stvari.
P: Ako pokuavamo da budemo svesni i vidimo kako zaista stoje
stvari, da li to moe da promeni nau situaciju tako da nam se stvari ne
dogaaju, ve da ih inimo onako kako elimo da ih inimo?
O: Svakako, to je cilj, ali veoma dalek cilj. Vidi, ovde je pre svega
pogreno upotrebljena re "mi". Mora da zapamti da se ono to je
reeno o tome da se stvari dogaaju svima i da ljudi ne mogu da uine
nita, odnosi na obine okolnosti u obinom ivotu - onom to se zove
normalan ivot. U ovom radu mi, meutim, pokuavamo da se izvu
emo iz tog "normalnog" ivota, pa zato ve moramo da "inimo".
Jedino to prvo moramo da nauimo ta moemo da "inimo", jer e u
naim sadanjim okolnostima mnoge stvari nastaviti da se deavaju; u
odreenim stvarima, meutim, ve imamo izbor, moemo da pokaemo
ta stavljamo na prvo mesto, moemo da pokaemo volju u onom
stepenu u kom moemo da imamo volju. Prema tome, "mi" ne moe da
se koristi u istom znaenju kao i ranije. Mora, meutim, da razume
da razlika nije izmeu "initi" i "ne initi", ve izmeu "initi" i
pokuati da se razume, i u ovom trenutku svu energiju mora da
koncentrie na pokuaj da razume. Ve je objanjeno ta moe da
pokua da "uini". Mi pokuavamo da u sebi otkrijemo stvari kojima
moemo da vladamo, i ako radimo na njima, stei emo kontrolu. To
je svo "injenje" koje je u ovom trenutku mogue.
P: Da li je potpuno shvatanje da ne moemo da "inimo" ve
znaajan korak na putu ka "injenju"?
O: Ponekad je korak predugaak, jer se svaka ideja koja se previe
odui pretvara u svoju suprotnost. Prema tome, ako suvie ozbiljno

ubeuje sebe da ne moe nita da uini, uvidee da zaista ne moe

da uini nita. To je relativno. Kao to sam rekao, nesposobnost da se
"ini" odnosi se na ljude koji nemaju nikakvu mogunost za kolski rad.
P: Mislim da mi je potreban uitelj. Uviam da sam ne mogu nita
da uinim.
O: Uitelj ne moe da "ini" umesto tebe. Dati su ti odreeni zadaci
i ti mora da ih izvri. Uvek je tako. Umesto to pokuava da "ini",
pokuaj da "ne ini"! Ui da "ini" tako to e prvo nauiti da "ne
ini". Ti pokuava da uini stvari za koje smatra da su poeljne;
pokuaj okolinim puteni - da ne ini stvari koje su nepoeljne.
Vidi, ovaj samorazvoj nije obavezan, nije mehaniki, nema ni
kakve garancije. On zavisi od napora. Ljudi esto pitaju: "Kako to da
sam radio toliko godina a jo nisam imao iskustvo sa viim centrima?"
A ja ih pitam: "Da li ste zaista radili tolike godine?" ovek rauna od
trenutka kad je uo za ove ideje, ali ne pokuava da izrauna koliko je
stvarno radio - koliko dana, koliko sati ili minuta svakog dana. Kad bi
to izraunao, video bi da jo nema nikakvog osnova da oekuje bilo
kakve rezultate, iako je moda za ovo uo pre mnogo godina.
P: Ako smo maine, kako moemo da promenimo svoje bie?
O: Ne moemo da ekamo dok se ne promenimo. U radu postoji
jedan veoma vaan princip - nikad se ne trai da radi u skladu sa svojim
moima, ve uvek preko njih. To je trajni princip. U radu uvek mora
da uini vie nego to moe; samo se tako moe promeniti. Ako radi
samo ono to moe, ostae gde si. ovek mora da uini nemogue.
Re "nemogue" ne sme da uzme u suvie velikoj razmeri, ali ak i
mali deo toga mnogo znai. To je razlika u odnosu na ivot - u ivotu
radi samo ono to je mogue.
Neophodno je da uloi vie energije - u prouavanje sebe, posmatranje sebe, pamenje sebe i tome slino. A da bi mogao da u rad
uloi vie energije, neophodno je da otkrije gde se ona troi. Svakog
jutra se budi sa odreenom koliinom energije. Ona moe biti po
troena na mnogo raznih naina. Neophodna je odreena koliina za
pamenje sebe, prouavanje sistema i tako dalje. Ako, meutim, tu
energiju troi na druge stvari, za to nita ne preostaje. To je zaista
najvanija stvar. Pokuaj da svakog jutra izrauna koliko energije
namerava da uloi u rad u poreenju sa drugim stvarima. Videe da
ak i u osnovnim stvarima, to se vremena tie, veoma malo daje radu,
ako mu uopte neto daje, a sve ostalo ide na sasvim beskorisne stvari.
Dobro je ako su to prijatne stvari, ali u najveem broju sluajeva one

ak nisu ni prijatne. Nedostatak prorauna, nedostatak osnovne statis

tike jeste razlog to ne razumemo zato, uz sve svoje najbolje namere i
najbolje odluke na kraju ne uinimo nita. Kako da bilo ta uinimo ako
tome ne poklonimo nimalo vremena ni energije?
Ako eli da naui neki jezik, mora da svakog dana naui odreen
broj rei i da izvesno vreme posveti prouavanju gramatike i tako dalje.
Ako eli da naui ruski i pone tako to e uiti pet rei na dan,
garantujem ti da ga nikad nee nauiti. Ali, ako dnevno ui dve stotine
rei, za nekoliko meseci razumee ruski. Sve je to stvar elementane
statistike. Postoji odreeno merilo za svaku vrstu rada ili prouavanja.
Ako mu posveti odreenu koliinu energije i vremena, a ona jednos
tavno nije dovoljna, nee postii nikakve rezultate. Samo e se vrteti
u krug i ostati priblino na istom mestu.
P: Ja spadam u ljude koji ue samo pet rei na dan, ali se uvek teim
milju da je to dovoljno da rad dovede do kraja.
O: Ne, neophodno je da se ostvari vei pritisak. Zapazi da ak i u
razgovoru uestvuje samo nekoliko ljudi - ostali ele samo da sluaju,
jer je to mnogo mirnije, mnogo ugodnije. Dalje, ti ne prati misli. Dao
sam ti ih veoma, veoma mnogo, ali te najvei broj nije dotakao. To je
lenjost uma, opta lenjost. Ta lenjost mora da se prevazie. Nita ne
moe da dobije time to e biti lenj, ili time to e raditi jednu stvar,
a ostaviti sve drugo. Ovako kako stvari stoje, dam ti jednu nit - ti je
ispusti. Dam ti drugu - ispusti i nju. Na kraju ima samo isputene
niti.
Kao to sam rekao, svaka vrsta rada, svako stanje zahteva tano
odreeni minimalni napor ili minimalno vreme koje mu se posveuje,
a rad koji mi pokuavamo da obavimo zahteva mnogo vie od mnogih
drugih stvari, ukoliko elimo da postignemo iole vidljive rezultate.
ta znai praktino raditi? To znai da se radi ne samo na intelektu
ve isto tako na oseanjima i na volji. Rad na intelektu znai miljenje
na nov nain, stvaranje novih taaka gledita, uklanjanje iluzija. Rad
na oseanjima znai neizraavanje negativnih oseanja, neidentifikovanje, nepridavanje znaaja, a kasnije takoe i rad na samim osean
jima. ta, meutim, znai rad na volji? On znai rad na onome to ovek
ini. Najpre mora da se zapita ta je volja u oveku broj 1, 2 i 3? Ona
je rezultanta elja. Volja je pravac kombinovanih elja, a kako se nae
elje stalno menjaju, mi nemamo stalni pravac. Zato obini ljudi zavise
od elja, a mi moemo da imamo mnogo elja koje idu u razliitim
pravcima. Pravac koji nastaje sabiranjem svih tih pravaca je rezultanta.

To je naa volja. Ona jednog dana moe da ide u jednom, a drugog dana
u drugom pravcu, a mi mislimo da je to prava linija. To je zaista rezultat
naeg slepila.
Moramo da se zapitamo na emu moe da se zasniva volja oveka
broj 7. Ona mora da se zasniva na potpunoj svesti, a to podrazumeva
znanje i razumevanje povezano se objektivnom sveu i trajnim "ja".
Prema tome, neophodne su tri stvari: znanje, svest i trajno "ja". Samo
ljudi koji imaju ove tri stvari mogu da poseduju stvarnu volju, odnosno
volju koja je nezavisna od elja i od svega drugog.
P: Rekao si da volja za nas nije mogua?
O: Volja je relativan pojam; postoje razne volje na raznim nivoima.
Mehaniki ovek koji nikad ne razmilja o razvoju ima samo mnotvo
malih volja koje su potpuno mehanike. On ima odreenu elju: jedan
njegov deo eli da neto uini, a drugi deo se plai da e biti kanjen
ako to uini. Iz razliitih tenji proizilazi borba, a rezultat te borbe
nazivamo "volja".
P: Znai, da bi ovek razvio volju, mora da se suprotstavlja eljama?
O: Pre svega mora da postane jedno. Ti si mnotvo i ima stotine
"ja" i stotine volja. Ako eli da razvije nezavisnu volju, mora da
postane jedno i da postane svestan. Volja zavisi od jedinstva i svesti.
P: Ako smo odluili da uinimo neto to ne volimo, i uspemo da
to uinimo, zar ne koristimo volju?
O: To moe biti strah. Moda se plai da to ne uini, ili moda
oekuje neku nagradu, bilo u ovom bilo u narednom ivotu - mogue
su mnoge stvari. Uglavnom se neeg ili plaimo, ili od toga oekujemo
neku vrstu dobiti. Po pravilu se pojam "volja" koristi u relativnom
smislu, ali kad mi govorimo o volji, govorimo o odreenom nivou. Pre
nego to budemo mogli da govorimo o mogunosti volje, moramo da
u najmanju ruku imamo jednu sredinju taku koja je u stanju da
kontrolie ostalo. Volja znai osloboenje od stanja mehaninosti.
P: Da li se moe postii upotrebljivo jedinstvo time to e se u nekom
rutinskom radu poveati zaposlenost veine "ja"?
O: To se ne moe nazvati potpunim jedinstvom; to je samo relativno
jedinstvo, jedinstvo "ja" ukljuenih u taj posao. Radom te vrste ovek
moe sebe da obui u velikoj meri, ali on ne moe da utie na itavog
oveka. Ne postoji rad koji bi uticao na celinu, to e uvek biti samo
mali deo tebe.
P: Kako moemo da se promenimo ili probudimo ako nemamo
slobodnu volju?

O: Da imamo slobodnu volju ne bismo bili maine. Kako maina

moe da ima slobodnu volju? I kako moemo da se promenimo? Ve je
objanjeno da postoji mogunost za promenu, ali je to veoma mala
mogunost, i da bi promena otpoela, potreban je veliki broj razliitih
kombinacija povoljih okoljnosti. Kasnije, sa svakim korakom, to pos
taje sve tee i tee i zahteva sve vie i vie napora, a potom, posle
izvesnog vremena, postaje lake. Najpre je, meutim, potrebna od
reena kombinacija okolnosti, a kasnije takoe i naporan rad, jer kola
je neophodna. Bez kole je nemogue promeniti sebe. Tekoe su toliko
velike a ovek toliko slab da sam ne moe da uini nita.
Za sada naa volja pripada nekim "ja", ili grupi "ja" u ijoj osnovi
lei jedna od mnogih podlinosti. Prava volja, meutim, znai jednu
volju, pa zato ona jedino moe da pripada jednom "ja" ili, ako hoe,
sutini. Prema tome, najpre moramo da budemo jedno bar u nekim
trenucima, a potoni da pokuamo da radimo da bismo stvorili volju.
ovek ne moe da se ujedini odjednom. Volja e sigurno doi i otii;
u jednom trenutku imaemo volju, u drugom ne. Protei e dugo
vremena pre nego to budemo mogli da govorimo o bilo emu pouz
danom u sebi, a o trajnom da i ne govorimo.
P: Kako volja raste?
O: Ona ne moe da raste bez napora. Mora da uva energiju da bi
sakupio dovoljno za borbu protiv odreenih slabosti. Pretpostavimo da
shvati da je neto slabost i da mora protiv nje da se bori, ali uvia
da nema dovoljno energije; tada moe da pokua da ini neke manje
stvari koje nisu tako teke, i na taj nain e utedeti energiju. Uopteno
govorei, mi proputamo priliku da ulaemo male napore. Mi ih
previamo, ne smatramo da su dovoljno vani. Pa opet svoju sposob
nost da inimo napore moemo da poveamo samo ulaui te male
napore koje previamo.
P: Da li stvaranju jedinstva prethodi unutranji sukob?
O: Uvianje unutranjih sukoba. Unutranji sukobi su stalni. Niko
ne ivi bez unutranjih sukoba, oni su normalni i uvek prisutni.
Meutim, kad ponemo da radimo, sukob se poveava. Kad ne radimo,
mi beimo, ne borimo se. ta znai "raditi"? To znai boriti se sa
stvarima koje se suprotstavljaju. Mi imamo odreeni cilj, ali mnoga od
naih "ja" ne ele da idu tim putem, pa sukob, prirodno, raste. Stvaranje
jedinstva, meutim, nije posledica sukoba - ono je posledica borbe
protiv sukoba. Mi smo mnotvo, a elimo da postanemo jedno - to je
jedna formulacija naeg cilja. Mi uviamo da je nezgodno, nelagodno

i opasno da smo toliko mnotvo. Mi odluujemo da budemo u najmanju

ruku manje podeljeni, da umesto pet stotina postanemo pet. Oseam da
neto moram da uinim, a ne elim - to je sukob, i njegovo stalno
vraanje izgrauje otpor i stvara jedinstvo.
P: Zar otpor ne spreava mnoge ljude da bilo ta postignu?
O: Otpor po prirodi moe da bude veoma razliit, jer imamo mnogo
navika, fizikih i mentalnih, koje ponekad ne moemo da prevaziemo.
Navike mogu da budu toliko jake da nema mesta ni za ta novo. Ovde
se opet susreemo s pitanjem, kola jer ovek sam od sebe, ak i ako
zna, ne moe da prevazide ni unutranji ni spoljanji otpor.
P: Ako se sve odvija glatko i ovek nije svestan nikakvog sukoba
izmeu "da" i "ne", da li je dobro da pokuamo da ga izazovemo?
O: Nema potrebe. U trenutku kad ovek pone da radi, pokuavajui
da pamti sebe, pokuavajui da se ne identifikuje, da pamti sistem,
odmah poinje trenje. Trenje stvara energiju. Da su stvari lake, ne bi
bilo trenja. Ali, ako ubacuje klipove u zupanike mehaninosti, to
stvara trenje koje daje energiju.
P: ta bi znailo jedinstvo? Da li je to jedinstvo meu centrima?
O: Jedinstvo nije meu centrima jer su centri razliiti, ve meu
podlinostima ili grupama "ja". Svaki centar ima svoj sopstveni posao
i nai centri su meusobno veoma povezani, jer rad jednog centra
mehaniki izaziva rad drugog. To uopte nije poeljno, i delimino zbog
te pogrene povezanosti ni podlinosti nisu dovoljno povezane: mnoge
od njih su potpuno nezavisne i protivrene.
P: Da li se elja da se razvijemo moe nazvati voljom?
O: Zovi je elja; to je sasvim dovoljno. To nije volja. Volja pripada
celini i predstavlja drugu stranu svesti.
P: Moemo li da u naem stanju svesti znamo razliku izmeu elja
i volje?
O: Svakako. elja je kad ini ono to eli. Volja je kad si u stanju
da uini ono to ne eli.
P: Kako moemo da na pravilan nain iskoristimo unutranji sukob?
O: To je veoma jednostavno. Jedan na deo - magnetski centar ili
podlinost - eli da se probudi ali, vei deo nas eli da spava. Mora da
odlui na ijoj si strani, a potom da toj strani pomogne.
Da bi prouio kako da pone rad na volji, kako da preobrazi volju,
ovek mora da odustane od sopstvene volje. Ova formulacije je veoma
opasna ako se pogreno razume. Vano je da se pravilno razume ta
znai "odustati od sopstvene volje". Mi nemamo volju, pa kako da onda
odustanemo od onog to nemamo? Najpre mora da shvati da se nikako

ne slae sa tim da nema volju; slae se samo na reima. Drugo, mora

da razume da volju nemamo uvek, ve samo povremeno. U naem
stanju volja znai jaku elju. Ako ne postoji jaka elja, nema volje, pa
nema od ega ni da odustanemo. U narednom trenutku imamo jaku elju
koja se protivi radu, i ako je zaustavimo, to znai da smo odustali od
svoje volje. Od svoje volje ne moemo odustati u svakom trenutku, ve
samo u posebnim trenucima. A ta znai "protiv rada"? To znai protiv
pravila i principa rada ili protiv neeg to ti je lino reeno da uini ili
ne uini. Postoje opta pravila i principi, a mogu da postoje lini uslovi
za razliite ljude.
P: Treba li da ovek trai dalja lina uputstva?
O: Da, ali ako trai mora da poslua. Ako ne pita, nije obavezan da
uini nita osim da sledi opta pravila i principe, pa zato, pre nego to
zapita, treba dobro da promisli.
P: Ako je neko spreman da poslua, hoe li mu dati uputstva?
O: Ako se ukae prilika - to mora da bude u trenutku kad ima volju.
Mora da postoji jasna elja da uini neto to utie na rad ili druge
ljude. Obino smo zlovoljni; dobru volju imamo veoma retko. Ako ima
dobru volju o tome neu govoriti; jednostavno u rei: "Nastavi,
produi, ui".
Vi ne znate kako da razmiljate o volji. Jednog trenutka shvatate da
ste maine, a narednog elite da postupite po sopstvenom nahoenju.
U tom trenutku morate biti u stanju da se zaustavite, ne da uinite ono
to elite. To se ne odnosi na trenutke kad nemate nameru da uinite
neto, ali morate da budete u stanju da se zaustavite ako se vaa elja
suprotstavlja pravilima ili principima ili onom to vam je reeno. esto
se deava da ljudi nastave da prouavaju i propuste te trenutke. Oni
misle da rade kad se nita ne deava. Ne moemo da uvek radimo
podjednako; u jednom trenutku je dovoljno pasivno prouavanje, u
drugom trenutku je neophodno da se suprotstavimo sebi, da se zaus
tavimo.
P: ta prouzrokuje te trenutke?
O: elja. Kao to sam rekao, naa volja je rezultanta elja. To nije
izraz iz ovog sistema, to je jedna stara psiholoka definicija, ali je dobra.
elje mogu da budu veoma razliite: intelektualne, kao to je elja da
se zna, radoznalost, ili emocionalne, instiktivne odnosno motorike.
Ako jedna jaka elja nadvlada, ona daje pravac eljama. Sada govorim
o eljama koje mogu biti u vezi sa radom.

P: Reeno nam je da se drimo pravila. To podrazumeva da moemo

da ih se pridravamo to bi bilo "injenje". To mi izgleda nespojivo sa
idejom da ne moemo da "inimo".
O: Sve je relativno. Moemo da "inimo" neka unutranja dela, jer
imamo odreenu kontrolu. Na primer, u izvesnoj meri mi kontroliemo
svoje misli: moemo da mislimo o jednoj ili o drugoj stvari. To je
poetak mogunosti. Ako svoj interes nastavimo da odravamo usmeren
u odreenom pravcu, na misaoni proces stie odreenu mo i posle
izvesnog vremena moe da stvori bar trenutke svesti o sebi koji, kad
dolaze ee i ostaju due, mogu da promene druge stvari. Prema tome,
postoji izlaz iz ove apsolutne mehaninosti; ali, ako je ovek u uslovima
obinog ivota, i ne zna da se sve deava, ne moe da uini nita. Stvarna
mogunost da se ti uslovi promene poinje kontrolisanjem misli i,
koliko je to mogue, kontrolom svesti, to jest, unutranjim radom na
sebi. Obavljajui taj unutranji rad, pokuavajui da stekne kontrolu
nad sobom ovek ui kako da "ini". To ne znai da ovek moe da ini,
jer ne moe; ali, ako pone, onda malo po malo ui kako da zaista
"ini".
P: Da li je dobra disciplina ako je ovek sam sebi nametne ili to
mora da bude kolska disciplina?
O: Disciplina je dobra ako je disciplina. Ali ako je to samo proiz
voljna izmiljotina tad ona ne moe da da rezultate. Najvaniji aspekt
discipline je da se ne izraavaju negativna oseanja i da se ne uplie u
negativna oseanja. Mehaniki zadaci ne mogu da daju nikakav rezultat,
ali ako sebe uhvati u trenutku negativnog oseanja i zaustavi ga - to
je disciplina.
Ako elimo da radimo, moramo da proverimo sve svoje misli, rei
i dela iz perspektive rada. Prema tome, ako eli da radi, vie nisi
slobodan - mora da izgubi iluziju o slobodi. Pitanje je, ima li ti
slobodu? Ima li neto da izgubi?
Zato je neophodno pamenje sebe. Pamenje sebe nije samo svest o
sebi, ono takoe znai odreenu sposobnost da se deluje na odreeni
nain, da uini ono to eli. Vidi, u naem logikom miljenju,
logikom znanju, mi razdvajamo svest od volje. Svest znai volju. Na
ruskom, na primer, ista re oznaava i volju i slobodu. Svest znai volju,
a volja znai slobodu.
P: Da li panja znai isto to i volja?
O: Ne, jer inae ne bi bilo potrebno da se koriste dve rei. Meutim,
kontrola panje je poetak volje.

P: Govorio si o ovladavanju nekim stvarima. ta je to u nama to

kontroliemo?
O: To zavisi od onog to eli. Kontroliui faktor u svakom pravcu
delovanja jeste cilj. U radu na sebi ili prouavanju ima odreeni cilj.
Taj cilj kontrolie tvoje delo.
Ti, meutim, nisi na to mislio: pitao si ta to ima u nama to moe
da kontrolie. Da bih na to odgovorio, moram da se opet vratim
grupama "ja", u ovom sluaju magnetskom centru. U ovom trenutku,
u odnosu na rad na sebi, na cilj je da budemo pod kontrolom mag
netskog centra, a ne povremenih "ja" od kojih neke interesuje jedna, a
druge druga stvar. Ako bi svako od njih elelo da nas kontrolie, to bi
znailo da na kraju niko ne bi imao kontrolu; ako nas, meutim,
kontrolie magnetski centar, to ve znai odreenu kontrolu.
Odreenje i definisanje cilja je veoma vaan trenutak u radu. Obino
se deava da ovek svoj cilj definie sasvim ispravno, u sasvim dobrom
pravcu, samo to uzima veoma dalek cilj. Potom, s tim ciljem na umu,
ovek poinje da ui i da prikuplja materijal. Kad sledei put pone da
definie cilj, on ga definie neto drugaije, nalazei cilj koji je neto
blie; sledeeg puta opet neto blie, itd, dok ne pronae cilj koji je
sasvim blizu - sutra ili prekosutra. To je zaista pravi nain u odnosu na
ciljeve ako o njima preciznije govorimo. Moemo da pronaemo mnogo
ciljeva koji su sigurno ve pomenuti. "Da se bude jedno". Sasvim tano,
vrlo dobar cilj. "Da se bude slobodan". Kako? Samo ako se stekne
kontrola nad mainom. Neko moe da kae "elim da budem svestan";
dragi moe da kae "elim da budem budan", ili "elim da imam volju".
Svi ti ciljevi su u istom pravcu, samo na razliitim rastojanjima.
P: Doao sam do zakljuka da je najvei broj mojih ciljeva suvie
daleko, pa elim da vie radim na praktinom planu.
O: Da, zato to ima mnogo stvari koje moe da uradi sada i ovde
pre nego to si u stanju da dostigne daleke ciljeve, i po tome se ovaj
sistem razlikuje od gotovo svih drugih sistema. Gotovo svi drugi sistemi
poinju sa ciljevima koji su udaljeni bar deset hiljada milja i koji nemaju
praktino znaenje; ovaj sistem, meutim, poinje u ovoj sobi. To je
razlika, i to mora da se razume pre svega.
Stalno se iznova moramo vraati pitanju ta elimo od rada. Ne
koristi terminologiju sistema, ve nai ono to ti sam hoe. Ako kae
da hoe da bude svestan, to je veoma dobro, ali zato? ta eli da
dobije time to e postati svestan? Ne sme da misli da odmah moe
da odgovori na to pitanje. Ono je veoma teko. Mora, meutim, da
mu se stalno vraa. A mora i da razume da, pre nego to doe vreme

kad e moi da dobije ono to eli, mora da zna ta je to. To je

sasvim odreen uslov. Nikad ne moe da neto dobije pre nego to
moe da kae "hou ovo". Tada ga moda moe dobiti, a moda i
ne; ali, ne moe ga nikako dobiti ukoliko ne zna ta je to. Moe da
ga formulie na sopstveni nain, i mora da bude iskren prema sebi.
Tada moe da se upita: "Hoe li sistem moi da mi pomogne da to
postignem?" Ako pamtimo cilj, razmiljamo o njemu i nalazimo sve
vie i vie razloga zato treba da radimo, naa volja e se kretati u
jednom pravcu i postajati jaa. Ako zaboravimo svoj cilj, postajemo
slabi.
Govorio sam o pitanju cilja jer vam uvek savetujem da mislite o
njemu, da ponavljate ono to ste ve mislili o cilju i razmiljate kako
biste svoj cilj definisali sada poto ste prouili ove ideje. Rekao bih da
ono to ovek moe da dobije, ono to moe da mu se obea pod uslovom
da radi, jeste to da e posle odreenog vremena rada videti sebe. Druge
stvari koje moe da dobije, kao to su svest, jedinstvo, veza sa viim
centrima, sve dolaze posle toga - pa mi ne znamo kojim redom e doi.
Moramo, meutim, da zapamtimo jednu stvar; dok ne dobijemo to dok ne vidimo sebe ne moemo da dobijemo nita drugo. Dok ne
ponemo da radimo sa tim ciljem na umu, ne moemo ni rei da smo
poeli da radimo. Prema tome, posle odreenog vremena, moramo da
budemo u stanju da na trenutni cilj formuliemo na sledei nain: da
budemo u stanju da vidimo sebe. Ne ak ni da znamo sebe (to dolazi
kasnije) ve da vidimo sebe. ovek se plai da vidi sebe. On, meutim,
moe da odlui da skupi hrabrosti i vidi na ta lii.
P: Da li je volja deo bia?
O: Da, isto kao i svest i razumevanje. Samo, ako suvie radi na
razumevanju i znanju a zanemari volju, ona e tada, umesto da jaa,
postati slabija ili ostati ista kakva je bila. Ako volja ostane nerazvijena,
razvoj razumevanja ne moe mnogo da pomogne. ovek moe da
razume mnogo ta a da ne bude u stanju da bilo ta uini u vezi s tim.
Zato, od samog poetka, moramo da zaponemo da inimo ozbiljne
napore da bismo razvili volju. Kao to sam rekao, naom voljom voljom oveka broj 1, 2, 3 - moemo, ako upotrebimo svu koncentraciju
za koju smo sposobni, da kontroliemo samo jedan centar. Ali, centri
zavise jedni od drugih. Kontrola vie od jednog centra moe se postii
samo ako se potinimo volji nekog drugog, jer je naa sopstvena volja
nedovoljna, i zbog toga su kolska disciplina i kolske vebe ne
ophodne.

Mi nemamo pravu volju; imamo jedino samovolju i tvrdoglavost.

Ako ovek ovo razume, mora da ima hrabrosti da se odrekne svoje volje.
U koli su stvorene posebne mogunosti da se odreknemo svoje volje,
tako da ako je se odreknemo, kasnije moemo da steknemo sopstvenu
volju. Meutim, ak i bez tih posebnih mogunosti, ovek moe, ako
je paljiv i posmatra sebe, da ulivati trenutke kad je prisutna jaka elja
i zapita se ta da ini iz perspektive sistema. Svako mora da otkrije kakva
je njegova sopstvena situacija.
P: ta je samovolja? Kakva je razlika izmeu samovolje i tvr
doglavosti?
O: Neme neke posebne razlike. Obe su ispoljavanje iste stvari uglavnom ispoljavanje otpora. To je volja koju je stvorila i kontrolie
je suprotna strana. Takvu volju mi imamo ali ona ne dolazi iz nas - ona
dolazi iz prepreke. Samovolja je, na primer, kad ovek vidi da neko ne
zna kako da neto uini i ponudi se da mu objasni, ali mu ovaj
odgovori:" Ne, uiniu to sam", "Sam u odluiti", "Neu nikog da
sluam" itd. Tvrdoglavost je sasvim slina, samo to je optija - ona
moe da bude neka vrsta navike. To je mehanika volja, uglavnom
zasnovana na ovekovim pogrenim pretpostavkama o sebi i svom
iskustvu. Samovolja je samodokazivanje. Ako poredi samovolju sa
normalnim delovanjem, u njoj uvek ima nekog protivljenja - eli da
uini neto to ne bi trebalo. U radu je to vrlo karakteristino.
Prouavajui ideje zna da mora da izbegava odreene stvari, ali eli
ba te stvari. Ako u razmiljanju o samovolji pode od ovoga, pronai
e sopstvene primere.
P: Kako moemo da radimo protiv samovolje? I da li je za nas,
ovakve kakvi smo, mogue da prepoznamo trenutke kad imamo stvarnu
volju?
O: Ne stvarnu volju - stvarna volja je veoma daleko. Kao to sam
rekao, sve to imamo su samovolja i tvrdoglavost ili male volje koje se
sve vreme menjaju. to se tie toga kako da radimo protiv samovolje
moe da prouava sistem. U sistemu postoje odreeni zahtevi; stvari
koje ne sme ili koje mora da uini. ta moe da se javi kao suprotnost
samovolji? Postoje samo dve stvari koje su suprotnost jedna drugoj: rad
i samovolja. Samovolja, na primer eli da pria, a ti mora da o
izvesnim stvarima ne govori, jer ako bi to inio, samo bi lagao; postoji
pravilo da ljudima koji dolaze spolja ne moe da govori o idejama
sistema pre nego to ih bude znao i razumeo. Razvija se borba, rezultat
je u skladu sa onim to od te dve stvari pobedi. Na taj nain se, od samog

poetka, susree sa idejama o radu kao suprotnosti samovolji. Ako

zaboravi na rad, ne radi protiv samovolje. Jedini nain da se borimo
protiv samovolje je da pamtimo rad. Moda se u jednom trenutku rad
uopte ne javlja, ali se u narednom trenutku javlja, i u tom trenutku
moe da razume ta znai odustajanje od samovolje. Zapitaj se - da li
je neka stvar ispravna iz perspektive sistema ili ne? To je borba protiv
samovolje.
Volja se u obinom oveku kree cik - cak linijom ili se vrti u krug
i zato je neophodno da se ona potini. To potinjavanje je obui na taj
nain da kasnije moe da sledi odreeni pravac. Kad postane dovoljno
jaka, nije vie neophodno da se ograniava. Prema tome, volja se ne
moe ostaviti ovakva kakva je sada, jer se sada ona kree u svim
pravcima. Ona mora da se obui, a da bi obuio volju, ovek mora da
ini mnoge neprijatne stvari.
P: Da li su prilike da se uvebava volja uvek prisutne ako ovek
moe da ili pronae?
O: Kao to sam rekao, da, kad postoji trenje. To, meutim, zavisi
od onog to eli - od toga eli li trenje ili ne, od tvoje odluke, tvog
stanja i poloaja. U svakom trenutku u radu ovek mora da prevazie
lenjost, inerciju, elju da prestane. Ako neko ne radi, nema ta ni da
prevazie, ali ako radi na bilo emu, uvek mora da prevazie sopstvenu
elju da prestane sa radom.
P: Ako sebe nateram da uinim neto to ne elim, da li je to trenje?
O: Sve to ini je trenje - ako ini. Nije, meutim, dovoljno da se
samo misli o tome. Samo pomou trenja moe da stvori energiju i
razvije volju.
P: Da li su velike koliine unutranjeg trenja i neudobnosti uvek
neophodan uvod u novi razvoj?
O: To zavisi od oveka. Za neke ljude moe biti potrebno vie, za
druge manje. I opet, to zavisi od toga ta hoe. Ako hoe samo da
prouava, dovoljno je da vidi, ali ako eli da neto promeni nije
dovoljno da u to samo gleda. Gledanje u neku stvar nee je promeniti.
Rad znai trenje, sukob izmeu "da" i "ne", izmeu delova koji ele da
rade i delova koji ne ele da rade. Postoje mnogi nai delovi koji ne ele
da rade, pa zato trenje zapoinje od trenutka kad pone da radi. Ako
odluim da neto uradim a jedan deo mene ne eli da to uini, moram
da nastojim koliko god sam u stanju da sprovedeni svoju odluku.
Meutim, istog trenutka kad prestane rad, prestaje i trenje.
P: Kako ovek moe da stvori korisno trenje?

O: Mora da pone sa nekom konkretnom idejom. Ako ne prua

otpor, sve se deava. Ako, meutim, ima odreene ideje, ve si u stanju
da se odupre identifikaciji i da se bori protiv fantazije, negativnih
oseanja i slinih stvari. Pokuaj da otkrije ta te zaista spreava da
bude aktivan u radu. Neophodno je da se bude aktivan u radu;
pasivnou ovek nita ne moe da dobije. Mi zaboravljamo na poetak,
gde i zato smo poeli, i najvei deo vremena uopte ne mislimo o cilju,
ve samo o sitnim detaljima. Bez cilja su svi detalji beskorisni. Pa
menje sebe ne koristi bez pamenja ciljeva rada i tvog sopstvenog
osnovnog cilja. Ako te ciljeve na pamtimo emocionalno, mogu da prou
godine i da ostanemo u istom stanju. Nije dovoljno da se obui um;
neophodno je da se obui volja.
U dva uzastopna dana mi uopte nismo isti. Nekih dana emo biti
vie, drugih manje uspeni. Sve to moemo da uinimo jeste da
kontroliemo ono to moemo. Nikad neemo biti u stanju da kontroliemo tee stvari ako ne kontroliemo lake. Svakog dana i svakog
sata postoje stvari koje moemo da kontroliemo a to ne inimo; zato i
ne moemo da dobijemo nove stvari da ih kontroliemo. Okrueni smo
zanemarenim stvarima. Uglavnom ne kontroliemo svoje miljenje. Mi
neodreeno mislimo o onom to elimo, ali ako ne formuliemo ta
elimo, nita se nee dogoditi. To je prvi uslov, ali postoje mnoge
prepreke.
Napor je na novac. Ako elimo neto, moramo da platimo na
porom. U skladu sa jainom napora i vremenom za napor - u smislu da
li je vreme za napor pravo ili ne - dobijamo rezultate. Napor zahteva
znanje, poznavanje trenutaka kada je koristan. Neophodno je da se
dugotrajnom praksom naui kako da proizvedemo i primenimo napor.
Napori koje moemo da inimo jesu napori pri posmatranju sebe i
pamenju sebe. Kad ljudi pitaju za napor, oni misle o naporu u smislu
"injenja". To bi bio protraen ili pogrean napor, dok je napor uloen
u posmatranje i pamenje sebe pravi napor, jer on moe da da rezultate.
Pamenje sebe u sebi sadri element volje. Ako samo sanjamo "ja jesam,
ja jesam, ja jesam," to nije nita. Moete da pronaete mnogo razliitih
naina pamenja sebe, jer pamenje sebe nije ni intelektualna ni ap
straktna stvar; ono predstavlja trenutke volje. Pamenje sebe nije misao;
ono je delo. Ono znai da stiemo veu kontrolu - emu bi inae sluila?
Sobom moete da vladate samo u trenucima pamenja sebe. Mehanika
kontrola koja se stie treningom i obrazovanjem - kad je ovek nauio
kako da se ponaa u odreenim okolnostima - nije prava kontrola.

P: Da li odustajanje od samovolje ukljuuje i odustajanje od sopstvenog suda?

O: Zavisi u emu. To uglavnom znai odustajanje od detinjastosti,
neefikasnosti i laganja. Pogreno si razumeo ideju o tome ta znai
odustajanje od volje. Prvo, ti misli da je to svrena radnja: odustane
od volje i vie je nema. To je iluzija, jer nemamo takvu volju da od
nje odustanemo. Naa volja traje otprilike tri minuta. Volja se meri
vremenom. Ako jednom odustanemo od tri minuta volje, sutra e se
javiti nova tri minuta volje. Odustajanje od volje nije samo jedan in,
to je trajni proces. Pojedinano delo ne znai nita. Druga greka je
zaboravljanje odreenih principa po kojima se odrie volje. Postoje
mnogi principi za koje je, da bi ih se drao, neophodno da se odrekne
svoje volje. Trea je stvar da se izbegava razmiljanje u krajnostima i
da se zamiljaju najtei sluajevi. Poni sa jednostavnim, uobiajenim
sluajevima. Odricanje od svoje volje znai jedino pamenje rada. Na
taj nain ui kako da stvori volju; to je metod da se ona razvije.
P: Zar odricanja od svoje volje ne znai delovanje bez razumevanja?
O: Vidi, to je jo jedna od vaih greaka. Vi mislite da odustajanje
od volje znai nekakvo injenje. To se veoma retko dogaa. U najveem
broju sluajeva vam se kae da neto ne inite. Izmeu te dve stvari
postoji velika razlika. Na primer, eli da nekome kae ta misli o
njemu, ali ne sme da to uini. To je stvar treninga. Volja moe da
raste ako ovek radi na sebi i uini da njegova volja slua principe rada.
Stvari koje se ne tiu rada ne mogu biti u vezi sa ovim, ali to vie ulazi
u rad sve vie stvari poinje da njime bude obuhvaeno. Za to, meutim,
treba vremena.
Kad doe njihova prilika, kad im se kae da neto uine ili ne uine,
ljudi se esto tome suprotstave zbog neeg to im izgleda najrazumnije.
Zato propuste priliku. Vreme protie i kasnije oni mogu da uvide da su
propustili svoju priliku, ali nju vie nita ne moe da zameni. To su
posledice samovolje.
P: Izgleda mi da ovek, ako odustane od samovolje, zapravo dobija
ono to eli, jer odustajanjem od svoje elje dobija eljeni rezultat.
O: Samovolja ne ukljuuje sve to eli. Ako si gladan i eli da
jede, to nije samovolja. Samovolja znai kada vie volimo da delujemo
po svom nahoenju i, u naem sluaju, ne uzimamo u obzir rad i principe
rada. Ako me samovolja, na primer, navodi da psujem a ja od nje
odustanem zato to je to protiv principa rada, gde je tu poeljan rezultat
o kome govori?

Neke od naih elja mogu da budu veoma dobro skrivene. ovek,

na primer, moda eli da nekoga kritikuje, i to naziva iskrenou.
Meutim, elja da kritikuje moe da bude toliko jaka da bi morao da
naini zaista veliki napor da to prekine, a ovek sam od sebe ne moe
da naini zaista veliki napor.
Moram da ponovim: da bi stvorio volju, ovek svo svoje delovanje
mora da uskladi sa idejama rada; on u svakom delovanju mora da se
zapita kako e to izgledati iz perspektive sistema? Da li je to korisno ili
tetno za mene ili za rad? Ako ne zna, moe da pita. Ako je ovek ve
dugo u radu, nema praktino ni jednog dela koje nije povezano sa
radom; nema nezavisnih akcija - u tom smislu da vie ne moemo da se
ponaamo aavo i bez razlikovanja. Pre nego to pone da deluje, ovek
mora da misli. To je jedini nain na koji moe da se stvori volja, a za
taj metod je neophodna kolska organizacija.
Kao to sam ve rekao, samovolja je uvek povezana sa sujetom;
ovek uvek misli da zna. Potoni doe u kolu i shvati da ne zna nita.
Zato je za kolu neophodna priprema. Po pravilu je ovek prepun sujete
i samovolje. ovek koji doe u kolu mora da bude spreman da prihvati
kolsko uenje i disciplinu, jer inae nee dobiti nita. On ne moe da
stekne volju dok ne odustane od samovolje, kao to ne moe da stekne
znanje dok ne odustane od sujete.
P: Da li ovek mora da sam slomi samovolju ili to moraju da uine
drugi?
O: ovek mora da je slomi sam, i to mora da uini u dovoljnoj meri
da bi bio u koli. Od nje mora da bude slobodan dovoljno da bi prihvatio
stvari bez borbe. ovek ne moe da zadri sve stare poglede i miljenja
i da stekne nova. On mora da bude dovoljno slobodan da odustane od
starog bar neko vreme. On mora da bude u stanju da razume neophod
nost discipline, jer se volja ne moe stvoriti dok se ue prihvati odreena
disciplina.
Bez kole ovek ne moe da uini nita. On moe da pokuava, ali
iz toga nita nee proizii. Kad je ve povezan sa nekom vrstom kole,
glavna stvar je da pone da radi na odustajanju od samovolje. Kad je
samovolja u dovoljnoj meri pobedena, mogue je da se govori o
drugaijim metodama rada.
P: Kako mogu da nauim da se u ivotu ponaam drugaije kako bih
izbegao slina ograniena oseanja koja se ponavljaju, a koja oseam i
sada?
O: Na cilj je da se ponaamo drugaije u ivotu. Zato je i organizovan rad, zato moramo da prouavamo razne teorije, pamtimo

razna pravila itd. Ono o emu ti govori je daleki cilj. Najpre moramo
da radimo u sistemu. Uei kako da se ponaamo u vezi sa sistemom i
organizacijom, uimo kako da se ponaamo u ivotu; ne moemo,
meutim, da nauimo kako da delujemo u ivotu a da prethodno nismo
proli kroz sistem.
P: elim da donesem odluku da radim, odluku koju ne mogu da
povuem.
O: To je jedna od naih najveih iluzija - da smo u stanju da
donosimo odluke. Da bi se odluka donela, neophodno je da se bude, jer
u ovakvima kakvi smo, jedno malo "ja" donosi odluke, a od drugog
"ja" koje za to ne zna oekuje se da ih sprovede. To je jedna od prvih
stvari koje moramo da shvatimo, da ovakvi kakvi smo nismo u stanju
da odluujemo ak ni u sitnicama - stvari se jednostavno dogaaju. Ali,
kad ovo ispravno razume i pone da trai uzroke, i kad te uzroke
pronae, bie u stanju da radi i moda i da donosi odluke, mada
zadugo samo u odnosu na rad i ni na ta drugo.
Prva stvar koju mora da odlui je da obavi svoj rad i da to ini
redovno, da sebe podsea na to, da ga ne pusti da ti isklizne. Mi suvie
lako zaboravljamo stvari. Odluimo da uloimo napore - odreenu vrstu
napora i odreenu vrstu posmatranja - a tada se umea neka obina stvar,
neka obina oktava i mi zaboravimo. Priseamo se ponovo, pa opet
zaboravimo i tako to ide dalje. Neophodno je da se zaboravlja manje a
pamti vie; neophodno je da sa sobom uvek imamo odreenu spoznaju,
odreene stvari koje smo ve videli i razumeli. Mora da pokua da ih
ne zaboravi.
Glavna tekoa je da znamo ta da radimo i kako da sebe navedemo
da to uinimo. Naterati sebe da redovno mislimo, redovno radimo - u
tome je stvar. Samo tada e poeti da vidi sebe, to jest, da vidi ta je
vie a ta manje vano, na ta da usmeri svoju panju itd. U suprotnom,
ta e se desiti? Ti odlui da radi, da uini neto, da izmeni stvari a potom ostane gde si i bio. Pokuaj da razmilja o svom radu, ta
pokuava da uini, zato to pokuava da uini, ta ti, i spolja i
iznutra, pomae, a ta smeta da to uini. Takoe bi bilo korisno da
razmilja o spoljanim dogaajima, jer ti oni pokazuju u kojoj meri
zavisi od injenice da ljudi spavaju, da su nesposobni da pravilno
razmiljaju, nesposobni da razumeju. Kad si to video spolja, moe da
to primeni na sebe. Videe istu zbrku u sebi praktino u svim
pitanjima. Teko je da se misli, teko je videti gde da se pone sa
miljenjem - kad jednom to shvati, poee da razmilja na ispravan

nain. Ako pronae nain da pravilno razmilja o jednoj stvari, to e

ti odmah pomoi da pravilno ramilja o drugim stvarima. Tekoa je
u tome to ljudi ni o emu ne razmiljaju pravilno.
P: Izgleda mi da je najopasnija stvar lakoa sa kojom upadam u stanje
u kome vie nije mogu nikakav napor.
O: Da, ali ako udesi sa samim sobom da redovno ulae napore, to
e ti pomoi da nastavi. To jedna od ostvarljivih odluka koje moe da
donosi. U radu moe da donosi samo ostvarljive odluke i odluke koje
moraju da se zapamte.
P: Nekoliko puta tokom godine pravac rada mi postane posebno
jasan. Imao sam takve trenutke tokom itavog ivota i doao do
zakljuka da je beskorisno da se preduzme bilo kakava ozbiljna akcija
bez onog to bi se uobiajeno moglo nazvati inspiracija.
P: U uobiajenim okolnostima postoje periodi kada se nita ne
dogaa, a potom dolaze raskra. itav ivot se sastoji od ulica i
raskra. Zaokreti na raskrima mogu da postanu jo sistematiniji ako
ovek poseduje teite. Tada e jedna stvar uvek biti vanija i ovek e
uvek skretati u istom pravcu. Inspiracija, meutim, s tim nema nikakve
veze. To je jednostavno shvatanje trenutaka kad moe neto da uini.
P: Ponekad, kad pokuavam da odluim da li da neto uinim ili ne
iz perspektive sistema, nalazim dobre razloge i da to uinim i da ne
uinim.
O: Nemogue da se o tome kae bilo ta uopteno; to zavisi od
okolnosti. Ponekad moe da odlui iz perspektive sistema, ponekad
u ivotu ima stvari o kojima moe da odlui bez ikakve veze sa njim,
jer za ove ideje ne moe da uvek nade praktinu primenu dok ih ne
upozna sve.
U sistemu postoji jedan izraz - "stvoriti Mesec u sebi". Da po
priamo ta bi on mogao da znai. To je simboliki izraz, a simboli u
formi dijagrama ili simbolikih izraza koriste se u sasvim odreene
svrhe. Simbol izraava veliki broj ideja istovremeno. Ako bi on znaio
samo jednu ideju, odgovor bi bio jednostavan; simbol se, meutim,
koristi da se izbegnu drugi opisi i da se mnoge ideje samu u jednu
reenicu.
Kako da se deifruje dijagaram ili simboliki izraz? Da bi se
deifrovao simbol, neophodno je da znamo poredak ideja koje su u njega
ukljuene.
Ako sada zapitamo ta bi moglo da znai stvoriti Mesec u sebi,
moramo najpre da se zapitamo kakva je funkcija Meseca u odnosu na

organski ivot. Mesec uravnoteava organski ivot - sve spoljane

pokrete uravnoteuje Mesec. ta bi se dogodilo kad bi ta funkcija
Meseca nestala? Da li bi to za pojedinca bilo dobro ili ne?
Moramo da shvatimo da se sve to odnosi na bie. Kakve su osobine
naeg bia? Glavna osobina naeg bia je da smo mnotvo. Ako elimo
da radimo na naem biu i uinimo da ono vie odgovara naem cilju,
moramo da pokuamo da postanemo jedno. To je, meutim, veoma
dalek cilj. ta znai postati jedno? Prvi korak, koji je jo uvek veoma
daleko, jeste da se stvori trajno teite. To znai stvoriti Mesec u sebi.
Mesec je stalno teite koje uravnoteava na fiziki ivot, ali u sebi mi
nemamo takvu ravnoteu, pa prema tome, kad u sebi stvorimo takvu
ravnoteu ili teite, nije nam potreban Mesec.
Najpre, meutim, moramo da odluimo ta znai odsustvo trajnog
"ja". Mnogo puta nam je reeno za razliite osobine ovog stanja, ali se
to definitivno mora ustanoviti posmatranjem, a da bismo se pribliili
ideji stvaranja Meseca u sebi, moramo da razlikujemo ono to je vano
od onog to nije. Potom moramo da ponemo da se borimo protiv
osobina koje nas spreavaju da postanemo jedno. Moramo da se borimo
protiv fantazije, negativnih oseanja i samovolje. Pre nego to ta borba
moe da postane uspena, moramo da shvatimo da je iz perspektive
sticanja teita najgora mogua vrsta fantazije verovanje da ovek sam
moe da uini bilo ta. Posle toga, moramo da pronaemo negativna
oseanja koja nas spreavaju da uinimo ono to se sugerie u vezi sa
sistemom. Jer, neophodno je da se shvati da se samovolja moe pobediti
samo na taj nain to ovek ini ono to mu se kae. Ona se ne moe
pobediti pomou onog to on sam odlui, jer bi to i dalje bila samovolja.
Da ponovim. Rad na biu je uvek borba - borba protiv onog to voli
ili ne voli da ini. Recimo da voli da se vozi na koturaljkama i da
ti je reeno da pamti sebe. Tada mora da se bori protiv svoje elje da
vozi koturaljke. ta moe da bude nevinije od vonje koturaljki?
Svejedno, - mora da se bori protiv toga. Svakog dana i svakog sata
ima stvari koje ne moemo da uinimo, ali takoe ima i stvari koje
moemo da uinimo. Zato svakog dana moramo da gledamo i vidimo
ta moemo da uinimo, a ne inimo to.
Ne moe da postoji pravilo "mora da pamti sebe". Ako ti je reeno
da neto uini ili ne uini, a ti to ne pokua, to znai da ne eli nita,
da ne eli da radi.
Ima dovoljno znanja. Sada je neophodno da se rad usmeri na bie.
Mi uvek pokuavamo da izbegnemo da uinimo ono to nam se sugerie.
P: Kakva je svrha borbe protiv samovolje?

O: Sea se kako smo poeli. Cilj je bio da u sebi stvorimo teite,

da u sebi stvorimo Mesec. To ne moemo da uinimo pomou sa
movolje.
Stvaranje Meseca u sebi povezano je sa idejom rtvovanja patnje.
Kad ponemo da rtvujemo patnju, poinjemo da stvaramo Mesec u
sebi. Mi uvek elimo da zadrimo patnju, a Mesec se moe stvoriti samo
od nae patnje. Moramo jedino da zapamtimo da je odustajanje od patnje
jedno delo, a stvaranje Meseca rezultat neprekinutog niza dela.
P: Kako moemo da pronaemo "ja" koja nas spreavaju da uinimo
stvari koje nam je reeno da uinimo?
O: Prvi put kad uvidi da nisi uinio neto to je bilo sugerisano,
pronai uzrok. Drugi put nadi drugi uzrok, itd. Onda, kao to sam
rekao, pronai negativna oseanja koja te spreavaju da uje ta je
reeno i da postupi u skladu sa tim. Ili ti se tog dana nisam dopadao
ja, ili neko drugi, ili vreme; tada osea da je opravdano da ne uini
nita.
P: Ono to zove borba je ulaganje napora. Ali, kako bi nazvao
situaciju kad ovek neto ini a nije svestan borbe?
O: To znai da se stvar desila. Mogu da nam se dese etiri vrste
stvari - po zakonu sluaja, uzroka i posledica, sudbine i volje. Borba
mora biti voljna, namerna. A ti mora da bude svestan svoje namere.
Ne moe da ulae napor a da ga ne bude svestan. Vano je voljno
delovanje.
P: Od ove etiri kategorije volja se ne koristi esto, zar ne?
O: Volja mora da se koristi. Mi nikad nismo spremni da radimo, ali
svejedno moramo da radimo. Ako bismo bili spremni, dali bi nam drugi
posao za koji nismo spremni. U radu ovek mora da pokua da upotrebi
volju - u onoj meri u kojoj je ima. Ako ovek ima gram volje i upotrebi
ga, on e porasti i ovek e imati dva grama, potom tri grama itd. U
radu moramo da nauimo da inimo izuzetne napore.
P: ta je izuzetan napor?
O: Izuzetan napor moe da ima mnoge karakteristike, ali je uglav
nom on injenje ne onog to ti misli da je najbolje, ve ono to ti je
savetovano da uini. Spremni smo da iz sopstvene namere uinimo
mnoge stvari, ali nismo sprenmi da uinimo ili ne uinimo ono to nam
je reeno.
P: Po emu se izuzetan napor razlikuje od obinog napora?
O: Razlikuje se u stepenu, ali ne samo u stepenu; izuzetan napor je
napor nainjen svesno, onoliko koliko moemo, u odreenom cilju koji

ne zahtevaju nikakve spoljanje okolnosti. Mi nikad zaista ne ulaemo

ozbiljne napore; mi to samo zamiljamo, jer ne znamo ta znai ulagati
napore. U izuzetnim okolnostima, kad smo prinueni da ulaemo
napore, mi ih i ulaemo, ali to nisu izuzetni napori. Pored toga, obini
napori koje ovek u ivotu ini su neophodni, korisni. Izuzetan napor
moe da izgleda beskorisno za svoj cilj.
P: Oseam da upadam u zaaran krug. to vie napora ulaem, to
vie uviam da ne mogu da "inim".
O: Tada uloi jo vie napora i uviaj to stalno. Uini to trajnijim.
Videe da nisi uvek u istom stanju. Ljudi u obinom ivotu ne mogu
da "ine", ali s tobom je drugaije - ti sve vreme mora da pokuava
da ini. Ti si u stanju identifikacije, a ne sme da se identifikuje, mora
da pazi da ne pria previe, stalno si negativan a mora da se bori
protiv negativnih oseanja, mora da pamti sebe. Sve to je injenje.
Mora da posmatra te stvari i da pokua da ih promeni.
P: Da li je mogue da se energija prenese tamo gde je potrebna? Ja
to ne mogu da uinim.
O: To je uglavnom povezano sa kontrolom. Ako eli da stekne
kontrolu, mora da pone odatle odakle je mogue. Zato neprekidno
mora da prouava sebe i otkrije slabe take kojima moe da ovlada.
Iz druge perspektive one se mogu nazvati "jakim mestima", jer su one
slabe iz perspektive mehaninosti. Ne moe se odluiti da uinimo jednu
stvar pre druge po volji; jedan ovek moe da pone na jedan nain,
drugi na drugi ali svi moraju da ulau napore u odreenom pravcu i
otkriju ta je mogue a ta je nemogue. Za jednog oveka je, meutim,
korisnije da ulae napore u jednom pravcu, za drugog u drugom.
P: ta stvara podsticaj za rad?
O: Spoznaja svog sadanjeg stanja. Kad ovek shvati da obmanjuje
sebe, da spava dok mu kua gori, neprestano gori, a da vatra samo pukim
sluajem jo nije stigla do njegove sobe, kad ovek ovo shvati, inie
napore da se probudi ne oekujui nikakvu posebnu nagradu. Poto ne
shvatamo da nam kua gori, mi uvek oekujemo posebnu nagradu. ta
ovek moe da uini u snu? Moe samo da sanja razne snove - loe
snove, dobre snove - a sve u istom krevetu. Snovi mogu da budu
razliiti, ali je krevet isti.

POGLAVLJE XI
Neophodnost da se proue kolski principi i metodi - Tri pravca rada
- Ispravno i pogreno u odnosu na tri pravca rada - Neophodnost da
se razume - Ciljevi i potrebe kola - Postavljanje drugog na svoje mesto
- Za praktian rad neophodna je organizacija - ta je "rad"? Vrednovanje - Rad sa ljudima - Rad za kolu - Nai lini interes u
organizaciji - Prava vrsta ljudi - kola etvrtog Puta - Ispravan stav Plaanja - Kako da se plati? - Teite - Disciplina - Pravila -Ne initi
ono to nije neophodno - Predavanje sopstvenih odluka - Izai u susret
zahtevima - okovi u kolskom radu - Ideja izbora - Fiziki rad - kolsko
znanje - Ljudi vieg uma - Mogu li kole da utiu na ivot?

Na ovim predavanjima smo govorili o oveku, jo ne toliko koliko

je potrebno, ali dovoljno za praktine ciljeve; govorili smo neto malo
o univerzumu; vidim, meutim, da je ideja o koli i kolskom radu jo
veoma nejasna i ponekad pomeana sa formativnom koncepcijom koja
nikud ne vodi. Ideju o koli morate prihvatiti jednostavno: to jest, kola
je mesto gde neto uite. Ali, uvek mora postojati odreeni red u
stvarima, i ne moe se uiti ako taj red ne pratimo. Govorei o kolama
povezanim sa nekom vrstom viih kola (bez ove veze kola nema
smisla) rekao sam da u takvim kolama morate istovremeno raditi na
svom biu kao i na znanju, jer bi inae svo vae znanje bilo potpuno
beskorisno i ne biste iz njega izvukli nikakvu korist. Ezoterike ideje
koje nisu uzete praktino postaju puka filozofija - jednostavno, intelek
tualna gimnastika koja ne moe nikuda odvesti.

Dao sam vam sve pojmove neophodne za prouavanje sistema i

objasnio poloaj ovog sistema u odnosu na druge sisteme. Zapamtite da
sam govorio o razliitim putevima i iz onoga to sam o njima rekao
manje ili vie sledi da ovaj sistem pripada etvrtom Putu, to jest, ima
sve posebnosti i osobine kola etvrtog Puta. Rekao sam i da kola
zavisi od nivoa ljudi koji ue u toj koli, a taj nivo zavisi od nivoa bia.
Za razvoj bia neophodna je kola - vei broj ljudi koji rade u istom
pravcu prema principima i metodama kole. Ono to ne moe da uradi
jedan ovek, moe mnogo ljudi radei zajedno. Kada sam sreo ovaj
sistem, vrlo brzo sam se uverio da je on povezan sa kolama i da je na
taj nain proao kroz zabeleenu i nezabeleenu istoriju. Za to vreme
su pronaeni i usavreni metodi.
kole mogu biti razliitih stepena, ali sada kao kolu uzimam svaku
vrstu pripremne kole koja vodi u odreenom pravcu; organizacija koja
moe biti nazvana "kola" etvrtog Puta jeste organizacija koja u svoj
rad uvodi tri sile. Vano je da se razume da postoji neka vrsta tajne u
kolskom radu, ne u smislu neeg stvarno sakrivenog, ve neeg to
treba da bude objanjeno. Ideja je sledea. Ako uzmemo kolski rad kao
uzlaznu oktavu, znamo da u svakoj oktavi postoje dva intervala ili
meuprostora, izmeu mi i fa i izmeu si i do. Da bismo preli ove
meuprostore bez promene karaktera ili pravca rada, neophodno je da
znamo da ih popunimo. Tako, ako hoemo da budemo sigurni da e
pravac rada biti prava linija, moramo da radimo u tri pravca istov
remeno. Ako radimo samo u jednom ili dva pravca, pravac rada e se
promeniti. Ako radim u tri pravca, ili tri oktave, jedan pravac e pomoi
drugom da pree interval time to e mu dati neophodni ok. Veoma je
vano da ovo razumete. kolski rad koristi mnoge kosmike zamisli, a
ova o tri pravca rada je posebno udeena da sauva ispravan pravac rada
i da se on uini uspenim.
Prvi pravac je rad na sebi: samoprouavanje, prouavanje sistema i
pokuaj da se promene bar najvie one manifestacije koje su u najveoj
meri mehanike. Ovo je najvaniji pravac. Drugi pravac je rad sa
drugim ljudima. ovek ne moe da radi sam; izvesno trenje, neugod
nosti i tekoe rada sa drugim ljudima stvaraju neophodne okove. Trei
pravac je rad za kolu, za organizaciju. Ovaj poslednji pravac poprima
razliite aspekte za razliite ljude.
Princip tri pravca je taj da tri oktave moraju tei istovremeno i
paralelno jedna drugoj, ali one ne poinju u isto vreme i tako, kad jedan
pravac dostigne interval, ulazi drugi i pomae da se on pree, ukoliko

se mesta ovih intervala ne poklope. Ako ovek ima istu energiju na sva
tri pravca, to ga odvodi van mnogih sluajnih dogaanja. Prirodno, prvi
pravac poinje prvi. U prvom pravcu rada vi uzimate - znanje, ideje,
pomo. Ovaj pravac se tie samo vas, on je potpuno egocentrian. U
drugom pravcu ovek ne sme samo da uzima, ve treba i da daje razmenjuje znanje i ideje, slui kao primer i mnoge druge stvari. Ovo
se tie ljudi u radu, tako da u ovom pravcu ovek radi pola za sebe a
pola za druge ljude. Na treem pravcu ovek mora da misli na rad
uopte, o koli ili organizaciji kao celini. On mora da misli o tome ta
je korisno, ta je neophodno za kolu, ta je koli potrebno, tako da se
trei pravac tie celokupne ideje o koli i sveukupne sadanjosti i
budunosti rada. Ako ovek ne razmilja o ovome i to ne razume, onda
prva dva pravca nee proizvesti svoj puni efekat. Tako je ureen kolski
rad i zato su tri pravca neophodna - dodatne okove i punu korist od
rada moemo dobiti jedino ako radimo u tri pravca.
Ako poveemo tri pravca rada sa idejom o ispravnom i pogrenom,
tada je sve to pomae prvom pravcu, to jest linom radu, ispravno.
Ali, u drugom pravcu ne moete imati sve za sebe; morate misliti na
druge ljude u radu, morate uiti ne samo da biste razumeli, nego i
objasnili, morate to dati drugima. A uskoro ete videti da odreene
stvari moete da razumete jedino objanjavajui ih drugima. Krug
postaje iri, ispravno i pogreno postaju u veim razmerama. Trei
pravac se ve odnosi na spoljni svet, i ispravno i pogreno postaje ono
to pomae ili odmae postojanju i radu cele kole, tako da se krug jo
vie iri. Ovo je nain da se razmilja o tome.
Posebno sam vam skrenuo panju na prouavanje i razumevanje
ideje o tri pravca. To je jedan od glavnih principa kolskog rada. Ako
to primenite, mnoge stvari e se otvoriti za vas. Ovaj sistem je pun
takvih instrumenata. Ako ili koristite, oni otvaraju mnoga vrata.
Prvi princip rada je da napori daju rezultate koji su proporcionalni
razumevanju. Ako ne razumete, nee biti rezultata; ako razumete,
rezultati e biti u skladu sa tim koliko razumete. Tako je prvi uslov
razumevanje, ali prethodno ovek mora da zna ta da razume i kako da
pravilno razumevanje stekne. Pravi rad mora biti rad na biu, ali rad na
biu zahteva razumevanje ciljeva, uslova i metoda rada. Cilj rada je da
se zasnuje kola. U ovu svrhu je neophodno da se radi prema kolskim
metodama i kolskim pravilima, i da se radi u tri pravca. Zasnivanje
kole podrazumeva mnoge stvari.
Postoje dva uslova u radu sa kojima se mora poeti; prvi, da se ni
u ta ne sme verovati, sve se mora proveriti; drugi, ak vaniji uslov,

odnosi se na injenje. Nita se ne sme initi dok se ne razume zato se

ini i u koju svrhu. Ova dva uslova moraju da se razumeju i upamte.
Uistinu, ovek moe da shvati da ne zna nita i da ne zna ta da ini. U
tom sluaju moe uvek da trai savet, ali ako ga zatrai mora da ga
prihvati i poslua.
Do sada ste radili u prvom pravcu, prouavali ste ono to vam je
dato i objanjeno i pokuavali ste da razumete. Sad, ako elite da
nastavite, morate pokuati da radite u drugom pravcu i, ako je mogue,
u treem. Morate pokuati da smislite kako da vie radite u prvom
pravcu, kako da preete na rad u drugom pravcu i kako da dosegnete
rad u treem pravcu. Bez ovoga vae uenje nee dati nikakve rezultate.
Sada postavljajte pitanja dok ne budete zadovoljni time kako
razumete tri pravca rada - ta svaki od njih znai, zato su oni neophod
ni, ta je potrebno za svaki od njih itd. Korist koju moete dobiti uvek
je proporcionalna vaem razumevaiiju. to svesnije radite, vie ete
dobiti. Zato je toliko vano da sve ovo bude objanjeno i shvaeno.
P: Na koji nain su oveku potrebna tri pravca rada?
O: U poetku sve zavisi od uma - um se mora obrazovati, mora se
probuditi. Kasnije e zavisiti od oseanja. Za ovo je oveku potrebna
kola, on se mora sresti sa drugim ljudima koji znaju vie od njega, i
mora razmatrati stvari s njima. Svakako, ako ostanete sami, zaboraviete stvari koje ste uili, jer u nama ima toliko komeanja da stvari
prosto nestanu iz naeg uma. Zato ovek ne moe da radi sam i samo
zajedniki rad vie ljudi moe da da potrebne rezultate. Postoje mnoge
prepreke, mnogo faktora koji nas dre uspavanim i onemoguavaju nam
da se probudimo. Stvari koje uimo e prosto nestati ako im nita ne
pomogne, a ta im moe pomoi? Samo drugi ljudi oko nas.
Prvo se mora raditi na sticanju znanja, materijala, prakse. Tada, kad
ovek stekne odreenu koliinu, on poinje da radi s drugim ljudima
na takav nain da je jedna osoba korisna drugoj i da joj pomae. U
drugom pravcu, zbog odreene posebne organizacije, ovekje u poziciji
da radi za druge ljude, ne samo za sebe. A kasnije moe da razume i na
koji nain moe biti koristan koli. To je sve pitanje razumevanja. U
treem pravcu radite samo za kolu, ne za sebe. Ako radite u ova tri
pravca, posle nekog vremena e ova organizacija za vas postati kola;
ali za druge ljude, koji rade samo u jednom pravcu, ona nee biti kola.
Seate se da sam rekao da je kola organizacija gde ne samo da stiete
znanje, nego i menjate svoje bie. kola ovakve vrste nije uvek ista
ona ima magine osobine i moe biti jedna vrsta kole za jednu osobu

a neto potpuno razliito za drugu osobu. Morate da razumete da sve

to moete da primite, sve ideje, svo mogue znanje, sva pomo, dolazi
iz kole. Ali kola nita ne garantuje. Uzmite obian univerzitet gde su
dati samo znanje i uputstva. On vam moe garantovati odreenu
koliinu znanja, ali i to samo ako radite. Ali, kad se javi ideja o promeni
bia, nikakva garancija nije mogua, tako da ljudi mogu biti u istoj
koli, u istoj organizaciji, a da opet budu na razliitim nivoima.
P: Govorio si o ciljevima i potrebama kole. Moe li nam rei ta
su oni?
O: Prvo moramo da se pripremimo da ih razumemo. Mi imamo ideje
kole, tako da moramo izvui korist iz njih; to e nam pomoi da
razumemo kole. Ako sami ne radimo nita i priamo o kolama, to e
samo stvoriti fantaziju i nita vie. Moramo da izvlaimo korist iz ideja
koje imamo: ako ne izvuemo korist iz njih, kole za nas nee postojati.
Morate da imate svoj sopstveni cilj i on se mora poklapati sa ciljem
kole, on mora da ude u njega.
P: Da li razlika izmeu prvog i treeg pravca znai da kola ima
ciljeve nezavisno od napretka svojih uenika, na primer ovekoveavanje
sopstvenog znanja?
O: Ne samo to. Tu mogu da budu mnoge stvari, jer se ovo uzima u
razliitim vremenskim odnosima. U odnosu na sebe moe da uzme
jedino sadanjost. U odnosu na kolu - due vreme.
Moda e pomoi ako te podsetim kako je ovaj rad poeo. Pre dosta
vremena sam doao do zakljuka da u oveku postoje mnoge stvari koje
mogu da budu probuene, ali sam video da me to nikud nije vodilo, jer
se one jednog trenutka probude, a narednog nestaju poto nije bilo
kontrole. Tako sam shvatio da je kola neophodna i poeo sam da traim
kolu, opet u vezi sa onim silama koje sam nazivao "udesnim".
Konano sam naao kolu, i naao sam mnoge ideje. To su ideje koje
sada - prouavamo. Za ovakvo prouavanje organizacija je neophodna,
prvo da bi ljudi mogli da ue o ovim idejama, i drugo, da bi mogli da
budu pripremljeni za dalje faze. To je jedan od razloga za postojanje
organizacije, i tu mogu nai mesto samo oni ljudi koji su ve neto
uradili za sebe. Dokle god su u vlasti lane linosti, oni ne mogu biti
korisni ni sebi ni radu. Zato je prvi cilj svakoga ko je zainteresovan za
rad prouavanje sebe i nalaenje onoga to mora biti promenjeno. Tek
kada su odreene stvari promenjene, ovek postaje spreman za aktivan
rad. Jedna stvar mora biti povezana sa drugom. Mora da se razume da
je lini rad povezan sa organizacijom i sa prouavanjem optih ideja.

Pomou ovih ideja moemo da naemo mnogo vie: to vie imamo,

vie emo nai. Rad se nikad ne iscrpi - kraj je daleko. Ovo ne sme da
bude teorijski, svaka od ovih ideja mora da postane praktina. Postoje
mnoge stvari u ovom sistemu koje obian ovek ne moe da pronae.
Neke stvari moe da otkrije sam, a neke druge stvari moe da razume
samo ako mu se daju, i nikako drukije; a tu je i trea vrsta stvari koje
ovek uopte ne moe da razume. Neophodno je da se shvate ove
gradacije.
P: Izgleda mi da je ono to smo uili do sada bila teorija, a da je sad
potrebno da od toga nainimo stvar line prakse?
O: Potpuno tano. Jedino je pogreno da se misli da je do sad sve
bilo teorijski. Od prve lekcije ti je dat materijal za samoposmatranje i
za praktian rad. Ne sme da misli da je ovo sad poetak neeg novog
to nije postojalo ranije.
P: Koji drugi oblik rada bismo mogli imati osim predavanja i
diskusija?
O: Mora da misli ta bi vam trebalo pored diskusija. Vama je
potrebno uputstvo, treba da vam se pokae put. ovek sam ne moe da
nae put; stanje ljudskih bia jeste da im put moe biti pokazan ali da
ne mogu da ga nadu sami.
Vidite, da to uinimo jo jasnijim, vi ulazite u drugi pravac rada na
sledei nain: ovakve grupe su radile neko vreme, postojali su ljudi i
grupe pre vas. Jedan od principa kolskog rada je da se moe dobiti
uputstvo i savet ne samo od mene, ve i od ljudi koji su uili pre nego
to ste vi doli, moda vie godina. Njihovo iskustvo je veoma vano
za vas, jer ak i ako bih eleo, ne bih mogao da vam posvetim vie
vremena nego to mi je to mogue. Drugi ljudi moraju da dopune ono
to sam vam dao, i vi, sa svoje strane morate da uite kako da vam oni
koriste, kako da imate korist od njihovog iskustva, kako da dobijete od
njih ono to vam mogu dati.
Iskustvo pokazuje da je neophodna odreena organizacija da bi se
dobilo ono to je mogue dobiti od ovih ideja, organizacija grupa ljudi
ne samo za diskusiju, ve i za zajedniki rad, kao na primer, u vrtu, u
kui ili na farmi, ili za neki drugi rad koji moe da bude organizovan i
zapoet. Kada ljudi na bilo emu rade zajedno zarad iskustva, poinju
da vide u sebi i u drugima razliite stvari koje ne primeuju dok samo
diskutuju. Diskusija je jedna stvar, a rad druga. Zato u svim kolama
postoje razliite vrste organizovanog rada, i ljudi uvek mogu da nau
ta e im odgovarati, bez nepotrebnih rtava, jer se rtve ne oekuju.

