Dzevad KARAHASAN Jezik i govor vrta u 1001 noci Koz nul wgovaca, kupaca i besposicara, nossea, po- sednika i preprodavaca, zanatla,vojaka i downik, kroz rulju kop ga nije poznavala ili 24 njega nije ni Cua, ali se radovala idem pad ézanimal 2a jsvme ktzne mskae 20g ajhove pouenost, i valjda zato krenula za nj, kroz samo seit Iunbul, proeran je 1526, na magarcy, leem pe: rma repu,pjesnik Figai, koje jeénim disthom provesirao prot postavlanga kipova Herkla, Djane & Apolona u bi 2inihipodroma,Svoj protest Figan je zasnovao a najvisem ‘mogucem, toloskom,auroritety "Pv brahim je uso do Je, a ova) drug th posite, glaso e dish ko se, kao 0 se vidi poziva na prags Boaieg poelania, tbrahima, jom zabeanom idolopoklonsta, koje je u islam protire- ‘na na zabrany bikovaog prikazivana Iudskog liks, Figani ukazuje na gejeh Suleimanovoga velikog verity tbraima), ppikazujci ono priv cega se huni ne kao alocin nego kao Btieh, dakle ne kao nest Sto narusva i dovodw pkanje ‘desveni poredak, nego kao nesto So ugro?ava kosmicki red, ali je ipak, nakon ponizavajuce Setnje kroz grad, bio zxdovolen. Kako je 0 moguce? I ani, kako zt alogieke aporie koja Figanievo sirdanje proizvox? Radilo se © metilnim kipovima koje je Ibrahim, neka- dasnyi rob, kojega je Sulejman Velicanstweni uadigao do ve. ‘isk tasti obdario beskonacnim povierenjem, akon ‘svajanja Budima ponio kao raine oie i nim ukrasio ‘laz u svoju palaéu blzu hipodtoms,Figin je upozorio na teolosku zabranucakvog ukrasavana, podsetio, dakl, dase time odstupto od bozanske Objave, i zbog toga bio kidnjen, Prema tome, ns jedno) rani e “dekre © postaleniy” tba hima za velkog vezia, a na drugoj stant Bo2ia Rie na je. ‘dnoj sian je zemalska moe, a na erugo| Boa svemac na Jedho) stan je sujetom mecivirana2ela ovog brahim, a na ‘drugoj bozanskom vom motvirana zabeana onog Hai ma, Najkrace receno, kao So je 4 Figani ho rec parle ‘2mom zasnovanim na podudatnost mena koji mamece us- pporedbu dvojice Ibrahima, na jednoj strani je postanik key) 1 islam ima izuzetno velikiugled Capravo, posje Muha ‘nimeda je najugledni, covjek ko} govor v Boje ime, a na tdrugo strani je ovozemaliski mocnik.Zemalisk vist, , do due, zasnovana na Bod} vot samo je smal (dal felatna) projekcia bodanske svevks, a jedino sultan va lt neposedno po Bo2jojmulox, dak su svi ostali nosioc ast 10 po sultanovoj milost, tke dh proesiat protiy ‘voga Ibrahim nije gnieh, sto aac da je w hierachi pe stupa Figanijev neusporedivo ispad Ibeahimavoga Naraeno, Figinijevo stradanje se selatvno lahko moze objasnit raaikom u vist emedu njegovoga i Ibrahimovog. prestupa: Ibrahimov prestup je metficki (grigh), a ce 4 njegova kxzna biti metaizicka, dok je iganiey prestup “over zemalski" (pobuna prov vas, alain), pa fe 1 nego ka 2zna ovozemalisa. (Ip, nje lk Horahim xénien Vee a ovo me set, nai nacin i bog peakiéno istoga grea Ko i re Figan:nakon sto je dau vojnu zapoviest pexpisa kao “sl tan serasker’,uSavl ako u zabranjeni prostor, u vet kg sulanovog naslova,zadaviien jew privatnim prostoriama Su: Jejmana Veliéansvenog, Ako se sultanska est sige po Bortojmilost, ako je tj naziv haremska kategoia - bra ent, vet naslov, Ibrahim je morao bit uben 20g ponov- lene “teomahie" i zbog povrede haremske neprikosnaveno- Si. Dakle,prisvajanjem toga nasiovaspojo ie giehizlogin, $0) i Figaniev presup, i dozvio Fganievy sudbin, da ne ‘kaZem ponovio ajegov put v sm. Medutim, to se Figanija malo tie, posta se dogadalo pose njegovog proaska kroz Istanbul na magarcu.) Osim toga, zemalska moe je, kao 4 Dotanska, uvijek u priome redu moe nad govorom, uspo- savjan Kontrole nad znacenjem tem spa koja se Uureduje drusvo ‘ odnos u nem, ko dt Ibrairs, kao ve iki veri, dakle Couek koji im moc, ma vige mogucnost prava od jednog pjesnika da odd “stvarno anacene” zabra ne realsickog prkaivana Zvi bia ikovnim umjenost ‘na. Drugacie reson, vsstodrici su wij mnogo balje od pesnika anali Sa pise svetim spisima, o Gem naj to Je moguce svedot nie pesnika koe su vlastodrc! pogubil 1 ime sveth isa ¥ nian vastodréc kojega su pogubil plesnic, makar iu ime wh spisa. Medi, to su objatnjenja koja se mode zadovolitiscciclogia, mazda histnja (kao Ltieljea 2ivow), sigue poltologia, ali se owde pia iz perspektive logike koja bi da tacuna s pojmovina u nghove) Fenomenoloake),“nadiskusiveno} oti", dakle one Togike na koi bi se pravo webalo oslanal,pogotove ond kad st ai na smn. Cime je, dakle, hadi koi je onako primjemo ‘osuako Figani obeaslozio svoju presudu? Pretpostavliam da je jedino privatlvo logicko resenie 171 poslugnoga kadiju bilo da rade presup koji Figan jest, cya verir nj, pocinio i da ga esudl 2a to: Figan este potinio ocin pobune prot’ las, ali ga je pocinio upezoravajue vlastadeica a tezizlocin pobuine prot Boga (ge), sto 2aaci da je vezi prestup tei {da mora bit kaznjen ive 2 Figanl se lese ogres 0 “pozitvne drustvene zakone ~anowietajuct macniku, al se vezi ognijeio o “veene Ko- smicke zakone” ne postive! Bo2j zabranu,tako da opet mora bit kxznjen teze od pjesnika. Jedino so je veair ubinio na dopuiien, « pesnik ma nedopusten nacia je ono So bi se dans nazvala “povredom privatnog pasieda": ve tic je v opcem interese owojio nepeiateisks rad | uzews kipove pred neprijteljeve palace, donio ih sabi kao etn tee), doe je penis, iz vaste radoznalosti, peodro u vers row posed i vidio ukrase © njegovom vit. Oxome rjedeajy, Kojemu bi se dsnasaii provnik mozds nasmijo, osim kad bi se naSaow kot pretpestavlenog kad, Ibeahinov kadija 2aista ogo prbjec,sebrirom na mjesto vena uw islamskoy ltrs odnos prema razigiim vistama ya u tome sje 1, Nogao je, pre svega, ato So je veziov vt harem, d- Ke zavoreniprostor, sto Konotia 2abranjeni, svi prostr, ‘ako da je pesnik, svoj ulaskom v vezifor vr, koji je ha rem (0 dj, nepovredivost i zatvorenosti dovaline govert ‘injenica da status harem maj groble i proston u Kojima bitavaja dene) posinio svojersno svetogrde i nanisio z bans, kojt, naravno, mje rave ono) koju aije posova0 Ibrahim, Ak, Ibrahim nie svoim kipovima porrijedio ha- rem, a ovdje se sudilo za to delo, ‘Kadi