Teorije crta linosti

29.mart 2016.

Teoretiari crta:
Olport
Katel
Ajzenk
Petofaktorski (Five factor-Big
five) model

Kontinuum/diskretne kategorije
Teoretiari crta odbacuju diskretne kategorije
u opisu linosti
Zanima ih kako se ljudi razlikuju (koje kljune
osobine najbolje opisuju ljude) i koliko se
razlikuju (stupanj varijacija unutar pojedinaca i
izmeu pojedinaca intraindividulane i
interindividualne razlike).

Koliko crta i kako do njih doi?

Koje su osnovne crte linosti?
Kako doi do njih, do najmanjeg broja
osobina koje e nam dobro opisati svaku
linost?
Koliko ih ima?
Na osnovu toga treba napraviti instrument
kojim emo proveravati njihovo prisustvo.

Identifikacija najvanijih crta linosti

Teorijski pristup
Statistiki pristup
Leksiki pristup

Teorijski pristup
Zapoinje teorijom koja odreuje koje su
varijable vane.
Npr. pristalice Frojdove teorije smatraju da je
vano meriti oralnu linost ili analnu
linost.

Statistiki pristup
Za identifikaciju vanih crta linost krede od
skupa stavki koje su povezane sa linodu.
Veliki broj ljudi se procenjuje na tom velikom
skupu stavki, a zatim se statistikim
procedurama izdvajaju grupe ili klasteri stavki.
Cilj: identifikacija glavnih dimenzija ii
koordinata na karti linosti.
Faktorska analiza

Faktorska analiza
Izbor osobina, karakteristika
Definiu se precizno osobine
Utvrdi se nain na koji e se one ispitivati
Ispituje se veliki broj pojedinaca
Utvruju se zajedniki latentni faktori, preko
faktorskog zasienja regresioni koeficijenti koji
govore o odnosu stavke i latentnog faktora
Tumaenje ta stoji iza faktora?

Leksiki pristup
Leksika hipoteza: sve vane individualne razlike su
kodirane u prirodnom jeziku.
Razlike izmeu ljudi koje su vane de s vremenom biti
uoljive i tokom vremena de biti izmiljene rei kako
bi o tim razlikama moglo da se pria.
Koristi dva kriterijuma za identifikaciju vanih crta
linosti:
Frekvencija sinonima
Meukulturalna univerzalnost.

Frekvencija sinonima
Ako je neka osobina vana ona de imati veliki
broj deskriptora ili sinonima
Primer: dominantnost
Dominantan, nareivaki, asertivan, modan,
prodoran, nasilan, efovski, uticajan, nadmodan,
arogantan.

Meukulturalna univerzalnost
Ako je neka osobina prepoznata u vedem broju jezika
znai da je re o univerzalno vanoj ljudskoj osobini,
za razliku od onih osobina koje su identifikovane u
jednom ili nekoliko jezika lokalno vane osobine.
Primer: Yanomano Indijanci iz Venecuele
Unokai (ovek koji je stekao mukost tako to je ubio
drugog oveka)
Ne-unokai (ovek koji nije stekao mukost tako to je ubio
drugog oveka).
Relevantno za ovu populaciju, ali u drugim kulturama takve
osobe se zovu ubice. Ova osobina nema meukulturalnu
univerzalnost

Teoretiari crta:
Linosti se meusobno razlikuju po
osobinama ili crtama linosti
Crte su osnovne gradivne jedinice linosti
Crta je sklonost ili predizpozicija da se
reaguje na odreeni nain
moemo da predviamo ponaanje
Koje crte linosti neko ima zakljuuje se na
osnovu doslednosti u ponaanju
Crta linosti nije sve ili nita ve je prisutna
u odreenoj meri i to odreuje nau
predispoziciju da reagujemo na odreeni
nain.

Gordon Olport: postavke o linosti

Linost realno postoji unutar jedinke i ona
dela (ona jeste neto i ini neto)
Poseduje vredne, specifine ljudske
kvalitete i vrline
ovek je svesno bie, razumno planira
budunost, proaktivno bie koje kreira
svoju sudbinu
Linost je celovita (holizam), dobro
integrisana, jedinstvena (personalizam)

Koliko ima crta linosti po Olportu i

kako je do njih doao?
(Psiho)leksiki pristup
Olport i Odbert: oko 18.000 rei u
engleskom reniku koje opisuju osobenosti
ponaanja oveka izveo oko 4000
osobina
to nisu samo verbalne odrednice, ve da iza
svake od njih stoji odreena
neurofizioloka struktura dakle, realno
postojea osobina linosti

 Osnovne karakteristike linosti: osobenost,

sloenost i stalni rast
2-10 vodeih crta i veliki broj sekundarnih
karakteristika
Zakljuio: nemogue klasifikovati
karaktere s obzirom na broj razliitih
kombinacija crta koje postoje
svaki ovek jedinstvena kombinacija