Morate, meutim, da mislite o tome, morate da shvatite to da su se

do sada ljudi starali o vama, govorili vam, pomagali vam. Sada morate
da nauite da se starate sami o sebi, a kasnije ete morati da se starate
ne samo o sebi nego i o novim ljudima. To e takoe biti deo vaeg
rada.
Glavna taka o kojoj sam govorio jeste razumevanje. Mislim na
razumevanje rada, na neophodnost rada, na zahteve u radu, i interesovanje za sve to. To je ono to je obavezno. Ne mogu se razumeti
metodi rada dok se ne razume njegov opti pravac. A kada se razume
pravac, to e pomoi da se razumeju mnoge druge stvari koje elimo da
razumemo. Vidite, ovek ne moe da izbegne svoj udeo u ovom delu
rada. Ako ga zbog jednog ili drugog razloga izbegne, ne moe nita vie
da stekne.
Neki ljudi ne razumeju sam poetak rada; oni ne misle o radu kao
radu; posmatraju ga na uobiajen nain. Postoji jedna stvar koja je
neophodna, obavezna, posle odreenog vremena, a to je vrednovanje,
jer bez njega ne moe da se radi. S jedne strane ljudi ele da rade, a s
druge ele da uzimaju stvari na isti nain kao i obino. Ali, ako ele da
rade, sve u odnosu na rad moraju da cene drugaije, sve - a oni misle
da stvari mogu da se uzmu na isti nain. Vidim da uglavnom nedostaje
rad i razumevanje rada i vrednovanje rada. Prvenstveno nedostaje
vrednovanje. Sve se uzima zdravo za gotovo, a istovremeno se posmatra
sa uobiajene take gledita. Kao rezultat, ne menja se nita. Mnogo
zavisi od linog stava i linog rada. Ono to je kola za jednog oveka,
nije kola i za drugog.
P: Kako moe da se ima pravilan stav i vrednovanje?
O: Pre svega, pre poetka prouavanja, ovek mora da odlui ta
zaista eli da zna. Sasvim je mogue da nekog nee interesovati ono to
smo mi ovde prouavali, on moe da nae da mu to uopte nije potrebno.
Zato ovek mora da pokua da nae ono to manje - vie eli, inae bi
se moglo desiti da samo gubi vreme. To je prvo. Drugo, ovek mora
da razume izvesne fundamentalne principe, inae e propustiti da
razume mnoge druge stvari; neto e uvek stati na put njegovom
razumevanju.
Veoma vaan princip je da osoba ne moe da prouava sistem sama,
i neophodno je da razume zato. Postoji mnogo razloga. Prvi razlog je
vrlo jednostavan i oigledan - ne moe da se ima uitelj samo za sebe.
Ako ovek pronae nekog ko bi ga uio ovom sistemu, taj nee troiti
svoje vreme na jednu osobu. A bez nekog ko moe da objasni stvari i

da radi s njim, ovek ne moe nita da uradi. Drugo, ako ovek radi
sam, ili to pokuava, on ne moe da postavi nekog drugog na svoje
mesto, a u odreenom trenutku to postaje preko potrebno da bi se prelo
na sledei stepen znanja i bia. Seate li se onog to sam rekao o
stepenitu u prvoj lekciji, u vezi sa objanjavajem rasta magnetskog
centra i rada koji sledi? Rekao sam da ovek moe da se uspne na sledei
stepenik jedino postavljanjem drugog oveka na svoje mesto. To znai
da se ovek penje ovim stepenitem koje predstavlja razliku u nivoima
izmeu obinog ivota i onoga to se zove Put. Put ne poinje na istom
nivou kao obian ivot, ovek mora da se popne vie da bi ga dostigao.
To znai da nivo naeg razumevanja, na uobiajen um, ak i naa
uobiajena oseanja moraju da budu promenjena. Samo, u razmiljanju
o postavljanju druge osobe na sopstveno mesto, veoma je vano da se
izbegne jedna opasna greka. Neki ljudi su skloni da misle da to mora
da bude njihov individualni rad. Oni proputaju da razumeju da je ovaj
izraz formulacija opteg principa. Detinjasto je misliti da to moe da
bude uraeno tako to jedna osoba prenese ove ideje drugoj. Pre svega,
potrebno je razumeti da ljudi ne mogu to da urade, i drugo, da to ne
moe da se trai od njih, jer individualni rad moe da se odnosi jedino
na njih same. Postavljanje ljudi na sopstveno mesto je kolski rad, to
su zajedniki napori svih ljudi koji pripadaju koli. Celokupan kolski
rad je organizovan s obzirom na ovu svrhu, razliite grane rada tee
istom cilju: postaviti nove ljude na mesto koje su zauzeli ljudi koji su
sada ovde i na taj nain im pomoi da dosegnu druge stepenike. Niko,
meutim, o tome nije razmiljao na pravilan nain. Na primer, vrlo
malo ljudi razmilja o ovim predavanjima i o kui na selu: ko je to
pripremio, kako je to pripremljeno i pokrenuto. Ovo je odgovor na
pitanje o postavljanju nekog na svoje mesto, jer se drugi ljudi staraju o
vama i pripremaju stvari za vas. Oni su prouavali ideje sistema pre vas
i doli do izvesne take u svom prouavanju; i sada oni ele da idu dalje.
Za tako neto oni moraju da pomognu drugim ljudima da saznaju to to
oni znaju. Oni ne mogu da to urade sami, pa pomau da se spreme
predavanja i druge stvari za nove ljude. To je deo opteg plana kolskog
rada. Princip rada je da svako mora da ini ono to moe. Tada, kad
dou drugi ljudi, na njima je da ine ono to su pre njih inili. Odreen
period napora je neophodan i svako mora da ima udela u tome.
P: Zato ovek moe vie da uini u grupi nego sam?
O: Iz mnogo razloga. Prvo, kao to sam objasnio, zato to ne moe
da ima uitelja samo za sebe. Drugo, zato to se u koli uglaaju

odreeni otri uglovi. Ljudi moraju da se prilagode jedni drugima, i to

je uopte veoma korisno. Tree je to da je ovek okruen ogledalima;
moe da vidi sebe u svakoj osobi.
P: Ali, postoji li veza izmeu mene i drugih ljudi ovde?
O: Veza mora da postoji, ali ona je proizvod rada. Svako ko radi
stvara ovu vezu. Ne smemo da oekujemo da drugi ljudi misle o nama.
Oni e to initi to je mogue vie, ali ne moemo da to uzmemo zdravo
za gotovo.
P: Da li bi rekao neto vie o tome? Postoji li bilo kakva obaveza
koju ovek ima prema ljudima u ovoj sobi?
O: To zavisi od toga kako ovo razume, ta osea prema ovome,
ta misli da moe da uradi oko ovoga. Nema nametnutih obaveza.
Obaveze dolaze kroz rad. to vie neko uradi, to vie obaveza ima. Ako
nita ne radi, nita se i ne trai od njega. Gospodin Gurijev je ovo
objasnio na poetku; rekao je da je opasno uiniti neto u radu ako ne
elimo da se od nas trae teke stvari.
P: Rekao si da je druga linija rad sa ljudima. Izgleda mi da je lake
da se radi sam.
O: Svakom tako izgleda. Svakako bi bilo mnogo bolje ako bi mogao
da sedi ovde sam i razgovara sa mnom, bez ikakvih drugih ljudi,
posebno "ovih" ljudi, jer su ovi ljudi naroito neprijatni. Svi mi mislimo
tako. Ja sam to mislio kada sam poeo da uim. To je jedna od stvari
koje su u najveoj meri mehanike. Celokupan rad, celokupan sistem
je ureen na takav nain da ne moe da dobije nita od prvog pravca
ako ne radi u drugom i treem pravcu. Na prvom pravcu moe da
dobije odreene ideje, odreene informacije, ali posle nekog vremena
dolazi do zastoja ako ne radi na druga dva pravca.
P: Dok pokuava da radi u prvom pravcu, kako ovek moe da
stekne predstavu o treem pravcu?
O: Time to e poeti da radi u prvom pravcu, a potom sticanjem
slike o celini - svih ideja sistema i principa kolskog rada. Ako radite
na onome to zovemo prvim pravcem, na samoprouavanju i prouavan
ju sistema, to ukljuuje sve mogunosti u radu. Prema tome, to vie
vremena i energije dajete prouavanju sistema, vie ete razumeti ta je
u njega ukljueno. Na ovaj nain, malo po malo, doi e razumevanje.
U prvom pravcu morate da budete veoma praktini i mislite o tome ta
moete da dobijete. Ako oseate da niste slobodni, da ste uspavani,
moda ete poeleti da budete slobodni, da se probudite i tako ete raditi
da to dobijete. U treem pravcu vi razmiljate o radu, o celokupnoj

organizaciji. Organizacija mora da bude predmet vaeg prouavanja pre

svega, kao prouavanje Zraka Stvaranja - ideja o organizaciji, potreba
za organizacijom, oblici organizacije. Tada ete uvideti da je or
ganizacija va posao, ne posao nekog drugog. Svako mora da uzme
uee u tome, kada moe. Ni od koga se ne trai da uradi ono to ne
moe, ali svako mora da misli o tome i da to razume. Ono to je vano
u treem pravcu nije toliko pravo delanje koliko razmiljanje o tome.
Ne moete prepustiti drugim ljudima da misle o tome za vas. kolski
rad u jednom pravcu ne postoji. kolski rad znai rad u tri pravca. Na
to mora da se gleda iz line perspektive, i mora da se shvati da samo sa
ove tri vrste pomoi ovek moe da se pomeri sa mrtve take. Suvie
stvari vas dre na mrtvoj taki, uvek imate ista oseanja, iste snove, iste
misli.
P: Da li je trei pravac odgovoran za napredak sistema?
O: Svi pravci su odgovorni. Jedan pravac ne moe da postoji bez
drugog. Jedan ili dva pravca nisu rad. Ali, pre svega je potrebno
razumevanje. Vi moete da uite - za to je dato vreme - ali ne moete
odluiti da radite jednu stvar, a drugu ostavite za posle.
P: Kae da najpre moramo da razumemo trei pravac. Ali to sigurno
jo nije rad?
O: Zavisi. U nekom smislu, razumevanje je ve rad. Ako nema
dovoljno ljudi koji razmiljaju o radu kao celini i razumeju ga, ne
mogue je da se nastavi. Odreen broj ljudi mora da razume i da bude
sposoban da radi ono to je potrebno. Nikad nisi uvideo koliko je teko
da rad postoji ak i u obliku koji sad ima. Pa opet, mogue je da on
postoji i razvija se ako u njega bude uloeno vie razumevanja i energije.
Tada, uz pravilno razumevanje, bie to pravilan razvoj. Ali, ne moe
da oekuje da neko drugi nastavi da ulae razumevanje i energiju u to
umesto tebe.
P: Ali, inicijativa nije na meni?
O: Svakako da je na tebi. Samo u drugom pravcu ona nije na tebi mora da bude organizovana. Do razumevanja treeg pravca mora da
doe sam, jer e samo tada to biti trei pravac. To zavisi od tvog stava
i tvojih mogunosti, a te mogunosti ne mogu da budu vetaki stvo
rene. Ako osea da je potrebno da uini neto za rad kole, i ako si
sposoban da to uini, to je trei pravac rada. Prvo mora da razume
ta je potrebno, a tek kasnije moe da razmilja o tome ta ti sam moe
da uradi za organizaciju.

P: ini mi se da je ono to eli od nas to da oseamo da mi jesmo

organizacija, ili deo nje, da to nije neto odvojeno od nas?
O: Potpuno tano, i vie nego to. Morate da razumete ta kola
etvrtog Puta znai. Ona je u obinom ivotu i stoga je organizacija
posebno potrebna. kole monaha i jogija su organizovane, ali obian
ivot ne prua prilike za prouavanje raznih strana koje treba da budu
prouene. Za ovo mora da postoji specijalna organizacija.
P: Nedavno si dosta govorio o razumevanju.
O: Da, razumevanje je neophodno, i lini stav. Ljudi postojanje
kole ne smatraju svojom brigom, ali to ne moe da bude bezlino. U
mnogo sluajeva rei stoje na putu razumevanju. Govori se o prvom
pravcu, drugom pravcu, treem pravcu, samo ponavljajui rei - i ljudi
prestaju da ita razumeju. Oni koriste ove rei suvie olako. Potrebno
je da ima sopstvenu predstavu o ovim pravcima: prvo o tvom sopstvenom sticanja znanja, novih ideja, ruenju starih predrasuda, od
bacivanju starih ideja koje si formulisao u prolosti i koje protivuree
jedna drugoj, prouavanja sebe, prouavanja sistema, pokuaja da
pamti sebe i mnogih drugih stvari. Mora da razmilja o tome ta eli
da dobije, ta eli da zna, ta eli da bude, kako da promeni stare
navike u miljenju, stare navike u oseanjima. Sve je to prvi pravac.
Tada, kada si dovoljno pripremljen i kada si uloio dovoljno napora
za neko vreme, moe da se stavi u uslove organizovanog rada gde
moe da praktino ui. U drugom pravcu u poetku je glavna tekoa
to se ne radi na tvoju sopstvenu inicijativu; jer to zavisi ne od tebe, ve
od toga kako je rad ureen. Mnoge stvari ulaze u to: reeno ti je da
uradi ovo ili ono, a ti eli da bude slobodan, ne eli da uradi ovo,
ne dopada ti se ono, ili ti se ne sviaju ljudi sa kojima mora da radi.
ak i sada, dok ne zna ta e morati da uradi, moe da zamisli sebe
u uslovima organizovanog rada u koji ulazi bez ikakvog znanja, ili sa
vrlo malim znanjem. Ovo su tekoe u drugom pravcu, i tvoj napor u
vezi s tim poinje prihvatanjem stvari, jer to moe da ti se ne dopadne;
moe da misli da ono to mora da uradi moe da uradi bolje na
svoj nain; mogu da ti se ne svide okolnosti i tako dalje. Ako razmilja
prvo o svojim linim tekoama u odnosu na drugi pravac, moe da to
bolje razume. U svakom sluaju, to je ureeno prema planu koji ne
zna i ije ciljeve ne poznaje. Postoji mnogo vie tekoa koje dolaze
kasnije, ali poinje na ovaj nain.
U treem pravcu tvoja lina inicijativa opet postaje vana, ako ima
mogunosti da uradi neto, ne za sebe, ve za rad. A ak i ako ne moe

nita da uradi, korisno je da shvati da ne moe da uini nita. Tada,

meutim, mora da razume da rada ne moe da bude ako svi dou do
zakljuka da ne mogu da urade nita. To je smisao onoga ono to sam
rekao o stvaranju sopstvene predstave, a ne pukom korienju rei: prvi
pravac, drugi pravac, trei pravac. Rei ne znae nita, posebno u ovom
sluaju. Kada ima svoju predstavu o tome, nee ti biti potrebne te rei.
Govorie drugim jezikom, na drugi nain.
Svaki pravac u radu, kao i sve ostalo na svetu, odvija se po
oktavama, rastui, opadajui, prolazei kroz intervale i tako dalje. Ako
radi u sva tri pravca, kada doe do intervala u svom linom radu,
drugi pravac rada moe da se dobro odvija i da ti pomogne da pree
interval u individualnom radu. Ili, tvoj individualni rad moe da se
odvija dobro i tako ti pomogne da pree interval koji se javio u nekom
drugom pravcu. To je ono to sam mislio kada sam govorio o inter
valima u vezi sa razliitim pravcima.
Jedna stvar koju treba razumeti u radu jeste da ovek ne moe da
bude slobodan. Bez sumnje je sloboda iluzija, jer mi nismo slobodni ni
u kom sluaju; zavisimo od ljudi, od stvari, od svega. Ali, mi smo
naviknuti da mislimo da smo slobodni i volimo da mislimo o sebi kao
slobodnim. Ipak, u odreenom trenutku moramo da odbacimo ovu
imaginarnu slobodu. Ako zadrimo ovu "slobodu", ne moemo da
dobijemo ansu da ita nauimo.
P: to se tie toga da razmiljam lino, kad pokuavam tako da
radim, stvari svodim na malu razmeru.
O: Ti mea stvari; re "lino" te je zavela. "Lino" ne znai samo
tvoj sopstveni ivot i uslove. Mora da oseti da je to tvoj sopstveni rad.
kola moe da postoji samo kada ljudi oseaju ne da su izvan nje, ve
u njoj, kada misle o njoj kao svojoj kui. Jedino tada e od ovoga imati
dobiti i znae ta moe da pomogne radu, ta moe da bude korisno.
Dau vam primer za lini stav: seate se male parabole iz Novog
Zaveta o oveku koji je naao biser i prodao sve da bi otiao i kupio ga.
U njemu postoje takoe i druge parabole koje su sve slika linog stava.
Zamislite da ovek to uzima bezlino - bilo bi potpuno drugaije. Novi
Zavet uvek pokazuje neophodnost linog stava, line dobiti.
Mnoge stvari postaju mogue ako razmiljamo o njima na pravilan
nain. Svaki problem povezan s radom, ako je shvaen pravilno, daje
vam neto; ne postoji nita iz ega ne bi mogao da dobije vie koristi
nego to je sada dobija. Prva stvar koju treba da naui u ovom sistemu
je kako da dobije stvari; sve to radi mora da bude raeno sa nekim

ciljem, tvojim sopstvenim ciljem. Ti dobija u sva tri pravca, ali u

svakom na razliit nain.
U odnosu na trei pravac veoma je vano da se razume opta ideja
o tome zato ovaj rad postoji i kako mu pomoi. Kao to sam rekao,
ideja je da se osnuje kola, znai, da se radi prema kolskim pravilima
i principima, prvo prouavajui ova pravila i principe a onda primenjujui ih u praksi. Potrebni su mnogi uslovi za to. Jedan od tih uslova
je da su potrebni ljudi. Postoje ljudi koji su pripremljeni, koji su
sposobni da razviju ove ideje, ali ih ne znaju. Zato je neophodno da ih
naemo, da pronaemo pravu vrstu ljudi i damo im ove ideje. Ali, da
bi to uinio, ovek mora da ove ideje najpre sam razume.
Ponekad me pitaju zato je irenje potrebno sistemu koji je namenjen
samo nekolicini? Nije teko da se odgovori na ovo pitanje. Potpuno je
tano da ovaj sistem ne moe da pripada svima; on ak ne moe da
pripada ni mnogima. Ali mi moramo da uinimo sve to moemo da
bismo ga dali onolikom broju ljudi koliko je to mogue. irenje ideja
sistema ogranieno je samom prirodom ideja i ljudskom inercijom i
njihovom nesposobnocu da ove ideje razumeju. Ali, ono ne sme da
bude ogranieno naom sopstvenom inercijom.
Sistem moe da dopre do pravih ljudi, to jest ljudi koji mogu ne
samo da uzimaju, ve i da daju, samo ako je dat velikom broju ljudi.
Ako je ogranien na malu grupu, nikad nee stii do pravih ljudi. Male
grupe, ukoliko misle da ideje mogu da zadre za sebe, iskrivljuju ih i
kvare. Iskrivljavanje moe da bude izbegnuto samo ako rad raste i ako
mnogo ljudi zna za njega. Male grupe, ograniene i neizmenjene, uvek
e tome dodati neto lino. Prema tome, to vie rad raste, vie e svaki
pojedinac moi da dobije od njega. Drugi razlog zato kola ne moe
da postoji u suvie maloj razmeri jeste taj to samo odreen broj ljudi
daje dovoljnu raznovrsnost tipova. Za uspean grupni rad, raznovrsnost
tipova je neophodna, inae nema trenja, nema otpora. Ljudi bi mislili
da razumeju jedni druge.
P: Koji je najbolji nain da se pone stvaranje kole etvrtog Puta?
O: Mi ne moemo da ponemo. kola poinje od druge kole. Ako
se ljudi sretnu i kau "Hajde da osnujemo kolu" to nee biti kola
etvrtog Puta. Ali, ako je kola osnovana, kako da nastavite, kako da
je razvijete - to je ono o emu morate da raznuljate. A za to morate
prvo da razumete ta znai rad u tri pravca i da onda radite u tri pravca.
P: Nekim ljudima sistem izgleda sebian.

O: Sistem mora da bude sebian u odreenom smislu. Prvi pravac

rada je sebian, jer se tu nada da e stei neto za sebe. Drugi pravac
je mean - mora da u obzir uzme druge ljude, tako da je manje sebian;
a trei pravac uopte nije sebian, jer je to neto to radi za kolu, ne
sa idejom da neto dobije od kole. Ideja o dobiti pripada prvom
pravcu. Tako sistem ukljuuje u sebe i ono to je sebino i ono to nije
sebino.
P: Kako moe praktino da se razume trei pravac?
O: Kada ovek pone da to razumeva, to oznaava odreeni trenutak
u radu. Pretpostavimo da si u kontaktu s odreenom kolom - ne ulazimo
u to kog je ona nivoa, koliko je dobra ili loa. U toj koli dobija izvesno
znanje. Ali ta daje u zamenu? Na koji nain pomae koli? To je trei
pravac. esto me pitaju ta trei pravac znai, kako da to razumemo i
kako da ponemo da radimo u treem pravcu. Ovo pitanje nije za mene
lino nikad predstavljalo tekou. Od trenutka kad sam sreo sistem,
oseao sam da je to neto vee i vanije od svega to sam ikad saznao a
da je, u isto vreme, to poznato samo maloj grupi ljudi. Nije postojala
organizacija iza toga, nikakva pomo, nita. Nauka, umetnost, pozorite, knjievnost imaju svoje umiverzitete, muzeje, knjige, mnogo
ljudi koji to prate, pomo vlade, pomo drutva, a u isto vreme je sadraj
svih njih zajedno veoma sitan u poreenju sa sistemom. U najboljem
sluaju, oni su bili samo priprema za sistem - i uprkos tome imali su
sve, a sistem nije imao nita.
To su bile moje ideja kada sam sreo ovaj sistem. Odluio sam da
radim u tom pravcu, i to je bio trei pravac rada.
Potpuno je jasno da je radu potrebna organizacija i mesto za sve
ljude koji ele da dou, i zbog toga je neophodno da se nau ljudi koji
razumeju ovu potrebu i voljni su i sposobni da podre rad na svaki nain
na koji to mogu. Uzmite za primer obinu kolu. Ona zahteva odreen
plan i organizaciju, i odreen broj ljudi da to pokrenu, i mora da se zna
ko e da radi jednu stvar, a ko drugu.
Prema tome, svako ko eli da nastavi mora da shvati da je ovaj rad,
njegovo postojanje i dobrobit njegov sopstveni posao, da on mora da
misli o tome, da mora da pokua da razume zahteve rada, da mora da
smatra svojom sopstvenom brigom to to rad treba da se nastavi, i da
ne ostavlja ovo drugim ljudima. Najvanija stvar je da se radu prie kao
sopstvenoj brizi, da se razmilja o njemu kao o sopstvenom radu.
Postoji ruska poslovica: ako voli da se sputa nizbrdo, mora da
voli i da vue sanke uzbrdo. Ako neko kae: "Zainteresovan sam za

prvi pravac, ali ne i za trei", to je isto kao daje rekao "Volim da se

sputam dole, ali ne volim da vuem sanke gore".
Pokuajte da mislite kako ja mogu da odem, i rad, ovakav kakav je
sada, moe da nestane. Gledajte na to iz te perspektive, ne uzimajte ovo
kao stalnu instituciju.
P: Pokuavam da uzmem ono to mogu od rada. Ali, kako da nauim
da vraam?
O: Ponekad ovek moe da bude u poloaju da postavi pitanje u
ovom obliku, ali ponekad je dovoljno razumeti ta moe da bude dato,
ne ta ti moe da da; znati ta je korisno i potrebno za rad bez obzira
na tebe. Samo tada moe da razume ta moe da bude korisno u datom
trenutku i da vidi da li moe da neto uradi u tom trenutku ili ne.
Zato, pre nego to moe da u ovo ubaci "ja", mora da razume ta
moe da bude uraeno uopte, ta je radu potrebno. Tek kasnije moe
da u to ubaci "ja". Ne uzimam u obzir toliko ono to neka osoba radi,
ali veoma uzimam u obzir ono to ona misli. To je ono to je vano.
Ako ovek misli i osea pravilno, prilika moe da doe. On moda nema
prilike da neto uradi danas, ali okolnosti mogu da se promene i prilika
pojavi. Ali, ako ne obraa panju na ovu stranu stvari, ako to ne razume
i ne misli pravilno o tome, liava se mogunosti da dobije ono to eli
da dobije.
P: Ako okolnosti zaustave ovaj rad ovakav kakav je sad, postoji li
mogunost da se razvijemo koristei ono to smo ovde uli?
O: Ne mogu da odgovorim na to. Mogu samo da kaem - ako ljudi
ne rade u ovim uslovima, kako mogu da rade bez njih? Iskustvo
pokazuje da je uz svu moguu pomo potrebno mnogo vremena da se
dobiju neki rezultati, tako da su anse jo manje ako ovek radi sam.
Nemogue je da se kae ta e da se desi u jednom ili drugom sluaju.
Neko ima sklonost da zaboravi veinu osnovnih stvari koje je nauio.
ak i ono to misli da je razumeo zaboravlja za nekoliko nedelja. Tad,
sa najboljim namerama, ljudi iskrivljuju ideje. Pretpostavimo da oni ne
dolaze ni na jednu grupu; oni moraju da nastave da razmiljaju, imaju
probleme, postavljaju sebi pitanja i moraju da nadu odgovore na njih.
Na primer, jedan od uobiajenih oblika iskrivljavanja koja vre ljudi
koji rade sami ili u odvojenim grupama je da oni kruto uzimaju neke
vrste objanjenja kao principe.
Ali, ako je ovek nauio da pamti sebe, to je druga stvar; to je
razliito stanje, to su druge prilike.
U radu je prvi uslov razumevanje ta ovek eli da dobije i koliko
je spreman da za to plati, jer mora da se plati za sve. Ponekad ovek

eli neke stvari a da ne shvata ta to sve povlai za sobom i koliko mora

da se plati. Probaj da razmilja o tome, moda e videti ta sam mislio.
To znai da sve to moe da se stekne trai odreen napor, a da bi se taj
napor uloio, posebno da bi se to uinilo svesno, mora da se zna zato
se ini i ta tim naporom moe da se dobije. Takoe je veoma vano da
se razume u kojim uslovima moe da se radi i bez kojih uslova je
beskorisno pokuavati da se radi.
P: Kae da ovek mora da zna koliko je spreman da plati. Kako
moe da se plati?
O: Plaanje je princip. Plaanje je potrebno ne koli, ve samim
ljudima, jer bez plaanja nee dobiti nita. Ideja o plaanju je veoma
vana i mora da se shvati da je plaanje apsolutno neophodno. ovek
moe da plati na jedan nain ili na drugi nain, i svako mora da to
pronae za sebe. Niko, meutim, ne moe da dobije nita za ta nije
platio. Stvari ne mogu da budu date, mogu jedino da budu kupljene. To
je magino, nije jednostavno. Ako neko ima znanje, ne moe da ga da
drugom oveku, jer taj moe da ga ima samo ako je platio za to. To je
kosmiki zakon. Ideja o plaanju je veoma snano naglaena u Novom
Zavetu u Mat. XIII, u nekoliko lepih parabola koje sam pomenuo.
ovek mora da bude dobar trgovac, mora da zna ta da kupi i koliko da
plati. Stvari ne mogu da padnu s neba, ne mogu da se nau, one moraju
da budu kupljene. Ono to ovek moe da dobije srazmerno je tome
koliko je spreman da plati. A mora da se plati unapred - ovde nema
kredita.
P: Zar ne postoji provera cene? Ne moe da se otkrije da li je suvie
visoka?
O: Neki ljudi misle da je suvie visoka, odbijaju da plate i ne dobijaju
nita.
P: Ne razumem to o plaanju unapred. Kako se to ini?
O: Jedini nain je da se plati unapred, ali kako da se to uradi je druga
stvar - sve to ovde uimo odnosi se na to kako da platimo unapred.
Kao opti princip, plaanje unapred znai da ako obavlja neki rad
i eli da dobije neto to je s njim povezano, tada, ako ga uini
korisnim za kolu, stie pravo da to ima.
Plaanje je najvaniji princip u radu, i mora da bude shvaeno. Bez
plaanja ne moe da dobije nita. Ali, kao po pravilu, mi elimo da
dobijemo neto ni za ta, i zato i nemamo nita. Ako smo zbilja odluili
da odemo po ovu vrstu znanja - pa ak i po neku sasvim malu stvar - i
odemo bez obzira na sve ostalo, to emo i da dobijemo. Ovo je veoma

vana stvar. Mi kaemo da elimo znanje, ali ga u stvari ne elimo

zaista. Platiemo za sve ostalo, ali za ovo nismo spremni da platimo
nita, i kao posledica toga i ne dobijamo nita.
P: Mora li plaanje kod oveka da se odnosi na neki gubitak?
O: Gubitak ili napor. Ti moe da dobija na taj nain, ali moe da
to smatra gubitkom. Plaanje ima mnogo strana. Prvo plaanje je,
svakako, prihvatanje tekoe da prouava i razume stvari koje uje.
To jo nije plaanje samo po sebi, ali stvara mogunost plaanja.
Plaanje, u pravom smislu rei, mora da bude korisno ne samo za tebe,
ve i za nekog drugog - za kolu. Ali, ako nisi koristan sebi, ne moete
da bude koristan ni koli.
P: Tako, da bi napredovao, ovek mora da pomalo uplauje?
O: Ili mnogo.
P: ta su ta plaanja?
O: To je ono o emu govorimo - to mora sam da otkrije. Ona uvek
podrazumevaju odreeni napor, odreeno "injenje", razliito od onoga
to bi inae inio, i moraju da budu potrebna ili korisna za rad.
P: Ne razumem razliku izmeu napora i plaanja.
O: Napor moe da bude plaanje, ali mora da bude koristan, i to ne
samo za tebe. Neophodno je da razume rad uopte i potrebe rada. Kada
se sve to razume, nai e se nain da se uradi neto korisno. Stav zavisi
od tebe i tvog razumevanja; prilika zavisi od okolnosti.
P: Postoji li veza izmeu rada na sebi i plaanja?
O: Ako ne radi ua sebi, nee biti sposoban da plati. To je veza.
Ko plaa? Lana linost ne moe da plati. Tako u poetku plaanje znai
napor, uenje, vreme, mnogo stvari. A to je samo poetak. Kao to sam
rekao, ideja je da se na putu postignua u radu dobija samo onoliko
koliko se plati. To je fiziki zakon, zakon ravnotee.
P: Da li je plaanje rtva?
O: Da, ali mora da rtvuje samo nepostojee stvari, izmiljene
stvari. Sve nae vrednosti su izmiljene. U radu se stiu nove, a gube
izmiljene vrednosti.
P: Mora li ovek da srui svaku misao koju je imao?
O: Ne moe se uoptavati. Neke od njih mogu da budu korisne. Kad
bi sve ove stvari mogle da budu objanjene ukratko, bilo bi lako.
Potrebno je prouiti mnoge stvari da bi se znalo ta da se plati i koliko
da se plati. U ivotu moe da dobije kredit, ali ovde ne. Plaanjem
e sigurno dobiti neto, ali ne zna ta e da dobije.
P: ovek mora biti voljan da plati?

O: Da, ali to moe da bude teko, ne lako. Uopte, plaanje mora

da bude teko za tebe i korisno za rad. Ali, ovo je suvie uopteno
objanjenje. esto ne moemo da definiemo stvari dok ne doemo do
injenica.
Ne moemo da imamo i stare i nove stvari, nema mesta
za njih, tako da prvo za njih moramo da napravimo mesta. Isto vai
i za obine stvari. Ako elimo mnogo, moramo dati mnogo. Ako elimo
malo, daemo malo. Izmerite to, pa e razumeti.
P: Mislim da moda ovek obmanjuje sebe u vezi sa eljom da se
promeni?
O: Vrlo esto. Ovo je veoma dobro opaanje, jer ovek sebe esto
ubeuje da eli da se promeni, ali istovrememo eli da zadri sve to
ima, pa gde je tu promena? Promena je nemogua ako ovek hoe da
zadri sve. Da bi razmiljao o promeni, ovek mora takoe da razmilja
od ega e odustati.
P: Da li postoji neto u nama to nas spreava da dovoljno elimo
da se promenimo? Ako bismo dovoljno eleli, da li bismo dobili pomo?
O: Da, svakako, ali ne bih to tako postavio. Vi imate svu moguu
pomo, a sada je na vas red da radite, na vas je red da neto uinite.
Svakako, sa drukijim uslovima, drukijim pripremama, i takoe dru
kijim okolnostima, stvari bi mogle da budu bolje ureene. Ali, nije
stvar u tome koliko je dato, ve koliko je uzeto, jer je, u celini, uzet
samo mali deo od onoga to je dato.
P: Da li to znai da je vano da planiramo nae poslove tako da
imamo vie vremena da se posvetimo radu?
O: Mislim da skoro svako, sa izuzetkom vrlo ekstremnih sluajeva,
moe da odvoji dovoljno vremena da uzme odreen udeo u radu bez
stvarne izmene u svom ivotu i poslovima.
P: Za veinu nas nije mogue da odustanemo od svog ivota.
O: Nije. Rekao sam da ljudi moraju da razmiljaju o ovoj strani
rada, i da moraju da gledaju praktinu stranu - ta je mogue, a ta je
nemogue. Potpuno sam siguran da u najveem broju sluajeva ljudi
mogu da nastave da rade ono to su radili i da ive onako kako su navikli
da ive. Nema nieg u ivotu to ne moe da postane rad ako ovek
pokuava da pamti sebe, da se ne identifikuje, da razume da se sve
deava i tako dalje. Nije neophodno da se promene okolnosti; naprotiv,
promena okolnosti je ak loija, posebno u poetku. Kasnije moe da
bude korisna, ali na poetku ne.
P: ta si hteo da kae time da sve u ivotu moe da bude mogunost
za rad?

O: Mislio sam da svako obino zanimanje u ivotu moe da postane

rad. Ako ovek pokua da primeni ideje rada, tada, malo po malo, sve
to ini postaje rad.
P: ta je praktina primena ovog sistema?
O: Na primer, mogunost da pamenjem sebe proirimo svoju svest.
To odmah postaje praktino. A tu su i mnoge druge stvari.
P: Poinjem da razumevam da je najvei deo onoga to ovek
pokuava da uini za druge ljude u ivotu beskoristno. Da li je tano da
se kae kako kola ui oveka da razlikuje za koji rad je stvarno
sposoban?
O: Da, svakako, to je jedna od najvanijih stvari. Ali, kola vas ne
ui samo da radite za ljude, ui vas i da radite za kolu, i na taj nain
uite ta moete da uradite i kako da to uradite. Morate prvo da nauite
da radite za sebe, bez toga ne moete nita da uinite; vi morate da
nauite da budete korisni sebi, da se promenite. Na drugom mestu je da
nauite da budete korisni ljudima u koli, morate da im pomognete; a
onda morate da nauite da pomognete koli kao celini. Kao to sam
rekao, jedino ako ovek radi u sva tri pravca moe da od kole dobije
punu korist; a na taj nain ovek ui ta moe da uradi van kole. Pored
toga, u koli ovek ui kosmike zakone i poinje da razumeva zato su
odreene stvari nemogue.
P: Ako smo nu svi mehaniki, ne shvatam zato pokuavamo da ita
uradimo? Ako imamo kolu, kakva je svrha toga to je imamo?
O: Kad ne bi postojala mogunost da se promenimo, kola ne bi ni
imala svrhe, ali mogunost postoji, a to menja stvari. U ovom sistemu
nu znamo da je nemogue da "inimo", da se sve deava, ali znamo i
da postoje mogunosti da se razvije ta mo da "inimo".
P: Da li radom na sebi posle nekog vremena dobijamo zalet ili rad
ostaje jednako teak, kao guranje kola uzbrdo?
O: Mislim da postaje tei, jer se sve vie i vie grana. Poinjete sa
jednini pravcem, onda posle nekog vremena radite u tri pravca, i svaki
od njih se dalje grana, i sve vreme zahteva panju i napor. Tu ne postoji
zalet.
Sa druge strane, ovek dobija vie energije, postaje svesniji, i to u
odreenom snuslu ini rad lakim. Ali, rad sam po sebi ne moe da
postane laki.
P: Da li je neophodno da se radi za kolu pre nego to moe da se
ostvari neki napredak?
O: Stvar se ne moe postaviti na taj nain. Ako radi za sebe i ostvari
napredak, tada se moe javiti prilika da radi za kolu, ali ne mogu se

praviti teorijske pretpostavke. Najvanija je tvoja inicijativa, i u prvom

i u treem pravcu. Materijal ti je dat, ali inicijativa ostaje na tebi. U
drugom pravcu nema inicijativu, ili je ima vrlo malo.
Da ponovim ono to sam rekao ranije: vi ste primili ove ideje i doli
ovde jer su odreeni ljudi radili pre vas i uloili svoju energiju i vreme
u to. Sada morate da nauite da delite odgovornost. Ne moete nastaviti
da dobijate ideje a da ne delite odgovornost; to je sasvim prirodno.
Tako, ako ne danas, onda sutra, ovek mora da "ini". "ini" ta? On
mora da razume ta da zahteva od sebe. Mi prouavamo kolske metode,
a ovo je jedini nain da ih prouimo.
P: Moe li da da primer kako da se deli odgovornost?
O: Ne. Kao to sam rekao to je pitanje razumevanja ta je korisno,
ta je potrebno. Onda, to je i stvar toga da li vidimo ta moe da se
uradi, ako ne sada, onda moda kasnije. To se ne moe dati kao recept.
P: Zar nije istina da moramo da plaamo na teak nain radi
sopstvenog dobra?
O: Da, ali to ti mora da otkrije. Plaanje nije samo oteavanje
stvari za tebe a da od toga niko drugi nema koristi.
P: Da li treba da izbegavamo da na rad gledamo samo iz perspektive
naih odreenih sposobnosti?
O: Prirodno je da da svako mora da gleda iz perspektive onog ta
on moe da uradi. Pretpostavimo, meutim, da njegove sposobnosti
nisu korisne - onda on mora da otkrije nove sposobnosti koje mogu da
budu korisne. Ljudi esto pitaju: kako da nauimo da "inimo"?
Radom, injenjem svega mogueg u vezi sa tri pravca rada. esto ne
moemo da "inimo" jer ne znamo sopstvene moi. Potom, nismo
navikli na odreenu disciplinu koja je neophodna u radu. Sve moe da
bude naueno, ali to zahteva inicijativu i razumevanje, a razumevanje
znai napor, rad.
P: ini mi se da imam vie od rada nego to sam dao? A nemam
nita da dam.
O: Ne bih to tumaio tako komplikovano. Mi uvek imamo neto da
damo, i uvek imamo neto da nauimo. Sve dok si zainteresovan i
nastavlja da uzima stvari, ima i ansu da plati. ansu da plati gubi
kad ne uzima nita.
P: Oseam da je deo nae zainteresovanosti za trei pravac rada to
to moramo da nastojimo da postanemo ovek broj 4.
O: To nije trei pravac rada. Ti to radi za sebe, inae ne bi mogao
da to radi. Sva tri pravca su povezana, ali trei pravac je ono to radi
direktno za kolu, takav kakav si, ne ekajui da postane ovek broj 4.

P: Ali, ini mi se da, dok ne dostignemo vii nivo bia, neemo

moi da ostvarimo razumevanje o kome govori.
O: Ne, grei. Ako pod drugim nivoom bia podrazumeva to da
poseduje teite, onda si u pravu, ali ako podrazumeva drugaije
stanje svesti, onda grei, jer ako eka dok ne stekne drugaije stanje
svesti, nee dobiti nita. Tako odgovor na tvoje pitanje zavisi od toga
ta podrazumeva pod promenom bia. Borba sa lanom linou je
takoe potrebna, jer zbog lane linosti ne moemo nita da shvatimo.
To znai da je izvesna promena neophodna, ali ne velika promena.
P: Da li bi mogao da ponovi karakteristike teita.
O: Postojano teite dolazi u odreenom trenutku u odnosu na rad,
kada je ovek ve siguran ta radi, i siguran u sistem, i kada ovo postane
vanije od bilo ega drugog, kada to zauzme glavno mesto u njegovom
ivotu. To je trenutak kada je ustanovljeno postojano teite. Ali ako
je ovek zainteresovan za ideje sistema u jednom trenutku, a ve
sledeeg trenutka neto drugo moe da mu postane vanije, to znai da
on nema teite.
P: Da li je mogue da se na tri pravca rada gleda kao na tri razliite
sile koje ine trijadu?
O: Da, u nekom smislu, mada se one stalno menjaju. Jednaje aktivna
danas, ali je bila pasivna jue i moe da bude neutraliua sutra. A one
su razliite ak i u zahtevima.
Vidi, kao mnoge druge stvari, i ova tri pravca rada ne mogu da
budu definisani reima. U isto vreme ideja je vrlo jasna. U trenutku kad
to razume upitae se: " Zato sam eleo definicije? To je potpuno jasno
bez rei." Mora da pokua da zapamti sve to sam rekao o tome, jer
su o ovoj temi ve reene mnoge stvari. Na primer, seti se ta je reeno
o zatvoru.
Seam se razgovora sa g. Gurijevim pre mnogo godina. On je to
veoma jednostavno postavio. Rekao je: "ovek moe da bude koristan
sebi; moe da bude koristan dragim ljudima; moe da bude koristan
meni." On je predstavljao kolu. Ovo opisuje tri pravca rada. I dodao
je: "Ako je neko koristan samo sebi a ne moe da bude koristan meni
ili drugim ljudima, to nee dugo trajati."
P: Ali, ako je neko koristan sebi, automatski postaje koristan drugim
ljudima?
O: Ne, to je odvojeno. Samo zaboravljanje ide automatski; nita
dobro se ne deava automatski. Potpuno je u redu da dobija stvari za
sebe, ali ako misli samo na to, ograniava se. ovek mora da prouava

sebe; mora da radi na sebi; tako da ima vremena da prouava druge

pravce. Ali posle nekog vremena, ako ne prihvati ovu ideju i zadri se
samo na jednom pravcu, poinje da gubi tlo.
P: Zar nije trei pravac u izvesnoj meri van naeg domaaja u ovom
trenutku?
O: Ne, samo je potrebno razumeti. I opet, jedna osoba moe da bude
u jednom poloaju, druga u drugom - tako da ne postoje opti zakoni o
tome. Na primer, ja sam poeo sa treim pravcem; mogao sam da uradim
vie u treem pravcu pre nego to sam mogao da uradim ita u prvom i
drugom.
P: Zar ne postoji neka vrsta organizacije da pomogne ljudima da
rade u treem pravcu?
O: Da, postoji. Ali organizacija ne moe da pomogne sama po sebi,
jer svaki pravac mora da bude zasnovan na nekoj vrsti stava. Or
ganizacija ne moe da zameni stav, ali je u isto vreme organizacija
potrebna da bi se razumele odreene stvari. Na primer, jedna od
najvanijih stvari u radu je razumevanje discipline. Ako ovek razume
ideju o disciplini, tad nalazi mogunost da radi protiv samovolje. Ako
ovek to ne razume, mislie da radi, ali u stvarnosti to nee biti rad,
ve jedino samovolja.
Prouavanje discipline je povezano sa drugim pravcem rada. Bez
razumevanja kolske discipline ne moe da se ima unutranja disciplina.
Ima ljudi koji mogu dobro da rade a ne uspevaju u tome jer im nedostaje
disciplina. Ipak, promena bia je mogua samo kolskim radom i uz
kolsku disciplinu. Tokom odreenog vremenskog perioda ovek mora
da je stekne i onda, kasnije, moe sam da radi. Disciplina je povezana
sa pravilima. Pravila su uslovi koje su ljudi prihvatili i o kojima su stekli
znanje u koli. Potovanje ovih pravila ili uslova je prvi nain na koji
plaaju i prvi test.
Jedna od najvanijih stvari u svakoj vrsti kole je ideja o pravilima.
Ako ne postoje pravila, ne postoji ni kola. ak ni imitacija kole ne
moe da postoji bez pravila. Ako je to imitacija kole, bie i imitacija
pravila, ali mora da postoji neka vrsta pravila. Jedna definicija kole je
da je to izvestan broj ljudi koji prihvataju i slede odreena pravila.
Pravila ne postoje da bi nam bilo zgodno, ona ne postoje da bi nam bilo
udobno - ona postoje da bi nam bilo nezgodno i neudobno, i na taj nain
ona pomau pamenju sebe.
Morate da razumete da sva pravila slue pamenju sebe, mada imaju
svrhu i sama po sebi. Ako nema pravila i ako se ne razume vanost
pravila, nema rada.

Znaajno je da se o pravilima shvati to da u stvari postoji samo jedno

pravilo, ili, bolje reeno, jedan princip - da ovek ne sme da uradi nita
nepotrebno. Pokuajte sada da to razumete. Zato mi ne moemo da
"inimo" u pravom smislu rei? Zato to inimo toliko mnogo nepotreb
nih stvari. Svakog trenutka u naem ivotu mi radimo stotine nepotreb
nih stvari i zbog toga ne moemo da "inimo", pa moramo prvo da
nauimo da ne radimo nita nepotrebno. Prvo moramo da nauimo da
ne radimo nepotrebne stvari u odnosu na rad, a kasnije u vezi sa svojim
ivotom. To moe da potraje dosta dugo, ali ovo je nain da se ui.
Mora da uradi ovo, ne sme da uradi ono; to su sve specifikacije, ali
postoji samo jedno pravilo. Dok ne budete razumeli ovo fundamentalno
pravilo, morate pokuati da pratite druga pravila koja su vam data.
Pravila su posebno vana u vezi s organizacijom grupa, jer dok ljudi
dolaze a da se meusobno ne poznaju i dok ne znaju o emu se sve tu
radi, odreena pravila moraju da budu nametnuta. Na primer, jedno od
pravila koje vai za nove ljude je da ne smeju da govore ljudima van
grupe o onome to uju na predavanjima. Ljudi poinju da shvataju
znaaj ovog pravila tek kad se ovaj oblik prianja okrene protiv njih,
kada njihovi prijatelji insistiraju na ovom prianju, a oni ne ele vie
da govore. Ovo pravilo slui da im pomogne da ne lau, jer kad govore
o stvarima koje ne znaju, onda, prirodno, poinju da lau. Tako, ako
posle sluanja jednog ili dva predavanja, ljudi ponu da priaju o onome
to su uli i izraavaju svoje miljenje, oni poinju da lau. Veina ljudi
je suvie nestrpljiva, ne daju sebi dovoljno vremena, oni dolaze do
zakljuaka prerano i tako ne mogu sebi pomoi da ne lau.
Ali, glavni razlog za ovo pravilo jeste da je princip kolskog rada
ne da se daju ideje, ve da se one uvaju od ljudi, i da im se daju samo
u odreenim prilikama koje obezbeduju da nee biti iskrivljene. Inae
e biti iskrivljene ve narednog dana: imali smo dovoljno iskustava sa
tim. Veoma je vano da se sprei da se ove ideje naprave loijim, jer je
kola, moe se rei, mesto gde ljudi i ideje ne umiru. U ivotu i ljudi i
ideje umiru, ne odjednom, ali umiru polagano.
Dragi razlog za ovo pravilo je da je to test, veba volje, veba
pamenja i razumevanja. Vi dolazite ovde pod odreenim uslovima;
prvi uslov je da ne smete da priate, i morate da to zapamtite. Ovo
izuzetno pomae pamenju sebe, jer ide protiv svih svakodnevnih
navika. Vaa svakodnevna navika je da govorite sve i svata. Ali u
odnosu na ove ideje morate da pravite razliku.

P: Izgleda da u koli nita nije uinjeno bez nekog razloga. Da li je

jedan razlog zato je ovo pravilo potrebno taj da bi prianje predstavljalo
nov inilac, iji rezultati ne mogu da budu predvieni?
O: Svakako. Kad bi ljudi znali ta da rade bez pravila, pravila ne bi
bila potrebna. U isto vreme to je takoe neka vrsta obrazovanja, jer
pridravajui se pravila, ljudi stvaraju neto u sebi. Ne bi bilo dovoljno
trenja da nema pravila.
P: Ja drim da je glavni cilj pravila da slamaju mehauinost?
O: Svako pravilo ima mnogo ciljeva, ali ne moe se oekivati nita
od pravila samih. Ona su samo deo opteg rada, pomo.
P: Nalazim da je gotovo nemoguim da se ne iskoristi dosad steeno
znanje da se pomogne prijateljima.
O: Ono jo ne moe da bude iskorieno, jer ako pokua da uradi
neto sa ovom koliinom znanja koju ima, iskrivie to znanje. Potreb
no je da ima vie, jer e samo tada biti u stanju da proceni moe li
da u datom sluaju uini neto ili ne, moe li da da neto ovoj ili onoj
osobi ili ne. Sada to ne moe da odredi.
Pored toga, sve u ovom sistemu mora da bude potpuno objanjeno
ili da uopte ne bude pomenuto, a da bi objasnio jednu stvar, mora da
objasni i drugu. To je tekoa. Da li ti je jasno na ta sam mislio? Za
nas su mnoge stvari injenice, ili bi bar trebalo da budu injenice. Ako
ih kae ljudima koji nisu postepeno prouavali ovaj sistem, za njih e
to biti neto kao vera. Oni e verovati ili nee verovati, i poto se ove
ideje u najveoj meri protive uobiajenim idejama, bie im mnogo lake
da ne veruju. Prema tome, zato bismo proizvodili jo onih koji ne
veruju? Nemogue je preneti ove ideje dovoljno jasno ljudima koji ih
ne prouavaju.
P: Teko je da se raspravlja o neemu sa bilo kim ije bie nije
obojeno onim to smo ovde uli.
O: Dok to ne postane lako ne moe se poeti nita; sve e se pretvoriti
u priu i ostae pria. Samo kada ste u stanju da utite, da zadrite neto
za sebe, samo tada moete da nagomilate vie znanja ili materijala. Ako
probuite balon, on e se ispumpati. Ako napravite rupu u sebi, neto
e takoe iscuriti. Teko je drati se pravila, jer pamenjem pravila i
pridravanjem pravila nagomilavate svesnu energiju. To je glavni
razlog to su pravila stvorena.
Pravila ne mogu da se opiu ili da se da njihov katalog, ali pravila
mogu da se razumeju. Sem toga, emocionalni razvoj trai disciplinu.
Nita ne razvija emocionalni centar toliko kao odustajanje od

samovolje. Pravila su povezana sa idejom o ponaanju. Kada postanemo

ljudi br. 5, nae ponaanje e biti savreno u odnosu na to kakvo je sada.
Ali mi nismo ljudi br. 5, tako da moramo da imamo pravila. Ako
pamtimo pravila, razumemo ih i pridravamo ih se, nae ponaanje e
biti dosledno i vodie u odreenom pravcu; to vie nee biti nestalno
ponaanje oveka br. 1, 2 i 3.
Svi putevi trae disciplinu. To objanjava zato ovek ne moe da
radi sam. ovek ne moe da sam stvori disciplinu. Ako ovek razume
ovaj rad, onda disciplina znai to da on ne odluuje za sebe ve radi
prema uputstvima. Potrebno je mnogo vremena dok se ne stekne volja,
jer prvo mora da se pobedi samovolja. U meuvremenu je neophodna
druga volja, volja kole, organizacije.
P: Ne razumem zato pravila pripadaju drugom pravcu, a ne treem?
O: Pokuaj da razmisli. Ne moe biti pravila u prvom i treem
pravcu; tamo mora da radi ono to moe, tu mora da postoji
inicijativa, rad mora da bude slobodan. U drugom pravcu mora da
postoji disciplina.
P: ta je u drugom pravcu vanije, napredak samog oveka ili
napredak drugih ljudi?
O: Stvar se ne moe postaviti na taj nain. U drugom pravcu mora
biti u stanju da zaboravi sopstvene interese, sopstvene sklonosti i
nesklonosti.
P: Da li su pitanja koja ljudi postavljaju na predavanjima i koja
pomau drugim ljudima drugi pravac rada?
O: Ne, rad je druga stvar. Potrebno je da se razume ta re "rad"
znai u smislu sistema. On ne znai da se neto dogodi tek tako - da se
desi da neije pitanje da koristan rezultat. Rad uvek znai pravac napora
koji vodi odreenom krajnjem cilju. Ne jedan napor. Jedan napor ne
znai rad; meutim, povezani pravac napora, neprekidan pravac na
pora, samo to postaje rad.
P: Ako dvoje ljudi pomau jedno drugom, da li je to drugi pravac?
O: Ne, kao to sam objasnio, u drugom pravcu nema inicijative.
Ali, mora da postoji odreena priprema za to: ovek mora da razume
da je neophodno da se radi sa drugima. Kada pone da razumeva da
u fizikom smislu ovek ne moe da radi sam, da si u stanju da radi
samo zahvaljujui drugima, to e biti razumevanje, ali to jo nee biti
drugi pravac. Mora da razume da su ti ljudi koje sree ovde potrebni
koliko i sam sistem. To e biti poetak.
P: Postoji li neki poseban pravac koji pomae da se izbegnu
nepotrebne stvari?

O: Ne poseban pravac- svi pravci koji su objanjeni. Mora da bude

u stanju da vidi ta je mogue. Date su ti mnoge sugestije i jednog dana
e moda bolje raditi u jednom, a drugog u drugom pravcu; nema
posebnog pravca za sve dane, za sva vremena. A tu je i pamenje sebe,
sve to je bilo reeno o identifikaciji, pridavanju znaaja, negativnim
oseanjima, prouavanje sistema, mnoge stvari. Nikad ne zna koja e
biti korisnija u datom momentu; jednog trenutka pomae jedna, a
drugog druga.
P: Da li ovaj sistem ukljuuje predaju?
O: Ne u uobiajenom smislu. Na etvrtom Putu je potrebna samo
posebna vrsta predaje, u odreenim vrstama rada, u nekim posebnim
situacijama. Na primer, kao to sam rekao, ovek mora da preda svoje
odluke u onim stvarima koje su u vezi sa radom u koli. To je primer
mogue discipline. A ovek mora da zapamti zato to radi i ta radi. Na
primer, u pamenju pravila, ovek mora da preda znatan deo sopstvenog
prosuivanja i da jednostavno pamti pravila. Zato? Zato to ovek
mora da shvati da ne razume dovoljno. Kada razume, nema potrebe da
pamti pravila. Tako vidi da predavanje ne znai slepo rtvovanje, i
potrebno je samo u vezi sa kolskim radom, ne van kolskog rada.
Ponavljam: nain da se stekne volja je da se ovek podvrgne
odreenoj disciplini i ne pokuava da pobegne. Ljudi u radu koriste iste
metode kao u ivotu - prilagoavaju se. Oni pokuavaju da naine rad
jako ugodnim, ili bar koliko god je mogue manje neudobnim, i na taj
nain gube ono to rad moe da da.
P: Ne vidim zato prilagodavanje u radu ne moe biti doputeno?
O: Ne moe se prilagodavati radu; mora da stvarno radi.
Prilagodavanje moe da bude dobro u izvesnim sluajevima u ivotu,
ali u radu je uvek pogreno. Prilagoavanje nije siguran metod.
Prilagodi se jednom stanju ili jednom nizu okolnosti, a onda se to
promeni i tvoje prilagodavanje propada. Mora da nae bolji metod,
jer nikad ne zna ta e se desiti sledeeg trenutka. Na primer, sedi u
svojoj sobi i odlui da se ne nervira, a onda se neto neoekivano desi
i ti se iznervira i pre nego to to shvati.
P: Kako moemo da uinimo ovaj rad stvarnijim? Shvatam da nije
ono to bi mogao da bude.
O: Rad je ovakav kakav je jer mi nismo ono to bismo mogli da
budemo. Postoji odreeni princip u radu - rauna se vreme. Svakoj
osobi postavljaju se odreeni zahtevi. Ako ste u radu samo mesec dana,
zahtevi su mali; sledeeg meseca oni rastu, posle est meseci su vei,

posle godinu dana jo vei. Ako ovek ovim zahtevima ne odgovori,

oni e na kraju postati vrlo teki. Ako neko smatra da ima prava da bude
na istom nivou kao prvog meseca posle rada od nekoliko godina, on ne
moe da plati raun. Plaanje znai pre svega sposobnost da se odgovori
zahtevima. Zahtevi stalno rastu, pa e, ako si u zakanjenju, stvari tebi
izgledati kao da su ispod nivoa, ma kakve da su u stvarnosti, jer si ti
ispod nivoa. Ali, ako radi, ako raste, bie na nivou zahteva.
Ukazujem ti na perspektivu iz koje se moe pribliiti ovom pitanju.
Mnoge stvari su potrebne u organizaciji, pre svega razumevanje i napor.
P: Pretpostavljam da ovek, da bi odgovorio zahtevima, mora da
odustane od nekih stvari, ali se pitam od kojih.
O: Ne brini. Kada je potrebno da se od neeg odustane, to postaje
potpuno jasno. Ako ne vidi od ega mora da odustane znai da jo
nije vreme da o tome razmilja. Intelektualno razmiljanje o tome je
potpuno beskorisno, jer kad od neeg mora da odustane, to se nikad
ne javlja u obliku zagonetke. Moda e jednog dana videti neku
posebnu vrstu negativnog oseanja i shvatie da ne moe da radi ako
eli da ga zadri. Ili se moda radi o nekoj vrsti fantazije ili neem
slinom. Uvek poinje na ovaj nain.
P: Izgleda paradoksalno da pokuavamo da se oslobodimo zakona
a podvrgavamo se novim.
O: Da bismo se oslobodili potrebno je da se na odreeno vreme
podvrgnemo jo mnogo veem broju zakona, jer ovek moe da naui
da bude slobodan samo tako to se potinjava veem broju zakona.
Mnogi su razlozi za to. Jedan razlog je to smo suvie popustljivi prema
sebi; ako postavimo sebi zadatak, posle nekog vremena poinjemo da
nalazimo izgovore. A tada sebe dosta obmanjujemo.
Tako, kao to sam rekao, ako ljudi ele da nastave da ue, moraju
da prihvate odreene uslove. To znai da moraju da uine prouavanje
praktinim. Ako ljudi ne uzimaju rad dovoljno ozbiljno, to je gubljenje
vrenlena. Vi imate pravo da odete, a ja imam pravo da prekinem
predavanja, tako da nema obaveza ni na jednoj strani. Ja imam i druga
posla, ali to to ustupam svoje vreme ovome je neophodno, jer je to
jedini nain da se osnuje kola. kola je osnovana ako mogu da kaem:
"Ako sutra umrem rad e se nastaviti". Ako rad u potpunosti zavisi od
mene, znai da kola nema dovoljno snage.
P: Da li je u koli bolje prouavati samo sebe a ne prouavati druge
ljude?
O: Ne, potrebno je takoe prouavati druge ljude, ali ne samo druge
ljude.

P: Sigurno je lake biti objektivan u odnosu na druge nego u odnosu

na sebe?
0: Ne, mnogo je tee. Ako postane objektivan prema sebi moe
da objektivno vidi druge ljude, ali ne pre toga, jer bi inae sve bilo
obojeno tvojim linim pogledima, stavovima^ ukusima, onim emu si
sklon i emu nisi. Da bi bio objektivan, mora da bude slobodan od
svega. Prema sebi moe da postane objektivan u stanju samosvesti:
to je prvo iskustvo u kome se uspostavlja kontakt sa stvarnim objektom.
P: Moe li ovek ikad da naui da upravlja okovima koji su mu
potrebni da bi radio kao to bi mogao?
O: Ako radi u tri pravca, jedan e davati ok drugom. Kada razume
kako jedan pravac pomae drugom, ne teorijski ve iz posmatranja,
nauie to.
P: Mislio sam, kako ovek moe da dobije energiju kad mu je hitno
potrebna za neto? Da li pomou oka?
O: Dobar ok brzo stvara energiju. Ali, ima tri vrste okova: moe
ti ga dati neko drugi, ili ga moe dati sam sebi, ili on moe da doe
sluajno. Nita drugo ne moe da brzo stvori energiju. Dobar ok moe
da uini da pamti sebe i da pamti ok. On moe biti tako dobar da
nee biti u stanju da to zaboravi tokom izvesnog vremena; to e te
uiniti emocionalnijim i emocionalni centar e stvarati energiju.
P: Rekao si da okovi mogu da budu sluajni?
O: Sluajni okovi se ne raunaju. Stvari se deavaju; ljudi nalaze
novac na ulici, ali se na to ne moe osloniti. Kada govorimo o "dodatnim
okovima", mi govorimo o svesnim okovima.
Moramo da razumemo kako se stvari deavaju. Mi poinjemo da
radimo neto i tada dolazimo do intervala a da u potpunosti i ne
shvatamo postojanje intervala niti znamo o mogunosti intervala. To je
naa situacija. Pre nego to doemo do mogunosti da ciljno delujemo
i postignemo neto, moramo da razumemo da je to vrlo daleko od nas
i moramo da prouavamo intervale na datim primerima, kao to je
dijagram brane. Prouavanjem ovih intervala i dva svesna oka koja su
objanjena, uenjem kako da se oni proizvedu, moemo da doemo do
mogunosti potpuno drugaije vrste oka, ali ne pre toga. U stvari, ako
moemo da proizvedemo dovoljno potrebnih okova koji su dovoljno
jaki, ne bi postojalo praktino nita to ne bismo mogli da postignemo.
Sve to nam treba su okovi, ali mi ne moemo da ih stvorimo. ak i
ako razmiljamo o njima, nismo dovoljno pouzdani, ne verujemo sebi,
ne znamo sigurno da e taj ok proizvesti eljeni efekat. To je razlog

zato organizovan rad ukljuuje mnogo okova, tako da to nije pre

puteno nama. Mi se tako brzo uspavamo da nas nijedan ok ne budi uopte ih ne primeujemo.
P: Da li uvianje da je mehanian daje oveku neki izbor u delanju,
ili mora da se eka dok se ne stekne volja?
O: Rekao bih da daje izbor. U isto vreme, pogreno je misliti da taj
uvid ve sam po sebi donosi mogunost i mo. ovek moe da zna i da
ne bude u stanju nita da uini. Najtea i najneprijatnija situacija je kad
ovek poinje da vidi stvari, a ne moe nita da uini. Zbog toga je u
nekim sluajevima bolje da se rad ne zapoinje dok ne postoji spremnost
da se ide do kraja. Inae moe da se ostane izmeu dve stolice.
Ideja o izboru je kontradiktorna ideja. Sa jedne take gledita ne
postoji izbor, sa druge take gledita izbor postoji, sa tree ponovo nema
izbora, a sve su one ispravne. To je veoma komplikovana ideja. Na
primer, u radu postoji izbor, ali rad je povezan sa spoljnim ivotom.
Stvari mogu da postanu toliko loe da nema izbora, a i tada moda
postoji trenutak izbora, ali ako ga propustimo, propustili smo izbor.
P: Postoji li neki nain da prepoznamo ove trenutke izbora?
O: Jedino nastojanjem da se pronau ovi trenuci u radu, jer je ovaj
sistem metod sticanja novog znanja i moi i, u isto vreme, sredstvo
uvebavanja ovog znanja i moi. Tu imamo vie mogunosti da biramo.
Ako to vebamo, moda emo kasnije biti sposobni da to primenimo na
druge stvari. Ova ideja je povezana sa raskrima. Raskra su trenuci
kada ovek moe da "ini". Dolazi trenutak kad ovek u ovom radu
moe da pomogne ili ne pomogne. Ako prilika doe i propusti se, druga
se moda nee javiti jo godinu dana, ili ak due, ukoliko ovek ne
stvori sebi priliku da koristi organizovan rad koji moe da stvara stalne
mogunosti.
P: to se tie rada u drugom pravcu, da li je potrebno da se trai
prilika?
O: Svakom je data prilika, ali pojedinac ne moe da sam za sebe
organizuje rad u drugom pravcu; rad mora da bude organizovan.
U vezi s tim, iskustvom je utvreno da je fiziki rad vrlo koristan u
koli. U nekim kolama postoje posebne fizike vebe, ali ako ih nema,
to mesto moe da zauzme fiziki rad. Sve ovo se odnosi na drugi pravac
- to mora da bude organizovan rad. Ideja je sledea: kada odreen broj
ljudi radi zajedno, u kui, u bati, sa ivotinjama i tako dalje, to nije
lako. Pojedinano oni mogu da rade, ali raditi zajedno je teko. Oni su
kritini jedni prema drugima; oni jedan drugom staju na put; oni se

meusobno otimaju. To je veoma dobra pomo pamenju sebe. Ako je

osoba zainteresovaiia za ovu ideju, moe da pokua, ali samo ako osea
potrebu za tim. Ne smete da mislite da je to neka vrsta magine pomoi.
Rad podrazumeva akciju. Teorijski, rad s drugim ljudima je drugi
pravac, ali ne smete da mislite da je to to ste u sobi sa drugim ljudima
ili neto s njima radite ve drugi pravac. Vi jo ne znate ta je drugi
pravac rada.
P: Jednom si rekao da je fiziki rad nain da se centri nagnaju da
rade pravilno. Na ta si mislio?
O: Fiziki rad - ne sport, ve teak rad, jedne vrste za jednu osobu,
druge vrste za drugu osobu - dovodi centre u ispravno stanje. Centri su
povezani na odreeni nain i energija se rasporeuje na odreeni nain.
Kada su ljudi besposleni, centri pokuavaju da obave posao jedan
umesto drugog, i zato je fiziki rad vrlo pouzdan metod da se uini da
oni rade bolje. Ovaj metod je u kolama iroko korien. U savremenom
ivotu, posebno kod nekih ljudi, pogrean rad centara crpi svu energiju.
Svakako, ako neko radi u stanju identifikacije, ak i u organizovanom
radu, to ne znai nita.
P: Kakva je razlika izmeu fizikog rada u obinom ivotu i
organizovanog fizikog rada u koli?
O: Raditi negde drugde je mnogo lake: daje sebi vie slobode da
izabere nain da to uradi. Pretpostavimo da radi u svojoj bati.
Uradie stvari koje voli da radi i to na sopstveni nain. Izabrae
svoje alatke, svoje vreme, vremenske prilike koje ti odgovaraju, sve.
Na taj nain u to unosi veoma mnogo samovolje. U organizovanom
radu ne postiu se samo spoljni rezultati, ve se takoe ovek bori sa
svojom samovoljom. Rad ne prestaje da bude opasan time to je
specijalno organizovan, svakako, jer e u obinom radu uvek preostati
samovolje, dok u kolskom radu samovolja kvari celu stvar, i to ne samo
za tebe, nego i za druge ljude. Samovolja uvek zna bolje, i uvek eli da
radi stvari na svoj nain. itav organizovani rad je ansa da se bori
protiv samovolje.
Sem toga, za organizovan fiziki rad je potreban emocionalni napor.
Zbog toga fiziki rad ne moe da bude stvarno nazvan fizikim, jer je
on isto tako i emocionalni. Da je on samo fiziki, ne bi bio toliko
koristan. Ako ne postoji emocionalni napor u fizikom radu koji radite,
vi morate ili da poveate svoju brzinu, produite vreme ili poveate
napor da biste ga uinili emocionalnim. Pokuajte da obavljate neki
posao napornije i due nego to to moete sa lakoom i videete da to
zahteva emocionalni napor. Zato je fiziki rad vaan.

P: Kakva je to vrsta emocionalnog napora?

O: Videe. Sada govorimo o fizikom radu u vezi sa sistemom - to
podlee potpuno drugaijim zakonima; ti to radi u drugu svrhu, i mora
da zapamti zato to radi.
P: Da li je nekim ljudima kola potrebna, a drugima ne?
O: kola je za one koji su pripremljeni za kolu. Poetak kolskog
rada ve podrazumeva neku pripremu. U koli mora da zapone nova
oktava. ta je dunost one podlinosti koja je bila magnetski centar? ta
moe da se od nje trai sada? Vrednovanje rada, vrednovanje sistema i
svega povezanog sa sistemom. Ako postoji vrednovanje, ova podlinost
e da raste; ako ne postoji, nee da raste.
P: Moe li neko da se identifikuje sa kolom?
O: Tako se gubi kola. Neko moe da se identifikuje sa kolom na
mnogo naina - tako to je suvie voli, ili je suvie kritikuje, ili suvie
u nju veruje.
P: Da li kola utie na to kako se ovek ponaa van kole?
O: U odnosu na kolu tvoje delovanje kontroliu pravila. Van kole
e uvideti da je isto tako potrebno da primenjuje izvesne principe koje
koristi u koli. Ako ne pokuava da ih primeni kad god moe, ne
koristi ti da ih zna. Tada - to nije pravilo ili princip - uvidee da ako
eli da uradi neto ak i van kole, ne sme da uradi odreenu drugu
stvar; drugim reima, mora da plati za sve, ne u smislu plaanja
novcem, ve nekom vrstom "rtve" (ne volim da koristim ovu re, ali
nema druge). Na ovaj nain e to obuhvatiti itav tvoj ivot.
P: Da li broj ljudi u koli zavisi od koliine stvorenog znanja?
O: Ne, on zavisi od broja ljudi koji imaju odreen nivo bia i koji
mogu da se staraju o drugim ljudima, ue ih, upuuju i tako dalje. Vi
mislite da su kole kao peurke u umi, ali one se veoma razlikuju od
peuraka. kola je rezultat dugog rada. ak i ako uzmemo ovu sobu i
nas kako sedimo ovde i razgovaramo, to je rezultat tridesetogodinjeg
rada mnogo ljudi, i moda mnogih pre njih. To mora da bude uraunato.
Pored toga, za nas znanje znai znanje povezano sa mogunou
razvoja bia. Ovo znanje mora da doe od druge kole i mora da bude
vredno. Pretpostavimo da vam pokaem kako da nauite napamet
datume roenja svih francuskih predsednika, kakvu ete korist od toga
imati? Ipak se vrlo esto to naziva znanjem.
P: Da li je razlog to ovo znanje ne moe da bude dato a da se ne
plati to to e ga ljudi koji ga uzimaju bez plaanja izvitoperiti?
O: Jednostavno zato to e ga izgubiti, baciti, jer vrednovanje zavisi
od plaanja. Ne moe se imati pravo vrednovanje stvari za koju se ne

plati. Ako ona doe suvie lako, ne ceni je. To je jedna strana, a sa
druge strane, ako cenite neku stvar, neete je pokloniti drugim ljudima.
ta vrednovanje znai? Ako shvatite kakav je napor uloen u to, koliko
je ljudi radilo, i koliko dugo, da bi vam dalo to znanje, neete ga davati
budzato, jer im, pre svega, ono nee biti korisno ako ga imaju, a drugo,
zato bi ga dobili dabe? To bi bila najvea nepravda. To, meutim, ne
moe da se desi poto oni ionako ne mogu da ga uzmu.
P: Koliko ja razumem, glavni cilj kole je da se proizvede supermen?
O: Nije mi poznato nita o toj "proizvodnji supermena". Ovo nije
odgajalite supermena.
P: U kakvom je odnosu prema kosmikom poretkom ideja o koli?
O: Ova kola - kola u kojoj vi moete da budete - jeste vrlo mala
stvar. Ona moe da vam pomogne, ali je previe smelo da sa svoje strane
mislimo da ona ima nekakvo kosmiko znaenje. Veoma je lako razumeti ideju kole ako o njoj jednostavno razmiljate. Vi elite da imate
odreeno znanje, a ne moete da ga dobijete dok ne naete kolu, mislim
kolu koja je dobila ovo znanje od druge kole, ne znanje koje potie
od obinih ljudi. To je jedina ideja od koje moete da ponete.
P: Pre nekog vremena si pomenuo ljude vieg uma od kojih ovo
znanje dolazi. Da li oni stvarno postoje, i kako da ih prepoznamo?
O: Ne moemo da ili prepoznamo ako oni ne ele da budu prepoz
nati. Ali, ako oni to ele, mogu da pokau da su na drukijem nivou.
Ako sretnemo ljude vieg nivoa, neemo prepoznati njihovo bie, ali
moemo da prepoznamo njihovo znanje; mi znamo granice svog znanja,
tako da moemo da vidimo kad neko zna vie od nas. To je sve to je
mogue za nas u sadanjem stanju. Ali mi ne moemo da vidimo da li
je drugi ovek svestan ili nije, ili da li je svesniji od nas. On e izgledati
isto, a esto se deava, a to je posebno zanimljivo, da ljudi koji su
razvijeniji mogu da izgledaju manje svesni i moemo da smatramo da
su jo vie mehanini od nas samih.
P: Da li kole postoje da bi imale opti uticaj na druge ljude koji
nisu u kolama, ili u potpunosti iz sopstvenih razloga?
O: Rekao bih iz oba razloga, samo to ove dve stvari nisu protivrene, jer kako kole mogu da imaju uticaja na ljude koji nisu u
kolama? Jedino njihovim pripremanjem za kolu, ne na drugi nain.
Vidi, glavna tekoa u razumevanju kolskih sistema je ta to oni ne
mogu da budu suvie razblaeni. Ako se razblae, tada postaju svoja
suprotnost, prestaju da ita znae, prestaju da imaju ikakvu svrhu.
P: Zar nisu kole u prolosti uticale na oveanstvo?