kojems je bilo naredeno da osudi Figana moda { nije svoju presuda opravdao na ove) natin, sto uosalom ale ni itno jer je on za svoju dosietlivost bio nagraden ako dolikuje milost velikog vezi, ali se éini da ju je aa ‘once zadovolstvo mogao ovako opravdat, o éemu poste- om dno svedosiniz dela i kruga islamske knjizevnost u ko- joj gotovo cla nema tekstau Kojemu se vit barem ne spo- rinje, Figanijevo stradanje, mo2da malo manje porizava- juce, al isto toliko kobno, mogl je sci Alu Nur-ad-Di- 1, Hakanova sina iz “Hijadu | jedne noct” CPriga 0 dvo- Jie verira | Anis-aL-D2als?) koji esa svojom robinjom 2a- Iutao u Vit uveselizvanjaispred Dora adowolstva hk fe Marunz-arRasida (int sto hoces sa svakim kogs snades pored vin vrata", rekao je halifaCuvaru toga vt, ‘oi nad snulim Aljom # Anisomal-Dzalis kaze: “Oni nisu ‘nal da mi e half dopusto | naredo da pobiem sve one ‘koje aadem ovde". A “ovde fe u ovom slaju prostor is pred vetnih veata, st barem postedno ukazuje ma ono sto ‘i suance snaslo da su uit u sami vr.) Dodute, Abi Nor Adin, i sam vezisi sin, nile pogublin, nego je dopa0 ‘elikeéas, ali on je uvelkashi vt uiso samo w pri ane u stvamosti kao stvarapjesak Figai UUostalom, “Hija: jedea noc", kao | Figaijvo srads- je, kee iz ves i abog povtede harema: uve cara Sei [ara cei cob je abljubionjegovu 2enu, so je vidio Sahearow bt, pa je ca, da sacuva nepovredivostharema, dakle fodrai Bogom zadani poredak u suet, poceo stake noc ‘uimati noru devo, koje ubiao nakon sto bi je razdie- vieio, sve dok mu vezi, ne nasi u gradu drugu devo, nile doveo svoju kerku Seherzadu, kof svoga muta ica ‘2 hiladu | jedeu noe zavodila picam, odgadajuc tako -svoje pogubljeje. Mozda bi se iz toga mojo zaklves Ibrahim morao ub Figanin, ida to nije unio zhog sujste rmocnika nego u ven interesu, radi oeuvanja neprikosno- _venost tanh, zatvorenihprostora: ako je car Sabriar mogeo (motda i morze?) pobii 1065 devojaka (sai den po jedna ij deve koje mu bjehu pobjegle, usao u grad 22 Koj je ‘od prvog popleda bio siguran ds je "Raj koji nam je abecan ‘ubuducem Zivtu". Kasnje je sazaze da je to rem, grad "sa- agraden od zlata i stebra,u kojem su stupovi od topaz i ho- runcla a pijesak od kuglica mosusa, ambee i Safran, grad kroz koji teku njeke na éiim urgovima ima voeaka viso- kin palm, grad oe sagradio Sedad, sin Ada Sariega, car nad carevinia, Koji je zazelio da na zemlj izgradi nesto slieno Raj, CTe8ko je odgonetnut koliko je koinciencie w velitio}slknostilegendamog Irema sa slikom Rafa u "Po slanic| 0 oprostenju’ w Kojo) AbwalAlaal-Maard provodi Jon al-Karha eshatoloskim krajem, pj svega kroz Raj Koj fe svome priatelu al-Kariho milostivo dodiei, at je 1o- leno pretpostaut da ta Koincidencja pokazuje stan ia- ‘egiranost)predodzbe Raja u siest ud i kulearu toga si- jeta.) Nakon 340 godina priprema, od kojh je 300 utraseno ‘a igradaju grada koji bi dale na Raj, dvadeset na gradaju tvrdve ispred njega i dvadeset na pripreme 2a presellenje iz aut starog gra, narod je krenuo u lrem pod vodstvom ca si