INTERNACIONALNI UNIVERZITET U

NOVOMPAZARU
DEPARTMAN ZA PEDAGOKO-PSIHOLOKE NAUKE

REFORMA OBRAZOVANJA U PROCESU TRANICIJE

NACRT RADA

Novi Pazar, 2016. godine

1.0. Uvod

Obrazovanje kao najorganizovaniji nosilac sistema znanja, vrednosti i kulture

jednog drutva, kao najmasovniji kanal socijalne pokretljivosti i socijalne promocije, prati i deli
sudbinu drutva, u ovom sluaju postsocijalisti- kog drutva. Srbija je poslednjih dvadeset
godina prolazila kroz proces vertikalnih i horizontalnih drutvenih promena, koje se prepoznaju
kao proces tranzicije. Proces prelaska iz autoritarno u demokratsko drutvo, iz zatvorene u
otvorenu zajednicu odrivog sistema, za srpsko drutvo nije jednosmeran, a prate ga faze
strukturalnog lutanja, stranputice i preispitivanja. Svakako da je obrazovanje, kao vaan drutveni
podsistem onaj socijalni filter, koji, nakon svih turbulencija, moe usmeriti drutvo ka stabilnom
sistemu vrednosti.

2.0. Pojmovno odreenje reforme obrazovanja u procesu tranzicije

Najvei broj drutava u tranziciji uzima u obzir da su osnov za harmonizaciju

sistema obrazovanja u Evropi, u koju se svi ele ukljuiti, optekulturne vrednosti, liberalna
ideologija i priznavanje svih prava oveku, pa u tom smislu i prava na obrazovanja, za sve,
odnosno prava naobavezno i besplatno obrazovanje, kao neosporne komponente, demokratskog
ustrojstva. Polazi se i od toga da se obrazovanje u Evropi razmatra kao istinska vrednost
savremene svetske pa u tom okviru i evropske kulture. Takva orijentacija iskazuje se, pre svega, u
odnosu prema oveku kao slobodnoj i stvaralakoj linosti koja sebe ostvaruje u toku celog
ivota. To istovremeno znai da ljudski faktor ima neprocenjiv uticaj na socijalno-ekonomski i
socijalno-kulturni razvoj drutva, to je u prilinoj meri opredeljeno organizacijom i kvalitetom u
sferi obrazovnih usluga.

3.1.

Problem i predmet istraivanja

Veina zemalja u tranziciji u svojim strategijama razvoja obrazovanja nastoji da

sledi preporuke specijalista Svetske banke, koji ukazuju na pet osnovnih problema
sistema obrazovanja u drutvima u tranziciji:
1

preorjentacija postojeeg sistema obrazovanja na potrebe trine ekonomije i otvorenog

drutva,
potreba suoavanja sa siromatvom putem pravinosti sistema obrazovanja u
dravama u tranziciji,
finansiranje stabilnog, kvalitetnog i na zakonu utemeljenog sistema obrazovanja,
efikasnije iskoriavanje svih neophodnih resursa i,
neophodnost preispitivanja upravljanja obrazovnim sistemom i trokovima za
obrazovanje.

3.2.

Cilj i zadaci istraivanja

Da bismo ostvarili definisani cilj istraivanja, potrebno je realizovati

odreene istraivake zadatke. Nastavnik je nesumnjiva pedagoka veliina sa izuzetnom
vaspitnom teinom. Postavlja se zato, opravdano, pitanje:
1.

Ispitati potpunu dostupnost kvalitetnog obrazovanja svim graanima,

2.

Utvrditi poveanje kvalitetnog obrazovanja, u saglasnosti sa, svetskim standardima,

3.

Provjeriti unapreivanje upravljanja obrazovanjem u cilju povienja njegove efikasnosti i

mobilnosti.

4.

Utvrditi uslove i kvalitet obrazovanja odraslih

5.

Utvrditi nove oblike i sadraje obrazovanja odraslih (meukulturni dijalog i prava oveka,
zatita ivotne sredine, sredstva informisanja i nove informacione tehnologije) i dr.

3.3.

Nauno-istraivake hipoteze

Nakon definisanja problema i predmeta istraivanja, prouavanje strune

i naune literature mogue je postaviti optu hipotezu istraivanja koja glasi-

U svim reformskim pristupima obrazovanju u dravama u tranziciji, i pored razliitih rezultata

koji su ostvareni, zajedniko je bilo nastojanje da se raskine sa ideolokim i administrativnim
zamkama i ogranienjima, da se obrazovanje trajnije ugradi u drutvene i privredne tokove, i
doprinese lakem i bezbolnijem ukljuivanju u evropsko i svetsko drutveno-ekonomsko i
obrazovno prostranstvo.
Kako bismo doli do valjanih podataka u istraivanju, a na osnovu
postavljene opte hipoteze istraivanja i moemo rei da se opta hipoteza
razvija u vei ili manji broj posebnih hipoteza:
Zmejev smatra da je obrazovanje odraslih u Rusiji, kao i drugim zemljama, kljuna
karika razvitka celog obrazovanja. Da bi to zaista postalo, neophodno je ispuniti nekoliko
preduslova:
1)

ostvariti dravno-drutveni karakter obrazovanja odraslih na naunim osnovama,

2)

tesno povezati obrazovanje odraslih sa drugim podsistemima permanentnog obrazovanja,

