-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

Nastavni predmet:

TEORIJA SISTEMA

Studijski program:

Inenjerski menadment

Modul:

Raunarstvo

Sistemsko modelovanje
biolokog sistema
(krava)
- domai br. 2-

PREDMETNI NASTAVNIK:
Dr Robert Molnar
3/11 IM-R

STUDENT, Br. indeksa.:

Dejana Luki ,

U Zrenjaninu, januar 2014. god.

0|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

ZADATAK:
Prikazati sistemski model jednog slobodno odabranog biolokog
sistema (iz vebe br.3). Zadatak izraditi u dva dela:
I.

Analitiki deo, koji treba razraditi prema sledeim parametrima:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

II.

Okruenje sistema,
Ulazi izlazi sistema,
Delovi (komponente i elementi podsistema),
Osnovne funkcije i procesi sistema,
Razvojne funkcije i procesi sistema,
Upravljake funkcije i procesi sistema,
Statika struktura sistema,
Dinamika struktura sistema,
Resursi sistema,
Algoritam osnovnog funkcionisanja (ponaanja, opstanka)
sistema,
Algoritam razvoja (dugoronog opstanka) sistema i
Algoritam upravljanja

Sintetski deo (sistemski model)

Postupkom kreativne sinteze prikazati sistemski model slobodno
odabranog biolokog sistema.

NAPOMENA:
Zbog specifinosti ciljeva koji treba da se postignu ovim domaim
zadatkom (globalno razmiljanje, integralni i kreativan pristup u reavanju
problema), materijal se nee izloiti u vidu reenog primera, ve e se u
dodatku objasniti osnovni pojmovi i dati uputstva za izradu.

1|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

I UVOD:
Sistem moemo definisati kao jasno izdvojen skup na odreeni nain
meusobno povezanih elemenata, koji po nekoj zajednikoj odrednici ine
sa svojim okruenjem skladnu celinu, a modelovanje kao proces
apstrakcije putem kojeg se razvija model i priemu se izdvajaju relevantni
objekti relacije a zatim se svakom element i relaciji pridruuju relevantna
obleja, onda za sistemsko modelovanje moemo rei da je to skup
aspekata posmatranja i globalni obeleja kako celine tako i njegovih
delova.
Razlika izmeu analitikog pristupa i sistemskog je to se sistemskim
pristupom problemi reavaju po fazama i taj proces traje dok se ne nae
optimalno reenje, odnosno dok se performanse sistema ne dovedu na
traeni nivo.
Krava je odrasla enka goveda iz roda Bos (divlja goveda). Krave se
uzgajaju u domainstvima i na farmama i spada u vrstu ivotinja koje se
nazivaju preivari. Dananje domae govedo prvobitno je dolo iz Anatolije
i s Bliskog Istoka. Domesticiranje (prelazak iz divlje ivotinju u
pripitomljenu) domaeg goveda poelo je ve u 9. veku pne. Dokazom se
smatra da su od 8.300. pne. stigli zajedno s poljoprivrednicima na Kipar na
kojem do tada nije bilo goveda. Od tada su ljudi uzgojili veliki broj
razliitih vrsta domaih goveda gdje su delimino ukrtali Bos taurus s
drugim vrstama goveda. Domesticirane su i druge vrste goveda, pre
svega u Aziji.
Krava ima svoju viestruku ulogu u domainstvu oveka, od mleka i
njegovih preraevina, mesa, koe pa sve do vune sile koja se koristila
kako u poljoprivredi tako i ire. Pored mesa, mleka i koe, izmet domaih
goveda je vrlo cenjeno prirodno ubrivo u poljoprivredi, a slui i
kao gorivo. Razne vrste su razvijane ciljanim parenjem roditeljskih
ivotinja s odreenim osobinama, kako bi se kod potomaka pojaavale
eljene osobine. Sledila su se dva glavna smera, poveanje koliine mleka
i poveanje koliine i kvalitete mesa. Najvei broj domaih goveda koja se
uzgajaju radi mesa je u Brazilu, oko 200 miliona.
Najvei broj domaih goveda postoji u Indiji, (oko 226 miliona).
U Kini ih je oko 108 miliona, a u SAD-u 96 miliona. Broja krava u Srbiji je
oko 936.000 grla. U trenucima kad itav svet se okree alternativnim
izvorima energije Srbija pokazuje negativan trend iako se u svetu
predstavljamo kao zemlja sa prirodnim bogatstvima.

