Tedaje i Stampa SUPRA LIBROS - Pantevo Za izdavaca Nebojga Kesi¢é Priredivat i urednik Mr Dorde Savi¢ Prevela sa nemackog Jelena Aca, profesor nemackog Lektor Anica Milovié Korektor Katarina-Nina Negi¢ Tirat 300 primeraka Naziv originala: Rudolf Steiner, Eurythmie als sichtbare Sprache. regavat: Philosophisch - Antroposophischer Verlag, Dor- nach, Schweiz, 1927. Rudolf EURITMIJA KAO VIDLJIV GOVOR Ciklus predavanja odrzan od 24, Juna do 12. Jula 1924 u Geteanumu PANCEVO. 1995Covek je oblik, proistekao iz pokreta. Euritmija nastavija bo2anski pokret, bozanski oblik coveka. Priblizava ga botanskom vise, nego sto bi on to bez Euritmije mogao. SADRZAJ Predgovor Marie Steiner /7 Kratak sadréaj / 16 GLASOVNA - EURITMYA Predavanje. Euritmija kao vidljiv govor / 24 Predavanje. Karakter pojedinih glasova / 37 Predavanje. Dozivijeni i oblikovani gestovi / 49 Predavanje. Pojedini glasovi i veze izmedu njih / 62 Predavanje. Osobena raspolozenja duse u pesnistvu /71 . Predavanje, Dusevna raspolozenja i karakteristike pojedinih dusevnih stanja Boja kao sadréaj duse / 82 7. Predavanje. Plasti¢no oblikovanje jezika / 96 8 Predavanje. Re¢ kao oznaka i ree u okviru jednog, sklopa / 105 9. Predavanje. Oblikovani govor / 117 10. Predavanje. Oblici, Koji proisti¢u iz bica coveka / 129 11. Predavanje. Uzivijavanje u pokret i oblik / 145 12. Predavanje. Moralno-dusevno Iekovito dejstvo kroz emanaciju Ijudske duse u pokret i oblik i njeno povratno delovanje na citavog goveka / 154 13. Predavanje. DuSevna raspolozenja, proistekta i gestova glasova / 164 14, Predavanje, Podela re¢i, unutarnja podela strofa / 17 15. Predavanje. Citavo telo mora postati dusa u euritmijskom izvodenju / 183 Il Veo, odeca, boja / 197 IH. Euritmijske figure / 204 IV. Kako stoji euritmija unutar umetni¢kog razvoja danasnjice? / 208 V. Polozaj euritmije u carstvu umetnosti, Dornach, 21. Juli 1923 / 211 avawrePREDGOVOR Sazimanje ovih predavanja, nastalih iz Zive saradnje predavaéa i izvodata, u jednu knjigu pokazalo se kao ve- oma tezak zadatak. Ona se odnose na jedan poseban trenutak razvoja, trenutak razvoja u kome je bilo potrebno dati pregled nad onim sto je tokom godina postignuto i Sto su predavati preneli u svet. To je trebalo da bude podvrgnuto korekturi i ispitu, trebalo je dobiti sme razvijene u potpunosti iz biti euritmije. Rudolf Stajner je u poslednjem predavanju tog ciklusa rekao kako mu je, pre svega, stalo do toga da se iz predavanja moze videti kako curitmijsko proizilazi iz osecanja nase duse, kako eurit- mijskom tehnikom treba ovladavati kroz ljubav prema eu- kao Sto sve iz ljubavi i proizilazi. Iz ljubavi su pro- njegove re¢i i slile se u rad, Koji je sada trebalo podvréi ne¢ijoj kontroli. Do tog trenutka jo$ nije bilo steno- grafskog zapisa 0 ovim uputstvima, kojima je Rudolf Stajner oziveo ovu umetnost. God. 1912. odrzao je 10 éasova jednoj sedamnaestogodisnjoj devojci, koja je, posle smrti svoga oca morala da brine o svojim sestrama i braci. Zelela je da se posveti nekoj umetnosti pokreta, koja nije proizisla iz materijalisti¢kih impulsa vremena. Ta Zivotna ¢injenica bila je podstrek za onaj dar iz. koga je proistekla euritmija. Bila sam pozvana da prisustvujem tim éasovima; oni su sadrzavali prve elemente oblikovanja glasova i neke veabe koje se u sustini mogu uvrstiti u pe- dagoski deo euritmije. Osnovne smernice za stajanje, koraganje, tréanje, nekoliko posebnih stavova, mnogo vezbi za odréavanje takta i ritma. Iz ovih temelja razvi su mlade dame, koje su postale ucenice prve euritmist- kinje, pedagoski aspekt euritmije i presle na glasovnu obradu pesama. Tu i tamo, kada bi nam nesto bilo poka- Zano, davao je Rudolf Stajner uputstva i korekture, odgo- varao na pitanja. Druga faza euritmijskog razvoja pocela 7je kada se mlada umetnost uevrstila u (u Geteanumu kod Dornaha). Prva grupa mladih predavata izmolila je i odrzala kurs u kome je uglavnom dato raS¢lanjivanje reci, veze reéi, oblikovanje govora, gradenje strofa nove grupne formacije i sl. Rat je uskoro onemogucio njihovu delat- nost. Da bi se spasla mlada umetnost i da bi se uesnici spasli od nametnutih nedelanja bilo je neophodno da se zauzmem za njih. Ovaj zadatak mi je pripao kao sudbi- m namenjen, sam po sebi razumljiv, jer je 2a euritmiju bio neophodan novi natin recitovanja za koji je trebalo nadi puta i koji je trebalo osmisliti, Spoznala sam veliki znacaj euritmije kao izvora, koji moze vratiti u Zivot sve druge umetnosti, Brinule su me okolnosti, pregalastvo mladih dama moglo je biti poljuljano u toku ratnia godi- na. Za variranja u ukusu nije bilo boljeg leka od ove nove umetnosti koja je potivala na prasnagama, stvaralackim snagama sveta, Ona je predstavijala izuzetnu blagodet 2a govecanstvo; tako sam prvih pola godine radila uw Nemackoj sa jednom grupom mladih dama, drugih pola godine u Geteanumu, u Svajcarskoj, uz stalnu podrsku Rudolfa Stajnera, kome smo se mogle obratiti sa svim svo- jim pitanjima, Sva uputstva koja smo dobili od njega je Sakupila i zapisala Ana Marija Dubah Donat, jedna od nasih najistaknutijih i najiskusnijih euritmistkinja, druga u redu mladih dama, koje su se posvetile studiju euritmije. Knjiga se pojavila u Filozofskom antropozofskom izdanju, pod naslovom "Osnovni elementi euritmije" i predstavlja Osnovu i neophodnu pretpostavku, bez koje ovo delo ne bi moglo da bude u potpunosti shvaceno, niti bi bilo pot- puno. ‘Okupile smo se oko tog kursa, kao oko neke zajed- nicke vatre. Mnogo pitanja smo postavijale Rudolfu Stajneru, revidirale, razgovarale o pitanjima, 0 kojima smo imale razli¢ita misljenja. Sve je imalo karakter neposredne, sveze improvizacije, Skice su crtane na tabli, mlade dame su izvodile egzemplarne vedbe. Sve je bilo u znaku dogo- vora i saradnje a ne suvoparnog doziranja. Takva je bila i nastava, koju je Rudolf Stajner draao svojim uéenicima, ali nikada u tolikoj meri kao u tom kursu euritmije. On sam bi verovatno zahtevao da sadréaj tih predavanja, pre- 8 raden i ofivijen, sada ncko drugi prenese. Ali ovde, gde je on krenuo od nas, bila nam je njegova ziva ree naj- vainija. Cak i tamo gde nam je to moglo biti preneto samo delimigno i osakaceno, kao u ovome, pokretima i gestovi- ma uvek prekidanom kursu, ipak nas je obasjavala svet- lost njegove reéi, koja bi se sigurno izgubila u rei nekog drugog. U izvomnosti svoje duhovne modulacije ona se iz- dizala iz temelja, iz kojih su isijavale tajne sveta. Tako nam je i posle svoje smrti prinosio zrtvu, koju je tokom Gitavog svog Zivota morao da prinosi: da Ijudima prenese izlomljene paréi¢e svog duha, zapisane od strane nekog drugog, Oni koji su aiveli od njegovog duha zalitevali su ovu 2rtvu. Niko nije znao koliko je to kostalo. Ali zrtva je podneta. Ona je nagem dobu podarila mudrost, koja nam je do u pojedinosti otkrila veze izmedju sveta i Coveka. Ona je danasnjem covecanstvu, koje ret duha ne moze sacuvati bez zapisa, dala blago znanja, koje ga je moglo uzdiéi do konkretnih realiteta duha; ona je sadrzavala goruce, Zivotvorne iskre. Euritmija je bila jedno od najdraze duhovne dece Rudolfa Stajnera. Od skromnih pocetaka ona se razvijala sasvim organski, korak po korak, zahvaljujuci svojoj sopstvenoj Zivotno} punoéi i revnosti svojih predstavnika ‘Ona bi oplemenila onoga ko bi'joj se posvetio, primora- vala ga da se odrekne li¢nog; u njoj nije bilo mesta za samovolju. Njoj svojstvena zakonitost izvirala je iz duhov- ne nuénosti- Covek ih je voljno priznavao jer je u njima dodivljavao nuznost, dozivijavao Boga. Time je i mogla da izazove tako veliko odusevijenje, time je i privukla tako veliki broj Ijudi, koji su joj se posvetili, tako da se njeno polje rada sve vie moglo siriti. Pored recitovanja ona je plodno delovala i na muziku i otvorila joj nove puteve i nove moguénosti izraza; sledeci euritmijske stils- ke zakone nastala je jedna nova umetnost svetla, na os- novu euritmije pojednostavijena je, oplemenjena umet- nost odevanja, oslobodena samovolje. Omogucila je izraz bica drami, koja bi inaée morala da potrazi culni nadin” izratavanja. Postalo je moguée delovanje natéulnog i potéulnog, koje je prodiralo u aivot zemlje, Tako smo tok- fom godina uspeli da na bini, sa¢injenoj u Geteanumu, 9‘obradimo sve scene “Fausta”, u koje je utkano natéulno i koje su inace bivale izostavijene ili prikazane okrnjene. Romanti¢na Valpurgina no¢ uskrsla je u nesluenoj buj- nosti kao i klasi¢na Valpurgina nog, bogata sablasnim zbi- vanjima, Vilenjaci, andeli i nebeske éete delovali su-u toj postavci jednostavno, uzviSeno, ubedijivo. Sto smo vise radili i stvarali, to smo viSe dobijali. Svako ostvareno stremljenje donosilo je nove darove. Bilo je toliko mogucnosti za rad, da vreme koje nam je stajalo na ras- polaganju sa njima nije moglo da dréi korak. Posle vise godina upornog treninga i scenskog izvodenja u uskom krugu izvodadi su smeli da prikazu euritmiju Siro} Dejstvo je bilo snazno i ona je nailazila na oduSevijeno prihvatanje ili na strastveno odbijanje. Niko nije ostajao ravnodusan. Pretio joj je ostracizam autoriteta u oblasti kulture; predstavnici stampe imali su vecinom nalog da pi8u protiv nje, cak i ako sv, kako su ¢esto priznavali, sami bili odusevijeni. Esnafi reformskih snaga osecali su da im u njenim mudro osmisljenim sistemima preti snaga pred kojom je buducnost. Nepristrasni posmatra¢i zahva- Ijivali su Bogu da uopste moze postojati jedna tako Cista i plemenita umetnost. Deca su pitala da li su to andeli o kojima su im priéali i glasn: uzvici "ah" i "oh” bili su recito svedotanstvo njihovog odusevijenja. U ustajaloj mo¢vari moderne civilizacije nova umetnost je delovala kao svetlo i kao plamen. Pistale su i siktale mnoge tamne nocne ptice - kao sa lekovitih izvora udisali su oni koji su hteli van uzanih okvira nase kulture. Duh je sebi utro put u jednoj umetnosti i delovao je protiscujuce i zivotvorno. Slu¢aj je hteo da ove redove pisem u Engleskoj. London, zivot u svetskoj metropoli delovao je na mene, kvintesencija svega onoga sto je moderna civilizacija do- nela fizi¢koj potvrdi zivota i Zivotnom standardu, Poslovni divot velegrada, saobracajni pogon odzvanja i tutnji. To je danas normalno. Svuda blej: radio, mekece gramofon, zuji film; masina je odnela pcbedu na svim linijama, pa i u umetnosti; sve ono Zivotno uzmice i biva mehanizova- no. Kako su samo lepo delovale slike iz starih vremena na pozornici Hale Rudolfa Stejnera u Londonu. Izvodenje stare muzike na starim instrumentima. Izvodaci (nisu bili antropozofi) podarili su nam izrazajnu, osecajnu, tihu 16 muziku koja ima vremena, nigde ne Zuri, koja deli da pro- dubi kontemplativan aivot. To deluje antikvama, ali ako svoje modeme 2ivce podesimo prema ranijim zivotnim stavovima i ako nismo nestrpljivi, deluje i blagotvomo. To ima isto toliko sliénosti sa modernom muziékom produk- cijom kao i barSunaste suknje sa naborima, koje i danas odusevijavaju slikare, sa dugim stakama, koje vidamo da- nas, iznad kojih, visoko kod kolena podinje porub suknje. Ove noge, gledajuci iz partera, u toku neke moderne po- zorigne predstave, deluju izuzetno napadno. Pokazuju ih sa ubedenjem: one treba da budu videne. Ali ono sto inage Gini damu, retko se da videti po modernim saloni- ma; ako je jo8 mlada, ona se rado proteze po mekom namesgtaju, prekrstajuci noge jednu preko druge. Ako se evo ponovi nekoliko puta na isti natin, gotovo je sa estet- com, Ali to je samo rugna pojava. Najgore je sto se i u je- zik, u gest uvukla ona buena muzika, koja 2vekece preko svih gramofona sveta, Sto su veé u mnogim pozoristima zauzeli mesto orkestra. Oni neprestano, u toku pauza, buce u glavama i ubijaju kontemplaciju. Kada na kraju neke predstave odjekne tradicionalno "God save the King" pri Cemu publika ustaje, u to upada neposredno, bez ikakve pauze divlji daez. A i emu pauza za uzimanjc daha za razmisljanje. To magini nije potrebno. Ali nedos- tatak prelaza izmedu dva tako razlitita osecanja umrtvljuje du3u. Mlade devojke ulaze u Pariz gegajuci se i njisuci bokovima i ramenima, pokreti kojima su ih nauéili black bottom i drugi crnacki plesovi i koji su postali njihova druga priroda. One vise i ne primecuju to vecito gibanje udova. Ovo deluje kao navijena marioneta, kao hipnoza ili epidemija, U Sumi, na obali mora, svuda nas zastrasuje gramofon, gibaju se i gegaju parovi. Plemenski ples, Koji se ¢inilo da je pokopan, ponovo je oziveo u sirovoj primitivnoj imitaciji crnackih plesova, posto dekorativne i elegantne francuske igre viSe ne privlaée nage “sportiste”, posto su i polka i valcer postali neinteresantni. "U tome volimo ritam” kazale su mlade devojke, koje sam pitala sta je u tim plesovima take fascinantno, Ali taj ritam u stvari nije ritam, To je antiritam, uskovitlana zemaljska sila, takt, koji lupa, pomera se, udara, brée pulsiranje krvi pri za- rttamijenoj svesti. Mozemo videti samo konture, lica koja se rasplinjavaju, posebno kod Ijudi, koji, bez obzira na go- dine, odjednom strastveno vole ples. Ovi plesovi epeluju na najnize instinkte i Covetanstvo ¢ija je dusa opustoSena polako postaje blazirano. Ali