3)

utemeljiti aktivnost na obrazovanju odraslih na naunim osnovama (andragogiji),

4)

razviti raznovrsno trite obrazovnih usluga,

5)

razviti i povezati razliite oblike upravljanja u obrazovanju odraslih (zakonodavne,

administrativne, edukoloke i ekonomske), i

6)

obezbediti specijalno pripremljene kadrove za rad u podruju obrazovanja odraslih, kao to

su: predavai, tutori, konsultanti i struni kadar za izradu nastavnih programa i administrativno
osoblje.

3.4.

Varijable istraivanja

U ovom istraivanju definisaemo nezavisne i zavisne varijable

1. Nezavisne varijable ovog istraivanja-afirmisati strategiju povienja gipkosti",
kao mogunost za poveanje zaposlenosti i ispunjavanje potrebnih radnih zadataka.
2. Zavisne varijable ovog istraivanja su prevazii u profesionalnom obrazovanju
obnavljanje znanja, odnosno afirmisati njegovu organizaciju i primenu.

UPITNIK

1.

Da li je socijalna kompetencija, odnosno sposobnost da se preuzme odgovornost, zajedniki

iznae reenje i uestvuje u njegovoj uspenoj realizaciji; tolerancija prema razliitim
etnokulturama i religioznim uverenjima i spremnost da se usaglase lini interesi sa
potrebama uih i irih socijalnih grupa i zajednica
a)Da

2.

b) Djelimino

c) Ne

Da li se komunikativna kompetencija iskazuje kroz ovladavanje tehnologijom usmenog i

pismenog optenja na razliitim jezicima, odnosno kroz kompjutersku i internetsku
pismenost
a)Da

3.

b) Djelimino

c) Ne

Da li se specijalna kompetencija izraava kroz pripremljenost za samostalno ispunjavanje

profesionalnih aktivnosti i zadataka, i osposobljenost za ocenu rezultata svoga rada
a)Da

4.

b) Djelimino

c) Ne

obrazovnu dimenziju, koja se iskazuje kroz sposobnost individue da se ukljui u nove

obrazovne aktivnosti, odnosno u njenoj osposobljenosti za samoobrazovanje..

a)Da

b) Djelimino

c) Ne

4.0 Zakljuak
Pitanje uloge i moi obrazovanja u postsocijalistikim zemljama u drutvenoj
defirencijaciji je upravno srazmerno zaivljavanju realnih eko-kultura polisa. Postsocijalistike

zemlje se, manje ili vie, suoavaju sa brojnim izazovima i kriznim situacijama u mnogim
oblastima drutvenog ivota, na putu prestuktuiranja. Srbija se u periodu tranzicije, suoava sa
brojnim protivurenostima i ogranienjima kao i novim zahtevima u oblasti obrazovanja i
prilagoavanja strukture radne snage novim drutvenim okolnostima.

5.0 Literatura
1. Alibabi, S, Teorija organizacije obrazovartja odraslih, Institut za pedagogiju i
andragogiju, Beograd, 2002 god.
2. Andevski, M., Nastava bez pouavanja, Inovacije u nastavi, asopis za savremenu
nastavu, br. 3. 2008 god.
3. Andevski, M. Pedagoki etos konstruktivistiki orijentisanog uitelja, Zbornik radova sa
Meunarodne naune konferencije, Obrazovanje uitelja nekada i danas,(Teacher
training than and now), Univerzitet u Novom Sadu, Subotica. 2008 god.
4. Blekburn, S., Oksfordski filozifski renik, Svetovi, Novi Sad, 1999 god.
5. Bratani, M. Susreti u nastavi, Zagreb, kolska knjiga. 1997 god.
6. Bourdieu, P., Acts of Resistance: Against the Tyranny of the Market. The New Press.
New York, 1998.
7. Centre for educational research and innovation,: Personalising education, OECD. 2005.
8. Castells, M.,: The Rise of the Networked Society. Oxford: Blackwell.1996.
9. Cogburn, D. L.: Globalization, knowledge, education and training in the global world:
Conference paper for the InfoEthics 98. UNESCO. 1988.
10. Graorac, I. Obrazovanje vaspitaa susret na putu koji bira namernika, Naa kola, 1-2,
Banja Luka; Habermas, J.

Wahrheit und Rechtfertigung. Philosophische Aufstze.

Frankfurt a.M. 1999.

11. Giddens, A.,: The Consequences of Modernity. Stanford: Stanford University Press.
1990.
12. Elvin, L., The Educational Systems in the European Community: A Guide, The NFER
Nelson Publishing Company, Brussels.