2|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

3|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistemaNa Slici 1 je prikazana krava.

Slika 1: Krava

Ovaj sistem e mo posmatrati sa vie aspekata i to:

1 sa aspekta biljnog sveta- izvor hrane naeg sistema

2 3

sa aspekta ivotinskog sveta sveta -pripada toj klasifikaciji

sa aspekta odranja procesa reprodukcije-kontinuirani proces

obnove materije
4 sa aspekta zatite ivotne sredine- kao resurs biogoriva

5 sa aspekta oveka uzgaivaa- krave kao domae ivotinje

6
sa aspekta Bioinformatike- je nauka koja se

bavi
bioinformacionim procesima i pojavama u ivim elijama pri
informacionom delovanju svetlosti - elektromagnetnih talasa,
jonizujueg zraenja, bakterija ili virusa, bioloki aktivnih i materija
hemijske prirode.

4|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

1) Okruenje sistema
Okruenje nekog sistema ine svi drugi sistemi van posmatranog, a
koji su u odreenoj interakciji sa njim. Kod veine kompleksnih sistema
postoji problem odreivanja njegovih granica, ime je prisutan i problem
odreivanja njegovog okruenja.
Okruenje nekog sistema je najee promenjivo u vremenu. Isto tako
je zavisno i od aspekata sa kojeg se sistema posmatra.
Okruenje KRAVE je:
OVEK-UZGAJIVA
kao korisnik u ishrani(mleko, meso),
odevanju, obradi zemlje, ali i kao zaseban sistem koji obezbeuje
hranu (seno) naem sistemu
ZAGAIVA-OVEK nemaran pojedinac koji svojim aktima
zagauje okruenje
VETERINAR- ovek koji je doktror za ivotinje

BIOLOG-

ovek koji se bavi naunim prouavanjem ivotinja,

dananji aspekt bitan razvoj potrebnih pasmina sa definisanim
kvalitetima
SUNCE kao direktno okruenje ali i kao indirektno okruenje
preko biljaka utie na na sistem to jest unosi se ili preko
biljaka(direktno) ili preko drugih ivotinja (indirektno).
VAZDUH neophodan za ivot naeg sistema zbog kiseonika ali i
izbacivanje ugljen dioksida, i indirektno azot koji iva bia koriste i
stvaraju proteine

VODA

izvor ivota na planeti zemlji i neophodan za ivot naeg

sistema

ZEMLJA kao direktno okruenje ali i kao indirektno preko kojeg

se biljke hrane a koje se koriste u ishrani naeg sistema

BILJKE - poto je krava biljojed one su izvor hrane naem sistemu

IVOTINJE prisutne kao direktno okruenje naeg sistema bez

bitnijeg uticaja na na sistem

BAKTERIJE

- od bakterija u zemlji koje imaju ulogu otputanja azota i

ugljen dioksida nazad u okruenje, do onih koje mogu inficirati na sistem i
biti koban po ivot istog

KLANICA- mesto dalje prerade naeg sistema u ishrani oveka

STONA PIJACA - mesto razmene i trgovine sa naim sistemom
OTKUPNA STANICA MLEKA - stanica za otkup mleka

od

uzgajivaa

5|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema

MLEKARA

-fabrika za preradu mleka koje i njenih derivata koji se

koriste u ishrani oveka

Na Slici 2 se pored okruenja samog sistema vide se i bitnije relacije u

okruenju naeg sistema koje mogu biti jednostrane ili dvostrane. Relacije
pokazuju indirekntu vezu sa naim sistemom to postavlja pitanje
zavisnosti naeg sistema od tih veza kao i kvaliteta istih. Isprepletanost tih
veza pokazuje samo komplikovanost njihovog definisanja ali i veliku
meuzavisnost koja uslovljava sa puno faktora koji mogu direktno ili
indirektno uticati na njih a samim tim i na stabilnost naeg sistema
Na Slici 2 je grafiki prikaz okruenja KRAVA