Teorija crta Gordona OLPORTA

Psihologija linosti Harvard univerzitet
Uveo u psihologiju pojam crte
Struktura linosti: opte crte i line
(personalne) dispozicije
Predstavljaju jedinice i elemente kojima je
mogue najuspeije prikazati i objasniti
linost
Linost je organizacija osobina ili crta

Dva znaenja crte:

1. Opte dispozicije: apstrahovane kategorije, osnova
za srodne oblike ponaanja ljudi koji ive u sl. kulturi,
sl. uslovima. Od male koristi za analizu i predvianje
ponaanja

2. Personalne dispozicije (line crte) :

-neuropsihike jedinice koje zaista realno postoje kod

pojedinaca, korisne su za analizu pojedinca, (ali treba

da ih posmatramo kao delove jedinstvenog sklopa
linosti);
- gradivne, strukturne i dinamike jedinice linosti, glavni
pokretai, motivi linosti

Dinamika linosti:
Crte su sloene strukture, nastale integracijom
specifinih navika one su tendencije da se na
isti nain reaguje na iste drai
One su determinante ponaanja, predstavljaju
faktore koji odreuju ponaanje, i imaju
motivaciono delovanje, podstiu linost na
aktivnost (npr. drutvenost: opis ponaanja, ali i
aktivno traenje kontakata)

 Bioloki motivi reguliu ponaanje deteta, a odrasli

ovek ima veoma razliite motive
Bioloki motivi mogu prerasti u samostalne, autonomne
motive (npr. lovac)
Takav nastanak motiva Olport naziva funkcionalna
autonomija motiva: neka aktivnost je bila sredstvo za
postizanje cilja, a zatim sama postaje cilj, tj. samostalan
motiv
Primarna motivacija da se zaradi novac da bi mogli da priutimo
sebi neto, postaje motiv za sebe da se napravi to vie novca
ovek koji eli da usavri neki zadatak ili vetinu. Originalni motiv moe
da bude osedaj inferiornosti koji se pojavio u detinjstvu, ali
posvedenost u radu i motiv koji kasnije usvaja (potreba da se bude
odlian u svom poslu) postaje motiv za sebe.

Zreli ljudski motivi su samo u istorijskoj, ali ne i u

funkcionalnoj vezi sa nagonima i potrebama iz kojih su
nastali

Razvoj linosti:
Bebom upravljaju nasledni faktori
Razvojem, kroz diferencijaciju, integraciju,
sazrevanje, razne vidove uenja i putem
funkcionalne autonomije razvija se zrela
linost, koju pokree sistem osobina
formiranih u toku ivota
ovek je svestan ta radi i zato radi
Nesvesna motivacija upravlja samo onima
sa poremeajem

Kritika Olportove teorije

Dosta neproverenih konstrukcija, nisu uvek
jasna polazita njegove teorije
Jedinstvenost i osobenost linosti: dovodi u
pitanje svako uoptavanje o linosti,
uporeivanje ljudi, nemogunost postojanja
nauke o linosti
Humanistiki personalizam
Ne moe se razumeti linost ako ignoriemo
nagonske tenje

Rejmond Katel
Redukovao Olportovu listu karakteristika sa
oko 4000 na 171
Faktorskom analizom izdvojio 16 faktora
linosti: osnovni izvori crta ljudske linosti
(izvorne crte linosti)
16 Personality Factor Questionnaire =
esnaestofaktorski upitnik linosti, skraeno
16PF
Izvorne (jedinstvene, nezavisne dimenzije,
kamen temeljac linosti) i povrinske (vidljive
karaktristike ponaanja) crte linosti