animalnost kod crnaca kod nas postaje mehanizacija. Demoni magine prodiru i hvata- ju coveka u pokretu, u njegovoj vitalnosti, Ne samo u mozgu, ve¢ i u Zivotnom ispoljavanju onoga sto bi treba- lo da bude. dusevno raspolozenje. Muzi¢ka maSina vrsi snazan uticaj, koji ubija duh, uklanja intimu. Aritmiéna mehanika odrazava se i u jeziku na bini. Regenice se tek nabacuju, nasrtljive, sirove, isprekidane, kao da ne pripa- daju Coveku ved samo njegovom kosturu. Nema coveka u tome, ostaje samo automat, koji funkcioni8e ¢ulno i intele- ktualno. Ako to joS poveze sa neurozom, histerijom, reziser dobija taéno ono sto ho¢e. Sve to deluje na dusu nage omladine i pustoéi je. I Sta sad? Sta ce biti nekoliko generacija kasnije, ako se ne dogodi nikakav preokret? Preda mnom legi jedan londonski nedeljnik u kome je objavijena sledeca slika: neki uli¢ni momak, drzak, bestid- an, sa starackim licem; nosi oznaku “urching humanity”, vuce kolica. Na njima sede - napred nauka - ora drai pistolj u rukama, Sa obe strane su dve druge pritike: knjizevnost radoznalo bulji u jednu knjigu: detektivski ro- man; zatim umetnost - ona drdi filmsku kameru u rukama; iza njih sedi muzika sa gramofonom u krilu - to je nase doba. U jednoj takvoj slici lezi samospoznaja i samoos- ves¢enje - jedini put ka spasenju. i bi da o¢ajavamo, mogli bi da zapadnemo u najradikalniji Spenglerizam kada u ovom vremenu ne bi bilo i spasenja. Spasenje lezi u duhovnom delu Rudolfa Stajnera. Ono ¢e probuditi Coveka, otrgnuvsi ga od anim- alizma, sna, mehanizacije. Ono sto su stare misterije nekada_pruaale Covecanstvu kao putokaz na putu ka razvoju licnesti, to nam se iznova pruza sada, kada bi se li¢no moglo izgubi- ti, u ovom trenutku kada ljudsko preti da potone u pod- Ijudsko, kada ne sadréi nista u svom jezgru. Samo intelekt ovde ne mote pomoci. Razum, prepusten sam sebi, do- veo nas je do agnostizicma, do ignorisanja, do Spenglerizma. Ali, ako se Covek otvori prema duu, ovaj 12 5 ce nam pokazati put, njegove stvaralacke snage ¢e nad- vladati seme smrti i metamorfozirati snage propasti, sada delatne u “urching humanity”. Nesto zaista veliko, da bi bilo videno, mora ¢ekati na otkri¢e pneumometri¢nog aparata; inace ga je podjed- nako tesko primetiti kao i nesto sasvim sicusno bez mik- roskopa. Veé i distanca u vremenu moze da sacuva po- trebnu perspektivu. Delo Rudolfa Stajnera premasa na takav nadin ono Sto se danas moze shvatiti, pa mu tek buduca vremena mogu doneti puno priznanjc. PokuSavamo da ukazemo na najrazlicitije delove njego- vog rada i udinimo ih preglednim; svuda leze spasonosni pojasevi, za koje se mozemo uhvatiti usted propasti i unistenja kojima smo okruzeni. Nesto naizgled sitno moze oznatiti ono zaista veli- ko. Poénimo vaspitanjem kroz umetnost i u okviru umet- nosti; vratimo se putem, koji vodi do samih izvora, pra- pocetaka umetnosti. Taj pocetak nije bio mali - to je bilo zvezdano nebo, preneto u Ijudsku sferu kao planetarni ples, kao ples Templara. Tu struje stvaralacke sile u Ijuds- ko telo, oblikujuci, dajuci smemice i proizvode snage, koje coveka mogu utiniti samotvornim. Iz ovih snaga on ¢e razviti sposobnost da ono, sto u njemu deluje, prenese u dela umetnosti, vajarske, muzicke umetnosti, koje dodiruju bozansko i cine da ono obasja materiju, u sebi odslika Kosmos. Kada su.prodorom materijalizma zanemele i zamrle bozanske snage u coveku i kada je Iiudski mozak postao kovéeg za mrive ideje, koje vi8e nisu mogle da shvate du- hovno, uskrsnuo je spasilac. On je duhom prozeo inte- lekt, oduzeo mu krutost, Vratio mu Zivotni zamah. Ali mi smo zaboravili sta je to pokret duha, jer nas je opi jao pokret materije, koju smo shvatili i kojom smo ovladali. Nismo primetili da smo tako postali pasivni duhom i da se samo zavaravamo sportom i fizi¢kom aktivnoscu. Time ‘smo se samo sve vige udaljavali od duhovne impulsivnosti ‘Mi mu se moramo vratiti probudene svesti, moramo uu samima sebi osluskivati gde pokretacke snage vrse svoje dejstvo i u kom pravcu se krecu njihove tendence; tada emo, spoznavsi njihovo stvaralacko dejstvo, slediti Bsnage, koje orginski ublikuy. 1 modi cemo i sami da raz~ vijemo nove duhovne urgane. Time emo nadvlad:ti krutost, jalovost, koja i naj- probraniju inteligenciju danas dovodi do krajnjeg pesi- mizma. Sluéaj mi je u ruke donco jedan list, posto sam zavrSetak ovog predgovora morala da napiSem u Hanove- Tu; u njemu je stajalo: "Kultura, dok god je snazna pokre- taéka sila, deluje nesvesno. Upuceni smo na to da kulturu odrzavamo i unapredujemo svesno. Ne lezi li u tome znak neizlecive neplodonosne slabosti. Nije li seme svih stvaralackih sila time zatrto, tako da se, u najboljem slu¢aju mogu o¢ekivati slabi odblesci onoga sto nazivamo kulturom? Da li je veé zavrsen krug svih mogucih kultura, tako da preostaje jos civilizacija i mehanizam sa nekim romanti¢nim odbleskom iz aekih prethodnih, boljih dana, koji ¢e uskoro izbledeti.” ("Niedersachsenbuch” 1927.) Saksonac je nekada krenuo, sledeci nesvesno du- hovne zapovedi i osvojio zemiju Brita i Gala, Kao Englez trebalo je da ispuni kulturno-istorijski zadatak, razvijanja svesti, ukoliko je ona usmerena ka litnom i ka zemaljs- kom svetu. Ako Nemac pokrene snage svesti radi poiman. ja boZanskog JA, tada ce on ispuniti zadatak germanstva i tada ¢e pokloniti ¢ovecanstvu jednu novu kulturu, za Koju ce mu ono biti zahvalno, dok se, naprotiv, okrenulo ‘od njega, kada je on, neveran svom zadatku, podrzavao mehani¢ku civilizaciju i doveo je do vrhunca. Ovo je najznaéajniji predstavnik nemackog duha neprestano porucivao Nemicima u toku krize Svetskog rata, opominjuci i izgovorio je ohrabrujuce reei: Der deutsche Geist hat nicht vollendet, Was er im Weltenwerden schaffen soll Er lebt in Zukunftssorgen hoffaungvoll, Er hofft auf Zukunfistaten lebensvoll, In seines Wesens Tiefen fabit er nachtig Verborgnes, das noch reifend wirken muss. Wie darf in'Feindesmacht verstindnislos Der Wunsch nach seirem Ende sich beleben, So lang das leben sich ihm offenbart, Das ihn in Wesenstiefen schalfend hilt la Nemacki duh nije izvrsio ono, S10 u postanku sveta treba da stvori, == + On pun nade ivi u brizi za buducnost, Raduje se buducim delima U dubinama svog bica on snazno oseca Ono skriveno, sto zrijuci tek treba da dela, Kako bi smela, u nerazumnom neprijateljstvu, Da zativi Zelja za njegovim krajem, Dok god ga zivot objavijuje, Cini ga stvaralackim u dubinama biéat Nemac mora da pojmi ovakav zivot. Njegov cilj nije u "éistoci rase", kako to parola navestava. On ledi u poi- manju snaga svoga JA, BOZANSKE JA-snage. Put donde prolazi kroz svest. Metamorfozirana svest, li¢na svest, uz- dignuta do besmrinog JA, ima stvaralacku snagu, skriva duh u sebi i ne rada slabasni odblesak, vee najsnadnije kulture, Gini se da sam se udaljila od predmeta ove knjige, ali ipak ovaj put nas vraca do unutrasnjosti hramova iz kojih su ponikle stare kulture, prvo kroz rec, zatim kroz umetnost, ne nesvesno, veé videno svescu najprobranijih duhova. Oni ce nam i dalje pomagati sada kada je post lo neophodno da naga sopstveng duhovna svest i dalje stvara i postepeno postane opsteljudska svest. Ako tu pomoé prihvatimo, moci cemo da se otvorimo duhu na svim podrugjima, pa i na onom, koji nam ova knjiga otva- ra kroz objava duha i spoznaju coveka i tada nam za bieevanje nasih uspavanih aivaca vise nece biti potrebni dekadentni crnacki plesovi, koji do nas dolaze iz masine i od nas samih cine mehanizme, ubijajuci tako postepeno najbolji deo Ijudskog. Steci cemo sposobnost da razume- mo ovu umetnost pokreta, preuzetu od duha, koja odrazava zvezdane krugove i pusta da u nama, u ¢istim tonovima odjekne jezik zvezda, stvoren za nas. Novembar 1927 Mari Stajner.Kratak sadriaj I Euritmija kao vidljivi govor Za onoga, ko se bavi umetnoscu euritmije je nc0- phodno da u to moze da se uzivi svojom li¢noscu, svoj- om ljudskoscu, tako da euritmija postane izraz aivota. Pokugajem da prodremo u bit euritmije u stvari prodiremo u bit Ijudskog. Ona mora biti stvaranje, proisteklo iz du- hovnog, koje se sluzi Covekovim pokretom kao izrazajnim sredstvom. Kao sto ni jezik sam nema nikakvog uzora, tako i ona mora biti nesto sto predstavija izvornu tvorevi- nu. "Na potetku bese Ret.” U nekom davnasnjem Ijuds- kom poimanju ree je obuhvatala citavog coveka kao ete- rinu tvorevinu, Ovo eteri¢no telo coveka je u neprekidnom pokretu. Njegovi oblici, shvaéeni_u kretanju, nastaju i nestaju, U osnovi ovih oblika, koji izlaze iz grkljana, lege oblikovanja koja vr8i grkljan i susedni orga- ni, Imamo ih kada glasovno oblikujemo sve ono, sto se uliva u sadréaj jezika. Kada izgovorimo neku ree stvara- mo odredeni vazdusni oblik. Kada bismo, stvarajuci va dusne oblike mogli da idemo od A do Z i kada bi se celi- na odslikala u vazduhu, tada bi to bio oblik Ijudskog eteritnog tela. Ovo eteriéno telo je ono isto koje u sebi sadréi snage rasta, ishrane i paméenja; mi to sve, go- voreci, poveravamo oblikovanju u vazduhu. Tako nastaju reti. Eteri¢ni Covek je reé, koja sadréi ¢itav alfabet. Rodenje eteriénog goveka posinje jezikom. Neki deo coveka odjekuje u svakoj pojedinaénoj re¢i. Svaka stvar na svetu je jedan deo nas. Ne postoji nista, Sto ¢ovek ne bi mogao izraziti. Eteri¢ni covek u vazdusnom obliku nas- taje u grkljanu, koji stvara. Izgovorene re¢i su uvek stupn- jevi rodenja eteri¢nog Coveka. U toku govora prisutna je eterigna Ijudska tvorevina. Jezik predstavija jednu stvara- lacku aktivnost, koja izvire iz najdubljih slojeva zivota sveta. Jezik stoji u vezi sa nastankom coveka. Ljudska spoznaja potinje cudcnjem, glasom A; kod B imamo nje- 16 gov zastor; svaki nam glas govori nesto o coveku; stigavsi do Z imamo ¢ovekovu mudrost. Skoro ¢itavo duseyno, po svom ose¢ajnom zivotu, predstavlja se u 1 O A. Ove moguénosti pokreta, fiksirane, daju fizicki oblik coveka. Gotovi oblik je proiziSao iz kretanja, iz praoblika, koji se sami iz. sebe stvaraju i rastvaraju. Ne kretanje iz mirovanja, yee mirovanje proiziazi iz kretanja. Dok Bog euritmizira, kao rezultat nastaje covek. Svaka umetnost se moze izvesti iz bozanskog; ali posto se euritmija sluzi Covekom kao svojim izrazajnim sredstvom, u njoj se najdublje sagleda- va veza sustine sveta sa sustinom ¢coveka. Il Karakter pojedinih glasova. Konsonanti - odslikavanje spoljnjih dogadaja, vokali - unutrasnji dozivljaj; h, koje u svom odnosu prema di anju, stoji izmedu vokalskog i konsonantskog, delom se dozivijava iznutra a delom se ispoljava. Prvobitni jezik. Bit pojedinih glasova. Ill Dosivijene i oblikovane kretnje Osobitosti glasova: s, 2, a, €, u, euCoj), b, ¢ d, fl, m, n, z. Na koji na¢in dozivijeni gestovi mogu preci u pot- puno ofomljene gestove. IV Pojedini glasovi i veze izmedu njih. Unutrasnja bit glasova skrivena je u starim misterija- ma. Razlike izmedu jezika. Na primer, nemacki jezik je va- jar, madarski lovac. Euritmija je jezik, koji se moze razu- meti kada se covek preda nesputanom osecaju. Glasovi ‘su osnovni sastavni delovi euritmijskog, Posebnu paznju treba obratiti na predstavijanje prelaza od jednog glasa ka drugom. Na euritmiji se moze izucavati kakva je priroda unutrasnje intencije jezi¢kog genija. Imamo mogucnost da duboko osetimo sustinu, koja lezi u recima. U ruskom se jos prati trag sustine re¢i. Francuski se, u svakom slucaju, 7krece ispred sustine reci. Moze se preci od ispoljavanja postojanja, koji le#i u svakoj pojedinatnoj reei, do unu- traénje logike, koja lezi u jeziku. U ovoj logici ispoljava se karakter naroda. V Osobena raspolozenja duse u jednoj pesnickoj tvorevini. Prelaz od prosto glasovnog do logitkog ili osecajnog elementa izgovorenog. Akcenat. Znak pitanja Znak uzvika, radost, mudrost, spoznaja, snazno sa- moodrzanje, manija veli¢ine, nezasitost, usrdnost, Ijubaz- nost, saopstavanje, tuga, o¢ajanje. Tim pokretima se dusevno raspolozenje dovodi do plastiéno-euritmijskog izraza. VI Dusevna raspolozenja i karakteristika pojedinih dusevnih stanja. Boja kao sadrzaj duse. IznoSenje na povrsinu duSevnog kretanja, koje, kroz ukupnu Ijudsku organizaciju, le2i u osnovi jednog dusevnog raspologenja. Poboznost, dostojanstvenost. Tri kategorije dusevnih sadrzaja: misljenje, osecanje, volja. Intimna strana jedne pesme dolazi do izrazaja prilikom jezi¢ke obrade. Upotreba E glasova kod misaonih pesni koji naginju epskom. A-O-U glasovi kada pesnik naginje osecajnoj strani, Gomilanje konsonanata kod pesnika, koji se razvija u pravcu volje. Prave i krive linije. Jedan glas se samo onda taéno poima ako osetimo boju, kao njegovo Svojstvo. Boja je sadr2aj duse, fiksiran na spoljni svet. Svaki covek nosi jednu osnovau boju. VII Plastiéno oblikovanje govornog. Ono sto se u jeziku samo oblikuje i prelazi u glas mora u euritmiji postati vidljivi oblik. Ono sto u jeziku postoji kao jedna vrsta vazdusnih gestova odslikava se i 18 postaje spolja vidlivo. Konsonanti su glasovi, podesni 2a interpretaciju plasti¢nog. Strujni glasovi (h, ch, }, sch, 5, f, vy, w) imaju karakter pridruzivanja spoljnjem svetu. Pre- gradni glasovi (4, t, b, p, 8, k, m, n) - Covek