Slika 2: Grafiki prikaz okruenja KRAVA

6|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

2) Ulazi - izlazi sistema

Interakcija sistema i okruenja otvaruju se posredstvom odreenih
kanala, medijuma. U optem sluaju, relacije sistema okruenja mogu
biti razliite prirode to jest mogu biti sledei :
Materijalni
Energetski
Informacioni
Fiziki
Hemijski i dr.
Slino kao i kod okruenja i ulaz/izlaz sistema zavise od vremena i aspekta
posmatranja

2.1) Ulazi sistema

KISEONIK
INFORMACIJA
VODA
BILJKE
HRANA OD OVEKA
SUNEVA SVETLOST
SUNEVA TOPLOTA
BAKTERIJE

2.2) Izlazi sistema

UGLENJ-DIOKSID
INFORMACIJA
MLEKO
IZMET
NESVARENA HRANA
DELOVI PAPAKA,KOE I ROGOVA
GASOVI
BAKTERIJE

7|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

Na Slici 3 je grafiki prikazan Ulaz/Izlaz KRAVA

Slika 3: Grafiki prikaz Ulaz/Izlaz KRAVA

8|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

3) Delovi sistema
Delovima sistema se naziva sve ono to se nalazi unutar granica
sistema i uestvuje u njegovoj izgradnji. Delovi ssitema takoe imaju
svoja obeleja, kao i celina. Oni imaju svoje ulaze i izlaze, preko njih se
ostvaruju interakcije sa okruenjem (samo sa nekim od njih) i oni
ispoljavalju odreena ponaanja.
Delovi sistema se nazivaju:
Podsistemi (izgrauju celinu/sistem),
Elementi (izgrauju podsistem) i
Komponente (izgrauju elemente)
Na bioloki sistem sastoji se od sledeih delova:

Podsistem skelet ine sledei elementi:

kosti- odrava ceo sistem

tetive - veza izmeu miia
miii pokretaka masa sistema
koa titi sistem od spoljnih uticaja

Podsistem unutranjih organa ine sledei elementi:

Respiratorni -za unos kiseonika a izbacovanje ugljen dioksida

Digestivni - skupo organa za varenje (crevni)
Krvni- za prenos krvi do svih delova sistema zbog hrane i kiseonika
Endokrini- kontrolni sistem lezda sa unutranjim luenjem
Urinarni-za regulaciju zapremine i sastava telesne tenosti
Reproduktivni- sluze za produenje vrste

Podsistem ulnih organa ine sledei elementi:

primarne ulne elije slue za primanje i prenoenje nadraaja

sekundarne ulne elije slue samo za primanje nadraaja
slobodni nervni zavreci elije koje lee unutar tela

Nervni podsistem ine sledei elementi:

centralni nervni sistem-nervni centri

perifreni nervni sistem- putevi izmeu ula i nervi centralnog
nervnog sistema

9|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

Na Slici 4 je grafiki prikazan delova sistema KRAVA

Slika 4: Grafiki prikaz delova sistema KRAVA

10 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

4) Osnovne funkcije i procesi sistema

Osnovni procesima se postie neposredni materijalni ishod i
rezultat funkcionisanja sistema. Osnovni procesi se mogu ralaniti na
prirodne i vetake , a vetaki procesi se dele na glavne i pratee
procese (podprocese).
Za dati bioloke sistem podeliemo funkcije na:
Glavne funkcije
Podfunkcije
Glavne procese
Podprocese

Glavna funkicja:

Razmena materije -razmena materije sa okruenjem i unutar

sistema
Razmena energije - razmena u razliitim oblicima sa moguim
tranformacijama
Razmena informacije - razmena informacije sa okruenjem i unutar
sistema
Samoreprodukcija - obnavljanje uginulih elija

Podfunkcija:

regulie se ivotinskim nagonom (genetskim kodom)

Glavni proces:

Preivanje hrane - preiva hranu i na taj nain i odrava tenost u

sistemu
Razgradnja hranjivih materija - razlae na hranjive materije koje
kasnije apsorbuje

Podproces:

Unos kiseonika u sistem

Unos vode u sistem
Unos hrane(biljke i od oveka) u sistem

11 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistemaNa Slici 5 je grafiki prikazani osnovnih procesa KRAVA

Slika 5: Grafiki prikaz osnovnih procesa KRAVA

12 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

5) Razvojne funkcije i procesi sistema

Razvojne funkcije se realizuju razvojnim procesimaiji je zadatak da
transformiu sistem injegove procese iz jednog u drugo stanje
razvijenosti. U optem sluaju sistem moe razvijati svoj:
- Izlaz
- Elemente
- Strukturu
- Ponaanje
Za dati bioloki sistem podeliemo procese na:
Glavna funkcija
Podfunkcija
Glavni process
Podproces

Glavna funkcija:

Razvoj ponaanja - ovaj faktor je definisan ivotinskim nagonom

Razvoj elemenata -kvantitativni i kvalitativni razvoj
Razvoj strukture - kvantitativno uveanje

Podfunkcija:

regulie se ivotinjskim nagonom (genetskim kodom)

Glavni process

Adaptacija na uslove u okruenju u zavisnstiod okruenja

Parenje ouvanje vrste

Podproces

Potraga za hranom promena panjaka

Odranje u oporu krave su poznate kao drutvene ivotinje

13 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistemaNa Slici 6 je grafiki prikazani razvojne funkcije KRAVA

Slika 6: Grafiki prikaz razvojnih funkcija KRAVA

14 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

6) Upravljake funkcije i procesi sistema

Upravljake funkcije se realizuju upravljakim procesima koji
obezbeuju upravljanje sistemima, tj. Pokreu, kontroliu I usmravaju
osnovne I razvojne proecese kako bi oni mogli da realizuju svoje
funkcije. U optem sluaju upravljake funkcije se realizuju
posredstvom sledea 3 upravljaka procesa :
-

Usmeravanje
Organizovanje
Regulacija/rukovoenje

Glavne funkcije:

Regulacija
Regulacija
Regulacija
Regulacija
Regulacija
Regulacija
Regulacija

razmene materije regulie se ivotinskim nagonom

razmene energije regulie se ivotinskim nagonom
razmene informacije regulie se ivotinskim nagonom
samoreprodukcije regulie se ivotinskim nagonom
razvoja ponaanja regulie se ivotinskim nagonom
razvoja elemenata regulie se ivotinskim nagonom
razvoja strukture regulie se ivotinskim nagonom

Podfunkcije:
regulie se ivotinskim nagonom (genetskim kodom)
Glavni procesi:
Regulacija preivanja hrane
Regulacija razgradnje hranjivih materija
Regulacija adaptacije na uslove u okruenju
Regulacija parenja
Podprocesi:
Regulacija
Regualcija
Regulacija
Regulacija
Regualcija

unosa kiseonika u sistem

unosa vode u sistem
unosa hrane(biljke i od oveka) u sistem
potrage za hranom
odranja u oporu

15 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistemaNa Slici 7 je grafiki prikazani upravljake funkcije KRAVA

Slika 7: Grafiki prikaz upravljakih procesa KRAVA

16 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

7) Statika struktura sistema

Kod definisanja statike strukture sistema trai se odgovor na
pitanje da li postoje veze izmeu posmatranih elemenata sistema, bez
ulaenja u njihove karakteristike.
U sluaju naeg biolokog sistema statike relacije prikazane su grafiki na
Slici 8.

Slika8: Grafiki prikaz statikih struktura KRAVA

17 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

8)Dinamika struktura sistema

Kod dinamike strukture ispituje je se dinamika odnosa meu delovima
sistema. Ovi odnosi su uzrono-posledini i prikazuju se strelicama.
Dinamike odnose meu elementima moemo kvalitativno razvrstati na:
energetske, materijalne, informacione, finansiske, i ostale (fizike,
hemiske,). Relacije u dinamikoj strukturi se opisuju koliinski i
vremenski.