O: Kada su kole uticale na oveanstvo, oveanstvo je bilo veoma

malo, a kole veoma velike. Sada je oveanstvo veoma veliko, a kole
veoma male. Na primer, kole pod nazivom raznih Misterija uticale su
u odreenim periodima na ivot Grka, ali Grka je bila vrlo mala zemlja.
Egipat je takoe bio relativno mali, tako da je moglo da bude uticaja.
Ali kako moe ova mala kola da utie na oveanstvo u sadanje vreme?
Ti pita bez razmiljanja. Seam se kada je g. Gurijev rekao da 200
svesnih ljudi moe da utie na oveanstvo. Mi smo jednom raunali
ta to moe da znai. Pretpostavimo da na svetu postoji jedan ovek
br.7, on mora da ima bar sto uenika, jer sam ne moe da bude u
kontaktu sa niim stepenima. Tako, ako postoji jedan ovek br.7, on
mora da ima bar sto ljudi br. 6. Svaki od ovih ljudi br. 6 mora da ima
bar sto ljudi br. 5, tako da to ini 10 000 ljudi br. 5. Svaki od ovih 10
000 ljudi br. 5 mora da ima najmanje sto ljudi br. 4 preko kojih moe
da ostvaruje kontakte sa drugim ljudima, tako da mora postojati 1 000
000 ljudi br. 4. Svaki od ovih ljudi br. 4 mora da ima bar sto ljudi br.
1, 2 i 3 koje poznaje i sa kojima moe da radi; tako da to daje 100 000
000 ljudi br. 1,2 i 3. To znai, ak i ako pretpostavimo da njih 1000
ini jednu kolu da bi postojalo 100 000 kola. E pa, mi znamo sigurno
da ne postoji toliki broj kola, tako da je nemogue da se oekuje ovek
br. 7, jer bi postojanje oveka br. 7 znailo da bi kole kontrolisale
ivot. ak bi ovek br. 6 znaio da kole kontroliu svet. To povlai
da bi ljudi br. 7 i br. 6 u svetu mogli da postoje samo u posebnim
uslovima, i to bi se videlo i znalo, zato to bi to znailo da kole
kontroliu ivot. A poto znamo da su kole, ako sada postoje, veoma
skrivene, u nae vreme to ne moe da bude sluaj.
P: Da li si hteo da kae da ovek br. 7 ne moe da postoji na ovoj
planeti ili da on ne postoji pod sadanjim uslovima?
O: Nisam rekao da on ne moe da postoji. Rekao sam da moemo
da imamo razloga da mislimo da on ne postoji, jer bi se njegovo
postojanje pokazalo. Ali to ne iskljuuje mogunost da iz nekog razloga
ljudi br. 7 mogu da postoje i da se ne pokazuju; samo je to manje
verovatno.

POGLAVLJE XII
Neophodnost da se razlikuju vanije od manje vanih ideja sistema Ogranienja bia - Mogunosti za promenu bia - Domain, skitnica i
luak - Hasnamus - San i mogunost buenja - Uvidi i rei - Kako da
se pojaa emocionalni stav - Oseaj za razmeru - Pamenje sebe - Znati
i videti sebe - Biti ozbiljan - Borba protiv navika - Razumevanje
mehaninosti - Napori - Prouavanje sebe - Posmatranje sebe - okovi
- Kako da budemo emocionalniji? - Ostvariti vei pritisak u radu Obuka emocionalnog centra - Pozitivna oseanja - Prijatna i neprijatna
oseanja - Poveati uvaavanje - Kako se javljaju nove stvari - Sporost
razumevanja - Podizanje sopstvenog standarda

Sada je trenutak da o svemu to ste uli razmislite iz perspektive

toga ta je vanije, to jest, da potraite teite razliitih ideja koje ste
uli i da pokuate da naete glavne take, jer i tu, kao i u svemu drugom,
postoje vanije i manje vane stvari. Postoje pomone stvari koje vam
pomau da razumete glavne, a postoje glavne stvari koje odreuju
celinu. Dolo je vreme da izmeu njih napravimo razliku.
Prava pitanja, pravi problemi su oni koji se odnose na bie i promenu
bia, kako da pronaemo slabe strane svog bia i kako da se protiv njih
borimo. Moramo da razumemo da je, pre nego to steknemo novo
znanje, neophodno da uvidimo svoja ogranienja i injenicu da su naa
ogranienja zaista ogranienja naeg bia. Nae znanje ostaje na istom
nivou. Ono raste u odreenom pravcu, ali to je veoma ogranien rast.
Moramo da uvidimo koliko je ogranieno polje u kome ivimo, nepres
tano obmanjujui sebe, neprestano zamiljajui da su stvari drugaije

nego to jesu. Mi mislimo da je veoma lako da neto promenimo, ali

tek kad iskreno pokuamo uviamo da je to gotovo nemogue. Ideja o
promeni bia je najvanija od svih. Teorije, sistemi i dijagrami su samo
pomo; oni pomau da se koncentriemo i ispravno razmiljamo; moe,
meutim, postojati samo jedan stvarni cilj, a to je promena naeg bia,
jer ako elimo da promenimo neto u svom razumevaiiju sveta, moramo
da promenimo neto u sebi.
Ono to je u vezi sa ovim zanimljivo i o emu bih hteo da govorim,
jeste podela ljudi prema mogunostima za promenu bia. Takva podela
postoji.
Ovo je posebno povezano sa idejom Puta. Seate se da smo rekli da
stepenite poinje od trenutka kad se ovek povee sa C uticajima i da
se Put ili Staza dostie samo kad se ovek popne na njegov vrh. Jednom
je postavljeno pitanje ko je u stanju da do tog stepenita doe, popne se
njime i dostigne put. Gospodin Gurijev je odgovorio koristei rusku
re koja se na engleski moe prevesti kao "domain" (householder). U
indijskoj i budistikoj literaturi veoma je dobro definisan tip oveka i
naina ivota koji nekoga moe dovesti do promene bia. "Snataka" ili
"domain" jednostavno znai - ovek koji vodi obian ivot. Takav
ovek je sposoban da sumnja u uobiajene vrednosti; on moe da sanja
o mogunosti razvoja; moe da dospe u kolu, bilo u kasnijem periodu
ivota, bilo na njegovom poetku, i u stanju je da radi u koli. Samo
meu takvim ljudima nalaze se oni koji su u stanju da se popnu
stepenitem i dostignu Put.
Ostale ljude g. Gurijev je podelio u dve kategorije: prvu, "skitnice"
i drugu, "luake". Skitnice nisu obavezno siromani ljudi; oni mogu da
budu bogati a da u svom stavu prema ivotu i dalje ostanu skitnice. A
luak ne podrazumeva onog ko je siao s uma; on moe da bude i
dravnik ili profesor.
Ove dve kategorije nisu dobre za kolu i nee ni biti zainteresovane
za nju - skitnice zato to ih u sutini ne interesuje nita, a luaci zato
to imaju lane vrednosti. Zato e oni, ako pokuaju da se popnu
stepenitem, jednostavno pasti i slomiti vrat.
Neophodno je najpre da se ove tri kategorije razumeju iz perspektive
mogunosti za promenu bia, mogunosti za kolski rad. Ova podela
znai samo jednu stvar - da ljudi nisu u potpuno jednakom poloaju u
odnosu na mogunost za rad. Ima ljudi kod kojih postoji mogunost za
promenu bia; ima mnogo ljudi kod kojih je to praktino nemogue jer
su svoje bie doveli u takvo stanje da u njima ne postoji polazna taka;

a ima i ljudi koji pripadaju etvrtoj kategoriji i koji su, na razliite

naine, ve unitili sve mogunosti da promene svoje bie. Ova podela
nije paralelna nijednoj drugoj. Pripadnost jednoj od prve tri kategorije
nije trajna i moe da se izmeni, ali do rada ovek dolazi samo iz prve
kategorije, ne iz druge ili tree; etvrta kategorija iskljuuje sve mo
gunosti. Prema tome, iako su ljudi moda roeni, da tako kaemo, sa
istim pravima, oni svoja prava veoma lako gube.
Kad ove tri kategorije razumete i naete ih u sopstvenom iskustvu,
meu poznanicima, u ivotu, u knjievnosti, razumeete i etvrtu
kategoriju ljudi. U obinim okolnostima, u obinim vremenima, oni su
jednostavno kriminalci ili pravi luaci - nita vie. Ali, u odreenim
istorijskim periodima, takvi ljudi igraju vodeu ulogu; oni mogu da
steknu mo i postanu veoma vani. Moramo, meutim, da ih na kratko
ostavimo i koncentriemo se na prve tri kategorije.
P: Da li je ta mogunost za rast bia povezana sa voljnou da se
posluaju odreeni principi i zakoni?
O: Ne obavezno. Postoje razliiti putevi. Na putu monaha, na
primer, poinje se poslunou. Postoje drugi putevi koji ne poinju
sluanjem, ve prouavanjem i razumevanjem. Opti zakoni se moraju
posluati, poto nas oni prisiljavaju da to uinimo. Neke od njih
moemo da izbegnemo jedino ako nam se razvije bie - drugog naina
nema.
P: Sledi li iz toga da ljudi koji su povezani sa kolom, makar i u
maloj meri, pripadaju onima koji mogu da promene svoje bie?
O: Svakako; ako su zainteresovani za kolu i iskreni u svom dranju
prema koli, to pokazuje da pripadaju onima koji mogu da promene
bie. Ali, u svakom od nas postoje osobine skitnice i luaka. To to
smo povezani sa kolom ne znai da smo se tih osobina ve oslobodili.
One u nama igraju odreenu ulogu, i moramo da ih otkrijemo kad
prouavamo bie; moramo da znamo na koji nas nain one spreavaju
da radimo i moramo da se borimo protiv njih. Bez kole je to nemogue.
Kao to sam ve rekao, skitnice ne samo da mogu da budu bogate, ve
i da imaju veoma dobro mesto u drutvu, a da su jo uvek skitnice.
Luaci mogu da budu veoma ueni ljudi i da zauzimaju veoma visoke
poloaje u ivotu, a da i dalje ostanu luaci.
P: Da li je jedna od osobina luaka da on neke stvari eli nesrazmerno u odnosu na druge, na takav nain da bi to bilo tetno za njega
kao celinu?
O: "Luak" je ovek koji uvek tri za lanim vrednostima, koji
stvari ne razlikuje na ispravan nain. On uvek misli formativno.

Formativno miljenje je uvek manjkavo, a luaci su posebno odani

formativnom miljenju; to je, na ovaj ili onaj nain, njihova glavna
strast. Moe da se bude formativan na mnogo raznih naina.
P: Da li je odlika skitnice u nama neka vrsta neodgovornosti koja je
spremna da sve odbaci?
O: Potpuno tano. Ponekad je to u veoma poetinom vidu: "Na svetu
nema vrednosti", "Nita nije vredno niega", "Sve je relativno" - to su
im omiljene fraze. U sutini, meutim, skitnica nije toliko opasna.
Luak je opasniji, jer on podrazumeva lane vrednosti i formativno
miljenje.
P: ta odreuje kojoj kategoriji ovek pripada?
O: Odreeni stav prema ivotu, prema ljudima, i odreene mo
gunosti koje ima. Tako je za sve tri kategorije. etvrta kategorija je
zasebna.
to se tie etvrte kategorije, dau vam par odreenja. U sistemu
ona ima poseban naziv koji se sastoji od dve turske rei. To je "hasnamus". Jedna od glavnih stvari u vezi sa "hasnamusom" je to on ne
okleva da rtvuje ljude ili stvori ogromnu koliinu patnje samo radi
zadovoljenja line ambicije. Kako se "hasnamus" stvara, drugo je
pitanje. On poinje formativnim miljenjem, time to je i skitnica i
luak istovremeno. Jo jedna definicija "hasnamusa" je da je on kristalisao na pogrenim vodonicima. Ova kategorija ne moe da vas
interesuje praktino, jer sa takvim ljudima nemate posla; meutim,
rezultate njihovog postojanja sreete.
Kao to sam rekao, za nas je vano da razumemo drugu i treu
kategoriju, jer u sebi moemo da naemo odlike obe, posebno tree.
Da bismo se borili protiv druge, to jest skitnice, potrebna je kolska i
opta unutranja disciplina, jer kod skitnice discipline nema. Luak
moe da bude veoma disciplinovan, samo na pogrean nain - sve
formativno. Zato je borba protiv formativnog miljenja borba protiv
ludila, a stvaranje discipline i samodiscipline borba protiv skitnice u
sebi.
to se osobina prve vrste ljudi, domaina, tie - da ponemo time
to je on veoma praktian ovek; on nije formativan; mora da ima
izvesnu meru discipline, jer inae ne bi bio ono to jeste. Prema tome,
praktino miljenje i samodisciplina odlike su prve kategorije. Takav
ovek ove osobine poseduje dovoljno za obian ivot, ali ne i za rad,
pa se zato one u radu moraju uveavati i rasti. Domain je obian ovek,
i to obian ovek koji u povoljnim okolnostima ima mogunosti za
razvoj.

P: Postoje li mogunosti domaina u svakome?

O: Ne u svakome. Ve sam rekao da postoje ljudi koji su izgubili
sposobnost za praktino miljenje ili mogunosti za razvoj. U tom
sluaju su oni u potpunosti luaci ili skitnice, zavisno od toga ta su
izgubili.
P: Misli li da je to od roenja?
O: To ne znamo. O tome ne moemo da govorimo: moemo da
govorimo samo o rezultatima. Znamo da u radu ovek mora da poseduje
sposobnost za praktino miljenje i praktino dranje, a mora i da ima
dovoljno samodiscipline da bi prihvatio kolsku disciplinu.
P: ta podrazumeva pod praktinim miljenjem?
O: Ba ono to se u obinom govoru zove praktinim miljenjem,
to jest sposobnost da se rauna sa stvarima u razliitim okolnostima.
Ista ta sposobnost moe se primeniti na ideje u radu, kolske principe,
pravila, sve.
P: Izgleda da su ljudi koji spadaju u skitnice i luake mnogo dalje
od toga da uvaavaju istinu nego domain?
O: Za to nema garancije. Kako stvari stoje, u odnosu na to oni mogu
da budu na potpuno istom nivou, ali im je potencijal razliit. Kao mnogo
ta drugo, ni ljudi se ne razlikuju u manifestaciji; meu mehanikim
ljudima oni se ne razlikuju jedan od drugog. Mogunosti su, meutim,
razliite. Neko moe da postane drugaiji, neko ne moe; neko moe
da se promeni samo ako se dogodi udo, a neko pomou sopstvenih
napora i odreene pomoi.
P: Kae da svi imamo delove skitnice, luaka i domaina?
O: Pokuaj da o ovome ne razmilja u tim terminima. Nadi
sopstvene rei - ta se podrazumeva pod "domain", ta pod "skitnica",
a ta pod "luak". Te rei nisu opis, one samo oznaavaju neke
mogunosti.
P: Ako se nekom ne dopada samodisciplina, da li je to opis?
O: Nije opis, samo osobina. Skitnica, pre svega, nema sistem
vrednosti; dobro i zlo za nju ne postoje; zato, ili u vezi s tim, ona nema
discipline. Luak smatra vrednim ono to nije vredno, a ne smatra
vrednim ono to jeste vredno. To su glavne osobine, ne opis. Domain
ima bar neke vrednosti od kojih moe da pone i izvestan praktian stav
prema ivotu. On zna da mora da radi da bi jeo.
P: to se tie etvrte kategorije ljudi, koji su unitili sve mogunosti
za razvoj, da li se takvo stanje u njima javlja zbog nekog oblika izuzetne
sebinosti?

O: Da, u najveem broju sluajeva. Korisno je da se zna za tu

kategoriju samo zato to ti ljudi ponekad u ivotu igraju vanu ulogu.
Oni su, meutim, ve ovde; niti moemo da im pomognemo, niti da ih
unitimo.
Moramo da mislimo o sebi samima, sopstvenom stavu, a naroito
o svom razumevanju. Jer ako razumemo, ve je bolje; lake prihvatamo
takve ljude i znamo kakvi su njihovi putevi.
P: Da li je razlika izmeu oveka 1, 2, 3 i 4 konana, ili, kao u
sluaju skitnice, luaka i domaina imamo po deo od svakog?
O: Vidi, kad posmatra ideje na taj nain i pomea ih, potpuno ih
sebi pokvari. Ove ideje su veoma vane. Najpre mora da uzme jednu,
sasvim zasebno, i pokua da je razume. Onda uzmi drugu i pokuaj
da razume nju. Podela na oveka broj 1, 2, 3 i tako dalje je jedna stvar
i nije data kao paralelna bilo kojoj drugoj. Mora da je prouava takvu
kakva je - ta se podrazumeva pod ovekom broj 1, ovekom broj 2,
ovekom broj 3, kakve su razne kombinacije toga, kako su oni pomeani
i tako dalje.
Potom uzmi drugu ideju. Da bi razumeo ta se podrazumeva pod
domainom, skitnicom, luakom i daljini degradacijama, da tako ka
emo, mora da svaku posmatra odvojeno. Ne moe da ih uzme sve
odjednom i o svima govori u jednom dahu. Ta podela je spomenuta u
vezi sa mogunou razvoja. Mora da shvati da je broj ljudi koji zbog
stanja svog bia nisu u stanju da uvae ni jednu stvarnu ideju zaista
ogroman.
P: Moe li skitnica spolja da bude uspena?
O: Ta re je upotrebljena da opie ljude za koje se u obinom ivotu
smatra da su veoma blizu mogunosti razvoja, iako su u stvarnosti
veoma daleko od nje - dalje od sasvim obinih ljudi. Ljudi mogu da
znaju mnogo lepih rei, da vrlo lako govore, a da opet budu veoma
daleko od mogunosti razvoja.
P: U emu je znaaj ideje predstavljene ovim trima kategorijama?
O: Vana stvar je da u svakom od nas, ak i ako imamo izvesne
praktine stavove i odreene vrednosti, jedan znaajan deo nema vrednosti ili ima lane vrednosti, ba kao skitnica i luak.
P: ta moe da nam pomogne da to bolje razlikujemo?
O: Razdvoj mehaniko od svesnog u sebi, uvidi koliko je malo
svesnog, koliko je retko ono na delu, a koliko je mehaninost jaka mehaniki stavovi, mehanike namere, mehanike misli, mehanike
elje.

P: Koji je najbolji nain da se radi na upoznavanju sebe?

O: Sea se da sam na poetku rekao da postoje dva pravca u kojima
na razvoj moe i mora da tee. Prvi je pravac znanja. To je razumljivo:
moramo da uveamo svoje znanje, jer ne znamo dovoljno ni o sebi ni
o svetu. Drugi je pravac bia, poto nae bie nije onakvo kakvo bi
trebalo da bude, ne samo u smislu da smo napola razvijena stvorenja
tako da na nivo moe da se podigne, ve i u smislu da su neke stvari u
nama nedovoljno razvijene ak i u naem sadanjem stanju. Rekao sam,
na primer, da su glavne osobine naeg bia da nismo jedno, da smo
mnotvo, da nismo svesni. To je neizbeno, ali se injenica da mi to ne
shvatamo moe promeniti: nu to moemo da znamo. Moemo: na
primer, da znamo da u svakom trenutku nijedno delo, nijedna misao ne
potie od celine - ve samo iz malog dela nas. Toga moemo da
postanemo svesni. Promena bia u najveem broju sluajeva poinje
time to postajemo svesni neega ega ranije nismo bili svesni. I samo
bie moe da se razvija i raste; nivo naeg bia moe da se promeni, a
uporedo sa tim raste i nae znanje. Stvarni rad je rad na biu, ali znanje
pomae. Istovremeno je rad na znanju takoe vaan, a tu pomae bie,
jer u stanju u kome smo ne moemo da steknemo mnogo vie znanja ono bi se razlomilo i podelilo meu raznim "ja". Ponekad ljudi vie
godina rade, stiu informacije, ali ne rade na biu. Potom odustaju od
rada, ali ne mogu da zaborave znanje koje su stekli i ono deluje u njima;
njihovo bie, meutim, ne odgovara tome, pa im znanje postaje iskr
ivljeno.
to se znanja tie, morate takoe da razumete da u svakom ima tri
oveka - ovek br. 1, ovek br. 2 i ovek br. 3. Jedan od njih moe da
preovlauje, ali su u svakom trojica. Zato ak i u nama postoje tri vrste
znanja. Deo naeg znanja je znanje oveka br. 1, deo je znanje oveka
br. 2, a deo - znanje oveka br. 3. Kad razdelite ta svaki od njih zna,
videete kako to moe da zagospodari ovekom kod koga jedno od njih
jako pretee.
Neke kole od poetka poinju na pogrean nain i razvijaju im
aginarne osobine, kao to su vizije i sline stvari; rad na biu, meutim,
zahteva stalni nadzor i znanje, jer inae mnoge stvari mogu da krenu
pogrenim putem: ovek moe imaginarno smatrati za stvarno, i ako na
biu ne radi na pravi nain, njegov rad moe da krene pogrenim
pravcem. Veoma je vano da se razume: uvek moraju da postoje ova
dva pravca koji se meusobno potpomau.

P: Rekao si daje jedna od osobina naeg bia da nikad nismo jedno.

Sigurno smo u sluaju identifikacije jedno - nismo mnotvo, mada
moda na pogrean nain?
O: Da, ali to je samo jedna od mnogih grupa "ja"; to nije celina. A
identifikacija praktino iskljuuje sva druga "ja". ak i u uobiajenim
okolnostima, ako se relativno ne identifikuje, jedno "ja" moe neto
da radi a druga da posmatraju i gledaju u istom pravcu, u najmanju ruku
odreen broj. U stanju identifikacije su ona, meutim, potpuno iz
baena: jedno malo "ja" zauzima itavo polje. Toje karakteristika naeg
bia - da jedno malo "ja" zove sebe "ja" podrazumevajui pod tim
celinu. Zbog toga kaem da uvek kad kaemo "ja" laemo i sebe i druge
jer to nije "ja" ve samo jedna mala stvar koja zamilja da je celina.
P: ta je to u nama to ulae napore?
O: Opet jedno od "ja" ili mala grupa "ja". Na cilj je da budemo u
stanju da u prouavanje i razvijanje sebe ulaemo prave napore veom
grupom "ja", tako da ta mala grupa "ja" koja zapoinje samoprouavanje moe da raste i posle izvesnog vremena postane dovoljno velika
i jaka da upravlja itavom stvari i odrava pravac. Ona, meutim, na
poetku mora da bude uvebana pomou odreene vrste prouavanja u
svemu onom to nazivamo kolskim radom. Ako ta mala grupa "ja" sa
kojom poinje ne raste, nee imati dovoljno snage da nastavi. Veliki
broj ljudi zapone ovaj rad a potom ga napusti. Tu nita ne moe da se
uini i ne moe da se da nikakva prognoza. Posle izvesnog vremena e
sam videti ima li dovoljno energije i interesovanja, jer su energija i
napor neophodni za rad. Ako si pasivan, ne moe da stekne ni znanje
ni bie. U odnosu na rad mora da bude aktivan.
Glavna stvar koja treba da se zapamti i o kojoj treba da se razmilja
u vezi sa promenom bia jeste san i mogunost buenja. Mora da u
sebi nae odreene ideje, odreene misli koje e te probuditi.
P: Postoje li neke ideje koje uvek bude oveka - video sam da neke
ideje jednog dana puno pomau, a drugog ne?
O: Svakako, ali mora da pronae stvari koje pomau ee,
odreene uvide. Postoji velika razlika izmeu uvida i rei. Kad jednom
neto spozna, zna da je to istina. Potom to ne sme da zaboravi.
Glavno pitanje mora da bude kako da se probudimo. Shvati da spava,
da svi spavaju. Shvati potom da je jedini izlaz buenje. Neophodno je
da se koncentrie na jednu injenicu - san i mogunost buenja. Ako
o tome misli i osea to, javlja se ansa. Sve dok do te spoznaje ne
doe, anse zaista nema. Moe da pria o ovom sistemu, raznim

svetovima, vodonicima, kosmosima i svemu drugom na isti nain kao

to pria o ostalim stvarima i nita se nee dogoditi.
P: Kad bi ovek uvideo da spava...
O: "Kad bi" je ve san. Svi snovi poinju sa "kad bi". Pokuaj da
razmilja bez toga. Da, ta spoznaja je jedina stvar. Neophodno je da
se nau putevi za buenje, a prethodno mora da shvati ta je san.
P: Kako ovek moe da razvije emocionalni stav prema idejama
sistema?
O: Uporedi san i buenje. Sve ideje rada poinju idejom sna i
mogunou buenja. Sve druge ideje, ideje u ivotu, mogu da budu
otroumne, razraene, ali su to ideje usnulih ljudi. Toliko smo navikli
na te izmiljene ideje da posle izvesnog vremena ideje sistema uzimamo
na istom nivou kao te druge ideje koje ne vode nikuda. Korisno je da
svaki put kad se ovde sastanemo misli da to moe da bude poslednji
put. Ne znamo ta moe da nam donese sutra, ali obino ovo zabo
ravljamo. Ako to shvati, tvoj emocionalni stav e se razviti sam od
sebe i bie u stanju da misli o onom to je zaista vano.
Pokuaj da razmilja o relativnoj vanosti stvari. Neophodno je da
se razume kako da pridemo tom problemu. Kako moe da misli o
vanosti neega ako nema materijala za poreenje. Da bi poredio,
mora da ima razliite stvari. Pokuaj da poredi ideje i principe rada
sa stvarima u ivotu.
P: Izgleda da su te dve stvari potpuno razliite.
O: Nee ti pomoi to to kae da su razliite. elimo da shvatimo
ta je vie, a ta manje vano, radi sebe, a ne radi akademskih ciljeva,
pa zato to nije nain da se pone. Nikad nee dobiti pravilnu razmeru,
pravilan materijal za poreenje ako pone na taj nain. Razmisli i
videe.
P: Moj problem je to intelektualno prihvatam da je jedna stvar
vana i korisna, a druga nevana i nekorisna, ali nemam nikakav oseaj
o tome.
O: Spoznaja e da donese oseanje. To mora ee da se shvata, da
se povee sa vie stvari. Jednostavno pokuaj da u glavi manje ili vie
obnovi ideje koje si uo. Pronai koje te od njih vie privlae. Neke
za tebe ostaju puke rei, a o drugima ima praktina zapaanja i iskustva.
To e ti pomoi.
P: Reeno je da moramo da odbacimo sve to nije neophodno da
bismo napredovali. Nalazim da je to veoma teko.
O: Meni izgleda da je to cilj u svemu. Ako radi neto da bi postigao
odreeni cilj, to manje nepotrebnih stvari radi, svakako da e biti

blie cilju. Ako, na primer, uri da uhvati voz, a istovremeno eli

da ita novine, propustie voz a novine nee proitati. Bolje je da
novine ponese sa sobom i ita ih u vozu. Nemogue je, meutim, da
se odbaci sve, a nemogue stvari se ne zahtevaju. Ali, ostaje princip da
imamo toliko nepotrebnih stvari koje smatramo obaveznim da moemo
da ih malo smanjimo.
P: Da li je uobiajeno da ovek postaje manje zainteresovan za ivot
kako postaje svesniji?
O: Zavisi ta podrazumeva pod ivotom, jer taj izraz moe da se
tumai na mnogo razliitih naina. ovek moe da bude zainteresovan
za neku stranu ivota koja je apsolutno nespojiva sa drugim interesovanjima, ili pak moe da bude zainteresovan za neku stranu ivota koja
moe da se povee sa tim drugim interesima.
P: Izgleda da je elja od sutinske vanosti da bismo postali svesni;
a zar elja ne moe da postane prepreka svesti?
O: elja je komplikovana stvar - ona je zaista kombinacija itave
serije misli, oseanja, pa ak i strahova. elja da budemo svesni javlja
se kad smo uplaeni od mehaninosti. Najpre ovek moe da shvati da
je maina, a potom da se od toga uplai. Tada e da se pojavi elja.
P: Nedavno sam imao prilino depresivno oseanje da sam uprkos
radu i dalje strahovito mehanian.
O: Sigurno da smo mehanini i tu zasad ne moemo da uinimo nita
dok ne budemo sebe poznavali bolje, ne samo uopteno, ve lino,
individualno, jer ima mnogo optih stvari koje su svima zajednike, a
postoji veliki broj individualnih osobina. Najpre prouavamo opte
stvari, potom pojedinane; a kad upoznamo sebe, razumeemo gde da
ponemo. Sada samo pokuavamo da inimo osnovne stvari, vie radi
prouavanja sebe nego radi rezultata.
P: Kako ovek moe da sanira periode slabosti, onda kada ideje
sistema nemaju snage?
O: Sve se odvija u talasima - gore i dole. Neophodno je da se
dovoljno zapamti i da se ovek dovoljno uzdigne, da tako kaemo, da
u momentima depresije ne bi izgubio nit, ne bi zaboravio ono to je
bilo.
P: ta da radimo umesto da oseamo depresiju koja se javlja kad
iluzije nestanu?
O: Depresija moe poticati od drugih iluzija koje zauzimaju mesto
onih koje su iezle. Prethodne iluzije bile su pune nade, a druge iluzije
mogu biti pune oajanja - to je sve.

P: Kako da osnaimo i uvrstimo trenutke kad neto oseamo i

elimo da radimo i upotrebimo ih u trenucima kad ne elimo da radimo?
O: Pokuavajui da te trenutke poveemo. Kad si u takvom stanju
da eli da radi, zapamti druge trenutke kad si bio u istom stanju i stvori
izmeu njih mentalnu vezu.
P: Da li e to sa sobom doneti podsticaj za rad?
O: U ovom sistemu podsticaj mora da doe od uvianja tvoje
sadanje situacije i mogunosti za promenu. Ili, to moe da bude jo
jednostavnije. Podsticaj na rad moe doneti uvid da je mogue da zna
vie nego to zna sad. Ovo drugo se odnosi na znanje, a prvo na bie.
Ti zapravo mora da ima oba i sve to mora da se potvrdi. Vrlo brzo
nakon to si poeo da radi, uvia da si poeo da stie odreena znanja
koja otvaraju nove mogunosti razumevanja. To nee izmai nikom ako
se u radu zaista trudi. A posle izvesnog vremena emo u sebi primetiti
promene koje ne moemo da opiemo ali koje e proizvesti sasvim
drugaije stavove. To je neizbeno, pa zato oveku daje odreeno
vrednovanje i odreeno razumevanje da neto stie i nekuda se kree,
a ne stoji u mestu.
P: Kako ovek moe da osnai odluke?
O: To zavisi od odluka. Na prvom mestu treba da se zna ta je vie,
a ta manje vano. Ako naui da to razlikuje odluke nee biti teke.
Mora da naui da na naem nivou razlikuje mehaniko od svesnog.
Stvari koje su povezane sa radom mogu biti svesne. Stvari povezane sa
pogodnostima, dobiti, zadovoljstvom, profitom su mehanike. A tu je
i druga strana. Ako je rezultat odluke zaista vaan i povezan sa tvojim
radom, ima pravo da trai savet. U tom sluaju posebno mora da se
trudi da ne odluuje sam.
P: Oseam da moj stav prema radu zahteva potpunu promenu.
Sistem je vaan samo jednom "ja" - druga ne ele da ue ili da se
menjaju. Postoji li neki nain na koji mi se moe pomoi kako bih eleo
da radim?
O: Ali ko e to da uradi ako je samo jedno "ja" zainteresovano a
ostala nisu. Govori kao da si ti neto razliito od tih "ja". Jedno "ja"
moe da odlui, ali e isplivati drugo i za to nee znati. Situacija jeste
takva, a ti mora da pokua da uini sve to moe. Ne sanjaj o
stvarima koje ne moe da uini i ne pokuavaj da uradi vie nego to
moe. Niko ti ne moe pomoi da eli da radi, to mora da eli sam,
ali ako ne ini ono to moe, popustie i radie sve manje i manje.
Ako pokuava da pamti sebe i da zaustavi misli tri ili etiri puta

dnevno to e ti veoma brzo dati energiju - samo, to mora da radi

redovno. Kako moemo da poveamo svoju sposobnost za rad? Samo
radom, drugog naina nema. Ako naui da ulae male napore imae
male rezultate, ako ulae vee napore rezultati e biti vei.
P: Kako moemo da budemo sigurni da je stvarna prednost ako je
ovek vie svestan a manje mehanian?
O: To mora sam da otkrije; nai razloge za to. Prvo pokuaj da
razume ta znai biti svesniji i manje mehanian. Onda odlui - samo
e tada to imati pravu teinu. Ako odgovorim ja, to e biti moje
miljenje. Ima stvari koje ovek mora da odlui sam za sebe i samo tada
one mogu imati pravo znaenje i moe se pokazati pravo razumevanje.
Mi ne znamo ta znai postati svestan. Takoe, mi ne znamo ni svoje
sadanje stanje jer ivimo u iluzijama. Kad bismo se oslobodili iluzija,
bilo bi mogue da dobijemo jak podsticaj da izaemo iz ovog stanja i
da se promenimo. Ne moe se u potpunosti opisati ta ta promena znai,
a bolje je i da ne pokuavamo, jer je fantazija u nama uvek spremna da
proradi i da nas obmane. Bolje je da proui svoje sadanje stanje. Ako
to uini, ne gubi nita, jer mi nemamo ta da izgubimo.
P: Ponekad mi se ini da nemam oseaj za razmeru. Kako mogu da
pokuam da to popravim?
O: U tome je stvar! To je cilj itavog rada. Sve to inimo ima za
cilj da steknemo smisao za pravu razmeru. Ne moe ga, meutim, imati
pre nego to pone da radi, pa je prema tome nephodno da radi, a
onda e, kao rezultat rada, stei bolji oseaj za razmeru.
P: Nalazim da je najvea tekoa da se pronae veza izmeu naeg
obinog ivota i ozbiljnog rada u sistemu. Kakva je ta veza?
O: Nema potrebe da se trai veza jer ti ovaj sistem daje mogunost
da odmah pone da radi, ba takav kakav si. Istovremeno, kad pone
da misli o moguim rezultatima rada i tome ta se deava ako uopte
ne radi, videe da su to dve sasvim razliite stvari. U jednom se sluaju
sve dogaa, a u drugom sluaju mora da bude svestan da bi delovao
u skladu sa onim to zna. Izmeu te dve stvari nema veze; kakava veza
moe da postoji izmeu normalnosti i ludila?
P: Da li promena bia oslobaa oveka od spoljanjih dogaaja?
O: To mora da otkrije u sopstvenom iskustvu. to si vie u sebi
jedinstven i to si svesniji, manje e zavisiti od okolnosti. Bolje e ih
razumeti, bolje pronalaziti svoj put, pa e, prema tome, postajati
slobodniji. to se tie onoga to se dogaa kasnije, to mora da se iskusi
na narednim stupnjevima. Beskorisno je da se o tome govori teorijski.

Na osnovu svega to sam rekao moe da prosudi da pokuavam da te

dovedeni do praktinih stvari.
P: U nekim ivotnim okolnostima pamenje sebe je mnogo tee.
Treba li da takve okolnosti izbegavamo?
O: Greka je da se misli da ivotne okolnosti, to jest spoljanje
okolnosti, mogu na sve da utiu i sve da promene. To je iluzija. to se
tie toga da li da ih izbegavamo ili ne - pokuaj da ih izbegne, ili pokuaj
da ih smatra ulogom koju mora da odigra. Meutim, ako uspe da
ih izbegne, videe da se nita nije promenilo; izuzetaka moe biti, ali
opta ravnotea uglavnom ostaje.
P: Ako smo potpuno slabi i nemamo snage, iz kakvog izvora crpimo
tu snagu koja je potrebna da se pone rad na sebi?
O: Mi imamo odreenu snagu. Kad bismo bili samo slabi, ne bismo
mogli nita da uinimo; kad uopte ne bismo imali snage, rad nas ne bi
ni zanimao. Ako uvidimo svoju situaciju, ve imamo odreenu snagu,
a novo znanje poveava tu snagu. Prema tome, imamo sasvim dovoljno
da ponemo. Kasnije, snaga dolazi od novih napora.
P: Nalazim da je veoma teko da se radi na ispravan nain jer ne
vidim koja vrsta napora je ispravna u jednom, a koja u drugom trenutku.
O: Uvek je ispravno da pokuava da pamti sebe, ukoliko moe
da se natera da pokua. Ako eli da pamti sebe, najbolje je da o sebi
ne misli. Sve dok misli o sebi, nee pamtiti sebe. Teko je da se
reima objasni ta razlika. To je kao kad o sebi misli na jednoj osnovi,
a pokuava da pamti sebe na drugoj osnovi. Shvata da ne pamti sebe,
da nisi svestan, i pamtei to odsustvo svesti poinje da pamti sebe.
Nisam u stanju da to bolje objasnim. Ispravan metod nee pogoditi
odjednom, ali ako izvesno vreme pokuava, otkrie odreeni pravac
misli koji e ti pomoi. Tada e otkriti da ako o odreenoj stvari misli
na odreeni nain, to te navodi da pamti sebe. To je prvi korak ka
svesti.
P: U odreenim trenucima ne znam da li pamtim sebe ili ne.
O: Dovoljno je da zna da ne pamti. Uhvati trenutak kad si naroito
daleko od pamenja sebe - u tom trenutku e pamtiti sebe.
P: Ako kaem sebi "Pamtiu sebe ..."?
O: Nita se nee desiti; ne moe se poeti na taj nain. Ili misli o
neem to e doneti pamenje sebe, ili shvati da ne pamti sebe.
P: Sada, u ovom trenutku, vidim da na pamtim sebe, ali to ne ide
dalje.
O: Idi dublje - to je dovoljno. Uviaj sve vie i vie, sve dublje i
dublje, da ni ti, ni drugi ljudi, da niko ne pamti sebe. To e ti pre od

bilo ega drugog doneti pamenje sebe. Naa tekoa u pamenju sebe
uglavnom proistie iz nedostatka uvida da ne pamtimo sebe. Kasnije u
to mogu da uu mnoge druge stvari, ali ako pokuava da ih sve
odjednom ima, nee dobiti nita. Pokuaj da posmatra kako ti prolazi
vreme. Pretpostavimo da si u pozoritu, ili si ovde, ili ide da vidi
prijatelje; potom, kad se vrati kui, upitaj se da li si bio svestan sebe,
i uvidee da nisi. Ili, ako si u autobusu, kad izae upitaj se ta se
deavalo usput. Uvidee da po prirodi stvari nikad ne pamti sebe mora da sebe navede da to uini.
P: Kako se onda javljaju sluajni bljeskovi pamenja sebe?
O: To moe biti intenzivni rad centara, posebno kad jedna funkcija
posmatra drugu. Kad jedan centar posmatra drugi centar, utisci mogu
biti dovoljno jaki i dovoljno suprotstavljeni, ili dovoljno od pomoi da
dovedu do pamenja sebe. Mnoge od tih stvari moe da namerno
stvori, poto ne moe da rauna da e svest o sebi stei pomou
sluaja.
P: Izgleda mi da nije dovoljno to to nas uverava da emo stanje
svesti o sebi znati po njegovom posebnom ukusu i elim da znam kako
moemo da ga prepoznamo intelektualno, ne rizikujui da se umeaju
oseanja ili subjektivna misao.
O: Oseanje ne znai meanje. Intelektualna funkcija moe da te
vodi do odreenog stepena; dalje mora da putuje oseanjima. to se
tie svesti o sebi koja predstavlja vie stanje svesti, ne moe se rei da
je to iskustvo sigurno mogue ili lako dostupno, poto ono znai
promenu bia; prema tome, teko je mehanikom oveku rei kako e
se oseati i gledati na stvari kad postane svesniji. On spava. Kako moe
da se kae ta e osetiti ili uiniti kad se probudi?
Ne moemo da nainimo prvi korak prema viim stanjima zato to
ima mnogo stvari od kojih ne elimo da odustanemo. Svako od nas
savreno dobro zna od ega mora da odustane, ali niko ne eli da to
uini. U odnosu na pamenje sebe to je, meutim, mnogo jednostavnije;
ako ovek zaista pokuava na sve mogue naine, primetie razliku
izmeu svog stanja i stanja oveka koji ne pokuava da pamti sebe.
P: Kad pokuavam da pamtim sebe, ponekad mi se predstava o
vremenu promeni. Da li je to iluzija?
O: To je sasvim mogue, ali u odnosu na pamenje sebe ne smemo
da razmiljamo o dodatnim rezultatima, sporednim rezultatima. Mo
ramo da mislimo samo o konanoj injenici da ne pamtimo sebe, to
znai da spavamo, i da elimo da pamtimo sebe, to bi znailo da smo

budni. Moda e se tada subjektivni oseaj za vreme i mnoge druge

stvari promeniti, ali to nije vano. Ono to je vano je injenica da
spavamo, i vaan je napor da se probudimo.
P: Kako mogu da izgradim stvarni pravac, vri cilj?
O: Opet na isti nain - izgraujui sebe. Moe da bude jai od
sebe.
P: Ali mi smo zbir razliitih "ja". Kako da znamo kome ja" da
verujemo?
O: Ne moemo da znamo - takvo je nae stanje. Imamo posla sa
sobom ovakvi kakvi smo dok se ne promenimo, ali mi radimo sa idejom
o moguoj promeni, i to vie uviamo u kakvom smo beznadenom
stanju, imaemo vie energije da inimo napore da se promenimo.
P: Dok je veoma lako da razumem koliko sam mehanian u najveem
broju sluajeva, teko mi je da sa time pomirim to to se ne ponaam u
skladu sa svojim uvidom. Da li je ovo rezultat nesavrenog razumevanja
tog poreenja?
O: Ne. Vidi, lako je da se mehaninost razume umom. Uvek je,
meutim, veoma teko da je vidimo u injenicama, u stvarima, da
vidimo kako se uvek sve dogaa. Za to treba vremena.
P: Zato moemo da vidimo neke greke koje se stalno ponavljaju
ali ne moemo da ih prekinemo dok nam neko ne ukae na njih?
O: ak ni to nee pomoi. Moe da nastavi da ih pravi svakog
dana sve dok ne otkrije uzrok. Moda to zavisi od nekih drugih stvari,
a te druge stvari opet od nekih drugih itd. Za sve to eli da promeni
mora da pronae poetak. Sada, meutim, ne govorimo o promeni.
Govorimo samo o prouavanju. Promena zahteva vie. Naravno, ako
uvidi neto sasvim oigledno, mora da pokua da ga promeni, ali to
uglavnom radi posmatranja sebe, jer ako se neto uvek deava na
mehaniki nain, ne moe ak ni da ga posmatra.
P: Najosnovnija ideja ovog sistema je promena sebe, zar ne?
O: Najpre je neophodno da znamo ta da promenimo. Najosnovnija
stvar je da poznajemo sebe, iako, kao to smo na samom poetku uli,
ne moemo da upoznamo sebe ako se neke stvari ne promene, jer u
naem uobiajenom stanju imamo veoma jak otpor prema bilo kakvoj
vrsti promene ili rada. Ljudi koji jedino ele da znaju a ne odobravaju
promene nikad nee nauiti da poznaju sebe, ba kao to i ljudi koji
jedino ele da intelektualno proue sistem ne dobijaju nita i vrlo brzo
odlaze. Upoznati sebe, meutim, jeste dug proces. Najpre moramo da
prouavamo.

P: Da li ne smemo da oekujemo nikakve rezultate od svoga rada?

O: Kakva je korist ako radimo bez rezultata? Oni se, meutim, ne
mogu oekivati suvie brzo, ne mogu se oekivati trenutni rezultati.
Ako posadi granicu u zemlju ne moe da idue godine oekuje
veliko drvo. Rast je proces.
P: Pre izvesnog vremena si rekao da ovek mora da vidi sebe pre
nego to moe da upozna sebe. Da li videti sebe znai kombinaciju
posmatranja sebe i pamenja sebe?
O: Ne, znai samo imati ispravnu sliku o sebi. Pre nego to to
stekne, ne moe da zapone nikakav ozbiljan rad, moe samo da
prouava, pa ak i to e biti delimino.
P: Vrlo je teko da se ovek uveri da govori istinu o sebi.
O: Da. Zato sam i rekao da prvo vidimo, a ne upoznamo sebe. O
sebi imamo razne slike; moramo da ih vidimo, jednu za drugom, a
potom ih uporedimo. Ne moemo, meutim, da na prvi pogled kaemo
koja je ispravna. To se moe proveriti samo ponovljenim iskustvima.
To je ono to smo, u prvoj grupi u Petrogradu, nazivali pravljenjem
mentalnih fotografija sebe dok se pripremamo da vidimo sebe.
P: Zar ne moe i ponovljeno iskustvo takoe da bude pogreno?
O: Da, sebe moemo da obmanjujemo ak i na taj nain. Ali kad se
pojavi emocionalni element - savest - to e biti potvrda.
P: Kako se prave te mentalne fotografije?
O: Bez fotoaparata. Pogledaj kako izgleda, kako te ljudi vide u
ovom ili onom skupu okolnosti. To mora da uradi sam, iako ponekad
moe da bude korisno da druge ljude pita kakvi su im utisci o tebi, jer
svi o sebi imamo pogrenu sliku. Svi stojimo pred ogledalom i umesto
sebe vidimo nekog drugog. Ako tako uradi, stei e predstavu o
svojim ulogama. One su esto razdeljene odbojnicima, tako da iz jedne
uloge ne moemo da vidimo drugu.
P: Da li videti sebe znai videti istovremeno svoje greke i ta da
uinimo u vezi s tim?
O: Ponekad moe biti tako. Ti, meutim, opet pokuava da dobije
definiciju i objanjenje, aja govorimo stvarnoj praksi, ne o definicijama
ili prevoenju rei. Govorim o stvarnom vienju sebe. Pretpostavimo
da govori o nekoj slici koju nikad nisi video i za koju si samo uo.
Moe da sazna o toj slici sve to je mogue da se zna o njoj, ali ako
je nisi video, mora pre svega da to uini i proveri sve to si uo.
Videti sebe ne znai videti sebe uvek. Sebe vidi izvesno vreme; potom
prestaje da vidi.

oveku se ne moe ozbiljno govoriti dok ne pone da vidi sebe, ili,

dok u najmanju ruku ne shvati da ne vidi sebe i da je neophodno da se
oko toga potrudi.
P: Jednom si rekao da je neophodno da se bude ozbiljan u odnosu
na rad. ta znai biti ozbiljan?
O: Najpre je neophodno da se razdvoje dve stvari: biti ozbiljan i
uzimati stvari ozbiljno. Razmiljajui o ovome ljudi obino misle kako
da ozbiljno uzmu stvari, i koje stvari, a nikad ne misle o tome ta znai
biti ozbiljan. Ja u ti rei ta to znai. Biti ozbiljan znai ne uzimati nita
ozbiljno - sa izuzetkom stvari za koje sigurno zna da su vane u odnosu
na ono to eli. To izgleda suvie malo, ali kad ga primeni u praksi
videe da je to jedino reenje i najneophodnija stvar.
Vidi, ljudi koji nisu, iz te perspektive se ne mogu uzeti ozbiljno.
Oni su jednog trenutka ozbiljni, narednog trenutka zaboravljaju sve, pa
onda opet pokuavaju da neto pronau, a u sledeem trenutku su
potpuno zadovoljni onim to imaju. To znai da oni nisu - oni ne
postoje. Najpre moraju da postoje.
P: Rekao si da odreena negativna oseanja ine rad nemoguim.
Znai li to da ona moraju da budu potpuno iskorenjena pre nego to
ovek pone, i ta podrazumeva pod ozbiljnim radom?
O: Pod ozbiljnim radom se ne podrazumeva samo prouavanje, ve
i promena. Najpre mora da proui odreene stvari, potom radi na
tome da ih promeni. Meutim, poto ak i prouavanje ne moe da se
odvija bez odreene promene, budui da proces prouavanja i proces
promene nisu potpuno odvojeni, prouavanje ozbiljnije od onog na
samom poetku ve moe da se nazove ozbiljnim radom. Ozbiljan rad
je uz odreena negativna oseanja nemogu, jer e ona pokvariti sve
rezultate: jedan tvoj deo e raditi, a drugi e to kvariti. Prema tome,
ako ovaj rad zapone a da nisi pobedio odreena negativna oseanja,
posle izvesnog vremena moe da se nae u jo gorem stanju nego
ranije. Dogaalo se vie puta da su ljudi sebi onemoguili nastavak rada
jer su eleli da zadre svoja negativna oseanja. Bilo je trenutaka kad
su to uviali, ali tada nisu uloili dovoljan napor, a kasnije su negativna
oseanja postala jaa.
P: ta ini da ljudi ulau napore?
O: Dve stvari: ako ele da neto dobiju ili ako ele da se neega
otarase. Samo, u uobiajenim okolnostima, bez znanja, ljudi ne znaju
ega mogu da se oslobode ili ta mogu da dobiju.
P: Mora li ovek da ima dugu obuku?

O: U ivotu sve ima svoje vreme, i ako ovek suvie dugo eka,
stvar postaje beskorisna i mogu da se dobiju samo loi rezultati. S
vremena na vreme se pojavljuju preice, i ako ih propustimo, posle
izvesnog vremena prestaju da se javljaju. Neophodno je da se zapamti
sve to je u razliitim prilikama reeno o naporu, jer je napor osnova
rada; to vie napora ulaemo, vie moemo da oekujemo. Mi elimo
veoma krupne stvari; mi i ne shvatamo koliko su krupne stvari koje
elimo. U poetku su napori mali zato to u obinom ivotu ne ulaemo
napore; u ivotu se ini sve da se izbegne rad, pa je zato teko da se
shvati i prihvati neophodnost napora. Svi nai naini razmiljanja i rada
tee da izbegnu napor po svaku cenu.
P: to se tie promene bia - izgleda da je samo pomou napora
mogue da se uini neto drugaije. To je, znai, zaarani krug jer nita
ne moe da uini drugaije, zato to ti se bie nije promenilo.
O: Ne, tako je u ivotu, ali ne i u koli. U bilo kom sistemu ili koli
to je drugaije. U obinom ivotu ovek ne moe nita da promeni nainimo jedan korak desno i jedan korak levo, a situacija ostaje ista.
Ali ako ovek radi u kolskim uslovima, to nije isto. Ako ovek radi
brzo, promena e biti brza; ako radi veoma malo i promena e biti u
skladu s tim. Ne moe da kupi veliku kuu za par novia - mora da
je plati onoliko koliko kota. Jednostavno misli o tome na sledei
nain: koliko plaa, a koliku promenu oekuje? Priali smo dovoljno
i moemo da razumemo dovoljno. Moramo da vidimo koliko plaamo,
a tada emo videti koliko moemo da dobijemo. Ne moemo da
oekujemo vie. Da li je to jasno? Koliko zaista napora ulaemo? Ako
obmanjujemo sebe, ne moemo to da znamo, ali ako se ne obman
jujemo, moemo da vidimo koliko moemo da oekujemo.
Napor sam po sebi nee pomoi, jer ne zna u kom pravcu da ulae
napor. Zato je neophodna kola. Ovakav kakav je, ovek moe da naui
mnoge stvari ako mu se one pokau i objasne, ali ako ih dobije sam od
sebe, dobie ih na pogrean nain i pravie greke, ili ih jednostavno
nee dobiti. Da nismo takvi, kole ne bi ni bile neophodne - bar neki
ljudi bi te stvari mogli da dobiju sami. To, meutim, nije mogue; niko
to ne moe.
P: Onda se ne moe mnogo dobiti od knjiga?
O: Mogu se dobiti neke ideje, ali ovek dobija jednu, a proputa
deset drugih stvari. Zapravo, postoje knjige u kojima su zapisane veoma
duboke tajne, ali ljudi mogu da ih itaju a da do tih tajni nikad ne dou.
To je potpimo sigurno. To je, opet, povezano sa osnovnom idejom da

razumevanje ne zavisi samo od znanja, ve i od bia. Zato nam je

potrebna kola. U koli ne moe da obmanjuje sebe, i u koli ti mogu
objasniti zato nisi u stanju da razume. To znai da u tebi postoji neto
to mora da pobedi da bi razumeo vie. Mi ne vidimo sebe, ali uz
odreenu pomo, uz prouavanje, moemo da vidimo mnogo vie.
Postoje razliiti stepeni vienja.
P: Sigurno, ako ovek odlui...?
O: To je samo re. Kad bi bio jai, bio bi u stanju da donosi odluke.
Ovakav kakav si, moe da donese koliko god hoe odluka i nastavie
da o odlukama samo pria. Osnovna stvar je naa slabost u svemu.
Moemo da imamo prekrasne planove, moemo da kaemo da znamo
ta hoemo, moemo ak da imamo i cilj, ali ne moemo da "uinimo"
nita. Zato moramo da uimo. Najpre moramo da nauimo kako da
inimo male stvari, korak po korak. Moramo da ponemo malim
naporima. Ako ne uloimo male napore, ostaemo isti - jednog trenutka
ovde, sledeeg onde. Ako, meutim, ulaemo male napore i pamtimo
ih, to e stvoriti pravac.
P: Koji je najbolji nain da se uloe napori u trenutku kad ovek
osea elju da se promeni?
O: Neophodno je da zna u kom smislu govori o promeni. Napori
takoe ne mogu da se opiu. Kada ovek razume svoju situaciju,
unutranje protivrenosti i mnoge druge stvari mu daju dovoljan podsticaj da ulae napor. Zato ono to oveku daje podsticaj jeste uvid
da spava, da je iznutra podeljen, da ima odbojnike, negativnosti, i da
su takve stvari neprijatne.
P: Ako bih mislio da sam se malo promenio otkad sam poeo da
dolazim na ova predavanja, da li bi to bila fantazija?
O: Ne. Sigurno da si se promenio, jer si poeo da razumeva
odreene stvari koje ranije ne bi mogao da razume. Ali, to moda nee
biti dovoljno. Svaka sitnica koju naui neto menja; ali, moda je
potrebna vea promena. Vidi, to je uvek velika promena kad se poredi
sa tim kakve bi stvari bile bez nje; ali promena moda nee biti dovoljno
velika iz perspektive jo vee promene, ili sticanja neeg drugog, jer
promena ne dolazi sama po sebi. Ona dolazi kao rezultat odreenog
napora u odreenom pravcu. Potreba za naporom uvek ostaje. Prou
avanje je nemogue bez odreene borbe, jer postoje mnoge mehanike
stvari koje se u nama odvijaju, a koje se ne mogu iskoristiti u procesu
sticanja kontrole.
P: Gde je znak koji pokazuje da li smo se promenili ili ne?

O: O tome se moe rei mnogo stvari. Teko je to uiniti, ali ako bi

mogao da zamisli ta bi ti se dogodilo da nisi povezan ni sa kakvom
vrstom rada, ako bi mogao da uporedi sebe sa tim kakav bi bio, to bi
ti dalo odgovor na pitanje.
P: Zar nee ovek, borei se da se promeni, razvijati sve vie i vie
raznih "ja"?
O: Ti i dalje ima mnogo "ja", ona nee nestati, ali e biti u stanju
da njima vlada i da ih uredi na odreeni nain.
P: Reeno nam je da je korisno da se borimo protiv mehanikih
navika, ali je takoe napomenuto da nije mudro da pokuavamo da
izmenimo stvari. Moe li se to dalje razjasniti?
O: Ono to sam rekao o tome da ne pokuavamo da izmenimo stvari
odnosilo se na ljude u uobiajenim ivotnim uslovima bez kole, bez
discipline, bez metoda rada. Rekao sam da u obinom ivotu ljudi ne
mogu nita u sebi da promene, jer promenom jedne stvari nesvesno
menjaju drugu. Bez znanja kako da se uradi, to je potpuno beskorisno.
U radu, meutim, posebno posle izvesnog vremena, ta opasnost vie ne
postoji, jer time to ini sve to mu se savetuje, ovek izbegava tu
mogunost pogrene promene, poto se pogrene promene uvek de
avaju u nekoj od beskorisnih funkcija. Ako ovek neto promeni na
uobiajeni nain, on poinje da vie lae, ili se vie identifikuje, ili vie
izraava negativna oseanja, jer je na te stvari najlake uticati. U radu,
meutim, imamo mnoge uvare, iznad svega pamenje sebe, koje e
zaustaviti druge mehanike stvari koje hoe da zauzmu mesto one
mehanike stvari koju smo unitili. Pored toga, mora da razume da
je, da bi se neto promenilo, neophodno znati kako su stvari povezane
i kako da se to uradi, a ovek to ne moe da uradi dok mu se ne objasni
kako da pone. Postoje odreene take gde ovek moe da pone, i da
bi zaista promenio neto, on mora da sledi put koji mu je pokazan. Na
primer, neophodno je da izmenimo svoj pogrean nain miljenja, da
svoje miljenje uinimo manje formativnim. Najpre, meutim, moramo
da naemo primere formativnog miljenja. Potom moemo da se borimo
sa izraavanjem negativnih oseanja, pridavanjem znaaja, fantazijom
- sve su to naini da se borimo protiv navika. U isto vreme moe takoe
da se bori sa drugim navikama, ali e tvoja borba sluiti samo posmatranju sebe, jer ne moe da ih promeni. Moe da ih promeni samo
pomou pravaca koji su naznaeni. Da bi se sa navikama borilo direktno
i da bi se dobili pravi rezultati, neophodno je vie znanja - ti jo ne zna
dovoljno. To, meutim, nee naneti tetu, jer e taj napor biti urav
noteen pamenjem sebe.

P: Zato niko sam nije otkrio taku od koje moe da pone?

O: Zato to jedno "ja" neto otkrije, ali se u sledeem trenutku drugo
"ja" zainteresuje za neto drugo i odnese svu energiju; potom, dok
deluje drugo "ja", ispliva tree "ja", i tako dalje. ovek neprestano tri
u razliitim pravcima. Mi ne shvatamo znaaj te injenice.
P: Ne vidim kako ovek moe bilo gde da dospe dok ne pokua da
se suprotstavi navikama i da promeni svoj svakodnevni ivot.
O: Da, svakako da ovek s tim mora da uini neto. Pitanje je ta
on mora da promeni. Ljudi uvek pokuavaju da izmene stvari koje nisu
vane, a ono to je vano se previa i odlae za sutra.
P: Postoji li bilo koja dobra navika?
O: Navike motorikog i instinktivnog centra mogu da budu dobre
navike. Navike u intelektualnom ili emocionalnom centru nikad ne
mogu biti korisne.
P: Da li su sve navike oblik identifikacije?
O: Neke navike su sasvim uobiajene i nekodljive, ali ako pone
da im postavlja prepreke, to e ti dati dobar materijal za posmatanje
sebe i bie u stanju da prepozna identifikaciju kad e pojavi. Ta borba
uvodi trenje, a bez trenja ne bi primeivao sebe, iveo bi kao da si u
gustoj magli, ne primeujui to. Naredni korak, meutim, zavisi od
tvoje odluke - to trenje moe jednostavno da te razdrai, ili moe da
ga upotrebi.
P: Zar ne bi trebalo da inimo to je manje mogue na naem
sadanjem stanju svesti?
O: Moramo da prouavamo sebe. Ne moemo nita da uinimo dok
ne budemo znali: najpre moramo da znamo kakvi smo i ta da inimo.
U ovim predavanjima sam vam ve dao nekoliko stvari koje moete da
uinite.
ovek moe da proui sebe ovakvog kakav jeste. Veoma je vano
da se to proui. I, opet ponavljam, od samih prvih koraka ovek mora
da pokua da promeni odreene stvari, jer u naem haotinom stanju ne
moemo ak ni da prouimo sebe. Moramo da napravimo neki red.
Hoemo da napravimo inventar u svojoj kui i zato poinjemo da
popisujemo ta je u njoj; a pretpostavi da, dok to radimo, drugi ljudi u
kui nastavljaju da premetaju nametaj ili se nametaj sam premeta.
To je ono to se zapravo dogaa - nametaj se sam premeta, pa zato
moramo da ga privrstimo na neko odreeno mesto.
kolsko znanje je znanje steeno kroz vie centre. Zato ono pre
dstavlja sasvim drugaiji metod. Dati su nam odreeni principi i

odreene podele koje obino nisu poznate i ako ponemo da pro

uavamo sebe iz te perspektive otkriemo mnoge nove stvari. Kad ste
sasvim sigurni u te podele i te principe, tada, posmatrajui sebe na toj
osnovi, otkrivate stvari koje ne moete da otkrijete ako ovo ne znate.
Obinim umom stvari vidimo jedino nejasno i one postaju zbrkane; ne
moemo da razlikujemo jednu od druge pa ih zato meamo. Ako nam
je, meutim, reeno kako da to uinimo, moemo da ih podelimo ak
i pomou svog obinog uma.
P: Prema tome, posmatranje oveka broj jedan, dva i tri je komplikovanije, zaobilaznije, ali ne obavezno ravo?
O: Posmatranje moe da bude sasvim ispravno, ali ako ovek ne zna
kako da podeli svoja zapaanja, ne moe da doe do pravih rezultata.
Mnogo toga je zasnovano na ispravnim podelama.
P: Da li je dobro da najpre ponemo da pravimo zapaanja o jednoj
podeli?
O: Ne, to ne moe da se uini zato to ne zna ta je u datom trenutku
najbolje. Zato uini ono to ti izgleda da moe da uini najbolje. Na
primer, odlui da posmatra intelektualnu funkciju, a umesto toga
moe da se nae u stanju sa puno emocija. Ne moe da uini jednu
stvar, pa drugu, a potom treu dok ne bude stekao kontrolu. A kontrola
dolazi na kraju.
P: Da li se isto toliko dobija posmatranjem drugih ljudi kao i
posmatranjem sebe?
O: Da, ali tu ima opasnih momenata. Ako je ovek sposoban da na
sebe primeni ono to nae u drugim ljudima, onda to moe da bude
ispravno; po pravilu, meutim, ovek misli da su drugi ljudi jedno, a
on sam neto drugo. U tom sluaju on moe da u drugima vidi neke
stvari, a da ih nikada ne primeni na sebe.
P: Izgleda da posmatranje sebe i pamenje sebe postaje tee u
uslovima telesnog umora ili kad se ovek ne osea dobro. Kako se moe
prevazii ta zavisnost?
O: Uslovi naeg tela su uslovi u kojima ivimo, pa zato moramo da
posmatramo i pamtimo ili ne pamtimo sebe u tim uslovima - ukoliko
nameravamo da to inimo. Ne moemo da ponemo time to emo
promeniti uslove.
P: Sigurno je posmatranje kao introspekcija, ono sve okree ka
unutra?
O: Ne, introspekcija je isto to i fantazija - ona je nekontrolisana.
Ona je beskorisna i ne donosi nita. Pri posmatraiiju, meutim, zna ta

ini i zato to ini, ta eli da postigne, ta eli da zna. To nije

introspekcija, to je prouavanje veoma komplikovane maine; to je
zaista mehanika, ne psihologija. Psihologija dolazi kasnije.
P: Kako to da ovek moe da posmatra sebe a da i dalje nastavlja da
ini iste gluposti?
O: Zato to nije jedna osoba, ve mnotvo. Jedna osoba gleda, a
druga nastavlja sa glupostima. Ako u jednom sluaju moe da vidi
vie ljudi u sebi, to je dobro, ako moe da ih vidi u vie sluajeva,
stvari bivaju neprijatne. Ako moe da ih vidi uvek, to je poetak rada.
P: Primetio sam da sam veoma neprirodan. Da li ovek postaje
prirodniji kad se malo vie probudi?
O: Ne obavezno, jer su ljudi ovakvi kakvi su u obinom ivotu u
veoma loem stanju, pa zato, da bi na kraju postali prirodni, prvo
moraju da postanu neprirodni. Ne moe da oekuje da odmah postane
prirodan. To bi bilo mogue da poinjemo na pravom nivou, ali mi
poinjemo ispod nivoa.
P: Zato se, ako ovek izgubi kontakt sa sistemom, sve prepreke
javljaju u najgorem obliku? ovek je negativniji, jo vie beskorisno
pria itd.?
O: Zato to radom stie neku vrstu nove kontrole a istovremeno gubi
mehaniku kontrolu. Zato, ako ovek izgubi kontakt sa radom, on gubi
i to malo svesne kontrole, a mehaniku kontrolu je ve izgubio. Kao
posledica toga je gori.
P: Zato u meni postoji vei otpor prema radu u znaenju rei u
sistemu, nego prema ostalim vrstama rada?
O: Zato to su druge vrste rada mehanike i mehaniki otpor je manji
od mehanikog dejstva. Ako, meutim, preduzme akciju koja je
poreklom svesna, ona nailazi na sve mogue otpore.
P: Moe li neki jak ok koji se desio u ivotu biti povoljan po rad?
O: Moe, ali takvi okovi ne mogu da zamene rad. Sve to moe da
se stekne u pravcu razvoja svesti, moe se stei jedino pomou napora.
ok ne moe da zameni napor; on moe da deluje na centre ali ne na
svest; svest se ne razvija niti raste sama od sebe. ok moe da na kratko
vreme otvori vie centre i oveka na trenutak povee s njima. On moe
da na izvesno vreme koncentrie svu energiju u naem telu koja je inae
svuda rasuta i da je u celini upotrebi. Tada moe da se na trenutak
probudi, ali po pravilu kasnije dublje zaspi. Moe ak da izgubi
svest i da kasnije bude u veoma niskom stanju. Zato nikakav ok ne
moe da povea koliinu svesti; veoma je vano da se to razume. Ljudi

obino meaju predstavu o svesti i o funkcijama. Obe stvari moraju da

se razviju, ali razvoj jedne ne dovodi do razvoja druge.
P: ta podrazumeva pod razvojem funkcija?
O: Ako su centri uravnoteeni i ako su stekli dovoljnu brzinu, oni
se povezuju sa viim centrima. Ovo je najjednostavniji nain da se to
razume, ali se moe i drugaije opisati. U ovom stanju svesti moemo
da budemo svesni samo rada niih centara; u stanju svesti o sebi moemo
biti svesni vie od toga. Najpre, meutim, moramo da ponemo da
istimo.
P: Razumem da nijedan napor da se postane svestan ne biva iz
gubljen, a opet, time to smo negativni gubimo energiju koju stvorimo.
Kako obe stvari mogu biti istinite?
O: To je velika greka, jer je potpuno suprotno principima rada ako
kaemo da nijedan napor ne moe biti izgubljen. Ljudi mogu da ulau
napore itavog ivota i svi oni mogu biti izgubljeni ako su uinjeni na
pogrean nain. Uzmi bilo koju pogrenu kolu sa nekom vrstom
iskrivljene ideje. Ljudi koji pripadaju takvoj koli mogu da uloe
ogromne napore i da svi oni budu izgubljeni. ovek ak moe da
izvesno vreme ulae napore na ispravan nain a da oni, ako prestane,
svi budu izgubljeni. Zato napori mogu biti izgubljeni ako nisu praeni
ispravnim stavom i narednim naporima.
P: Kakvo je objanjenje oseaja za hitnost koja se u oveku stvara
kad je u boljem stanju?
O: U poetku je to magnetski centar, jer on ima nejasan uvid u
nestvamost obinih koncepcija, namera, mogunosti. Potom, kad o
vek pone da ui, u odreenom trenutku uvid da spava postaje emocio
nalan i stie snagu. Nedostatak razumevanja znai nedostatak oseanja.
Samo formativni centar moe da radi bez oseanja. Svaki pravi uvid
postaje emocionalan. Jedna od naih glavnih tekoa je to smo isuvie
tupi, to nismo dovoljno oseajni. Intelekt je veoma slaba maina. Zato
emotionalni centar mora biti slobodan od negativnih oseanja, jer u
suprotnom svu energiju utroimo na njih i ne moemo da uinimo nita.
P: Da li posmatranje sebe proizvodi neku energiju?
O: Svakako. Svaka vrsta rada proizvodi energiju, samo to neke
vrste proizvode malu koliinu tako da je, da bi se proizvelo dovoljno
energije, neophodno da se due vremena ulau uzastopni napori. A neke
druge vrste rada mogu da odjednom proizvedu velike koliine energije.
Ponekad neki napor moe da izgleda sasvim mali a da u stvarnosti bude
veoma veliki, a nekad veoma veliki napor moe da bude u stvari veoma
mali.