postaje vlada- lac naspram spolinjeg sveta; to je naglaSavanje unu- trasnjosti, Ono u-sebi-pokrenuto izfazava se vibrantom i alveolarnim glasom (r i 1). Diftonzi: na njima najbolje udimo da uvidimo prelaz od jednog glasa ka drugom; prvi glas se uzima samo u njegovo} prvoj polovini, drugi u drugoj. Mi nadovezujemo elementarne delove jedan na drugi, tako sto ne dopustamo da se potpuno artikulisu, Diftong sadréi nesto sto nije sasvim artikulisano u o8tro povucenim granicama: mnogo toga se mora okupiti tamo gde nastaje difiong, ueestvujuci u gradenju reci, Buritmija je u stanju da dovede do izrazaja duboki karakter glasov- nog. I, e, u raspiruju dionizijsku vatru; a, o priviage mir- no, oblikuju apolonijski, VIII Reé kao oznaka i ret u svom sklopu do Kod glasovnog razlikujemo ono, sto se spust pojavnog sveta i ono, sto ret uzdize do duhovnog sve' ‘ko glas postane "umlaut”, (preglas) koji se vise ne po- javijuje u évrstim konturama veé prelazimo u duhovno. Diftonzi, prilikom artikulisanja, predstavijaju nesto, sto se sustinski duhovnije osetilo nego glasovi od kojih su sas- tavijeni. Ono, sto obasjava duh, ne lezi tamo gde je glas jako naglagen, veé tamo gde jedan glas prelazi u drugi. Dvojni karakter reti: sa jedne strane ona ima intenciju da u sebe ukljuei spoljno oponasanje, sa druge strane da ono, 8to izrazava, ukljuci u ukupni svetski poredak, da objasni odnos jednog procesa ili stvari prema celini, da prodre u povezanosti, koje su date u reti. Litne zamenice i njihovi oblici. IX Oblikovani govor Koraganje kao emanacija impulsa volje. Tri faze: uzdizanje, nosenje i postavijanje stopala, Prilikom podi- 19zanja radi se o impulsu volje kao takvom, prilikom nogenja o misli, koja se ispoljava u tom imptlsu volje; prilikom postavijanja o delu, zavrsenom aktu volje. Rit- micko hodanje; poetski i prozni jezik. Sustina je jezika da edi izmedu misli i osecanja. Covek nekog ranijeg stepena razvitka sluSao je u sebi, osecajuci, iznutra je oseéao reéi, Za njega reci nisu sadrzavale apstraktne misli, vec zvuk pojedinih glasova. On nije sabirao osecaje u sebi, kao danas. Primitivni duSevni 2ivot bio je usko povezan sa unutrasnjom konfiguracijom reci, konfiguraciom tona. U osnovi razvoja jezika, misljenja i osecaja nekada je lezalo recitovanje u sebi. To se diferenciralo u jezik, koji je ostao umetni¢ki, i u muzi¢ko odzvanjanje tonova bez redi, Kao trece, rasclanjava se svaka pojedinacna misao. Posto je prozni element apstraktnog misljenja usko pove- zan sa materijalizmom, danas se izgubio ose¢aj za umet- niko oblikovanje jezika. Euritmista sve to mora u potpu- nosti da usvoji. Zatim ose¢aj za jambsko i trohejsko, koje mora da di poseban karakter kora¢anju. U jambskom me- tru - karakter volje, u trohejskom - ostvarenje misljenja. U anapestu imamo intimno oblikovanje jezika, prema osecaju; to produhovijuje jezik. Trohejsko, dalje konfigu- tirano daje daktilski metar, diktiranje, kazivanje, :vrdenje - udinjeno vidljivim u protoku vremena i prostoru. Prostor- nim oblicima lakse je pribliziti se poetskoj strani jezika, nego pri recitovanju i deklamovanju. Prilikom umetni¢kog, oblikovanja jezika moramo uvek teziti tome da se okrene- mo ma8ti. Unutrasnje oblikovanje jezika pociva na spo- sobnosti da se pronadu slike. Glas, kao takav je uvek slika za ono Sto Zeli da oznati. Ko to ose¢a steci ce osecaj za upotrebu slika u poetskom jeziku. Metafore. Sinegdohe. Koraéanje unazad: uzdizanje ka onom obuhvatnijem. Koraéanje unapred: poniranje u ono manje obuhvatno. Kretanje u stranu: konverzacija, jer ona je metafori¢ki oblikovana u smislu srodnosti izmedu dva predmeta, koja treba predsta X Oblici, koji nastaju iz biti coveka. Do sada smo se bavili karakteristikama euritmijskih gestova, polazeci od glasovnog elementa govora; sada 200» Zelimo da razvijemo moguénosti forme i pokreta, posavsi od covekove sustine. 12 gestova, koji u svom ukupnom obimu predstavijaju celokupno éovekovo bice. Oni pot- puno opisuju coveka poimajuci ga kroz njegove cle- mente, poimajuci ga u zodijaku; u dréanju i obliku dolaze do izrazaja Covekove sposobnosti. Od mimih gestova sta janja prelazimo na pokrete, koji predstavljaju unutrasnje sposobnosti i eije je poreklo u planetarnom. U njihovoj ‘sedmostrukosti imamo sazimanje zivotinjskog u ljudsko. Devetnaest glasovnih moguénosti. UI zodijaku uskrsava konsonantsko; u kolu planeta vokalno. Kroz ¢ovekove pokrete i mogucnosti kretanja izrazava se kosmicko, U oponasanju zvezdanog kola, iz elemenata duhovne spoz- naje dobijamo mogucnost da u euritmiji obnovimo ono, Sto je u praiskonskim misterijama bio ples templara. XI Uzivijavanje u pokret i oblik. Za duhovni karakter govora najvaznije je ono sto stoji izmedu glasova. Duh je tamo gde jedan glas prelazi u drugi. Unutrasnje sabiranje oblika i pokreta. Bitno u du- hovnom pogledu leai iza izvesnih oblika i pokreta, mora se dosegnuti u euritmijskoj izgradenosti glasova. Vezbe preuzete iz kruznog kretanja i duhovnih pokreta zodijaka i planetarnog kruga. One u organizam unose euritmijsko samopokretanje i samopostavljanje. XII Moralno-duhovno lekovito delovanje emanacijom Ijudske duse u obliku i pokretu i njihovo povratno dejstvo na citavog coveka. U broju dvanaest iu broju sedam postavili smo pred svoju dusu moralne impulse, koji sada nalaze izraz u mirnim gestovima i pokretima. Ono Sto se na taj nacin ispoljava, povraino deluje na coveka; na tome potivaju lekovita dejstva euritmije. Moralno-duhovno dejstvo eurit- mije posebno dolazi do izrazaja, kada se izvesne eurit- mijske Cinjenice predstave u dedijoj dobi. U tu svrhu bira- mo vezbe, kod kojih oblik i sadréaj proizilaze iz 2duhovnog raspolozenja i opet povratno deluju. "Ja i ti” vezba: odli¢na za pedagogiju; ples mira; ples energije Spirala, XII Dusevna raspolozerja, iznadena koja se mogu iznaci u gestovima glasova. Euritmijski karakteri kretnji. Aleluja, Evoe. Nestasna ironija - iznadena u gestovima. Upotreba oblika za iz- gradnju redova. U izvesnim misterijama nastajalo je neka- da pesnistvo iz gestova i oblika, Euritmijska forma kretnji i gestova prethode stvaranju pesme, Pravo pesni8tvo uvek sadrZi euritmiju u sebi; to je kao da onaj, ko stvara pesmu, Prvo izvodi u eteri¢nom telu euritmijske pokrete i gestove. Ovde lezi intiman odnos izmedu euritmijskog i jezi¢kog. Primena na ubrzanje i usporavanje tempa. XIV RaSélanjivanje reci, Unutrasnje rasélanjivanje strofa. Zbog unutrasnjeg poimanja strukture jezika neo- phodno je rasélaniti reci tako, kako one slede misljenje; 0 istom se mora voditi rauna i u euritmijskom predstavija- nju. Mora se napraviti razlika izmedu prideva, imenica, glagola, predloga, itd. i njihovih svojstava. Od. posebnog znacaja je obrada uzvika. Primer za pravijenje strofa od ¢etiri stiha (reda). Euritmista moze steci fin ose¢aj za tajne judske organizacije kroz meditaciju, koja mu je ovde predstavijena. XVI Prilikom euritmijskog izvodenja citavo telo mora postati dusa. Unutrasnje uevrscivanje kroz G-glas. Pokretni zak- lon u W-glasu: glas za aliteraciju, sto je razumljivo samo Po sebi. Pokret i zatvorenost u aliteraciji. - Razlika izmedu stajanja i hodanja. Covek odslikava, kada stoji: Covek Zeli nesto da bude, kada hoda. Pesni8tvo Zeli, pre svega, da 22 izrazi Zivotno, ono sto nesto jeste a ne ono, sto nesto predstavija. Veza Ijudskog tela sa bitkom sveta; noge su sasvim’ priljubljene uz zemlju; Sake i ruke oznagavaju dusevno. Dusevno je najvazniji element, koji se izrazava euritmyjom; prema tome, u euritmiji je najbitnije kretanje Saka i ruku; glava je tu 2a duh i moze biti upotrebljena na raznolik natin. - Od dvanaest pokreta, pri ¢ijem se zvodenju oslanjamo na zodijak, i od sedam pokreta, pri kojima se oslanjamo na krugne putanje planeta, uvek ée neki naci primenu. Npr. za zavrSnu rimu. Harmonizujuca veaba: ja mislim govor. Pazljiva analiza onoga, sto treba euritmisati - neophodnost; vaznije je pribliziti se sadraaju glasa nego smislu. Pesmu treba prvo doziveti na osnovu njenog jezickog sadréaja, pa je tek onda euritmisati, Pok- ret, osecaj, karakter. Dusa mora da nauéi da Zivi u telu. Citavo telo mora postati duga u euritmijskom izvodenju.GLASOVNA - EURITMYJA 1. Prvo predavanje Euritmija kao vidljivi govor Dragi moji prijatelj, Predavanja, koja cu ovde dréati, razgovori o eurit- miji, proistekla su iz stava gospode Stajner, da je neo- phodno, radi taénog utvrdivanja euritmijske tradicije, ob- noviti i sprovesti sve ono, sto se odnosi na euritmiju glasova i Sto je tokom godina preneto odgovarajucim ‘osobama. Na ova obnavljanja ¢e se nadovezati prosirenja euritmijskog, koja ce se odnositi na pojedinosti i nece biti podeljena po poglavijima, Pokusacu pri tome da euritmiju razmotrim u njenim razlititim aspektima, kako u umetni¢kom, koji ¢e ovde na- rayno imati prednost, tako i u pedagoskom smislu, uzevsi u obzir i njeno lekovito dejstvo. Danas bih Zeleo da napravim neku vrstu uvoda, na koji ¢e se sutra nadovezati razgovori o prvim elementima euritmije glasova. Ono sto je za euritmistu neophodno, bilo 0 kom podrugju da se radi, jeste da se on, svojom lignoséu i svojom Ijudskoscu moze uziveti u euritmijsku umetnost, u bavljenje euritmijom, tako da euritmija postane izraz Zivota. To se ne moze postici dok se ne prodre u duh euritmije, kao vidljivog govora. Onaj, ko euritmiju posmatra samo kao umetni¢ki dodivijaj, ne moca da zna nista 0 biti euritmije, kao sto je to uopste slucaj kod umet- nickog dodivijaja, isto tako malo, kao sto neko ko Zeli da uziva u muzici, ne mora da u¢i nista o harmoniji i kontra~ punktu. U prirodnom, normalnom ljudskom razvitku je utemeljeno da zdravo vaspitavan éovek poseduje ono, sto se naziva umetni¢kim razumevanjem. Umeinost mora delovati kroz sebe samu. Ona mora prirodno da deluje. Ali onaj, ko se bavi euritmijom, ko euritmiju Zeli na bilo koji na¢in da svrsta i ukljudi u svet, taj mora isto toliko da prodre u bit stvari, kao sto muzi¢ar, slikar ili plasti¢ar mora da prodre u bit svog predmeta. 24 Prodiruci u bit euritmije u stvari prodiremo u bit Iiudskog. Jer nema umetnosti, koja se u tako eminentnom.smislu bavi onim., sto je u Coveku samom, kao curitmija. Uzmite bilo koju Umetnost; svima njima su potrebni instrumenti, bilo kakve alatke, one ne poseduju sredstva i oruda da coveku pridu tako blizu kao euritmija. Pantomima i igra (plesna umetnost) priblizavaju se sigurno do izvesnog stepena samom éoveku, sluzeci se umetni¢kim sredstvima i Covekom samim kao sredstvom. Ali, ono sto se mimikom usavrSava, stoji u podredenom polozaju naspram ukupne predstave, koja se u umet- ni¢kom oblikovanju ne iscrpljuje u Coveku samom, veé se sluzi ¢ovekom da podrazava ono, za sta na Zemlji, u Coveku samom, vee postoji kao uzor. Pored toga, mimika podrazava ono, time se covek slu2i u svakodnevnom divotu, podrazava govor. Da bi go- vor uéinili prisnijim dopunjavamo ga gestikulacijom. Kao Sto je ve receno, najvise sto se postize je slabo razvijanje onog sto ve¢ postoji na fizi¢kom planu Coveka. Kod plesne umetnosti, ako se uopste moze govoriti © umetnosti, emocionalno i voljno se izlivaju u kretnje, pri cemu se dalje usavrSava simo sposobnost pokreta, vet prisutna na fizitkom planu, Euritmija se bavi onim sto ni u kom vidu nije prisutno u obiénom, fizi¢kom Zivotu, so u potpunosti mora’ da bude stvaranje iz duhovnog. Ona se bavi samo ¢ovekom, kako se on, u svom obli¢ju po- javijuje u fizi¢kom svetu, sluzi se samim covekom kao izrazajnim srédstvom, i to covekovim pokretom kao izrazajnim sredstvom. Moglo bi se postaviti pitanje: Sta se u stvari pred- stavija? Shvatiéete sta se euritmijom predstavija, samo ako uzmete u obzir da euritmija treba da bude vidljivi govor. Tako je i sa jezikom samim: ako mimikom podrazavamo govor, tada nam obitni govor sluzi kao zor, kada obliku- jemo govor sam, tada on, kao takav ni u cemu nema uzor. On izvire iz Coveka kao samostalan proizvod. Nigde u prirodi se ne pojavijuje ono Sto se ispoljava u jéziku, Sto se jezikom obznanjuje. Isto tako euritmija mora biti ono sto predstavija prvobitno stvaranje. Jezik - podimo od njega - jezik se po- javijuje kao proizvod Covekovog grkljana i svega onog aySO, U veéoj ili manjoj meri stoji u vezi sa grkljanom. Taj grkljan - sta je on u stvcri? Ovo pitanje se mora postaviti, jer - to sam Cesto naglagavao - u euritmiji citav covek postaje neka vrsta grkljana, Dakle, moramo se zapitati: k Av znaeaj uopste ima grkljan? Vidite, ako jezik posmatra- mo kao proizvod grkljana, necemo obracati paznju na to Sta iz grkljana u stvari izlazi, sta se tu zapravo obrazuje. Ali mozemo se setiti da postoji jedna neobitna tradicija, danas malo razumifjiva, koju ste jednostavno nagovestili, uzevsi pocetak Jovanovog Evandelja: Na podetku bese Reé i Reé bee u Boga i Bog bese Rec. Reé - zar ne, ono sto danas podrazumevamo pod reéju, nema u okviru ove veze na podetku Jovanovog Evandelja, bas nikakvog smisla, I kasnije é¢ biti govora 0 ovom pocetku Jovano- vog Evandelja. Ljudi veruju da pri tome mogu nesto da zamisle. Oni to ne ¢ine, jer kada se uzme ono sto danasnji Covek podrazumeva pod reéju, o €emu on kaze - ime je zvuk i dim, magla i nebeska para, ono, sto danasnji covek u izvesnom smislu manje postuje nego misao, pri €emu se, postujuci ree manje nego misao, on sim schi ¢ini uzvisenim, dakle, kada podemo od toga sto danasnji Covek podrazumeva pod re¢ju, pocetak Jovano- vog Evandelja nema nikakvog smisla. Jer - re - mi ih imamo tako mnogo, koja rec? To ipak moze biti samo jecna, konkretna reé. I kakva je bit te reéi? To se moramo pitati U osnovi tradicije, koja je nagovestena podetkom Jovanovog Evandelja lezi pretpostavka da je covek neka- ‘da instinktivno poimao sta je ta re¢, Danas to covek vise ne zna. Vidite, ideja, pojam “ree” obubvatala je nekada, u prvobitnom Ijudskom poimanju Gitavog éoveka kao eters- ku tvorevinu. Vi svi, kao antropozofi, znate Sta je cterski Covek, Postoji fizieki Covek, postoji eterski Covek. Fizicki Covek, kako ga je opisala uobitajena psihologija, anatomija, taj fizicki Covek poseduje spolja i iznutra odreden oblike; pri tome se zanemaruje da je to sto se opisuje samo najmanji deo fizickog ¢oveka, posto je fizitki Covek fluidan, pose- duje toplotu, vazdusast je. Takvog ga ne opisuju ni anato- mija. Ali ipak se moze steci predstava 0 tome sta je fizicko telo coveka. 