Katelovi faktori
FAKTORI PRVOG REDA

PRIBLIAN
SADRAJ FAKTORA
CATTELLOVI NAZIVI
TOPLINA

A - SAIZOTIMIJA
A + AFEKTOTIMIJA
(rezervisan, ukoen, krut nepopustljiv,
(topao, socijabilan, kooperativan, paljiv prema
hladan, sumnjiav)
ljudima)
INTELIGENCIJA
B - NISKA INTELIGENCIJA
B + VISOKA INTELIGENCIJA
EMOCIONALNA
C - NISKA EGO SNAGA (emocionalno
C + VISOKA EGO SNAGA (emocionalno stabilan, zreo,
STABILNOST
nestabilan, nezreo, lako se uznemiri)
"cool" tip)
DOMINANTNOST
E - SUBMISIVNOST (skruen, zavisan,
E + DOMINANTNOST (nezavisan, tei potvrivanju,
pitom, pasivan)
agresivan, nadmodan, tvrdoglav)
IMPULSIVNOST
F - DESURGENCIJA (trezven, oprezan,
F + SURGENCIJA (veseo, aktivan, priljiv, raspoloen,
ozbiljan, introspektivan, povuen, dutljiv)
otvoren, bezbrian, ivahan)
KONFORMIZAM G - NISKA SUPER-EGO SNAGA (nepouzdan, G + VISOKA SUPER- EGO SNAGA (savestan, istrajan,
uporan, odgovoran, ima jako osedanje dunosti)
leeran, lako odustaje od cilja, izbegava
obaveze, opstruktivan)
SMELOST
H - TREKCIJA (stidljiv, zakopan, straljiv,
H + PARMIJA (pustolovan, smeo, spreman da proba
izbegava vede drutvo, nesiguran u sebe)
nove stvari, spontan, neinhibiran)
SENZITIVNOST
I - HARIJA (otre naravi, ilav, realistian,
I + PREMSIJA (blage naravi, senzitivan, osetljiv,
samopouzdan, praktian, nezavisan)
enskast, sklon sanjarenju, trai panju i pomod)

Katelovi faktori
FAKTORI PRVOG REDA

PRIBLIAN
SADRAJ
FAKTORA

CATTELLOVI NAZIVI
SUMNJIAVOST

L - ALAKSIJA (poverljiv, prilagodljiv,

nekompetitivan, vodi rauna o drugim
ljudima, nesklon ljubomori)

IMAGINATIVNOST M PRAKSERNIJA (praktian, konvencionalan,

neimaginativan, zaokupljen injenicama)

L + PROTENZIJA (sumnjiav, nepoverljiv, teko ga je

nasamariti, ne vodi mnogo rauna o drugim ljudima)

M + AUTIJA (imaginativan, nezainteresovan za

praktino, boem, nekonvencionalan, kreativan)

PRONICLJIVOST

N - NAIVNOST
(Iskren, prirodan, otvoren, sentimentalan,
jednostavan, nesofisticiran)

N + PRONICLJIVOST
(uglaen, proraunat, reit, intelektualistike
orijentacije, nesentimentalan)

NESIGURNOST

O - SAMOPOUZDANOST (miran, zreo, sa

verom u sebe, spokojan, bez strahova)

O + SKLONOST OSEDANJU KRIVICE (plaljiv, zabrinut,

depresivan, uznemiren, dudljiv, pun loih
predosedanja)

RADIKALIZAM

Q1 - KONZERVATIVIZAM (sklon
eksperimentisanju, kritian, liberalan,
analitian, tolerantan,

Q1 + RADIKALIZAM (priklanja se drutvenim

pravilima, tradicionalan, sklon moraliziranju,
konzervativan u politikim i religioznim pitanjima

Katelovi faktori
FAKTORI PRVOG REDA

PRIBLIAN
SADRAJ FAKTORA
CATTELLOVI NAZIVI

SAMODOVOLJNOS Q2 - ZAVISNOST OD GRUPE (voli da radi i

Q2 + SAMODOVOLJNOST (ima sopstveno miljenje,
T
samostalno donosi odluke, ie nezavisno svojim putem)
donosi odluke zajedno sa drugim
ljudima, zavisi od miljenja, podrke i
odobravanja drugih ljudi)
SAMODISCIPLINA Q3 - NISKA INTEGRACIJA (nekontrolisan, Q3 + VISOKA KONTROLA SAMOSENTIMENTA (kontrolisan,
sledi sopstvene porive, ima osedanje
snane volje, ima potrebu za socijalnim priznanjem i
neprilagoenosti)
statusom, izraeno samopotovanje)

TENZIJA

Q4 -NISKA ERGIKA TENZIJA (relaksiran,

miran, torpidan, nefrustriran,
zadovoljan, uravnoteen)

Q4 + VISOKA ERGIKA NAPETOST (napet, frustriran,

razdraljiv, nemiran, zamara se, ali nije neaktivan)

FAKTORI DRUGOG REDA

EKSTRAVERZIJA
ANKSIOZNOST
TOUGH-MINDEDNESS
NEZAVISNOT
SAMOKONTROLA

Ajzenkova teorija

Sledi Olporta i Katela: crte najpogodnije za

opis linosti
Crte su samo povrinski indikatori nekih
osnovnih dimenzija ponaanja
Faktorska analiza + eksperimentalna
istraivanja
Tumaenje procesa u linosti na osnovu
neurofiziolokih procesa
Nativista: razlike u linosti zbog biolokih
razlika meu ljudima

Ajzenk: 3 bazine dimenzije (crte)

linosti
Tri crte linosti:
1. introverzija-ekstraverzija
2. neuroticizam emocionalna
stabilnost
3. psihoticizam