Jet, Sedada, Adova sina a kad je onto dan boda do grad, Allah e svojim glasom pobio sav aevjemigki narod i smog Sedada, a put koji je vodio do grada zbrisao 4 pretvoro Pustinju da i grad ostao onakav Kakav je iggraden sve do sudnjeg éass. Sedadova tages nije ambivalentna, Isovte= ‘meno uzvitena w s¥ojoj vein i smijesna v svoj naivach ‘megalomanij, kao Sar-Kanova “teomahi’, jako felt tole ‘ko nuzma. Sedad je, naprosto,saijesan 2bog ambice koja nije simo nemoguce zadovojti nego fs je nemoguce makar ‘sft kao ze: iagraditi aj na ovome svijet, odnosno podelieti neti tak, isto je kao pole de se odjadnom iagovor sav jezik, Ulazae u aj 203d ulaak w sferueltoga jezik, u suet u kojemu govor nije mogoe posto je sav c= 2ik istoveerseno prisutan i "lasan’, to 2nadiu svt potp ne Suinje 1 v svijet iavan vremena (ako ca sn gover, KO- fife proces, koj se, dakl,realizirew wremenu, ne mote po- javit ne moze postoja), Treba li napominjat da to zradi inlzak iz ovoga, vremenitog svijet u kojemt govor Zivot teh uporedo, odnosno zea ulazak w smi? Samo je ieabra- ‘im, onima koji waka najvisu Bodiy milo (aja ne znam da je takvin blo, osim Muhammeda i moda Ibrahima, za kojega nisam siguran) moguce uci w ra) privet, 1 jst Ponovo se vrai vremente vnave ovagh svt. To je ‘normal ako se zna da je wc u Ra ito Kao egovort ko rnaéno Boa ime (koje e evivalenino cijeleme jezik, ako nie | podudaro s njim), dakle, primi u sebe snagu Koju Ijudsko bice ne moze podajes. Nd ne mote biti posvecena, kao za ulazak u harem viadaskog via, to ne mogu podni- jet il posvecent, nego samo stabi Ni i, onda, Figaniipak unto gzeskom? On nie zai 1 Fa to jeste Snxtongsno), nego u vn, doduse veziski ni 4sje tegovorio komen, porpune Boze ime, nego mogisky formula i smisto, doduse, nije 2nao, all magiska formula fe mora bil smrtonosn, 4 cak ne bi smjela bal jer bi fet sige prblizio snazi Bonjeg imena. U “Hiladu 1 jednoj foc” u hareme se ulaei kao od Sale, akoreds ber kakvih posljedica i po zdsaij, a kameli po Zivot, uleza. Mozda je Figani prejerao u Kckavanje te knjige, moeda jo e suvie naivno povjerovao i shvao je kao is istinu 0 ovome svi jetu, a mo2da je i precfenio sebe, jer on zasta ne bi mogao podnijet i dio onoga Sto junaci “Hiadu i jedne noc” po- ‘nose (ai dio njiovsh napors, pa prema tome al kolcina ‘magiske energije haremske tsine Kojo oni tako lahko po: ‘dnest). Uostalom, ona Kalina mapiske ence koja pric smote mnogo kos, motda éak vspostaviinjezinu duo fu vijednost, 20 malo slabikg covjeka moze biti smrtono- sna. A motda kadia Vopce nije obrazlodio presudu Figani- jevim ulaskom v tdi harem, ako da je sve ovo mudrovane rnepotrebno? Bio kako bilo, i Kadi, 5 velki vezi bean, Figani, davno su dabil svoj, nie sm svima. Indeks imena Aare, 323, 35,38 Abas hea 27 ae pine 23 ib Nabi 7,20, 85,54 ‘bd aR 32 ‘bal, Mian 8,7, 108 Aba 314315 31 397 Al ic 3146 35 33 ‘bdo ogi 39 Abdoatan Sian 93 el Aman 108 19, 258 Abi 28,232 Abu isan, vc 15,30 Bu Kr ‘oa tas 207,38 ‘ou Nas 31, 35,56 fu Ssh 2 Za 120,136,195, 17,27, 205 i, Giber 309 ‘zc 172 wr