20 Ali postoji i drugi deo covekove prirode, etersko telo coveka, Kada bi smo pozeleli da ga opisemo,-opisivali bi smo nesto izuzetno komplikovano. Jer etersko telo se isto tako teSko moze predstaviti kao nesto postojano koliko i munja. Kada slikamo munju, tada u stvari nismo naslikali munju, jer munja je u pokretu, munja je u strujanju. Podréavajuci munju morali'bi smo predstaviti pokret, stru- janje. Samo tako, kao sto bi smo mogli naslikati munju, kada bi smo to hteli, samo tako mozemo fiksirati etersko telo. Etersko telo je u stalnom pokretu, u stalnom kretanju. ‘Ove pokrete, ove oblike, shvacene u kretanju, oblike iz kojih se etersko telo ne sastoji, vee nastaje i nestaje, imamo li ih bilo gde u Covekovom svetu, tako da im se mozemo pribliziti? Da, imamo ih. Da oni postoje, to je éovek nekada intuitivno mogao spoznati. Oni postoje u ‘onome &to govek uopste - molim, dragi moji prijatelji, ja govorim tatno, stvari moraju da budu shvacene upravo ‘onako kako ih govorim - one postoje, kada se glasovno oblikuje sve ono sto se uliva u sadréaj jezika. Sada nadzirite u svom duhu sve ono Sto se glisov- no oblikuje iz vaseg grkljana, tako da bude upotreblicno sve ono sto se ostvaruje u ukupnom obimu jezika; dakle ‘sve ono to je sastavni deo bilo cega so pripaca jeziku i u tu svrhu izlazi iz grkdjana, to treba uotiti. Budite ses da su svi ti elementi, koji izlaze iz grkljana, sastavni cl menti svega onoga sto se ostvaruje jezikom, budite svesni da se sve to sastoji iz pokreta, u dijo} osnovi leze obliko- vanja, koja ve8i grkljan i susedni organi. To odatle izlazi. ‘Naravno, ono ne izlazi odjednom. Mi ne izgovaramo odjednom sve’ ono sto lezi u osnovi jezika. Kako bi smo mogli da izgovorimo sve ono sto lezi u osnovi jezika? Izg0- vorili bi smo to - vidite, to tako paradoksalno zvuci - mi ismo to izgovorili, kada bismo pustili da odjeknu svi gla- sovi od a, b, ¢ do z. Zamislite to samo! Zamislite, Covel bi poteo od a, b i dalje, jedan glas iza drugog, naravno bez stanke, samo sa odgovarajucim udahom, do z - covek bi pustio da sve to glasovno, jedno za drugim odjekne. Sve ‘ono sto izgovorimo ocrtava u vazduhu izvestan oblik k se ne vidi, ali koji moramo zamisliti kao postojedi i koji se mogao fiksirati nauénim metodama, a da ga ne nacrta- mo. aKada izgovarame ack ree dro, sunce, mi uvek stvaramo sasvim odreden \.izuusm oublik, Kada bi smo is govorili sve od a do z stvorili bismo jedan vrlo kompliko- van vazdusni oblik. Upitijmo se: kada bi covek to ostva- rio, Sta bi nastalo? To bi se moralo odigrati u izvesnom vremenskom roku - z8to? - to Cemo cuti u toku preda- vanja. To bi se moralo odigrati u izvesnom vremenskom roku, tako da, kada stignemo do z, prvi glas jos nije nes- tao. Neophodno je, dakle da a jo$ ostane u svom obliku, kada stignemo do z. Kada bi smo to mogli da ostvarimo, da se a odréi dok stignemo do z, kada bi smo mogli da u vazduhu oblikujemo sve od a do z i kada bi se celina od- slikala u vazdulvu, sta bi nastalo? Kakay bi to bio oblik: Vidite, to bi bio oblik covekovog cterskog tela. Na taj nagin bi se ostvarilo Covekovo etersko telo, Covekovo etersko telo bi stajalo pred vama, ako bi ste izgovorili Gitav alfabet, pocevsi od a pa do z (morali bi ga prvo ta¢no poredati, on danas nije sasvim taeno poredan, ali to je stvar principa): Covek bi stajao pred vama Sta se to u stvari dogodilo? Covek kao etcrsko telo je uvek prisutan, uvek ga nosite u scbi. Sta, dakle, éinite kada govorite, kada izgovarate alfabev? Vi porirete u oblik svog eterskog tela i poveravate ga vazduhu. Vi u vazdubu ‘odslikavate svoje etersko telo, Kada izgovorite neku rec, koja normalno ne sadréi sve glasove, Sta se onda dogada? Zamislimo, eovek stoji pred nama! Stoji kao fizi¢ko tclo, kao etersko telo, kao astralno telo, Ja. On izgovara bilo koju ree. Vidi se, on ponire svesno u svoje ctersko telo. U vazcuhu bi se odslikao jedan deo eterskog tcla. Isto, kao kada bi ste se postavili ispred fizickog tela i odslikali Saku tako da se Saka moze videti u vazduhu. Sad, etersko telo nema te oblike koje ima fizicko telo, ali ti se oblici ipak odslikavaju u vazduhu, Mi posmatramo, ako to tagno ra2- umemo, dragi moji prijatelji, upravo najéudesniju meta- morfozu Govekovog oblika, Covekovog razvitka. Jer, sta je etersko tclo? To je ono sto sadrai snage rasta, snage, koje se uzimaju u obzir da bi se obezbedila ishrana, a i snage potrebne da se pokrene pamcenje; ono sve to sadrai. Sve to poveravamo oblikovanju u vazduhu kada govorimo. Unutrasnjost coveka, dakle, ukoliko se ta unu- trasnjost coveka iscrpljuje u eterskom telu, utiskujemo u 28 vazduh dok govorimo. Kada povezujemo glasove nastaju reci. Kada ih povezemo od pocetka alfabeta do, kraja, nastaje jedna veoma komplikovana re¢. Ali ta ret’ sadrai sve jezitke moguénosti (sve mogucnosti reti). Ta rec sadrZi istovremeno Coveka u njegovoj eterskoj sustini. Eterski Covek je postojao pre nego Sto se na Zemlji poja~ vio fizitki Govek. Jer eterski covek leai u osnovi fizi¢kog coveka. Sta je onda eterski Covek? Eterski cove je ree koja sadrai ceo alfabet. ‘Ako moZemo da govorimo o oblikovanju te prareci, koja je bila na potetku, pre nego 80 se pojavio fizitki eovek - ako se obazremo na to, tada ono So potinje gov- forom, sto potinje kada se glasno izgovori ceo alfabet, mozemo nazvati rodenjem celog eterskog coveka. Inace je to fragmentarno, necelovito rodenje coveka u pojedi- him recima, U svakoj pojedinoj re¢i odjekne jedan deo ¢oveka, Katimo drvo: sta to znaci kada kazemo drvo? ‘Ako kazemo “drvo", to znaci da drvo tako oznatavamo, da kazemo: to, sto tu napolju. stoji, drvo, deo je nas, deo je naseg eterskog Coveka. Svaka stvar u svetu deo je nas; ne postoji nista sto Covek ne bi mogao izraziti, Kao &to Covek, izgovarajuci glasno ceo alfabet, iz- govara samoga sebe i time itav svet, tako on, izgovara- judi pojedine redi, koje predstavijaju fragmente ‘zajednitke edi, alfabeta, izgovara neki deo sveta, Citav bi Univerzum bio izgovoren sa a, b, ¢ itd, Delovi Univerzuma bi bili iz- ‘govoreni u pojedinim recima. ‘Ovo nam mora biti jasno, ako Zelimo da promislimo ‘© onome sto ledi u osnovi glasa: u osnovi glasa led ¢itava Govekova unutragnjost. To je sve ono sto otivijava u eterskom telu, sve ono iz Covekove unutrasnjosti sto se mote dotiveti u dusi. No, sada moramo prodreti do onog S10 se u Covekovoj dusi moze dotiveti Potnimo od a! Danas Covek uci da izgovori a kao sto to uéi u onom nesvesnom, sanjarskom dobu kada je jos malo dete. To kasnije u 8koli biva pokopano maltreti- Fanjem sa daljom nastavom 0 glasovima. Kada dete uci da govori to je ved deo velike tajne govora, ali to je jos pokopano u podsvesnom i u snovima. Kada izgovorimo a i ako ga pri tome ose¢amo taéno, moramo ga osetiti kao nesto sto izlazi iz nas samih »(iz nage unutrasnjosti) kada smo u stanju éudenja, div- Fenja. Da, to cudenje, to je ponovo jedan deo coveka. Covek nije nesto apstraktno. On je u svakom trenutku nesto, u svakoj budnoj minuti. Covek moze sanjariti, ra- zumljivo 1 tada on nije nista precizno (acno). Ali i kada sanjari, Covek je nesto; u svakom trenutku covek je nesto. Cas onaj koji se divi, éas onaj Koji se plasi, Cas onaj - pa, recimo to - koji udara po necemu. Ne covek na apstrak- tan nadin, u svakoj minuti Covek je nesto. Tako je covek ponekad i onaj koji se divi, i onaj koji se ¢udi, To dolazi do izrazaja tako Sto, uz pomoé grkljana, oblikujemo u vazduhu ono sto se zbiva u eterskom telu, kada se éudimo, kada dozivijavamo éudenje: A. Time se ispoljava jedan deo Ijudskog, naime covek koji se divi; pustamo ga u vazduh, Vidite, kada fizicki covek dode na svet, on nastaje, ako uopste nastanak treba da odgovara opstim razvojnim moguénostima, u svom punom obliku, (kao Citav Cor ek). On izlazi, u svom punom obliku, iz onih organa majéinog organizma koje nazivamo uterus. Tu nastaje fizicki Covek u svom fizi¢kom obliku U onome sto bi nastalo od a do z pojavio bi se eterski covek, utisnut u vazduh, oblikovan iz grkljana i su- sednih organa. Isto tako, moramo reci, kada dete dode na svet, kada ono, kako se to ve¢ kaze, ugleda svetlost dana, iz uterusa i susednih organa nastaje fizieki Covek. Ali grkljan ne deluje kao taj drugi majeinski organ, veé deluje u neprestanom stvaranju. Tako u recima nasta~ ju fragmenti ljudskog. Kada bi obuhvatili sve reci jednog jezika (to nije slueaj ni kod tako re¢itih pesnika kakav je Sekspir, mada je on blizu), tada bi u vazdubu bio obliko- van éitav eterski Covek, ali u sledu (ne odjednom), u nas- tajanju: rodenje koje u toxu govora neprekidno traje. Go- vor uvek predstavija delove eterskog coveka. T opet, fizi¢ki grkljan je samo spoljna ljustura onog najéudesnijeg organa, koji je u izvesnom smislu majka reéi. I ponovo tu imamo onu ¢cudesnu metamorfozu koju sam nagovestio, govoreci o metamorfozi. Sve Sto postoji u éoveku je metamorfoza csnovnih oblika. Eterski grkljan i 30 njegova Ijustura, fizicki grkljan, su metamorfoza majtinog uterusa. Kada se govori nastaje ¢ovek, nastaje eterski covek. - Na ovu tajnu govora, dragi moji prijatelji, ukazuje i veza izmedu govora i seksualnih funkcija, ako pratimo ‘ovu pojavu kod oba pola, npr. kod muskog pola u pro- meni glasa To je dakle jedna stvaralacka delatnost, koja se izli- va u jezik iz najdubljih slojeva zivota sveta. Mi vidimo kako pred nama nestalno poigrava ono sto se inaée, prili- kom fizitkog nastanka Coveka, povladi u tajanstvene du- bine Ijudske organizacije. Tu dobijamo ono sto nam je potrebno za umetni¢ko-stvaralacku delatnost, dobijamo respekt, postovanje prema stvaralackom. Kada je ree 0 umetnosti nije nam potrebna obidna teoretska rasprava, to ne; to nas ini apstraktnim. U umetnosti nam treba nesto Sto nas kao celovitog Coveka postavija u bit sveta. A sta bi nas pre moglo postaviti u bit sveta ako ne svest o tome na koji na¢in govor stoji u vezi sa nastankom Coveka. Svaki put kada covek govori on ispoljava jedan deo onoga sto je u pravremenima bilo stvaranje coveka, gde je covek, kao takav bio oblikovan iz dubina sveta, iz cterskog, kao vazdusni oblik, pre nego sto je postao tetna i kasnije evista forma, Kada govorimo vra¢amo se na postanak Coveka, kao so je to nekada bilo, u pravremenima. ‘Uzmimo sada jedan primer. Vratimo se tom a koje Gini da pred nama nastane covek koji se Cudi. Moramo biti svesni da u govoru svuda gde se pojavi a u osnovi leai cudenje. Uzmite ree "Wasser" (voda), "Pfahl” (stub), bilo koju re¢ u dijem je sredistu a: tamo gde se pri govoru zaustavite kod a tu u osnovi lezi cudenje, tu se u govory izrazava éovek koji se Cudi. Covek je to nekada znao. To su znali i oni koji su se sluaili hebrejskim jezikom, jer sta je u hebrejskom bilo a? - To je bio Covek Koji se Cudi. Sada bih Zeleo da Vas podsetim na nesto sto bi nas moglo pribliziti onom sto je nagovesteno ovim a. Vidite, u grékoj su govorili: Filozofija pocinje Cudenjem. Filozofija, jubav prema znanju, ljubav prema mudrosti potinje éudenjem. ‘Ali Sa u stvari istrazujemo, baveci se filozofijom? Kada bi se govorilo u smislu prvobitne spoznaje, prvobit- 31ne, instinktivno - vidovite spoznaje, tada bi mogli reci: lozofija potinje glasom a. To bi za tadasnjeg ¢oveka ima- lo potpuno isto znacenje - filozofija, ljubav prema znanju potinje glasom a. Ali Sta u stvari istrazujemo, baveci se filozofijom? Na kraju krajeva bavimo se ipak covekom. I sve stremi sa- mospoznaji. Krajnji cilj je spoznati coveka. Posmatranje i spoznaja Coveka potinje glasom a. Ali to je istovremeno i ‘ono najskrivenije i moramo se veoma napregnuti, mora- mo mnogo uciniti da bismo dostigli takvu spoznaju. Tek kada se ¢oveku priblitimo u njegovom duSevno- duhovno-fizi¢kom obliku, kada ga imamo u njegovoj punoci, tada najzad stojimo pred onim, pred ¢im, kao pred covekom, mozemo izgovoriti a u punom éudenju. Zbog toga je Covek koji se Cudi, covek koji se cudi sebi samom, svom pravom bi¢u, napokon éovek na najvisem, idealnom stupnju razvoja: a. Spoznavsi da je fizi¢ki ¢ovek samo jedan deo ¢oveka, i da pred sobom imamo ¢oveka tek kada ga ima- ‘Mo u svoj punodi onoga sto je u njemu bozansko, spoz- navi to praiskonsko, éovecanstvo je Coveka koji se cudi nazvalo a. To a je Covek u svom punom savrsenstvu, To a bi, dakle, bilo Covek i tim a bi izrazil: ono sto se dozivijava na emotivnom planu. Podimo od a do b da bismo makar negovestili ono Sto nas moze dovesti do razumevanja te prereci od a do z. Krenimo do b. B je takozvani konsonant, a nasuprot samoglasnika, vokala. Oseticete, izgovcrivsi vokal: izrazavate Gispoljavate) sebe, poSavsi od svoje najdublie unutrasnjosti. Sa svakim vokalom imate, kao i sa a, emo- tivni dozivljaj. Gde god se pojavi a imamo tudenja. Uvek kada se pojavi e, imamo nesto sto bih ovako oznatio: to mi je udinilo neSto 8to osecam. Pomislite samo, kako smo postali skloni apstraho- vanju, kako samo uzasno suvopami: i kao kada se jabuka Ijiva smezura i osusi, tako bismo i mi posiali u odnosu na jezik (tako smo i mi postali suvoparni u odnosu na zik). Pomislite samo jo jednom: mi jednostavno govori- mo i ne primecujemo kada se pojavi a, mi ga zaustavlja- mo (to ¢inimo neprekidno), kao kada idemo od a do e od cudenja do "nesto mi je udinjeno i ja to osecam: nesto 32, mi je udinjeno", Dodirnimo i, sta je to: biti radoznao pre- ma necemu i prici tome. Dodirnimo vokal; uvek u osnovi leai jedan divan, veoma komplikovan dozivijaj. Kada pus- timo jedan za drugim ovih pet vokala da deluju, dobijamo utisak svezeg, praiskonskog ¢oveka. Covek se ponovo rada u svom dostojanstvu, kada ovih pet vokala potpuno svesno pusti da izadu iz njegove unutrasnjosti. 