P: Kako mogu da nauim da oseam vie? Suvie ivim u svojoj

glavi. Od ivota dobijam suvie malo, a izmeu mene i sistema postoji
prepreka.
O: To je opti problem, jer kad bi ljudi bili u stanju da vie oseaju,
mnoge stvari bi im bile lake. Oni su, meutim, tokom dugog vremena
nesvesno stvorili toliko zatitnih naprava protiv oseanja da ona sad
uopte ne mogu da opstanu. Neophodno je da se otkrije poetak; bez
poetka nita nije mogue. Negde se mora poeti, postoje stvari koje su
tee i druge koje nisu toliko teke. Ono to ti je zaista potrebno jeste
vie posmatranja i odreena vrsta razmiljanja o sebi ili o neem
drugom. Ako u tom razmiljanju istraje, ono te moe uiniti oseajnim;
samo to mora da za sebe otkrije ta je to; nemogue je da se daju opti
saveti koji bi svima odgovarali. Svaka osoba ima neke stvari koje je
dovode blie emocionalnom stanju; neophodno je da se one otkriju. ta
god da se bude dogaalo kasnije, u ovom trenutku mora da se pone na
taj nain.
P: Kad sam se pridruio ovom radu bio sam prepun malih entuzijazama. Vidim da su mnogi od njih bili zasnovani na fantaziji, ali
sad nemani gotovo nikakvo oseanje.
O: Kao to sam upravo rekao to je jedan od naih najveih problema
- kako da sebe uinimo oseajnijim - jer pomou samog intelekta ne
moemo daleko da dospemo. Jedina stvar je napor - napor i pamenje
razliitih pravaca rada, nastojanje da se ne identifikujemo, nastojanje
da pamtimo sebe, nastojanje da inimo to i to - napor, napor... Ako
uloi dovoljno napora postae oseajniji. Meutim, injenica da ljudi
ovo stalno pitaju - ili, ako ne pitaju, da imaju taj problem - pokazuje da
ne ulau dovoljno napora.
P: Kae da je potrebno vie napora. Da li misli na napor da se ima
neko oseanje ili napor da se radi?
O: To je jednostavno napor da se radi. Ne moe se initi napor da
se bude oseajan, u tome ne pomae nikakav napor - ali se mogu ulagali
napori. Ako radi neto, moe da to radi bez napora, nastojei da
uradi to je mogue manje ili u to moe da uloi puno napora.
Oseanje se moe pojaviti samo kao rezultat odreenog pritiska. U
obinim okolnostima, u obinom ivotu, to se jednostavno deava;
neto se desi i dovede te u emocionalno stanje. Pitanje je kako da se
proizvede oseanje, kako da sebe uinimo oseajnim. I kao to sam
rekao, u naem sadanjem stanju ima samo jedno reenje - napor. Ali,
ne napor da se proizvede oseanje. Takav napor ne postoji. Meutim,

veoma jak i trajan napor u bilo kom radu koji obavlja posle izvesnog
vremena te ini oseajnijim - ne odjednom, svakako. Da bi se poveala
oseajnost nuan je odreeni period napora u raznim pravcima.
P: Zato bi ulaganje napora bilo tako teko?
O: Napori mogu da izgledaju teki jer u svom umu nismo pri
premljeni; o njima ne razmiljamo ispravno. Mi ak i mentalno ne
prihvatamo da je neophodno da se ulau napori. To je stvarno najvea
tekoa. Neophodnost da se ulau napori javlja se kao ok, kao nova
stvar.
P: Nisam u stanju da pomou napora dostignem stanje koje se
ponekad sluajno javi.
O: Kae da se javlja sluajno. Ako je to ono to ja mislim da jeste,
ono dolazi kao rezultat tvojih napora, jedino to ne dolazi u tom
trenutku. Ako, meutim, nisi inio napore ono ti ne bi sluajno dolo,
ono nije stvarno sluajno. to vie napora ulae, ima vie takvih
sluajnih trenutaka pamenja sebe, razumevanja, oseajnosti. Svi su oni
rezultat napora - samo to u ovom sluaju ne moemo da poveemo
uzrok i posledicu. Razlog zato ne moemo da ih poveemo verovatno
lei u mnogim malim stvarima, kao to su identifikacija, fantazija i
slino. Uzrok je, meutim, tu i u odreenom trenutku e dati rezultat.
Nikad ne sme da oekuje trenutne rezultate. Neophodno je da se dugo
radi da bi se stvorili trajni standardi, da bismo imali trenutne rezultate;
a ak i tada oni dolaze samo u stanjima s veoma mnogo oseanja. Ako
bismo mogli da pomou volje, elje ili namere postanemo oseajniji,
mnoge stvari bi bile drugaije. Ali, ne moemo. U pogledu oseajnosti
smo na veoma niskom stupnju i zato najvei deo rada koji sad oba
vljamo, ak i kada ga zaista obavimo, ne moe da ima trenutne rezultate.
Meutim, nijedan ispravan napor nije izgubljen, neto uvek ostaje;
samo, to mora da bude praeno drugim, veim naporima. Zato je prvo
pitanje kako da postanemo oseajniji, a to ne moemo da uinimo
drugaije izuzev indirektno, time to ulaemo napore. Drugo pitanje je
kako da upotrebinio emocionalna stanja kad se pojave, i zato moramo
da se za to pripremimo, jer to je mogue uiniti. Emocionalna stanja se
javljaju, a mi ih gubimo u identifikaciji i slinim stvarima. Meutim,
mogli bismo da, ih upotrebimo.
P: Kad se jave emocionalna stanja, da li je pamenje sebe jedini
nain da ih produimo ?
O: Rekao sam - da ih upotrebimo. Svakako, ako pamti sebe, videe
mnoge naine da upotrebi to stanje kad se pojavi. To je stvar pos-

matranja. Oseanja e ti dati drugaiju mo razmiljanja, drugaiju mo

razumevanja. Ovo se ne moe opisati budui da mora da bude lino
iskustvo.
P: Mogu li se oseanja iskoristiti da se objektivnije vide stvari?
O: Da, mogu, ako njima vlada. Oseanja se mogu upotrebiti kao
instrument za sticanje znanja samo ako njima moe da vlada. A ta
znai vladati? Zani ne dopustiti identifikaciju i pridavanje znaaja.
Vladanje je drugi korak, prouavanje prvi.
Mi govorimo o oseanjima, ali mnoga od njih poznajemo samo po
imenu. Ona su toliko pomeana sa drugim stvarima, toliko se identifikujemo sa njima da ne shvatamo ta sve moemo od njih da dobijemo
ako im priemo na pravi nain. Sve to zovemo oseanjima - bes, strah,
dosada - moe se okrenuti naglavce, a tad emo otkriti da ona imaju
sasvim drugaiji ukus. Sva oseanja mogu da budu korisna, ona su neka
vrsta prozora ili dodatih ula. Samo, sada nismo u stanju da ih upo
trebimo, osim da stvorimo nove iluzije; ali ako bismo ih koristili da
vidimo stvari kakve jesu, nauili bismo mnogo ta novo.
P: Kako mrnja ili bes mogu da pomognu?
O: Tako to e ih okrenuti protiv sebe. Mrzi sebe, nai neto u sebi
to e da mrzi. Kad se ovek razbesni na sebe, moe da vidi mnoge
stvari.
P: To onda znai samokritiku?
O: Vie od toga. Kritika je samo intelektualna, a ovo je oseanje.
Sve intelektualne aktivnosti su pripremanje materijala, a potom e
emocionalni centar poeti da radi sa tim materijalom. Intelektualni
centar, sam od sebe, ne moe da pomogne u buenju. To moe da uini
samo rad na emocionalnom centru, a moemo da se probudimo samo
pomou neprijatnih oseanja - buenje pomou prijatnih oseanja jo
nije izmiljeno. Najneprijatnija je stvar da se ide protiv sebe, protiv
sopstvenih pogleda, ubeenja, tenji. Buenje nije za one koji se plae
neprijatnih stvari, ono je samo za one koji ele da se probude i shvate
ta san znai, kao i to da je neophodno mnogo pomoi, mnogo drmanja.
To je istinska poenta: kako da sebi obezbedimo neprekidno drmanje i
kako da se sa tim sloimo.
P: Izgleda mogue da se u izvesnoj meri obue misaoni i motoriki
centar, ali moe li da nam kae kako bismo mogli da obuimo
emocionalni centar?
O: Moemo da ponemo na dva naina: prvo, to sam ve esto
ponavljao, neizraavanjem neprijatnih oseanja. Dokazali smo da je to

mogue, jer vidimo da to u strahu ne inimo. Na primer, vojnik ne

izraava svoja neprijatna oseanja pred oficirom, jer zna da e, ako to
uini, biti strogo kanjen. Prema tome, ako je mogue da se uzdrimo
mehaniki, mogue je da se to uini svesno. Na svoja oseanja moemo
da delujemo time to emo odvojiti um od oseanja. Um moe ne samo
da se uveba, ve i da se naui da stoji po strani i posmatra oseanja.
Potom, posle izvesnog vremena, emocionalni centar poinje da shvata
da ne vredi ii dalje ako um to ne prati.
Zatim, po pravilu, svako ima pet ili est vrsta oseanja za odreene
prilike. Zato svako moe da unapred zna ta e se dogoditi; repertoar
je veoma ogranien, pa zato moemo i moramo da sebe prouimo iz te
perspektive. To je zaista mnogo lake nego to mislimo i sasvim je
mogue da se unapred predvidi ta e se dogoditi. Ako ozbiljno
popriamo sa sobom pola sata, moemo da zaustavimo svoja oseanja,
jer znamo sve asocijacije koje e ih proizvesti. To ne bi bilo lako da je
repertoar naih oseanja neogranien; oseanja za sutra su, meutim,
veoma ograniena; mi vrlo dobro znamo da bi teko bilo da razmiljamo
o nekom novom. Mora, meutim, da zna veoma dobro sve asocijacije,
i mora da zna naine na koje obino dolaze oseanja.
To je najtea stvar; emocionalni centar je najjai koji imamo. Razum
eli da zaustavi oseanja ali je on slab, a oseanja su jaka. Ona se mogu
zaustaviti samo na indirektan nain, i to ne u tom trenutku kad nastanu.
P: Da li je loe da pokuamo?
O: Ne, dobro je; tada, malo-pomalo, moe da nae nain da ih
zaustavi jer to se moe uraditi samo vetinom. Jedini nain jeste da
stvori nove stavove koji se suprotstavljaju oseanju koje eli da
prekine. Potom, na due staze, taj stav moe da se pokae jaim od
oseanja.
Ima, prema tome, dva naina da se zaustave oseanja: prvo time to
postajemo svesni, drugo stvaranjem ispravnih stavova. Meutim, u
svakom posebnom sluaju neophodan je drugaiji stav, pa je to zato dug
rad. Mi ne samo da smo maine, nego i ve oteene maine. Neophodno
je da se potrudimo da bismo popravili mainu.
P: Kakve zatitne stavove protiv negativnih oseanja predlae?
O: Kao to sam rekao, najpre nastoj da pamti sebe. Ako si svestan
ta se u tebi deava, moe da ih zaustavi kad su jo uvek mala. Kad
postanu velika, ne moe. Potom, posmatrajui sebe, otkriva stvari
koje te ine usnulijim, vie mehanikim. Njih mora da odvoji od stvari
koje mogu da budu korisne.

P: To je o sebi. Kako, meutim, da se zatitim od negativnih

oseanja drugih ljudi?
O: Negativna oseanja drugih ljudi donosi nam naa identifikacija;
ona nas ini prijemivim za njih. Ako ima na umu odreeni sluaj,
moe da zamisli mogunost da ne bude identifikovan i videe da e
biti manje prijemiv. Meutim, jo bolje nego da zamilja, pokuaj to
u stvarnosti. Odnos identifikacije prema negativnim oseanjima nije
samo teorija, on lako moe da se proveri. Identifikaciju je lake razumeti
nego oseanja; postoje stotine raznih negativnih oseanja, ali je iden
tifikacija uvek ista. Prvi korak prema neidentifikovanju jeste posmatranje sebe. ovek mora da pazi na sve utiske u trenutku kad ulaze.
Identifikacija deluje i u sluaju privlaenja i odbijanja.
P: Sada uviam mehaninost u velikoj meri i izgleda da me to uvlai
u veu identifikaciju, strah, i oseaj da sam uhvaen.
O: Ako misli na strah od mehaninosti u sebi, taj strah moe da
ima i korisnu svrhu, jer ve dovoljno zna o mehaninosti, kako da se
bori protiv nje, kako da joj se suprotstavi.
P: Pokuavao sam da prekinem izraavanje negativnih oseanja da
bih se borio protiv mehaninosti, ali su ti napori veoma brzo splasli, a
potreba da se probudim bila zaboravljena.
O: To je zato to si to pokuao na sitnim oseanjima. Ako pokua
da ne izrazi ozbiljna oseanja, odrae se due budnim. Ako bi
zapamtio da se bori protiv izraavanja zaista snanog oseanja, u
pravom trenutku bi video razliku.
P: Zbunjen sam problemom negativnih oseanja: ako je imati
pozitivna oseanja iznad uobiajenog ljudskog iskustva, a kae nam se
da ne izraavamo negativna oseanja, znai li to da neemo izraavati
nikakva oseanja?
O: Ne, neophodno je da se orijentie izmeu te dve stvari. Moramo
da budemo to je mogue oseajniji jer proputamo mnoge opaaje,
ideje, razumevanje, zato to u datom trenutku nismo oseajni. Mnoge
percepcije dolaze pomou oseanja. Mi nemamo pozitivnih oseanja,
ali se moe rei da imamo negativna oseanja i prijatna i neprijatna
oseanja koja nisu negativna.
P: Pozitivno znai "nije negativno"?
O: Da, i mnogo ta osim toga. Oseanje koje ne moe da postane
negativno daje ogromno razumevanje, ima ogromnu spoznajnu vrednost. Ono povezuje stvari koje se u obinom stanju ne mogu povezati.
U religijama se savetuju i preporuuju pozitivna oseanja, ali one ne

kau kako ih stei: "Imajte vere, imajte ljubavi". Kako? Hrist je rekao:
"Volite svoje neprijatelje." To nije za nas; mi nismo u stanju da volimo
ni svoje prijatelje. To je isto kao kad kaete slepcu "Mora da vidi"!
Slep ovek ne moe da vidi, inae ne bi bio slep. To je ono to pozitivna
oseanja znae.
P: Kako moemo da nauimo da volimo svoje neprijatelje?
O: Najpre naui da voli sebe - ti ne voli sebe dovoljno; voli svoju
lanu linost.
Teko je da se razume Novi Zavet ili budistiki spisi, jer su to
beleke koje su pisane u koli. Jedan red tih beleaka odnosi se na jedan,
a drugi na drugi nivo.
P: Postoji li ime za neko oseanje koje nije negativno?
O: To moe biti zadovoljstvo, ili patnja. Oba, meutim, mogu da
postanu negativna, jer ta tendencija postoji; svako oseanje moe ili da
postane negativno ili da izrodi druga negativna oseanja.
P: Zar instiktivni centar ne daje dobre zamene za oseanja? Na
primer, ljubav kod ivotinja i male dece...
O: Ne moe se govoriti o ivotinjama kad govorimo o oveku.
Instiktivna negativna oseanja imaju sopstveno mesto i sopstvene nor
malne uzroke, ali emocionalni centar uzima njihove rezultate i zamenjuje imaginarnim uzrocima. Veoma je interesantno da se uvidi nedos
tatak simetrije izmeu prijatnih i neprijatnih oseanja. Prijatna oseanja
ne mogu mnogo da rastu, ona su ograniena. Neprijatna oseanja mogu
da rastu. To se, meutim, odnosi na nae sadanje stanje svesti; u
narednom stanju se ponovo uspostavlja simetrija, jer tu takoe mogu
da rastu i prijatna oseanja. Svakako, to ne moemo da proverimo dok
smo u drukijem stanju svesti. Zato negativna oseanja mogu da rastu?
Zato to abnormalnom stanju maine nema ogranienja. Zadovoljstva
su, meutim, ograniena naom moi percepcije. To je jedna od nez
godnih stvari u naoj situaciji.
P: Mislim da smo toliko navikli da prosuujemo po rezultatima da
mi je, kad uloim napor da radim, teko to ne mogu da prosudim da li
neto postiem ili ne .
O: Sasvim te razumem. Ali, suvie je rano da se govori o rezul
tatima. Doi e vreme, i to moe da bude vrlo skoro, kad e poeti da
primeuje neke rezultate, ali ne jo. U uobiajenim okolnostima mi
prosuujemo pomou rezultata. Ako uimo neki jezik, znamo da emo
posle izvesnog vremena biti u stanju da itamo kratke reenice, potom
male odeljke, a onda kratke prie. Ako, meutim, uzme psiholoku

stranu rada, mora da ulae napore da posmatra, napore da pamti

sebe, i isprva nee imati vidljive rezultate. Tada, posle izvesnog
vremena vidi odreene rezultate, ali oko njih se ne moe cenjkati.
P: Ali, kako mogu da odredim da li sam u sebi uvrstio neto to e
me odvesti dalje?
O: Na to moe da odgovori samo ti. To zavisi od tebe - koliko
razume, koliko si pripremljen. Jednog dana je situacija jedna, drugog
druga. Jednog dana ovek radi, a narednog moe da napravi sitnu greku
koja moe da uini da izgubi sve rezultate svog rada. Sledeeg dana on
opet moe da radi. ovek se sve vreme menja, tako da se do odreenog
dostignutog stadijuma nita ne moe rei.
P: Koji je to nivo na kome ovek nita ne moe da izgubi?
O: Toliko je daleko da je beskorisno da se o tome raspravlja. Mi
moemo da izgubimo sve. Meutim, ak i ta sposobnost da se ne gubi
dolazi korak po korak. U odreenom stadijumu ovek ne moe da izgubi
jednu stvar, potom, dalje ne moe da izgubi neku drugu itd. To dolazi
malo - pomalo.
P: eleo bih da znam kako da poveam svoje uvaavanje rada?
O: Na to pitanje ne moe da se odgovori, poto jedino ti moe da
zna kako da povea svoje uvaavanje rada. Mora da razmilja;
mora da poredi obine ideje sa ovim idejama; mora da pokua da
otkrije na koji nain ti te ideje pomau. Sve to u radu inimo tei da
povea uvaavanje, zato pokuaj da ne propusti nita to je dato, jer
sve ideje imaju taj cilj. Svaki princip e poveati tvoje uvavanje rada
- nee ga smanjiti. Ne moe, meutim, biti posebnih metoda za to.
P: Pitam se da li se od ovekove elje da radi oduzima onoliko koliko
eli da radi druge stvari u ivotu.
O: Ne obavezno. Ima mnogo stvari koje moemo da imamo u ivotu
a da opet radimo. Sasvim je pogreno da mislimo da su one uvek
protivrene - iako mogu da budu protivrene. ovek moe da u ivotu
eli takve stvari koje rad na ovaj ili onaj nain ine nemoguim. Zato
on mora da naui da bira izmeu elja, jer su neke stvari nespojive.
Formativno je stvari podeliti na "stvari u ivotu" i "stvari u radu" i sve
ih strpati u isti ko, kao to ti radi. Mora da bolje razlikuje, da bolje
vidi.
P: Postoji li neko sredstvo da se razlikuju vane i nevane stvari?
itav moj ivot ispunjen je brigom za narednu stvar koju u uiniti pa
gubim uvid u optu ideju sistema.
O: To moe pokazati iskustvo i iskren stav. Ako si iskren, ili
pokuava da bude iskren a istovremeno pokuava da posmatra te

stvari, posle izvesnog vremena e videti da ti je sve lake da razlikuje

i uvidee ta je nevano. Ne moe se opisati ta je vano a ta nije jer
je to subjektivno; u jednom trenutku vana je jedna stvar, u drugom
druga. Tu opet ulaze podlinosti: ono ta je vano jednoj podlinosti
moe da bude nevano drugoj.
Jedna od osnovnih stvari je da pamti da u tebi postoje razne
podlinosti i da, posebno kad si u stanju koje je ispunjeno emocijama,
ne misli o sebi - "ja". Sve podlinosti su zasnovane na naklonostima i
odbojnostima; uvek mora da se pone sa podlinou koja se zasniva na
magnetskom centru. Potom moe da vidi druge podlinosti bilo da su
joj protivrene ili ne. Ta ideja o razliitim podlinostima, ideja da nisi
jedno, da si mnotvo, mora uvek da bude povezana sa pamenjem sebe.
P: Nikad nisam bio u stanju da dobijem bilo kakav dokaz da je iko
postigao pamenje sebe?
O: Dokaz nee videti. I kad bi svi ostali ljudi bili u stanju da pamte
sebe a ti ne, to ti ne bi pomoglo.
P: Da, pomoglo bi, jer bi imali vie informacija.
O: Za sebe, ne za tebe. To mora da dokae sebi. Niko to ne moe
dokazati tebi.
P: To to radimo na sebi ne znai da emo dostii visoku svest, zar
ne?
O: Ne, za to moe da bude potrebno veoma mnogo vremena. elimo
da steknemo kontrolu nad viim stanjima svesti, ali pre toga sistem
govori o sticanju kontrole nad obinim sposobnostima, nad mislima,
nad oseanjima, a u sticanju te kontrole moramo da odstranimo
odreene stvari i stvorimo mogunost za pamenje sebe. Zato najpre
moramo da steknemo kontrolu nad jednostavnim, obinim stvarima.
Samo tad moemo da oekujemo vie. U ovom sistemu postoje postupni
koraci, ne moe da se skae.
P: Uviam da me destruktivni stav koji poinje pokuajem da naem
tekoe i primedbe spreava da praktino mislim o idejama sistema.
Koji je najbolji metod da se taj stav oslabi?
O: Prouavanje. Zapravo, ovo je interesantno kao zapaanje, jer
mnogi ljudi, ne obavezno samo oni koji su u radu, ive samo od
primedbi; misle da su mudri samo kad neem nadu zamerku. Kad ne
nalaze zamerke, misle da ne rade, ne misle itd.
Primetio sam iz pitanja koje mi postavljaju ljudi da oni ne razumeju
kako se javljaju nove stvari. Tekoa je u tome to smo isuvie navikli
da mislimo u apsolutima - sve ili nita. Neophodno je, meutim, da se

razume da sve novo najpre dolazi u bljeskovima. Doe pa nestane,

ponovo doe pa nestane itd. Samo, posle izvesnog vremena, ti bljeskovi
postaju dui, a potom jo dui.
P: Na koji nain moemo da ih produimo?
O: Ponavljajui uzroke koji ih proizvode. Ne elim da dam primer
jer bi to vodilo fantaziji. Sve to u rei je to da, na primer odreenim
naporima da pamti sebe, ovek moe da vidi stvari koje nije u stanju da
vidi sada. Nae oi nisu toliko ograniene kao to mislimo; postoje
mnoge stvari koje one mogu da vide, ali ih ne primeuju.
P: Koje su nae najvee tekoe?
O: Odsustvo razumevanja i sporost razumevanja, jer razumevanje
uglavnom dolazi oko dve godine kasnije. Drugi princip o kome sam ve
govorio i koji mora da se ima na umu jeste da rad ne eka, da ne ostaje
isti. Jedne godine postoje odreeni zahtevi, idue godine se trai neto
drugo, i tako to ide. A uglavnom se dogaa da su ljudi spremni za
zahteve od pre dve godine. Ljudi koji ele da nastave moraju da podignu
svoj standard; a to ne sme da se ini na moju sugestiju; morate da sami
za sebe mislite u kom snuslu i kom obliku standard treba da se podigne.
Morate da raznuljate o detaljima - stvari koje su u poetku samo
savetovane moraju sada za vas da postanu pravilo (ali ne u smislu
"kolskih pravila" kad se re "kola" koristi u njenom obinom zna
enju). Ta neophodnost mora da se razume. Doli smo do stupnja na
kom moramo da budemo ozbiljni, a to znai ogranienje sebe, ogra
nienje lane linosti. Sloboda "ja" zavisi od ograniavanja lane
linosti; obe zajedno ne mogu da budu slobodne; jedno ili drugo mora
da se rtvuje.

POGLAVLJE XIII
Razne kategorije ljudskog delovanja - Ispravna i pogrena upotreba
trijada - Prouavanje ljudskih aktivnosti - Pamenje polazne take Unutranje razdvajanje - Nauiti da se prepozna lana linost - Maske
- Odbojnici i slabosti - Prouavanje metoda - Budilnici - Nemogunost
da se sistem prouava iz perspektive korisnosti - Filozofski, teorijski i
praktini jezik - Tri nivoa kole - Ispravno miljenje - Duge i kratke
misli - Uloga intelekta - Razliite vrednosti - Ispravna i pogrena
radoznalost - Kritiki stav - Uticaj na druge - Pria o lukavom oveku
i avolu

Hou da vam dam jo novog materijala da o njemu razmislite.

Seate li se polazne take kad je bila objanjavana ideja trijada? Reeno
je da je svako delo, svako ispoljavanje rezultat spoja tri sile. To je
princip, a mi sada moramo da pokuamo da razumemo kako da ponemo
da ga prouavamo. U prouavanju trijada i tri sile moramo biti veoma
paljivi i postupni koristei principe koje nam je dao sistem i pokuava
jui da ih primenimo i proirimo kad je mogue. Posebno treba da
izbegavamo brzopletost i izmiljanje.
Polazna taka u razumevanju smisla trijada je da zapamtimo da se
ispoljavanja energije, svih vrsta delovanja u svetu, ljudskim aktivnos
tima, unutar ljudske maine ili u spoljanjim zbivanjima uvek sastoje
od trijada. Govorimo o est razliitih trijada koje su shvatljive za ljudski
um, od kojih svaka predstavlja razliitu kombinaciju sila. Da bismo ovo

pitanje omeili, da ga ne bismo uinili suvie komplikovanim na samom

poetku, razmotriemo samo ljudsku delatnost. Tu, meutim, nai
lazimo na tekou. Nikad nismo mislili da aktivnost sama po sebi moe
da bude razliita. Znamo, na primer, razliku izmeu drveta i metala,
pa ih neemo pomeati. Ne razumemo, meutim, da se jedno delovanje
moe od drugog razlikovati kao to se razlikuju dva razna predmeta. Za
nas su, prema uobiajenom miljenju, delovanja ista, samo to jedno
poinje sa jednim ciljem i postie jedan rezultat, a drugo poinje sa
drugim ciljem i postie drugi rezultat. Mi razmiljamo samo o mo
tivima, ciljevima i rezultatima, a ne i o samom delovanju.
P: Da li je motiv manje vaan nego to to mi mislimo?
O: On ne odreuje delovanje. Moe da ima jednu vrstu cilja, a
tvoje delovanje moe biti drugaije vrste. To se veoma esto deava.
Ljudi poinju da ine neto imajui u vidu odreeni cilj, ali je njihova
delatnost takva da taj cilj ni sluajno ne mogu da postignu. Neophodno
je da se cilj uskladi sa delovanjem, jer u suprotnom nikad nee postii
ono to eli.
To je ono to moramo da uinimo u vezi sa svojim delovanjem:
moramo da razumemo i moramo da pokuamo da shvatimo razliite
kategorije delovanja. Kad ljudske aktivnosti ponemo da posmatramo
iz te perspektive, pamtei da postoje razliite vrste delatnosti nezavisno
od rezultata, namera, oseanja, materijala i tako dalje, poeemo da ih
primeujemo. Ono to nam nedostaje nije sposobnost da to vidimo, ve
poznavanje ovog principa, koji je za nas nov.
Ne moemo odjednom da ponemo da tragamo za svih est trijada
koje se mogu nai u ljudskoj aktivnosti, jer bismo ih u svom umu
pomeali. Moramo da naemo standarde za dve, tri ili etiri vrste,
onoliko koliko moemo da vidimo. Pogledaj sopstveno delovanje i
delovanje ljudi oko tebe i videe odreene razlike. To je dobar
materijal za razmiljanje. Sve apsurdnosti ivota zasnivaju se na in
jenici da ljudi ne razumeju da se odreene stvari mogu uiniti samo
pomou jedne od trijada. Oni koriste pogrenu trijadu, pogrenu vrstu
delovanja, i iznenaeni su kad rezultati nisu onakvi kakve su oekivali.
Na primer, nije dobro da pokuamo da pouavamo pomou batina, ili
da ljude ubeujemo pomou mitraljeza. Nai sopstvene primere po
grene upotrebe trijada pa e videti da se odreeni rezultati mogu
postii samo odgovarajuim delovanjem. Posmatraj sebe i ivot u celini;
ako to prouavanje primeni na sebe, videe, na primer, da ako eli
da neto sazna ili promeni u sebi, nee postii nita ukoliko problemu

prie na formativni nain. Formativno miljenje je primer delovanja

koje ne vodi razumevanju.
P: Moe li da da primer razliitih ljudskih aktivnosti?
O: Da bi razumeo ideju uzmi dva jednostavna primera. Da bi se
izgradila kua, u svakom trenutku je potreban napor, svaka cigla mora
da se postavi na svoje mesto pomou odreenog napora; nijedna trijada
nee prei u drugu bez napora. Na kraju je kua izgraena i nametena.
Ako tada eli da je zapali, jednostavno upali ibicu, baci je na neto
zapaljivo, i kua e izgoreti. Ako se udubi u ovo, videe da se radi o
dve razliite vrste delatnosti. Kuu ne moe da sagradi istom vrstom
delatnosti kojom je pali. U drugom sluaju jedna trijada prelazi u drugu
bez ikakvog napora, automatski, nakon to je uloen inicijalni napor da
se upali ibica.
Primer za treu vrstu trijade se u naem iskustvu moe nai samo u
svesnom radu, neidentifikovanom radu, ili u nekoj aktivnosti koja ima
osoben kvalitet koji drugi ne mogu da imitiraju, kao to je na primer
umetniko stvaranje. Napor uloen u pamenje sebe i neidentifikovanje
pripada ovoj kategoriji. Ako razmisli o tome, razumee da ovek, da
bi naslikao dobru sliku, mora da upotrebi trijadu koja je drukija od
one koja se koristi za graenje kue ili njeno spaljivanje; potrebno je
neto drugo.
Naredna trijada moe se nazvati otkrie, pronalazak, vetina.
Ako razmisli o ove etiri razliite vrste aktivnosti, one e ti dati
materijal za posmatranje i poreenje. Pokuaj da uvidi zato su i po
emu one razliite.
P: Ne vidim razliku izmeu vetine i graenja kue.
O: U jednom sluaju potrebna je samo energija, samo napor; u
drugom je potrebno neto drugo, izvesno znanje ili pronalazaka spo
sobnost.
P: Da li napor za pamenje sebe svrstava zajedno sa umetnou?
O: Da, to je ista trijada. Jednostavni, slepi napor, kao u fizikom
radu, nee pomoi pamenju sebe. Takoe nee pomoi ni napor u
smislu pronalazatva, adaptacije.
P: Teko nu je da mislim o analogijama za ove aktivnosti.
O: Naravno, jer nisi navikao da misli na taj nain. To je sasvim
novi nain miljenja. Pokuava da misli na uobiajen, logiki, for
mativni nain, a to nije dovoljno. Neophodno je da se misli ne o reima,
ve o injenicama. Ako otkrije etiri razliite vrste, po emu se one
razlikuju? Razlikuju se po obliku napora.

P: Da li je formativna aktivnost destruktivna?

O: Ona nije sama po sebi destruktivna, ve jednostavno manjkava.
Meutim, aktivnosti koje poinju negativnim oseanjima su uvek de
struktivne; one nikako ne mogu da budu drugaije. Ljudi to esto ne
shvataju.
P: Ne vidim kako uopte mogu da budem siguran u koju kategoriju
da svrstam neku delatnost?
O: Zna dovoljno za poetak. Za postizanje svakog cilja postoji
odreeni metod. Razni metodi daju razne rezultate. Ako ima komad
drveta, sa njim mora da postupa na drugaiji nain nego sa bolesnim
ovekom. Ne mora da ih svrstava u razliite kategorije. Primer je
poetak itave stvari. Pokuavamo da se pravimo da su stvari tee nego
to jesu, ali zapravo znamo sve o tome. Znamo da je pisanje poezije
drugaija delatnost od ubijanja. Ne moemo uspeno da ubijamo onom
vrstom energije koju koristimo za pisanje poezije.
P: Postoje li takoe razliiti naini miljenja paralelni razliitim
tipovima delovanja?
O: Svakako. Svaka vrsta aktivnosti ima sopstveni nain miljenja,
iako mi toga nismo svesni. Deava se, meutim, da ljudi deluju na
jedan, a misle na drugi nain. Ponekad se ove dve stvari podudaraju,
ali su esto u pogrenom odnosu jedna prema drugoj.
P: Zar nije delo rezultat misli? Zar ispravno miljenje ne znai uvek
ispravno delanje?
O: Ne, uopte ne. ovek moe da ispravno misli, a pogreno radi.
Razumevanje je jedna stvar; volja i cilj, napor i odluka su druga stvar.
To su dva razliita nivoa stvari. Moe se rei da je ispravno miljenje
korak ka ispravnom delanju, ali to jo uvek ne znai da je delanje
ispravno.
P: Kako da zaponemo da koristimo ispravnu trijadu?
O: U trenutku napora, ili neposredno posle njega, moe da shvati
da je to pogrean napor i da pomou njega ne moe da dobije ono to
eli. Za svaki cilj postoji odgovarajui napor. Ako uhvati sebe da
koristi pogrean napor, znai da je to pogrena vrsta trijade. Moda
nee biti u stanju da koristi ispravnu trijadu, ali moe da prekine da
koristi pogrenu.
Ono to je u ideji o delatnostima novo, jeste da se one razlikuju
same po sebi. Za nas je delatnost delatnost. Zasad je dovoljno da
razumemo da su rezultati delovanja koje vidimo u ivotu - posebno ako
nam se ne sviaju ili u njima vidimo greke - esto rezultat korienja

pogrene trijade da bi se postigao dati cilj. Ako to razumemo, razumeemo da pomou odreene vrste aktivnosti moemo da stignemo
samo tamo gde i stiemo, i nigde drugde. Da bismo stigli na neko drugo
mesto, treba da upotrebimo razliitu delatnost. Sada, meutim, ne
moemo da biramo, jer ne znamo.
P: Moemo li da nauimo koju delatnost da koristimo?
O: Svakako. Moe da ui iz rada. Rad u koli moe da se obavi
samo na jedan nain. Zato pokuava jedan, drugi, trei nain, i pre ili
kasnije dolazi do pravog. U obinim okolnostima ne moe da vidi
rezultate svog rada - postoje mnoge mogunosti za samoobmanu. U
kolskom radu, meutim, ne moe da obmane sebe. Ili dobije neto
ili ne dobije, a to moe da dobije samo na jedan nain. Postoje i drugi
metodi da se naui o razliitim vrstama delovanja, pomou intelektual
nog razumevanja, ali na to emo priekati. Voleo bih da najpre bolje
razumete opti princip.
Vidite, u re "delatnost" ulaze i napor i cilj i motiv, tako da je
delovanje povezano sa motivom, ali ne na nain na koji vi mislite.
Odreeni rezultat moe da se dobije samo odgovarajuim delovanjem;
istovremeno motiv takoe odreuje delovanje. Motiv je vana stvar, ali
ovek moe da uini najgore stvari iz najboljih motiva zato to koristi
pogrean napor, a pogrean napor daje pogrean rezultat. Pretpostavimo
da hoete da sagradite neto, a koristite napor koji moe da se upotrebi
iskljuivo za razaranje; u tom sluaju umesto da gradite, samo uni
tavate stvari, a sve u najboljoj nameri.
Dao sam vam nekoliko primera, pokuajte da naete paralele.
Pokuajte, na primer, da razmislite o tome da ne moete da naslikate
sliku ni pomou delatnosti kojom se gradi kua, niti pomou one kojom
se spaljuje; istovremeno za izgradnju kue nije potrebna delatnost
kojom se slika slika - za to se trai mnogo jednostavniji napor. Dobre
slike moe da slika samo nekoliko ljudi, ali u izgradnji kue moe da
uestvuje svako. Potom, napor kojim se gradi kua nije dovoljan da se,
na primer, pronae nova vrsta elektrinog zvonca. A delatnost kojom
se izmilja elektrino zvonce nee proizvesti dobru sliku. Razliite vrste
delatnosti znae razliite vrste trijada, ali je zasad bolje da ostavimo
trijade i ne mislimo koja delatnost predstavlja koju trijadu, jer ete od
toga samo izgubiti nit razmiljanja. Morate jedino da pokuate da vidite
razlike. Iz neznanja ili nestrpljenja ljudi esto koriste pogrene trijade,
i svoj neuspeh objanjavaju loom sreom, ili zlim silama, ili sluajem.
P: Kad obavljamo odreenu delatnost, treba li da pokuamo da
uporedimo tu delatnost sa primerima koje si spomenuo?

O: Trebalo bi da pomou emocionalnog razumevanja vidimo odgo

vara li ta akcija naem cilju. Potom, delom pomou uma, delom pomou
oseanja moemo da uvidimo moe li nas put kojim idemo dovesti do
eljenog rezultata ili ne moe. Ponekad smo u stanju da osetimo da ne
moe. U tom sluaju ga ili prekidamo, ili pokuavamo da stvar uradimo
na drugaiji nain.
Na primer, govori nekom pokuavajui da ga ubedi da si u neemu
ti u pravu, a on grei. to vie raspravljate, on je ubeeniji daje u pravu.
Prekini to, i moda e iznenada videti da te ta osoba razume. To se
veoma esto deava. to vie raspravlja, to je onom drugom tee da te
razume. Ili, moe ak da se pretvara da se slae sa njim i na taj nain
postigne da razume ono to eli. To je samo jedan primer, ali ti moe
da nae mnoge druge.
P: Pretpostavljam da u takvom sluaju treba da budemo u stanju da
znamo da li da se raspravljamo ili da se sloimo?
O: Ako se ne identifikuje, videe. Raspravljanje je jedan nain
ubeivanja, slaganje drugi. Identifikacija nas uglavnom spreava da
vidimo koji metod treba da koristimo. To je pitanje pristupa. Neki
pristupi su ispravni, neki pogreni. Ako nastavi da posmatra, videe.
P: to se tie Zakona broja tri, moe li on da se posmatra u
svakodnevnom ivotu?
O: Da, u prouavanju sebe, ali strpljivo. Videe da sistem uvek
igra ulogu tree sile izmeu elje za pramenom i inercije. Ako smo u
dovoljnoj meri snabdeveni treom silom, uspeni smo. U radu je prva
sila elja da se ui i odluka da se radi, a druga sila je otpor. to vie
radimo, to vie raste i otpor. Otpor moemo da savladamo samo uz
pomo sistema. To je stvar svesti i volje.
Dobro, da popriamo o neem drugom. Ne treba da prenagljujemo
sa tim pitanjem o razliitim vrstama delatnosti. Ova ideja je zapravo
iznad naih sadanjih moi razumevanja, ali ako polagano napredujemo,
moemo da neto dobijemo od nje. U sistemu je skoro svaka ideja test.
Kad ovek poloi jedan test, moe da ide dalje.

Molim vas, postavite bilo kakvo pitanje, a ja u pokuati da odgo

vorim. Mnoge stvari se zaboravljaju i postaju dosadne jer zaboravljamo
na polaznu taku. Ali onog trenutka kad stvari poveemo sa poetkom,
vidimo zato smo doli, kuda idemo i ta elimo da dobijemo. Tada
shvatamo ta smo dobili od sistema i uviamo da ne moemo da

oekujemo vie zato to materijal koji imamo nije dovoljno svaren.

Uvek moramo da pamtimo polaznu taku, da pamtimo da ona nije
vezana za puke rei, ve za potragu za udesnim. Sistem ne bi imao
smisla kad ne bi bilo potrage za udesnim.
Na primer, iznenaen sam to ne pitate vie o podeli na "ja" i (u
mom sluaju) "Uspenski", jer tu sigurno ima mnogo stvari koje vam
jo nisu jasne. Dok govori, dok pie, dok razmilja o radu i o ljudima,
ovek uvek mora da se pita: "Ko govori?", "Ko pie?", "Ko razmilja?"
Ako inite tako, posle izvesnog vremena ete biti u stanju da razlikujete
ko govori i poeete da prepoznajete razliite glasove. Morate da
upoznate svoju lanu linost i otkrijete njene osobine, njena lica,
ispoljavanja i glasove. Morate da znate od ega se ona sastoji. Ponekad
stvarno moete da ujete kad lana linost govori. Nema mnogo koristi
da se ide dalje bez toga, jer ete se samo vrteti u krug i uvek vraati na
isto mesto. Kad zaista moete da budete sigurni da ste to ba "vi",
moete da govorite. Morate ve da poznajete svoju lanu linost i da
joj ne verujete.
P: Ako uinimo ovo, hoe li to poveati na napredak u radu?
O: Ni za ta nema garancije. Trebalo bi da bude vano da se to uradi
bez pitanja o buduoj nagradi, jer je ova ideja o podeli dovoljno vana
sama po sebi.
P: Kako da ostvarim vei pritisak u radu da bih probudio svoju elju
da se borim protiv lane linosti?
O: Uhvati trenutak kad tvoja lana linost eli da neto uradi ili ne
uradi i zaustavi je. Kad se nae u sukobu s njom, od tebe e zavisiti
kako e se ponaati. Ako ona pone da se bori, to e izazvati emocional
nu oluju. Ako nema borbe, oseanja spavaju. Sve stvari proizilaze iz
trenja, trenja izmeu mesta gde moe da raste pravo "ja" i lane linosti.
Rad poinje onog trenutka kad ovek pone da osea tu podelu izmeu
onog u sebi emu moe i onog emu ne moe da veruje. Ono emu moe
da se veruje je u potpunosti stvoreno radom. Prethodno je to bilo samo
prazno mesto, ali kad ovek pone da radi, neto poinje da se uvru
je. Ponavljam, meutim, da ovek moe da to zna bolje i da mu veruje
vie jedino ako poznaje svoju lanu linost, jer e se inae lana linost
pomeati sa tim pretvarajui se da je pravo "ja" ili poetak pravog "ja".
P: Da li je lana linost neka vrsta maske?
O: Ljudi nose razne vrste maski i veruju da su ba kao te maske dok
su u stvarnosti sasvim drugaiji. Svako od nas nema samo jednu masku,
ve vie. Posmatraj sopstvenu masku i maske drugih ljudi. Pokuaj da

shvati da u razliitim okolnostima ima razliite maske i zapazi kako

ih menja, kako ih priprema i tako dalje. Svi imamo maske, ali poi
od svoje. Mi nikad ne prouavamo maske, a morali bismo da ih
prouimo; to je veoma korisno. Vrlo esto masku poinjemo da stiemo
u veoma ranom uzrastu; ak i kao aci za jednog nastavnika imamo
jednu masku, a za drugog drugu.
P: Da li je to neka vrsta samozatite, ili je to imitacija?
O: To je odreena vrsta samozatite, ali ne samo to. Ponekad se,
kao to kae, radi o imitaciji. Moe da vidi kako pedeset ili pet stotina
ljudi nose istu masku.
P: Ako skinemo masku, ta emo nai ispod?
O: To nije tako jednostavno. Videe da je ispod jedna maske druga
maska. Ili, ako ne radi, ona ne moe da se skine - urasta u lice. Ali,
ako radi, ta maska uopte nije neophodna i bez nje ivot postaje mnogo
laki - manje se lae.
P: Nije li maska ponekad ideal kome ovek tei? Ponekad ta maska
izgleda bolja nego to je sam ovek.
O: Ponekad je bolja. Zato sam rekao da ona nije samo zatita. Vidi,
mi hoemo da upoznamo sebe. Kad u sebi pronaemo neto to ne
poznajemo, moramo da to prouimo. Mi mislimo da poznajemo sebe,
a sada uviamo da su jedino to poznajemo maske, a te maske se
menjaju. ta su one, kako se javljaju, kakva im je svrha - to je drugo
pitanje. Moramo da prouimo same maske, a ne teoriju maski. Uvek
pokuavamo da pobegnemo u teorije - one su bezbednije.
P: Da li je mogue da se lana linost vidi u celosti?
O: Mogue je, ali ne odmah. Neophodno je da se radi, da se ona
proui u sebi i drugima, a tada e je, malo-pomalo, videti u celosti,
mada e je jo dugo videti sanjo sa jedne ili druge strane. I to je bolje
nego da je uopte ne vidi. Mora, meutim, da shvati i nikad ne
zaboravi da je ona tu. To je prvenstveni cilj kola. Ako lana linost
ostane na vrhu, ne moe da dobije nita - ona e sve uzeti za sebe.
P: to se tie razliitih glasova, primeujem da mi se glas menja sa
razliitim oseanjima i razliitim ljudima.
O: Ko ima ui da uje, moe da uje mnoge promene glasa. Svaki
centar, svaki deo centra, svaki deo dela centra ima razliit glas. Malo
ljudi, meutim, ima ui da to uje. Za one koji mogu da uju lako je da
razlikuju mnoge stvari. Glas kojim govori istinu je, na primer, jedan,
a glas kojim lae drugi, glas kojim govori izmiljene stvari trei. To
ne moe da prevari.

P: Misli li na intonaciju?
O: Da, a takoe i na stvarni zvuk glasa. Ako se obui da slua,
emocionalni centar moe da uje razliku.
P: Govori o mogunosti da se podelimo na pogrean nain. ta pod
tim podrazumeva?
O: Pretpostavimo da sve to mi se svia zovem "ja", a sve to mi se
ne svia "Uspenski" - to bi bila pogrena podela. "Ja" iz koga posmatram je taka, ono jo nema materijalnu egzistenciju, ono je samo
zaetak iz koga moe da raste "ja". Ako bih mu pripisao materijalnu
egzistenciju, to bi bilo pogreno.
P: Zar mu se ne moe dati bar neka teina?
O: Da, ali samo u odnosu na rad. Onaj ko pamti cilj, ko eli da radi
je "ja" - ostalo je "Uspenski".
P: Oseam da ne mogu da verujem niem u sebi. Ako steknem
trenutak razumevanja, izgleda da ga preuzima lana linost i deo mene
koji razume odlazi. emu mogu da verujem?
O: Oseanje da ne moe da veruje sebi javlja se u razliitim
trenucima u radu: kao obmana, kao izvinjenje, ili se javlja kao stvarno.
To se, meutim, deava kasnije; zasad je to uvianje mehaninosti. Za
rad je potrebno odreeno vreme i odreena istrajnost. Sada mora da
uini ono to moe; vremenom e biti u stanju da izmeri rezultate
svog rada.
P: Da li je tatina sutina lane linosti?
O: To je jedna od osobina lane linosti u ovom ili onom smislu.
Kod nekih ljudi to moe da bude glavna osobina, i tada je veoma
oigledna i vidljiva; esto su, meutim, te crte zaklonjene drugim
stvarima i ne pokazuju se.
P: Ako je rad protiv lane linosti proces, znai li to da ovek moe
da osciluje gore - dole?
O: Da, a ti mora da u sebi razume mo i ogromne razmere lane
linosti; tada e razumeti da vrlo esto ljudi i nemaju nita drugo, a
ako i imaju neke mogunosti, lana linost daleko pretee nad njima.
Lana linost odluuje o svemu. U obinom ivotu lana linost kontrolie svaki moment, izuzev moda trenutaka kad ovek ita ili o
neemu razmilja. Ali, kad ovek pone da radi i magnetski centar pone
da raste, ponekad moe da se desi da lana linost iezne na deset ili
petnaest niinuta i prui magnetskom centru ansu da se ispolji. To je
nain na koji nestaje lana linost. Ona ne nestaje sasvim, ona samo na
neko vreme odlazi. To je ba ono to moramo da pokuamo - da je
odagnamo na odreeno vreme.

P: Na identifikaciji moe da se radi samo pomou razdvajanja?

O: Samo na taj nain. Bez uvianja razlike izmeu "ja" i lane
linosti svi napori e samo uvrivati slabiju stranu. Kao to sam rekao,
to odvajanje je osnova svakog rada na sebi. Dok se ta ideja ne razume,
nita se ne moe postii; u svemu ovek mora da pode od toga. To je
stvarna razlika izmeu ljudi koji su u radu i onih koji nisu. Ljudi koji
nisu u radu misle da su ono to su. Ljudi u radu razumeju da nisu ono
to izgleda da jesu. Ovo razdvajanje mora da proe kroz mnoge
stadijume, ali se mora izvriti.
P: Kad vidim da sam lana linost naduvana kao balon, da li treba
da pokuam da shvatim kako sam postao takav?
O: Treba da proui sebe. Samo ti jedna stvar moe pomoi da
promeni svoj poloaj, a to je bolje poznavanje sebe. To podrazumeva
mnoge stvari. Postoje razni stupnjevi i dubine uvida i razumevanja. Kad
ovek dovoljno razume, uinie neto, nee moi da samo sedi i puta
da se stvari odvijaju same od sebe. Pokuaj da pita konkretnije: ta si
pokuao da uini i ta si uvideo da ne moe? Tad moemo da o tome
razgovaramo. Moda si poeo od pogrene stvari, na pogrean nain.
P: Moe li ovek da nae odgovornost u sebi?
O: Svakako. Ali u odnosu na ta? Poinje da radi neto; odgovoran
si prema tom radu - u najmanju ruku bi bar trebalo da bude. Ali ko?
Ako sve naziva "ja", dosad bi morao da zna da ima mnogo "ja"; neka
su odgovorna, neka nisu, jer sa tim radom nemaju nikakve veze. U
pitanju je samo posmatranje da bi se to uvidelo.
P: Vidim da se sve vraa na pitanje kako da bolje razumemo?
O: Pokuavam da najpre objasnim kako bi trebalo da proui sebe.
Mora da pronae svoju specifinu prepreku koja te spreava da
razume. Kad je nae, mora da se bori protiv nje. Za to je potrebno
vreme, ona se ne moe pronai odjednom, iako je u nekim sluajevima
toliko jasna da je ovek moe videti gotovo odmah. U drugim slua
jevima je, meutim, neophodno da se radi pre nego to ovek moe da
je vidi.
P: Da li grupni rad moe da pomogne u tome?
O: Ne sme da previe polae na grupni rad, jer iako je on koristan
to pokazuje mnoge stvari, za eksperimentisanje, testiranje i tako dalje,
u grupnom radu je ovek u vetakoj atmosferi, vetakim okolnostima.
Onog trenutka kad napusti grupu, nalazi se u prirodnim okolnostima.
Zato grupa moe da pokae put, ali rad mora da se odvija u uobiajenim
okolnostima. Kakva je korist ako si veoma dobar na grupi, a identifikuje
se i postaje maina istog trenutka kad je napusti? Toje sasvim beskorisno.

P: Ako neko u ovoj koli ima veoma loe osobine, kao to su na

primer slabi nervi, da li mu se prua posebna pomo da to prevazie?
O: Do posebnih karakteristika dolazimo tek kad smo prouili i
upotrebili sve opte metode. Neophodno je da se ta osobina odredi, da
joj se nadu uzroci. Uzroci mogu da budu razni. Neke loe osobine mogu
da budu toliko snane da se do njih doe na kraju - ne moe se rei
unapred. Ako pone da se bori sa preprekama pogrenim redom, nee
postii nikakav rezultat. U isto vreme je neophodno da ih ima u vidu.
P: Ako postoji negativno oseanje, a ovek ga posmatra i odoleva
mu, da li se ono menja?
O: Zavisi od oseanja. U najveem broju sluajeva se samo odlae.
Mi ne znamo na koji nain da se odupremo. Za svako oseanje postoji
poseban klju. Moramo da pronaemo glavni klju, a za to je neophod
no da najpre upoznamo mainu.
P: Ako se ovek osea depresivno ili iritirano, kakve korake da
preduzme protiv toga?
O: Najpre treba da nastoji da pamti sebe, a potom da pamti da ono
to je depresivno nije u njemu, nego u njegovoj imaginarnoj slici o sebi.
ovekov napredak poinje od trenutka kad shvati da je ono to on jeste
jedna, a njegova imaginarna slika o sebi druga stvar. Kad vidi da je
manji, slabiji nego to misli, da se jako stidi, on je na putu razvoja. On
je praktino nita, ali dovoljno da bi se razvio.
P: Poto nemam trajno "ja", ako pokuavam da se ne identifikujem
sa jednim od "ja", da li se identifikujem sa drugim?
O: Mora da razume da su ti date odreene ideje na isti nain na
koji ih je objasnio gospodin Gurijev, to jest postepeno, tako to se
najpre da je jedan aspekt ideje, a potom drugi. Mnoge stvari su isprva
objanjene na elementaran nain, a potom je dodato vie detalja. Kad
govorimo o oveku koji nije u radu, kaemo da on nema "ja". Ako
ovek pone da ulae napore i prouava, to ve znai odreeni nivo; on
ima magnetski centar, a magnetski centar je poetak "ja". Zato on vie
nema prava da kae da nema "ja". Naravno, on ne moe rei da ima
potpuno i trajno "ja", ali ve mora da ima pravac delovanja, a to
podrazumeva neko "ja". Ono jo nije potpuno svesno, ali raste.
P: Kakve stvari treba traiti pokuavajui da razdvojimo lanu
linost od ostatka sebe?
O: Neophodno je da se razumeju osobine lane linosti - ta je
sainjava. Moda e biti u stanju da je vidi u bljeskovima iz doba
kome moe da pripie poetak lane linosti.

U nama su trajne dve stvari - odbojnici i slabosti ili osobine lane

linosti. Svako ima jednu, dve ili tri posebne slabosti, i svako ima
odreene odbojnike koji su posebno vani, jer oni ulaze u sve njegove
odluke i razumevanje stvari. Jedino je to trajno u nama, i naa je srea
to nema nieg trajnijeg, jer te stvari mogu da se promene. Odbojnici
su vetaki, nisu organski, uglavnom su steeni imitacijom. Dete
poinje da imitira roditelje i stvara odbojnike, a neki drugi se nevoljno
stvaraju obrazovanjem. Osobine ili slabosti se ponekad mogu otkriti, a
ako ovek zna neku osobinu i ima je na umu, moe da pronae odreene
trenutke kad ne deluje iz te osobine. Svako ima mnoge osobine, ali su
dve ili tri posebno vane, jer one ulaze u svaku subjektivno vanu
situaciju u neijem ivotu; sve prolazi kroz njih, itava percepcija i sve
reakcije. Veoma je teko da se shvati ta to znai, jer smo suvie navikli
na njih, tako da ih i ne primeujemo; suvie smo u njima, nemamo
dovoljnu distancu.
P: Mora li glavna osobina obavezno da bude loa?
O: Ona je glavna slabost; na nesreu, ne moemo rei da je naa
glavna osobina snaga, jer mi nemamo snage.
P: Kako mogu da postoje slabosti ako nema onog to nije slabo?
O: To znai mehaninost. Mi smo u svim stvarima mehanini, ali
smo u jednoj ili dve stvari posebno mehanini, posebno slepi; zato su
one nae glavne slabosti, jer ne moemo da ih vidimo. Druge stvari,
koje nisu slabosti, moemo da vidimo.
P: ta naziva slabostima? Da li prosuuje prema etikim merilima?
O: Ne. Kao to sam rekao, slabost je ono u tebi to je u najveoj
meri mehaniko. Prirodno je da e stvari u kojima si potpuno be
spomoan, u kojima najvie spava, u kojima si najzaslepljeniji obavez
no biti tvoje glavne slabosti, poto u svemu postoje stupnjevi. Ako u
naim osobinama i ispoljavanjima ne bi bilo stupnjevitosti, bilo bi
veoma teko da ih prouimo. Sebe moemo da prouavamo upravo zato
to postoje ti stupnjevi. ak i osobine nisu uvek iste; ponekad su jasnije
izraene, a ponekad se, u redim sluajevima, pokazuju malo, i samo na
taj nain moemo da ih primetimo. Teko je, meutim, da se osobine
vide u sebi. Shvatie bolje ta znai biti manje ili vie mehanian ako
uzmemo drugi primer, recimo bolest. Ako se razbolimo, istog trenutka
postajemo vie mehanini; ne moemo da se odupremo spoljnom svetu
i stvarima u njemu ak ni onoliko koliko im se obino odupiremo.
P: Rekao si da se u potpunosti sastojimo od slabosti. elja da se
bude slobodan sigurno nije slabost?

O: Ima raznih vrsta elja. Pretpostavimo da ovek uvidi svoje

slabosti i poeli da ih se oslobodi, a u isto vreme ne eli da naui metod
kojim moe da se oslobodi. To bi bila druga slabost koja pomae i titi
ove prethodne.
P: Ali ako ulaemo stalne napore?
O: To, opet, zavisi od tvoje druge strane, od onog to nazivam "ja".
To "ja" nije mo ili sila, ono je puka kombinacija odreenih elja, elja
da se neega oslobodimo. Ako shvati da je neto pogreno i formulie
elju da se toga oslobodi, ako svoj um moe da na tome zadri
dovoljno dugo, to postaje odreeni plan delanja; a ako taj pravac delanja
potraje dovoljno dugo, on moe da da rezultate. Potrebno je, meutim,
opet dodati da je za postizanje rezultata potrebno nekoliko razliitih
pravaca delovanja, a ne samo jedan. Istovremeno moramo da radimo
na jednoj, drugoj i treoj stvari. Ako radimo samo na jednoj, nikuda
neemo stii.
P: Nisam razumeo ono to si jednom rekao - da ne moemo nita da
promenimo, ali moramo da se drugaije ponaamo.
O: Pokuaj da razmisli: dok i dalje ostajemo ovakvi kakvi smo,
moramo da se drugaije ponaamo. Ne moe da se promeni odjednom,
promena je polagana. Mora, meutim, da uini mnoge stvari, a ako
ih uini na pogrean nain, nikad se nee promeniti. To to smo
maine nije izgovor, mada ovo ljudi tako koriste: "Ja sam maina, ja ne
mogu nita da promenim", pa sve rade isto kao to su radili i ranije. Pre
nego to si doao u dodir sa radom, sve si tumaio sluajem. Sada dolazi
do zakljuka da e sutra biti isto kao i danas sve dok se ne promeni.
Ne moe da se promeni, ali mora da "ini". Zato je neophodno da
razume u kojim pravcima stvari mora da ini na drugaiji nain.
Svako ima dve ili tri stvari u kojima je posebno navikao da se ponaa
na odreeni nain i u kojima mora da pokua da se ponaa drugaije.
Kod raznih ljudi te su stvari razliite. Sea se ta sam rekao o znanju i
biu? Ideja je da se kod svakog bie promeni ba u onoj taki koja
predstavlja tekou. Jedan ovek mora da razume odreene osobine i
da ih se kloni, drugi mora da shvati ta mu nedostaje i da pokua da to
stekne, i tako dalje. Zato je potrebna kola. Potrebno nam je da nas
neprekidno podseaju na mnoge stvari.
P: Kako da bolje iskoristim trenutke kad oseam udesnost sistema?
O: Ulai redovnije napore, ne povremene napore. Zna li zato to
uvek govorim? Zato to ovek sebe obmanjuje ako misli da moe da se
probudi bez posebnog i dugotrajnog rada. Moramo da shvatimo koliko

je to teko. Razmiljanje, nerazmiljanje, oseanje, neoseanje, sve nas

zadrava u snu. Sada o tome govorimo teorijski, ali rad ne moe da bude
teorijski. injenicu da spavamo moramo da uviamo neprekidno,
moramo da je emocionalno doivimo. Meutim, taj uvid nas sam po
sebi ne budi: neophodan je poseban napor da bismo se probudili na
trenutak.
P: Zar nije neophodno da se bude prilino budan da bi ovek
formulisao svoj cilj?
O: To je druga stvar. Shvatanje i razumevanje su mogui ak i u
nekoj vrsti polusna; na isti nain na koji moemo da naemo put kui
moemo i da naemo put do svog cilja. Buenje je dug proces.
P: Da li je dvoumljenje izmeu dva razliita cilja znak da spavamo?
O: Delimino da spavamo, a delimino da ne razumemo u potpunos
ti. Kad ovek zna ta je vanije, nema dvoumljenja.
Ono o emu moramo da razmilljamo sada jesu metodi - kako da se
probudimo, koji oblik; rada je najbolji. Kakva je, meutim, korist da
govorimo o metodima buenja ako nismo u potpunosti shvatili injenicu
da spavamo? ta o tome misli, ta osea u pogledu stanja u kome si,
ima li nekih zapaanja? To je veoma vano, jer ima mnogo stvari o
kojima moemo ozbiljno da razgovaramo samo kad u vezi s njima
nemamo nikakvih sumnji. Zato je neophodno da se razmilja o tom
stanju i raznim njegovim posledicama. Ako uzme jedan dan svog ivota
i pokua da ga sumira, videe da ima mnogo stvari koje ne bi uinio
da nisi bio u snu, zato to su one nepotrebne ili pogrene, ili pak da si
uinio mnoge druge stvari umesto jedne odreene, jer bi za tu stvar bilo
potrebno da se probudi. Svi ovi razgovori, sistemi, teorije mogu da
pomognu samo ako pored toga radi na sebi.
P: ovek uvia opasnost od toga to je u snu; ima li, meutim, neto
da kompenzuje rastui strah od neprijatnosti koju donosi buenje?
O: Ako spavam a to ne znam, opasnosti ostaju iste; prema tome,
ako ponem da primeujem opasnost, to je bolje nego da je ne primeujem, jer mogu da je izbegnem.
P: Primetio sam da, kad otkrijem metod koji mi pomae da pamtim
sebe, on deluje samo nekoliko puta, a potom se istroi.
O: Te metode uvek mora da menja; oni ne deluju dugo - to je deo
naeg stanja. Uzmi to kao injenicu; nema potrebe da je analizira. to
su stvari novije i neoekivanije, bolje e raditi. To je povezano sa
osnovnim principima itavog mentalnog i fizikog ivota. U uobia
jenom smislu mi posmatramo samo promene u svojim asocijacijama.

Ne oseamo trajno asocijacije; primeujemo samo promene. Prema

tome, kad se na njih navikne, mora da stvori neku vrstu budilnika;
potoni se na njega navikne i on vie ne deluje. Ako ti budilnik bude
neprekidno zvonio, primetie ga tek kad prestane da zvoni.
P: Da li uvid da spavamo stvara sopstvenu energiju za buenje?
O: Ako ovek shvati da spava, mora da proui sredstva i metode
buenja, ali to moraju da prestanu da budu puke rei; to moraju da
postanu injenice zasnovane na posmatranju. Samo tada je mogue da
se o tome govori sa vie preciznosti i praktinosti. Kad ovek uvidi da
spava, u tom trenutku je ve napola budan, ali to ne traje dovoljno dugo;
narednog trenutka neto poinje da mu se mota po glavi i ponovo ga
baca u san. Zato on ne moe da se probudi sam; zato su potrebni
razraeni metodi - potrebno ga je neprekidno drmati.
P: A ko e ga drmati?
O: To je pravo pitanje. Odreeni broj ljudi koji ele da se probude
moraju da se meusobno sloe da kad neko od njih zaspi, neko drugi
mora da bude budan i da ga prodrma. Za takav dogovor je, meutim,
neophodna iskrenost; ti ljudi moraju da zaista ele da se probude i da
se ne ljute ili vreaju kad ih prodrmaju.
P: Na kakvu vrstu drmanja misli?
O: Obinu. Neko to radi na jedan, neko drugi na drugi nain. Takoe
su neophodni i budilnici, ali je moda jo neophodnije da se menjaju
to je mogue ee. Ako se ovek osea ugodno, on spava, ali ako se
nae u neugodnom poloaju, to mu pomae da se probudi. Prijatne
stvari samo pomau spavanju.
P: Moe li ovek da napravi sopstvene budilnike?
O: Moe da pokua, ali je neophodno da ima stalne promene i
varijacije i da bira stvari koje e ga probuditi. U suprotnom moemo
da se probudimo na trenutak, odluimo da ostanemo budni i zamiljamo
da smo budni dok u stvarnosti sve to radimo u snu i sanjamo budilnik.
Zato je neophodan stalni nadzor i stalno proveravanje da li nas budilnici
zaista bude ili samo stvaraju nove snove, ili ih jednostavno ne ujemo.
Nema razloga da uzimamo suvie krupnu stvar; ali ako ovek uzme sitne
navike i proverava ih, one mogu da slue kao budilnik, samo najdue
oko sedam dana. Naredne sedmice mora da se nae druga, moda u vezi
sa ljudima sa kojima ovek ivi ili neto slino. Mora se nai veliki broj
budilnika.
P: Uviam da sam svesniji sebe kad sam sam, pa zato pokuavam
da viam ljude to je manje mogue.

O: Ne, ne, mora da pamti sebe u svim okolnostima. Ako pamti

sebe kad si sam, zaboravie se kad si sa ljudima, a ako pamti sebe kad
si sa ljudima, zaboravie se kad si sam. Ako se ogranii na jedan skup
okolnosti, istog trenutka gubi. Najbolji trenutak da pamti sebe je kad
su okolnosti najtee, a najtee okolnosti su ne onda kad moe da odlui
hoe li biti sam ili nee, ve kad nema izbora. A zato su najbolje
najtee okolnosti? Zato to tada pamenje sebe daje najbolje rezultate.
U lagodnim okolnostima, ako ti odluuje hoe li biti sam ili nee,
moe da postigne odreene rezultate; ali ako se nae u najteoj
situaciji, a i dalje uspeva da pamti sebe, rezultati e biti neuporedivo
vei.
P: Ima li, osim pamenja sebe, jo neto to moramo da preduzmemo
da obeshrabrimo unutranje pridavanje znaaja?
O: Uini to, i videe. To je sve ista stvar: ako pridaje znaaj, ne
moe da pamti sebe. Ako eli da prekine pridavanje znaaja, mora
da pamti sebe; bez pamenja sebe ne moe da prekine pridavanje
znaaja.
P: Da li pamenje sebe pomae oveku da prevazie stvari kao to
je slabo zdravlje?
O: O tome ne znam nita. To je posao lekara, ne na. Reeno nam
je da ono proizvodi odreene hemijske posledice, ali ne odmah. Mi
moemo da ga prouavamo jedino psiholoki; hemiju ne znamo, ali
moemo da kaemo da emo se oseati drugaije. Uopteno govorei,
mogu da kaem da svaki put kad neko pokuava da sistem prouava iz
koristoljublja, ne uspeva. Sistem nije napravljen za to. U nekim sluaje
vima pamenje sebe moe da proizvede fizike posledice koje ovek ne
oekuje, ali ako pokuamo da radimo radi tih rezultata, neemo ih
dobiti.
P: Zar fiziko zdravlje nije vano?
O: Svakako da ovek treba da se trudi da bude zdraviji, pa ako je
bolestan, mora da se obrati lekaru. Pitanje zdravlja je vano, ali ne
moe da ga stavlja u isti red sa pitanjem svesnosti. Bilo bi potpuno
beskorisno da se ove ideje koriste u interesu zdravlja, iako mogu da
sasvim neoekivano pomognu.
P: Da li svest zahteva usmerenu panju i volju?
O: Sve ove stvari: panja, svest, jedinstvo, individualnost, volja,
jesu razliiti vidovi iste stvari. Mi ih delimo, ali su one ista stvar.
Moemo da ih imamo tokom kratkog vremena, ali ne moemo da ih
zadrimo. Ako se dovoljno dugo posmatra, nai e trenutke kad ima

praktino sve. Ali, samo trenutke. Na cilj je da te trenutke produimo,

da ih ojaamo, da ih fiksiramo, kao to se fiksira fotografija.
P: Kako to moe da se uradi?
O: itav rad vodi u tom pravcu. Nalaenje imena za stvari koje
nemamo nee nam pomoi. Neophodno je da neto uradimo.
P: Da li trenuci panje zavise od odsustva smetnji?
O: Smetnje uvek postoje, ali mi treba da imamo kontrolu. Ako se
oslanjamo na okolnosti, rad e se odvijati u emocionalnim delovima
centara, ne u intelektualnim. Kad bi se odvijao u intelektualnim delovi
ma, zahtevao bi kontrolisanu panju. Nai centri su tu, potpuno raz
vijeni, ekaju da ih upotrebimo, ali mi ne koristimo njihove vie delove.
P: Mora li ovek da rtvuje "sve besmislice" da bi dosegao via
stanja?
O: "Besmislica" je moda dobar izraz. Meutim, kad je rtvuje, za
tebe to nije besmislica. Objektivno moda i jeste, ali ako bi ti oseao
da je besmislica, ne bi bilo ta da se rtvuje.
P: U meni postoji sukob, pa iako znam ta elim, nema razlike. I
dalje inim stvari koje su loe za mene.
O: To znai da samo zna. Biti u stanju da se "ini" je druga stvar.
Znanje samo po sebi ne daje dovoljnu mo da moe da uini ono to
eli. Energiju mora da sakuplja polako, uglavnom pomou borbe
protiv fantazije, izraavanja negativnih oseanja, brbljanja i slinog.
To e ti dati mogunost da ini ono to je bolje za tebe.
P: Ako bismo imali drugaiji stav prema stvarima, oseanja bi nam
bila dugaija, zar ne?
O: Kakve drugaije stavove? Prema kojim stvarima? Kako mogu da
odgovorim na ovo? Na svetu postoje milioni stvari i milioni razliitih
stavova. Vidi, to je praktino pitanje; ono se ne moe postaviti tim
jezikom. Pokuaj da vidi kako tvoje pitanje zvui drugom oveku,
budui da ti zna ta podrazumeva pod razliitim stvarima i razliitim
stavovima, ali ja ne znam.
P: Pitam u vezi sa ispravnim stavovima kao oruju u borbi protiv
negativnih oseanja. Da li stav znai prihvatanje, odnosno odbacivanje?
O: Nije stvar u prihvatanju i odbacivanju, ve u razumevanju. Kad
u vezi s tim govorim o ispravnim i pogrenim stavovima, mislim na
opti stav prema negativnim oseanjima, a negativna oseanja uopte
predstavljaju temu za razgovor o radu maine. Kad govori o sopstvenim zapaanjima ili sopstvenom radu, mora da objasni na koja
negativna oseanja misli: ljubomora, strah, bes i slino. Ne moe se

uoptavati, jer su negativna oseanja veoma razliita, i stavovi su

razliiti. O jednom negativnom oseanju ovek moe da kae jednu
stvar, a o drugom drugu. Ako posmatramo sva negativna oseanja
zajedno, ona imaju odreene zajednike osobine, ali kad govori o
sopstvenim zapaanjima, stvari mora da uzme u drugaijoj razmeri,
i da ne govori o stavovima, negativnim oseanjima, fantaziji i identifikaciji kao da su da su to apstraktne stvari hiljadama kilometara daleko
od tebe. Mogue je da se ovi termini koriste za objanjenje optih
osobina, ali ne moe da ih koristi kad govori o sopstvenom radu.
Ima da obavi odreeni lini rad. Doao si sa odreenim ciljem, eli
da postigne neku stvar, a neto iznutra te ometa - pa opet govori o
stavovima, negativnim oseanjima, pridavanju znaaja i tako dalje.
Govori o stvarnim injenicama. Ovi termini mogu da stoje u knjizi, i ti
govori kao da si uzeo fraze iz knjige.
Mora da razume da u naem sistemu - ili u bilo kom sistemu sline
vrste, bio poznat ili ne - postoje tri razliita jezika, ili tri naina
miljenja: filozofski, teorijski i praktini. Kad u odgovoru na pitanje
kaem "to je teorijski" ili "to je filozofski", znai da je jezik bio
pogrean. Ne moe da neto pita na filozofski nain, a oekuje
praktian odgovor. Na apstraktno pitanje ne moe se odgovoriti ko
nkretno.
Mora da razume da je razlika u znaenju izmeu rei "filozofski",
"teorijski" i "praktino" sasvim suprotna uobiajenim znaenjima koja
im se pripisuju. Filozofski prilaz je najlaki, teorijski je tei i korisniji,
a praktinije najtei i najkorisniji od svih. Postoji filozofsko znanje veoma uoptene ideje, postoji teorijsko znanje - kad proraunava
stvari, i postoji praktino znanje, kad moe da posmatra i vri
eksperimente. Filozofskim jezikom govori ne toliko o stvarima koliko
o mogunostima; drugim reima, ne govori o injenicama. Teorijskim
jezikom govori o zakonima, a praktinim jezikom govori o stvarima
koje su u srazmeri sa tobom i onim to te okruuje, odnosno o
injenicama. Zato je to zaista razliita razmera.
Stvari se mogu uzeti u nekoj od ove tri razmere, i mnoge se stvari
potpuno menjaju u skladu sa razmerom u kojoj se posmatraju: u
filozofskoj razmeri su jedna, u teorijskoj druga, a u praktinoj razmeri
trea stvar. Pokuaj da nae primere. Neke stvari se mogu posmatrati
u sve tri razmere, neke samo u dve, a neke u jednoj. ak i kad govorimo
sami sebi ne smemo da meamo ove tri razmere, jer emo u suprotnom
stvoriti jo veu pometnju i razumeti jo manje.

P: Da li je napor da pamtimo sebe praktian?

O: Moe da bude praktian, teorijski ili filozofski.
P: Izgleda da objektivna svest pripada filozofskoj razmeri?
O: Ba naprotiv, ona je veoma praktina. Ali, ako misli na nas,
tada je bez sumnje objektivna svest filozofska ideja. Istovremeno je
mogue prouavanje opisa bljeskova tog stanja. Ako prouavamo te
opise i pokuavamo da naemo slinosti, ona moe postati teorija.
P: Voleo bih da bolje razumem tu podelu. Ne znam ta je praktino.
O: To znai ono to moe da uini - u svakom smislu. Samo,
"injenje" moe biti u razliitim razmerama. injenje je uvek vanije
od razmiljanja i prianja. Prema tome, ako uzmemo da je filozofija
razmiljanje, teorija prianje, a praksa injenje, praksa je vanija.
P: ta je filozofsko razmiljanje?
O: Razmiljanje u veoma irokoj razmeri; ista stvar posmatrana u
teorijskoj razmeri moe da bude veoma uska i glupa teorija, a pos
matrana praktino, moe da bude zloin.
Kad sam prvi put uo za podelu na filozofsko, teorijsko i praktino,
reeno mi je da kole znanja koje dolaze od vieg uma mogu da se podele
u tri kategorije: praktine kole, koje su najvie, zatim teorijske i
filozofske. U uobiajenom smislu mi pod praktinim podrazumevamo
stvari kao to su vrtlarstvo, pravljenje cipela i slino. Pod teorijskim
znanjem podrazumevamo matematiku, geologiju i slino, a pod fi
lozofijom podrazumevamo ono to u uobiajenom smislu nazivamo
filozofijom. Prema ovom sistemu, meutim, filozofske kole su samo
priprema.
P: Kad sam prvi put doao na predavanja, mislio sam da re "kola"
znai kolu miljenja, ali sad mi to izgleda kao kola u kojoj sam bio
kad sam bio dete.
O: Ba tako. Stvar nije u razmiljanju, ve u injenju.
P: Zar ovo nije na neki nain i kola miljenja, poto delanje mora
da" proizae iz miljenja?
O: Svakako da mora da bude i izvesnog miljenja, jer bez miljenja
ne moemo da uinimo nita; miljenje je, meutim, samo pomoni
proces, ono nije cilj. U koli miljenja je dovoljno da se razmilja o
slobodi, dok mi elimo da budemo slobodni; nismo zadovoljni pukim
razmiljanjem o tome.
P: Da li ova kola spada u sve tri vrste ili samo jednu?
O: Mislim da je bolje da kaemo sve tri. Ona ima tri strane. Takoe,
neki ljudi sistem uzimaju filozofski, drugi teorijski, a trei opet praktino.
Ne sme da zaboravi da se ista stvar moe posmatrati na razliite naine.

P: Da li je onda ovaj sistem povezan sa filozofijom?