Ekstraverzija-introverzija (E)
E: otvorenost ponaanja, spremnost na
neposrednu akciju, manja osetljivost,
realistinost, lake socijalno prilagoavanje
I: sklonost ka razmiljanju, povuenost,
zatvorenost, uzdranost u ispoljavanju
emocija, osetljivost na kritiku, rei i slabiji
kontakti sa drugim ljudima, okupiranost
vlastitim mislima i doivljajima

Neuroticizam-emocionalna stabilnost (N)

Emocionalna stabilnost: racionalnost,
uzrdanost, pouzdanost, vrstina, sigurnost,
visok stepen autonomije, energije
Neuroticizam (Emocionalna nestabilnost):
uznemirenost, nepredvidljivost, zabrinutost,
nesigurnost, loe ili slabo integrisana linost,
nizak stepen autonomije, ograniena
interesovanja, slab tonus miida, visoka
sugestibilnost, rigidnost, brzo odustajanje kad
naie prepreka, osedaj manje vrednosti

Emocionalna stabilnost
Drueljubiv
Komunikativan
Predusretljiv
Bezbrian
ivotan
Lakomislen
Vlastoljubiv

smiren
pouzdan
kontrolisan
miroljubiv
misaon
paljiv
pasivan

Ekstravertan

Introvertan

agresivan

dutljiv

razdraljiv
promenljiv

nedrutven
pesimistian

impulsivan, nepromiljen

trezven

optimistian

krut

preosetljiv

anksiozan

neumoran

tmuran

Emocionalna nestabilnost

Psihoticizam (P)
Sastoji se od konstelacije crta koje obuhvataju
agresivnost, egocentrinost, kreativnost,
impulsivnost, nedostatak empatije i
antisocijalno ponaanje.
Sutinski sadraj P dimenzije je nekontrolisana
agresivnost
Antisocijalna linost i Psihopatska linost.

esnaest je previe, tri je premalo: Big

five model
Velikih pet - Karson (1989), Goldberg (1993),
Kosta i Mekre (1985)

1.
2.
3.
4.
5.

EKSTRAVERZIJA
NEUROTICIZAM
OTVORENOST ZA ISKUSTVO
SAVESNOST
SARADLJIVOST (prijateljska nastrojenost)

nisko

visoko

Neuroticizam-Emocionalna stabilnost
zabrinut

miran

emocionalno reaguje

odmeren, ne reaguje emocionalno

ranjiv

vrst, otporan
Ekstraverzija-Introverzija

nean, odan

rezervisan

pridruuje se drugima

usamljenik

priljiv, komunikativan

utljiv
Otvorenost za iskustva-Rigidnost

matovit

vrsto na zemlji

originalan, kreativan

konvencionalan, nekreativan

preferira raznovrsnost

preferira (vie voli) rutinu

Saradljivost, prijateljska naklonjenost-Agresivnost

prihvata, popustljiv

antagonizam

mekog srca, popustljiv,

milostiv

okrutan, nemilosrdan,
tvrdoglav

pouzdanost, sigurnost

sumnjiav, nepoverljiv

nesebian

sebinan

iskren

neiskren
Savesnost-Impulsivnost

spremnost na naporan rad

lenjost

ambiciozan

besciljan

onaj koji istrajava

onaj koji odustaje

 Struktura ovih 5 faktora naena je kod

pripadnika razliitih kultura

Otkud ova univerzalnost ovih 5 dimenzija?

Evoluciona perspektiva: ovih 5 dimenzija
predstavljaju crte linosti koje su najvanije u
socijalnom polju na koje se ljudska jedinka adaptira

Da li su crte dosledne u razliitim situacijama?

Znatno vedi broj situacija uzeti u obzir
Ljudsko ponaanje je rezultat sloene interakcije
izmeu crta linosti i situacija

Crte linosti i situacije?

Crte linosti se vie odraavaju na ponaanje u
bliskim, porodinim, neformalnim, prijateljskim
okolnostima, nego u situacijama formalnim,
koje podrazumevaju mnogo vie drutvenih
pravila ili oekivanja (Buss, 1989).

Uticaj genetike na crte linosti

Sve crte petofaktorskog modela su
heritabilne, odnosno postoji njihova
genetska osnova
Na ponaanje utiu genetski i sredinski
faktori (identini blizanci najsliniji u ranom
detinjstvu)

Ocena petofaktorskog modela:

Empirijski je dobro utemeljen
Ljudi se mogu dobro opisati, uporeivati
prema bazinim crtama linosti, predviati
ljudsko ponaanje
Kritike:
Nije obuhvatan (est ili sedam faktora linosti)
Neki smatraju da nije adekvatan za
razumevanje psihikih procesa koji stoje u
osnovi linosti
Zanemaruju motive, nesvesne procese

Problem s teorijskim okvirom