1 zato kazem: tako smo suvoparni i imamo samo znacenje pred sobom, ba8 nista od dodivijaja, samo znaéenje: voda znaci nesto itd. Potpuno smo suvoparni, Drugacije je sa Konsonantima, suglasnicima. Izgova- rajuci ih, ne mozemo osetiti da ispoljavamo neki unu- traénji dozivljaj, mi oponasamo nesto iz spolinjeg sveta. Pretpostavimo, ja se Cudim, ja kazem a; to ne mogu oponasati, to moram izgovoriti. Ali, ako Zelim da izrazit nesto sto je okruglo, nesto zaobljeno, ovaj sto, na primer, Sta ¢inim, ako ne Zelim da govorim? Ja ga nagovestavam gestom (odgovarajuci pokret rukom). Ako Zelim da dogaram nos, a da ne govorim, a da ne kazem nos, vee da se sporazumem, tada ga mogu ovako predstaviti (od- govarajuci pokret rukom). Tako je i kada izgovaram kon- sonante, Oni su oponasanje neéega spolja. Oni uvek iz- nova oblikuju nesto sto je spolja. Ove forme mi samo izrazavamo w vazdusnom obliku, koji izlazi iz susednih organa grkljana; sa nepca npr. mi, uz pomoe nasih orga- na, obrazujemo jedan oblik koji oponasa, podrazava, od- slikava ono Sto je napolju. To ide do fiksiranja putem slo- va. 1.0 tome ée kasnije biti reci. Ali, ako izgovorimo b (ne mozemo ga i govoriti kao samostalan glas, moramo dodati ¢), to je uvek po- drazavanje necega. Kada bismo mogli da u vazdusnom obliku fiksiramo ono sto se obrazuje u glasu b, dobili bis- ‘mo oblik koji nesto zakeiljuje. Izlazi jedan oblik koji zak- riljuje. Izlazi ono sto mozemo nazvati kolibom, kucom. B uvek oblikuje Kolibu, kucu. Ako potnemo: a, b; tada imamo: "eovek u svom savrsenstvu", "Covek U Svojoj kudi": a, b. I tako bismo mogli da prodemo titav alfabet i izgo- vorili bi, izgovarajuci glasove koji jedan 2a drugim slede, tajnu Coveka, Sta covek predstavlja u vaseljeni, sta u svo- joj kuci, sta u svojoj telesnoj Ijusturi. Mogli bismo nastaviti 33ka ¢, d, i svaki bi nam lay rekto nesto 0 coveku. I, sti- gavsi do z, imali bi mudrost éovekovu, izrazenu glasom, jer etersko telo je mudrost covckova. Vidite, dok govorimo deSava se nesto izuzetno znatajno, Stvara se ¢ovek. Do izvesne mere se npr. moze obrazovati duSevno, kzda se ispolje sveobuhvatne emo- cije. 1 O A predstavlja mnogo od dusevnog, gotovo ¢itavo dusevno, po njegovom osecajnom Zivotu. Sada mozemo reci: pogledajmo ono sto izlazi iz coveka kao jezik. Pretpostavimo, neko pred nama govori to: a, b, ¢; citavo Covekovo etersko telo je tu, izlazi iz grkljana, iz uterusa. Tu je on. Na fizi¢kom planu mi gleda- mo fizi¢kog ¢oveka kako izlazi iz jednog majéinog orga- na, jedne metamorfoze grkljana, istinskog uterusa. Ali, pogledajmo sad tog ¢oveka, donetog na svet sa svim sto je na njemu; jer ono sto izlazi iz majéinog uteru- sa ne moie ostati nepromenjeno. Kada bi covek éitavog Zivota ostao takav kakav je doSao na svet, on ne bi bio potpun covek. Sve to tek mora da bude dopunjeno. Pot- pun éovek u, recimo 35. godini dobija od postojanja sve- ta viSe nego dete. Ako sebi predstavimo da, kao govor iz grkljana, kao fizitki Govek iz uterusa, tako potpuni covek u svojoj 35. godini u punom savrsenstvu izlazi iz Citave vaseljene, da je on izgovoren iz. vaseljene, kao sto neka ret biva izgovorena iz. nas, tada imamo Coveka samog, U njegovoj formi, u njegovom obliku, kao izgovorenu rec. Sada on stoji pred mama - Ijudski oblik je najeudesniji na Zemi[ji - tada on stoji u svom obliku i mi mozemo pitati, pitati praiskonske bozanske sile: Kako ste stvorile coveka tako - ili na sli¢an nacin - kao Sto se stvara te¢ kada se govori? Sta se u stvari dogodilo time sto ste stvorile ¢oveka? A odgovor na to pitanje, kada bismo ga dobili iz. vaseljene, bi glasio: Odasvud nam se priblizavaju kretnje, oblici najrazli¢itjih vrsta: ovakav oblik (a - eurit- mizirano), ovakav oblik (e - euritmizirano), ovakav oblik (i - euritmizirano), svi moguéi oblici u pokretu proisticu iz vaseljene, Sve mogucnosti pokreta koje, takvi kakvi smo, mozemo da zamislimo, poSavsi od Ijudskog organizma. Da, ali dragi moji prijatelji, te moguénosti pokreta, fiksirane, daju fizieki oblik éoveka, kakav je on otprilike na sredini svog Zivota na Zemlji. Sta bi, dakle, ucinilo 34 bozanstvo, po2elevsi da iz Zemljine grude stvori coveka, sta bi udinilo? Bozanstvo bi naéinilo kretnje i ono sto bi iz tih pokreta nastalo, kao sto se u smislu tih pokreta stvara zemaljski prah, dalo bi najzad ¢oveka, dalo bi najzad Ijudski oblik. sada mozemo da zamislimo a: vi euritmijskom obliku, b u euritmijskom obliku, ¢ u eurit- mijskom obliku. Pomislite, BoZanstvo bi iz. pradelatnosti, iz bosanske pradelatnosti oblikovalo ono sto vi sada poz- najete kao euritmijsko a, b, ¢, - ali sada euritmijski -, i kada bi se to odigralo, kada bi moglo da bude oblikovano od nekog fizidkog materijala, tada bi Covek stajao pred Vama. To je ono Sto ledi u osnovi euritmije: Covek, takav, kakav pred nama stoji, je gotov oblik. Ali taj gotov oblik je proizi8ao iz pokreta, Proizi8ao iz. praoblika koji se stvaraju j rastvaraju. Ne pokret iz mirovanja, mirovanje prvobitno proishodi iz kretanja, Euritmijom se vracamo prapokreti- ma. Sta to oblikuje moj stvaralac u meni, kao éoveku, iz prabitka sveta. Da bi dobili odgovor na ovo, moramo da stvorimo euritmijske oblike. Bog euritmizira i kao rezultat tog curit- miziranja nastaje ¢ovek. Ovako, kako ja ovde govorim 0 euritmiji, moglo bi se govoriti 0 bilo kojoj umetnosti jer, iz bilo kog ugla da pogledamo, svaka umetnost proishodi iz bozanskog. Ali upravo euritmija, jer se sluzi Covekom kao orudem, po- nire najdublje u vezu izmedu biti oveka sa bitkom sveta. Zbog toga vam se euritmija mora dopasti. Jer, pomislimo, mogda ne znamo tatno sta je Ijudska lepota, lepota spoljnjih Ijuds! , i tada spoznamo kako je Bog pradavno stvorio lepi ljudski oblik iz. euritmijskih pokreta; 4 ponavijanju euritmijskih oblika iz bozanskih stvaralackih pokreta za coveka lezi odgovor na pitanje: Kako nastaje Ijudska lepota. ‘Ako imamo pred sobom malog Coveka, dete koje jo8 nije sasvim oformljeno, koje tek treba da postane pot- pun éovek, treba pomoci BoZanstvu, pravilno razvijaju {aj oblik, koji je BoZanstvo usadilo u dete. Kakve se mé tode moraju primeniti u nastavi i obrazovanju? Euritmiski 35- oblici. Vaspitanje treba cit bude nastavljanje bozanskog Kretanja, bozanskih oblika Coveka. I, kada se Covek razboli, tada su osteéeni oni oblici koji odgovaraju njegovoj bozanskoj praslici. Oni se men- jaju u fizickom svetu, Sta treba uiniti? Vratimo se tim bozanskim oblicima, pomozimo, pustimo ¢oveka da po- novi te bozanske oblike, To na njega mora povraino de- lovati, tako da se osteéeni oblici poprave. Euritmija je lek- ovita umetnost; u vidovajackim vremerima je bilo poznato da izvesni glasovi koje cove izgovori povratno deluju na njegovo zdravije, ukoliko th pravilno intonira. Ali, covek je pri tome upucen da na zdravje utiée pos- rednim putem, preko vazduha koji opet deluje na njego- vo etersko telo. Ako ¢ovek direktno deluje, ako izvodi pokrete koji odgovaraju njegovoj organskoj strukturi, pri emu se naravno mora znati kakvi su to pokreti (npr. neki pokreti nogama ili stopalima odgovaraju izvesnim obliko- vanjima sve do glave), ako se sve to da oponasati, tada dobijamo treci aspekt euritmije - lekoviti. Zeleo sam da vam malo ovo prenesem, kao neku vrstu uvoda, da bi svako ko se bavi euritmijom stekao conaj iskonski ose¢aj o tome sta zapravo radi, euritmiju ne treba shvatiti kao nesto sto se moze nautiti konvencional- nom metodom, ve¢ kao nesto, ¢ime covek moze blize prici BoZanskom, nego sto bi to mogao bez nje - sto je sluéaj sa svakom umetnoscu; da bi nas prozeo taj osecaj, to osecanje. Sta, u stvari, obuhvata obuka euritmije? Ona mora sadréati atmosferu, ose¢aj 0 Covekovoj vezi sa bozanskim. Tada je euritmija zaista tu, To je neophodno. 36 aje Karakter pojedinih glasova Dragi moji prijatelji, Posto sam juce pokusao da, u opstim crtama, is- tragim karakter jezigkog kao takvog, karakter tog poseb- nog, vidljivog jezika evritmije, danas bih Zeleo da vam predstavim karakter pojedinih glasova, jer tek kada pojmi- mo karakter, unutragnju bit pojedinih glasova moci cemo zaista da razumemo elemente euritmijskog. Skrecem Vam paunju na to, da je Covecansivo uvek posedovalo, manje ili vige, svest 0 tome; samo u nase vreme, kako sam juce rekao, postali smo tako nespretni u pogledu upotrebe je- zilea, Uvek je postojala manje ili vise jasna predstava o tome da je u konsonantima uvek prisutno oponasanje spoljnjih dogadaja i oblika, au vokalima unutrasnji dozivljaj. Ova svest se, opet vise ili manje, projektovala na oblike slova, tako da se u pradavnim slovima - npr., u he- brejskom - i to kod Konsonanata, moze uotiti po- drazavanje onoga sto se desava u vazdusnom obliku uv toku vazdusnog oblikovanja. U kasnije stvorenim jezicima (ute svrstavamn sve one koji su se razvili iz latinskog; gréki sadrdi jo8 uvek nesto od onoga o cemu govorim) se ta Svest (i odgovarajuéa projekcija na slova) manje ili vibe i Bubila; alii svakako jo$ mnogo toga podseca na ranije pokusaje da se slovima podrazava ono so le2i u obliku feci, ako reé oblikujemo iz konsonanata (to je Po- drazavanje spoljnog sveta) i onoga sto covek pri tom dozivijava, sto oseéa da dolazi iz njegove unutrasnjosti, potide iz duse. Mozemo re¢i: to je danas prisutno u izves- hom smislu u nekim glasovima i recima koje izrazavaju ‘osecanja. Sledeci primer Ge nas odvesti duboko do biti euritmije. Vidite, ono Sto nazivamo “h", ako ga izgovorimo, a ne prosto izdahnemo, taj glas "h”, to je nesto Sto, u stvari 37leai izmedu kousonania i vokitlt. To proizlazi iz speci- Fienosti disanja, prilikom izzovora glasa "h". Ovaj glas de- limieno osecamo ko nesto Sto izlazi iz nas, a delom kao nesto Sto dozivljavamo u sebi. To “h”, taj jednostavni as- pirant, to "h” se moze osctiti kao podrazavanje, odslika- vanje u vazduhu onoga sto dohujava, kao sto huji vaz- duh pri disanju, dah; - a primitivni covek ga je tako i dozivijavao. Recimo, dakle: sve sto u sebi sadrzi "dohujavanje” izrazava se bilo kojom reéju koja u sebi sadrai_glas h, jer i sam taj glas dozivijavamo kao "dohujavanje”. 