O: Ne moe u potpunosti biti bez nje. Ona je na neki nain ispravan
put miljenja. Meutim, u razmiljanju o ovekovom razvoju, o njego
vom napretku, bolje je da se trae psiholoki nego filozofski pokazatelji.
Psiholoki pokazatelji su injenice, ovi drugi mogu biti fantazija. ak
i kad ovekov intelekt operie krupnim filozofskim problemima, nje
govo bie moe biti na sasvim niskom nivou. Ako je, meutim, ovek
svesniji, mogu se razviti sve njegove strane.
P: Ko procenjuje psiholoke vrednosti?
O: Postoje sasvim odreeni objektivni znaci pomou kojih moe da
se prosudi - odreene unutranje norme. U odreenoj taki ovi znaci
mogu da postanu objektivni. Kao to sam rekao, mi ne traimo filo
zofske pokazatelje, mi hoemo psiholoke pokazatelje. Veoma je vano
da se ovo razume. Filozofski zakljuci mogu biti puke rei, retorika,
ali kod psiholokih pokazatelja ne moe biti greke - to se tie nas
samih.
P: Da li je korienje filozofskog miljenja lenjost?
O: Ne obavezno. Ima nekih stvari koje moe da posmatra isklju
ivo filozofski, ili samo filozofski i teorijski. Ima stvari kojima nemamo
praktini pristup i za koje moramo da traimo analogije. Zato je to
ponekad sasvim ispravno. Ima, meutim, stvari koje moe da pos
matra samo praktino, jer samo tada moe da ih ceni.
P: Govorio si o "razmiljanju u novim kategorijama". To mi izgleda
isto tako nemogue kao i "injenje".
O: Sasvim tano. Istovremeno, kad pone da razumeva drugaije
kategorije, bie bar ponekad u stanju da misli na drugaiji nain. To,
meutim, nije potpuni opis ispravnog miljenja. Veoma esto ne ra
zmilja u ispravnim kategorijama zato to nema dovoljno znanja. ak
i u naem stanju moemo da razmiljamo bolje ili loije.
P: Kad pokuam da razmiljam na novi nain, ne znam odakle da
ponem.
O: Ima puno materijala - ovaj sistem. Pokuaj da ga rekonstruie
u svom umu, da zamisli da nekom objanjava ideje sistema. Pokuaj
da rekonstruie ta ovaj sistem kae o oveku i svemiru. Ako se neeg
ne sea, pitaj druge. To je dobra veba. Ili ti misli i kontrolie svoje
misli, ili se one misle same. Ako to ine same, ne moe da oekuje
povoljan rezultat. Da bi dale rezultate mora da ih pokree ti.
P: Treba li da naem nove rei za sve rei sistema kad zamiljam da
objanjavam sistem drugim ljudima?

O: Ne mogu se izmiljati nove rei. Postoji jasno pravilo da kad

govori o sistemu mora da koristi isti onaj jezik koji si nauio u
sistemu i da se ravna prema izvoru. Nikad nee biti potrebe da
preruava ovaj jezik.
P: Da li ne moemo da razmiljamo drugaije dok potpuno ne
uklonimo svoje stare naine razmiljanja?
O: Ne, ne moe se ekati dotle; to mora da uini sada. Primer
miljenja u novim kategorijama jeste da miljenje mora da bude namerno. Mi ne shvatamo da injenica da li je neto namerno ili nenamerno
menja itavu stvar.
P: Ako pokuavamo da prekinemo mehaniki proces miljenja i da
mislimo na novi nain, zar drugi nain miljenja takoe ne tei da
postane mehaniki?
O: Da, sve tei da postane mehaniko; prema tome, kad pokuava
da neto uini na nov nain, mora da pazi ne samo na to ta
namerava, ve i na mnogo drugih stvari. U to ne sme da ue iden
tifikacija ni fantazija; mora da naui da kontrolie asocijacije i da
ima samo one koje su ti potrebne umesto da pusti da one kontroliu
tebe.
P: Ali, da li postoji bilo kakvo miljenje osim asocijativnog?
O: Postoji kontrolisano miljenje. Svoje miljenje moe da ogra
nii na odreenu taku ili cilj. Asocijativno miljenje je sluajno.
Moemo da nastavimo da razmiljamo pomou starih asocijacija bez
ikakvog pokuaja da ih promenimo, ili moemo da pokuamo sa novim
asocijacijama time to emo uvesti nove take gledita.
P: to se tie ispravnog miljenja, kad pokuam da mislim o neem
u vezi sa sistemom, to se izgubi.
O: Za ispravno miljenje nije dovoljno da se samo misli o sistemu,
vaan je nain na koji misli. Ispravno ili pogreno moe da misli o
sistemu ili o neemu to nema veze sa sistemom. Nije, dakle, u pitanju
predmet, ve metod razmiljanja. A metod ne moe da se opie. Mora
da pronae primere ispravnog i primere pogrenog miljenja i da ih
onda uporedi. Moramo da nauimo da kontroliemo svoj um; moramo
da razumemo formativno i manjkavo miljenje i da budemo u stanju da
koristimo itav mozak umesto samo jednog njegovog dela. Jedina stvar
koja nam u tome moe pomoi jeste pamenje sebe.
Mora da pokua da pronae neke line veze, neko lino interesovanje u pitanju o kome eli da misli, pa e potom to rasti i razvijati
se. Pod linim podrazumevam ono o emu si mislio ranije, pitanja koja

su ti padala na pamet sama od sebe i na koja nisi mogao da odgovori,

ili neto slino. A kad pronae tako neto, moe vie da vidi, to moe
dati podsticaj drugim stvarima.
P: U razmiljanju o nekim idejama sistema teko je odrati pravac
miljenja u poreenju sa onim to se obino deava u glavi - materijal
je veoma ogranien.
O: Ne, materijal je veoma obiman - ogranieno je neto drugo. Ili
je ograniena elja, ili napor, ali ne materijal.
P: eleo bih da znam ta je uzrok otporu da isteramo druge misli
koje se uvlae.
O: Postoje dva uzroka - uzrok otpora je jedna, a uzrok misli koje
prekidaju druga stvar. Ovo drugo pokazuje na uobiajeni nain mi
ljenja - nikad ne moemo da odrimo pravac jer se javljaju sluajne
asocijacije. Otpor je druga stvar; on je rezultat nedostatka vetine,
nedostatka znanja kako da postupamo s tim, nedostatka iskustva u
namernom razmiljanju u odreenom pravcu. Ta sposobnost mora da
se naui.
Ja mogu da ti kaem ta naem miljenju nedostaje, ali ako o tome
nema sopstvenih zapaanja, to ti nee znaiti nita. Svaka misao je
suvie kratka; nae misli bi trebalo da budu mnogo due. Kad bude
imao iskustva sa kratkim i dugim mislima, videe o emu govorim.
P: Pogodile su me ogranienosti nae sposobnosti miljenja. Od
ega one zavise?
O: Od ega ta ogranienja zavise videe tek kad u u sebi bude imao
primere boljeg naina razmiljanja, korienja viih delova centara, vie
svesti. Mi znamo da je na um ogranien, ali ne znamo u emu je
ogranien. Kad bude upoznao ta dva naina miljenja i kad bude
mogao da ih uporedi, znae u emu je razlika i moi e da govori o
uzrocima.
P: Da li je razvoj oveka koji ima bolji intelekt obavezno bri od
onog iji intelekt nije tako dobar?
O: Nekad da, nekad ne; intelektom se ne moe uiniti toliko koliko
uravnoteavanjem centara i razvojem svesti, jer ak i u uobiajenom
stanju ljudi broj 1, 2 i 3 mogu da budu manje ili vie budni, svesniji ili
manje svesni. ovek sa veoma dobrim intelektom moe da bude
potpuno usnuo, a tada moe da bude suvie siguran u sopstvena
intelektualna dostignua i suvie identifikovan sa njima da bi poeo da
radi. Njegov intelekt moe da ga zaustavi. To se esto deava. esto
intelektualni razvoj spreava prouavanje, jer ovek suvie trai ar-

gumentaciju, u svemu zahteva definicije, i tako dalje. Sam razvoj

intelekta nije dovoljan; vrlo brzo postaje neophodan rad na oseanjima.
P: Primetio sam da ljudi koji nikad nisu razmiljali imaju manje
tekoa sa radom nego oni koji su razmiljali. ta je bolje?
O: Ne valja ni jedno ni drugo - ni kad ovek ne misli, ni kad previe
misli.
P: Odnosi li se to i na ljude koje u ivotu smatraju briljantnim?
O: Ljudi koje smatraju briljantnim mogu da budu veoma razliiti,
pa je zato teko da se o njima govori u okviru jedne kategorije. Oni
mogu da budu zaista briljantni, mogu da sami zamiljaju da su bril
jantni, ili drugi ljudi mogu da o njima misle da su briljantni. Ako,
meutim, misli na ljude koji su se jako identifikovali sa svojom
birljantnou, za njih moe da bude veoma teko, ali ne zbog bril
jantnosti, ve zbog identifikacije. Ponekad prednost u ivotu znai
smetnju u radu, jer to je ovek br. 1, 2 i 3 bolji, to vie samovolje i
tvrdoglavosti mora da pobedi. Iz perspektive rada je najbolje i najveu
prednost predstavlja ako je neko sasvim obian ovek.
P: Zar nije od sutinske vanosti da se u ivotu postane uspean? Ili
ne treba da se identifikujemo sa ivotnim aktivnostima, bez obzira na
rezultat?
O: Obe stvari su neophodne. Uspeh sam po sebi nije opasan, samo
ako se ovek s njim ne identifikuje. Cilj nije uspeh ili neuspeh, ve
neidentifikovanje. Uspeh moe da pomogne u mnogim stvarima.
P: Kolika je uloga intelekta u sistemu?
O: Intelekt igra veoma vanu ulogu, jer pomou njega poinjemo.
To je jedini centar koji nas slua. Razvoj intelekta, meutim, moe da
ide samo do odreene granice. Mogunosti lee u emocionalnom
centru.
P: Imamo li sada bilo ta ime moemo da kontroliemo misli?
O: Ako ima interesovanja koja su pravilno usmerena, ona u izvesnoj meri kontroliu sve ostale stvari. Ako nismo zainteresovani, ne
mamo kontrolu.
P: Rekao si da je za pokuaj ispravnog razmiljanja o ovim idejama
neophodno da se koristi intelektualni deo intelektualnog centra. Moe
li to da se uradi tako to pokuavamo da kontroliemo panju dok
razmiljamo?
O: Ne, to je istovremena radnja; ne moe se deliti. injenica je da
se o odreenim stvarima moe misliti samo intelektualnim delom - ako
ispravno razmilja i ispravno formulie o emu eli da razmilja.

Tada, naravno, mora da se zadri na toj ideji bez upadanja u fantaziju.

Zato sama funkcija odreuje mesto.
P: Doao sam do zakljuka da ne znam kako da razmiljam o onome
o emu elim da razmiljam. Da li je to zbog odbojnika?
O: Mislim da mi jednostavno nismo navikli da mislimo o tim
idejama - ne mislimo da je neophodno da se o njima razmilja. Ako
shvatimo tu neophodnost, tada emo moda biti u stanju da to uinimo.
Odbojnici, meutim, nemaju nita s tim.
P: Mislim da je opte iskustvo da rani dodir sa sistemom donosi vie
destruktivnog nego konstruktivnog.
O: Iz moje perspektive, ideja o konstruktivnom i destruktivnom je
pogrena. Nita ne biva uniteno, ve mi zamiljamo da imamo neto
to nemamo, pa onda, kad ponemo da radimo, moemo da uvidimo da
smo mislili da neto imamo, ali sad uviamo da to nemamo. To znai
da se radi o iluziji i da moramo da je rtvujemo. Mogu se imati realne
stvari ili iluzije. Nita to stvarno imamo ne gubimo; gubimo samo
predstavu da posedujemo neto to nemamo.
esto se dogaa da ljudi u radu postaju razoarani jer od samog
poetka poinju da biraju i neke stvari uzimaju, a druge ne. Stoga posle
izvesnog vremena nemaju sistem, ve ono to su iz njega sami izabrali,
a to ne funkcionie. Drugi ele da razumeju samo intelektualno, a nee
da eksperimentiu sa sobom i posmatraju, iako je bez praktinog rada
nemogue napredovati.
P: Hoe li nam se rei kad moemo da ponemo praktian rad?
O: Od samog poetka ste neto praktino radili. Ako si radio samo
teorijski, to znai da nisi radio nita. Ovaj rad je praktian od samog
poetka.
Kao to sam esto govorio, osnovni uslov je da ne smemo nikad da
zaboravimo ta elimo da dobijemo. Ljudi do toga dou sa razliitih
strana. Neki ele da znaju. Oni shvataju da postoji odreeno znanje i
da negde moda postoje ljudi koji znaju, i oni ele da to znanje dobiju.
Drugi uviaju svoje slabosti i razumeju da bi stvari bile drugaije kad
bi ih se oslobodili. Prema tome, od poetka ljudi dolaze sa razliitim
ciljevima i nikad ne smeju da zaborave poetak. Mogu da ih podsete
drugi, ali to nee mnogo pomoi ako se sami ne seaju.
P: Voleo bih da mogu da uvrstim svoj cilj. Nastavljam da reagujem
na isti nain kao i ranije i izgleda da sam isto toliko mehanian.
Pretpostavljam da je neophodno da se vie trudim?

O: Trud sam po sebi nee pomoi; on mora da se zasniva na

razumevanju. Stvar je vie u vrednovanju, optem vrednovanju, uvaavanju ideja sistema. Gotovo o svemu moe da razmilja na nov nain
- bolji nego ranije. Moe da razume i povee mnoge stvari koje nisi
mogao da razume i povee pre nego to si doao. Samo, na nesreu,
ti hoe da zadri sve stare naine raznuljanja i istovremeno ima
nove, ali tako za nove nema mesta.
Dalje, ako ima neke navike ili negativna oseanja, ne moe da
pamti sebe dok ih ima; zato je, da bi pamtio sebe, da bi radio, potrebno
da ima malo slobodnog vremena. Nije toliko stvar u tome da nema
cilj koliko u tome da ne eli nita da rtvuje. Ne moe se zadrati sve
to imamo, i dobiti novo.
P: Da li nedostatak jedinstva u oveku ini tako tekim da se nae
praktina veza izmeu cilja sistema i ciljeva u obinom ivotu?
O: U obinom ivotu nema ciljeva; tu grei. U obinom ivotu se
jedan cilj ukrta sa drugim i unitava ga ili menja njegovu prirodu, tako
da na kraju nema ciljeva.
P: Rekao si da ljudi koji nas okruuju nemaju ciljeva. Ali, kad ovek
postane stariji, ne luta toliko, postaje zainteresovan za jednu stvar.
O: To je jednostrano. Postoje mnoge druge strane ovekovog bia
i znanja koje taj pravac uopte ne dotie. Neki ljudi ak i u ivotu mogu
da razviju odreeno jedinstvo, ali to su izuzeci. Ako, kao to sam rekao,
ovek postane zainteresovan za jednu stvar, taj interes razvija samo
jedna grupa "ja"; ostala za njega ne znaju; ukljuenje samo veoma mali
broj. Tu su, prema tome, dve stvari u pitanju: veina i manjina, i
injenica da interes, ako se pojavi, ne dotie mnoge druge stvari i
zauzima samo mali deo ovekovog bia. U tome nikad ne uzima uea
itavo bie.
Mislim da ovo to je reeno o pitanju vrednosti u radu i obinom
ivotu mora da se bolje razume. U obinom ivotu postoji tako mnogo
imaginarnih vrednosti da e biti korisno da to malo razjasnimo. Najbolje
stvari koje se deavaju u ivotu nemaju nikakvog znaaja; ljudi vide
male, a proputaju velike stvari. U radu morate da najpre uradite mnogo
razliitih stvari da biste osetili da se budite. Tada e doi druge stvari;
sve e doi, jer ovo je samo poetak.
U radu je neophodan cilj, ali on ne moe biti proizvoljan ili
izmiljen. Moe postojati samo jedan cilj - da se probudimo - a on se
moe pojaviti samo kad shvatite da spavate, jer inae za njim nema
potrebe. Svi drugi ciljevi, ma kako ih ovek formulisao, moraju biti u

skladu s njim. Tada, kad ovek poeli da se probudi, poinje da uvia

prepreke, vidi ta ga dri u snu; otkriva veliki broj mehanikih funkcija,
prianje, laganje, negativna oseanja i tako dalje; on uvida da se itav
ivot sastoji od mehanikih funkcija koje ne ostavljaju vremena za
buenje. On shvata da mora da ili potisne, ili da ih u najmanju ruku
oslabi; tada moe da stekne vreme za buenje.
P: Moj problem je to se pitam elim li zaista da se probudim.
O: ta mogu da kaem na to? Pretpostavi da doe u prodavnicu i
pita: "elim li ja da ovde neto kupim ili ne?" Kako da odgovorim?
Mora da razume da u poetku dobija samo neprijatne stvari. Moda
(kaem samo moda) mogunost da dobije neto prijatno zavisi od
sposobnosti da prihvati neto veoma neprijatno; moda je to jedina
ansa. A ako pristane da ima neto veoma neprijatno, uvek dobija
vie nego to si traio. Ako pristane na jednu neprijatnu stvar, dobija
etrdeset prijatnih. Veliko pitanje je kojim novcem moemo da platimo.
Napor jo nije pravo plateno sredstvo; napor mora da se zameni za
neto drugo, a to drugo opet za neto tree, dok ne dobije neto ime
moe da plati. To je veoma komplikovano. Ali, ega se plai?
P: Na umu mi je re patnja. Ne mislim da je za mene da se suoavam
sa neprijatnim stvarima.
O: To je stvar ukusa. ta znai "neprijatno"? To znai plaanje.
Potpuno se slaem da je bolje dobijati stvari besplatno, ali takav metod
jo nije pronaen. ovek to ili razume i kae: "elim da platim, ali
moram da znam kako", ili sumnja i kae: "Bolje je ili da ne platim, ili
da platim sam sebi". Tada se ne dogaa nita.
P: Isprva sam strepeo od rada. Sada vidim da ima suvie mnogo da
se uradi i oseam da je to beznadeno.
O: Iako to izgleda mnogo kad se opisuje, sve se svodi na istu stvar.
Za to je potrebno vreme; to je organski proces. Stvari su se pogreno
odvijale dugi niz godina, pa je neophodno vreme da se preokrenu.
P: Ponekad se oseam veoma uplaeno od toga to ne znani ta inim
ili ta hou. Doputam sebi da budem veoma negativan.
O: Najpre, ne sme to da dopusti; drugo, kad si u stanju sumnje,
seti se da pokua da na povrinu izvede druga "ja" koja imaju odreene
vrednosti. To je nain da se pobedi sumnja.
P: Ima dana kad oseam veliko udaljavanje od ovog rada i elim da
pobegnem, jer u meni postoj i neto ega ne elim da se odreknem. Kako
da se borim protiv toga?

O: Mora ili da pobegne ili da nastavi da se dvoumi dok ne

postane siguran u jednu ili drugu stvar. Ne sme da ini nita dok se
dvoumi; vrlo je vano da to zapamti. Ba kao i kad se radi o
razumevanju, mora da bira samo stvari koje bolje razume i da
razmilja o njima; prema tome, to se tie injenja, mora da odabere
stvari u vezi s kojima si siguran i da ne kvari sebi ivot stvarima koje
ne razume. Ako ispravno razmilja, to jest, ako sakuplja i zadrava
samo stvari koje razume, i pokuava da ini stvari koje razume,
njihov broj e se poveati. Ako, meutim, svoj um puni stvarima koje
ne razume, nikad se nee pokrenuti. To je jasno definisan deo metoda
ovog sistema.
Mi mnoge stvari znamo veoma dobro, ali nastavljamo da obman
jujemo sebe, uglavnom to se tie rei. Veoma je teko da se razume
vrednost rei. "Siromani duhom" su oni koji ne veruju u rei, a "bogati
duhom" oni koji veruju u rei. Ljudi esto kau: "Ako uradim to i to,
bie divno". Oni ne razumeju da nije mogue da to uine tano onako
kako ele, da e svaka stvar biti malo drugaija i na kraju e sve biti
potpuno drugaije. Potom, kad vide da je stvar drugaija, oni kau:
"Da, ali poetna ideja je bila dobra". Ona nije bila dobra. Ona je samo
izgledala dobro kao ideja, ali se u ostvarenju najee pretvarala u svoju
suprotnost. Ona se neminovno menjala usled trenja. Postoje ideje koje
mogu da prou kroz trijadu, i druge koje to ne mogu i koje mogu da
postoje samo u obliku jedne sile, ili pola sile, ili etvrtine.
P: Verujem da je razumevanje koje traimo mogue samo za ne
kolicinu. Zar nije verovatno da e mnogi od nas doi samo do zida i tu
biti eliminisani?
O: Nita se ne moe garantovati. Ako, meutim, ovek neto eli i
pokuava da radi i ne ispoljava neke posebno neprijatne osobine sa
kojima je veoma teko da se izae na kraj, on ima ansu. Neko moe da
ima veoma dobre i divne odlike, a iza toga jednu malu osobinu koja rad
ini veonia tekim, mnogo teim nego nekom ko nema tako briljantne
karakteristike.
P: Da li je savest ono to najvie pomae da upoznamo sebe?
O: Da, to je neophodan element; kroz to ovek mora da proe. To
je najneprijatnija stvar na svetu, jer u uobiajenom stanju moemo da
od sebe skrivamo stvari. Ako neto ne elimo da vidimo, jednostavno
zatvorimo oi i ne vidimo. U stanju savesti, meutim, oi nam se nee
zatvoriti,
P: Kako da ideje sistema uvedemo u obian ivot?

O: Prouavanjem sebe i prouavanjem sistema. Svi imamo veliki

broj linih pitanja i problema, ali zasad sistem stoji po strani. Malopomalo e nauiti da ih povee sa sve vie i vie stvari i posle izvesnog
vremena e neke ideje sistema ui u sve.
P: Da li je onda gubljenje vremena da se nepotrebno pria, smeje i
ali kad ovek osea da je za to raspoloen?
O: Nita samo po sebi nije pogreno. Pogreno je ono to uveava
mehaninost. Provoenje vremena u askanju i smejanju je jedna od
najmehaninijih stvari. Zavisi ta eli. Ako odlui da se odmori, to
zaista moe da bude odmor. Ali ako to ne moe da zaustavi, ako to
preuzme kontrolu nad tobom, onda je pogreno.
P: Mogu da posmatram koliko mnogo energije gubim u pukom
fantaziranju, sanjarenju i brigama, ali nemam snage da to prekinem.
O: itav sistem je nain da se to prekine. Najpre, meutim, mora
da prouava. Ima posla sa veoma komplikovanom mainom i mora
da je poznaje. Prouavajui je, ui ta mora da ostane, ta da nestane,
ta pomae a ta odmae, ta ovek mora da ukloni, a ta da podstakne.
Ljudi ili ne shvataju da mogu da se promene, ili shvataju, ali to uzimaju
suvie olako. Misle da je dovoljno da se shvati, da se odlui, i ovek se
promeni. Shvatanje samo po sebi, meutim, nee doneti promenu; u
nama se stvorilo isuvie mehanikih tendencija. Moramo da znamo kako
da se borimo protiv njih.
P: Ja sam neprekidno suoen sa svojom prolou. Koreni su daleko
unazad.
O: Sasvim tano. Samo, direktnog metoda nema; moramo da po
nemo od dananjeg dana - jue ne moemo da promenimo. Pokuaj da
promeni danas i to e moda proizvesti neke promene sutra. Svi smo
u takvom stanju, to je uslov od koga moramo da ponemo. To,
meutim, nije prepreka koja se ne moe prevazii.
P: Ranije sam bio veoma negativan prema uslovima u kojima se
nalazim i oseam da ne mogu jasno da vidim kakav stav da zauzmem.
O: Potpuno je tano da se u odreenim okolnostima ovek suvie
identifikuje sa neim i gubi mogunost da vidi razliku meu stvarima.
Ponekad nije mogue da se ita uradi, a ponekad je mogue da se bori.
Osim toga, mi imamo tendenciju da preuveliavamo i pretemjemo.
Moda okolnosti i nisu tako loe. Postoje mnoge take gledita, a samo
ti moe da odredi kako zaista stoji stvar.
P: Problem je to ne znam ta je u obinom ivotu ispravno, a ta
pogreno, pa to deluje kao zamagljenje ili zaklanjanje onog to inim.

O: Ne moe se rei da ne znamo. Mi znamo, ili bi u najmanju ruku

trebalo da znamo. Niko ne moe da ivi bez odreenih predstava o
ispravnom i pogrenom. Meutim, kad prie ovom sistemu i shvati
njegovu osnovu, uvia da je ispravno povezano sa svesnou, a
pogreno sa mehaninou. Ako bi ljudi bili malo svesniji, onoliko
koliko mogu da budu, da su, da tako kaemo, priblino svesni, kretali
bi se u boljem pravcu. ak i ako stojimo u mestu, to to smo okrenuti
na jednu ili drugu stranu, ini razliku.
P: Da li je pogreno da se pitanja postavljaju iz radoznalosti?
O: Radoznalost je normalna stvar, ako je dovoljno jaka da te navede
da prouava i ako se radi o ispravnoj radoznalosti, jer ih ima raznih.
Ispravna radoznalost je veoma vano intelektualno oseanje.
P: Odakle dolazi radoznalost u vezi sa saznanjem istine? Zato smo
uopte radoznali?
O: Radoznalost je posebno oseanje koje postoji u svakom centru.
U intelektualnom centru je povezana sa eljom da se zna. Ali kako da
je poveemo sa idejom istine? Ona je, jednostavno, jedan intelektualni
proces. Mi intelektualno razlikujemo istinito od lanog, i prirodno je
da elimo da znamo ta je istinito, a ne ta je lano, opet u svom umu.
Iako ne znamo ta je istina, pouzdano moemo da znamo ta nije istina.
Na um je nainjen tako da moemo da znamo ta je lano, iako u
mnogim sluajevima ne moemo da kaemo ta je istinito.
P: Kakva je razlika izmeu elje da se zna i obine radoznalosti?
O: Razlika je u tome na ta je usmerena. elja da zna ta ti radi
sused, to te se ne tie, i elja da sazna neto o trijadama pripadaju
razliitim delovima centara. Obina radoznalost je jednostavno slabost,
aavost.
P: Pretpostavljam da mi nedostaje ispravna radoznalost, jer mi je
teko da postavljam pitanja. Ili sam suvie lenj da mislim ili mislim da
na njih mogu sam da odgovorim.
O: Ako zaista eli da pita, pitae ak i ako misli da zna odgovor.
Ako pokua da misli, javie ti se pitanja; sigurno i sada ima mnogo
pitanja, samo to ih ne formulie. Nemogue je da ovek nema pitanja,
jer postoje stotine stvari koje elimo da znamo. Prema tome, mora da
misli o tim stvarima i pokua da ih formulie.
P: ta zaista znai imati jedinstvo? Mislim da je to isto to i trajno
"ja", ali nisam siguran.
O: Moe da bude isto; zavisi od ega polazi u razumevanju. Moe
da donese odluku, a potom dva ili tri dana kasnije radi protiv nje i

opravdava sebe. Ili, moe poeleti da se bori, pokuati da ne ini

neto to obino ini, i kad sebe uhvati kako to opet ini, shvata da
nema jedinstvo. ak i u ovom stanju mi moemo da teimo da
postignemo jedinstvo, to jest, da sakupimo sebe, ili moemo da budemo
rasparani i nita ne inimo povodom toga.
P: Kad se ovek bori da obavi neki posao koji ne voli, ta moe da
uini da bi ga uradio dobro, osim da se ne identifikuje?
O: Pre svega, kad pokuava da uradi neki posao, ne moe biti da
nisi u stanju da uhvati pravu taku iz koje moe da to uini, jer svaki
posao moe da se uradi samo iz jedne take u sebi, a tu je taku ponekad
veoma teko nai. Situacija je, na primer, esto nalik na to kad hoe
da napie pismo, i kad jednom pone, moda napie i vie nego to
si mislio da moe. itava stvar je u tome da se nae prava taka u
pravom centru. Za sve to inimo postoji odreeni deo odreenog centra
koji to moe da uini, ili, u najmanju ruku, da to uini bolje nego neki
drugi deo tog centra ili drugih centara.
P: Da li, kad stvari inimo dobro, to u izvesnoj meri znai potinjavanje lane linosti?
O: Do odreene granice stvar se moe razumeti na taj nain. To
znai da je ovek, kad moe da neto uradi dobro, u stanju da ima
odreeni standard kojim moe da meri i kako drugi ljudi neto ine i
kako ini on sam, i da vidi kad neko neto radi na pogrean nain. Ako
ovek nema nita nalik na to, ako nita ne moe da uini dobro, on nema
merilo.
P: Imam izvestan kritiki stav prema ljudima koje esto viam i
pokuavam da ga prekinem, ali se on veoma jako ponovo vraa.
O: Da, ponekad to moe da bude veoma jako, i mnogo je tee da se
prekine nego to ljudi misle. Postoji samo jedna stvar - jednostavno
pokuaj da na to gleda iz perspektive line koristi. Dobija li od tog
kritikog stava neto ili ne? Videe da ne dobija nita. To pitanje line
dobiti esto zaboravljamo, mada je ono ne samo ispravno, nego i jedini
kriterijum. Ponekad uloimo ogroman napor i potroimo vreme i
oseanja na stvari od kojih ne dobijamo nita dobro. Moda e ti to
pomoi da ne kritikuje. To je potpuno isto kao da kritikuje vreme.
P: esto mislim kako su stvari loe ureene.
O: A ti moe da ih uredi bolje? Sa tim miljenjem moe da se
bori ne kad te uhvati oseanje, ve kasnije, kad si u stanju da bolje
vidi, i to jedino sa take gledita da sve moramo da uzmemo takvo
kakvo jeste. Ne moe da to promeni, moe da promeni jedino sebe.

To je jedini ispravan stav, i ako dovoljno esto misli o tome, taj

emocionalni element e nestati i videe stvari u pravoj razmeri i pravim
odnosima.
P: Postoji li neki nain da se sprei izraavanje zlovolje? Na to
gubim veoma mnogo energije.
O: A izraavajui je moe da stvori povod za dalju zlovolju. Kad
izraava zlovolju, pokuaj da vidi da to ini ne zato to uvia da ne
moe da se odupre, ve zato to obmanjuje sebe mislei da to ini
namerno; ti eli da izmeni stvari, ljudi ne bi trebalo da urade to i to i
uine te zlovoljnim, i tako dalje. Meutim, poto je izrazi, moe da
bude i gore, oni mogu da te jo vie ozlovolje. Sasvim je beskorisno da
se dobijaju pogreni rezultati. Ako razmilja o tim pogrenim rezul
tatima, moda e nai snage da ne izrazi zlovolju, a potom uzrok moe
da nestane, jer e te ono to te je ranije sekiralo sad zasmejavati. Vrlo
esto mislimo da negativna oseanja izraavamo ne zato to ne moemo
da im se odupremo, ve zato to treba da ih izrazimo. U tome uvek ima
neeg namernog.
P: Ali zar ovek ne moe da bude opravdano besan kad je neto
pogreno?
O: Najopasnija negativna oseanja proistiu iz oseaja nepravde i
pravednog gneva. Od njih gubi najvie energije, a najgora su jer su
opravdana.
P: Zato je gore ako smo u pravu?
O: Zato to to opravdavamo. Ako nisi u pravu, moe da uvidi da
je apsurdno da bude besan. Ali to nije potpuno objanjenje. Poni da
na to gleda iz ove perspektive: zapamti da ima veoma krupnih stvari
koje su pogrene. Ako ponemo da razmiljamo o krupnim stvarima,
uviamo da je beskorisno da se identifikujemo sa jednom sitnicom koja
je pogrena. A jedna mala identifikacija vodi nas drugoj maloj iden
tifikaciji. Ni to, meutim, nije potpuno objanjenje.
P: Mogu li ljudi da imaju trajan uticaj na druge?
O: Da, u odreenoj meri mogu, onoliko koliko im dozvole. Ako
sebi dopusti da ide u tom pravcu i dopusti im da utiu na tebe, oni
e imati uticaja. Ali ako sebi kae: "Ne elim da utiu na mene", nee
imati uticaja. Seti se, oni su maine; mogu li maine da utiu na tebe?
Da, ako im to dopusti. Pretpostavimo da vidi divan automobil i da
hoe da da sve za njega - to znai da taj automobil utie na tebe. Isto
je i sa ljudima. Uticaju drugih ljudi si otvoren onoliko koliko se
identifikuje ili pridaje znaaj.

P: to se tie rada, moe li ovek naneti tetu drugim ljudima time

to na njih utie na pogrean nain?
O: Da, moe - nekim ljudima, ne svima. Na neke ljude je veoma
lako uticati, pa im zato moe nakoditi ako im se daju pogrene ideje o
radu. Zato u razgovora sa ljudima treba uvek paziti da se izbegne
nerazumevanje, da se ne ostavi pogrean utisak.
P: Da li bi hteo da objasni zato posle trenutaka interesovanja i
potrebe za eksperimentisanjem dolazi dubok san, i zato tokom tog sna
svaka elja da se eksperiment ponovi nestaje?
O: Svaka funkcija i svaki napor zahtevaju energiju, a za buenje je
potrebna posebna energija. Ako se u trenutku buenja desi neto
pogreno, ako postoji neka vrsta identifikacije, ili neto slino, to
dovodi do ogromnog gubitka energije i posle toga ovek moe da dugo
spava i ne seajui se da postoji mogunost da se probudi. To je,
meutim, sluaj samo ako se u trenutku buenja desi neto pogreno.
A u naem sadanjem stanju se svakog trenutka moe desiti neto
pogreno, jer mi ne znamo ta se dogaa. Moe, na primer, da se javi
neko negativno oseanje i dovede do takvog gubitka energije da zadugo
nita ne preostane. Zato je najvanije da pokuamo da pamtimo sebe u
trenucima kad se najvie identifikujemo, jer ako sebe moemo da
pamtimo u tim trenucima, u drugim e biti lake. Ako, meutim, ovek
bira samo one trenutke kad je najlake, nikad to nee moi da uini u
tekim trenucima. Neophodno je da se pokua u oba sluaja.
P: Ako bi ovek mogao da itav ivot ivi svesno, da li, po tvom
miljenju, ne bi mogao da ini zlo?
O: Ne mogu se uzeti takvi ekstremni sluajevi i govoriti "itav
ivot". Ako bi, meutim, ovek postao bar malo svesniji, ako bi bio u
stanju da se kontrolie po pola sata ili bar nekoliko minuta, to bi bilo
toliko drugaije da sve ono to o obinom oveku znamo ne bi moglo
da se primeni na njega. to se injenja zla tie, to je drugo pitanje. Ako
bi ovek mogao da pamti sebe ak i ovoliko koliko smo rekli, moe se
pouzdano rei da on ne bi uinio nita relativno ozbiljno a da ne zna ta
ini, a u trenutku kad bi inio neto posebno znaajno, postao bi svestan.
P: Da li bi mi mogao objasniti razliku izmeu dva oveka na
samrtnikoj postelji: jedan je uio vetinu pamenja sebe, a drugi za nju
nikad nije uo?
O: Ne; da bi se to opisalo potrebno je biti pisac sa puno mate.
Postoji mnogo razliitih mogunosti - ljudi mogu biti veoma razliiti,
a i okolnosti mogu biti razne.

Mislim da je bolje da ti ispriam jednu priu. To je jedna stara pria

o poreklu ovog sistema i radu na pamenju sebe ispriana u moskovskoj
grupi 1916.
Nekad davno u nekoj zemlji lukavi ovek je prolazio pored jednog
kafea i sreo avola. avo je bio u veoma jadnom stanju, gladan i edan,
pa ga je lukavi ovek pozvao u kafe, naruio mu kafu i upitao ta ga
mui. avo ree da nema posla. Nekad je imao obiaj da kupuje due
i pee ih na ranju, jer su ljudi, kad su umirali, imali veoma ugojene
due koje je mogao da nosi u pakao, i svi su avoli bili zadovoljni. Sad
su, meutim, sve vatre u paklu pogaene, jer kad ljudi umiru, nemaju
duu.
Onda mu lukavi ovek ree da moda mogu da otponu neki
zajedniki posao. "Naui me kako da pravim due, a ja u ti dati znak
ko ima duu koju sam napravio" rekao je i naruio avolu jo jednu
kafu. avo mu je objasnio da treba da ui ljude da pamte sebe, da se ne
identifikuju i slino, pa e im posle izvesnog vremena due porasti.
Lukavi ovek prionu na posao: organizovao je grupe i uio ljude da
pamte sebe. Neki od njih su poeli da ozbiljno rade i pokuali da u praksi
primene ono emu ih je uio. Potom su oni umrli, a kad su stigli na
nebeska vrata, na njima je sa jedne strane bio Sveti Petar sa kljuevima,
a sa druge strane avo. Dok bi se Sveti Petar spremao da otkljua vrata,
avo bi rekao: "Hteo bih neto da te pitam: jesi li pamtio sebe? "
"Svakako", odgovorio bi ovek, a onda bi avo rekao: "Izvinjavam se,
ali ova dua je moja". To se odvijalo dosta dugo, sve dok neko nije
uspeo da stupi u vezu sa Zemljom i javi ta se dogaa na nebu. uvi
za to, uenici se skupie oko lukavog oveka i upitae ga: "Zato si nas
uio da pamtimo sebe, kad nas avo uzima ako kaemo da smo to inili?"
Lukavi ovek odgovori: "Jesam li vas uio da priate kako pamtite
sebe? Uio sam vas da ne priate." Uenici rekoe: "Ali to su Sveti Petar
i avo!" Na to lukavi ovek ree: "Jesu li Sveti Petar i avo ikad doli
na nau grupu? Zato nemojte da priate. Neki nisu priali i uspeli su da
se domognu raja. Ja nisam samo nainio pogodbu sa avolom, ve sam
i napravio plan kako da ga obmanem."

POGLAVLJE XIV
Line tekoe - Neophodnost da svako pronae svoju najvaniju i
najtrajniju tekou - Negativna oseanja, fantazija, formativno
miljenje - Stvaranje novih taaka gledita - Borba protiv identifikacije
- Tri kategorije negativnih oseanja i kako postupati s njima - Trans
formacija negativnih oseanja - Razdraljivost - Lenjost - Sumorna
negativna stanja - Razni oblici fantazije - Odricanje od patnje Dobrovoljna patnja kao najvea snaga koju moemo da imamo - Uloga
patnje u organskom ivotu - ovek je posebno nainjen da evoluira Odgovornost u linom radu - Neophodnost da se istovremeno radi u
vie pravaca - Formativno miljenje i njegove osobine - Asocijativno
miljenje - Potreba za viim centrima da bi se razumela istina Meditacija - Ispravno miljenje - Zamiljeni razgovori - Razna znaenja
vere - ivot posle smrti

Za vas je sada dolo vreme da razmislite o linim pitanjima, koja

su vam bliska i koja su praktina. O teoriji smo govorili mnogo i vi
koristite isuvie rei ne pitajui se ta one znae. Sada moramo da se
uhvatimo ukotac sa injenicama; moramo da razumemo odakle, ovakvi
kakvi smo, moemo da ponemo. U svakom momentu postoje stvari
kojima moemo da vladamo, ali to ne inimo zbog lenjosti, nedostatka
znanja, sumnje ili neeg drugog. Moramo da razmislimo o tim stvarima
- to bi bilo ispravno miljenje.
Pokuajte da pronaete svoje line tekoe. Ne mislim na spoljanje
tekoe, ve na unutranje - individualne osobine, individualne tenje

i odbojnosti, stavove, predrasude, aktivnosti koje mogu da prekinu vae

razumevanje i spree vas da radite.
Sve tekoe sa kojima se moete sresti u linom radu mogu se grubo
podeliti u tri kategorije.
Pre svega su tu negativna oseanja. Za neke ljudeje to prva i osnovna
stvar, pa oni moraju da ponu sa prouavanjem negativnih oseanja i
prouavanjem metoda neidentifikacije. Neki ljudi ne mogu da prestanu
da budu negativni, uglavnom u nekom posebnom pravcu, i kad negativ
na oseanja ovrsnu i postanu trajna, obino prekidaju svaki rad; sve
postaje mehaniko i ovek ne moe da napreduje.
Druga stvar je fantazija, posebno negativna, koja je isto tako loa
kao i negativna oseanja. Pod fantazijom nepodrazumevam sanjarenje;
pod njom podrazumevam zamiljanja stvari koje ne postoje u sebi i
drugima. Svako mora da pokua da otkrije tu vrstu fantazije u sebi i ono
na ta se ona odnosi.
Trea stvar je formativno miljenje i formativno prianje. Ako
ovek nema predstavu ta je formativno a ta nije, on ne moe da
napreduje. Neophodno je da se stekne predstava o tome. Veoma je
korisno nai nekoliko dobrih primera formativnog miljenja i imati ih
na umu. Tada vam nee biti teko da to prepoznate kad uhvatite sebe da
formativno mislite ili ujete nekog da formativno govori.
To su osnovne vrste prepreka koje morate da naete u sebi. Za nekog
je trajnija jedna stvar, za drugog druga. Kasnije ete verovatno otkriti
jo mnogo vie, ali ono to ete u poetku nai u grubim crtama spada
u jednu od ove tri kategorije.
ovek moe da ima prepreku koja je najvanija, a svako moe da
otkrije koja je od navedenih njegova. Morate da otkrijete protiv ega je
najneophodnije da se borite i da se na to koncentriete. Mogu postojati
razlozi da se odluite za jednu od njih, ali se sve tri vrste prepreka odnose
na svakog. Za najvei broj ljudi je neophodno da ponu od negativnih
oseanja. Za neke druge je neophodno da ponu od fantazije, budui da
izmiljaju i tako nikad ne dou do stvarnosti. A za neke je, opet,
neophodno da se bore protiv formativnog miljenja, jer e, ako to ne
uine, uvek ostati na istom mestu.
P: Rekao si da postoje mnogi naini da se unite negativna oseanja.
Koji su to naini?
O: Najpre mora da ih upozna. Mora da upozna najvanije
negativno oseanje u sebi, jer svako ima neko koje mu je omiljeno, i
od toga mora da pone. Mora da zna odakle da pone, a kad to

bude znao, moe da prouava praktine metode. Ali, od svega je

najvanije, da kad u sebi nae negativno oseanje, mora da razume
da su njegovi uzroci u tebi, a ne u drugim ljudima - to su unutranji, ne
spoljanji uzroci. Kad shvati da su uzroci u tebi, poee da dobija
rezultate u skladu sa dubinom uvida da je greka tvoja, i u skladu sa tim
koliko to neprekidno pamti.
Vidite, hou da razumete da svaki ovek ima odreenu stvar koja
ga spreava da ispravno radi. Ta stvar mora da se otkrije. Svako moe
da ima vie takvih stvari, ali je jedna krupnija od ostalih. Zato svako
od vas mora da otkrije svoju glavnu tekou, i kad je nae, da radi protiv
nje. To e vam moda pomoi izvesno vreme, a potom ete moda
morati da naete neku drugu tekou, pa jo neku i tako dalje. Neete
moi da radite na ispravan nain dok ne otkrijete tekou koju imate u
ovom trenutku.
Prva tekoa za svakog je re "ja". Vi kaete "ja" a ne mislite da to
govori samo mali deo vas. U pozadini toga mora, meutim, postojati
neto drugo, a to morate da otkrijete. To moe biti neka vrsta negativnog
oseanja, odreena vrsta identifikacije ili fantazije ili mnoge druge
stvari.
Morate da razumete da su sve tekoe koje ljudi imaju takve zato
to su ljudi takvi. Tekoe mogu da nestanu ili se promene jedino ako
se promene ljudi. Niko te tekoe ne moe uiniti lakim za njih.
Pretpostavimo da se pojavi dobri arobnjak i oduzme im sve njihove
tekoe; to bi bila loa usluga, jer bi bili zadovoljni time da ostani takvi
kakvi jesu budui da ne bi bilo razloga da se promene. Pokuajte da
razmislite ta vam okupira veliki deo panje ili stvari ini veoma tekim.
P: Mislim da je moja tekoa to se ponosim sobom.
O: Ponos je dobar sluga ali rav gospodar. Ali kako ga nainiti
slugom? Samo time to emo ga pobediti. Seti se primera iz Novog
Zaveta o tome kako treba okrenuti drugi obraz. Obian ovek bi rekao
kako mu to ponos ne dozvoljava. Ali, ako ponos moe da pretvori u
dobrog slugu, moi e da to uini. A to je vano, jer da bi ovek
mogao da to uini, mora da poseduje druge stvari - bru percepciju,
kontrolu nad emocionalnim i motorikim centrom i mnogo ta drugo.
P: Ne vidim kako da ponem da traim svoju glavnu tekou.
O: Svako mora da nae sopstvenu tekou, ne tekou nekog
drugog, a da bi to uinio, mora da se oslobodi svojih predrasuda i stava
da su ideje jedna, rad druga, a ivot trea stvar. Sve dok tako misli
nee razumeti. Mora da shvati da radi za sopstvene ciljeve i da nema

razlike izmeu rada i ivota. Postoje mnoge stvari koje ti u ovom

trenutku u ivotu stoje na putu, a da bi ih pobedio i poboljao prilike,
mora da ini ono to ti sugerie rad. Rezultat e se videti u obinom
ivotu, u odnosu prema ljudima, prema stvarima i prema radu koji
mora da obavi u ivotu. Zato pokuaj da postavlja samo ona pitanja
koja se odnose na tvoje line tekoe. Povremeno moemo da dopustimo
apstraktne stvari, ali zapamti da nam to nije prevashodni cilj.
P: Kako da se borim protiv posesivnosti?
O: Pre svega um mora da prestane da je opravdava. Um mora da se
odvoji, ne sme da se identifikuje. Izvesnu kontrolu nad umom imamo,
u izvesnoj meri tu moemo da zapovedamo. Ako odlui da ne oprav
dava odreena negativna oseanja, to je ve poetak borbe. Potom e
um delovati na oseanja. ta je uzrok negativnih oseanja? Uvek ih
izazivaju drugi ljudi, uvek je u pitanju tua greka. To mora da se
prekine. Mora da shvati da je uzrok negativnim oseanjima u tebi. I
ne sme da nalazi razloge za negativna oseanja - razloge je uvek lako
nai.
P: Treba li da pokuamo da otkrijemo ta je to u nama iznudilo
izraavanje negativnih oseanja?
O: Veoma esto je to imitacija. Neko drugi izraava negativna
oseanja, i neto u tebi (a da to ne zna) mu se divi i misli kako on divno
izraava to negativno oseanje i eli da ga imitira. U pitanju mogu biti
i mnoge druge stvari, ali je veoma esto to imitacija.
P: Kad kae da moramo da radimo na osnovnim idejama sistema,
misli li na neto kao to je rad na negativnim oseanjima? Moe li se
nazvati radom ako se ovek trudi da na sebi radi na taj nain?
O: U svakom sluaju, ma kako to nazvao, morao si da radi na
negativnim oseanjima, najpre prouavajui ih, potom pokuavajui da
ih ne izrazi, a potom idui i dalje i pokuavajui da nae sopstveno
omiljeno negativno oseanje. Pretpostavimo da neko ne pati od samosaaljenja - za njegaje tada lako da radi na samosaaljenju; on, meutim,
moe da ima neko drugo oseanje, karakteristino za njega, protiv koga
mu je teko da se bori. Uopteno govorei, ovek ima samo nekoliko
glavnih negativnih oseanja, iako neko, izuzetno, moe da ima vie.
P: Nalazim da je mogue da se borim sa manjim negativnim
oseanjima, ali su ponekad ona suvie jaka i dogodi se eksplozija.
O: Pokuao sam da objasnim da su negativna oseanja razliita, i ne
mogu da se koriste isti metodi protiv svih. U svim sluajevima mora
da bude pripremljen. Kad si ve upao u negativno oseanje, suvie je

kasno za razmiljanje. Mora da proui identifikaciju i da bude u

stanju da se ne identifikuje; mora da bude u stanju da razmilja na
ispravan nain - ne u tom trenutku, ve pre i posle njega. I mora da
bude u stanju da negativna oseanja upotrebi za pamenje sebe. Pre
svega toga mora, meutim, biti u stanju da vlada ispoljavaiijem
negativnih oseanja. Ako ne moe da vlada ispoljavanjem, ne moe
da pone da se bori protiv samih negativnih oseanja. Mora, meu
tim, da razume da kad upadne u negativno oseanje ne moe da uini
nita; neto moe da uini pre ili posle toga. Ponekad, kad je ovek
bolje pripremljen, moe da negativna oseanja koristi za pamenje sebe,
ali to je sasvim posebna stvar. U radu se moe iskoristiti sve, moe se
iskoristiti svaka pogrena funkcija, pa zato negativna oseanja svih vrsta
mogu biti korisna kao pomo pamenju sebe. Pod tim podrazumevam
da sebe moe obuiti na taj nain da te negativna oseanja podseaju
na neophodnost da pamti sebe.
P: Rekao si da intelektualni centar moe da kontrolie emocionalni
centar ako znamo kako. Moe li da nam kae kako se to radi?
O: itava stvar je u tome da se naui kako. Nai oseanja povezana
sa odreenom vrstom razmiljanja, sa odreenim uglovima gledanja.
Ako stekne nove uglove gledanja, onda e posle izvesnog vremena
oseanja povezana sa starim takama gledita nestati. Mnoga oseanja
zavise od take gledita. To je, meutim, spor rad.
P: Zato mora da se radi polako?
O: Zato to niko ne moe da to obavi brzo. Potrebno je odreeno
vreme da se promeni perspektiva, da se uvrste nove take gledita. To
podrazumeva slamanje odbojnika, a to je bolno. Pored toga, odbojnici
se ne mogu unititi odjednom, jer tad ovek ne bi imao nikakvu
kontrolu. Na uobiajeni nain ovek sebe kontrolie pomou odbojnika.
Zato se odbojnici moraju unitavati postepeno, a istovremeno se mora
stvarati volja. Ako se uniti odbojnik, na njegovo mesto mora doi
volja, inae oveka nee tititi ni odbojnik niti e imati volju - pa e
zato biti u gorem stanju nego kad je imao odbojnike. Zato su mehaniki
sistemi samorazvoja opasni, jer pomou odreenih mehanikih sre
dstava ovek moe, ne znajui ta ini, da uniti neki vaan odbojnik
ne postavljajui nita na njegovo mesto i da postane gori nego to je
ranije bio. Sredstva moraju da budu svesna, ovek mora da zna.
P: Moe li ovek uvek da nae svoje glavno negativno oseanje ili
samo ponekad?

O: Moe ako je u tom pogledu iskren. To je stvar iskrenosti i

odreenog napora, ali mi ne elimo da uloimo taj napor, tako da to
nikad ne postignemo. ak i ako odluimo da se koncentriemo na
negativna oseanja, koncentriemo se na sitna oseanja. Nikad nismo
dovoljno iskreni da priznamo kakvo je nae glavno negativno oseanje,
jer ponekad ono izgleda runo.
Kad sam rekao da je neophodno da se nae sopstveno glavno
negativno oseanje, nisam mislio na najvanije, ve na najtrajnije. Ako
ga otkrije i pokua da radi na njemu, to e ti esto pomoi da vidi
sa kojim drugim oseanjima moe da se bori. Obino postoje dva ili
tri sa kojima moe da se bori. Mora, meutim, da bude precizniji i
da o oseanjima ne govori uopteno. Uopteno prianje o oseanjima
je dobro za uopteno miljenje, ali ne za delovanje. Moe da deluje
samo u odnosu na odreene injenice.
P: Zar nisu najopasnija negativna oseanja ljubomora, strah,
mrnja, bes?
O: Ne, to je pogrena klasifikacija. Najkorisniji metod klasifikacije
je prema stepenu identifikacije, jer to nanosi najvie tete. Ova negativ
na oseanja uzima kao da su prvog stepena, ali to ne mora obavezno
da bude istinito. Za neke ljude je moda najgore samosaaljenje. Za
nekog drugog je moda najgore oseanje nepravde. Nikad se ne zna ta
je najgore, to zavisi od identifikacije i od osobina, jer sposobnost da se
odreena oseanja oseaju posebno jako i da se sa njima identifikuje
moe biti glavna osobina lane linosti. Ona je za razne ljude razliita.
P: Koja negativna oseanja treba da preobrazimo?
O: Sva. Nema potrebe da se pravi spisak. Mora se poeti od onih
koja ovek moe da savlada, a potom prei na tea, pa na jo tea, ako
je mogue.
Negativna oseanja su prelazno stanje izmeu normalnosti i ludila.
ovek ije je teite u negativnim oseanjima ne moe se nazvati
zdravim i ne moe se razviti. Najpre mora da postane normalan.
Negativna oseanja se mogu podeliti u tri kategorije: prvo, uo
biajena, obinija svakodnevna oseanja. Mora da ili posmatra i mora
da ve ima odreenu kontrolu nad njihovim ispoljavanjem. Kad si
stekao odreenu kontrolu - da ne izraava ta negativna oseanja - javlja
se pitanje kako da postupa sa samim oseanjima. Mora da pone da
radi na njima pokuavajui da se ne identifikuje to ee i to vie
moe, jer su ona uvek vezana sa identifikacijom; ako pobedi identifikaciju, ona nestaju.

Druga kategorija oseanja ne javlja se svaki dan. To su tea,

komplikovanija oseanja koja zavise od odreenih mentalnih procesa,
kao to je sumnja, oseanje povreenosti i mnoge sline stvari. Njih je
tee pobediti. Sa njima moe da izae na kraj stvaranjem ispravnog
mentalnog stava, razmiljanjem - ne u trenutku oseanja, ve u meuv
remenu, kad si smiren. Pokuaj da pronae ispravan stav, ispravnu
taku gledita, i uini je trajnom. Ako stvori ispravno miljenje, ono
e negativnim oseanjima oduzeti svu mo.
Potom je tu trea kategorija, mnogo snanija, mnogo tea i rea.
Protiv tih oseanja ne moe da uini nita. Pomenuta dva metoda borba protiv identifikacije i stvaranje novih stavova - ne pomau. Kad
se pojave takva oseanja, moe da uini samo jedno: mora da pokua
da pamti sebe - da pamti sebe uz pomo tog oseanja. Ako naui da
ih koristi za pamenje sebe, ona se posle izvesnog vremena mogu
smanjiti i nestati. Za to, meutim, mora da bude pripremljen.
Zasad, poto ne zna koje oseanje spada u koju kategoriju, mora
da nastoji da za svako od njih koristi sva tri metoda. Kasnije e,
meutim, videti da se ona dele na ove tri kategorije i da u jednom sluaju
pomae jedna stvar, a u drugom druga. U svakom sluaju mora da
bude spreman. Kao to sam na poetku rekao, bie teko boriti se s
njima ili ih pobediti, ali e to vremenom nauiti. Nemoj, jedino, nikad
da mea samo negativno oseanje sa izraavanjem negativnog ose
anja. Neizraavanje uvek dolazi na prvo mesto. Sve dok nisi u stanju
da prekine izraavanje, znai da ne moe nita da uini sa samim
oseanjem. Zato, pre nego to bude u stanju da uini bilo ta drugo,
mora da naui da vlada ispoljavanjem negativnih oseanja. Ako
naui da vlada ispoljavanjem, moe da pone.
P: Izgleda da pamenje sebe oveka ini ranjivijim i podlonijim
oseanjima. Kako da se zatitimo?
O: U poetku ne moemo da se zatitimo. Ako se stvar odvija na taj
nain, mora se rizikovati. Zapravo se stvar deava na oba naina: s jedne
strane te ini osetljivijim, a sa druge ti daje vie kontrole.
P: to se tie uobiajenih negativnih oseanja, da li ih uvek donosi
neka posebna osobina u nama?
O: Sasvim mogue, ali ako veba neidentifikovanje, videe to.
Identifikuje se sa mnogo, mnogo stvari, ne samo sa negativnim
oseanjima. Od jutra do veeri prelazi iz jedne identifikacije u drugu,
ali kad pokua, vie nego uobiajeno, da se ne identifikuje, moda
e primetiti mnogo negativnih oseanja koja ranije nisi video. Neka

moe da vidi u punoj veliini, a kod drugih moe da vidi samo rep.
Ako pokua da zapaa i da se ne identifikuje, to e te uiniti jaim u
izlaenju nakraj sa oseanjima.
P: Koji je ispravan nain da se interesujemo za stvari bez iden
tifikacije?
O: Nema ispravnog naina. Mora ili da misli o pravim stvarima,
ili da sve povee sa pamenjem sebe. Ako moe da misli o pravim
stvarima, moe se za njih interesovati bez identifikacije, ali ako se
identifikuje, svako razmiljanje prestaje i postaje puko formativno
ponavljanje rei.
P: Jedno od negativnih oseanja koje mi se stalno deava okree me
protiv ljudi za koje mislim da sam ih zanemario ili im na neki nain
nakodio. Ono se zasniva na identifikaciji. Ne vidim kako da se od toga
otrgnem.
O: Teko je rei. Mi smo toliko mehanini da u nekim sluajevima
nismo odgovorni. U isto vreme, nemamo pravo da kaemo: "Nisam
odgovoran, pa zato nije vano ta inim". Moramo da uinimo ono to
moemo. Neidentifikovanje, meutim, u tom sluaju nee pomoi. Ako
si uinio neto pogreno, pokuaj da to ne uini opet. Veoma esto
ljudi uloe svu svoju energiju u razmiljanje o pogrenim stvarima koje
su uinili, a sutradan opet uine istu stvar.
P: Da li si rekao da negativna oseanja mogu da budu korisna ako
se ne bismo identifikovali sa njima?
O: Kad se ne bismo identifikovali, dobili bismo drugaije rezultate.
To bi bez sumnje pomoglo, jer bi nam dalo orijentaciju u ivotu i
mnogim drugim stvarima koje jo ne znamo.
Da, rekao sam - ako se ne bismo identifikovali, bile bi to veoma
korisne funkcije. Ovakve kakve su, nisu korisne. Sva negativna osea
nja koja ne moemo da izbegnenio postaju korisne funkcije ako ih
koristimo za pamenje sebe. Neki ljudi uspevaju da to uine i postiu
dve stvari odjednom: eliminaciju negativnih oseanja i stvaranje pame
nja sebe. Ako ima neko trajno negativno oseanje i ako ga, putem
ispravnog miljenja, povee sa pamenjem sebe, ono e, posle nekog
vremena, pomoi pamenje sebe i posle neto vie vremena, ako
istraje, oseanje e nestati. Prema tome, ona mogu da korisno poslue
ako moe da ih iskoristi; ako se, meutim, s njima identifikuje, ona
uopte nisu dobra.
P: Moe li se ita uiniti sa negativnim oseanjima kad je ovek u
loem stanju?

O: On ne sme da veruje u to loe stanje. Isto tako on ne sme da veruje

ni u dobro stanje, da veruje da e ono ostati uvek. I dobra i loa stanja
e se izmeniti. Ako ovek suvie veruje u dobro stanje, loe stanje mu
nailazi kad nije pripremljen, i kao posledica toga, previe utie na njega.
Ako se ovek suvie identifikuje sa svojim loim stanjem, on osea da
ne moe nita da uini. Mora se proi i kroz dobra i kroz loa stanja postoji samo jedan put.
P: Da li jaka ljubomora spada u drugu kategoriju?
O: O tome treba ti da odlui. Ona moe da ima veoma razliite
oblike i ispoljavanja. Uopteno reeno, ona se zasniva na opravdavanju
- ti se mentalno slae sa njom, odobrava je, priprema teren za nju.
Kad prestane da priprema teren, ona moe da nestane ili se pretvori u
neto drugo. Ovoje, meutim, suvie uopten opis. Postoji deset hiljada
vrsta ljubomore, ali je gotovo neizbeno u osnovi svih njih to to ovek
osea da ima pravo da bude ljubomoran. Mora stalno da ima na umu
da su uzroci svih negativnih oseanja u nama.
P: Da li su negativna oseanja zarazna? Da li su ona to to porodini
ivot ini tako tekim?
O: Da, definitivna je injenica da su negativna oseanja veoma
zarazna, a posebno zarazna za nas same. Ako ima neka negativna
oseanja i odobrava ih, ako ih ne negira u svom umu, ona e se
neizbeno ponavljati i postajati sve jaa i jaa.
P: Za mene samosaaljenje nije neprijatno oseanje, iako smatram
da je negativno. Treba li da se ono prekine?
O: Da, posebno ako je prijatno. Kad je samosaaljenje prijatno,
postaje posebno otrovno oseanje.
P: Kako da ispravno razmiljam o samosaaljenju?
O: U razmiljanju o njemu mora u svom umu stvoriti trajni
rastvara, stav koji e razbiti tvoje samosaaljenje kad se pojavi. Nai
smenu stranu toga, apsurdnu stranu, nadi neurotinu stranu, ne budi
ceremonijalan sa sobom. Ako uspe da stvori trajni stav, im se
samosaaljenje pojavi, sipaj na njega rastvara, i ono e se rastvoriti.
Nadi u samosaaljenju ono to je aavo, ono to je luako, ne pomou
analize, ve pomou primera. Nai e mnoge odlike ako razmilja i
posmatra iskreno, i ako ih ima na umu, samosaaljenje se nee usuditi
da digne glavu.
P: Ali ako vidim da ne nestaje?
O: To znai da je stav pogrean, i ne samo stav. Samosaaljenje nije
sasvim normalna stvar; zato ga prouavaj, nai njegove nastrane

osobine, pokuaj da ga se stidi, nemoj da misli ili govori o njemu

kao da je to neto bezopasno ili prijatno.
P: Nalazim da sam veoma popustljiv prema sebi, i verujem da je to
moja glavna slabost i prepreka u radu. Ne znani, meutim, kako da se
protiv toga borim sopstvenim naporima, osim na veoma mlak nain.
O: Vrlo esto ne moemo da se borimo, ili ne znamo kako da
ponemo da se borimo protiv neke posebne slabosti, ali to nije vano.
Radi protiv bilo koje slabosti i radies i protiv te slabosti. Veoma je
lako da opravda sebe govorei da ne zna kako da se bori protiv neke
slabosti. Ostavi je na miru i bori se protiv neke druge slabosti - rezultat
e biti isti. U posebnim sluajevima moramo da se stalno iznova
vraamo odreenoj slabosti, ali uopteno reeno, svi napori vode u
istom pravcu, bilo da se borimo protiv negativnosti, fantazije ili neeg
drugog.
P: Zato mi, kad dopustim da se razbesnim, to daje jasno oseanje
veselosti?
O: Prvo zato to je to navika, drugo zato to je lako. Svako
poputanje navici donosi zadovoljstvo. Maina uvek voli da radi linijom
najmanjeg otpora, ali u radu moramo da idemo linijom najveeg otpora.
P: Strah ne mora da bude negativno oseanje? On moe da bude
neophodan?
O: On je osnova velikog broja negativnih oseanja. Sada ne govo
rimo o instinktivnim oseanjima. Negativna oseanja u instinktivnom
centru su neophodna, ali su gotovo sva druga beskorisna. ak i in
stinktivna oseanja mogu, meutim, voditi u fantaziju. Na primer, neko
moe da se plai zmija i da provede itav ivot u strahu od zmija u zemlji
u kojoj ih gotovo i nema. To je fantazija.
P: Zar nije ovek esto uplaen od stvari koje ne poznaje?
O: Strah je jednostavno odreeno stanje; on moe da postoji bez
ikakvog objekta. To pokazuje koliko su negativna oseanja beskorisna.
Mi esto izmiljamo objekte za neko oseanje kad se to oseanje ve
javi. Uzmi zavist, strah, sumnju. Mislimo da oseanja u nama proizvodi
neto spolja, a u stvari je to u nama; mi jedino naknadno traimo objekt,
i na taj nain to opravdavamo.
P: Jo uvek ne mogu da razumem zato su svi uzroci negativnih
oseanja u meni.
O: Ako bude posmatrao, videe. Spoljni uzroci ostaju isti, ali
nekad u tebi izazivaju negativna oseanja, a nekad ne. Zato? Zato to
su stvarni uzroci u tebi; spoljanji uzroci su samo prividni. Ako si u

dobrom stanju, ako pamti sebe, ako se ne identifikuje, nita to se

spolja dogodi (govorim relativno, ne mislim na katastrofe) ne moe da
u tebi izazove negativno oseanje. Ako si u loem stanju, identifikovan,
upetljan u fantaziju, svaka malo neprijatnija stvar izazvae nasilno
oseanje. To je stvar posmatranja.
P: Ali, i dalje ne vidim kako neke stvari, na primer ponaanje ljudi,
mogu da ne proizvedu negativna oseanja.
O: Oni su maine. Zato bi ponaanje maina izazivalo negativna
oseanja? Ako te maina udari, greka je tvoja; ne sme da joj se nae
na putu. Moe da ima negativna oseanja, ali to nije krivica maine;
greka je tvoja. Drugi nemaju toliku mo nad tobom koliko misli, ona
je samo posledica identifikacije. Moe da bude mnogo slobodniji ako
se ne identifikuje, i ponekad i jesi slobodniji. Zato kaem da to mora
da se posmatra. Ako dobro posmatra, videe da se nekad identifikuje
vie, nekad manje; zbog toga si nekad potpuno u vlasti negativnih
oseanja, a ponekad prua izvestan otpor. Moe proi dosta vremena
pre nego to naui kako da se odupre negativnim oseanjima, ali to
nije nemogue. Mora da razume jednu stvar o negativnim oseanjima:
mi ih se suvie plaimo, smatramo da su suvie mona. Moemo da im
se odupremo ako istrajemo i ne smatramo ih neizbenim i svemonim.
P: Pre neki dan sam mogao da vidim sebe kako gubim ivce govorei
s nekim, ali nisam mogao da to prekinem. Kako da vladam svojim
raspoloenjima?
O: To je primer mehaninosti. Ne moe da vlada svojim raspo
loenjima kad ve ponu da se javljaju - tada je suvie kasno. Borba
mora da pone u tvom umu; mora da nae nain da ispravno razmilja
o odreenoj tekoi. Pretpostavimo da si se sreo sa nekim ko te nervira.
Tvoje raspoloenje se pokazuje; to ti se ne svia. Kako moe da ga
prekine? Mora da pone od prouavanja razmiljanja. ta misli o
tom oveku - ne ta osea kad si razdraen, ve ta misli o njemu u
mirnim trenucima? Moe da otkrije da se u svom umu raspravlja sa
njim; dokazuje mu da nije u pravu; govori mu sve njegove greke;
nalazi, uopteno reeno, da se on prema tebi pogreno ponaa. E, tu
grei. Mora da naui da ispravno razmilja. Potom, ako to uini,
desie se sledea stvar: iako je oseanje mnogo bre od misli, oseanje
je privremena stvar, ali misao se moe uiniti trajnom; zato, kad god
oseanje iskoi, ono udara o tu trajnu misao i ne moe da se dalje razvija
i da se ispolji. Zato protiv tog izraavanja negativnih oseanja moe
da se bori, kao u navedenom primeru, jedino stvaranjem trajnog

ispravnog miljenja. Nije mogue da se u nekoliko rei objasni ta je

ispravno miljenje; neophodno je da se to proui. Ako se sea ta sam
rekao o delovima centara doi e do toga, jer u najveem broju
sluajeva i najveem broju okolnosti u obinom ivotu ljudi misle samo
mehanikim delom intelektualnog centra, a to je formativni aparat. To
nije dovoljno. Neophodno je da se koristi intelektualni deo intelektual
nog centra. Identifikacija je glavni razlog to ga ne koristimo. Pokuaj
da pamtimo sebe i pokuaj da se ne identifikujemo je najbolje sredstvo
za prelazak u vie delove centara. Meutim, mi stalno zaboravljamo na
identifikaciju i na pamenje sebe.
P: Da li pobeda nad negativnim oseanjima, na primer strahom,
stvara energiju?
O: Veoma mnogo. To je jedna od najboljih stvari za sakupljanje
energije. U pobedi nad negativnim oseanjima i njihovom preobraaju
sadrane su sve mogunosti za razvoj. ovek sa negativnim oseanjima
nikad nita nee uiniti.
P: U ta se negativna oseanja mogu preobraziti?
O: Bolje je da se kae da ona moraju biti pobeena. Ali, ako hoe,
moe se rei da se ona preobravaju u neku vrstu oseanja pomeanih
sa veoma mnogo razumevanja - oseanja viih delova centara. Za to je,
meutim, potrebno razumevanje, ubedenje da je to neophodno, i odluka
da to uinimo.
P: Da li nas negativna oseanja spreavaju da dospemo u ta emo
cionalna stanja?
O: Da. Imamo dovoljno novca, ali sve troimo na neprijatne stvari.
Ako bismo dovoljno sauvali, mogli bismo da ga upotrebimo na pravi
nain. Mo da ga upotrebimo dolazi sa koliinom.
P: U sebi primeujem dve vrste pravednog gneva: jedan, kad na
primer, vidim povreeno dete, a drugi kad mi neto dosauje. Da li su
oba podjednako negativna?
O: to je pravedni gnev nesebiniji, to si vie u pravu, to gore. to
vie energije gubi u njemu, to negativnije rezultate proizvodi.
P: Zato se u meni tokom neke diskusije negativna oseanja rasplam
saju mnogo bre nego u drugim sluajevima? Na primer, tokom dis
kusije o politici.
O: Zato to uvek misli da stvari mogu biti drugaije. Kad uvidi i
postane vrsto uveren da stvari ne mogu biti drugaije, prestaje da se
raspravlja. Raspravljanje je zasnovano na predstavi da bi stvari mogle
biti drugaije i da bi neki ljudi mogli da stvari urade drugaije. Pokuaj

da iz te perspektive razmisli kako se sve dogaa zato to ne bi moglo

da se dogodi drugaije. To je veoma jednostavno, ali i veoma teko da
se shvati.
P: Ako u drugima vidimo neto to nam se ne svia, da li je to zato
to su oni nae ogledalo i to u sebi imamo iste stvari?
O: Uglavnom je tako. Velika je stvar da se to shvati. Moda ljudi
ne vole druge ljude ba zato to su oni njihovo ogledalo. Oni to ne
shvataju, ali na neki nain to nejasno oseaju i to ih navodi da ih ne
vole. Meutim, u radu postoji princip da ovek, pre nego to postane
bolji, mora da postane gori. To nije samo zato to vie zapaa - ovek
zaista postaje gori pre nego to stekne vie kontrole.
P: Ako bi ovek stalno pamtio da ljudi ne mogu da se ponaaju ni
na koji drugi nain, da li bi ih tada razumeo?
O: Svakako da to mora da se ima na umu. Sve dok to pamenje nije
stalno, ne moe da razume nita o njima. Postoje mnoge stvari koje
su sline tome. Sve to u okviru sistema naui mora ti istovremeno biti
u svesti, jer e inae zbog svake sitnice sve zaboravljati.
P: Uvideo sam da postajem veoma negativan kad mi daju savete, i
nikad se sa njima ne slaem.
O: To je opet zasnovano na tvom stavu: prihvata da neko drugi
moe da utie na tvoje emocionalno stanje. Ne bi trebalo da se sloimo
sa tim da drugi imaju takvu emocionalnu mo nad nama. Sada, ak i
ako samo razmisli o tom savetu, oseae se zlovoljno. Ti rekonstruie
to oseanje. Trebalo bi, meutim, da razmilja na sasvim drugi nain;
to je stvar istog rezonovanja. ak i ako ljudi daju savete bez razmiljan
ja, ak i ako ti zna bolje, nema razloga da gubi nerve. Time to e
biti zlovoljan ili razdraen ne moe nita da dobije. Mora da prestane
da to opravdava u svom umu.
Kad se prekine sa tim opravdavanjem, vrlo esto se ispostavi da je
uzrok svih tih negativnih oseanja u nekoj pogrenoj ideji. Svako moe
da nae neto pogreno u ovoj ili onoj oblasti ivota i uglavnom tei da
odgovornost svali na tu stvar. On misli da bi, ako bi to bilo u redu, sve
bilo u redu. Svako ima jednu, ponekad dve ili vie kombinacija okol
nosti koje okrivljuje za sve greke koje ini i za sva ispoljavanja svoje
slabosti. Mora se, meutim, razumeti da apsolutno nita na svetu ne
moe proizvesti taj rezultat. Pretpostavimo da postoji sasvim odreena
stvar koja je pogrena i ja mislim: "Kad bi to bilo drugaije, i ja bih bio
drugaiji". Ali, ak i kad bi to bilo u redu, ja bih bio isti. Govorim iz
iskustva, jer znam ljude koji su tako mislili, pa kad se ta stvar za koju

su nalazili da je pogrena promenila, oni su ostajali isti, i jednostavno

nalazili neku drugu neprijatnu stvar umesto one prve.
P: Nalazim da je jedna od mojih najveih tekoa razdraljivost.
O: To je jedna od najdubljih ljudskih osobina i ona utie na itavu
masu. Najtea stvar na svetu je da se strpljivo podnose neprijatna
ispoljavanja drugih ljudi. Ljudi bi mogli da rtvuju sve drugo, ali ne bi
mogli da ostanu mirni. Razdraljivost je posebno oseanje proizvedeno
oseajem mehaninosti u sebi ili drugim ljudima. To ne znai da svaka
mehanika stvar prouzrokuje razdraljivost, ve samo da ponekad moe
da je izazove. Ako u nekoj odreenoj prilici ne bismo oseali da su drugi
ljudi mehanini, oni bi mogli da budu jo mehaniniji, ali se ra
zdraljivost ne bi javila. Kad se drugi ljudi ponaaju kao maine, to nas
razdrauje jer smo i sami maine. Kad bismo prestali da budemo maine,
prestali bismo da se ljutimo. Oseanje mehaninosti postaje ljutnja jer
se identifikujemo sa njim. Ako uspemo da otklonimo identifikaciju, ista
stvar koju znamo kao razdraljivost postaje veoma korisno oseanje,
neka vrsta pipka pomou koga moemo da osetimo mehaninost. Ne
moete ni da zamislite koliko drugaija, i koliko korisna, postaju obina
oseanja ako se ne identifikujemo sa njima.
P: Kako da se najbolje izae na kraj sa negativnim oseanjima kad
ona jednostavno postanu apatija?
O: Vrlo esto, kad negativna oseanja uzmu oblik pasivnog otpora,
u tom trenutku ne moe da se uini nita. Moe, meutim, da produi
da radi. Ako ne moe nita da uini danas, postoji i sutra, pa
prekosutra, pa sledea nedelja, sledei mesec. Mora da se pripremi
za budunost, pre svega pomou pamenja sebe, pamenja zato si
doao, pamenja osnovnih principa. Sva ta apatija i negativna oseanja
dolaze od dugog sna. Ako nastavimo da spavamo onda kad moemo
pokuati da se probudimo, taj san e proizvesti ovo ili ono negativno
stanje.
P: Posmatrao sam u sebi stalnu elju da mi bude udobno. Da li je
opta pojava da ljudi to oseaju?
O: To je jedna od najvanijih osobina u naem ivotu. Toj elji mi
rtvujemo sve. Spremni smo da odustanemo od svega da bismo ili
linijom najmanjeg otpora. Ponekad ta elja postane tako jaka da ovek
moe samo da se osea lagodno i nita drugo. ak i ako je neto
neugodno, on nastoji da to uredi tako da bude udobno.
P: Postoji li nain da se toga oslobodimo?