U sluaju naeg biolokog sistema dinamike relacije prikazane su grafiki

na Slici 9.
Slika 9: Grafiki prikaz dinamikih struktura KRAVA

18 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

9)Resursi sistema
Resursi ili pokretake sile su osnovni inioci funkcionisanja dinamikih
sistema. Preduslov su za pokretanje i izvoenje svih vrsta procesa u
sistemu, kao i za kretanje i ponaanje elemenata, podsistema i sistema
kao celine. U sloenim su interakcijama sa delovima sistema, ali i
meusobno. Pri tome se oni troe i prenose svoje vrednosti na izlaze iz
sistema, i to na jedan njihov deo ili u potpunosti.
Resursi naeg sistema su:

Sunce- izvor ivota na zemlji

Voda - izvor ivota na zemlji
Vazduh- izvor ivota na zemlji
Biljke - hrana kao pokreta naeg sistema
ovek -zbog aspekta posmatranja krave kao domae ivotinje
Bioresursi- mogu se pretstaviti kao elijske organele sa
citoplazmom koje nazivaju prenosne memorijske jedinice po
principu "pii-brii" dok RAM memorija se nalazi na nivo
elijske membrane.

Na Slici 10 je grafiki prikazani resursi KRAVA

Slika 10: Grafiki prikaz resursa KRAVA

19 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

10)Algoritam
sistema

osnovnog

funkcionisanja

Algoritmom osnovnog funkcionisanja samo grafiki prikazujemo osnovne

procese koji su definisani u prethodnim takama (taka 4). Ovakvim vidom
dopunjujemo preanje izlaganje time to dodajemo uslove ispunjavanja
osnovnih procesa radi boljeg razumevanja funkcionisanja samog sistema.Na Slici

11 je pokazan algoritam osnovnog funkcionisanja naeg sistema KRAVA

Slika 11: Grafiki prikaz algoritma osnovnog funkcionisanja KRAVA

20 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

11)Algoritam
sistema

razvojnog

funkcionisanja

Algoritmom razvojnog funkcionisanja samo grafiki prikazujemo

razvojne funkcije i procese koji su definisani u prethodnim takama (taka
5). Ovakvim vidom dopunjujemo preanje izlaganje time to dodajemo
uslove ispunjavanja upravljakih procesa radi boljeg razumevanja
funkcionisanja samog sistema.Na Slici 12 je pokazan algoritam
upravljakog funkcionisanja naeg sistema KRAVA

Slika 12: Grafiki prikaz algoritma upravljakog funkcionisanja KRAVA

21 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

12)Algoritam
sistema

upravljakih

funkcionisanja

Algoritmom upravljakog funkcionisanja samo grafiki prikazujemo

osnovne procese koji su definisani u prethodnim takama (taka 6).
Ovakvim vidom dopunjujemo preanje izlaganje time to dodajemo uslove
ispunjavanja upravljakih procesa radi boljeg razumevanja funkcionisanja
samog sistema.Na Slici 13 je pokazan algoritam upravljakog

funkcionisanja naeg sistema KRAVA

Slika 13: Grafiki prikaz algoritma upravljakog funkcionisanja KRAVA

22 |

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

SINTETSKI MODEL
Sintetski deo predstavlja kreativnu sintezu naeg biolokog sistema
u kojem se mogu videti implementacije svih njenih inilaca kao relacija.
Realacija koju emo izdvojiti i koja je oznaena debelom crnom linijom
jeste relacija izmeu sistema i ekosistema. Ako bi pokuali da odredimo
cilj naeg sistema morali bi da imamo vie znanja nego sada jer taj deo je
za
nas
nepoznanica
koju
moemo
samo
teoretski
da
pretpostavljamo.Glavni razlog to ne moemo da dokuimo cilj biolokog
sistema je to nismo tvorac nego deo itavog ekosistema.Ono to nam je
poznato je da postoji kruenje materije koje je neosporno i koje je
zanimljivo naunicima. U kruenju materije prisutan je kiseonik, ugljen
dioksid, azot, bakterije. Osnova ovakog kruenja je znanje da se svaki ivi
organizam sastoji od elija koje se sastoje od ugljenih hidrata, masti,
proteina, zajedniko za sve je ugljenik.

23 |

23 | S t r a n a

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

1|

-Sistemsko modelovanje biolokog sistema-

24 | S t r a n a