'U’, vokal, dakle, - "u” ose¢amo kao neéto sto iznu- tra, duSevno zamrzava, stvrdnjava, kruti. Tako je unu- trasnji dodivljaj glasa “u": ono Sto’ stvrdajava, kruti, pri éemu ¢ovek mrzne. Dakle “u": ono sto zamrzava, stvrdnjava. Glas "sch" “oduvava”, sve sto osecamo kao nesto Sto "oduvav hhuji kraj nas, U pojedinim oblastima se za veoma bladan vetar koji huji, od koga ¢ovek mrzne i koéi se, kaze: "husch”, “husch”. U ovoj reci, u ovom uskliku u_potpunosti su oéuvani “h” i “sch” - husch. U prajeziku sve su re¢i bile usklici, reéi osecanja, Sada cemo saciniti drugi sklop glasova. Zar ne, svi vi znate glas “r” Koji jo§ nazivaju r-r-r, Ako osetimo glas r na pravi natin, osetiemo ga kao nesto sto se okrece; ako ga osetimo kao totak: rr-r. Dakle, r je ono sto se valja, S10 se Okreée. Sve ono sto na bilo koji natin ostavija uti- sak da se “rrrée”, Sve sto se okrece, valja, kotrlja. Tako ga moramo pojmiti, tako posmatrati, 8) - to je ono sto oduvava; sve Sto nesto $10 © glasu “a” sam jos juce govorio. I rekao sam, to je éudenje. Imamo i glas "8" - to je ono sto oduvava. I sada, osetimo re¢ "rasch” (brz0). Mozete videti - ono sto je brzo (rasch), to se kotilja, izaziva Cudenje, biva oduvano: rasch. Vidite, konsonantima uvek podrazavamo nesto sto je spolja: glasom r podrazavamo ono to se Kottlja, valja, Okrece; u glasu a (vokal) oseéamo (unutrasnje) cudenje; glasom § podrazavamo ono sto se kotrlja, valja, prolazi. Vi cete sada uvideti da postoji izvesno opravdanje da se govori o prajeziku i oseti¢ete: kada bi liudi tatno osetili glasove, tada bi svi govorili istim jezikom, tada bi prema prirodi svoje organizacije sve oznatavali na isti na¢in. ‘A, u stvari, tako nesto je - to nam i pokazuju du- hovne nauke - ve¢ postojalo na Zemiji, i to nije samo mit, legenda - taj mit i legendu vi svi sigurno znate - dakle ne mit i legenda, veé nesto sto zaista lezi u osnovi svih jezi- ka, jedan, na vee opisan natin, izgraden prajezik. idite, kada pogledamo izvesne Zivotne ¢injenice, kako se pojavijuju u paralelnim nazivima, ostajemo za panjeni mudroscu koja upravija citavim postanjem, post- anjem Coveka, postanjem ¢itavog sveta. Razmislite o sledecem, dragi moji prijatelji - to nije nekakva igra koju ja ovde izvodim, vee to sve potiva na istinskom praosecanju judi. Upravo za onog ko razmislja o problemima spoz- naje, izvesne stvari, koje su - da tako kazem - intimi vezane za Zivot, problemi, postaju zagonetke, preko kojih neki drugi covek grubo prelazi. Tako 2a nekoga moze biti zagonetka, da izmedu "maternjeg jezika” i "majéinog mle- ka” postoji paralela. Sasvim je jasno zasto se ne kaze o¢evo mleko; ali éinjenica da se ne kaze “odev jezik” je manje jasna. Sta zna¢i ova paralela u nazivu: maternji je- zike i majéino mleko? Za takve stvari postoje unutrast mozemo zaslepljujuce jasno dokazati i spoljnje razloge; ali za te intimne veze u postanju sveta svuda postoje unu- teaSnji razlozi. Kada dete dode na svet, majéino mleko je najbolje 2a oblikovanje njegovog fizitkog tela. Da imamo vremena, mogli bi i dokazati zasto je majéino mleko naj- 30bolje za oblikovanje covekovog fizitkog tela - ali to, u stvari, i ne spada u predavanic o curitmiji. Xada bi taéno istragili majéino micko, ali 2ivotno hemijski, a na mrtvo hemijski, shvatili bi za8to ono najbolje ishranjuje fizi¢ko telo u (oj etapi divota, A maternji jezik? Juée smo rekli, maternji jezik je etersko telo i on to etersko telo uvek iz- nova oblikuje. Otuda ova paralela. Kako sa majéinim mlekom dolazi fizi¢ko telo, tako sa maternjim jezikom do- lazi etersko telo. U takvim stvarima le#i duboka mudrost, kao i u tak- vom oblikovanju reéi, kao sto i u mnogim poslovicama nalazimo duboku mudrost. Ne smemo posmatrati sve sto se u poslovicama pojavijuje kao mudra izreka, jednostav- no kao sujeverje - u njima ponekad ledi veli¢anstvena, znaéajna tradicija. Posto sam vam objasnio sta se pod tim zaista po- drazumeva, predimo na karakteristike pojedinih glasova. Kada razumemo Sta predstavljaju glasovi, kako vokali predstavijaju unutrasnji dozivljaj, kako konsonanti po- drazavaju nesto spolja, kada to pojmimo u svakom poje- dinaénom slueaju, tada se priblizavamo, sa jedne strane umetni¢ko-euritmijskom, sa druge pedagosko curitmijskom, sa trece lekovito-pedagoskom aspektu eurit- mije. Sada cu se, da tako kazem, posluziti svime Sto mi stoji na raspolaganju, da vam predogim pojedine glasove u njihovoj sustini, da’biste sutra mogli da prihvatite oblike koje trazimo za pojedine glasove. Glas a - veé smo rekli: cudenje, divijenje; glas b - 0 tome sam juce govorio - je uvek podrazavanje necega sto zakriljuje, sto daje zastitu pred spoljasnjim svetom; b je nesto zakriljujuce. To mozemo videti ve¢ na osnovu obli- ka slova; samo kod novih, modemih slova zaklon je ud- vojen. Jednom zakloniti, joS jednom zakloniti. Glas b je uvek zaklanjanje, pruzanje zastite. Sasvim grubo pred- stavijeno: kuca u kojoj se nalazimo. B je kuca. Ja Gu se posluziti nemackim slovima, Mogli bismo se posluziti i starijim, ali ho¢emo glasovnu euritmiju uz pomo€ nemuckih slova i zato Cemo dati karakteristike na Osnovu toga, kih se nemacki glasovi i nemacka slova odituju u svoj) sustini 40 Kada dodemo do € yt s¢ naravno necu baviti obli- kom gratije kod svakog pojedinog glasa, on je ionako mnogostruko iskvaren, a pisana slova i nisu zanimljiva za curitmiju), oseticete u glasu ¢ da se tu podrazava nesto ato je u pokretu. Ne mozemo osetiti da ono sto Zelimo da ‘odslikamo ovim glasom miruje. C - to je udar. Ali, ako iz- nutra osetite sta lezi u glasu c, zapazicete da vam je ne- moguce, kada kadete c, da zamislite nesto tesko. Necete doci na ideju, da se mozete preznojiti kada nesto p% drazavate glasom ¢, Tako nesto se ne moze podrazavati ‘ovim glasom. Moze se podrazavati samo ono sto je lako, ne ono Sto je tesko. Svojstvo lakoce. Jednostavno re¢eno, glasom c se podrazava lako¢a. Evo primera da biste bolje osetili intimne veze koje leze u prirodi glasova. Recimo da imate kugle, lazne olov- ne kugle (kao sto se mode videti u cirkusu) - na Kojima pise 1000 kg, - klovn ih tada lako podize. Zamislimo, Vi rasta verujete da je to kugla od 1000 kg, koja u stvari tezi nekih 10 kg; vi biste prisli, podigli j i glas, slican glasu c-c. I priroda to ¢ini, jer kijanje je gotovo sligno glasu ¢. A kijanje je olaksanje. I 'stari okultisti su govorili: c - u prareti to je cuvar zdravlja. Kada neko kine, u Austriji se i danas kaze: Na zdtavije. Kazu mu: Na zdravije, To su osecaji koje mora- mo nadovezati na glasove, inace ne mozemo razumeti njihovu sustinu. D - kako éete na prirodan natin do¢i do izgovora ovog glasa? Mislim da to mozete osetiti: ako bi vas neko upitao gde se nesto nalazi, a vi to znate, tada biste pokret kojim bi ga uputili najpre propratili glasom "d". Ukoliko Zelite da naglasite, da on treba da bude zaéuden brainom kojom ste ga informisali, recicete: da (tamo). Ako hocete da odstranite cudenje: d. Tada niste toliko sujetni da zelite da ga zacudite, vec ga samo upucujete. Vi na sve strane isijavate nagovestaje ovim d i mozete to da os ‘Tako da mozemo reci - d, to je nagovestavanje, isijavanje. Oponasanje ovog nagovestavanja, isijavanja, skretanje” paanje da je nesto tu, to lezi u ovom glasu. E je glas za Koji su Ijudi uvek pokazivali izuzetno interesovanje. Jos jue sam rekao: E je glas koji upucuje na sledece: neSto nam j¢ ucinjeno i mi ostajemo uspravni. 4E: Govek ostaje uspravan pred nedim 3to mu se dogodi- bo. Na ovo mozemo nadovezati znacenje glasa T - Tao - T, Motda vam je pozrato da se prema Tao - T, gaji du- boko strahopostovanje, kada se razume Sta lezi u njemu. Ovo Tao, T, predstavija nesto bremenito, ¢ak stvaralacko, ono sto zradi, puno nagovestaja, sa neba ka Zemlji, To je vazno zraéenje. Recimo, dakle, - T: to je - zna¢ajno zraéiti od gore na dole. ‘Naravno, nesto sto osecamo kao veli¢anstveno, veli- ko moze se pojaviti i u svakodnevnom zivotu. Uzmimo ova tri glasa: E, kao sto smo naudili, znaéi - neso mi je Ludinjeno, ali ja Ostajem nepokolebljiv protiv toga. T, Tao - udarilo je. Izrazimo ova, dakle, onako, kako to odgovara osecaju: nesto me je ditnulo, ali ja ostajem uspravan: E. To je dozivljaj koji je naneo udar, ali to prolazi. On prola- zi - ono sto uduvava: sch (5). Dobijamo sklop glasova etsch (eé). Kada cete reci *etsch”? Npr. - ako neko hoce da kaze nesto vazno, ali istovremeno pogresno, a vi od- mah reagujete. Es ist falsch (to je pogresno). Ako to mozcte brzo da "oduvate’, ako vas je to dotaklo, ako on hoe da udari kao munia, ali vi to razbijate, tada cete reci ETSCH. Ovde imamo taj odnos izmedu glasova. U njemu mozete osetiti E: biti pogoden, Ne mozemo zamisliti da u tom slucaju kazemo itsch, atsch (i¢, a¢) vec jednostavno, po prirodi stvari ETSCH. ‘Ako osecamo da mozemo da se otresemo neécg, ime smo pogodeni, tada moramo imati “etsch”. U nadinu na koji se oblikuje € sada cete osetiti - sasvim curitmijski - Sta se uz to joS ¢ini u pojedinim oblastima. Euritmijsko ¢ se oblikuje iz pokreta: "etsch, etsch” (uz odgovarajuci pokret). U ovome veé euritmizira- mo e. To su prirodni, sami po sebi razumljivi osecaji U glasu e imamo osecaj da smo dirnuti i da se pri tom drZimo uspravno. Naravno, kada se opisu, stvari iz- gledaju pomalo nespretno, ali to jednostavno moramo ose- tit. F: to je mozda tesko osetiti danas, kada smo za pra- vu prirodu jezika postali neosetljivi. Ali moze nam, dragi, ‘moji prijatelji, pomoci jedna fraza koja je gotovo u opstoj upotrebi. Kada je neko dobro informisan 0 necemu, kaze 42 se: on poznaje stvar iz £f°Zaista izuzeino zanimljiv oseea) on stvar poznaje iz ff. Kaus se ova recenica, kojasse da- nas cesto uje na ulici, uporedi sa onim sto se u starim misterijama kage o f, dolazimo do neceg zaista zanim| ‘vog i neobignog (rekao sam, poslu7icu se svime sto moze pomoci da glasovi postanu osecanja, gde god da se to, nauceno ili nenauceno, moze preneti; ali vecinom ne- nauéeno, samo po sebi razumijivo). U starim misterijama jo8 je bila Zivotna recenica: Na potetku bese Ree i Rec je bila u Boga, gde je, dakle, jo8 bilo zivotno ono o éemu sam govorio juce, kada se jo$ oseéao stvaralacki element u regi, u Logosu. (Jer Logos se ne moze prevesti kao mu- drost, ¢ime mnoge modeme Zele pokazati nerazumevanje za stare stvari, Logos treba prevoditi kao "glagol”, “rec”, pri cemu re¢ treba shvatiti onako, kako smo juce objasni- Ii) O glasu f se u prednjeazijskim, africkim, ju2noazijskim misterijama govorilo na sledeci natin: kada neko kate f, tada ispusta sav vazduh (dah) iz sebe; a dah je ono cime je Bozanstvo stvorilo coveka, sto dakle sadr2i svu Ijudsku mudrost u vetru, u vazduhu, u dasku vetra, Dakle sve ‘ono Sto je Indijac mogao da nauci, uceci u okviru joge da ovlada disanjem, ispunjavajuci se unutrasnjom mu- droscu, sve to bi osetio, kada bi ispustio glas f. Isto je i sa starim joga-vezbama - Covek je radio svoje joga-vezbe, Gija se tehnika sastojala u tome da se iznutra oseti orga- nizacija Coveka, ispunjenost mudros¢u, | prilikom izgovo- ra glasa f covek oseca kako postaje svestan mudrosti reci. Glas £ mozemo osetiti taéno samo ako taéno osetimo iz- vesnu formulu, danas malo poznatu, ali postojecu, sadréanu u starim egipatskim misterijama: "Zeli8 li poka- zati Sta je Izis koja ima prodlo, sadaSnje i buduce, koja nikada nije mogla da bude potpuno otkrivena, to mora’ udiniti u glasu f. Ispuniti se sa Izis u tehnici disanja, dodiveti Izis u procesu disanja - to je f. Ne u potpunosti, ali ipak deli migno mozemo glas f osetiti kao: "Ja znam”. Ali u njemu lezi vie od tog: "ja znam”, "Ja znam” je jo8 siromasno’ kada se oseti f. Zbog toga se najpre izgubio osecaj za f ‘Ono se mote osetiti kao: - zmaj! (onaj drugi, kome se obracamo; kazem mu f da bih mu skrenuo paénju na to da mogu podutiti) - znaj da ja znam! 3Ja cu zbog toga shvatiti kao nesto normalno, potp ‘no normalno, ako neko, ko drugoga zcli da poduci, nje- mu pride iu bilo kom vidu hukne f. Sada bi mogli da se Pozabavimo interesantnim recima u kojima se f pojavijuje uw bilo kom vidu ali to mogu da prepustim i vama). Pod- seticu vas na ono, sto sam juce naveo kao intimni dovivliaj o glasu f © h sam vee govorio: ono je dohujavanje A sada glas i: i se moze osetiti kao samo- powrdivanje, kao evrsto samopotvrdivanje. U nemackom postoji jedna zgodna reé, to je ree "Bejahung” (potvra alirm.cij: da,(aem, ~ ja) i se pojavijuje preobrazeno u konsonant i za tim sledi cudenje, divljenje. Potvrdu ne moremo izraziti drugacije nego kao samopotvrdivanje Cuclenja. Juce smo rekli, eudenje je u stvari govek: tome treba dodati samoodréanje: ja (da), tako imamo jasnu potvrdu. Glas je, dakle, samopowrda, Videcete kakvog zna¢aja za euritmiju ima cinjenica da iuvek predstavija odbrambenu samopotvrdu, Neobi¢an glas je glas "I" - (uz to ide i = obigan glas 1, Pomislite na to sta Cinite izgovarajuci glas |. Pomis- lite na svoj jezik, prilikom izgovora glasa |. Kada izgovar- ate glas |, jezik upotrebljavate na vrlo stvaralacki nacin: |-l- 1. Izgovarajuci | oseticete nesto stvaralacko, nesto sto obli- kuje. Moglo bi se reci: ako nismo previse gladni i izgovo- timo 1, duvoljno dugo i glasno, to gotovo da bi nas moglo zasititi, Tako glas | osecamo kao nesto realno, kao kada bismo jeli valjusak, vrlo ukusan i vrlo mek, pa bi se on is- topio na jeziku, ispunjavajuci nas unutrasnjim zadovoljst- vom. Takav osecaj mozemo imati prilikom dovoljno jas- nog izgovora glasa |. Nesto stvaralacko je u njemu, nesto Sto oblikuje. I plastitar, vajar ce pokusati da proba oblike koje stvara, ne izgovarajuci | jednim pokretom jezika, jer je jezik posebno osetljiv, jednim pokretom, koji odgovara pokretima jezika, koje ¢inimo izgovarajuci | Ako neko npr. moze, na opisan natin, jezikom ose- titi nos, pri €emu su oblici glasa 1 jasno prisutni, tada je on sasvim sigur veoma dobar plasti¢ar 2a oblikovanje nosa 44 Receno je u starim misterijama: u svim stvarima i bicima 1 je ono stvaralacko, ono sto oblikuje, snaga oblik- ‘ovanja koja savladava materiju. Lako éete shvatiti da “ei” (aj), dvoglas, oznacava nesto kao podavanje, prianjanje puno ljubavi. Bave¢i se detetom éesto koristimo ovaj dvoglas, ei-ei = prianjanje puno Kjubavi. Odmah zatim razmotricemo glas m i videti da ovaj glas sadrai nesto sto uz sve prianja, sto preuzima oblik ‘svega. Pretpostavimo sada, dragi moji prijatelji - ovo nije nikakva igra, ve¢ je preuzeto iz jedne stare prite - pret- postavimo da imamo jednu supstancu za koju verujemo da materiji treba da da oblik. Sastavimo sada pritu. Dakle, cod ove supstance bi pre svega otekivali da preobrazi mat. eriju u oblik. To je njena sustina. Ona treba materiji da da oblik ali tako sto ¢e s puno ljubavi prianjati uz nesto, kao kada milujemo dete: aj, aj (ei, ei), kada nesto prigrlimo, Ona treba da prianja. I ona treba, zadréavajuci donekle to Prianjanje, da u sebe preuzme strani oblik, tako da izgle- da upravo kao taj strani oblik, podraava strani oblik. 