O: Drugo je pitanje ta da se radi; tome moramo da priemo sa druge

strane. Ta elja je veoma krupna stvar i svaki napor protiv nje je vaan;
zato se o svakom naporu mora posebno razgovarati, ne o svim naporima
zajedno. San je najudobnija mogua stvar; nastojanje da se probudimo
je veoma neugodno. Kasnije, kad se delimino probudimo, osetiemo
koliko je neugodno spavati kad u svakom trenutku moe da se dogodi
svata. Neophodno je, meutim, da doemo do tog stanja.
P: Kako moemo da se suprotstavimo lenjosti?
O: Pomou napora. Kako bismo drugaije? Teko je da se govori
uopteno, jer postoji veoma mnogo vrsta lenjosti - veoma mnogo
razliitih vrsta bekstva. Moramo da govorimo o konkretnim slua
jevima, pa zato samo ti sam moe da odgovori. Nai u sebi razliite
vrste lenjosti, pa e videti da ona nije uvek ista - u nekim sluajevima
se ispoljava vie, u drugim manje snano. Potrebno ti je puno posmatranja - niko spolja ti ne moe pomoi.
P: Ima li neke vajde od toga to se se samo eli?
O: Ne, to nije dovoljno. Pretpostavimo da je neko lenj u odreenoj
stvari, ali ne uvek podjednako - nekad vie, nekad manje. To je materijal
za posmatranje. Nadi ta te ini vie, odnosno manje lenjim pa e
pronai neke uzroke i znae ta da posmatra dalje. U mnogim stvarima
moramo da otkrijemo ta stvara razliku, jer nita u nama ne ostaje isto
dugo vremena. ak se i trajne osobine razliito ispoljavaju - jednog
dana na jedan, drugog na drugi nain. Neophodno je da otkrijemo ta
je uzrok tome.
P: Postoje li naini da se razlikuje istinska potreba za odmorom od
lenjosti?
O: Kao u mnogim drugim pitanjima, i u ovom ima sluajeva u
kojima moe da se jasno razlikuje, pa mora da uzme te sluajeve, a
ne da misli o onima koji su sumnjivi. Ako pone sa sluajevima u
kojima to ne zna, ne moe nita da uini. U ovom sistemu mora da
pone sa stvarima koje su nesumnjive.
P: Ako pokuavamo da pamtimo sebe i postignemo izvesne rezul
tate, moemo li biti sigurni da to nije fantazija?
O: I za ovo vai ista stvar. Bie trenutaka u pogledu kojih nema
sumnji, a bie i onih za koje e znati da su fantazija. Ne moe da bude
siguran u svakom trenutku, ali u nekim trenucima moe.
P: Moe li nas neka spoljanja okolnost iznenada probuditi?
O: Da, ali e sledeeg momenta doi neka druga spoljanja okolnost
i ponovo nas uspavati, tako da od toga nema koristi. A to te lake jedna

vrsta okolnosti budi, to te lake druge uspavljuju. Pouzdano je samo

ono buenje koje dolazi od tebe samog.
P: Da li ovek koji poinje da se budi razvija oseaj za dualnost?
O: Da li je to zapaanje ili ne? Ako se radi o zapaanju, to je jedna
stvar; ali ako je isto filozofski, onda je beskorisno. Nee ti pomoi ako
odlui da radi na jedan nain, a stvari se odigraju na drugi. Mora da
se bavi dananjim danom, i moguim sutranjim.
P: Otkrio sam da mogu istovremeno da imam negativno oseanje i
da ga posmatram.
O: Svakako. Moe da ima nasilna negativna oseanja i posmatra
ih. Vrlo esto nas negativna oseanja do izvesne mere bude, pa zato
moemo da ih posmatramo. To je sasvim ispravno, ali ih to ne umanjuje;
ona ak postaju jaa ako tako ini, pa ak i prijatnija kao oblik sna.
Posmatranje nije put da se unite negativna oseanja. Ako eli da ih
uniti, postoje mnogi metodi, ali posmatranje slui samo za prou
avanje.
P: Postoji li bilo koji nain da se izae na kraj sa nejasnim, sumornim
negativnim stanjima?
O: Da, vie naina; ponekad moe da se protiv njih bori, ali ak
i pod pretpostavkom da je to stanje toliko sumorno da nita ne moe
da uini u datom trenutku, ako uloi napor pre nego to ono doe,
kad si u boljem stanju, to e pomoi. U tom trenutku sme da uini
samo ono to je apsolutno neophodno, ali ne sme da se identifikuje sa
svojim stanjem i mora jedino da pamti da e ono proi - ne sme da
veruje da je trajno. Emocionalno uvek verujemo u stvari - emocionalni
centar ne poznaje sutra; za njega je sve sadanjost, sve je trajno. Ne
sme da se identifikuje sa tim oseanjem, mora da zna da e se ono
promeniti.
P: Sve to me u radu interesuje vrlo brzo poinjem da oseam kao
zastraujue dirinenje. Kako da izbegnem tu zamku?
O: Pa, to je divno stanje za pamenje sebe - moe da ga iskoristi.
to si negativniji, to bolje moe da pamti sebe - ako shvati da moe
da se izvue. To mora da te podsea, da ti slui kao budilnik, inae bi
sve vreme ostao u negativnom stanju.
P: Izgleda da sam u stanju da uloim vei napor samo kad u sebi
primetim neku glupost.
O: Ponekad je veoma korisno da vidimo sopstvenu glupost. Kad bi
ovek mogao da zaista vidi sebe, ne bi bio u stanju da to zaboravi. To
je, meutim, povezano sa sveu.

P: Uvek sam bio prilino prilagodljiv i to me zabrinjava. Ako

pokuam da nainim neki napor, vrlo je neprijatno poeti, a kasnije to
vie nije napor.
O: U trenutku kad postane lako, toje upozorenje; znai da e sledei
put napor biti tei.
P: Nalazim da ponekad mogu da izaem iz negativnog oseanja time
to sebi dopustim da se identifikujem sa neim prijatnim.
O: Izraz "identifikovati se" koristi u pogrenom znaenju. Ne moe
se rei "doputam sebi da se identifikujem", moe se samo rei "do
putam sebi da se zainteresujem za neto". Da, to izvesno vreme moe
da deluje, ali ako se identifikuje, praktino se radi o istoj stvari. Samo,
za prijatne stvari ovek moe da se interesuje a da se ne identifikuje; za
neprijatne stvari ne moe da se interesuje a da nije u stanju identifikacije.
P: Nalazim da mi je uivanje velika tekoa. Uivam gotovo u
svemu i izgleda da me to baca u san.
O: Pokuaj da pamti sebe i uivanje e biti vee, potpunije i imae
koristi od njega. Ako te, meutim, ono baca u san, mora da pokua
da ga izbegne, i toje sve. Svako emocionalno stanje moe da iskoristi
za pamenje sebe, ali pre nego to bude u stanju da ga iskoristi,
neophodno je da za to stvori sposobnost; a sposobnost moe da stvori
samo stalnim, redovnim naporom. Ako o tome samo razmilja jednom
nedeljno, iz toga nite nee proizii.
P: Oseam da je moja glavna prepreka fantazija, uglavnom o sebi
samom. Postoji li neki poseban rad protiv toga?
O: Fantazija moe da bude veoma raznovrsna. Ako postoje posebni
naini, do njih je mogue doi samo pomou detaljnog prouavanja.
Ako me pita uopteno, mogu jedino da odgovorim - pamenje sebe.
Ako misli na sanjarenje, to je samo pola nae fantazije, i to nevinija
polovina. Bez sumnje ona znai gubljenje vremena, ali vreme gubimo
na toliko mnogo naina tako da malo vie ili manje ne menja stvar.
Mnogo je opasnije ako zamilja neke osobine u sebi, u drugim ljudima,
u oveanstvu ili prirodi, a potom poveruje u te ideje i uloi svoju
veru u takvo neto. Mi smo okrueni takvim izmiljenim osobinama i
one predstavljaju to protiv ega moramo da se borimo.
P: U pokuaju da se odupremo fantaziji, moramo li da otkrijemo
njene uzroke?
O: Ne, odmah je prekini. Uzroka uvek ima. Zameni je neim drugim
- odreenim usmerenim miljenjem.

P: Zato je posmatranje i prouavanje fantazije kao sredstvo prou

avanja sebe beskorisno?
O: Vrlo brzo e uvideti da ti to ne daje nita. Fantazija se uvek vrti
u istom krugu. Ona je nekontrolisana aktivnost uma, i pomou fantazije
stvaramo nmoge lane vrednosti, zadravamo ih i koristimo u svom
miljenju. Zato je fantazija opasna. Mi ne proveravamo stvari. Stvari
zamiljamo ili zato to nam se dopadaju, ili, ponekad, zato to nam se
ne dopadaju i to ih se plaimo. Mi ivimo u imaginarnom svetu.
P: Time to beimo od stvarnosti?
O: Ne beimo svesno, ve se tako dogaa. Uzrok je delom u
mentalnoj lenjosti: lake je, na primer, zamisliti neku stvar nego je
prouiti.
P: Zar ne bi spoznaja toga bila nain da se to prekine?
O: Ne, moe da to zna, a da se i dalje deava. Da bi se to prekinulo,
potreban je poseban napor. Mi smo toliko mehanini da moemo da
znamo i da i dalje inimo istu stvar.
P: Uviam da ne mogu vie da ekam da bih naao izlaz iz more u
kojoj se sada nalazim. Sto vie uviam svoju mehaninost, to vie
shvatam neophodnost da to uinim.
O: Mora da shvati da je za to potrebno dosta vremena. Mnogo
godina je prolo u obinom ivotu. Kad ovek uje za mehaninost i tek
pone da se bori protiv nje, on odmah hoe rezultate. Neophodno je
najpre da se naviknemo na ove ideje. Ne postoje tajni ili posebni metodi
koji bi stvar uinili brom.
P: Nalazim da je teko da se shvati da fantazija ulazi u sva naa
oseanja.
O: Svako oseanje zasnovano na identifikaciji je fantazija. Iden
tifikacija je znak fantazije. Kad nae oseanje bez identifikacije, nai
e oseanje bez fantazije.
P: Da li je razmiljanje jedini nain da se analizira fantazija?
O: Ne, ne razmiljanje, ve panja, jer je fantazija jedna od pojava
koje se odvijaju bez panje. Onog trenutka kad na nju usmeri svoju
panju, fantazija nestaje.
P: Hoe li da kae da se fantazija ne moe posmatrati ako se ne
zaustavi?
O: Ne moe da je posmatra dugo. Ako je samo opazi i okrene
lea, ona moe da se nastavi, ali ako zadri panju na njoj, ona prestaje.
Panja deluje kao svetlost, a fantazija je kao hemijski proces koji moe
da se odvija samo u tami, a na svetlosti prestaje.

P: Zar to ne znai da se, kad je primetimo, javlja razmiljanje?

O: Razmiljanje donosi panju. Panja je drugaija sposobnost, jer
se ak i miljenje moe odvijati bez panje. Miljenje se, meutim,
moe odvijati uz panju, dok fantazija ne moe. Neke sposobnosti mogu
da se manifestuju samo uz panjom, a neke druge mogu i bez panje.
P: Kakva je razlika izmeu obinog razmiljanja i fantazije?
O: Namerno i nenamerno; kontrolisano i nekontrolisano.
P: Fantazija je jedna od najjaih stvari u oveku, a opet je najbeskorisnija. Zato?
O: Ona je loa navika, oblik sna, slabost. Fantazirati je lako, to ne
zahteva nikakav napor. Za sve ostalo potreban je napor.
P: Da li je uopte mogue nadati se da se u potpunosti moemo
osloboditi fantazije?
O: Ne moemo da govorimo o potpunom oslobaanju, to je suvie
daleko. Prvi korak je da znamo koliko vremena posveujemo fantaziranju; sledei korak je da to vreme malo smanjimo.
P: Ne mogu da kaem da li je neto fantazija ili ne i ne znam kako
da ponem da je prepoznajem.
O: Niko ti ne moe pomoi da pone, mora da pone sam. Mora
da sebe uhvati u nekoj vrsti fantaziranja - ne mislim na sanjarenje.
Mora da ima neke kriterijume o fantaziji; potom, kad sumnja, moe
da uporedi stvari. Fantazija moe da ima tri oblika: pasivna fantazija,
fantazija koja se ispoljava u govoru i fantazija koja se ispoljava na delu.
Postoje tri pravca nae delatnosti, svaki u potpunosti drugaiji. Neke
delatnosti poinju naporom i nastavljaju se uz napor. Druge mogu biti
fantazija. ovek moe da misli da se radi o naporu, a u stvarnosti je to
fantazija koja se ispoljava u delanju koje ne moe da se prekine i ne
zahteva napor. Isto je i sa prianjem: neki ljudi moraju da govore, drugi
moraju da neto ine; u oba sluaja radi se o ispoljavanju iste stvari.
P: Primetio sam da se fantaziranje, izgleda, odvija u seanju, idui
od jedne asocijacije do druge. Da li je to ispravno zapaanje?
O: Ne. Pamenje samo po sebi nije odgovorno ni za ta. Pamenje
je nepristrasno; ono te snabdeva materijalom za ta god eli. Moe da
ga eli za ozbiljno razmiljanje, ili za fantaziranje, izraavanje negativ
nih oseanja i tako dalje.
P: Da li je pamenje mehaniko?
O: Pamenje je samo po sebi mehaniko, ali upotreba pamenja,
primena pamenja moe da bude vie ili manje mehanika. Pamenje

ine zapisi na valjcima u naim centrima.* Kako da ih iskoristimo, kako

da ih proverimo - to je druga stvar.
P: Znai li neto ako ovek zna uzrok nekog negativnog raspo
loenja koje posmatra? Da li je dovoljno da samo prepozna da je ono
negativno?
O: Ne. Ponekad je veoma korisno da se zna uzrok, jer kad eli da
se bori protiv tog negativnog oseanja, ne moe da se bori dok ne
sazna uzrok, a uzrok je uglavnom u tvojoj sopstvenoj fantaziji. Svi
uzroci su u tebi, zato je neophodno da se oni poznaju.
P: Ponekad, kad je ovek nesrean, ili se moda osea negativno,
on se vraa pravim pitanjima. Poto nam je reeno da se uvamo
negativnih oseanja, ne mogu to da uklopim u sistem.
O: Ti mea ideju o patnji i ideju o negativnim oseanjima. To nije
isto. Patnja je veoma korisna; mnoge stvari moe da dobije jedino
pomou patnje. Ali, kad je patnja povezana sa identifikacijom i fan
tazijom, ona postaje negativno oseanje.
P: Kae da ovek mora da odustane od patnje, a takoe i da mora
da pati da bi se razvio. Kako obe stvari mogu da budu istinite?
O: Postoje razni sluajevi, razni dani, razni momenti. To nisu dva
protivrena principa. Postoji mnogo nepotrebne patnje od koje ovek
nee da odustane. Tu je, potom, odreena neizbena i neophodna patnja
koju on mora da prihvati ako eli da neto dobije. Na etvrtom Putu
ovek mora, ne odjednom, da rtvuje sve nepotrebne stvari; pogrene
teorije, prianje, imaginarnu patnju. Imaginarna patnja je glavna pre
preka.
P: Onda patnja ne postoji?
O: Stvarna je samo odreena koliina. Mi je, meutim, pomou
fantazije uveavamo. Stvarna patnja postoji, ali je ograniena mnogim
stvarima, na primer vremenom. Nita, meutim, ne moe da zaustavi
ili ogranii imaginarnu patnju. Prava patnja, ako ima uzrok, moe biti
neophodna, moe da donese znanje. Imaginarna patnja odnosi znanje.
Smrt prijatelja ili alost je stvarna patnja, ali ako se s njom identifikujemo, moe da proizvede negativna oseanja. I, na kraju, patnja
u naem ivotu zauzima veoma malo mesta, dok negativna oseanja
mogu da zauzmu itav ivot.
P: Da li je bol negativno oseanje?
*

Uspenski misli na fonografske valjke, koji su bili

prethodnici gramofonskih ploa - p. p.

O: Sam bol usled patnje nije negativno oseanje, ali kad se umeaju
fantazija i identifikacija, on postaje pravo negativno oseanje. Emo
cionalni bol, kao i fiziki bol, nije sam po sebi negativno oseanje, ali
kad mata pone da dodaje stvari, on postaje negativan.
P: Tvreno je, ili bar ukazano, da ovek voli da pati. Da li je to
sasvim istinito?
O: Ti ne razume sasvim ta to znai. Ako dublje razmisli, videe
da svako ima neku vrstu patnje, da kaemo samosaaljenja. Od tog
samosaaljenja ovek nikad ne odustaje; to mu je najdrai posed, on ga
nosi sa sobom, postavlja ga na najbolje mesto; on nikad nee ni pokuati
da u svom umu naini napor da se tog samosaaljenja otarasi. Svako
ima jedno ili dva negativna oseanja za koja je posebno vezan. On ne
kae sebi: "Ja volim to negativno oseanje", ali ivi u njemu, ono ga je
potpuno apsorbovalo, i sve je obojeno tim negativnim oseanjem, tako
da ga on nee rtvovati. Za mnoge ljude rtvovati njihovo glavno
negativno oseanje znai rtvovati itav ivot.
P: Otkad je ovek prestao da veruje da su njegove patnje direktna
boja kazna, zar ih se ne stidi i nije kivan na njih?
O: Da, tako izgleda, ali u stvarnosti ih se nikad nee odrei. Kad
odlui da od njih odustane, on ih se zaista oslobaa. To izgleda
jednostavno, ali kad se doe do prakse, ovek shvata da to ne moe da
uini, jer mu je njegova patnja ve postala navika; i zato, iako je u svom
umu odluio, on nastavlja da osea isto. Pa opet, da bi se odreklo
nepotrebne patnje, prvi korak je da se o tom odricanju odlui u umu.
Kad ovek to odlui, posle izvesnog vremena e se i odrei; meutim,
sve dok je njegov um hipnotisan tom patnjom, on nee uloiti napor.
P: Ako je se odrekne, ta e dobiti zauzvrat?
O: Zauzvrat e dobiti odsustvo patnje. Zato i ne eli da se odrekne.
P: Koji metod moe da se upotrebi za rtvovanje patnje?
O: Shvatanje vrednosti. Ima, meutim, raznih vrsta patnje. Ponekad
je efikasan nain da se uniti patnja da u vidimo da ona pripada imaginar
nom delu nas. Podela na stvarno i imaginarno je veoma korisna.
Opta ideja je da ne moe da dobije neto ni za ta, mora da
rtvuje neku stvar. Ali, ta da se rtvuje? Neko nee da rtvuje jedno,
neko drugi drugo. Odgovor je: rtvuj svoju patnju - negativna oseanja,
negativnu fantaziju i sve sline stvari. To je veoma dobra rtva, jedino
to je vrlo teka, jer je ovek spreman da rtvuje svo zadovoljstvo, ali
ne i patnju.

P: Kako to moe da se uini? Da li ovek odbija da pomisli na to da

pati?
O: On odbija da prihvati svoju patnju i da prekine svoju patnju. To
je veoma jednostavno. Pretpostavimo da ima neku muku, ili si povreen, ili te je neto uvredilo. Pokuaj da rtvuje tu muku, i videe
koliko si vezan za nju. Zapravo je veoma prijatan doivljaj kad ovek
osea: "Nemam zato da brinem. Niko nije kriv". Ljudi to, meutim,
ne vole, jer to oseaju kao prazninu.
P: Pretpostavljam da je naknada za svaki razvoj prava patnja, jer
znanje donosi patnju?
O: Ne vidim da je to neophodno. Istina je da razvoj znai uveavanje
patnje za odreeni period, ali se na to ne moe gledati kao na cilj ili
neizbeni rezultat. Patnja sama po sebi ne moe da donese nita, ali ako
ovek pamti sebe u vezi s njom, ona moe biti velika snaga. Kad patnja
ne bi postojala, bilo bi je neophodno izmisliti, jer bez nje ovek ne moe
da doe do pamenja sebe. Ljudi, meutim, pokuavaju da pobegnu od
patnje, ili da je maskiraju, ili se identifikuju s njom i na taj nain
unitavaju najjae oruje koje imaju.
P: ta je korisna patnja?
O: Sve dok se ne odreknemo beskorisne patnje ne moemo doi do
korisne. Najvei deo nae patnje je apsolutno beskoristan; mi je imamo
isuvie. Mora najpre da naui da prepozna ta je beskorisna patnja.
Osnovni uslov da se nje oslobodimo jeste da znamo emu slui.
P: Moe li da se kae da je u izvesnoj meri patnja neophodna da bi
se postigla promena bia?
O: Svakako, ali zavisi ta podrazumeva pod patnjom. Nita ne
dobijamo uz zadovoljstvo; od toga moemo da dobijemo jedino patnju.
Svaki napor je patnja; svaki uvid je patnja, jer ima mnogo neprijatnih
uvida u vezi sa nama samima i sa drugim stvarima, a ima i mnogo oblika
patnje. Kao to sam rekao, neke patnje su nepotrebne i beskorisne, sa
nekim drugim patnjama moramo da nauimo da se ne identifikujemo,
a neke patnje su korisne. O patnji prosuujemo po tome da li koristi ili
teti naem radu, pa na stav prema patnji mora da bude sloeniji.
Beskorisna patnja je najvea prepreka na naem putu; istovremeno je
patnja neophodna, i ponekad se dogaa da ljudi ne mogu da rade zato
to se plae patnje. U najveem broju sluajeva je ono ega se plae
imaginarna patnja. U nama je mnogo fantazije i ponekad izgleda teko
da se odreknemo nekih njenih oblika.

P: Da li je patnja, osim fizikog bola, mogua bez lane linosti?

O: Svakako, ali tad ne postaje tako napadna. Kad u njoj pone da
uiva lana linost, ona postaje opasna. Najvei deo nae patnje zasniva
se na identifikaciji, i kad nestane identifikacija, nestaje i naa patnja.
ovek mora da bude razuman, mora da shvati da je beskorisno da pati
ako je mogue da ne pati.
P: Ne razumem kako pozitivno oseanje moe da ima koren u bolu;
pa ipak, neki ljudi koji imaju viziju oigledno dostiu visine pomou
fizike patnje.
O: To je sasvim mogue pomou fizike ili mentalne patnje, pomou
preobraaja. Teorijski govorei, svaka vrsta patnje moe da se preobrazi
u pozitivno oseanje, ali samo ako se preobrazi. Ovakve definicije su,
meutim, opasne, jer e neko narednog trenutka to razumeti u smislu
da se patnja sama od sebe preobraava u pozitivno oseanje. To je
potpuno pogreno, jer se nita ne preobraava samo od sebe, ve mora
da bude preobraeno pomou napora volje i pomou znanja.
P: Moe li alost pomoi oveku da dostigne via stanja svesti?
O: Nijedan izolovan ok ne moe da pomogne, jer postoje mnoge
spone koje nas dre u naem sadanjem stanju. Vano je da se razume
da su neophodne hiljade okova, i to tokom mnogih godina. Samo se
tada lanci mogu prekinuti, a ovek postati slobodan.
P: Kako moe da postoji prava patnja kad kae da emocionalni
centar nema negativni pol?
O: Pri opisivanju oveka u ovom sistemu dolazi se do nemogunosti
da se stvari opiu onakve kakve jesu: mogu da se opiu samo priblino.
To je kao na mapi malih razmera na kojoj se ne moe pokazati relativna
veliina stvari. U nekim sluajevima u opisu ljudske maine su razlike
toliko velike da je bolje da se kae da neka stvar uopte ne postoji nego
da se kae da je jedna stvar vea, a druga manja. Ovo se odnosi na
emocionalni centar. Postoje oseanja koja, iako veoma bolna, nisu
negativna, i za njih postoji centar, ali on zauzima neuporedivo manji
deo u poreenju sa negativnim oseanjima koja nisu stvarna, tako da je
bolje rei da emocionalni centar nema negativni pol.
P: Kako moe da se objasni ogromna koliina patnje koja postoji u
svetu?
O: Ovo je veoma interesantno pitanje. Iz perspektive sistema mo
gue je da se nae u najmanju ruku logino reenje ovog problema. U
okviru organskog ivota ovek se mora posmatrati kao jedan eksperi
ment u Velikoj Laboratoriji. U toj laboratoriji izvreni su svi mogui

eksperimenti, a morali su da budu izvreni pomou patnje da bi doveli

do neke vrste previranja. Na neki nain je patnja za to neophodna; sve
elije u tom eksperimentu moraju da pate, i zato one tee da izbegnu
patnju, da je smanje na najmanju moguu meru ili da pobegnu. Ako
neke od tih elija prekinu tu tenju i dobrovoljno prihvate patnju, one
mogu da je se otarase i postanu slobodne. Patnja, dobrovoljna patnja,
moe da postane kolski rad. Nita nije tee, a istovremeno nita ne
moe da stvori vie energije nego dobrovoljna patnja. Ideja razvoja je
da se stvori unutranja snaga - a kako da ovek sebe isproba bez patnje?
S jedne strane, itav organski ivot slui planetarnim ciljevima. S druge
strane, on postoji samo radi onih koji pobegnu. Zato on ne postoji samo
da bi hranio Mesec. Ta patnja je najvii proizvod, a sve ostalo su samo
nusproizvodi; ono to je najvie uvek je najvanije.
Daleko smo od toga da razumemo ideju patnje, ali ako shvatimo da
se male stvari mogu postii pomou male patnje, a velike pomou velike
patnje, razumeemo da je to uvek srazmemo. Moramo, meutim, da
razumemo jedno - mi nemamo prava da izmiljamo patnju. Takoe,
ovek ima pravo da prihvati patnju za sebe, ali nema pravo da je prihvati
za druge ljude. U skladu sa svojim pogledima na ivot, ovek pomae
drugima, samo to mora da razume da pomo nee umanjiti patnju, da
ne moe da promeni poredak stvari.
P: Zar ne bi trebalo da radimo radi osloboenja od patnje?
O: Onoliko koliko moemo, ali postoji patnja koje se moe os
loboditi i ona koje se ne moe osloboditi jer se zasniva na krupnijim
uzrocima. Ljudi koji spavaju moraju da pate; moda je u toj patnji
najvei kosmiki smisao, jer ih jedino patnja na kraju moe probuditi.
Ako bi svoj ivot mogli da urede tako da u snu budu sreni i zadovoljni,
nikad se ne bi probudili. To je, meutim, samo pria, jer se stvari i
onako ne mogu promeniti.
P: Da li postoji odreena koliina patnje koja e biti doneta u svet?
O: Verovatno u svrhu mogue evolucije svako mora da bude
okruen ogromnim mogunostima za patnju. Evolucija zavisi od ovekovog stava: da li e prihvatiti patnju i pokuati da se sa njom ne
identifikuje. Moda je itav taj zakon stvoren kako bi on mogao da
postane snaniji, jer se snaga moe stvoriti samo patnjom.
P: Da li je dobro da jedna osoba pati za drugu?
O: Niko ne moe da pati za drugog; ako imam zubobolju, nee me
manje boleti ako je dobije i ti.
P: Rekao si da je ovek eksperiment?

O: ovek je posebno nainjen za evoluciju - on je specijalni

eksperiment nainjen radi samorazvoja. Svaki ovek je eksperiment, ne
svi ljudi.

Sada moramo da se vratimo praktinim stvarima i prouavanju

linog rada. Neophodno je da se razume odgovornost u individualnom
radu, jer kad ovek pone da razumeva neto, da formulie odreene
elje u vezi sa radom, njegova odgovornost prema sebi raste. to vie
ovek razume, to mu je vea odgovornost, jer ako nita ne zna i ne
pokuava da radi, ne moe da naini ozbiljnu greku. Ali, kad pone da
radi, on moe, da tako kaemo, da zgrei protiv rada; a kad ovek ini
greke, to moe da prekine njegov individualni rad. Zato njegova
odgovornost poinje onog trenutka kad zapone rad. Mora da se razume
da je ta odgovornost veoma velika, jer se sve rauna: sve to ovek kae
ili uini, sve to ne kae ili ne uini, sve se broji i rauna za ili protiv
njega. To nije proizvoljno: to je u samoj prirodi stvari. Same stvari to
ine takvim.
Da bi se neto uinilo, da bi se neto postiglo, neophodno je da se
istovremeno radi u mnogim pravcima, inae se ovek zaglibi. Ako
propustite jedan ili dva pravca, morate da se vratite i opet ponete od
poetka; ne moe se birati u kom pravcu ete raditi. Pretpostavimo da
morate da radite u pedeset pravaca, a vi odbacite tri koji vam se ne
sviaju i radite u etrdeset sedam pravaca. Tada ete, pre ili kasnije,
morati da se vratite i opet ponete ispoetka na svih pedeset pravaca,
jer vas posle izvesnog vremena onih etrdeset sedam ne mogu odvesti
nikud dalje. Pod tim pravcima podrazumevam pokuaj da pamtimo
sebe, da se ne identifikujemo, da ne izraavamo negativna oseanja i
tako dalje. Pretpostavimo da prihvatite sve te pravce, a ostavite jedan,
onaj koji se tie prianja - to e pokvariti sve. Ili, ako ih sve prihvatite,
a sledeeg jutra zaboravite - opet neete nikuda dospeti. Zato ne
moemo da postignemo prave rezultate. Ponemo dobro, a narednog
trenutka zaboravljamo i kaemo sebi: "Ne mogu da imam na umu
pedeset stvari odjednom".
P: Kako moemo da poveamo oseaj odgovornosti?
O: On mora da se zasniva na vrednovanju. Ako neto uvaava,
imae oseaj odgovornosti.
P: Rekao si da je jedna od naih najveih tekoa formativno
miljenje. Nemani ni najmanju ideju kako da ne mislim formativno.

O: Misli to najbolje moe i onda uporedi rezultate - kad tvoje

miljenje daje rezultat, a kad ne. Na taj nain e dospeti do boljeg
razumevanja, u svakom sluaju boljeg nego kad bi o ovom pitanju samo
razmiljao. Definicije ti nee pomoi: elja za definicijom je samo
izgovor. Ako se nae u veoma tekoj poziciji, mislie najbolje to
ume kako da se iz nje izvue. Misli na taj nain.
P: Da li je neophodno da stvari drugaije opaamo pre nego to
budemo u stanju da drugaije mislimo?
O: Stvari ne moemo da opaamo drugaije dok ne mislimo dru
gaije. Mi vladamo samo svojim mislima; nad svojim opaanjem
nemamo kontrolu. Opaanje posebno zavisi od stanja svesti. Ako je
ovek dovoljno dugo budan, moe da opazi mnoge stvari koje sad ne
opaa. To ne zavisi od elje ili odluke.
P: Da li je svako miljenje formativno, izuzev onog kad nastojimo
da pamtimo sebe?
O: Ne, uopte ne, ali je veliki deo naeg miljenja formativan.
Meutim, kad mislimo o ozbiljnim stvarima, kao to su ideje ovog
sistema, ili ne moemo da mislimo, ili nam miljenje nije formativno.
Formativno miljenje je uvek jadno, ali u nekim problemima je smeno.
P: Jednom si rekao da razmiljanje o velikim idejama ovog sistema
moe da bude nain da se prekine identifikacija. Ne vidim zato je to
tako i zato identifikacija obavezno kvari miljenje?
O: Zato to idenifikacija miljenje ini uskim i manjkavim, ona te
vezuje, ne moe da misli, ne moe da izvodi zakljuke. Ona sniava
nivo normalne ljudske sposobnosti. to se tie toga zato razmiljanje
o velikim idejama sistema prekida identifikaciju, to je zato to o njima
ne moe da misli ako se s njima identifikuje. Takvo razmiljanje ne
bi dalo nikakav rezultat. Kad neto prouavamo, nastojimo da razumemo, to podrazumeva nov nain miljenja. Onog trenutka kad se
vratimo starom nainu, mi se identifikujemo.
P; Rekao si da formativno miljenje uvek radi sa suprotnostima; ali
mi ne poznajemo nita drugo osim suprotnosti.
O: Ne uvek - rekao sam da je to jedna od osobina formativnog
miljenja. A kad mislimo, moramo da mislimo o samom predmetu, a
ne o njegovoj suprotnosti.
P: Ali ako elim da znam odreenu stvar, moram da znam ta ona
nije.
O: Uopte ne mora. Moe da zna ta je ovo ili ono a da ne pravi
spisak ta to nije. Sasvim je pogreno optuivati sebe da mora da

koristi tako nezgrapan metod miljenja, jer bi na taj nain o svakoj

sitnici morao da misli dve godine. Moe da misli o stvarima bez
suprotnosti - jednostavno o tome ta one jesu. Formativno miljenje nije
miljenje. Nikad ne zaboravi da formativno miljenje moe da slui
mnogim korisnim ciljevima, ali ne za razmiljanje.
P: Ljudi broj 1 ive itave svoje ivote sa formativnim aparatom.
Znai li to da njihovo bie uopte ne raste od poetka ivota?
O: Ne samo ljudi broj 1, ve i broj 2 i 3 mogu da ive samo sa
formativnim aparatom. Najvei broj ljudi i ne koristi nita drugo.
Naravno da kod njih postoji izvestan rast bia, samo on nije, da tako
kaemo, individualan, ve masovan, u smislu deteta i odraslog oveka.
Njihovo bie, meutim, ne raste iznad odreenog nivoa, a nas zanima
rast bia u pravcu oveka broj 4.
Prirodno je da se raste na uobiajeni nain; to, meutim, ne menja
nivo bia. A ak i taj prirodni rast moe da bude prekinut.
P: Primetio sam, kad postavim pitanje, moj um radi dok se odgo
vara, i kao rezultat ne sluam. ta je uzrok tome?
O: Ba tako. To je prosto asocijativno miljenje, mehaniko mi
ljenje. Prirodno, ako neto pita i eli da zna odgovor, mora da
prekine asocijacije i uzme ono to je reeno, a tek potom o tome misli
i poredi. Ako ne prekine asocijacije, odgovor ti dolazi izmean sa
tvojim sopstvenini mislima, ne tano onako kako je reen. Zato nikad
ne dobija pravi odgovor. Borba protiv asocijativnog miljenja je jasan
pravac u radu. Ako neto prouava, neto slua ili pokuava da
razume neto, mora da to ini slobodnim umom. Ako istovremeno
nastavlja sa sopstvenini razmiljanjem, um ti nikad nee biti slobodan
da to prati.
P: Zato se radije pita "zato" nego "kako"?
O: Zato to je to lake, mehanikije, vie smo na to navikli. Da bi
se pitalo "kako", potrebno je razmiljanje; mora da svoje pitanje
formulie na ispravan nain. A "zato" se moe pitati bez razmiljanja.
P: Reeno je da je jedan od metoda za borbu protiv negativnih
oseanja drugaije razmiljanje. Ne razumem potpuno ta znai misliti
drugaije.
O: To znai uzeti neki objekat koji izaziva oseanja i razmiljati o
njemu pokuavajui da ne opravdavamo sebe ili optuujemo druge. To
bi bilo drugaije razmiljanje. Iako postoje negativna oseanja koja se
ne mogu unititi na taj nain, u svakom sluaju prvo treba pokuati ovim
metodom.

P: Uvideo sam da moj um najvei deo vremena okupiraju trivijalne

misli. Da li bi bilo dobro da se ui neki teak jezik, na primer ruski, o
kojem bi ovek mogao da razmilja dok obavlja neki isto mehaniki
rad?
O: emu to? Posle izvesnog vremena imao bi pogreno miljenje
na ruskom!
P: Postoji li neki nain da moemo jasnije da se seamo onog to
smo razumeli kad smo bili u boljem stanju?
O: To je veoma vana stvar, ali ja ne znam nikakav poseban metod.
Ti trenuci se moraju povezati. Pogledaj unazad, pokuaj da uporedi.
To je posebno vano u odnosu na odreena pitanja. Na primer, moda
si razumeo neto to nisi mogao da razume pre pola godine; u prolosti
su, meutim, moda postojali trenuci kad si takoe neto razumevao u
vezi sa tim. Pokuaj da zapamti te trenutke i da ih povee.
P: Da li razumevanje neke ideje ili termina varira u zavisnosti od
nivoa bia?
O: Svakako. Ljudi razumeju u skladu sa svojim nivoom, svojom
sposobnou - ne u skladu sa znaenjem stvari.
P: Moj problem je to mi nijedna ideja nije potpuno jasna.
O: Nemogue je da se ideja uini jasnom formativnim razmiljanjem
i reima. Ljudi misle da neto razumeju kad mu daju naziv, ali ne
uviaju da je to vetako. Kad moe da oseti tu stvar i da je proveri
pomou vie svesti i vieg uma, tek tada moe da kae da je ona zaista
istinita i da zaista postoji. A u kolama se ne radi sa obinim intelek
tualnim idejama. To znai da te ideje, na primer ideja o pamenju sebe,
nisu jasne bez viih centara, jer se bez viih centara ne moe doi do
istine. kole su delo viih centara; one nam daju neto to sami ne
moemo da dostignemo, budui da smo u stanju da koristimo samo
obini um. A obini um ima jasne granice i ne moe da pree preko
njih. On moe da sakuplja materijal, zaboravi ga, ponovo sakupi i
ponovo zaboravi, i svede sistem na besmislicu time to ide suvie ravno
u jednom pravcu.
Kad se nae u stanju koje se pribliava viem emocionalnom centru,
bie zapanjen koliko moe da razume odjednom - a zatim se vraa
u svoje uobiajeno stanje i sve zaboravi. Istrajnim pamenjem sebe i
izvesnim drugim metodima moe da doe do vieg emocionalnog
centra, ali nee biti u stanju da zadri to to si tad razumeo. Ako to
zapie, kad ga kasnije bude itao pomou intelektualnog centra,
izgledae ti besmisleno.

P: Ponekad dok sam nastojao da pamtim sebe imao sam udan oseaj
u vezi s neivim objektima, kao da imaju neku vrstu svesti koja
predstavlja njih same.
O: Odbaci mogunost fantazije. Recimo jednostavno da si osetio
neto novo u stvarima. Meutim, kad to objanjava, poinje da
fantazira. Ne pokuavaj da objasni, jednostavno to ostavi. Ponekad
na taj nain moe da oseti udne stvari, ali objanjenja su uvek
pogrena zato to osea pomou jednog veoma dobrog instrumenta, a
objanjava pomou drugog koji je vrlo nezgrapna maina i nije u stanju
da zaista objasni.
P: Izgleda da se sve vraa na isto pitanje - kako biti oseajniji.
O: Ne moemo da pokuavamo da budemo oseajniji - to vie
pokuavamo, to manje emo biti oseajni. Moe da pokua da bude
svesniji, a ako postane svesniji, postae i oseajniji. Mora da misli
o tome kako da stekne vie energije da postane svesniji. To bi bilo
pravo pitanje, a odgovor bi bio da najpre mora da zapui rupe i
pokua da stekne vie energije sluajui sve odrednice koje dobija u
radu - sve. Nemoj da se koncentrie samo na jednu; uvek moe da
nae neto to nisi uinio.
P: Ponekad oseam da sam u stanju da se koncentriem, ali ne znam
ta da radim. Samo razmiljam o malim stvarima i to opet nestane.
O: Materijala za rad na sebi uvek ima vie nego dovoljno; to se tie
toga ta da radi, to ti nikad ne moe nedostajati. Pokuaj da zaustavi
misli - to je lako i korisno. Ako nema energije da to uini, mora da
je sakupi borei se protiv mehanikih navika i slinih stvari. To e u
dovoljnoj meri akumulirati energiju za napor da pamti sebe ili napor
da zaustavi misli.
P: Da li je meditacija, onako kako se u njoj govori u indijskoj
literaturi, isto to i pamenje sebe?
O: Te knjige govore o meditaciji, ali takoe govore da ovek mora
da radi pod vodstvom uitelja. Mi proitamo jednu stvar, a zaboravimo
drugu; mislimo da smo u stanju da prouavamo meditaciju ili da i sami
meditiramo. Ako si u stanju da pamti sebe, moe da meditira; ako
nisi, ne moe. Pamenje sebe znai vladanje mislima, drugaije stanje.
Meditacija je delovanje razvijenog uma, a mi je pripisujemo sebi. Bilo
bi veoma dobro da moemo da meditiramo, ali ne moemo; pamenje
sebe je put do meditacije. Ne moe se poeti od kraja; mora da pone
od poetka, kao i u svemu drugom. ta "meditacija" znai za nas?
Razmiljanje o sistemu; pokuaj da se ideje poveu i sistem

rekonstruie. To je "meditacija", a ne samo razmiljanje o jednoj rei

ili jednoj ideji.
P: Kad pokuavam da mislim o nekoj odreenoj ideji sistema uvek
mislim istu stvar koju sam mislio i ranije. Tome ne mogu da se oduprem.
O: To je tehnika strana. Mora da oproba razne naine. Moe da
se koncentrie na jednu ili drugu stranu predmeta, ili da uzme jednu
ili drugu taku gledita, ili da pokua da to objasni nekom drugom.
Ako ti je teko da misli o nekom odreenom objektu, moe uvek da
zamisli da to pokuava da objasni nekom drugom. Ali, mora da
zamisli sebe kako to objanjava razliitim ljudima - ljudima koji imaju
pripremu ili su bez pripreme, religioznoj osobi, osobi naunikog uma
i slino. Mora svakom da objasni razliito, u skladu sa tim kome
objanjava. Zatim, uvek je veoma korisno da se razdvoji ono to si
znao ranije od onog to si nauio iz sistema. To je veoma vano. Ako
to ne razdvoji, uvek e u razmiljanju meati stvari. Neophodno je da
zna ta si znao ranije, ta si negde proitao, a ta si dobio ovde.
Ima jo jedna stvar koju moe da uini - moe da za sebe sastavi
program miljenja. Nadi sopstvene teme, o kojima bi voleo da ra
zmilja, ili teme za koje misli da bi ti bile korisne, ili stvari koje ne
razume ali bi voleo da naui da o njima razmilja. Sve je to korisno.
Potom, ako ima vremena, misli o njima dva ili tri puta dnevno.
P: Pokuao sam sa tim zamiljenim razgovorom koji predlae, ali
nisam bio u stanju da ga dovoljno dugo odrim.
O: Ti zamiljeni razgovori moraju da se odvijaju po planu; ne moe
da ih pone sa bilo koje take. Moe da izmisli neku situaciju i sebe
navede da govori nekoj izmiljenoj osobi, ili nekom koga zna, i da
mu neku posebnu temu objasni u skladu sa tim kakvaje on vrsta oveka.
To moe da pomogne. Ne pokuavaj, meutim, da dri predavanje predavanje e neminovno postati formativno.
P: Moj problem je to razgovaram u svom umu. Da li e mi ti
zamiljeni razgovori pomoi da radim protiv ove navike?
O: Da, oni mogu da budu korisni, ili moe da razmilja o idejama
sistema, da postavi sebi odreene zadatke. Drugi prilaz je da vidi da
li su ti mentalni razgovori korisni ili beskorisni. Oni mogu da budu
korisni, ali su veinom beskorisni. Kao i u sluaju svih mehanikih
navika, vrlo je teko da se bori protiv njih. Ili to uopte ne primeuje,
ili si priao sa sobom dva sata pre nego to si to primetio; zato mora
imati boljeg straara da zazvoni na uzbunu kad pone. To znai biti
budniji.

P: Oseam da bi se neto moglo postii ako bi ovek mogao da se u

jednom trenutku sea veeg dela sistema umesto samo odlomaka.
O: Sasvim tano. Zato e, posle izvesnog vremena, videti da je
korisno da radi sa novim ljudima i objasni im stvari, jer ne moe da
ima dovoljno veliki deo sistema pred oima ako ga na ponovi u celini,
a to moe da uini samo kad stvari mora da objasni novim ljudima
i odgovara na njihova pitanja. Nije neophodno da se dre predavanja
i imaju velike grupe; neto korisno se moe uraditi i sa jednim, dva ili
tri oveka.
P: Nedavno sam vie nego obino bio nezadovoljan sobom i nedos
tatkom rezultata koje sam postigao svojim naporom. ta da uinim?
O: Ne sme sebi da dopusti da se identifikuje sa tim negativnim
oseanjima i razoaranjima; to je najgora mogua stvar. Misli o neemu
veselom. Moe, na primer, da misli o bilo kojoj tenu u okviru sistema
i da poredi ta si o tome ranije mislio, a ta misli sada. Videe da si
dobio neto, i jo neto, i jo neto. To e ti pomoi da se bori.
P: Da li primer sa iglenim uima u Jevandelju znai da kad iden
tifikacija prestane, ovek ima anse?
O: To jednostavno moe da bude pogreno vrednovanje; ili moe
da bude previe rei, veliki teret rei, tako da ovek ne moe da proe.
P: Da li u svom sadanjem stanju moemo da znamo za istinsku
ljubav, odanost ili posveenost?
O: Za nas su te stvari relativne. Moemo da ih imamo vie ili manje.
Ne moemo ih, meutim, poznavati ni na kakav apsolutan nain.
P: Nalazim da je teko da se razume da u ovom sistemu za veru nema
mesta. Sigurno je neophodno da se veruje da sistem ima mogunost da
oveka naini svesnijim?
O: To nee pomoi - ba naprotiv. Mora da pokua da to proveri
i da svoj stav zasniva na injenicama, ne na veri. Ako uini makar
desetinu onog to je predloeno, ubrzo e imati injenice, a potoni e
svoje dranje moi da zasniva na injenicama, ne na teorijama. Vera
je pasivna stvar. Moramo da sve proverimo, da nita ne prihvatamo na
osnovu vere. Jer, vera je za druge puteve - na etvrtom Putu ona bi bila
slabost, pokuaj da se izbegne rad. Umesto da nastojimo da znamo, mi
bismo verovali. Samo ono to sam ovek uvidi da je istinito moe biti
prava osnova.
Moramo da razumemo da je vera, u pravom smislu, stanje koje je
vie nego oseanje. Ona je pozitivno oseanje, i u tom smislu gledano,
pripada viem nivou koji mi, poto smo ljudi 1,2 i 3, jo nismo dostigli,

pa zato ne znamo ta vera znai - za nas je to samo re. Vera mora da

se usmeri prema velikim stvarima, a ne da se primenjuje na sitnice u
obinom ivotu. Kad ljudi koriste ono to mi zovemo "vera" u slua
jevima kad bi morali da znaju, to je naprosto lenjost.
Mogu da postoje razliite vere - one mogu biti na razliitim nivoima.
U skladu sa podelom oveka na sedam kategorija, moe da postoji
sedam vrsta vere, pa je zato teko da se govori u ovim terminima.
P: Zato bih eleo da se promenim ako ne verujem da za to postoji
razlog?
O: Ne da veruje, ve da zna. Ako samo veruje, nita nee uiniti:
Ako shvati u kakvom si stanju, pokuae da se izvue. To e,
meutim, biti zasnovano na injenicama, na zapaanjima, ne na verovanju.
P: Koji centar se koristi za veru?
O: Prava vera je vie oseanje, koje pripada viem emocionalnom
centra. U naem obinom emocionalnom centra moe da postoji samo
imitacija vere. Prava vera ne podrazumeva samo oseanje, ve takoe
i znanje.
P: Pala mi je na pamet ideja da na rad na sebi vodi prema spasenju,
prema besmrtnosti.
O: Velike rei. Da si, meutim, rekao da nas vodi prema tome da
manje pravimo budale od sebe, razumeo bih te. Neprestano od sebe
pravimo budale zato to spavamo.
P: Zar ne postoji neki deo nas koji preivljava telesnu smrt?
O: To je vrlo interesantno i vrlo vano pitanje. Ti tako jednostavno
pita o tome ta se deava posle smrti, kao da o tome moemo da znamo.
Svo iskustvo itavog ljudskog roda pokazuje da ne moemo da znamo
ta se deava posle smrti, jer bismo inae o tome znali neto pouzdano.
Poto ne znamo nita, to definitivno dokazuje da u ovom stanju svesti,
sa obinim centrima, ne moemo da doemo do istine, ve samo
stvaramo teorije. Najpre pokuaj da shvati da je naa mo spoznaje,
naa sposobnost da znamo, ograniena naim stanjem svesti. U tom
stanju svesti mi moemo da znamo samo odreene stvari i imamo
odgovore samo na odreena pitanja. Ako bismo eleli da znamo vie,
uvideli bismo da ne moemo - u svakom pravcu prouavanja bismo
praktino zapali u orsokak. U nekim sluajevima bi taj zid ostao tano
na istom mestu, kao u pitanju o ivotu posle smrti - o tome ne znamo
nita vie nego ovek kamenog doba. Moemo jedino da mislimo o tome
kako emo, ako steknemo vie stanje svesti i upotrebimo vie centre,

moda dobiti konkretan odgovor na to pitanje. Svoj ivot poznajemo

od roenja do smrti. Ako elimo da znamo ta je bilo ranije i ta e biti
posle - ako u tom pogledu postoji pre i posle - moemo samo da se
nadamo da emo u boljem stanju svesti, koristei usavrenu mainu,
biti u stanju da razumemo. Pitamo sebe o tim stvarima, a ne shvatamo
da ovakvi kakvi smo ne moemo da damo odgovor. Ima mnogo slinih
pitanja.
Neophodno je da se shvati koliko je mnogo stvari do kojih smo u
svom razmiljanju doli nereivo za na um. Kad ovo shvatimo, to e
nam pomoi da uvidimo da moramo da zaponemo od problema koje
je mogue reiti. Mnogi ljudi, ne mislim u radu, mada ih i tu ima mnogi ljudi svu svoju energiju troe na te nereive probleme. Oni
iznalaze sva mogua reenja, pokuavaju da o njima misle na ovaj ili
onaj nain, ali je to potpuno beskorisno. Jednu stvar moe da razume
ako razume neku drugu, a treu ako si razumeo prethodne dve. Za sve
postoji nain, ali nekim problemima moemo prii obinim umom, dok
druge moramo ostaviti po strani i ekati dok ne postanemo svesniji i
dok ne budemo u stanju da za miljenje koristimo bolje maine.
U uobiajenom miljenju, u uobiajenoj filozofiji i psihologiji,
pomenuto pitanje se nikad ne postavlja, ili se postavlja u tako nejasnom
i konfuznom obliku da tu nema pomoi. Mi, meutim, znamo vie
podela, vie koraka, i to znanje moramo da upotrebimo. To e nam
pomoi da praktinije mislimo kao i da izbegavamo beskorisne apstrak
cije i pokuaje da reimo probleme koje sada ne moemo da reimo.

POGLAVLJE XV
Ideja ezoterije - Logiki i psiholoki metod razmiljanja - Objanjenje
psiholokog metoda - ta se podrazumeva pod idejom ezoterije Odreene vrste ezoterikih ideja postaju dostupne samo u tekim
vremenima - Neophodnost jedinstva - Materijalnost znanja - Veliko
znanje i po emu se ono razlikuje od obinog znanja - Sakupljanje
znanja - kole - Moe li ovek da utie na spoljanja zbivanja? Prouavanje ivota - Valni dogaaji u ivotu i njihov ulicaj - Subjektivni
putevi i objektivni put - Stavovi kao sredstvo da se dobiju drugaiji
uticaji - Procenjivanje dogaaja u ivotu - Postepeno nestajanje B
uticaja - Zato se smanjuje uticaj ezoterijskih krugova? - Nedostatak
pripreme - Sistem i kako se do njega dolo - Razliite razmere - Smrt
kola i neophodni uslovi za njihovo postojanje - Odnos ovog sistema
prema hrianstvu - Umreti i roditi se - Molitva - Sugestije za
prouavanje molitve "Oena"
Dao sam vam optu ideju o osnovnim principima sistema i do
danas je teite naeg rada, bar praktinog rada, bilo u nama samima.
Danas elim da vam dam iru perspektivu.
Neophodno je da se razume ideja ezoterije i da se shvati zato
odreeni ljudi tu ideju mogu da razumeju, a drugi ne. Moramo da znamo
ta znai ezoterija, ta je u nju ukljueno, ta ona iskljuuje, ta je sa
mom povezano i ta moe da slui kao neka vrsta probe ili znaka za
prepoznavanje ljudi koji mogu da je razumeju.
Nekim ljudima ideja ezoterije izgleda apsurdna, neverovatna. Za
njih ezotenja ne samo da ne izgleda vredna, ve ak i nemogua. Za

druge je, meutim, ideja ezoterije neophodna i vana. Razlog za ovo

treba traiti u razlici koja je u metodu. Svi naini moljenja mogu se
podeliti u dve kategorije: logiko miljenje i psiholoko miljenje, a
sposobnost ili nesposobnost da se koristi psiholoki nain miljenjajeste
od presudne vanosti. Bolje je koristiti logiki metod nego nikakav, ali
je on veoma ogranien. Koristan je u sudnicama, ali nedovoljan za
razumevanje. Za logiko miljenje ezoterija je nemogua, ali za psiho
loko miljenje, koje uvia psiholoku prirodu stvari, ideja ezoterije
proizilazi iz mnogih injenica koje se mogu posmatrati. Zato psiholoki
metod moe oveka dovesti do ideje ezoterije i moe voditi do dokaza
za njeno postojanje - svakako, subjektivnih dokaza, ali ipak dokaza. A
oni, zauzvrat, mogu oveka dovesti do uvida u neophodnost sistema ili
do uenja ezoterikog porekla. Psiholoki metod mu daje mogunost
razumevanja ideja takvog sistema i vodi ga uvianju neophodnosti tri
pravca rada i njihovog razumevanja.
Najpre moramo da razumemo razliku izmeu logikog i psiholokog
metoda i utvrdimo koji je koji.
Psiholoki metod ne moe da se definie; moemo, meutim, da
naemo primere njegove primene, njegovog delovanja. Moemo da
vidimo kako psiholoki metod otvara nove puteve razmiljanja i kako,
koristei ga, poinjemo da razumevamo mnoge stvari.
Kada smo, pomou psiholokog metoda, nainili opti pregled
uenja koja pokazuju da im je poreklo ezoteriko, upoznaemo, manje
ili vie, osobine uenja koje se moe nazvati ezoterikim i biemo u
stanju da o ovom sistemu razmiljamo na ispravan nain i da njegove
principe primenimo u praksi.
Psiholoki metod polazi od dve pretpostavke. Prva je da stvari imaju
svoje unutranje znaenje. Druga je da su stvari povezane; samo izgleda
kao da su one odvojene. Stvari zavise jedne od drugih, jedna prema
drugoj stoje u odreenom odnosu, meutim logiki metod razmilja o
svakoj stvari zasebno. Prema tome, psiholoki metod sve prouava,
prvo, iz perspektive njegovog unutranjeg znaenja, i, drugo, nalazi
slinosti u razlikama. Osnova ovog metoda, i osnovna stvar po kojoj se
razlikuje od uobiajenih metoda jeste uvianje relativnosti uma - razu
mevanje tipa i vrste uma koji se upotrebljava, i uvianje da se u jednom
stanju uma stvari mogu razumeti na jedan, a u drugom na drugi nain.
Za logiki um sve je sigurno i jedinstveno. Psiholoki metod, meutim,
pokazuje da je svaka stvar, svaki zakljuak, svaka dedukcija samo
mentalna slika i da je puki proizvod rada naeg uma. Da bi se razlikovale

i poredile stvari, da bi se u njima nala relativna vrednost i uvidelo koja

je via a koja nia, mora se poi jedino od uvianja mogunosti razliitih
umova. Kad poredite ideje, recimo odreene ideje iz Novog Zaveta, iz
Upaniada, ili neke koje se pripisuju Pitagori ili Platonu sa naunim
idejama i filozofijom, ponekad moete da iskusite taj uvid da postoje
umovi na razliitim nivoima.
Ono to elim da razumete jeste to da ak i koristei obino znanje
moete da doete do zakljuka o relativnoj vrednosti ideja i da uvidite
da je polazna taka ideja da na obini um nije jedini um koji postoji.
Vidite da li moete da naete neke primere psiholokog metoda; ako
ne moete da ih vidite sada, morate kasnije da pokuate da naete
primere sluajeva u kojima ste imali nove mogunosti razumevanja.
P: Hoe da kae, kad nas nisu vodile spoljanje slinosti meu
injenicama?
O: To je jedan aspekt. Ako se sretne sa tim, znae ta je psiholoki
metod, a ta nije.
P: Da li je psiholoki metod korienje intelektualnog dela intelek
tualnog centra?
O: Ne, nije ba tako. to vie centara i delova centara koristi, to je
psiholoki metod bolji. On obuhvata korienje svih moi koje ima.
Logiki metod obuhvata samo korienje mehanikog dela intelektual
nog centra.
P: A ezoteriki metod je korienje viih centara?
O: Ne, on je korienje sistema. Ti ne moe da koristi vie centre,
ali moe da koristi sistem.
P: Da li je psiholoko miljenje jedino mogue kad sve nae funkcije
ispravno rade?
O: Moramo da ponemo ovakvi kakvi smo. Ne moe se ekati dok
se ne promenimo, jer ako tako radimo, nikad se neemo promeniti; a
ako se menjamo mehaniki, menjamo se iskljuivo nagore.
P: ta prvo moramo da nauimo kad nastojimo da razmiljamo
psiholoki? Oseam da je to vie nego to mogu da uinim.
O: Kad kae da je to vie nego to moe da uini, ti misli na
dovren proces. Ja govorim o samom procesu, o poetku rada. Ako
kae da je to iznad tvojih moi, da ne moe nita da uini i slino,
prirodno da se nita na dogaa. To je opet ta navika da mislimo u
apsolutnim kategorijama.
P: Koje su sutinske osobine ezoterije?

O: Teko je da se govori o sutinskim osobinama, jer to zavisi od

toga u kom smislu uzima tu re. Re "ezoterijski" znai unutranji.
Ezoterija u sebe ukljuuje ideju o unutranjem krugu oveanstva. Sea
se kako je opisano da se oveanstvo sastoji od etiri kruga - ezoterikog, mezoterikog i egzoterikog - i spoljanjeg kruga u kome mi
ivimo. Ideja ezoterije podrazumeva prenoenje znanja; ona pretpos
tavlja postojanje grupe ljudi kojima pripada odreeno znanje. To ne
srne da se razume na nekakav mistiki nain, ve mnogo odreenije,
konkretno. Izmeu spoljanjeg i unutranjih krugova postoji velika
razlika. Na primer, mnoge stvari koje mi elimo da stvorimo mogu da
postoje samo u unutranjem krugu, stvari kao to su pozitivna oseanja,
razumevanje meu ljudima, odreena vrsta znanja; sve to pripada
unutranjem krugu. Mislim da je to dovoljno da se razume ideja
unutranjeg ili ezoterikog kruga.
P: Razumem da je primarna osobina ezoterikog znanja da je ono
skriveno i da ga ovek ne nalazi lako. Kako onda moemo da prepoz
namo ezoterijsko znanje ili ezoterijsku kolu?
O: Mi prouavamo sistem za koji pretpostavljamo da je ezoterijski,
pa emo uz njegovu pomo biti u stanju da to prepoznamo. A iako je
ezoterijsko znanje skriveno od obinog ivota, ono se moe pronai.
Ono nije skriveno apsolutno, tako da ga niko ne moe nai, jer inae ne
bi imalo smisla. To bi bilo suprotno njegovim ciljevima i pokvarilo bi
rezultate njegovog postojanja. Jedini smisao skrivenog znanja je da ono
moe biti naeno; vana je stvar kako da ga prepoznamo. Uz pomo
ovih ideja, poredei ono to moe i ono to ne moe da se otkrije na
uobiajeni intelektualni nain, i poreenjem toga sa sistemom, biemo
u stanju da sa izvesnim stepenom verovatnoe odredimo nivo znanja sa
kojim se sreemo.
Ako istoriju posmatramo kao niz odvojenih zbivanja, nikada ne
emo nai dokaze za postojanje ezoterije. Spolja gledano, jedna stvar
sledi drugu bez vidljive povezanosti. Ali, ako znamo da su te stvari
povezane, i potraimo veze, otkriemo da su one skrivene ispod po
vrine. Na primer, mnoge znaajne istorijske promene dogodile su se
naizgled ni iz ega, bez neke najave, bez uzroka. U Staroj Grkoj ne
postoji nita to bi moglo da objasni sedmo stolee pre nove ere. U
osmom i devetom veku pre nove ere nije se dogodilo nita to bi jasno
vodilo ka tome; direktnog pravca razvoja nema.
Takoe, u praistorijskoj umetnosti, to e rei u svemu to je starije
od deset hiljada godina, ne postoji nita to bi spolja moglo da objasni.

na primer, pojavu Velike sfinge. Ona je po zamisli vea i po nivou via,

i, da tako kaemo, mudrija (mada to nije prava re) od svega to znamo.
Ko ju je napravio? Zato se dela takve umetnosti nalaze u pustinji?
Uzmimo onda literaturu, posebno na istoku. Moemo da naemo
takve stvari kao to su velike indijske poeme i Novi Zavet, koji su vieg
nivoa od svega to znamo. Ne postoji nita to im je slino, nikakvo
obino objanjenje za to - sve te stvari su apsolutno jedinstvene. Ako
ih uzmemo odvojeno i pretpostavimo da nemaju unutranjeg znaenja,
one se ne mogu objasniti. Ako, meutim, nastojimo da upotrebimo
psiholoki metod, pronai emo vezu.
Pokuaj da razmilja o ezoteriji, kako je ona mogua, u kakvom
obliku moe da postoji, u kakvom obliku ne moe. Moe da se proita
o tajnim drutvima na Istoku, ili Tibetu, o postojanjima tajnih bi
blioteka, o grupama ljudi koji ive na skrivenim mestima i uvaju
drevno znanje. To je grub nain razmiljanja. Nema nieg nemogueg
u ideji da postoje takve grupe ljudi. Ideja ezoterije je, meutim, mnogo
suptilnija. Ona ne zahteva tajna drutva. Ideja o tajnim drutvima je
uproen nain miljenja. Sasvim je mogue da ovde na Zemlji postoje
ljudi koji poseduju mnogo vee znanje nego mi, a ako to znanje imaju,
tajna drutva im nisu potrebna. Oni ne moraju da ive u planinama mogu da ive bilo gde.
P: Da li je neophodno da se poznaje ezoteriko uenje da bi se
prepoznalo prisustvo ezoterikih ideja?
O: Ne, ezoterijske ideje mogu da se prepoznaju pomou psiholokog
metoda. Samo uz pomo psiholokog metoda moe da otkrije neto
vie u sistemu kojeg zna.
P; Zato moramo da koristimo psiholoki metod?
O: Za psiholoki metod nije potrebno posebno znanje. U njemu je
neophodno jednostavno miljenje, ali ne skueno uobiajeno miljenje.
Logiko miljenje je usko, a psiholoko je ire - ono ne poredi samo
dve stvari, ve moda ak i pet. Logiko miljenje uvek ima posla sa
dve stvari: jedna mora da bude istinita, druga lana. Za psiholoki
metod to nije neophodno; obe mogu da budu pogrene, ili obe tane.
Dau vam jedan primer psiholokog metoda.
U Petrogradu sam 1915. odrao predavanje o ivotu posle smrti.
Pokuao sam da poveem sve postojee ideje o tome: pozitivistiku,
naunu ideju o smrti i nestajanju, religiozno poimanje smrti povezano
sa idejom o besmrtnoj dui, nebu kao nagradi, a paklu kao kazni;
spiritistiko poimanje ideje o preivljavanju; teozofsku ideju o reinkar-

naciji; budistiku ideju o venom vraanju i tako dalje. Zanimljivo je

to da su sve one tane; samo izgleda da su protivrene. Logiki one
jedna drugoj protivree, ali iz perspektive psiholokog metoda one
jedna drugu dopunjuju.
Da bih to ilustrovao, postavio sam pitanje: kako sve te ideje mogu
biti tane budui da izgledaju toliko razliito? Zato to injenica da ne
razumemo predstavlja zakon. Ljudski um nije u stanju da izmisli nita
to bi bilo apsolutno pogreno. Normalni um, koji slobodno radi i nije
vezan za neku predrasudu, uvek dolazi do neke vrste istine. Potpunu
la moe da izmisli samo poludeli um ili um koji je neim okovan.
P: Treba li da poznajemo druga ezoterijska uenja i da pronaemo
povezanosti?
O: Samo na opti nain, da bismo im nali mesto u ovom sistemu.
Ti ne zna dovoljno da bi poredio i pronalazio veze. Kad razmilja o
ovom sistemu i ita neto to te na njega podsea, uzima samo po
jednu ideju; ne poredi sve ideje. Delovi uvek mogu da budu analogni,
ali takvo poreenje moe da bude korisno samo ako moe da vidi
celinu koja stoji iza delova - a tada e moda otkriti da te dve stvari
nemaju nita zajedniko, jer da bi bile sline, sve mora da bude slino.
Pretpostavimo da je neki deo jednog sistema slian nekom delu nekog
drugog, ali su ti delovi okrueni sa pedeset drugih meu kojima nema
slinosti; to ili ini sutinski razliitim. Mi to zasad ne moemo da
uradimo; u uobiajenom miljenju nismo navikli da pronalazimo odnos
dela prema celini. Mislimo da delovi mogu da se porede i da ti delovi,
bez odnosa prema celini, mogu da budu ispravni ili pogreni.
P: Ali ako naemo dva filozofska sistema koji imaju sline delove?
O: Kako da zna da oni podseaju jedan na drugi? Ti zna samo rei;
ne zna ta stoji iza njih. Rei ne garantuju znaenje. Zato preporuujem
da se due vremena ne pokuava sa traenjem paralela i da se ovaj sistem
prouava zasebno, odvojeno od svega drugog. Kasnije, kad bude vie
znao, moe da pokua da nae slinosti.
P: ta garantuje da u ovaj sistem, otkad je nastao, nisu unesene nove
ideje?
O: To je veoma jasno. Ako se drimo principa, oni otklanjaju
pogrene ideje. Formativne ideje ne mogu da postoje naporedo sa
ezoterijskim.
P: Kako se moe urediti da se osigura uvanje ovih ideja u istom
stanju?

O: Ideje poinju da se iskrivljuju kad ljudi ponu da izmiljaju

sopstvena objanjenja i teorije; meutim, sve dok iskreno rade i
pokuavaju da provere sve to im padne na um i dok rade u skladu sa
principima i pravilima, nije uopte neminovno da doe do iskrivljenja.
U organizaciji kolskog rada se preduzimaju sve mere da ne doe do
iskrivljenja, a ako do njega doe, to je samo zato to ljudi zaboravljaju
te mere opreznosti. Uglavnom je iskrivljenje uticaj formativnog centra,
jer kad ljudi ponu da rade pomou formativnog centra, a niko ih ne
ispravlja, svaka ideja koja postoji moe u roku od dvadeset etiri sata
biti izvitoperena.
P: Ako je iskrivljenje toliko, sigurno ja iskrivljavam ideje za sebe.
O: Nije vano ako to ini za sebe - ima ansu da to ispravi. Svi
ili iskrivljuju u poetku dok ne vladaju itavim rasponom ideja, ali
razumevanje jednog dela popravlja razumevanje nekog drugog. Ne
moe se razumeti celina a da se ne razumeju delovi, i ako ispravno
razmilja o celini, razumee svaki deo. Pored toga, tvoja pitanja
pokazuju da li ispravno razmilja, pa ako pogreno misli, to se ispravi.
P: Razni ljudi ele razliite stvari. Kako bi trebalo da razumemo
smisao kolskog rada?
O: kolski rad ima mnoge razliite delove od kojih ti svaki pomae
da se probudi. Svaki pojedinac neminovno ima sopstveni cilj. Ako se
ciljevi pojedinca slau sa ciljevima kole, on radi u koli; ako ne, on
odlazi.
Moe da krene od ideje o sticanju znanja. Ako otkrije nove ideje,
poinje da ih uvaava. Re "rad" se vrlo esto koristi bez razlikovanja.
P: Ali ti sam je koristi!
O: Mislim i na to. elim da ti pokaem da je jedini put za tebe da
razume psiholoki metod, ideju ezoterije, dokaze o njenom postojanju
i da u izvesnoj meri razume sistem. Posle toga moe da pone da
radi. Sistem je iva stvar, organska stvar koja raste i otvara nove
perspektive.
Vidi, mi ivimo u veoma posebnom vremenu i rad je veoma vaan
zato to (da druge stvari ne pominjemo), daje mogunost da ostanemo
normalni - ili postanemo normalni. to dalje idemo, to vie govorimo
o ovim idejama, to smo skloniji da iz vida izgubimo smisao itave
celine. injenicu da imamo ove ideje uzimamo zdravo za gotovo,
priamo o njima, elimo da od ovog uenja dobijemo neto, a ne
mislimo o tome zato uopte moemo da doemo do tih ideja i da o
njima razgovaramo.

Samo uenje, odreene vrste uenja, odreene vrste ideja ljudima

postaju dostupne jedino u odreenim trenucima, u veoma tekim pe
riodima. To nisu obine ideje koje moete da dobijete u svako vreme,
u svakom trenutku. Ba obratno, sama injenica to do ovih ideja
moemo da doemo pokazuje da je ovo izuzetno teko vreme. Sa ovim
idejama bi bilo mnogo lake da se radi, recimo, pre trideset ih etrdeset
godina, ali u stvarnosti jedna stvar zavisi od druge, jer da vreme nije
tako teko, ne bismo mogli da do ovih ideja doemo.
Prema tome, ako ovo imamo na umu, sam taj uvid e nas dovesti
do pravilnog stava; on e nas uvek podseati da ove ideje moramo da
uzmemo ozbiljno, da nita to je u vezi sa njima ne moe da se posmatra
iz perspektive obinih naklonosti i nesklonosti ili uobiajenih stavova
o ispravnom i pogrenom. U sadanjem trenutku je nemogue da se
predvidi ta moe doneti budunost, pa zato ove ideje i ovaj sistem
moramo da posebno cenimo i potujemo i nastojimo da uinimo ne samo
ono to je u datom trenutku ispravno lino, individualno, ve ono to
je ispravno u odnosu na celinu; da ne mislimo samo o individualnom
cilju, ve i o itavoj tradiciji povezanoj sa ovim radom. I, svakako, pre
svega je neophodno jedinstvo, jer je mogue da se potrebe samog rada
zadovolje samo dotle dok smo spremni da idemo u istom pravcu. Ako
postoje razliita miljenja i jedan misli da je bolje da se ide desno, a
drugi levo, niko nita nee uiniti ispravno, jer nee biti pravca. Ako
jedan ovek misli jednu stvar, a drugi drugu, obojica gree; nije jedan
u pravu, a drugi ne. Delovanje mora da se povee, akcije moraju da se
meusobno slau. Ne moe postojati pravilo da svako mora da se sloi
sa tim i da u svom umu to razume, ali u delima ne sme da bude razlike.
Okolnosti ne zavise od nas, one mogu da se promene, mogu da krenu
u jednom ili drugom pravcu. Princip oponaanja kolskog rada je,
meutim, u tome da ne moe biti razlike u miljenjima to se tie
delovanja, jer kako inae moe da se radi? elim jedino da ti pokaem
da u odnosu na principe sistema i organizaciju rada nikad ne smemo da
zaboravimo da imamo posla sa veoma krupnom stvari, a da protiv sebe
imamo takoe veoma veliki otpor. Ako ovo imamo na umu, pronai
emo pravi put. Ako to zaboravimo, nita nee proizii iz ovog.
P: ta podrazumeva pod oponaanjem kolskog rada?
O: Ovu re sam upotrebio ne u smislu oponaanja spoljanjih
metoda, ve u smislu unutranjeg oponaanja koje se moe izvesti samo
na osnovu odreene organizacije.

Ljudi u radu moraju da budu ujedinjeni. to smo jedinstveniji, to

emo vei otpor pruiti svim vrstama nepoeljnih uticaja i u veoj meri
emo se njih osloboditi jer emo, kako stvar stoji, biti u nekoj vrsti
velikog akumulatora punog svih vrsta energije. Ako nismo buni
biemo u stanju da iz tog velikog akumulatora izvuemo energiju; ako
smo puni rupa, neemo moi da zadrimo nita od toga.
Vidite, moram da vam objasnim jednu ideju. Sve na svetu je
materijalno i ogranieno, samo to je materijalnost razliita. U pustinji
postoji ograniena koliina peska, a u moru ograniena koliina vode.
Znanje je takoe materijalno i prema tome ogranieno. Veoma je
korisno da se ima na umu da znanje neophodno za promenu bia postoji
samo u veoma ogranienoj koliini. Znanje je supstanca. Za odreeni
period - recimo sto godina - oveanstvo ima odreenu koliinu znanja
koje moe da se upotrebi. Ako to znanje eli suvie veliki broj ljudi,
dobie toliko malo da sa njim nita ne moe da se uini. Poto ga,
meutim, eli samo mali broj, oni koji ga ele mogu da ga dobiju.
P: Ne razumem to o znanju. Zar znanje nije svest?
0: Ne, svest je druga stvar, iako je to to si rekao tano u tom smislu
to vii stepen svesti u sebe ukljuuje i znanje. On ne ukljuuje svo
znanje, ve ono znanje koje ve posedujemo. Kad je ovek svestan, on
istovremeno zna sve to zna; u tom smislu se moe rei da je svest
znanje, ali ona sama po sebi ne moe da donese vie znanja, mada se na
to pitanje moe gledati iz razliitih uglova.
to se tie ideje znanja, vieg ili ezoterijskog znanja, pre svega
moramo da razumemo da je svo nae obino znanje, ukljuujui i nauno
znanje, uvek steeno obinim umom. Svi metodi naunog istraivanja
delo su obinog uma, ali postoji drugo znanje koje je steeno pomou
vieg ili razvijenijeg uma, a to znanje se razlikuje od obinog znanja jer
je znanje steeno pomou obinog uma uvek ogranieno metodima
istraivanja, oima i uima, zato to, na kraju, i najkomplikovaniji
instrumenti koji mogu da se upotrebe u naunom istraivanju moraju
da se provere oima i uima. To znanje je veoma skueno znanje koje
se ne zasniva na razumevanju celine, dok je veliko znanje zasnovano na
razumevanju celine, razumevanju koje poseduje razvijeniji um. Zato
postoje razliiti nivoi znanja, toliko razliiti da zapravo ne mogu da se
porede. Ako naui tablicu mnoenja, to znanje ne uzima nikom, poto
ono nije ogranieno koliinski, kao to ga, u sutini, ni u sluaju
ezoterijskog znanja ne uzima ni od koga, ali iz razloga to ga veoma
malo ljudi eli.

Teko je isprva da se prihvati ideja da je znanje materijalno, ali ako

o tome razmiljate, moda ete poeti da shvatate. Posmatrajmo to na
ovaj nain: znanje moe da postoji u razliitim rastvorima, veoma
slabim ili veoma jakim. Kad govorim o znanju, govorimo vrlo jakom
rastvoru koji je veoma ogranien. Mi mislimo da je razlog to neto ne
znamo taj to ne znamo gde da to nauimo. Ne shvatamo koliko ima
stvari koje ne moemo da znamo. Zato nam je teko da shvatimo
materijalnost znanja i zakone koji upravljaju njegovom raspodelom.
Kao to u telu postoje akumulatori, tako i u ivotu postoje akumulatori
znanja. U odreenim periodima istorije odreeno znanje je sakupljeno
i drano u njima. Ako pronaemo jedan takav akumulator, dobiemo
znanje. ta su ti akumulatori? To su kole, ak i stare kole koje vie
ne postoje. ovek ne moe da se razvije ako ne otvori te akumulatore,
ali ako to uini, od njih moe da dobije energiju, pravu energiju, onakvu
kakvu dobijaju centri. ovek broj 1, 2 i 3 dobie samo grubu energiju,
a ovek broj 5 suptilniju. Kad je reeno da je znanje ogranieno, to se
odnosilo na znanje u tim akumulatorima.
P: Ima li to znanje oblik i teinu?
O: Oblik - ne obavezno, a teinu - da, ne u uobiajenom smislu, ve
u smislu gustine. I u obinom jeziku takoe neke rei imaju teinu, dok
je neke uopte nemaju.
P: Kako da radimo da bismo nali taj akumulator? Odnosi li se to
samo na kole, ili isto tako i na neto u nama?
O: Moe ga nai samo tako to e uiti ono to moe da naui.
To se odnosi i na kole i na nas same.
P: Da li ovek koji poseduje vee znanje ima veu odgovornost
prema ljudima ga koji imaju manje? Mislim na onog ko poseduje
ezoteriko znanje.
O: Ezoteriko znanje podrazumeva kolu, paje stoga ovek koji ima
ezoteriko znanje ovek koji dolazi iz kole ili koji je u koli. On ima
odgovornost prema koli. Kad ovek stekne kolsko znanje, on stie
odgovornost. Nemogue je, meutim, da se o tom pitanju razgovara
uopteno, jer mogu da postoje mnogi uslovi koje ne znamo. Na primer,
odreeno znanje moe biti dato samo u odreenim uslovima.
P: Kako je tanka naa veza sa ezoterikim znanjem, poto to da li
emo ga dobiti zavisi od toga to si ti s nama da nam ga daje.
O: Neophodno je da se razume da naa povezanost sa ezoterikim
znanjem ne moe da zavisi od neke osobe. Pretpostavimo da poznaje
oveka koji je povezan sa ezoterikom kolom, ali nisi u stanju da

razume njegove ideje. Tada tvoja veza sa ezoterikom kolom ne

postoji, i ako ta osoba umre, veza se u apsolutnom smislu prekida.
Pretpostavimo, meutim, da si tokom vremena dok je on bio iv
razumeo njegove ideje; u tom sluaju si ti povezan i ostaje povezan i
ako on umre. Prema tome, sa ezoterikim krugovima moe da bude
povezan samo pomou ideja, ne pomou ljudi.
P: Mogu li ljudi koji rade u okvira ovog sistema da utiu na dogaaje
u ivotu?
O: Kako to sam vidi? Na koji nain?
P: Ne vidim kako, osim da pojedinci postanu svesni.
O: Svaki pojedinac? Kako da ih uini svesnim ako oni to ne ele?
Ovo je karakteristian primer naina na koji mi razmiljamo. Mi
mislimo da postavljamo praktina pitanja. Ako ovek pita, mora da vidi
neki nain primene. Pretpostavimo da ljudi mogu da utiu na dogaaje
- pretpostavimo da postoji tako jaka magija - oni moraju da potroe
odreenu koliinu energije. A ti ni ne zna kolika je koliina energije
potrebna da bi se neto uinilo protiv toka dogaaja, da bi se uinila ak
i sitnica. Nae vreme je veoma loe, dogaaju se veoma neprijatne
stvari. Da bi se zaustavio tipian dogaaj krupnih razmera potrebna je
energija itavog Sunevog sistema. Moe li njome da upravlja? I
drugo: zna li ta je bolje? Kako moe da bude siguran? Ne govorim
sada o tome da li je neto mogue ili ne, nego ak i da je mogue, ima
li potrebnu energiju i zna li ta je bolje? Mi smo ljudi 1, 2 i 3; kako
moemo da znamo ta je ispravno? Tek smo poeli da prouavamo
sistem za koji se pretpostavlja da oveka dovodi na vii nivo. Ovo je
veoma zahvalan materijal za razmiljanje.
P: Uviam da jo uvek ne mogu da odustanem od ideje da smo od
koristi nekoj vrsti svesnog rada koja se suprotstavlja optem ludilu.
O: To je fantazija jer, pre svega, moramo da budemo korisni sami
sebi. Kako moemo da koristimo nekom veem radu ako ne moemo
da koristimo sopstvenom? Moramo najpre da nauimo da budemo
korisni svom sopstvenom radu, a potom, ako postoji vei rad, moemo
da koristimo i njemu. Pored toga, ta znai biti koristan? Sea li se
razgovora o povezanosti sa treim pravcem rada? ovek ne moe da
uini vie nego to moe; mogu da postoje razliite okolnosti, sposob
nosti i uslovi, pa se zato korisnost ne moe shvatiti kao obaveza. Mora
se, meutim, misliti o tome i iskoristiti prilika kad se pojavi. Jedna se
stvar, meutim, mora uzeti kao pravilo: da se ne ini nita to se protivi
interesima rada. To ne znai da svako moe da zaista pomogne u svakom

datom trenutku, i to se ne oekuje niti zahteva. Svako, meutim, mora

da bude pripremljen da uini ta moe i to okolnosti doputaju kad se
javi prilika, a svakako da ne ini nita protiv treeg pravca rada, jer se
mogu uiniti mnoge stvari koje mu kode.
U poetku, kad smo govorili o A, B i C uticajima, nismo precizirali
ta su oni, uzeli smo ih jednostavno kao uticaje. Sada moramo da
pokuamo da te uticaje podelimo na klase, a praktina strana tog
prouavanja bie kako da koristimo te uticaje, kako da budemo otvoreni
prema odreenim uticajima, a da ne budemo prijemivi prema uticajima
koje ne elimo.
Drugim reima, moramo da prouimo ivot. Nae prouavanje
samih sebe e se nastaviti, ali je neophodno da isto tako ponemo da
prouavamo spoljanje stvari, da pokuamo da ih razumemo i o njima
stvorimo ispravno miljenje. Neemo daleko dospeti ako ne nauimo
da razlikujemo spoljanje dogaaje, dogaaje velikih razmera, i ut
vrdimo ta je dobro a ta loe iz perspektive mogue evolucije. Ako u
spoljanjim dogaajima otkrijemo neto to pomae evoluciju, to ce nas
dovesti do pitanja: kako individualna evolucija, to jest, evolucija malog
broja ljudi, moe da utie na opte stanje ljudi? Ako sada pogledamo
spoljanji ivot i zapitamo se kako na njega moemo da gledamo iz
perspektive postojanja ezoterikih krugova oveanstva, videemo da
je stanje oveanstva daleko od poeljnog jer, iako znamo da ne mogu
svi biti u ezoterikim krugovima, u ivotu mogu da postoje jasni uticaji
koji dopiru iz tih krugova. Moemo, meutim, pouzdano rei da nismo
u stanju da vidimo nikakve znake da ezoteriki krugovi kontroliu stvari
- ivot se odvija sam od sebe.
Grubo govorei, poloaj oveka moe da se ovako opie: on je
maina kojom upravljaju razliiti tokovi koji dolaze iz velikih maina
koje ga okruuju. ta su te velike maine? Svi veliki dogaaji, ratovi,
revolucije, civilizacije, religije, umetnost, nauka, pronalasci naeg
stolea - sve te stvari proizvode razliite uticaje koji deluju na oveka.
Potom je, u vezi sa kolama, objanjeno da mogunost bekstva
postoji samo u koli, to jest, uz pomo uticaja C. Kakav je, meutim,
poloaj ljudi koji ne znaju ni za kakvu kolu, budui da je mogunost
kolskog rada veoma retka i veoma mala? Znai li to da je apsolutno
nemogue da se bez kole ita postigne, ili takva mogunost postoji?
Seate se da sam govorio o tri tradicionalna puta i o etvrtom Putu. Ta
etiri puta zovu se subjektivni putevi. Trebalo bi da ti putevi daju
odreene rezultate. Neki ljudi, meutim, verovatno veoma mali broj,

mogu da se do izvesne mere razviju i bez kolskog rada. To se zove

objektivni put; ali on je spor. Subjektivni putevi su preice, oni su za
ljude koji su nestrpljivi da bi radili na obian spori nain, ak i ako
odreeni napredak postoji. Prema tome, teorijski se mogunosti za
razvoj mogu stei u sasvim obinom ivotu, bez C uticaja, koristei
samo B uticaje. Seate se ta su B uticaji: religija, filozofija, umetnost,
nauka? Globalno reeno, ako ljudu mogu da upiju dovoljno tog mate
rijala, trebalo bi da on bude dovoljan za razvoj, ali je to i u najboljem
sluaju spor i nesiguran razvoj. Sve kole, svi putevi su za nestrpljive
ljude; zato se zovu subjektivni putevi. Zato je odgovor na ovo pitanje
i da i ne. Neki ljudi mogu da se razviju bez kole, a neki ne mogu, jer
je to stvar razliitih tipova ljudi. Pored toga, za objektivni put su takoe
potrebni neki uslovi: on ne znai da se svi ljudi koji nisu u radu mogu
razviti. U odreenom smislu je objektivni put jo tei nego kolski rad,
jer u njemu ne postoji mogunost da ovek proveri da li je odluka da
neto uini ispravna ili pogrena. U koli to moe da proveri; provera
je, meutim, jedna stvar, a injenje druga.
P: Prema tome, nije nemogue i neverovatno da se ovek razvije
bez pomoi kole?
O: Samo do izvesne mere, a i to takoe uz pomo kole, samo to
toga nije svestan - jer, ima mnogo stvari u kojima se nalazi pomo kole,
uglavnom u religijama, filozofskim sistemima i slino.
Sea se da sam ranije rekao da postoje razliite vrste kola: jednom
oveku potrebna je jedna, drugom druga vrsta kole - svakom razliita.
Ne postoje opte kole koje svakome odgovaraju. Istovremeno mora
da shvati da je ansa da se nae neka vrsta kole vaoma mala - mislim
na kolu u stvarnom ivotu, ne u knjigama i teoriji; a ako ovek nae
jednu kolu, uglavnom nema drugih. Ako ovek zakljui da je ta kola
suvie teka i pone da trai drugu, tada se, ak i pod pretpostavkom da
je nae, u njoj susree sa istim tekoama. U tom pogledu ne moe biti
razlike izmeu kola, jer se razlike stvaraju na osnovu odnosa stanja u
kome je ovek prema koli. Prema tome, to e uvek biti isto, ma kakvu
kolu ovek naao.
Seam se da sam jednom uo priu koju mi je ispriao ovek koji je
tvrdio da je to lino doiveo. Neki uenici kole koja je bila napola kola
Joge, napola religiozna, zakljuili su da je ona suvie teka, pa su doli
u drugu kolu. Na njihovo iznenaenje, odmah im je dat isti zadatak,
ali sa nekim dodatnim tekoama. Jedan od njih upitao je oveka koji
im je dao zadatak kako je znao, i da li to znai da kole meusobno

komuniciraju kad ljudi prelaze iz jedne u drugu. Uitelj je odgovorio:

"Nema razloga da se komunicira kad ljudi bee iz jedne kole i dolaze
u drugu. im sam vas video, shvatio sam kakva vrsta zadatka vam je
bila data i mogao sam samo da vam dam isti, ali moda malo tei".
Dakle, kao to vidi, zaista nema izbora.
P: ta e se dogoditi ako ovek uspe da promeni bie bez pomoi
kole?
O: Ako ovek stekne promenu bia nezaslueno, da tako kaemo,
ona je uglavnom nepotpuna i gora nego da se nije proomenio, sa
izuzecima veoma retkih sluajeva na objektivnom putu; ovo poslednje
je tako retko da o tome ne vredi govoriti. Kasnije e biti objanjeni neki
primeri pogrenog puta, jer razumevajui pogrean put bolje moemo
da razumemo pravi. Na primer, napori se mogu ulagati iz straha, ali to
nee biti pravi napori, jer pravi napori treba da se zasnivaju na razumevanju, ne na strahu.
Da se vratimo naoj situaciji: mi moramo da pamtimo i razumemo
sve to smo uli o stavovima. Nai stavovi su kao ice koje nas povezuju
sa dogaajima, i odreeni tokovi koje proizvodi priroda tih stavova
struje kroz te ice odreujui vrstu uticaja koju od datog dogaaja
primamo. Ako odreeni dogaaj na nas utie na odreeni nain, taj
uticaj moe da se promeni pomou naeg stava.
Moramo da stvorimo odreeno razumevanje spoljanjih stvari. To
znai da o njima ne smemo da sudimo pomou linih simpatija i
antipatija ve, kao to sam rekao, iz perspektive njihovog odnosa prema
moguoj evoluciji; to jest, o njima moramo da sudimo iz perspektive
mogueg poveanja moi ezoterijskih krugova, jer evolucija oveanstva i znai poveanje uticaja ezoterijskih krugova na ivot.
Rekao sam da je u svakom trenutku ovek okruen velikim brojem
krupnih stvari u pokretu koje na njega uvek utiu, bio on toga svestan
ili ne. Oni na nas uvek utiu na ovaj ili onaj nain. Moemo da imamo
sasvim jasne stavove prema stvarima kao to su ratovi, revolucije,
dogaaji u drutenom i politikom ivotu i tako dalje, ili moemo da
budemo ravnoduni, negativni, ili pozitivni. U svakom sluaju, biti
pozitivan na jednoj strani znai biti negativan na drugoj, tako da to nita
ne menja. Pravi stav podrazumeva razumevanje kvaliteta stvari iz
perspektive evolucije i prepreka evoluciji, pri emu se pod evolucijom
podrazumeva svesni, voljni i namerni razvoj pojedinca u odreenom
pravcu i smeru tokom vremena njegovog zemaljskog ivota. Stvarima
koje ne pomau jednostavno se ne pridaje znaaj, ma kako one spolja

bile velike - one se "ne primeuju". A ako ih ovek ne primeuje i ne

pridaje ini znaaj, moe da se oslobodi njihovog uticaja. Samo je, opet,
neophodno da se razume da nepridavanje znaaja pogrenim stvarima
ne znai ravnodunost, jer ljudi koji su ravnoduni ne pridaju znaaj
stvarima, ali one svejedno utiu na njih.
Ponavljam, neophodno je o stvarima razmiljati koristei obinu
emocionalnu i obinu sposobnost miljenja i neophodno je pokuati da
se odredi u kakvom su one odnosu prema onom to mi nazivamo
evolucija, to jest, prema poveanju uticaja unutranjih krugova i rastu
mogunosti da prava vrsta ljudi stekne pravu vrstu znanja. Moramo da
razumemo znaaj stvari. Seate se, objanjeno je da rei imaju razliitu
teinu i da je neophodno da se oseti ta teina. Isto je i sa zbivanjima.
Kao to i u nama ima mnogo imaginarnih, izmiljenih stvari, tako je i
u ivotu. One proizvode posledice zato to ljudi veruju u njih. U tom
smislu gotovo itav ivot nije stvaran. Ljudi ive u nepostojeim
stvarima i ne vide prave stvari; ak se i ne zamaraju razmiljajui o
njima, budui da su potpuno zadovoljni izmiljenim.
Pokuajte da se koncentriete na pitanje ta je vano, a ta nije;
moramo da nauimo da razlikujemo te stvari. Dosad smo, uz pomo
rada, mogli da definiemo dobro i zlo u odnosu na nas. Sada moramo
da pokuamo da izaemo iz svoje koljke i pogledamo unaokolo,
koristei iste metode i iste principe. Ako primenjujemo jednu vrstu
principa na sebe, a drugu na spojanja zbivanja, od toga nita neemo
dobiti. Mi ne mislimo dovoljno o odnosu ovog rada prema ivotu
uopte, ne dajemo sebi predstavu o poloaju koji on zauzima u odnosu
na ivot. Ne kaem da moete da odgovorite na to pitanje, ali o njemu
moete da mislite, da ga vidite iz jednog ili drugog ugla. Sve dok o tome
ne budete mislili, neete stvari videti iz pravog ugla i neete razumeti
rad na pravi nain. Rad je mala stvar, a krupne stvari pripadaju ivotu.
Pod tim ne podrazumevam ratove, revolucije i slino, ve stvari koje
pripadaju svakodnevnom ivotu. Videete da rad iz perspektive ivota
ne zauzima nikakav poloaj i da ne mora ni da postoji.
Istovremeno, za onog ko ga razume rad je najvanija stvar. Zato
moramo da ga nastavimo i da od ivota ne oekujemo nikakvu pomo.
Moramo da se suprotstavljamo ivotu, da sve inimo sami. Ne smemo
da mislimo da ima puno vremena, da emo, ako nam je potrebno neto
novo, to uraditi idue godine, jer se idue godine sve moe promeniti.
Analiza dogaaja u ivotu moe se zasnovati na ideji o uticajima A,
B i C. Moemo da se zapitamo koliko vidimo uticaja tree vrste, to jest,

uticaja svesnih i po poreklu i po delovanju? Moramo da se sloimo da

ih uopte ne vidimo. Ako neto traimo, susreemo se samo sa
odreenim ispoljavanjima uticaja B, a svaki B uticaj okruen je svim
moguim opasnostima i silama koje nastoje da ga unite. Mnogi uticaji
B nestaju pred naim oima; stvari koje su ne tako davno mogle da se
nau, vie se ne mogu nai. Koliko je uticaja B iz prolosti stiglo do
nas? Oni ne ive dugo, vek im je kratak, sa izuzetkom dva ili tri koji su
okrueni takvim klupkom mehanikih prilagoavanja da su gotovo
postali uticaji A - oni preivljavaju samo u takvom obliku. Sve me
hanike sile nastoje da ih unite jer su po svom poreklu uticaji B
suprotstavljeni mehanikim silama.
P: Kakva je veza izmeu svetske civilizacije i evolucije pojedinca?
O: Mi ne shvatamo da je poetak mnogih stvari u ivotu rad svesnih
ljudi. Mislimo da su sav rad koji vidimo zapoeli i nastavili ljudi kao
to smo mi, usnuli ljudi. Usnuli ljudi, meutim, mogu da izmisle neto
korisno samo sluajno, i oni sa podjednakim zadovoljstvom izmiljaju
i korisne i tetne stvari - nisu u stanju da ih razlikuju. Ako prihvatimo
re "civilizacija" - ona je delo usnulih ljudi, pa tu nema garancije: danas
moe postojati civilizacija, a sutra varvarstvo.
Pod pretpostavkom da ono to ti ili neko drugi naziva civilizacijom
unitava uticaje B i da se nalazi okruen uticajima A, ne bi imao anse.
I zaista, ono to obino nazivamo civilizacijom unitava B uticaje.
Unitavaju ih revolucije, unitavaju ratovi, unitava ih civilizacija - sve
unitava ezoterike uticaje. Na primer, ratovi su uvek unitavali kole;
to je dobro poznata injenica. kole se ne mogu trajno zasnovati. Nije
da ratovi nameravaju da unite kole, oni to ine usput. Rat je jedna od
onih stvari u ivotu oveanstva koje rad ine nemoguim i unitavaju
kole. Za kolski rad je potrebna odreena mera normalnosti u ivotu;
ako ivot postane suvie abnormalan, kolski rad postaje nemogu i
kola nestaje.
P: Ali ljudi koji imaju koristi od kolskog rada ne nestaju; ono to
su nauili nee ih napustiti?
O: Ako su nauili dovoljno, imae koristi od toga, ali ako su nauili
samo malo, nee imati koristi. Postoji odreeni standard, neophodna je
odreena koliina znanja, i ako stekne tu koliinu, moe da nastavi
da radi, ali ako ne stekne dovoljno, ne moe. Pojedinci, ako su
dostigli odreeni stadijum u razvoju svesti, mogu da se izoluju od
okolnosti i nastave da rade dok su u ivotu. kola, meutim, podlee
drugaijim zakonima: njoj je neophodan spoljanji oblik. kole tu ne

mogu da uine nita - one moraju da okolnosti uzmu takve kakve su, i
male i velike, i elementarne ili visokorazvijene kole. One moraju da
postoje u onim okolnostima u kojima se zateknu, pa ako okolnosti
postanu nemogue, i kole postaju nemogue. To mora da se ima na
umu.
Ima jo jedna stvar povezana sa ovim. Religija je stabilnija stvar.
Moda je ona ureena na takav nain ba zato da bi opstala. kole,
meutim, ne mogu da se organizuju na isti nain; njima je, da bi
preivele, potreban neki minimum sigurnosti.
P: Zato se u nae doba smanjio uticaj ezoterijskih krugova?
O: Ljudi postaju sve manje i manje zdravi. Manje im je potrebna
istina, manje su sposobni da je prepoznaju i lake se zadovoljavaju
laima. Interes za takve ideje je mnogo manji i ljudi su mnogo manje
pripremljeni nego pre trideset ili etrdeset godina. A to nije samo
rezultat politikih zbivanja, iako i ona imaju udela.
P: U kom smislu misli da su ljudi manje pripremljeni?
O: Na primer, u Petrogradu ideja ezoterije nije objanjena; pretpos
tavljalo se da je poznata. Sada vie ne moe da se pretpostavlja da je
psiholoki nain miljenja, postojanje ezoterijskih krugova i potreba za
kolama ezoterijskog porekla neto to ljudi razumeju. Nikad ne mo
emo da razumemo smisao ezoterije i unutranjih krugova dok ne
razumemo da je ivot haos i da stvari, umesto da vie podleu kontroli
i redu, postaju sve komplikovanije i nekontrolisanije. Mi komplikovanje smatramo progresom. U obinom ivotu ljudska dela nisu
usklaena i rezultati su nepredvidljivi. Svako radi u svom pravcu, a
kombinacija rezultata proizvodi neka dogaanja. Rezultati u ivotu su
rezultati ukrtanja ciljeva, ne rezultati namerno usmerenog delovanja.
Neophodno je da se razume da je u spoljanjem krugu uvek tako i ne
moe biti drugaije. Ne moemo da uinimo nita da to promenimo.
Veoma je vano da se o tome misli i da se stvari posmatraju iz te
perspektive. Ako ovek ne razume razliku izmeu spoljanjeg i un
utranjeg kruga, nee razumeti nita dalje. Ono to je mogue u
unutranjem krugu nije mogue u spoljanjem.
P: Zar nee sadanje stanje u svetu uiniti da ljudi vie tragaju za
kolama? Ljudi su uplaeni, oseaju se nelagodno.
O: Zato bi jedna nelagodnost vodila drugoj nelagodnosti? Misli
li da e ih to nagnati da dou? Suvie oekuje od njih. oveku moe
rei da e, ako prouava ovaj sistem, biti budniji, ali mu ne moe rei
da e biti bolji.

P: Oni e se osloboditi identifikacije.

O: I rei e da bez identifikacije ne mogu da rade, da e izgubiti sav
novac ako se ne identifikuju. Izmeu interesovanja za sistem i nelagod
nosti sadanje situacije ne postoji veza.
P: Posmatranje mladih ljudi veoma me je zbunilo. Ako su sreni i
potpuno normalni, izgleda da ih ideja ezoterije ne privlai.
O: Ideja ezoterije je veoma teka. Ponekad ovek njen smisao uhvati
u ranim godinama, ali esto ne uspe daje vidi iz pravog ugla. Imamo
isuvie pogrenih stavova i pogrenih ideja da bi ita moglo da se
oekuje. Mislim da je ovek koji se ozbiljno zainteresuje za ove ideje
izuzetak, poto su umovi ljudi strano pometeni apsurdnim i protivrenim idejama.
P: Mene interesuje samo psiholoka strana sistema, a ne ezoterika.
O: I psiholoka strana je takoe ezoterika. Sve to ti sistem daje je
ezoteriko, jer je on u celini proiziao iz umova koji nisu obini; on
dolazi od ljudi koji razumeju stvari. Uobiajeni sistemi ne mogu da
donesu nikakvu promenu. Psiholoka strana ovog sistema je ak i vie
ezoterika od one druge, jer inae ne bi imala vrednosti. Ona ima
vrednost samo zato to dolazi od viih umova, njihovog razumevanja i
njihovih ideja. To mora da se razume. Nekako smo dobili ovaj sistem.
Ako pretpostavljamo da su ga stvorili ljudi na istom nivou na kom smo
i mi, ili da je on samo teorija, on nema nikakvu vrednost. On, meutim,
nije teorija; on dolazi iz kola, od ljudi na viem nivou razvoja. Kad ne
bi bilo ljudi na viem nivou razvoja, ne bismo imali sistem.
Na poetku, u Rusiji, gospodin Gurijev je uvek insistirao da to nije
sistem; to su samo odlomci i sam ovek mora da od njih naini sistem.
Insistirao je da on mora da se da na taj nain. Sada sam ga uinio
sistemom u veoj meri, jer imamo vie ljudi. Ali, kad smo imali samo
malu grupu, bilo je samo razgovora, ne predavanja. Na predavanjima
je teko da se govori u odlomcima, ali kad se sagleda u celini, to su,
svejedno, opet samo odlomci. Ti odlomci su dati u razliitim razmerama, tako da mora mnogo da razume da bi ih spojio u pravoj
razmeri. Na primer, iste rei i iste teorije koriste se u razliitim
dijagramima, ali u sasvim razliitim razmerama.
P: Moe li da nam da primer ta znai kad je neto dato u
odlomcima?
O: Mnoge stvari su date tako: sve o izgraivanju energija, psiho
loka strana, objanjenje kako radi maina, deo koji se tie sveta i tako
dalje. Veoma je vano da se to razume. Sistem e biti u stanju da

razume tek onda kad razume kako se menjaju razmere. Kao to sam
rekao, sistem je dat u odlomcima od kojih je svaki u razliitoj razmeri.
Mora da ih spoji i istovremeno ispravi razmeru. To je kao da je
nekoliko geografskih karti, od kojih je svaka u drugaijoj razmeri,
iseeno na komade. Mora da vidi koji deo odgovara kome, gde se
razmera veoma razlikuje a gde se razlikuje manje. To je jedini nain da
se proui ovaj sistem.
P: Hoe da kae da ne moemo da govorimo o svetu dok ga ne
smanjimo na svoju razmeru?
O: Ne, hou da kaem neto sasvim drugo. Naravno, mi sve
umanjujemo, ali sam hteo da kaem da stvari moramo da prouavamo
u razliitim razmerama, da to imamo na umu i da uvidimo odnose
izmeu razliitih razmera i injenicu da se stvari menjaju kad se razmera
promeni. Takoe moramo da imamo na umu da za mnoge stvari mislimo
da neto znae, dok one zapravo ne znae nita. Ovaj sistem nas ui da
naemo razliku izmeu stvarnih i imaginarnih (ak i gorih od imaginar
nih) vrednosti.
P: Oseam da posedujemo samo polovinu poznavanja sistema koje
bismo mogli da imamo.
O: Mnogo manje od pola. Ovakvi kakvi smo, moemo da dobijemo
samo odlomke, ali dovoljno velike da bismo od njih mogli da neto
izgradimo. Moramo da pokuamo da razumemo strukturu. Kad ima
sve odlomke pred sobom, moe da vidi odreene veze, a kad otkrije
te veze, moe da vidi mnoge druge stvari.
P: Da li si dosta izmenio uenje?
O: Nisam ga izmenio. Ponekad, meutim, volim da ponem sa
druge strane. U ovom sistemu, kao i u svakom organskom sistemu,
moe da se poe od bilo koje take - to nije izmena. Sve drugo ostaje
isto, ali vie volim da ponem sa psiholoke strane.
Primaju li ljudi u unutranjem krugu ikakvu kontrolu nad ljudima
u spoljanjem krugu?
O: Da, ali uz mnoge ograde. Svesni krug ne moe da deluje direktno,
ve samo pomou B uticaja. Uticaji C se javljaju samo ako su uticaji B
prihvaeni i ako ih ljudi trae. Ljudi unutranjeg kruga nemaju kontrolu
nad onima koji nee da znaju za njih. Oni ne mogu da upotrebe silu, jer
bi to znailo pogrenu trijadu, pogrenu delatnost. Za svaki rezultat koji
elimo da dobijemo postoji posebna trijada. Na primer, ako ljudi ele
da steknu kontrolu, to mogu da postignu samo na jedan nain. Ako
deluju na drugaiji nain, dobie suprotne rezultate. Ratovi, revolucije

i tako dalje nikad ne daju eljene rezultate, ve uvek suprotne jer se

koristi pogrena trijada. Ako ljudi iz unutranjeg kruga ele da utiu na
druge ljude, mogu da postignu dobre rezultate samo ako postoji
razumevanje, i to samo kod ljudi koji ga ele. To je korisno pitanje
Pokuaj da razmisli o njemu.
P: Rekao si da ivimo u nesigurnom vremenu. Da li e kole
preduzeti mere da se zatite? Koliko sam razumeo, rekao si da kole ne
potpadaju pod zakon sluaja.
O: Hteo sam da kaem da se kola ne moe stvoriti sluajno, ali
moe biti unitena sluajno. Ona se ne moe stvoriti mehaniki; ali se
moe mehaniki unititi. Uzmi neko umetniko delo - ono se ne stvara
isto mehaniki, stvara se pomou posebne trijade - ali moe biti
spaljeno kao i sve drugo.
P: Ako su kole zaista iva stvar, zato umiru?
O: ta podrazumeva pod time da su kole iva stvar? To je nejasno
i neodreeno. Meutim, ako to shvatimo doslovno, potpuno je jasno
zato kole umiru. Sva iva bia umiru pre ili kasnije. Ako umiru ljudi,
kole takoe moraju da umru. Objasnio sam da su za kolu neophodni
odreeni uslovi. Ako se ti uslovi unite, unitava se i kola.
P: Ali ideje mogu da preive?
O: Ideje ne mogu da lete: potrebne su im ljudske glave. A kola se
ne sastoji od ideja; stalno zaboravljate da kole ue kako da se usavri
bie.
P: Zar ne postoje ideje koje su zapisane u prolosti?
O: Svakako da postoje, ali ideje mogu da se zapiu u raznim
oblicima; mogu da se zapiu na takav nain da niko ne moe da ih
odgonetne bez objanjenja onih koji znaju, ili bez promene bia. Uzmi
Jevanelja - ona su napisana razliitim iframa; ovek mora da zna klju
da bi ih deifrovao, jer bi to inae bila samo istorijski sumnjiva pria i
dala bi mnoge pogrene rezultate.
P: Daje li ovaj sistem klju za Jevanelja?
O: Neke kljueve; ne mogu se, meutim, oekivati svi. Mnogi
kljuevi mogu se dobiti tek promenom bia, oni nisu samo stvar znanja.
Opet zaboravljate na bie. Promena bia znai povezanost sa viim
centrima. Vii centri mogu da razumeju mnoge stvari koje obini ne
mogu.
P: Mora da je Novi Zavet onda obmanuo mnoge ljude?
O: Novi Zavet je pisan za kole i za razliite nivoe, U kolama se
objanjava svaka re. Svaki iskaz u Novom Zavetu ima desetine

znaenja, zato ima tako mnogo stvari koje ne razumemo. Mi poku

avamo da preemo sa nivoa oveka 1, 2 i 3 na nivo razumevanja oveka
broj 4; drugi ljudi moda pokuavaju da preu na nivo oveka broj 5,
drugi na nivo oveka broj 6, i tako dalje, i svi oni itaju Novi Zavet.
Zato na naem nivou ne moemo da oekujemo da emo razumeti sve,
jer je on napisan na veoma mudar nain. Kad se kae da Novi Zavet ima
sedam katanaca, to je sasvim tano. Mora se nai i upotrebiti prvi klju
i potom, uz njegovu pomo, ovek nalazi drugi klju i tako dalje; niko,
meutim, nee razumeti sve dok ne otvori svih sedam katanaca. Zato,
ako razumemo sve to je mogue da se razume na naem nivou, moemo
stei mogunost da razumemo vie.
P: Moe li kola da dostigne vii nivo od kole od koje je potekla?
O: Da, ako radi u skladu sa metodima i principima kolskog rada,
ona moe da raste. Mora, meutim, opet da ima na umu da nivo kole
zavisi od nivoa bia ljudi koji je sainjavaju.
P: Da li je pamenje sebe odlika starog, ezoterikog znanja?
O: Uvek i svuda. Samo se ponekad, na primer u religioznim
kolama, to naziva drugim imenom. To nije proizvoljno; pamenje sebe
je nuni stadijum u razvoju oveka, a ne proizvoljno postavljen zadatak.
Mora se proi kroz njega, a to moe da se uini samo na jedan nain.
P: Da li je Hrist ikad govorio o tome, i kojim reima?
O: Gotovo na svakoj stranici, raznim reima; na primer: "Bdijte",
"Ne spavajte". On o tome govori sve vreme.
P: Kako da gledamo na religiju crkve?
O: Ne moemo da razgovaramo o religiji, jer je to sasvim drugaija
stvar; u nju ulaze drugaiji elementi. Svaka religija je zasnovana na veri,
a vera, kao to sam rekao, ne ulazi u na sistem. Sve to moemo da
kaemo jeste da su religije na razliitim nivoima, kao to sam u prvim
predavanjima objasnio. Religija je relativan pojam. Svi ljudi se dele na
ljude razliitih nivoa i sve religije se dele na taj nain. Svaka religija
ima sve stepene. Veoma je vano da se ta stvar razume. Mi poznajemo
samo horizontalne podele - istorijske i geografske. Postoje, meutim,
druge podele. Postoje religiozni putevi, a religija ne protivrei nijed
nom drugom sistemu - razlike lee u razliitim nivoima. Pretpostavimo
da poznaje religiju broj 2 - to nije dovoljno ako eli da prouava sebe
i postane broj 4. A pretpostavimo da zna da je ovaj sistem na
odreenom nivou, a ne poznaje religiju na dovoljno visokom nivou tada te mogue neslaganje. Neslaganje je mogue samo izmeu ra
zliitih nivoa.

P: Oseam da, otkad sam upoznao ovaj sistem, bolje razumem

Bibliju i molitvenik. Moe li nam on pomoi time to nam daje bolje
razumevanje Hristovog uenja?
O: Ve sam rekao da ovaj sistem nije religija. Moe da pobolja
svoju mentalnu mainu i sposobnost razumevanja, a moe i svoja
oseanja da uini boljima. Ne mogu, meutim, da kaem da li e ti
sistem pomoi u tom pravcu. Moda e kasnije biti u stanju da vidi
povezanost izmeu ideja sistema i ezoterikih delova religije. Mi,
meutim, ne poznajemo ezoterike religije, pa zato o tome ne moemo
da govorimo.
U Petrogradu su gospodinu Gurijevu postavili veoma slino pita
nje. Neko je pitao u kakvom odnosu ovaj sistem stoji prema hrianstvu.
Gurijev je rekao mnoge stvari o tome kako razni ljudi ovaj sistem
razumeju razliito. Potom je rekao: "Ako hoete, ovo je ezoteriko
hrianstvo". Potom je rekao: "ta je po vaem miljenju najvanija
stvar u Hristovom uenju? To je delanje: uini ovo, ne ini ono. Pitanje
je - moete li to da uinite?" Mora sam da vidi da li ga sada razume
bolje ili ne, ali hrianstvo mora da posmatra kao uenje o delanju, a
ne kao mentalno uenje.
Ako hrianstvo posmatra bez savremenog sentimentalnog stava,
videe da je ono najiskljuivije od svih religija. Neprekidno se pona
vlja da ansu ima samo mali broj - teak put, uzak put, moe ga prei
samo mali broj, i tako dalje.
P: Ne moe se odoleti utisku da je Apsolut jedno ime za Boga.
O: Ne, to je potpuno pogreno. Apsolut je princip koji lei u poetku
stvari i u pozadini svega. Nikad nisam povezao Apsolut sa Bogom u
religioznom smislu. U religiji Bog za tebe moe da uini mnoge stvari,
ali Apsolut ne moe da za tebe uini nita. Zato on nije Bog u tom smislu;
ne moe se moliti Apsolutu. Ako uzima religiozno pitanje, sledi
religiozno objanjenje. Ako vidi razliku, posmatraj stvari zasebno.
P: Da li je injenica da postoje vie sile sa kojima ovek moe da
stupi u kontakt kad je u boljem stanju?
O: U svakoj situaciji, u svakom pitanju, moramo da se drimo onoga
to moemo da znamo, onoga u ta moemo da budemo sigurni, a
moemo da budemo sigurni da smo najvei deo vremena u stanju u kome
ne moemo da budemo u dodiru sa viim silama. Ili smo potpuno zaspali
i nikakva via sila ne moe da prodre do nas, ili smo negativni, tako da
se sve to do nas doe pertvara u ovaj ili onaj oblik negativnosti. ta
moemo da oekujemo u takvom stanju?

P: Postoji li vie ezoterikih uenja ili samo jedno?

O: Svako uenje ezoterikog porekla sutinski se slae sa drugima.
Da bi bilo istinito, uenje mora da bude jedno od mnogih. Ako je
jedinstveno, znai da je izmiljeno.
P: U Novom Zavetu nam se vrlo esto kae da bdimo i molimo se.
ta u ovom sistemu odgovara molitvi?
O: ijoj molitvi? Kakav rezultat se moe postii ako se moli maina?
Molitva ne znai obavezno molbu. Najvei broj molitvi ima za cilj da
odre um na odreenim idejama - jedan oblik meditacije.
P: ta misli, da li se samosvest moe postii molitvom? Ako moe,
kako treba da se molimo?
O: Ako bi ovek mogao zaista ozbiljno da se moli, to bi stvorilo
svest o sebi. Stvar je u tome to mi to ne moemo. Odluimo da se
molimo, i za pet minuta to postaje mehaniko ponavljanje rei. Kad bi
ovek mogao da se moli, molitva bi to mogla da uini, ali on to ne moe,
jer nije. ovek bi mogao da uini mnoge stvari da jeste, odnosno, da
je postojan. Ovakav kakav je, jedan poinje, drugi nastavlja.
P: Da li je prava molitva kontakt sa viim silama?
O: Neu se tome protiviti, ali mi sasvim dobro znamo da u obinim
centrima imamo samo moi koje pripadaju njima. Istovremeno uimo
da vii centri imaju mnoge moi koje obini nemaju. Prema tome,
jezikom sistema mogu da odgovorim da ako je taj kontakt mogu,
mogu je samo pomou viih centara. Na problem je kako da se
pribliimo viim centrima. Takav kontakt sada nemamo, ali vii centri
mogu da ga imaju. Niko to ne moe da garantuje, jer ak i naa
oekivanja mogu da budu pogrena. U svakom sluaju mi znamo - a
neki ljudi su imali i kratkotrajna islustva - da vii centri imaju nove
moi, pa je sve to treba da inimo to da pokuamo da se sa viim
centrima poveemo uei kako da postanemo svesni. Kad postanemo
svesni, uspostaviemo kontakt sa viim centrima, a tada emo moi da
imamo nove moi i novo znanje.
P: Ali, zar ve nemamo bljeskove vieg emocionalnog centra?
O: Neki ljudi imaju, ali to su samo nekontrolisani bljeskovi. Takve
stvari moe da kontrolie samo ovek broj 5, a mi smo ljudi broj 1,
2 i 3.
P: Prema nekim ezoterikim uenjima um je kao bazen. Kad je voda
mirna, mogu da se vide mnoge stvari i slua "glas tiine".
O: U tome ima mnogo opasnosti. Lako je da se pravi "glas tiine"
pomea sa imaginarnim glasom; veoma je lako da se istina pomea sa

fantazijom. Za neke ljude to moe da bude put, ali to nije put za nas.
Mi elimo da preciznije znamo kako da se razvijemo, pa su zato za nas
takve definicije opasne, jer nemamo instrument pomou koga moemo
da razdvojimo fantaziju od stvarnosti. To je ono to mora da zapamti
u ovom sistemu - da naui kako da razlikuje fantastino od stvarnog
od samog poetka, poto naui da razlikuje fantaziju od stvarnosti u
sebi. Potom, kasnije, na viim nivoima svesti, bie u stanju da to
razlikuje i u objektivnom svetu. Mnogi od tih mistikih puteva samo
poveavaju zbrku. Umesto da oveka priblie istini, oni ga od nje
udaljavaju.
P: Onda ovek stalno treba da trai ono to ga razdrauje?
O: Zato razdrauje? Uzeo si to zdravo za gotovo i sad pokuava
da nae suprotnosti. Moe itavog ivota da pokuava i da ne
postigne nita ako radi na pogrean nain. Mora, meutim, da na
ispravan nain nastoji da pamti sebe, da se ne identifikuje, da stekne
kontrolu. Niko nema dovoljnu kontrolu. Mi ne vladamo sobom, i zato
ne moemo da ponemo da inimo ovo, a ne inimo ono. Najpre
moramo da prouavamo, najpre da razumemo. Moramo da prouimo
sebe, a ponekad moemo da preokrenemo jednu sitnicu, pa drugu
sitnicu, i na taj nain poinjemo da se menjamo. Ne moe se poeti od
tog velikog mira. ovek moe da eli da stekne mir, ako nema mir, ali
je to isto kao kad govorimo o hrianskim principima kao to je, na
primer, onaj da volimo svoje neprijatelje.
P: Zar nije osnova svakog ezoterikog uenja smrt semena?
O: Moglo bi se tako rei. U stvari, u vezi s tim postoji jedna druga
stvar koja moda moe objasniti nau situaciju. Seam se da je pre dosta
vremena gospodin Gurijev o tom iskazu da seme, da bi proklijalo i
dalo biljku mora da umre, iskazu koji se u Novom Zavetu ponavlja dva
ili tri puta, rekao da to u odnosu na oveka nije potpuno. U odnosu na
oveka to mora da se pojaa. Govorei uopteno o radu, o mogunos
tima i pravcu rada, g. Gurijev nam je to ovako objasnio: najpre
moramo da shvatimo da spavamo; potom moramo da se probudimo.
Kad se probudimo, moramo da umremo. Kad umremo, moemo da se
rodimo. To je pravac i proces u detaljima. Korisno je da se o tome
razmisli, da se razmisli ta znai san, ta znai probuditi se, ta znai
umreti i ta znai roditi se. Pretpostavimo da elimo da se rodimo. Ne
moemo da se rodimo dok ne umremo, a ne moemo da umremo dok
se ne probudimo. Ne moemo da se probudimo dok ne shvatimo da
spavamo. Za to postoji odreeni redosled koraka.

P: ta znai umreti u smislu n kom govori?

O: "Umreti" znai umreti, nestati, ne biti, ne postojati. Beskorisno
je da umre u snu, jer tada ne moe da se rodi. Mora prvo da se
probudi.

Postavljena su mi razna pitanja, poneka veoma naivna, od strane

ljudi koji su pokuavali da razumeju molitvu Oe na, i koji su mi
dolazili da im objasnim ta ova ili ona reenica u njoj znai. Pitali su
me, Na primer, ta znai "Oe na koji si na nebu", ko su "nai dunici"
i ta su "nai dugovi" i tako dalje - kao da se molitva Oe na moe
objaviti "prostim reima". Morate najpre da razumete da obine,
proste rei ne mogu da objasne nita u vezi sa molitvom Oe na.
Neophodno je odreeno pripremno razumevanje, a potom moe da se
javi dalje razumevanje, ali samo kao rezultat napora i ispravnog stava.
Molitva Oe na moe da se uzme kao primer nereivog problema.
Ona je prevedena na sve jezike, uena napamet, svakodnevno pona
vljana, ali ljudi pojma nemaju ta ona stvarno znai. Taj neuspeh da se
razume njeno znaenje povezan je sa naom optom nesposobnou da
razumemo Novi Zavet. Ako se seate, u jednom drugom razgovoru je
u Novom Zavetu govoreno kao o primeru objektivne umetnosti, to jest
rei, dela vieg uma. Kako moemo da oekujemo da emo svojim
obinim umom razumeti ono to je dao i formulisao vii um?
Ono to moemo da pokuamo jeste da svoj um podignemo na nivo
miljenja vieg uma; i mada to ne uviamo, ovo je mogue na vie
ratliitih naina. U matematici, na primer, moemo da operiemo sa
beskonanim - beskonano malim i beskonano velikim veliinama koje
za na obini um ne znae nita. A ono to je mogue u matematici,
mogue je i nama ako
ponemo
i
nastavimo na pravi nain.
Jedna od prvih stvari koja mora da se razume i upamti, pre nego to
prouavanje molitve Oe na postane mogue, jeste razlika izmeu
religioznog jezika i jezika sistema.
ta je religija? Ova re se koristi veoma esto; ima ljudi koji je
koriste svakodnevno,
ali nisu u stanju da definiu ta se pod religijom
podrazumeva.
U ovom sistemu smo uli da je religija razliita za razliite ljude,
da postoji religija oveka broj 1, oveka broj 2, religija oveka

broj 3 i tako dalje. Kako, meutim, moemo da definiemo razliku meu

njima? Pre nego to doemo do definicije moramo da razumemo da je
najvaniji element svih religija koje poznajemo ideja Boga - Boga sa
kojim moemo da imamo lini odnos, kome moemo da govorimo, koga
moemo da molimo za pomo i verujemo u mogunost da nam po
mogne. Neodvojivi deo religije je vera u Boga, u Vie Bie, svemogue
i sveprisutno, koje nam moe pomoi u svemu to elimo ili nameravamo da uinimo.
Ne govorim u smislu da li je to ispravno ili pogreno, mogue ili
nemogue. Kaem samo da je vera, to jest vera u Boga i njegovu mo
da nam pomogne, sutinski deo religije. Molitva je takoe neodvojivi
deo svake religije; molitve, meutim, mogu da budu veoma razliite.
Molitva moe da bude molba za pomo u svemu to bismo mogli da
preduzmemo, ali ona, pomou kolskog rada, moe takoe da sama po
sebi postane pomo. Ona moe postati instrument rada koji se moe
upotrebiti da se oive ideje sistema, moe da se koristi za pamenje sebe
i da nas podsea na san i neophodnost da se probudimo.
Istovremeno, izrazi religioznog jezika ne mogu tano da se prevedu
na jezik sistema. Prvo, zbog elementa vere u religiji, a drugo, zbog toga
to se u religiji i religioznom jeziku prihvataju injenice i postavke na
koje se u sistemu gleda kao na nelogine i nedosledne. Pa opet, bilo bi
pogreno da se kae da su religija i sistem nespojivi i protivreni;
moramo jedino da nauimo da ta dva jezika ne meamo. Ako ponemo
da ih meamo, pokvariemo sve korisne zakljuke koji bi se mogli
doneti u jednom ili drugom pravcu.
Vraajui se ideji Boga, ideji koja je neodvojiva od religije i
religioznog jezika, moramo najpre da se zapitamo kako religije mogu
da se podele na opti ili istorijski nain. Mogu da se podele na religije
sa jednim i religije sa vie bogova. Ali ak i u toj podeli mora da se
zapamti da postoji velika razlika izmeu uobiajenog razumevanja
politeizma i monoteizma i naina na koji sistem shvata te ideje. Iako
izmeu bogova postoje odreene razlike - kao, na primer, u grkoj
mitologiji - u uobiajenom razumevanju politeizma su svi bogovi manje
vie na istom nivou. Iz perspektive sistema, koji ukljuuje ideju o
razliitim razmerama i razliitim zakonima na razliitim nivoima,
meuzavisnost bogova razume se sasvim drugaije.
Ako uzmemo da je Apsolut Bog, moemo da vidimo da on sa nama
nema nikakav odnos. Apsolut je Bog za bogove; on je u odnosu samo
prema narednom svetu, to jest Svetu 3. Svet 3 je Bog za naredni svet,

to jest, za Svet 6, a takoe i za sve naredne svetove, ali u sve manjem i

manjem stepenu. Dalje, galaksija, Sunce, planete, Zemlja i Mesec su
takoe svi bogovi, od koji svaki u sebe ukljuuje manje bogove. Zrak
Stvaranja, uzet kao trijada, takoe je Bog: Sveti Bog, Snani Bog,
Besmrtni Bog.
Prema tome, moemo da odaberemo na kom nivou elimo da
uzmemo naeg Boga, ako hoemo da o njemu govorimo u religioznom
smislu, to jest, u smislu Boga koji ima neposredan pristup naem ivotu.
Iz perspektive sistema nemamo nita to bi dokazalo da bilo koji od tih
bogova moe sa nama biti u linom odnosu; ali, u sistemu ima mesta za
Boga.
U bonoj oktavi koja poinje na Suncu kao "do" postoje dve sasvim
nepoznate take i nemamo materijala da o njima razmiljamo. Oktava
poinje na Suncu kao do, pa zatim prelazi u si na nivou planeta. Na
Zemlji ona postaje la-sol-fa, to ini organski ivot ukljuujui i
oveka. Kad bilo koje pojedinano bie u ljudskom, ivotinjskom ili
biljnom carstvu umre, telo - ili ono to od njega ostane - ide u zemlju i
postaje deo Zemlje, a dua odlazi na Mesec i postaje deo Meseca. Iz
toga moemo da razumemo mi i re; o si i do, meutim, ne znamo ba
nita. Te dve note mogu da dopuste mnoge pretpostavke to se tie
mogueg mesta u Zraku Stvaranja Boga ili bogova koji bi mogli da
imaju neke veze sa nama.
Sada, pamtei ovo to je upravo reeno, moemo da ponemo
prouavanje molitve Oe na.
Prva stvar je da otkrijemo zato i kad je data. Znamo da je data da
zameni mnoge beskorisne molitve.
Sledea stvar je da primetimo mnoge zanimljive osobine same
molitve i njenu sasvim posebnu konstrukciju; a iz naeg razumevanja
te konstrukcije, i posebno poznavanja Zakona broja tri, moi emo da
shvatimo da, iz perspektive sistema, postoji mogunost da razvijemo
svoje razumevanje pomou razumevanja molitve Oe na.
Kao i mnogi matematiki problemi, prouavanje molitve Oe na
mora da pone pravilnim rasporedom ili sreivanjem raznih delova
problema. Odmah primeujemo dve zanimljive stvari: prvo, da se
molitva deli na tri puta po tri dela, i drugo, da u njoj postoje odreene
kljune rei, to jest, rei koje objanjavaju ostale rei na koje se odnose.
Tu podelu na tri puta po tri ne moemo da zovemo trijadom, jer ne
znamo meusobni odnos delova i nismo u stanju da vidimo sile.
Moemo samo da vidimo da postoje tri dela.

Ako prve tri molbe proitate zajedno kao jedan deo, videete mnoge
stvari koje ne moete da vidite kad ih itate na uobiajeni nain,
1. Oe na koji si na nebu, da je sveto ime Tvoje
2. Da doe carstvo Tvoje
3. Da bude volja Tvoja na Zemlji kao i na nebu
U prvom obraanju, "Oe na koji si na nebu, da je sveto ime
Tvoje", prvo pitanje je ko je "na Otac"? Kljuna re je "nebo". Ako
na ovo pitanje pokuamo da odgovorimo iz perspektive Zraka Stvaran
ja, biemo u stanju da razumemo neto. Mi ivimo na Zemlji, pa stoga
"nebo" mora da znai vie nivoe, to jest, planete, Sunce ili galaksiju.
Ideja "neba" podrazumeva odreene sile, ili odreeni um ili umove na
tim viim nivoima kojima nam, na neki nain, molitva Oe na savetuje
da se obratimo; "nebo" se ne moe odnositi na zemaljski nivo. Ali, ako
shvatimo da su kosmike sile u vezi sa galaksijom, Suncem i planetama
suvie velike da bi sa nama imale bilo kakav odnos, moemo da
ponemo da mesto naeg "Oca na nebu" traimo u do i si bone oktave
- ili to opet moemo da ostavimo viim regionima.
U reima koje slede nema nieg linog. "Da je sveto ime Tvoje" je
izraz koji pokazuje elju da se razvije ispravan stav prema Bogu, i da
se bolje razume Bog ili Vii Um, i ta elja za razvojem se oigledno
odnosi na itavo oveanstvo.
Drugo obraanje, "Da doe carstvo Tvoje", jeste izraz elje za
rastom ezoterijskih krugova. U Novom modelu univerzuma sam po
kuao da objasnim da carstvo nebesko moe da znai samo ezoteriju, to
jest, odreeni unutranji krug oveanstva koji podlee posebnim za
konima.
Tree obraanje, "Da bude volja Tvoja na Zemlji kao i na nebu"
jeste izraz elje za prelaskom Zemlje na vii nivo, pod direktnom voljom
Vieg Uma. "Da bude volja Tvoja" odnosi se na neto to moe da se
desi, ali se nije jo desilo. Ova tri obraanja odnose se na uslove koji
se mogu pojaviti, ali jo nisu ispunjeni.
Prvo obraanje u drugom delu molitve jeste:
"Hleb na svagdanji daj nam danas".
Re "svagdanji"* ne postoji u najstarijem poznatom grkom i
latinskom tekstu.
Ispravna re, koja je kasnije zamenjena sa "svagdanji" glasi "nadsupstancijalni" (supersubstantialis). "Nadsupstancijalni" ili "duhovni"
*

* Na engleskom: 'Give us this day our daily bread', u prevodu

molitve na srpskohrvatski stoje rei 'hleb na nasuni' - p.p.

kako neki kau, moe da se odnosi na vie vodonike, vie uticaje ili vie
znanje
Dva sledea obraanja u ovom drugom delu,
"Oprosti nam dugove nae kao to mi opratamo dunicima svojim" i
"Ne navedi nas u iskuenje no izbavi nas od zla"
najtee je razumeti i objasniti. Posebno je teko da se ona objasne
zato to njihovo obino znaenje, koje je opte prihvaeno, nema
nikakve veze sa njihovim stvarnim znaenjem. Kad ljudi ponu da
razmiljaju o reima "Oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo
dunicima svojijem" na uobiajeni nain, odmah poinju da prave
logike i psiholoke greke. Pre svega, oni uzimaju zdravo za gotovo
da mogu da oprataju dugove, i da od njih zavisi da li e oprostiti ili
nee. Drugo, oni veruju da je podjednako dobro da oprataju dugove i
da im se njihovi dugovi oproste. To je neistina, to nema nikakvog
osnova. Ako razmisle o sebi, ako prouavaju sebe, ubrzo e uvideti da
ne mogu da oproste nikakve dugove ba kao to ne mogu nita da uine.
Da bi se inilo i da bi se opratalo moramo najpre da budemo u
stanju da pamtimo sebe, moramo da budemo budni i moramo da
posedujemo volju. Ovakvi kakvi smo, imamo hiljade razliitih volja, i
ak ako neka od tih volja i eli da oprosti, postoje uvek mnoge druge
koje ne ele da oproste i koje misle da je opratanje slabost, nedoslednost
ili ak zloin. A najudnija stvar je to to je oprostiti zaista ponekad
zloin. Ovde dolazimo do zanimljive take. Mi ne znamo da li je dobro
oprostiti ili ne, da li je dobro da se u svim sluajevima oprata, ili je
neki put bolje da se oprosti, a neki put da se ne oprosti. Ako bolje
razmislimo o ovom, moda emo doi do zakljuka da je, ak i ako smo
u stanju da oprostimo, moda bolje da ekamo dok ne budemo znali
vie, to jest, dok ne budemo znali u kojim sluajevima je bolje da se ne
oprosti.
Na ovom mestu trebalo bi da se setimo onoga to je reeno o
pozitivnim i negativnim stavovima i trebalo bi da shvatimo da pozitivni
stavovi nisu uvek ispravni, da su ponekad za pravo razumevanje
neophodni negativni stavovi. Prema tome, ako "opratanje" znai da
uvek imamo pozitivan stav, ono ponekad moe da bude sasvim po
greno.
Moramo da razumemo da opratanje bez razlike moe ponekad da
bude gore nego da se uopte ne oprosti; a to razumevanje moe da nas
dovede do ispravnog pogleda na sopstveni poloaj u odnosu na nae

dugove. Pretpostavimo na trenutak da zaista postoji neko dobroudno

i prilino glupo boanstvo koje bi moglo da nam oprosti dugove, i koje
bi ih zaista oprostilo i izbrisalo. Bila bi najvea nesrea da nam se to
desi. Tada ne bi bilo podsticaja da radimo, ne bi bilo razloga da radimo.
Mogli bismo da nastavimo da pravimo iste greke i da nam na kraju one
budu oprotene. Takva ideja je potpuno suprotna svakoj ideji rada. U
radu moramo da znamo da nita nee biti oproteno. Samo e nam to
saznanje dati pravi podsticaj za rad i u najmanju ruku nas spreiti da
ponavljamo istu stvar za koju ve znamo da je pogrena.
Interesantno je da se kola posmatra iz ove perspektive i da se
uporedi sa obinim ivotom. U ivotu ljudi mogu da oekuju oprotaj,
ili bar da mu se nadaju. U koli se nita ne oprata. To je sutinski deo
kolskog sistema, kolskog metoda i kolske organizacije. kole postoje
ba zato da ne bi oprostile, i ba zato ovek moe da se nada i oekuje
da e od kole neto dobiti. Kad bi se u kolama opratalo, ne bi bilo
razloga da one postoje.
Unutranje znaenje reenice "Oprosti nam dugove nae kao to i
mi opratamo dunicima svojijem" zapravo se odnosi na uticaje, to jest
uticaje sa viih nivoa. Mi moemo da sebi privuemo vie uticaje jedino
ako drugim ljudima prenosimo uticaje koje primamo ili smo primili.
Te rei imaju i mnogo drugih znaenja, ali je ovo poetak puta ka
njihovom razumevanju.
Tree obraanje u drugom delu je:
"Ne navedi nas u iskuenje no izbavi nas oda zla".
ta je najvee iskuenje? Najverovatnije san; zato su prve rei
razumljive - "pomozi nam da manje spavamo, ili nam pomozi da se
ponekad probudimo". Naredni deo je mnogo tei. On glasi: "No izbavi
nas oda zla"* Moda bi trebalo da bude: "i izbavi nas oda zla" Postoje
mnoga tumaenja onog "no", ali nijedno od njih nije sasvim zadovol
javajue kad se prevede na obini jezik, pa u to zasad ostaviti po strani.
* U engleskom tekstu: " Lead us not into temptation, but deliver us
from evil" - p. p.
Glavno je pitanje, ta znai "zlo"? Jedno mogue tumaenje je da u
odnosu na obino iskuenje, to jest samo san, to znai da ovek sebi
dopusti da opet padne u san kad je ve zapoeo da se budi. To znai
odustajanje od rada kad je ve shvaena neophodnost da se radi,
odustajanje od napora kad je ovek ve poeo da ih ulae i, kao to je
ve ranije pomenuto, poetak injenja glupih ili ak tetnih stvari, kao
to je suprotstavljanje kolskim pravilima i opravdavanje sebe to tako

inimo. Mnogo zanimljivih primera te vrste moe se nai u postupcima

ljudi koji naputaju rad, a posebno u njihovim objanjenjima zato su
to uinili.
Na kraju, trei deo molitve Oe na treba posmatrati kao da se odnosi
na budui, a ne sadanji poredak.
1. Jer Tvoje je Carstvo
2. i sila
3. i slava vavijek Amen.
Ove rei pretpostavljaju da je elja izraena u prvom delu molitve
ve ostvarena, da se ve odigrala. Te rei zaista mogu da se odnose samo
na budunost.
Da zakljuimo. itava molitva Oe na moe se uzeti kao jedna
trijada. Ne moe se posmatrati u smislu da je jedan deo aktivna, drugi
pasivna, a trei neutraliua sila, jer se svi odnosi verovatno menjaju
sa promenom teita panje. To znai da se svaka od ove tri podele ili
svaki od ova tri dela moe uzeti kao jedna sila i da zajedno one ine
trijadu.

Ove veoma velike ideje stavljene su u oblik molitve. Kad odgonetnete ideju molitve, molitva u smislu preklinjanja nestaje.
P: Kakva je razlika izmeu toga da oprostimo i da nam bude
oproteno?
O: Subjekt i objekt. Ali, nama se ne moe oprostiti. Uinili smo
neto i u skladu sa zakonom uzroka i posledice nastae odreeni
rezultati. Zakon ne moemo da izmenimo, ali moemo da postanemo
slobodni - da se izbavimo od njega. Moemo da promenimo sadanjost,
pomou sadanjosti budunost, a pomou budunosti prolost. Mi
moramo da platimo svoje dugove. Plaajui ih, mi menjamo prolost,
ali mogu da postoje razliiti naini plaanja.
P: Kakvi su naini da platimo svoje dugove?
O: Mehaniki ili svesno. Plaamo ili u svakom sluaju: ekajui na
posledice proizvedenih uzroka i plaajui tako, ili menjajui prolost i
plaajui na drugi nain. Dananjica je rezultat neke prolosti. Ako
promenimo dananji dan, menjamo prolost.
P: Da li je menjanje prolosti borba protiv naina na koji se odvijaju
stvari?

O: To je samo poetak. Neophodna su pozitivna oseania i vii

uticaji. Bez njih ne moemo da promeninio nita. Postoji nekoliko
stadijuma. To ne dolazi odjednom; neophodno je da se radi. Dao sam
neke principe - neophodno je da se shvati kako to moemo da postignemo.
U ovom ima mnogo zanimljivih stvari. Na primer, u molitvi Oe
na nema rei "ja". To znai da ne moe biti linih naklonosti - svi ljudi
su u istom odnosu prema viim silama i svima su potrebne iste stvari.

POGLAVLJE XVI
Na ideju o veitom vraanju moe se gledati jedino kao na teoriju Razliiti odnosi ljudi prema mogunosti venog vraanja - Tri sukcesiv
na stanja - Zato mogunost prijema C uticaja mora da bude
ograniena - Pamenje prolih ivota - Teorija reinkarnacije kao
uproavanje ideje o venom vraanju - Nemogunost da se nae dokaz
- Mi smo ogranieni stanjem svog bia - Razliiti tipovi sutina kao
najjai argument koji govori o prethodnoj egzistenciji - Zaito kole ne
mogu da se vrate - Prouavanje vraanja u jednom ivotu - Veno
vraanje nije veno - Mogunost varijacija - anse su ograniene, a
vreme odbrojano - Pamenje sebe i veno vraanje - Linost i veno
vraanje - Prouavanje dejih umova - Poreklo ideje o venom
vraanju - Tri dimenzije vremena - Ideja o venom vraanju i sistem Paralelno vreme - Ogranienja naeg uma - Rast tendencija i veno
vraanje - Mogunost da se narednog puta sretne kola - Biti spreman
- Da li je polazna taka za sve ista? - kola i zahtevi koji se u njoj
postavljaju - Smrt sutine - Veno vraanje i datum smrti - Veno
vraanje svetskih dogaaja - Vano je samo probuditi se
Stalno
mi postavljaju pitanja koja se odnose na veno vraanje,
tako da elim da kaem o tome neto to vam moe dati materijal za
razmiljanje. Postoje dva razloga to sam izbegavao da o ovome govo
rim: prvo, mi moemo samo da priamo o teoriji, nemamo stvarnih
injenica o tome, i drugo, mi ne znamo da li se u vezi sa radom zakoni
koji se odnose na veno vraanje menjaju. Potrebno je da se razumeju
sve stvari Mi znamo veoma malo o venom vraanju. Jednog dana

emo moda pokuati da u svemu to je napisano o venom vraanju

prikupimo ono to moe da bude uzeto kao pouzdano i da vidimo na
koji nain moemo da razmiljamo o tome, ali to je samo teorija.
Napisao sam u Novom modelu univerzuma, davno, da ak u obinom
ivotu ljudi mogu da budu veoma razliiti u odnosu na veno vraanje.
Neki ljudi mogu da imaju potpuno isto veno vraanje, drugi mogu da
imaju razna odstupanja ili mogunosti; neki mogu da odu vie, a neki
nie, i jo mnogo ta. Ali, sve je to bez nekog odnosa prema radu. U
sluaju ljudi koji se priblie radu, mogue je, mada samo teorijski, da
se prouavaju tri uzastopna vena vraanja. Pretpostavimo da se prvo
odnosi na to kad ovek dospe blizu mogunosti sretanja sa nekom
vrstom ideja vieg uma; drugo, kada ovek konano doe u kontakt sa
C uticajem; i tree, koje bi bilo rezultat toga. Zanimljiva stvar je da se,
posle drugog, mogunosti venog vraanja umnogome smanjuju. Pre
nego to ovek doe u kontakt sa C uticajem, one izgledaju neo
graniene, ali posle tog kontakta mogunost venog vraanja je uman
jena. Ako to razumemo, moi emo da govorimo o venom vraanju sa
odreenom dozom razlonosti i koristi; inae, ako sve posmatramo u
istoj ravni, to bi bila samo teorijska i potpuno beskorisna pria.
P: Da li si hteo da kae da se posle dolaska u kontakt sa C uticajima
broj ansi smanjuje?
O: Da, jer se C uticaji ne mogu rasipati. B uticaji su praktino
neogranieni; to znai da su ubaeni u ivot i mogu da se uzmu ili ne
uzmu; oni se ne smanjuju. Ali C uticaj je ogranien. Probajte da za sebe
odgovorite na ovo pitanje i razumeete zato mogunosti primanja C
uticaja moraju da budu ograniene, jer ako ovek nema koristi od njih,
zato ih onda rasipati?
P: Znai li to da e se, ako smo radili na pravilan nain, nae anse
poveavati?
O: Ne, to uopte ne znai. To samo znai da emo, ako ne radimo
na pravilan nain, izgubiti mogunost da se ove anse ponovo vrate.
Bez ove dopunske osobine koju sam upravo pomenuo, potpuno je
beskorisno govoriti o venom vraanju ak i kao o teoriji. U razmiljan
ju o venom vraanju, korisno je misliti o tome ta je mogue, a ta je
nemogue; ta moe da se desi, a ta ne moe da se desi. Uglavnom
ljudi ili ne prihvataju ovu ideju, ili ne znaju za nju, ili je ne razumeju,
ili je suvie prihvataju, suvie ulau u to. Tako, korisno je misliti u
kakvom odnosu mi stojimo prema tome, a za to moramo da imamo
osnovu od koje polazimo. Na primer, to se odnosi na "seanje". Ljudi

esto pitaju o seanju na prole ivote, ali zaboravljaju da bez rada viih
centara toga nema. Vrlo esto ujete da ljudi kau, uglavnom u vezi sa
onim to nazivaju "reinkarnacijom", da mogu da se sete svojih ivota
u prethodnim inkarnacijama, i piu knjige o tome ta su bili ranije. To
je ista fantazija. Morate da razumete da u naem uobiajenom stanju
ne moemo da se setimo prolih ivota - nemamo ime. U naem umu
i centrima sve je novo. Ono to moe da proe iz jednog ivota u drugi
jeste sutina. Prema tome, mogue je imati samo nejasne oseaje umesto
jasnili seanja, pa je teko pretpostaviti da bilo ko moe da se seti neeg
konkretnog. Jedino je u prvim godinama ivota to stvarno mogue, ali
tada se uglavnom ovaj oseaj ne zapaa, ili ako se zapazi, to stvara
fantaziju.
P: Koja je razlika izmeu teorije o reinkarnaciji i teorije o venom
vraanju?
O: Ideja o reinkarnaciji je vrsta prilagodavanja ideje o venom
vraanju naem obinom razumevanju, jer je, kao teorija, ideja o
venom vraanju mnogo tea za nas - ona trai potpuno novo razumevanje vremena. ak je i obrazovanim ljudima potrebna izvesna
koliina znanja matematike da bi razumeli ideju o povratku. Veno
vraanje je u venosti, a reinkarnacija je u vremenu. To pretpostavlja
da vreme postoji odvojeno od nas i da mi nastavljamo da postojimo u
tom vremenu posle smrti. Na primer, u budizmu se uzima da ovek
umire i odmah je ponovo roen, tako da jedan ivot prati drugi, jer je
to obinim ljudima lake da razumeju.
Ali, mi nemamo dokaza o postojanju vremena izvan naeg ivota.
Vreme je ivot za svaku osobu, i to ukljuuje svo vreme, tako da kad
ivot doe do kraja, i vreme doe do kraja. Tako je reinkarnacija manje
nauna teorija nego veno vraanje - suvie toga je uzeto zdravo za
gotovo.
P: Ali gde svi ti ivoti deavaju?
O: Mi ne govorimo o mestu, nego o venom vraanju. Ako kae
da se sea da si iveo u Rimu, na primer, kako moe da nae dokaz?
To je nemogue. Tako svaka teorija moe da postoji na raznim nivoima.
Teorija o venom vraanju moe da postoji na odreenom nivou koji
zahteva odreeno znanje i razumevanje, i onda moe da bude iskrivljena
i sputena na sve nie i nie nivoe. Ovo moe da se desi sa svakom
teorijom i ponekad u tom procesu ona moe da se pretvori u svoju
suprotnost. Ali morate stalno da pamtite da ne moemo da dokaemo
nita i ne moemo da insistiramo na nekoj posebnoj teoriji. Jedino

moramo da razumemo svaku teoriju unutar njenih ogranienja i njenih

ciklusa i da vidimo ta je mogue, a ta nemogue iz perspektive te
teorije. Ako uzmete neku teoriju i nastavite da joj dodajete jednu stvar
a oduzimate drugu, to e biti pogreno. U svakoj teoriji mora da se
prouava ono to ona ukljuuje, i nita ne sme da bude izostavljeno.
Prema tome, ako naemo teoriju koja je filozofski mogua, moemo da
traimo uslove pod kojima e to prestati da bude teorija i postati
injenica.
P: Da li greim u pretpostavci da ti sam nisi ubeen u realnost teorije
o venom vraanju?
O: Pokuao sam da objasnim da se u ove teorije ne moe biti ubeen.
Ako misli da moe da bude ubeen, to e biti puko verovanje. Postoji
itava serija pitanja i problema za koje je sve to moemo da uradimo
to da pravimo teorije, a da nikad ne budemo ubeeni da je jedna teorija
bolja od druge. Rekao bih da je teorija o venom vraanju kao teorija
bolja od teorije o reinkarnaciji, ali mi nemamo stvarnih pokazatelja da
li je to blie injenicama ili ne. A pokazatelje ne moemo da imamo
zbog naeg stanja svesti. Jedina mogunost iz perspektive rada je da se
nadamo da e moda, ako promenimo svoje stanje svesti, nae mo
gunosti opaanja porasti. U naem sadanjem stanju ne moemo da
imamo nita osim teorija o takvim stvarima.
Mi smo ogranieni stanjem svog bia, a stanje bia oveka br. 1, 2
i 3 je takvo da ne moemo da pouzdano znamo ove stvari.
P: Da li si rekao da se ovek ne moe sa sigurnou seati prolog
ivota?
O: Da. Samo sutina moe da pamti i dok je u obinom oveku
sutina neorganizovana i nerazdvojena od linosti, mi ne pamtimo.
Istovremeno, injenica da jedna osoba ima jednu, a druga drugu
vrstu sutine jeste jedan od najjaih argumenata za prethodnu egzisten
ciju, jer sutina ne moe da bude roena ni iz ega - ona je suvie
odreena. Ovaj sistem, meutim, prati oveka samo od roenja do
smrti.
P: Odakle dolazi deo nas koji se veno vraa?
O: To si ti. Kada govorimo o venom vraanju, mislimo na sopstveno veno vraanje. Odakle dolazi ovaj deo ne znamo, i moemo
da provedemo ceo ivot u teorijskom definisanju, ali to nee nita da
promeni niti da pomogne naem psiholokom razumevanju ove ideje.
Ja sada pokuavam da ustanovim odreene principe koji e nam dati
praktino razumevanje toga. Mogli bismo da naemo mnoge rei, ali
one nas nikud nee odvesti.