1 Pretpostavimo, mi to treba da izgovorimo, treba da preob- razimo materiju u oblik. Recicemo |, Prianjati: ei. Prihvatiti strani oblik: m. I dobijamo reé "Leim* (lepak), reé koja je u nema¢kom veoma karakteristi¢na, nezavisno od svih iz~ vedenica pozajmljenica. Da se one uopste stvaraju, da tako nesto uopste postoji u jeziku koji nastaje i koji dela, na tome se upray zasniva Zivot jezi¢kog genija. DeSava se ponekad, kada je u jednom jeziku neka re¢ nejasna, da ona bude prihvacena u drugom, kasnije stvorenom jeziku, ali u_promenjenom obliku i priblitena prvobitnom ose¢aju, ako kod naroda koji je preuzima postoji taj prvo- bitni osecaj. Razumevanje jezika je mnogo komplikovanije nego Sto se obiéno misli, Danas se u pogledu jezika éini neSto udasno, zaista uzasno. Za spolinji Zivot on danas potiva na konvencijama i povrnom pogledu na svet - no, na tom polju ovakav pristup zadovoljava, ali Ijudsku duu to pustosi. Uzmimo bilo sta, knjigu ili pesmu koju 2elimo da prevedemo sa bilo kog jezika na neki. drugi. Da, tada pogledamo u retnik ili se prisetimo Sta ta reé znaéi na odgovarajuéem jeziku. I tada to uzimamo i kazemo, prevedeno je, Ono Sto se uzima u obzir zaista je 5facno prevedeno, a u stvitri smo sumo presli preko toga. Ovakay naéin da se napravi most od jednog jezika ka drugom je upravo najutasnije so se moze dogoditi. A kada tu stvar pogledamo sa jednog drugog stano- vista, dragi moji prijatelj, tada kazemo: prajezik je mogué (on je morao biti isti za sve) i on je postojao - zbog cea onda immo tako mnogo razlicitih jezika? Otkuda onda, da, kada uzmemo nemacku reé *Kopf” (glava) i prevede. mo je na italijanski, moramo re¢i "testa". Dakle, imamo jednu nemacku reé, "Kopf i italijansku re¢ “testa”. Kako dolazi do toga da Italijan potpuno drugacije glasove oseca kao “testa”, dok Nemac kaze "Kopf". Ako se ree "Kopf" zaista na bilo koji nacin moze osetiti, tada bi i Ital- ijan morao da kate "Kopf? Kako dolazi do toga da se jezici u toj meri razlikuju? A sada ce vam re¢i nesto od dega cete se mozda valjati od smeha, ali to je ipak taéno: ono sto Nemac nazi- va "Kopf" i Italijan bi nazvao “Kopf” kada bi to uopste mogao da imenuje. Ali on to nikada ne imenuje. To ledi van njegovog videnja sveta. Ono sto Nemac oznatava re¢ju "Kopf" ne postoji u vokabularu jednog Italijana. Kada bi postojalo, tad bi i on, kao i Nemac rekao “Kopf”. Dragi moji prijateji, kada Nemac kaze "Kop? on misli na oblik, okrugli oblik. U reci "Kopf” mode se osetiti okrugli oblik. Na ovo éemo modi jos jednom da skrene- mo paznju kada budemo imali sve ono sto je potrebno. On dakle misli na okrugli oblik. Pokusajte jednom u toku curitmiziranja reci "Kop! da vidite kako je u sredistu kruzenje. Imate krugenje u sredistu. Reju "Kopf Nemac oznacava oblinu, postavijenu na telo. Kada bi i Italijan osecao glavu kao oblinu, postavl- jenu na telo, tada bi i on rekao "Kopf" a ne "testa". Ali Sta seca Italijan? Italijan uopste ne ose¢a oblinu, veé nesto Sto iskazujemo, Sto testira, isto Sto lezi u reci testament. Dakle, ono sto nesto iskazuje, testira, potkrepliuje, to on oseca i kaze “testa”, To je samo prividno isto - u sustini to je suStinski razli¢ito. U jednom sluéaju to je oblina post- avijena na telo. Ako to Zelimo sasvim da pojasnimo, uz esto pejorativno znacenje, tada zaista mozemo nagoves- titi okrugli oblik i reci: "Kohlkopf” (kel). Jasno je odmah, da se misli na nesto okrugio. 16 Ali, ono Sto nam stoji na ramenima Italijan ne oseca kao oblinu, ve¢ kao nesto sto twrdi, izjavijuje, utvrduje. 1 kaze “testa”, To se oseéa u toj reci, Tako je uvek kada prevodimo. Prevodimo potpuno bez svesti da prvo treba dospeti do smisla koji Zelimo da iskazemo na tom drugom jeziku. Pomislite samo, kako je to, kada prevodimo prosto leksikografski - ostajemo na Povrsini a preko sustine prelazimo. A toga nismo ni sves- ni Dodajmo jo m, taj glas kojim se na veli¢anstven nadin zavrSava sveta re¢ Indijaca: Aum, m, ono so sve razume, sto prelazi u dah, da uza sve prione i sve pojmi. Vidite, kada bi moj seoski utitelj hteo da naglasi da sam neSto taéno rekao, kazao bi: mhn = on je shvatio, to je taéno i ovo hn je samo radost zbog toga. M izratava: Postoji saglasnost, taéno je. To prianja, tatno je kao glas m na kraju re¢i "Leim” (lepak). Na osffovu ovih primera bi trebalo da vidimo da u svakom glasu lezi éitav Zivot. I moZemo osetiti: kada bis- mo izgovarali glasove, tada bi ono sto smo izrazili na taj hatin umesto recima, bilo sa jedne strane primitivnije i jednostavnije, ali bi zato stajalo u mnogo intimnijem od- osu prema stvarima i prema sebi. Jednostavno morate osetiti glasove ako Zelite da se bavite euritmijom, jer euritmiziranje je u izvesnom smislu gradene pokreta i gestova, ali ne slucajnih i prolaznih ges- tova, vec kosmidkih, punih znatenja, koji ne mogu biti drugaciji nego sto jesu i koji ne potitu iz samovolje Ijuds- ke duse, Zna¢enje pojedinih glasova: A: éudenje divijenje b: nesto zakriliti : biti dimut i ostati u stanju dimutosti ti zratiti vaino od gore na dole f: znaj da ja znam 47i: samopotvrdivanje I: oblik koji nadvladava materiju m: nesto stoji u saglasju h: ono sto dohujava husch (fiju) u: ono Sto smrzava i stvrdnjava } husch! §: ono Sto oduvava F: ono Sto se okrede a: cudenje } 3: ono Sto oduvava rasch (rai) rasch Leim Ona (supstanca) treba da preobrazi materiju (epak) treba da prione ei podrazavati s razumevanjem :m 48 3. Predavanje Doiivijeni i oblikovani gestovi Dragi moji prijatelji, Zeleo bih da juéerasnjim glasovima dodam i one o kojima jo$ nismo razgovarali, To su glas s i glas z, koji predstavijaju samostalno sustastvo. Glas s - osecamo ga, ukoliko se ose¢aj za takve stvari jo$ uopste odréao, kao nesto sto duboko poseze u jezicko, Moze se reci: dotivijaj glasa s stoji u vezi sa onim osecajima koje su Ijudi nekad imali za simbol zmije ili simbol Merkurovog Stapa; ali ne simbol Merkura, vee sim- bol Merkurovog stapa. Simbol Merkura moramo traziti u glasu e. Nasuprot tome stoji glas s koji u starim orijental- nim spisima igra veoma veliku ulogu, pri éemu s, koje jo uvek imamo, koje jasno podseca na simbol zmije, gde s kao grafija, da tako kazemo, predstavija temelj; ovaj ose¢aj za glas s, s-titraj, s-vijuga je u stvari veoma kom- plikovan; ako ga dozivimo na elementaran nacin, on se sastoji u tome da ose¢amo snazno umirenje onoga sto je nemirno i uz to sigumost da, umirujuci, zahvatamo u skeivenu sustinu necega. Glas s je u starim misterijama uvek bio negto na sta se, kao ina onaj drugi glas, ukazivalo sa izvesnim dignite- tom. Ali, ako se ukazivalo na onakve stvari o kojima smo govorili jue, npr. Tao, to se éinilo sa izvesnom svecanom poboznoscu. Nasuprot tome, ukazivanje na s je uvek povezano sa nedim - da se izrazim bukvalno - sto izaziva strah i Sto se sa druge strane u Zivotu ne moze izbeci, uz istovremenu potrebu da se od toga zastitimo. Zbog toga vam ne mogu jednostavno ispri¢ati kako se u starim mis- terijama govori o s, ali tome moda mogu da dam drugi oblik. Danas biste mozda bili iznenadeni kada biste mogli da vidite koliko su malo bili sentimentalni uéenici starih, misterija. Imali su smisao za humor i svemu prema cemu su ina¢e umeli svecano da se odnose, davali su ponekad 49humoristi¢an oblik. Kada bi neko, ko nije posvecen u misterije, upitao ucenika kako treba shvatiti gias s (a takva su se pitanja postavijala, jer su ljudi starih vremena po- sedovali radoznalost), tada bi uéesnik odgovorio: Da, vidis, kada poznajes tajnu glasa s, tada mogeS videti skriv- ena svojstva Ijudskog srca i moze da istrazi$ zensko srce; mozes da umirig sve ono sto se u srcima skriva i ulaziS u tajanstvene dubine. To je bilo, kao sto je reveno, vrlo ez- oteri¢no objasnjenje, ali ono ipak ukazuje na to Sto lezi u glasu s: umirenje pokretnog, pri emu smo sigumni da je do umirenja dosio zbog primenjenog sredstva. ‘Ako ovo, sto smo tako definisali, pretvorite u pokret, dobicete euritmijski glas S. Sada imamo jo8 glas z koji tre- ba da nas dovede do odgovarajuceg osecaja. Z (cet) je gest slican gestu c, smo sa jednim dodaticom i mozete osetiti na sli¢an nagin - veé cete videti da u njemu lezi taj osedaj, ako se ozbilino zagrejete - da se ono moze doziveti kao nesto sto daje veselo raspolozenje jer se moze uzeti lako a ne tesko; u svakom slueaju nesto sto svesno daje dobro raspolozenje. To mote biti i nedivi predmet. Ovim smo zavrsili predavanje o smislu pojedinih glasova i dosli smo do toga da ih postavimo pred svoju usu. Rekao sam vam da ¢e prvo uslediti neka vrsta re- kapitulacije i sad dolazimo do toga da ove glasove jos jednom euritmijski postavimo pred svoju dugu. Pre svega treba uvideti, da sve ono Sto sam naveo kao sustinu glasova moze na umetnicki cacin biti shvaéeno kao gest. Mora nam biti jasno: covek je stvoren iz onih ele- menata kosmosa koje sam nadovezao na glasove. Ako uzmete sve ono sto smo uz glasove naveli, tada na - da tako kazem - prirodan na¢in dobijate one pokretacke snage koje vode Coveka iz prazemaliskog do zemaljskog bitka i upravijaju njime dok ne postane zreo covek.od 35 godina, Ove snage, koje Coveka guraju, gone, koje ga do- vode da postane ono sto u stvari jeste: odrastao covek, te snage lee u gestovima glasova. Poénimo od onoga sto, takore¢i, na najintimniji nagin pripada Coveku, za Sta se u Grekoj govorilo, da 50 ovek to oseda kada stoji pred zagonetkom postojanj tako da filozofija, Ijubav prema znanju mogu da preistek- nu samo iz udenja, iznenadenja, Uzmimo to i podseti- mo se, dragi moji prijatelji, da je samo ¢ovek sposoban za ‘ovu vrstu éudenja i da je to onaj element koji ga odvaja od Zivotinje, i ako se upitamo, Sta je to na coveku sto ga odvaja od Zivotinje, tada moramo reci: to je mogucnost da se izvesne materije, ta¢nije receno pravci materije, koje Zivotinju zatvaraju u jedan strogo definisan oblik, odrze pokretnim u ljudskom postojanju. Tako da ¢oveka mozemo posmatrati kao steciste snaga koje se sabiraju u njemu. Covek bi morao to da dotivi kao jednoliéno, ako bi trehalo da svoje poreklo, kao Zivotinja ili biljka, trazi u ximo jednoj tacki neba. Upravo ono sto ga na samom Schi cui Covek moze da oseti samo iz razlititih pravaca neba, | to se moze osetiti: ako Zelimo da pojmimo coveka u njegovom sopstvenom postojanju i dostojanstvu, tada treba da ga shvatimo tako, kao da su bogovi pustili da se u njemu sliju snage Kosmosa, Zamislimo Sematski krug Kosmosa (crte2), tako se iz Kosmosa sabijaju snage ka sredistu, ka Zemji (strelica). ‘Ako Zelimo da se na Zemlji osetimo kao "¢ovek”, tada moramo svoje dostojanstvo shvatiti kao sticanje sna- ga iz razli¢itih tatki Svemira. Zamislimo a. A se u sustini sastoji u tome da sakama obuhvatimo ova dva pravca i kroz Sake rukama. A se ne sastoji u tome da napravite zamah, veé zamisljate da vas dva razligita pravca iz Svemira stvaraju, odreduju, determinisu, a vi poseZete za tim pravcima. U posezanju za ovim pravcima ledi a za sebe. 51Samo ovo spada u a. Svejedno kako dréite ruke; a se sastoji u tome da posegnete u oba ova pravea i uévrstite pri tome muskulaturu kao da ete otici u oba ova pravca. To morate osetiti u misicima i od glasa, koji prethodi, preci na pokret rukama. To je a za sebe. Dakle a za sebe se sastoji u tome da sebi katemo: covece, ti si stvoren iz dve razlitite tatke svemira, Ti prudas ruke da zahvatis, dohvatis, obuhvatis ova dva pravca. Sada ti zahvataS ono iz cega poti¢es. Ti osecas kako te snage struje kroz tvojc ruke, kako se slivaju u tvoje grudi. Tad imas a, X To je euritmijsko a. 1 u toj vezi ono samo od sebe postaje takvo, da emo osetiti: u tom gestu je Ijudski sadr2an glas a. © glasu e smo rekli da otprilike znadi: nesto mi je udinjeno, ali ja ostajem uspravan. Sta leZi u tom doaivljaju? U stvari, ovaj dozivijaj je suprotan dozivijaju a, U euritmijskom a dozivijavamo éoveka neposredno iz Kosmosa. Sa druge strane, nesto lezi u pozadini dodivljaja €. Nesto se dogodilo i slede¢i stadijum ovog dogadaja dozivijavamo u ovom pokretu. Mozemo ga doziveti samo ako se prethodno nesto dogodilo, ako nesto osecamo. Imamo ovaj pokret samo ako je jedan deo Ijudskog orga- nizma doveden u vezi sa netim drugim. Ali, (0 se ne moze uciniti na mnogo nacina, jer Covek nije npr., slon, da bi vrhom svog nosa dodirnuo obraz. Kad bi to mogao, onda bi e-gest bio dat na zaista izuzetan natin. Ali, to se jednostavno ne moze. I tako mozemo napraviti e-gest samo onako kako se on u eur mifji i pojavijuje, pri Cemu jedan covekov ud dodiruje dru- 52 Bi i izrazava dodir i daje znacenje: odeZati se uspravnim protiv dogadaja. Dodirom podrazavamo da se neste dog- odilo. Stav u obliku krsta ima znacenje da pri tom ostaje- ‘mo uspravni. Jedna ruka lezi u drugoj. 