Da li ste nali odgovor zato se C uticaji ne mogu rasipati? Razmis

lite o tome. Ako odgovorite na ovo pitanje, odgovoriete i na mnoga
druga pitanja. A to znate - saberite dva i dva.
P: Da li je to zato to bi se oni stalno iznova traili ako bi takva stvar
mogla da se veno vraa?
O: To se podrazumeva, ali to nije odgovor. Svakako, ako se stalno
iznova rasipaju, kakva korist? Postoji, meutim, neto to u svemu tome
ne vidite, a ba to je klju za celu stvar. Vrlo je jednostavno, tu nema
nieg misterioznog. To nije zagonetka, stvar je samo u razmiljanju.
Pokuajte da razmiljate ovako: uzmite obinu kolu. Deak ide u
kolu i svake godine poinje da ui istu stvar. On prouava neto cele
godine, onda odlazi kui i sve zaboravlja, i mora da ui istu stvar
ispoetka. Ponovo to prouava cele godine, i ponovo odlazi kui i
zaboravlja, i ponovo se vraa i ui istu stvar. ta e mu rei u koli?
Zato se kole ne ponavljaju, zbog toga nema venog vraanja za kole.
A to je ono to ljudi ele, oni ele da ponovo ue istu stvar. Ali, sledei
put morate da budete u vioj koli. Ako ne moete da idete u viu kolu,
nee biti druge kole na istom nivou, jer ste je ve zavrili.
P: Da li se kola sree pomou C uticaja?
O: kola znai C uticaje. Ti sree kolu pomou B uticaja.
P: Ne moe da ide u vii razred ako se ne poloi ispite?
O: Potpuno tano, ali moe da poloi ispite i sve zaboravi; to se
vrlo esto deava.
P: Ali, u izvesnoj meri, nauio si kako se ui?
O: Ponekad, a ponekad ne. Ui kako se ui i ui kako se
zaboravlja.
P; ini mi se iz ovoga to si rekao da je taj C uticaj preobraaj, mo
preobraaja, i sve manje od toga nije C uticaj.
O: Potpuno tano. Vrlo si blizu, ali moe isto da posmatra C uticaj
jednostavno kao odreenu koliinu znanja.
P: Znanja koje moe da bude iskorieno?
O: Ne, to je opet definicija. Rekao sam znanja; definicija nee da
pomogne. udi me da to ne vidi, da nisi uhvatio ta to jednostavno
znai. Transmisija znanja znai C uticaj, ona znai odreeni rad, ona
se ne deava sama, ona podrazumeva neiji rad, a neiji rad ne moe da
bude straen. Ako to donosi rezultate, moe da bude nastavljeno, ali
ako ne donesi rezultate, onda je prirodno da e da se prekine. Ovo
objanjava zato mogunost venog vraanja mora da bude ograniena.
Onaj koji ue u kolu i ne dobija time to je u koli, prirodno je da ne

moe da doe ponovo i opet ui istu stvar; on mora da neto napravi od

toga. Pokuajte da to razumete, jer je bez razumevanja ovih principa
nemogue da se govori o venom vraanju. Svi obini razgovori,
bazirani na matematici ili jo neem, ine to suvie uniformnim, a veno
vraanje ne moe da bude uniformno. Seate se da smo govorili o
materijalnosti znanja i o injenici da su veoma male anse ak i da se
pone, jer su za to potrebne mnoge povoljne okolnosti. Ali, vi morate
da razumete da kad ovek pone da dobija odreeno znanje, anse
postaju sve manje i manje, jer ako ih ne iskoristi, bie mu sve tee i tee
da ga dobije, potpuno prirodno. A ista stvar vai za svaki dan, svaku
godinu, itav na ivot - to je ono to mora da se razume. Ideja o venom
vraanju je korisna jer se odnosi na ovaj ivot. Ako ne uinimo neto
danas, kako moemo da oekujemo da emo to uiniti sutra? Ako
moemo da uradimo neto danas, onda moramo da to i uradimo; niko
to ne moe da odloi za sutradan, jer bismo sutra mogli da uradimo
neto drugo. Mi uvek mislimo da imamo vremena.
P: Da li to znai da ako ne sluamo ono to kae danas, neemo to
ponovo uti?
O: Ili ete moda da budete tu, ali ja neu da budem tu - otkud znate?
P: Da li moemo da napredujemo samo pomou tebe?
O: Ne, potpuno ste slobodni da naete neko drugo mesto, uopte
niste ogranieni. Ako znate jo nekog sa kim moete da napredujete,
svakako morate da ga iskoristite. ovek ni jednu priliku ne sme da
izgubi, ako je ima.
P: Mislio sam - da li si ti jedini medijum ovde?
O: Ne, niko ne moe da bude jedini. Ako zna drugi put, postoji
druga prilika, ali ako ne zna za drugu priliku, ako ne zna nikoga osim
mene, onda mora da pokua da to dobije od mene; ako zna jo nekog,
moe da to dobije jo od nekog. Da li je to potpuno jasno? Samo
zapamtite jednu stvar - ovo ne moe da bude teorijsko prouavanje, mi
moramo da uinio u praksi kako da inimo za nas najvanije stvari.
P: Da li su prilike uvek tu, samo mi suvie vrsto spavamo da bismo
ih primetili i iskoristili?
O: Prilike mogu da budu razliite: postoje razliiti stepeni. Ako
neko nije dospeo do rada, on ima prilike da akumulira znanje, materijal,
tendencije. Oni moda nee da budu mnogo jaki, ali mogu da svi vode
u jednom istom pravcu, ili mogu da vode u suprotnim pravcima. Onda,
u onome to nazivamo "radom", to znai C uticaj ili direktno znanje,
direktno uenje, prilike su razliite, i tek od trenutka kada se one
iskoriste, prave prilike poinju.

P: Prema ideji o venom vraanju stvari se ponovo deavaju. Ali,

da li se kole obavezno pojavljuju na istom mestu? Moda u mom
poslednjem venom vraanju ovaj sistem uopte nije doao u Englesku?
O: To je tekoa sa venim vraanjem, jer kad ljudi o tome uju i
ponu da razmiljaju, oni razmiljaju na uobiajen formativan, to jest,
logiki nain, ili vrlo esto oni razmiljaju nelogino, ili jo gore. Ali
ak i ako misle logino, oni nemaju dovoljno materijala, oni ne znaju
dovoljno da bi razmiljali o tome. Potrebno je da se razume pre svega
da mi govorimo o teoriji, i drugo, da ova teorija mora da bude dovoljno
celovita - mora da postoji dovoljno materijala u tome. Kada razmiljamo
o venom vraanju, mi mislimo da se ponavlja sve, i upravo je to ono
to kvari nae pribliavanje ovoj ideji. Prva stvar koja treba da se razume
jeste da veno vraanje nije veno. Zvui apsurdno, ali je stvarno tako,
jer je ono toliko razliito u razliitim sluajevima. ak i ako uzmemo
to teorijski, ako uzmemo isto ljude u mehanikom ivotu, ak se i
njihovi ivoti menjaju. Samo izvesni ljudi, u potpuno zamrznutim
uslovima ivota, imaju svoje ivote ponovljene na ba isti nain, moda
za due vreme. U drugim sluajevima, ak i u obinom mehanikom
ivotu, stvari se menjaju. Ako okolnosti ne upravljaju ljudima tako
definitivno, kao velikim ljudima koji su morali da budu ponovo veliki
ljudi i niko nita nije mogao da uradi oko toga, postoje varijacije, ali
opet ne zauvek. Nikad nemojte da mislite da je neto zauvek. To je vrlo
udna stvar, ali izgleda kao da ljudi koji nemaju mogunosti, ili zbog
odreenih okolnosti, ili njihovog nedovoljnog razvoja, ili nekog
patolokog stanja, mogu da imaju ponavljanje svojih ivota bez neke
posebne promene, dok u sluaju ljudi koji tu teorijsku mogunot imaju
njihovi ivoti mogu da dostignu odreenu taku u kojoj e oni ili da se
sretnu sa nekom mogunou razvoja ili poinju da opadaju. Ili je jedno
ili drugo; oni ne mogu da ostaju na istom mestu, i od trenutka kad se
sretnu s nekom realnom mogunou, oni ili prepoznaju mogunost da
neto urade ili je gube i onda padaju. Samo razmiljajte o tome i moda
ete da budete sposobni da formuliete neka pitanja.
P: Da li sposobnost da se prepoznaju mogunosti zavisi od promene
bia, koja moe da bude dostignuta samo posle dugog perioda manjih
napora?
O: Postoje dve stvari koje moramo da razumemo u vezi s tim. Stvari
su u razliitom odnosu prema mogunostima: neke stvari, mada se jo
nisu desile i mada nam se moe initi da one mogu da se dese na jedan
ili na drugi nain, u stvarnosti su predodreene. Nita ne moe da bude

izmenjeno, jer tako krupni uzroci pokreu ove stvari da, iako se one jo
nisu desile, mogu da se dese samo na jedan nain. U odnosu na neke
druge stvari ponavljanje nije toliko striktno. Postoje mnogi stepeni i
rame uz rame sa stvarima koje mogu da se dese samo na jedan nain,
mogu da postoje druge stvari, koje tek treba da dou, koje mogu da se
dese na ovaj ili na onaj nain. Potrebno je da se ovo razume kao princip,
da se razume zato su stvari razliite i ta je tu razliito. Uzmite dananji
dan. Izvesne stvari moraju da se dese sutra jer njihovi uzroci lee u
proloj godini ili deset, dvadeset godina ranije. Ali ako uzrok odreenih
stvari koje e da se dese sutra lei u dananjem danu, onda one mogu
razliito da se dese sutra ako je neto uraeno razliito danas. Ovo je,
tako, pitanje prirode uzroka i toga gde se oni nalaze. Moete na to da
gledate ovako: pretpostavimo da vidite da stvari idu na potpuno isti
nain dugo vremena - onda ne moete da oekujete iznenadnu promenu
bez nekog posebnog razloga. Druge stvari mogu da budu u poreenju
s tim nove - izvesna tendencija se upravo pojavila pa lako moe i da
nestane. Ali ako je tendencija dugo ila u istom pravcu teko je videti
mogunost promene. Ovo je jedini nain na koji moemo da raz
govaramo o tome, jer ne moemo da znamo nita odreeno o tim
stvarima. Morate da zapamtite jedan princip u odnosu na ovo - stvari
nisu iste. Ako kaete da neke stvari mogu da budu promenjene i to
primenite na sve, pogreiete, zato to stvari nisu nikad u istom odnosu
prema mogunosti promene.
P: Da li mogunost varijacije u venim vraanjima ljudi moe da
znai da ljudi roeni u jednom venom vraanju mogu da ne budu roeni
u narednom?
O: To je mogue samo u nekim sluajevima, ali mi ne moemo da
idemo u detalje takve vrste. Ono to elim da konano razumete je da
dokle god su ljudi potpuno mehanini, stvari mogu da se ponavljaju i
ponavljaju skoro beskonano. Ali, ako ljudi postanu svesniji, ili ako se
pojavi mogunost da postanu svesniji, njihovo vreme postaje ogra
nieno. Oni ne mogu da oekuju neogranien broj venih vraanja ako
su ve poeli neto da znaju ili da ue neto. to vie ue, to njihovo
vreme postaje krae. Ljudi uvek zaboravljaju da postoji samo vrlo
ogranien broj ansi za svakoga, pa ako neko izgubi mogunost u
jednom ivotu, onda e je u sledeeni ivotu izgubiti jo lake. to blie
ovek doe mogunosti promene, broj ansi postaje manji i ako ovek
nae ansu i ne iskoristi je, moe da je potpuno izgubi. To je isti princip
kao onaj koji se odnosi na ivot oveka. Seate se reeno je da je u

radu, u odnosu na jedan ivot, vreme odbrojano, i da to ozbiljnije ljudi

rade, to se striktnije njihovo vreme rauna. Ako elite da radite dva
meseca a spavate deset, rauna se da ste radili dvanaest meseci, ak iako
ste stvarno radili samo dva. Ali zahtevi ili uslovi su za dvanaest meseci,
i to vie neko radi, ti zatevi vie rastu. Ako neko radi veoma malo, on
moe da ostane u istom odnosu prema odreenoj ideji godinu ili dve;
on moe pogreno da razume neto i ne izgubi mnogo zbog toga jer
postoji jo i trea godina. Ali, ako je ovek ve poeo da radi ozbiljno
on ne moe da ima tri godine, jer svaki dan je ispit i on mora da poloi
jedan ispit da bi doao do drugog ispita. To mora da se razume, i isti
princip moe da bude primenjen na veno vraanje.
P: Da li to znai da ako smo mi potpuno mehanini moramo da se
vratimo na ba isti nain, ali ako smo manje mehanini, naih venih
vraanja je manje?
O: Nije sasvim tako. Kao to sam rekao postoji mnogo razliitih
kategorija ljudi. Postoje ljudi iji se ivoti ponavljaju automatski na
potpuno isti nain. Drugi ljudi mogu da imaju razne male promene i
modifikacije, ali na istom nivou. Onda trea kategorija, da postavimo
to vrlo grubo, moe da ima neke mogunosti u smislu da promene koje
se deavaju u njihovim ivotima nisu sasvim besciljne, nego su sve blie
i blie nekim B uticajima. etvrta kategorija dolazi blie mogunosti
sretanja kole. Stvar koju treba razumeti je da ljudi nisu jednaki u
odnosu na ove mogunosti. I, svakako, oni koji su ve nali neku
mogunost i odbacili je, dokazuju da su nesposobni za razvoj.
P: Jo ne razumem zato bi vreme bilo ogranieno za nekog ko je
radio, ali ne za onog ko nije?
O: Za onog koji jo nije poeo da se budi, vreme se ne rauna jer
ono ne postoji. Sve se ponavlja, uvek iste stvari, ponovo i ponovo.
Moe da uzme to ovako: znanje je ogranieno, ali dok takvi ljudi ne
uzmu nikakvo znanje, za njih ono nije ogranieno. Onda, kao to sam
rekao moe da povue paralelu sa obinom kolom: nije mogue uvek
ostati u istom razredu - mora da se ili napreduje ili ode. Stvoreni su
odreeni zahtevi i ako ljudi ne ispune ove zahteve mogu da izgube
mogunost. Tako, ako je neko poeo da radi, mora da nastavi. Pretpos
tavite da je neko poeo da radi i onda odustao. To pokazuje njegovu
nesposobnost da radi, a koji je tada znaaj njegovog postojanja? Pokuajte da razmiljate o tome sa ove take gledita.
P: Da li je svakome, u jednom ili drugom ciklusu, dat pristup do
nekog puta?

O: Ne znam i mi ne moemo da znamo takve stvari; moemo da

govorimo samo o sebi. Mi imamo ansu, to je sve to znamo, tako da
moramo da mislimo o sebi.
P: Budunost u radu izgleda kao hodanje po zategnutoj ici. Moe
li ovek da se nada da e kasnije da dostigne drugi nivo stabilnosti?
O: Svako stanje ima mnogo razliitih oblika, a tako i stanje spavanja.
Moe da postoji spavanje sa mogunou buenja, spavanje sa manjom
mogunou buenja i spavanje bez ikakve mogunosti buenja.
P: Da li je potrebno da se promeni neto u sutini da bi se imalo
seanje na neko drugo veno vraanje?
O: Ne, potrebno je da se postane svestan u ovom ivotu. Ima samo
ovaj ivot. Moe da kae sebi: "Ako sam iveo ranije, ne seam se
toga. To znai da, ako u ponovo da ivim, ponovo neu da se seam."
Ako postane svestan u ovom ivotu, seae se, i pamtie toliko koliko
pamti sada. Ako ne pamti sebe sada, onda naredni put ponovo nee
da pamti sebe, tako da e da bude isto. Mogunost promene poinje
samo sa mogunou poinjanja pamenja sebe sada. Sve druge stvari
su puke rei.
P: Ako linost umire sa nama, kakav efekat u buduim venim
vraanjima mogu da imaju pokuaji da se ona oslabi?
O: Nema potrebe da budemo dogmatini u pogledu toga; kada
govorimo o venom vraanju, govorimo o "neem" to se veno vraa,
a to "neto" uva u sebi tragove svih stvorenih tendencija. Ako je bila
stvorena tendencija slabljenja linosti, ona e se nastaviti; a ako je bila
stvorena suprotna tendencija, tendencija jaanja linosti, ponovo e se
nastaviti. Potpuno je tano da linost umire, ali ako se to "neto" veno
vraa, onda e isti uzroci da proizvedu iste efekte. Ako se stvore izvesne
nove tendencije, one e takoe da imaju svoj efekat. Tako ovek koji
je od detinjstva pokazao stvarnu naklonost prema spavanju moe da
zaspi ak ranije.
P: Onda, ako ikakva stvar moe da se sauva, to je promena koja je
uinjena u sutini?
O: Ne, prvo mora da naini promene u linosti.
P: Ali, to nee da traje!
O: To je jedina stvar koju moemo da uradimo. Samo veoma malo
ljudi moe da radi na sutini. To i nije neka prednost za ljude koji to
mogu, jer je rad na sutini veoma teak; ali ovo moe da se desi.
Uglavnom, mi radimo na linosti, i to je jedini rad koji moemo da
inimo. A ako mi zbilja radimo, rad e da nas odvede nekuda. Nekad

su tendencije u sutini, a nekad u linosti, ali ja to ne bih formulisao

kao "sutinu" i "linost". Jednostavno bih rekao da moramo da odreene
tendencije oslabimo a druge ojaamo, oslabimo mehanike, a ojaamo
svesne tendencije. To je jedina mogua formulacija; sve drugo bi bilo
nepodesno.
P: ini mi se da su linost, fiziko telo i spoljanjost suvie nestalni
da bi se veno vraali.
O: Da, ali su odreeni uzroci stvorili sve njih, i dok god uzroci budu
isti, oni e prirodno da proizvode iste efekte. Neko je roen pod istim
okolnostima, u istoj kui, od istih roditelja, i sve e da se razvija isto.
Mogu da postoje neka odstupanja, ali na kraju se dolazi na istu stvar.
Pretpostavimo da je neko roen u odreenom gradu i da se preseli na
neko vreme. Onda, kasnije, on se vraa i nalazi se u istoj situaciji kao
pre, kao da nije uopte bio van kue. Ovo ilustruje ta sam mislio pod
tim odstupanjima. ovek se uvek vraa na istu stazu.
P: Kako to da ovek toliko eli veno vraanje, a ipak ga se plai?
O: Ja ne znam - to je materijal za tvoje lino prouavanje. Svakako,
neko vie voli ideju o venom vraanju nego uobiajenu ideju o smrti.
U isto vreme, on se plai toga jer, ako je zaista iskren prema sebi, shvata
da se stvari ponavljaju u ovom ivotu. Ako se on nae, ponovo i ponovo,
u istom poloaju, pravei iste greke, on shvata da to to je ponovo
roen nee da pomogne ako nastavi da ini iste stvari sada. Promena
moe da bude samo rezultat napora; nikakve okolnosti ne mogu da
proizvedu promenu. Zato sva uobiajena ubedenja da e promena
spoljnih okolnosti neto da izmeni ne vode nikuda: okolnosti mogu da
se promene, ali ti e da bude isti ako ne radi. Isto je i kod venog
vraanja. ivoti ljudi mogu da se pojave potpuno izmenjeni sa take
gledita spoljanjih okolnosti, ali rezultat e da ostane isti - ostae odnos
sutine prema linosti. Stvarna promena moe da se desi jedino kao
rezultat kolskog rada, ili ako neko ne sree kolu, a u toku nekoliko
uzastopnih venih vraanja mu samo raste magnetski centar, onda e
promena biti u rastu magnetskog centra.
P: Da li veruje da oni koji dostiu visoko stanje nisu pod obavezom
venog vraanja?
O: Ide suvie daleko. Odreene religije poinju od ideje o pokuavanju da se zaustavi toak ivota. Ali, mi ne moemo da govorimo
ozbiljno o tome, jer, kao to sam rekao, ideja o venom vraanju je
samo teorija, pa kako moemo da zaustavimo ono za ta nismo sigurni
da postoji? Ako eli da zaustavi voz, mora da zna da se voz kree.

Koja bi bila svrha pokuavanja da se on zaustavi ako nismo sigurni da

se kree?
P: Da li je datum smrti predodreen?
O: Ne mogu da kaem; postoje razliite teorije. Mislim da je
bezbediiije rei da je s jedne take gledita odreen, samo toliko stvari
ulazi u to da neije vreme moe da bude skraeno ili produeno; pa iako
je predodreeno, to nije apsolutna predodredenost. Ili, moda je bolje
da se kae da se ono menja svakog trenutka, iako je predodreeno. Svaki
trenutak moe da donese nove faktore i uini neiji ivot duini ili
kraim. Ako se nita ne deava, onda je to vreme predodreeno.
P: Da li kolski rad utie na duinu ivota?
O: Opet oekuje suvie. Moda posle nekoliko inkarnacija moe
da nae naina da produi svoj ivot; ali, ako to oekuje odmah,
oekuje suvie. U nekim sluajevima to moe da bude istinito, pa ja
mislim da mora da bude razliito u razliitim sluajevima.
P: Da li to znai da ja ivim isti ivot ponovo? Jesam li bio ponovo
roen 1915. i hou li opet da budem rodeu 1915?
O: Uvek 1915 - to je jedina stvar koja ne moe da se promeni. A
svakako, sigurni smo da smo iveli ranije - nismo mogli da doemo ni
od kuda, samo to ne pamtimo. ak i oni koji misle da neto pamte,
pamte samo kao deca. Ali, u veini sluajeva zaboravljaju.
Prouavanje venog vraanja mora da pone sa dejim umom,
posebno pre nego to ponu da govore. Ako ljudi mogu da se seaju tog
vremena, seae se veoma interesantnih stvari. Naalost, kad ponu da
govore, oni postaju prava deca i posle est meseci ili godinu dana obino
zaborave. Ljudi se vrlo retko seaju ta su mislili pre toga, u veoma
ranom dobu. Ali, psiholoki, injenica je da u vrlo ranim seanjima iz
detinjstva - a ponekad se ljudi seaju stvari iz doba od nekoliko meseci
- oni ve imaju inteligenciju, izvesno razumevanje ljudi, mesta i stvari.
Kako moemo da oekujemo da deca koja su tek nedavno roena imaju
sav taj materijal? Naa inteligencija raste sasvim polako, ali neka deca
imaju odrasli um. Oni uopte nisu deca; onda kasnije oni postaju deca
Ako pamte svoj intelekt iz ranog detinjstva, vide da je to isti intelekt
kakav je kod odraslih ljudi. To je ono to je interesantno.
P: Da li zna zato bi dete pamtilo svoj odrasli intelekt, a ne svoj
prethodni deji intelekt?
O: Imamo premalo materijala da bismo sudili o tome. Govorim
samo o nainu na koji to moe da bude prouavano. Pretpostavimo da
se trudimo da pamtimo sebe, pokuavajui da ne dozvolimo mati da

ue; onda, ako naemo neto, to bi bio materijal. U literaturi nalazite

veoma malo, jer ljudi ne razumeju kako da to prouavaju. Ali, u svojim
linim iskustvima sreo sam vrlo interesantne stvari. Takoe i neki ljudi
koje sam znao imali su veoma interesantna seanja iz prvih godina
ivota, i svi oni su imali isti utisak da njihov intelekt nije bio intelekt
deteta ili da ta psihologija nije bila deja. Da li vidite ta sam hteo da
kaem? Oni su imali spreman um, sa sasvim odraslim reakcijama i
nainom gledanja na ljude i njihovim prepoznavanjem, kakav nije
mogao da bude formiran u toku est meseci nesvesnog ivota.
P: Zato bi to iilelo kad dete naui da govori?
O: Dete poinje da imitira drugu decu i ini tano ono to odrasli
ljudi oekuju od njega. Oni oekuju od njega da postane glupo dete i
ono postaje glupo dete.
P: Kako je mogue znati ta beba pamti? Mislio sam da se ovek
raa sa potpuno praznim centrima, a da se pamti centrima?
O: To je udna stvar. Kao to sam rekao, neki ljudi koji se ne
razlikuju mnogo od drugih ljudi imaju neobina i potpuno odreena
seanja ak iz svojih prvih meseci. Oni misle da su videli ljude kao to
ih odrasli ljude vide, ne kao deca. Oni ne prave spoj slika od odvojenih
elemenata, ve imaju potpuno odreene utiske kua, ljudi i tako dalje.
P: Jo uvek ne vidim kako je mogue seati se prethodnog venog
vraanja. Mislio sam da je memorija zavisila od sadraja centara koji
su u linosti. Kako moe linost da se sea venog vraanja?
O: Ti ne moe da ga se sea ukoliko ne pamti sebe ovde, u ovom
venom vraanju. Mi smo iveli ranije; mnoge injenice to dokazuju.
Razlog zato se mi toga ne seamo je to nismo pamtili sebe. To je
istinito i u ovom ivotu. Ako su stvari mehanike, mi se seamo samo
da su se one desile; jedino pamenjem sebe moemo da se seamo
detalja. Linost je uvek pomeana sa sutinom. Memorija je u sutini,
ne u linosti, ali linost moe daje predstavi potpuno pravilno ako je
memorija dovoljno jaka.
P: Ako se vratimo u iste okolnosti, izgleda da postoji veoma malo
prilika da uopte imamo neto drukije u ivotu?
O: U ranom ivotu postoji. Mi imamo dug ivot i zbog toga moemo
da steknemo neto - znanje, razumevanje - a to razumevanje moe da
proe u sutinu. Onda, ako u prvim godinama ivota ivimo u sutini,
ovo razumevanje moe da proizvede neki utisak na nas, neka seanja u
sutini. Po pravilu ona nestaju u kasnijim godinama, ali ih deca ponekad
imaju prilino dugo, do osme ili desete godine.

P: Kada sam imao tri - etiri godine imao sam obiaj da pokuavam
da pamtim sebe kao vrstu igre.
O: Sasvim je mogue; i to je moda ostalo. Moda si pokuavao da
pamti sebe u prethodnom ivotu - ne vidim nita nemogue u tome.
P: U vezi s idejom o venom vraanju, da li znai da ako napravimo
teku greku ona nastavlja da se veno vraa?
O: Mogu da postoje razliite greke, ali ako je bilo neeg promiljenog u vezi s tom grekom, ako si je napravio jer si eleo da je
napravi, onda e najverovatnije eleti ak jo vie da napravi istu
greku ponovo.
P: Da li se stvari kao bolest veno vraaju?
O: One mogu da se veno vraaju, a mogu i da ne vraaju. To je
povezano sa prilino komplikovanim stvarima. Potrebno je da poelimo
bolesti, jer one mogu da pripadaju razliitim kategorijama. Neke bolesti
mogu da utiu na sutinu, druge ne. Mnoge zarazne bolesti otvaraju
akumulatore, tako da u stvari mogu da budu korisne. Onda akumulatori
mogu da ostanu otvoreni ili da se opet zatvore. Takve bolesti mogu da
igraju ulogu okova. One su sluajne bolesti i mogu da se ponove ili da
se ne ponove. Onda postoje bolesti koje pripadaju sudbini, konstitucionalne bolesti.
P: Ja ne mislim da razumem veno vraanje.
O: Mi govorimo o mogunostima. To je filozofski razgovor; nema
mo dovoljno materijala da govorimo ak ni teorijski. Seate se, govoriti
filozofski znai govoriti o mogunostima. Tako, ako je tu veno
vraanje, mi govorimo o nainima na koje bi stvari mogle da se dese.
P: Da li onda treba itavo pitanje da se smatra filozofskim ili kadrim
da se proveri?
O: Ne moemo da govorimo o proveravanju. Mislim da ako neki
ljudi nadu proveru za sebe, ona e da bude veoma subjektivna. Oni nee
da budu u stanju da drugim ljudima prenesu ono to su shvatili. Drugi
ljudi mogu da im veruju ili ne veruju, ali to nee da ima karakter dokaza.
Ali, moete da proverite odreene stvari o venom vraanju posmatranjem stvari u ovom ivotu.
P: Koje je poreklo ideje o venom vraanju?
O: Psiholoki, postojao bi jedan odgovor; matematiki, drugi od
govor; istorijski, trei odgovor. Ako ima u vidu psiholoki, mislim da
je vrlo postojano i vrlo odreeno oseanje koje deca ponekad imaju da
se "to ve ranije desilo". Na primer, ona dou u novu kuu ili u novi
grad i imaju oseaj da je sve to ve bilo. Uobiajena psiholoka

objanjenja "prekidom u svesti" kako je to nazvano i koja mi moemo

da opiemo nmogo bolje kao prelazak iz jednog centra u drugi, nisu
dovoljna, jer objanjavaju neke sluajeve, ali ne objanjavaju sve
sluajeve.
P: Da li to znai da se veno vraanje dogaalo za vreme postojanja
ovog grada?
O: Da, svakako. To nije ista linija vremena; to je paralelno vreme.
Ideji o venom vraanju su potrebne dve dimenzije vremena. Potreba
za tri dimenzije vremena dolazi samo sa idejom o radu. Ali druga
dimenzija vremena je stvarno veoma elementarna. Ne moe biti sumnje
o njenom postojanju, posebno u modernim matematikim i fizikim
idejama. Ako usvojimo da je linija vremena iskrivljena, onda poto
krivina ima dve dimenzije, postoje dve dimenzije vremena.
P: Ja ne razumem kako je vreme dvodimenzionalno.
O: Uzmi prostu stvar. Ti plovi brodom i hoda po palubi dok brod
u isto vreme ide dalje. To je druga dimenzija tvog kretanja. Ti ima
jedno kretanje - ti lino hoda, a drugo kretanje je kretanje broda.
P: Onda spirala moe da nas izvede iz naeg sadanjeg kruga?
O: Ne mislim da moemo da govorimo o spiralama sa take gledita
sistema. Ali ako govorimo o njima u odnosu na veno vraanje, tad u
obinom venom vraanju uopte ne postoji spirala, sve je na istom
nivou. Vena vraanja mogu da se razlikuju jedno od drugog po nekim
detaljima, jedno moe da naginje jednom pravcu, drugo da vie naginje
drugom pravcu - ali to je samo mala devijacija i nema spirale. Ideja o
spirali poinje sa beanjem od stalnog ponavljanja istih stvari, ili od
trenutka kada je neto novo predstavljeno.
P: Da li je ideja o venom vraanju deo sistema?
o: Ne, sistem moe da se razume bez toga, mada bi kasnije neke
stvari u sistemu bilo lake razumeti ako imate neku ideju o venom
vraanju. Sistem pokazuje nain da se razvijemo, ali ne kae ta se
deava kada to radimo. Ako pogledamo sa take gledita vremena
pitanje preivljavanja posle smrti - samo sa take gledita vremena razumno je pretpostaviti da ovek broj 1, 2, 3 i 4 nemaju ivot posle
smrti, da ne postoji nita postojano u takvom oveku . Njemu toliko
nedostaje postojanost da ne moe da preivi ok smrti. Ako on ima neto
postojano, moe da preivi. Ali po mom miljenju vanije je uzeti ovo
pitanje u odnosu na venost. Ovo mi ne moemo da proverimo, ali
gledajui na to u odnosu prema venosti vidimo da postoji ponavljanje.
ivot mora da bude ponovljen, ne moe da postoji samo jedan ivot.

Pokuajte da razumete plan ivota. Ne moete da ga razumete ako

mislite o pravoj liniji, a ako mislite o krugovima nalazite da va mozak
ne moe to da unese. Sve ivue - organski ivot, ljudi i tako dalje - ivi
i umire, i na neki tajanstveni nain koji mi ne razumemo ono pravi
krugove; ti krugovi su povezani sa drugim krugovi ma i itav plan ivota
je rezultat toga. Svaka stvar, svaka mala jedinica, okree se i okree u
svom krugu, jer sve mora da nastavi postojanje. Ako bi se pojavio
interval, itava struktura bi bila unitena.
P: Da li zbog toga to nama nedostaju potrebne kategorije miljenja
mi ne moemo da razumemo veno vraanje, poto je ono u venosti?
O: Da, ako ti se tako svia. Mi ne moemo da to vizuelizujemo, ali
nai vii centri mogu. Ako radimo, biemo u stanju da razmiljamo o
tome, ali samo uz pomo viih centara - ne naim obinim mozgom. Ali
pre toga moramo da osiguramo da nai obini centri rade sve to mogu,
jer u sadanjosti mi ne koristimo svoje obine centre do njihovog punog
obima. Pre nego to moemo da oekujemo da preemo u vie centre,
moramo da nauimo da u potpunosti koristimo sve, a ne samo me
hanike delove obinih centara.
Ideja o venom vraanju moe da ima mnoge sasvim oigledne
nedostatke, ali matematiki je ispravna i sigurno bolja od bilo koje druge
ideje ovakve prirode, jer inae, bez ideje o venom vraanju, ne bi
postojala prolost. Ako ne postoji prolost, ne postoji ni sadanjost, a
ako ne postoji sadanjost, gde smo mi? Ne moemo da ivimo u svetu
gde sva sadanjost nestaje. Davno pre, pisao sam o tome u "Tertium
Organum": ako putujemo vozom, ne moemo da oekujemo da sve
stanice kroz koje prolazimo nestanu, a da one u koje ulazimo budu
sagraene nove; one su postojale pre nego to smo doli i bie tu i kad
mi odemo. Mi znamo da sve umire, tako da mora da bude ponovo
roeno; sve je uniteno, tako da mora da bude sagraeno ponovo; a
veno vraanje je jedina teorija koja moe da da odgovor.
P: Ako svaki trenutak uvek viestruko postoji, ta ini da ovek
osea da je ba u ovom trenutku?
O: Ogranienja naeg uma. Sigurno ideja o paralelnom vremenu
znai venost trenutka, ali na um ne moe da misli na taj nain. Na
umje veoma ograniena maina. Mi moramo da razmiljamo na najlaki
nain i pravimo olakice za to. Lake je razmiljati o ponavljanju nego
o venom postojanju trenutka. Mora da razume da na um ne moe
da pravilno formulie stvari kakve su one zbilja; moemo da imamo
samo pribline formulacije koje su blie istini nego nae uobiajeno

miljenje. To je sve to je mogue. Na um i na mozak su vrlo nezgrapni

instrumenti, a mi moramo da se bavimo veoma finom materijom, finim
problemima. U isto vreme mi ne shvatamo da uprocavanjem stvari,
zamiljanjem sebe u trodimenzionalnom svetu inimo ovaj svet nepos
tojeim. Mi se stavljamo u nemogue situacije, jer ako uzmemo, na
primer, uobiajeno gledite na prolost koja nestaje i budunost koja
jo ne postoji, tada nita ne postoji. To je jedini zakljuak iz ove ideje
koji je logiki mogu: ili nita ne postoji ili sve postoji - nema tree
alternative, da tako kaemo.
P: Da li bi mogao da kae neto o tome je li mogue pobei iz
venog vraanja?
O: Pravi istu greku kao i mnoge doktrine. One poinju da ra
zmiljaju o bekstvu pre nego to su sigurne u teoriju. Mora prvo da
zna da veno vraanje stvarno postoji, pamenjem, ne teorijski. Onda
mora da se umori od toga, da ti to dosadi. Tek tada moe da razmilja
o begu.
P: Kako moe da se bude potpuno siguran da ono postoji?
O: Kao to sam rekao, jedino pamenjem. Ako ti pamti da si iveo
ranije, kako je to izgledalo, ta se deavalo, tada e da zna. Ako ne
pamti, ne moe da bude siguran. Terija kae ovako: ako pamti sebe
u jednom ivotu, pamtie i u sledeem. Ako si nesvestan u ovom
ivotu, nee da pamti. Tako prvo mora da postane svestan u ovom
ivotu.
P: Ako bi ovek mogao da pobegne od zakona venog vraanja, da
li bi jo bio u istom vremenu ili je vii ovek u stanju da pobegne u
drugo vreme?
O: Ne, vreme nema nita s tim. Vreme se odnosi samo na jedan
ivot. Izvan jednog ivota vreme ne postoji - to moe da naziva
venou. A ta ti podrazumeva pod beanjem? Postoji mnogo ra
zliitih naina da se razume ova ideja. Kako moe da pobegne od
vremena? To je deo tebe; to je isto kao beanje od svojih nogu ili svoje
glave. U isto vreme ideja o bekstvu ima znaenje - ona znai beanje
od mehaninosti, postojanje uvek jednog "ja", injenje onoga to eli.
Postoje mnogi stepeni bekstva, ali ovo je poetak. Ti uzima ideju
suvie jednostavno. Pokuaj da razmilja o tome ta bekstvo znai.
P: Ne mogu da pomirim ideju da je prolost tu, stvarno ivua, sa
idejom da se ona ponovo vraa.
O: Ne pokuavaj da razmilja o tome ukoliko je teko. Ostavi to.
Zbog toga moramo da govorimo o venom vraanju u uproenim

formama; na um ne moe da razmilja ni na kakav drugi nain. Ova

ideja je zaista za vii intelektualni centar koji moe da misli pravilno.
Skoro je beskorisno priati o venom vraanju, jer to postaje filozofija,
ali postoje izvesne stvari koje moemo da kaemo o tome ak i sa naim
sadanjim znanjem, a to je da e u odnosu na kolu neto da ostane. ak
i ako je ovek tek poeo, zadrae neto. ovek ne moe da zaboravi
na to; moda e neko da pamti ranije i to moe da mu pomogne od
jednog kruga do drugog, tako da ako je doao u kolu jednom, moe da
oekuje da sretne kolu ranije, to moe da pomogne. Tako smo ak i
druenjem sa ovim idejama neto dobili. U svakom sluaju poinjemo
sa prednostima sistema. To je jedina stvar koja je osigurana; sve ostalo
zavisi od naeg rada.
P: Kako veno vraanje moe da bude od koristi oveku?
O: Ako ovek poinje da pamti i da menja, umesto da se vrti svaki
put u istom krugu; ako ovek poinje da radi ono to eli i razmilja
najbolje, onda je to od koristi. Ali, ako ovek ne zna za to, ili ak zna,
a ne ini nita, onda uopte nema koristi od toga - znai da su se iste
stvari ponavljale i ponavljale.
Stvari se ponavljaju u jednom ivotu, tako da makar samo pa
menjem kako su se stvari dogodile jue moete da izbegnete odreene
stvari sutra. Svako ivi u odreenom zatvorenom krugu deavanja jednoj osobi se deava jedna vrsta stvari, drugoj osobi draga vrsta.
Morate da znate vae sopstvene tipove deavanja, a kada ih znate,
moete da izbegnete mnoge stvari.
P: Ako je neko sreo sistem u jednom venom vraanju, da li e da
ga opet sretne u sledeem?
O: Zavisi ta je uradio sa sistemom. Neko moe da sretne sistem i
kae: "Kakve besmislice ovi ljudi govore!" Zavisi koliko napora on
ini. Ako je inio napore, moe da stekne neto, i to moe da ostane,
ako to nije bilo samo na povrini linosti - ako nije bilo samo formativ
no.
P: Da li ovek obavezno prati neki pravac akcije u svakom venom
vraanju?
O: Kao to sam rekao, trebalo bi da se sve steenetendencije ponove.
Jedna osoba stie tendenciju da prouava ili da bude zainteresovana za
odreene stvari. Ona e da bude zainteresovana ponovo. Druga stie
tendenciju da bei od odreenih stvari. Onda e da bei ponovo.
P: Da li te tendencije jaaju?

O: Mogu da jaaju, ili mogu da rastu u razliitim pravcima. Nema

garancije - dok se ne dostigne neka svesna akcija, kada postoji izvesna
mogunost da se sebi veruje. Ako smo imali dovoljno materijala, mogli
smo da odgovorimo na mnoga pitanja o tome. Zato se, na primer,
neobine tendencije pojavljuju kod dece, potpiuio suprotne njihovim
okruujuim okolnostima, potpuno strane ljudima meu kojima oni
ive? Ponekad postoje veoma jake tendencije koje menjaju njihov ivot
i koje ine da oni idu potpuno neoekivanim putevima, kada ne postoji
nita u nasleu to bi to proizvelo. To je razlog to u veini sluajeva
roditelji ne razumeju svoju decu i deca ne razumeju svoje roditelje. Oni
nikad ne mogu da razumeju jedni druge dovoljno ili pravilno. Oni su
potpuno razliiti ljudi - stranci jedno drugom; samo se desilo da se
sluajno sretnu na odreenoj stanici, i onda opet idu u razliitim
pravcima.
P: Kad kae "prouavajte decu", ta to znai?
O: To je ono to je toliko teko. Ako posmatra tendencije u velikoj
razmeri, moe da pronae potpuno neoekivane stvari. Moe da
kae o jednoj ili drugoj tendenciji daje rezultat okruenja ili da nae
drugi razlog za to, no ipak neoekivane tendencije mogu da se pojave
u maloj deci, ne sluajne tendencije koje se pojavljuju i iezavaju, ve
takve koje e da se nastave kroz ivot. Prema ovoj teoriji, to mogu da
budu tendencije steene u prethodnom ivotu u mnogo kasnijim go
dinama koje se posle pojavljuju veoma rano.
P: Sa take gledita venog vraanja, onda, zar ne mogu neke vane
akcije koje smo uinili u prediodnom ivotu da budu odgovorne za nae
tendencije sada?
O: Sasvim mogue. Samo, ima jedna stvar: ovaj rad nije postojao
ranije. Moda neki drugi rad jeste - moe da bude mnogo razliitih vrsta
- ali ne ovaj. Ovaj rad nije postojao ranije, u to sam potpuno siguran.
P: Ono to sam hteo da kaem je da se ini tako ogromnom idejom
misliti da izmeu sadanjeg i trenutka kada umremo pravimo fatalne
akcije koje e da nam daju tendencije za sledei put.
O: Svakako. Svakog trenutka svog ivota moemo da stvaramo
tendencije kojih neemo biti u stanju da se oslobodimo deset ivota. To
je razlog zato se u indijskoj literaturi uvek istie ova taka. To moe
da bude u obliku bajke, ali princip je isti.
P: Kae da se ovaj rad nije desio ranije. Da li to takoe znai da se
nee desiti ponovo?

O: Nema garancije. Za tebe, zavisie od tebe samog. Svakako, jedna

stvar e da bude izvesna - to nee da se desi na isti nain. Moda e
postojati grupe i kole, samo ne na isti nain i ne u isto vreme. Rad je
jedina stvar koja nije pod zakonom venog vraanja, inae to ne bi bio
rad. Ako je on imalo svestan, ne moe da se vrati u istom obliku. Ako
uzmemo ovaj poseban rad, mnoge stvari u njemu mogu da se deavaju
potpuno razliito. Na primer, ono to se sada desilo u jedno vreme,
moe da pone moda dvadeset godina ranije.
P: Ako se kole ne vraaju na isti nain, da li to znai da osoba moe
da sretne kolu u samo jednom ivotu?
O: Ne, to predstavlja drugu ideju. Ovo je mnogo jednostavnije od
toga. Veno vraanje, ako postoji, je mehanino i bazirano na mehaninosti. A kola ne moe da bude mehanina, tako da mora da bude
pod drukijim zakonima, ak i ako je to osnovna kola. Ako je kola
postojala jedanput u jednom obliku, sledei put moda nee da bude na
istom mestu, u isto vreme ili u istom obliku. Kako bi se to menjalo
nemogue je rei, ali to ne moe da bude ista stvar, inae bi bila
mehanina, a ako je mehanina to nije kola.
P: Onda znai da pojedinac koji je doao do kole moe da je ne
nae sledei put?
O: On moe da nae drugu, moda bolju, ili moe da ne nae nita.
Vrsta kole koju ovek moe da nae ili ne nae sledei put zavisi od
mnogo neznanih razloga, ali samo okamenjene stvari mogu da se dese
ponovo i ponovo bez promene. Stvari koje su ive ne mogu nikad da
budu iste. Moe da se pouzda da e se neto kao Trafalgar skver
vraati, ali ne moe da se pouzda u kole sa take gledita venog
vraanja.
P: Onda, poto kole nisu mehanine, ako se mi veno vraamo, ne
postoji pouzdanje da emo ikad ponovo da naemo ovaj sistem?
O: Nema pouzdanja, potpuno tano, ali postoje mnoge strane toga.
Sasvim je istinito da se stvari ne vraaju u ba istom obliku, ali u isto
vreme ovek ne moe da izgubi nita to je stekao. To znai da ako neko
gubi jednu mogunost, moe da nae drugu. ovek moe da gubi jedino
kroz svoje sopstvene greke, ne kroz greke stvari oko sebe, mada je
potrebno razumeti i zapamtiti da mogunosti nisu neograniene. Postoji
veno vraanje u nekom smislu, bar moe da postoji, ali, kao to sam
rekao, ne moe biti bukvalno "venog" venog vraanja za svaku stvar,
bilo veliku ili malu. Postoje razliite manifestacije i ono to mi oe
kujemo da bude veno moe da uopte ne bude veno. Svako ima samo

ogranien broj ansi. Ako ljudi ive obian ivot i ne akumuliraju prave
uticaje, ne formiraju magnetski centar, onda posle nekog vremena gube
ak i mogunost da ga formiraju. Oni mogu da sasvim umru, jer postoji
veliko takmienje.. Ima mnogo stvari koje ne znamo o svemu tome, ali
prva stvar koja mora da se razume o venom vraanju je da ono nije
veno.
Vidim iz pitanja da neki ne shvataju kako je mogunost razvoja
veoma retka i koliko mnogo ljudi postoji koji nikad nee da dou do
toga. Oni ne shvataju ni koliko mnogo opasnosti, i spoljanjih i
unutranjih, okruuju ovu mogunost. to se tie anse sretanja iste
kole ponovo, oseao sam da su ljudi bili ak zaprepateni to mogu da
je ne sretnu, to ova mogunost moe da ne postoji zauvek. U stvari,
sve to se odnosi na kole je obavezno van obinih zakona, tako da nita
ne moe da se desi na potpuno isti nain. To ne znai da nee biti drugih
mogunosti, ali ovek mora da bude spreman za njih. kola ne moe da
pobegne od oveka; jedina osoba koja moe da pobegne je on sam, ali
ovek mora da bude spreman da je sretne, mora da se pripremi, ak i
ako postoji deset hiljada ivota. Nita ne dolazi samo od sebe. Ako doe
samo od sebe, ovek e da to izgubi. ovek moe da dobije samo
onoliko za koliko je pripremljen, a moe da bude pripremljen jedino
svojim linim naporima. U ovom radu nema garancije. Vi ne dobijate
nikakav in za vreme koje ste proveli u radu. Svakog dana prolazite
kroz ispit i svakog dana moete da poloite ili padnete.
P: Poto je toliko retko i teko sresti se sa kolom, bojim se da bi
se ovek mogao vratiti u uslove koji bi to uinili nemoguim.
O: Mislim da za to ima veoma malo ansi, jer ako uzmemo ovu
teoriju o venom vraanju, ovek e da bude roen u istim okolnostima,
istom vremenu, istom periodu. ak ako iz nekog razloga stvari nisu
tano ponovljene, nai ete jo neto, posebno ako pamtite neto iz
prolog ivota. U svakom sluaju bie vie ansi nego ako niste znali
nita.
P: Da li je istina da niko od nas nije sreo ovaj sistem ranije?
O: Mislim da je to potpuno tano. Ali mogue je da ste sreli neto
slino. Kako bilo, injenica da ja tako mislim nee nita da znai vama;
morate da za sebe otkrijete zato ja tako mislim.
P: Da li postoji ikakva izvesnost da e, ako pone rad u jednom
ivotu, biti u stanju da ga nastavi naknadno?
O: Opet, govorei teorijski, poee od istog mesta gde si prekinuo.
to vie dobije sada, lake e biti da se pone. To je isto kao da to

uzima od jednog dana do drugog: odnos je isti. Na primer, poinje

da ui neto, i sutra nastavlja - nije ti neophodno da opet pone
ispoetka. Ali ako se samo pretvara da ui, ako gleda u knjigu i
umesto da ui drema, onda e sledei put morati da pone ispoetka.
P: Da li promena bia u ovom ivotu poveava magnetski centar u
sledeem?
O: O ne, magnetski centar mora da bude stvoren u linosti, tako da
e morati da ga stvara ponovo sledei put. Ne moe da ga primi
gotovog, stvorenog, iz prolog ivota.
P: Da li bi tendencija iz jednog venog vraanja mogla da postane
navika u sledeem?
O: Zavisi od tendencije. Ako je mehanika, postae navika. Ako je
svesna, ne moe da postane navika, jer su to dve razliite stvari.
P: Razmiljajui unazad o svom ivotu vidim odreena raskra gde
su donete neke odluke za koje mislim da su bile pogrene. Da li postoji
neka posebna stvar koju mogu da uradim u ovom venom vraanju da
ne bih ponovio iste grekeu sledeem?
O: Do izvesne mere; sve je do izvesne mere. Ako pogledamo unazad
moemo da naemo trenutke koje moemo da nazovemo raskrima.
Ako ovo ne prouavamo, moemo da pogreimo i uzmemo za raskra
take koje nisu stvarna raskra i tako propustimo stvarna raskra.
ovek moe da razmilja, on moe da promeni sada ono to se tie tih
posebnih taaka, i ako je to dovoljno duboko, on e da zapamti; ako
nije tako duboko, on moe da zapamti. U svakom sluaju, postoji ansa
da vremenom ovek moe da ne radi iste stvari ponovo. Uprkos
neizbenom okretanju, jedan ili drugi pravac mogu da budu vie ili
manje neizbeni.
P: Ako moemo da opazimo ova raskra, da li moemo i da ih
iskoristimo?
O: Nije u pitanju iskoritavanje. To je pitanje njihovog prouavanja
u prolosti, neu budunosti. Mi ne znamo dovoljno da bismo razmiljali
o "injenju". To je samo formativno miljenje koje uvek poinje od
ideje o "injenju".
P: Ako moemo da nainimo ikakav izbor, kako bi to moglo da utie
na veno vraanje?
O: Na veno vraanje ne moe da se utie direktno. Prema ideji o
venom vraanju nita se ne menja, samo ti moe da se promeni. Ako
se ti promeni, tada mnoge stvari mogu da se promene u venom
vraanju. Mnoge ideje i stvari mogu da prou od jednog ivota do

drugog na ovaj nain. Na primer, neko je pitao ta bi moglo da se dobije

iz ideje o venom vraanju. Ako je ovek postao intelektualno svestan
ove ideje i ako je to postalo deo njegove sutine, to jest, deo njegovog
opteg stava prema ivotu, tada on to ne bi zaboravio i bila bi prednost
znati to rano u sledeem ivotu.
P: Da li je pravilno misliti da ne moemo da nastavimo da ivimo
zauvek, to jest, umirui i opet se raajui?
O: Potpuno pravilno. Ljudi sa sasvim mehanikim ivotom imaju
due vreme, a ljudi koji postaju svesni imaju krae vreme; to je jedina
razlika. Ovo izgleda vrlo nepravedno, ali u isto vreme mehaniki ljudi
mogu da dospeju u veoma neprijatne okolnosti. Pretpostavimo da kroz
neki spoljanji nesreni sluaj povezan sa istorijskim dogaajima kao
to su ratovi ili neto slino, neko umre veoma mlad i nastavlja da umire
mlad svaki put; onda samo neka vrlo izuzetna kombinacija okolnosti
moe da uvede promenu u ovaj sluaj.
P: U sluaju kada neki nesrean sluaj utie na itav ivot oveka,
da li se to veno vraa?
O: Da, ista vrsta nesrenog sluaja moe da se ponavlja. Ne smete
da zaboravite da govorimo samo o teoriji, ali teorija moe da bude bolja
ili loija, blia ili dalja od moguih injenica.
U mehanikom ivotu ak i stvari koje se deavaju ne donose
nikakvu praktinu promenu. Stvari su vane samo kad ovek pone da
se budi. Od tog trenutka stvari postaju ozbiljne. Pa, da li si pitao o
mehanikom venom vraanju ili o poetku buenja?
P: Imao sam na umu mogunost sretanja kole sledei put.
O: Kao to sam rekao, kole su slobodnije u odnosu na veno
vraanje u poreenju sa stvarima iz ivota. Mnoge stvari mogu da budu
ponovljene tano takve kao to su sada, a neke mogu da se promene.
To je isto kao kad ide okolo i vidi razne stvari: ljude, drvee,
autobuse, automobile, kue, bandere; neke stvari ostaju gde su, a neke
se kreu. Ratovi, revolucije i druge takve stvari su kao bandere, ali
svesne stvari su kao svetla iz automobila koji prolaze. Ako izae, uvek
e da vidi iste bandere, ali nije verovatno da vidi iste automobile.
P: Da li to znai da prilika nikad ne dolazi dvaput?
O: Ne ista prilika, to bi bilo gubljenje vremena. Kad se ljudi sretnu
s odreenim prilikama, oni postaju odgovorni za energiju koja je
potroena na njih. Ako je ne iskoriste, ona se ne vraa veno. Bandere
stoje uvrene; automobili ne stoje, oni nisu napravljeni za mirno
stajanje, ve za kretanje. Korisno je misliti da iste prilike mogu da se

ne vrate sledei put. Mi oekujemo da stvari budu iste, ali one mogu da
budu drugaije. To moe da zavisi od drugih ljudi; drugi ljudi mogu da
ponu ranije. Na primer, ja sam poeo sa ovim predavanjima u Engles
koj 1921, ali sledei put mogu da ponem 1900. Vi ete da budete
pripremljeni samo za 1921, ali 1921. moda nee vie da bude prilike
za vas. Ovo ne treba da se shvati bukvalno; to je samo primer o kome
moe da se razmilja.
P: Veoma je teko da se razmilja o pripremanju za ranije sretanje
sistema.
O: Ne moe nita da pripremi. Samo pamti sebe, onda e pamtiti
sledei put. itava tekoa lei u negativnim emocijama; mi uivamo u
njima toliko mnogo da nemamo interesovanja ni za ta drugo.
P: Da li je poetna taka u radu ista za svakog, ili mi imamo razliite
poetne take?
O: Vrlo, vrlo razliite; ljudi poinju od razliitih nivoa. Mi ne
znamo svoju istoriju u smislu prolih ivota. Neki ljudi su ve inili
neki rad, mada je nemogue da se kae u kom obliku. Neki ljudi tek
poinju, dok drugi ve imaju mnogo napora iza sebe, tako da svako
poinje razliito. Ali u koli svi moraju da prou kroz iste stvari i
ponekad je za ljude koji imaju vie materijala tee nego za ljude koji
imaju manje. Individualno je to veoma razliito. Neki ljudi ne mogu da
budu odgovorni izvesno vreme, drugi mogu. Neki mogu da rade s
novim ljudima, neki moraju samo da sluaju dugo vremena.
P: Da li je od praktine koristi razmiljati o dogaajima u svom
ivotu kada se pokuava sa pamenjem sebe, s tim da se oni fiksiraju za
budua vena vraanja?
O: Ne, to nije praktino. Prvo, kao to sam ve mnogo puta rekao,
potrebno je da se bude siguran o buduim venim vraanjima; i drugo,
potrebno je da se bude siguran u pamenje sebe. Ako to postavi na
nain na koji si, to e samo da se transformie u matu. Ali, ako prvo
pokua da pamti sebe bez dodavanja iega tome, i onda, kada moe,
takoe da pamti svoj proli ivot - sea se da sam govorio o pokuavanju da se nadu raskra - tada e u kombinaciji to biti veoma korisno.
Samo nemoj da misli da to ve moe da uradi, jer ne moe.
Postoji mnogo naina pokuavanja da se razmilja o svom ivotu u
etiri dimenzije. Sada mi to moemo da uzmemo samo psiholoki, u
odnosu na na sopstveni ivot. Pretpostavimo da se vratite deset godina
unazad i naete da pamtite odreene trenutke veoma dobro. Tada
zamislite da znate sve to e da se desi, i da morate da to ponovo

proivite, znajui sve - da ivite kroz sve greke, sve besmislice i tako
dalje. Tada ete da imate drugaiji pogled na itavu stvar. Sve je sada
na vama, ako prouite svoj ivot idui unazad i onda opet napred.
Korienjem svoje imaginacije uradiete to svesno. Ali ne smete da
pokuavate nita da menjate. Tada ete da ponovo proivite tih deset
godina i da vidite da se sve deava na isti nain kao i ranije, a u isto
vreme vi znate da e sve da se desi na isti nain.
P: Kako moe da se pamti dovoljno dobro?
O: Potrebno je da nae trenutke kada dobro pamti. Neki ljudi
pamte bolje od drugih. Ali za te ljude koji ne pamte dobro ovo e biti
posebno korisno, jer sav ivot mora da bude apsolutno jasan. Ovo je
soba za seciranje; samo, u obinoj sobi za seciranje ima se posla sa
mrtvim telima, a ovde ne moe da se bavi drugim ljudima dok ne zna
sve o samom sebi.
P: ta radi kad dospe do trenutka kada zaboravi ta se desilo?
O: U nama postoji memorija o apsolutno svemu, ali moe da postoji
i ono to se zove "uplaenost". Kako bilo, ako insistira, onda e, malo
po malo, stvari da se pojave i nai e da moe da razmilja o reima,
raspoloenjima, oseanjima i ljudima. To pokazuje da psihologija ne
moe da bude prouavana odvojeno od samog tebe. U prouavanju
celog svog ivota ima pred sobom itav muzej.
P: Rekao si malopre da ovek nastavlja odatle gde je prekinuo u
prolom ivotu. Da li to znai da e, ako si postao ovek broj 4 u
prolom ivotu, biti roen kao broj 4 u sledeem?
O: To ja ne znam. Mislim da je bolje rei da e biti lake da se
postane broj 4. Vidite, sa velikom promenom bia kao to je prelaenje
od jednog stepena na drugi stepen, ovek pada pod mnoge nove zakone.
Kako ovo ide, ja ne znam. Mi moemo da govorimo samo o sopstvenoj
situaciji, jer to znamo i moemo rei da smemo da oekujemo srazmerno
male promene - vie znanja, vie svesti, i, uz sreu, malo vie savesti
ili gladi. Ali, ne moemo da govorimo o velikim promenama kao to je
prelazak s jednog stepena na drugi. Ipak, ak i malena promena je
promena, i bolje je da mislimo o malim promenama koje moemo da
izmerimo.
Vidite, u vezi sa svim tim pitanjima, veoma je korisno da shvatimo
ta moemo da znamo. Ova pitanja su postavljana kao da moemo da
znamo odgovore, ali samo pet minuta razmiljanja bi pokazalo da ne
moemo, jer ako bismo mogli, verovatno bismo ve davno imali te
odgovore. Da bismo praktino odgovorili na ova pitanja neophodno je

da imamo bolji instniment; ako bismo mogli da koristimo taj instrument

sa veim dometom, moda bismo imali konkretne odgovore, ali obi
nim mozgom kakvog sad imamo to ne moemo.
P: Ne razumem vezu izmeu promene stanja i promene okolnosti.
O: One su razliite. Okolnosti se menjaju same, a stanje se menja
samo kao rezultat rada, i mnogi uzroci koji mogu da utiu na menjanje
stanja ne zavise od okolnosti. ovek mora da razume kako se stvari
deavaju. Korisno je razmiljati o tim stvarima, ali je lako napraviti
greke. Jedna greka je to to mi mislimo da bi stvari mogle da budu
drugaije. To je istinito jedino za nas same. Svi uzroci koji upravljaju
velikim spoljanjim dogaajima su stvoreni jo davno, i to stvarno nije
predmet naeg prouavanja - mi nemamo vremena da prouavamo te
stvari u detalje. Ali mi moramo da prouavamo sami sebe do detalja.
P: Ako bi neka osoba prestala da se rada u svom periodu, ta se
deava sa svim drugim ivotima osoba sa kojima je ona u kontaktu?
O: To je jedan od veoma tekih problema za razumevanje. Koliko
moemo da vidimo iz ove teorije, ovek ne moe odjednom da prestane
da se raa. Biti roen je takoe proces kao i sve drugo: ovek bledi malo
po malo, i to nestajanje ne proizvodi nikakav veliki efekat. Neki ljudi
mogu da se izgube, drugi moraju da ostanu, kao ljudi povezani sa
istorijskim dogaajima i stvarima slinim tome. Oni su u najneprijatnijoj poziciji, samo se okreu u krug, a veina njih je sasvim mrtva.
P: Da li je onda za ljude znaajne u istorijskim kretanjima nemogue
da pobegnu iz ivota?
O: U veini sluajeva suvie je kasno za njih da pobegnu; oni su ve
mtrvi, oni ve prosipaju svoje kosti po putu, ali moraju da nastave da
postoje i da se okreu u krug. To je jedna od misterija ivota - da njime
upravljaju mrtvi ljudi.
P: Ne vidim zato su velike istorijske figure toliko vane da moraju
da nastavljaju da se veno vraaju ak i kad postanu mrtve? Zar ne bi
bilo lako nai zamenu za njih?
O: Lako za koga? Oigledno se oni uklapaju u neke uslove i tako
nastavljaju da idu u krug u istom pravcu ak i ako umru, a ljudi ih
smatraju ivini biima. Moda je njihova glavna mana da su mrtvi, pa
onda ne mogu da prave greke - oni ine potpuno iste stvari ponovo i
ponovo.
P: Ti govori o venom vraanju mrtvih ljudi, ali ja sam mislio da
sutina ne moe da umre?

O: Ona moe da umre relativno, u smislu da ne moe da se razvije.

Mehaniki ona moe da postoji, ali ne moe da raste, ona moe samo
da se pogorava sa vremenom. Sutina moe da umre na mnogo
razliitih naina. Ona moe da umre samo za ovaj ivot ili da umre
sasvim. Moe sasvim da umre jedino kao rezultat dugog perioda
pogrenih radnji, radnji protiv savesti. Ubijanje sutine znai ubijanje
savesti. Ili ona moe da umre u ovom ivotu i bude roena ponovo,
bezbedna i zdrava, u sledeem. Na primer, ovek moe da padne na
glavu i sutina moe da umre u smislu da se nee uopte dalje razvijati.
Ali u narednom ivotu ona e ponovo da ivi. Tako u razgovoru o smrti
sutine moramo da znamo na koju vrstu mislimo, sluajnu ili namernu.
U razmiljanju o ivotu, mi zaboravljamo da su mnogi ljudi mrtvi
i da ljudi koji spavaju lake padaju pod uticaj mrtvih ljudi.
P: Da li je veina ljudi mrtva?
O: O ovom pitanju je mnogo raspravljano u naoj grupi u St.
Petersburgu. Neki su mislili da je veina ljudi mrtva, ali ja sam uvek
bio protiv toga. Svi spavaju, ali ak i u ivotu nalazite prijatne ljude
koji moda ne rade zbog lenjosti, nedostatka prilike, ili neeg drugog.
Ipak, oni nisu mrtvi.
P: Kako mogu mrtvi ljudi da utiu na ljude koji spavaju?
O: U poreenju s ljudima koji spavaju oni su veoma jaki, jer nemaju
savesti i nemaju stida. ta obine ljude ini slabim? Savest i stid. Osim
toga, ako ljudi spavaju, bilo ta moe da im se desi, oni mogu da budu
ukradeni iz svojih kreveta.
Svi ljudi iz ivota spavaju, ali nisu svi mrtvi - jo. U isto vreme,
ako neko uopte ne moe da prihvati i iskoristi B uticaje, nema nieg
to bi ga sauvalo od umiranja pre ili kasnije. B uticaji su poslati da
sauvaju ljude od umiranja, ak i ako spavaju. Ali ako ih oni odbace,
ne postoji nita to bi spreilo njihovo umiranje. Ljudi nisu jednaki u
odnosu na evoluciju. Neki mogu da evoluiraju, drugi ne mogu. Oni ili
gube mogunost evolucije ili nisu uradili nita da je zaslue.
P: Da li postoji ikakva razlika izmeu vidovitosti i seanja na veno
vraanje?
O: Prava vidovitost, da ostavimo po strani fantastine opise, jeste
funkcija vieg emocionalnog centra, to znai funkcija oveka br. 5.
Sve ispod toga je ili la ili mata. Sasvim je mogue da se ponekad imaju
bljeskovi viih centara, ali to nije pouzdano i to ne moe da kontrolie
niko sem oveka br. 5 - a on mora da bude potpuni br. 5. Ako ovek
kristalizuje i postane skoro br. 5, a da nije bio ovek br. 4, on nije

potpun i tako ne moe da u potpunosti koristi ove moi. Ali ako ovek
postigne tree stanje svesti, ovaj razvitak svesti znai funkcionisanje
vieg emocionalnog centra iji je stepen vizije vei.
P: Da li je mogue imati bilo kakvo razumevanje venog vraanja
ako ovek ne moe da shvati pitanja dimenzija i razliitih vremena?
O: Mislim da je mogue razumeti, ali moramo prvo da se sloimo
o terminima. Kao teorija ono ima psiholoku, matematiku, i ono to
moemo da nazovemo fizikom stranom, i mislim da za razumevanje
psiholoke strane nije neophodno razumevanje ideje o dimenzijama i
prostoru. Najzad, nije matematika strana ono to je vano. To je samo
teorija o ivotu, koja, da tako kaemo, matematiki zvui. Ali mi ne
moemo da govorimo o tome kao o injenici.
To moe da bude objanjeno na drugi nain. Ideja o venom vraanju
moe da bude povezana sa ivotom oveanstva. Individualno vreme se
zavrava i ovek postaje povezan sa ivotom veeg entiteta - ove
anstva.
To znai samo jednu stvar: ako ovek ostane mehanian, moe da
se veno vrati deset hiljada puta i nee da ima nikakvu korist od toga.
injenica venog vraanja ne menja nita sama po sebi. Ali ako ovek
pone da radi, ona postaje ogromna; to je jedini princip koji moe da
objasni odreene stvari. Ali sami po sebi, deset hiljada ivota ili jedan
ivot, potpuno su isti.
P: Da li svi dogaaji u istoriji dolaze ponovo, kao ratovi i revolucije?
O: Mi sada govorimo o individualnom venom vraanju; ne moe
mo da preemo pravo na istorijske dogaaje. U isto vreme moemo da
kaemo da e ove stvari da se ponove. Njih su proizvele mehanike
snage i mehaniki ljudi, tako da e ti ljudi spolja da budu u istim
okolnostima kao ranije. Stvar koju moramo da razumemo je da ako se
nita ne promeni sada, nita nee da se promeni ponovo. Pretpostavimo
da postoje neki ljudi koji pamte; ta oni mogu da urade? Ostali ne pamte,
a oni su sigurniji u svoje miljenje i manje skloni da sluaju razloge. A
pamenje dogaaja zavisi od pamenja sebe. Ukoliko postane svestan
sada, onda ako postoji sledei ivot, pamtie ta se dogodilo. Ako ne
pamti sebe, kako moe da pamti stvari i dogaaje?
P: Da li to znai da e splet svetskih dogaaja uvek da bude isti za
mene?
O: Mora da razume da je svaki svet, sa take gledita venog
vraanja, imutar drugog sveta. Situacija moe da se promeni u jednom
od veih svetova i da utie na svet unutar njega. Postoji mnogo stvari

u vezi s tim da je na um nesposoban za razmiljanje na pravilan nain.

Kad bismo mogli da razmiljamo odreenije i jasnije, videli bismo vie.
Postoji jedna stvar koju elim da dodam u vezi sa svetovima. Dokle
god Apsolut postoji, sve ostale stvari moraju da postoje; one nemaju
prava da umru. ak i ako umru, one su ponovljene i ponovljene dokle
god postoji Apsolut.
Ali sve ovo je teorija. U sistemu veno vraanje nije neophodno.
Ono moe da bude zanimljivo i korisno; moete ak da ponete s tom
idejom, ali za stvarni rad na sebi ono nije neophodno. To je razlog to
nam ova ideja nije data u sistemu. Ona je dola spolja, od mene, iz
literature. Ona pristaje, ona nije kontradiktorna sistemu, ali nije neo
phodna, jer sve to moemo da uradimo moemo da uradimo samo u
ovom ivotu. Ako ne radimo nita u ovom ivotu, sleei ivot e da
bude potpuno isti, ili e postojati malene varijacije, ali ne pozitivne
promene. Ako veno vraanje postoji, mi ne moemo da ga promenimo.
Postoji samo jedna stvar koju moemo da promenimo: moemo da
pokuamo da se probudimo i da se nadamo da emo ostati budni. Ako
moramo da se vratimo natrag, ne moemo da to zaustavimo. Mi snio u
vozu, voz ide nekuda. Sve to moemo da uradimo je da nam vreme u
vozu proe razliito - da radimo neto korisno ili da ga provedemo
sasvim beskorisno.

~OO~