1 jedan prst moze da lei na drugom, ili, ako je neko to u stanju, mogu se ukrstiti i o¢i. Swaki gest koji sadrai osecaj dodira jednog dela Ijudskog tela sa drugim izrazava ¢, pri emu, ako se zaustavimo u tom gestu, upravo to da se dréimo usprav- AO prema onom so Nam se dogodilo, dovodi ¢ do punog izrazaja. Pomislite samo kako je velika razlika izmedu dozivljaja au gest i dozivl Doaivljaj a pretpostavljs: da svojom svescu obuhwa- timo, pojmimo misi¢e, istezanje misica, dakle morate shvatiti ispruzene misi¢e. Dodivljaj ¢ pretpos shyatite mirovanje jedne ruke na drugoj, da dakle na tom mestu imate glavni osee.si Cukrstinie). Dakle, kod dozivtjaya © nije najvaznije istezanje podivanye jedne ruke na drugoj, pritiskanje Mozemo napriviti ¢ i ako stavimo desnu nogu na levu i pritisnemo: tada osecate e-pokret, ¢-dozivlaj. Moze se steci utisak da spoljni svet uvek nesto ¢ini coveku u okviru danasnje civilizacije, jer ljudi uvek sede prekrStenih nogu i time prave e-gest. Ovaj primer poka- zaje, da danas vecina Ijudi smatra da im spoljni svet cini nesto, protiv Cega se moraju odbraniti. Sada prelazimo na glas - 0, na pokret-o: osetite ” samo kakav svet dozivijaja leai u tom glasu, u tom gestu A je Cisto cudenje, disto divljenje. O je svesno zauzimanje stava prema onome sto je vec izazvalo éudenje, jer cudenje izaziva sve Sto shvatimo, ukoliko smo pravi Ijudi; 53,ali o nas dovodi w intinan odnos prema onome sto shva- MO Rest 0, ako Covek Ne Oseca simo samoga i iz sebe, oseca neki drugi predmet ili bice koje Zeli da shati Cobuhvati) To mozemo na najbolji nagin zamisliti, ako recimo, oscéamo Ijubay prema nckom bicu i to bie obujmimo rukama - tada na prirodan nacin dobijamo o-gest, koji podrazumeva ruke svijene u polukrug koje obuhvataju to drugo bice i predstavlaju o-gest. Utako u predstavijanju glasa a imamo nesto sto pri- ma. Zahvatamo u ono sto Coveka rada iz kosmosa. U gla- sue sloji nagovestaj dogivljaja kao takvog. Covek dozivliava aesto u svetu, Ovo je gest, u kome svet nesto dozivljava kroz Coveka, tako sto Covek obuhvata jedno bice iz sveta. Morate pekusati da o-gest napravite tako da od pocetka do kraja obrazujete oblinu, sasvim gibko, od poceika obrazujete krug rukama, To je zaista o-gest! Od samog pocetk:t uci u krizenie A sada imamo onaj xlis kop se Coveku priblizava vise nego glas © i koji, cit tako kazemo, u potpunosti predsiavlja samopotvrdivanje. To je glas i. To je cisto samopotvrdivanje. Vise puta sam skrenuo paznju na rec ich” (ja); tu imamo samopotvrdivanje u glasu i, na koji nadovezujeme “h" - dah, cime naglisavamo: mi smo ono Ho postoji u dahu. Ali, mnogi koji govore dijalektom ne idu tako daleko, Oni zastaju kod samopolvrdivanja. Zbog ioga se, recimo, u mom zavicaju ne kaze "ich" veé samo. i" (dij). Tamo nikome ne bi palo na pamet da kaze: "Ich haue dich durch” (pretueicu te) - da, posto se to tako €esto povezuje sa jastvom, zato sim se toga i setio - w mom zavicaju je to neste, so spadau svakidasnje stvari Tamo se ne kaze: ‘Ich haue dich durch." vee: “au di durch” (dij,) Cista samopotvrda - to se oseéa. Kod gesta-a ulzimo centripetalno sa dve razligite strane, kod i se krecemo od centr (napolje) i ne osecamo dit nesto treba da uhvatimo, vee osecamo istezanje, ispruzanje od srca, kroz ruku i kroz obe ruke ili kroz noge. | ogima mozemo izraziti i -to je pravac u kome se usmerene o¢i - i to tako to jednim okom svesno gledamo u odredenom praveu, dok drugo ostaviiamo pasivno. Tako nastaje i. U gestu-i ne mora bili nists od at, vee su obe ruke postavljene tako da predstavijaju produzetak jedna druge. ‘Ali i jedna ruka je dovoljna. U sustini, kod i moramo ose- tit ispruzanje, dok kod a osecamo posezanje, da bi u ges- lw koji pravimo leéao taéan, unutrasnji naglasak, Kacla ove stvari postanu deo glasova, kao Sto ono, (© cemu sam nedavno govorio na kursu tonske euritmije, postane deo tonskog, tek tada stwar postaje zaista umet- nicka. Ne ueba, dragi moji prijatelji, da vodite racuna o tome da taéno podratzavate formu, vee da formu iznutra dozivite, dakle: kod a - obuhvatanje svega sto nam dolazi u susret, kod i - istezanje nas samili, Sada imamo jos u, o kome smo vee govorili, To nije samopotrda, vee bas naprotiv - osecati_ se malim, smrznutim, stvrdnutim, povuci se u sebe. Dok, dakle, kod ¢ - gesta osecamo dodirivanje jed- nog dela tela drugim, kod u treba osetiti suzdrzavanje, 3Najholje cemo napraviti u ako priljubimo ruke sto je moguce vise jednu uz drugu, ali gestu se moze u tome dt ih samo sklopime. U dobijame i onda uspravime i sastavimo noge. A ve smo videli da ovakve sivari mozemo napraviti i unazad 1 (a) ~ ovaj glas cemo najbolje osetiti - bige Vam sasvim jaano ono o €emu sim juce govorio - ako zamisli- mo dat tmilujemo sasvim malo dete: ei, ei Gj, a), dakle, pravite ci, ci milujuci. Krox taj oscéaj bivamo bliski_ sa nekom stwari, (Gospedo 1, napravite jedno Iepo ci, €i Umirite tclo, uopsic ga ne pokrecite. Osecate, zar ne, uw tom gestu da postajete bliski sa nekom stvari ali istovre- meno oseéate da nacin na koji belezimo ovaj glas, naime kao sastavijen od ei ine lezi u prirodi tog glasa. Pri- blizavamo se glasu ci (aj) ako nadovezemo ei i jedan na drugi ali u sustini glas ci lezi izmedu ei ii to je u stvari je- cin neorgunski spo). Kasnije ce biti reei o finim nijansa- nu Predimo sada na konsonante. Pokusajno da oseti- mo konsonantsko u gest. Vee sam vam rckao: b je ono Sto zaikriljuje, Sto je oko ncke stvari, gest zastite, Naravno, to nije Simo po sebi sadrZano u samom gestu, to mora- mo osetili kao imitaciju, kao podrazavanje, (Neka nam ‘ocks F, napravi jedan lepi b-gest). Sada stojimo u is- com b-gestu. Zadrzimo ga. 56 Co) Sada se nalazimo u istinskom b-gestu i ose¢aj koji u njemu imamo je povezan sa dréanjem jedne i druge ruke. ‘Ako dozivite ono sto u njemu ledi reci cete sebi: Da za- mislim, postoji nesto sto Zelim da obujmim, recimo sas- vim malo dete koje je preda mnom, ono sedi negde, zelim da ga obujmim; najbolje cu moci da ga obujmim, ako ga ovako obuhvatim (gest-b), stiteci ga. Sta cete mora- ti da osetite, ako ovaj gest dozivite na pravi natin: morate zaista osetiti da nesto drZite. Kada gest-b prenosimo deci, najbolje ée biti da detetu damo nesto da obuhvati i objas- nimo mu: treba da osetiS kako tvoje ruke potivaju na ovom predmetu ili bicu, stiteci ga, dakle da usredsredis misli na ono, u Cemu se zavrSava gest- Sve je to sastavni deo onoga ¢ime se bavimo - ne treba samo apstraktno podrazavati ove oblike, vec treba imati odgovarajuce osecaje; sve to spada u ovu stvar. Sada, rekao sam vam juée, jedan interesantan glas je glas c. On preobrazava materijalno u duhovno i uzdize ga; naglasak je na lakodi, na tome da je nesto lako, da nesto materijalno mode biti savladano duhom i podignuto u vis. U osnovi se ¢ najbolje oseca kada dete iz puzeceg polozaja udi da se uspravi, da stoji. Uvek bi ovaj Cudesni dogivljaj propratili glasom c-c-c Ger to je zaista Cudesni dofivljaj). Tako se priblizavamo ose¢ajy deteta kada iz puzeceg prelazi u uspravan polozaj; c-c-c: postati lak, podici nesto materijalno duhom, taj osecaj nalazi tako lep - izraz u ovom gestu. Osetite Sta u tome lezi: nesto je lako, materija biva podignuta duhom. Najbolje cete osetiti c ako zamislite da nesto lezi na vasem dlanu i, dok pravite gest- a, Ginite da poleti. Ako osetite da ste ucinili da ond, sto 37lezi na Vasem dlanu, poleti, to je otprilike ono sto se mote doziveti u gestu-c. Glas d, to sam veé rekao, je pokazivanje na dole ili pokazivanje uopste: d. Dodajmo tome a: kada mozemo da se éudimo i divimo onome na Sta se ukazuje, tada imamo da (tu, tamo, ovde). Pomislite samo, 2eleli smo da izrazimo bit orijentalnog vaspitanja. Orijentalni vaspitaé je nesto sasvim drugo o¢ evropskog vaspitaca, naime stari orijentalni vaspitaé. Kada je rec 0 evropskom vaspitacu uvek imamo ose¢aj: on svu paznju posvecuje tome da goveku izmami neku tajnu, ili da ¢oveka oklagijom izvute kao rezanac, ili vec tako nesto. I danas se o tome dosta govori, mada je to o demu se govori uglavnom brbljanje: da Covek pri tome treba da se "razvija”. Kada se govori 0 vaspitanju, naime, kada 0 tome govore danasnji vaspitaci, imamo utisak da je klupko konca koje treba razmotat Covek se uopste oseca rastrzan. Covek se oseca razvucen, napunjen, ukratko, sve nam se moguée desava u toku vaspitanja. Evropski vaspitat oseca da od coveka treba da napravi nesto sasvim drugatije od onoga sto on jeste. Kad bi se sve to moglo, i sve to, 0 Gemu govori danasnja pedagogija, zaista i izvelo, rezultat takvog vaspitanja bi bilo jedno’ zaista neobitno bice. Orijentalni Covek ne dotivijava ovako svoga vaspitaca, veé oseca da je vaspi- taé onaj koji ukazuje na stvari, koji Coveku skrece paznju nna neito: to je to, to je to, to je to. On éoveka ostavija na miru, jer smatra da se Covek sam iz sebe razvija da ga ne moramo ometati: on samo ukazuje na stvari. Zbog toga je orijentalni vaspitaé onaj koji, 8t0 god da radi, govori da, da, da (tamo) - Dada. I on se zaista tako zove. Dada je orijentalni vaspitac. On je taj Koji Coveku ukazuje na stva- ri: da, da (tamo, tu, ovde) U izvesnom aspektu modeme civilizacije, koji se razvija u pravcu inverznog darvinizma, trebalo bi da se govecanstvo, posto je srecno stiglo od majmuna do goveka, sada vrati maimunu. Zeli se povratak praiskons- kom, Zbog toga i postoji dadaizam. U Berlinu sam pre nekoliko godina dobio pismo u kome se neko potpisao kao vrhovni Dada! Ono do éega se doslo inverznim dar- vinizmom je princip ponovnog povratka, princip imitacie. § Covek podréava, zar ne. | tako se, osnivanjem dadaizma u Evropi, podréava orijentalizam u svom primitivitetu~ Ali, u reti “dada” je u stvari izrazen gest tumacenja, ‘ono skretanje pagnje, ukazivanje na nesto (gospodice S, izvedite nam jedno d; udite u bit tog glasa). U cemu lezi sustina glasa @? U" pokretu koji nagovestava. Morate, dakle, imati ose¢aj: tamo je nesto, (da) tamo (da) je nesto sve dok se ne zaustavite u "d”. Zbog toga gest-d morate izvesti tako, da spustanje ruke na neko odredeno mesto, jedan trenutak ranije i jedan trenutak kasnije, bude usk- Iadeno al spusite ih brzo jednu za drugom, tako da ruga ruka gotovo bude povu i vesl sleve tsa desne rane, vom To monetef Neophodno je da istaknemo ove stvari i treba da osetite upravo ukazivanje, al prvo se aaviknite da napravite gest ukazivanja, da bi dobili ¢ist gest-d; dakle, da ovako dréite nuke (ukazujuci prstima). ‘ ‘Jude sam vam rekao da je fu stvari Izis. F = svest 0 tome da smo prozeti mudrosdu. Kada osetimo u sebi sopstveno bice i dozivimo ga u izdisaju (dok izdisemo) - f - tada imamo f. Dozivljavamo mudrost nas samih, done- kle sopstveno etersko telo u izdisaju. To mora biti sadreano i u gestu koji predstavija F (gospodo P, izvedite nam jedno ). To je upravo taj gest, on lezi u vazduhu koji izdi8emo dok izgovaramo f. Napravite sada fu raz- macima i tada éete osetiti sa se tom prilikom nagovestava, Nagovestite da je-tu neka vista dvostrukog razmaka, ali ne tako brzo, vee sporije, neznije. To je f. U ovom glasu ima- mo upravo podrazavanje svesnog izdaha koji tako mnogo gover O glasu /sam Vam veé govorio, to je nesto Sto obli- re i gde na jeziku oseeamo: I. Naveo sam eames Vam to objasnim reé "Leim” (epak): kada Zelimo da predsavimo podatljivost lepka, ono sto podrazavajuci ob- ¥ { ono Sto oblikujuci podrazava u glasu 1; u starim =Serizma se ovo | posmatra kao veoma’ misti¢an tako da uzajamnu Pripadnost, uzajamnu Pripadnost, gubljenje sebe u jednom “er” izrazimo krugom, u koji Cemo stati. "Ja" svakog od udesnika izrazicene tako, so cemo svakog pustiti da napravi izvestan broj korsles una- Bred dok mi intoniramo “wir, tada opet unavad, w hane je Sadréana uzajamnost. Ako vas. ie dvoje, mozete stati jedan dee ae A8O™, pribliziti se, udaljti'se - tako da deve, dete do izrazaja unutrasnji smisao ovog "wir": (mi), 110 B Ako vas je etvoro, tada krug postaje celovitiji i na aéin, koraéajuci napred - nazad izrazavamo-ovo Uzajamnu pripadnost cete pri tom nagovestiti- kada dvoje ucestvuju, onda to ide teze - prugajuci ruke jedi prema drugima; tako dobijamo veoma lepo wir’ - kada Getvoro koraéaju u krugu napred - nazad. Neka sada éetit euritmista stanu u krug i intoniraju “wir” na nacin k sam opisao. Izadite iz kruga, uhvativsi se za ruke, samo diva Koraka unapred: w; kada budete bili napred pocnite sa izvodenjem "i" - vracajuci se, prestanite kod "t” i uhva- tite se ponovo: "wir. li tek kada potnete sa izvodenjem "i" treba da budete napred, Na taj nacin dobijamo “wir U izvodenje unosimo veoma lepe nijanse: svuda moramo Osetiti Ovo “ich” i “wir”: wir Sta bismo dobili, ako bi zauzcli ikakav polozaj, ali bez medusobnog dodira i glasove izvodili unatrag; kada bi cetvoro izvodilo ovaj pokret? Dobili bismo “ihr” - "du u mnozini Gr - vi, du - t). To ne mozemo iskazati dru- gacije. To je "du" w mnodZini. Istovremeno imamo ukazi- vanje od strane nas samih: So So mn