SADRAJ:

MOBING STVARNOST ILI ILUZIJA ................................................................................. 2

UVOD ........................................................................................................................................ 2
Definicija mobinga ................................................................................................................... 2
Epidemiologija .......................................................................................................................... 2
I Mobing u svetu ................................................................................................................. 2
II Mobing u Srbiji .............................................................................................................. 3
Etiologija nastanka mobinga ................................................................................................... 3
Uloge u mobing situaciji........................................................................................................... 3
MOBERI ................................................................................................................................ 3
RTVE MOBINGA POTENJACI................................................................................. 4
Vrste mobinga ........................................................................................................................... 4
I Vertikalni mobing ............................................................................................................ 4
II Horizontalni mobing ...................................................................................................... 4
Aktivnosti mobinga ................................................................................................................. 5
Faze mobinga ............................................................................................................................ 6
Reakcija rtve na mobing ........................................................................................................ 6
Uticaj mobinga na zdravlje rtava ...................................................................................... 7
Posledice mobinga na radno mesto ......................................................................................... 7
Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju ........................................................................... 8
Mere spreavanja mobinga ..................................................................................................... 8
Pravila ponaanja sa rtvama mobinga .................................................................................... 8
Zakonska regulativa mobinga ................................................................................................. 9
Zakljuak ...................................................................................................................................... 9

MOBING STVARNOST ILI ILUZIJA

UVOD
Mobing je iroko rasprostranjena i narastajua pojava sa pogubnim posledicama po zdravlje pojdinca i njegovo
socijalno okruenje i predstavlja jedan od najteih negativnih oblika radnog tresa. Obuhvata kompleks pojava
koje poinju maltretiranjem ili psiholokim terorom u komunikaciji na radnom mestu sa posledinim
poremeajem u meuljudskim odnosima kako na radnom mestu tako i sa irenjem uticaja na porodicu i iru
socijalnu zajednicu.
MOBBING j re engleskog porekla sastavljena od glagola:
1) to mob nasrnuti na masu, buno navaliti
2) bully siledija,nasilnik, zlostavljati, kinjiti
3) bulling maltrtiranje uenika od trane uenika ili nastavnika
Mobing u osnovi znai prisilno, vulgarno, manirom oloa nekoga psihiki dokrajiti, drutveno degradirati i
iskljuiti iz drutvenog ivota. U naem jeziku nema adekvatnog termina za ovako iroki opseg znaenja i zato
se koristi kao neprevedena re ili termin: moralno zlostavljanje, psiholoko maltrtiranje, psihoteror,
zlostavljanje na radu ili u vezi sa radom.

Definicija mobinga
Oblik ponaanja na radnom mestu kojim jedna osoba ili vie njih periodino (najmanje jednom sedmino
tokom 6 meseci) ili permanentno, psihiki (moralno) zlostavlja i poniava drugu osobu sa ciljem ugroavanja
njenog ugleda, asti, ljudskog dostojanstva i integriteta sve do eliminacije s radnog mesta.
Po strukturi predstavlja nasrtaj na slobodu i intgritet linosti, ast i ugled, tako da se u mobingu kre osnovna
ljudska i graanska prava.

Epidemiologija
I Mobing u svetu
U SAD, 1 od 4 radnika je izvrgnut mobingu dok je u Velikoj Britaniji taj odnos 1 od 8 radnika. U Evropskj
uniji, od 21.500 ispitanih radnika, 9% j bilo izloeno mobingu.
Rezultati istraivanja pokazuju razlike u procentima izmeu zemalja lanica EU: Finska 15%, Velika Britanija
14%, vedska 12%, Belgija 11%, Francuska i Irska 10%, Danska 8%, Nemaka 7%, panija i Grka 5%,
Italija i Portugal 4%. Ove pocentualne razlike izmeu zemalaja lanica EU, objanjavaju se kulturolokim
razlikama u toleranciji na psiholoko maltretiranje ali i informisanou radnika.
U zemljama u okruenju,procentualni udeo mobiranih je znatno manji: Bugarska 6,5%, Maarska 3%,
Rumunija 9%, Slovenija 7,1%.
Prema uestalosti, mobing se najee dogaa u dravnoj upravi i odbrani (14%), kolstvu, zdravstvu,
hotelijerstvu (12%), trgovina (9%), rudarstvo i preraivai (6%), finansijsko posredovanje i graevinarstvo
(5%).

II Mobing u Srbiji
Istraivanje sprovedeno na jednom od sajtova za zapoljavanje, pokazalo je da je od 2.810 ispitanika, 12% bilo
rtve mobinga, dok je 60% posetilaca tog sajta smatralo da je mobing veoma prisutan.
Zajednika karakteristika svih istraivanja je da je mobing podjadnako zastupljen kod osoba oba pola u svim
delatnostima.
Mobing u zdravstvu
Hrvatski asopis 24 Metro objaio je podatke istraivanja mobinga u zdravstvu. Medicinske setre i tehniari
alili su se na problem potcenjivanja (39,4%), vikanja (37,9%), vreanja (31%) i ignorisanja (28%).

Etiologija nastanka mobinga

1)
2)
3)
4)
5)
6)

nedovoljno transparentna atmosfera

nedovoljno interno informisanje
loe ponaanje rukovodilaca
neadekvatno upravljanje ljudskim resursima i loi meuljudski odnosi
nedovoljno razgraniene nadlanosti i podela zadataka
potiskivaje svaa i konfilkata

Uloge u mobing situaciji

MOBERI
1)
2)
3)
4)

osobe nezadovoljne svojim sposobnostima i karijerom

nedovoljno struni i kompetentni
mobingom prikrivaju nemo u nekoj drugoj sferi ivota (brak, porodic i sl)
u ranim godinama ivota imali puno frustracija i nikad nisu nauil da vole, daju, primaju, oseaju
empatiju ka drugim ljudima
5) oseaju se podreeno i nemono
6) psihopate ili sociopate
Mober je ovek koji ima veliki strah. On je nesiguran, ima slabu linost i drugi ljudi i mo su mu potrebni da bi
sebi dao na znaaju.

RTVE MOBINGA POTENJACI

1)
2)
3)
4)
5)
6)

kreativni, sposobni i struni ljudi

mirni, povueni (nisu skloni raspravama)
uoavaju probleme i glasno upozoravaju na njih
ljudi na poetku radnog odnosa, puni entuzijazma, ija je karijera u usponu
sredoveni ljudi i ljudi pred penzijom
bolesni, invalidi i pripadnici manjinskih grupa

Jednom reju, idealne rtve mobinga su odgovorne, motivisane, savesne, jedinke osetljive na priznanje i kritiku
sa visokim oseajem za socijalnu pravdu.

Vrste mobinga
I Vertikalni mobing
Terorisanje u smeru nadreeni ka podreenom (jednom radniku ili grupi radnika, to se naziva i BOSSING),
kao ei oblik ali i u obratnom smeru.
Kao podvrsta vertikalnog mobinga u novije vreme veoma esto se pominje i STRATEKI mobing, koji je
prisutan u velikom procentu na naim prostorima u mnogim preduzeima nakon privatizacije a vezuje se za
politiku vlasnika firme ili upravljakih struktura firme a sastoji se u potrebi smanjenja broja zaposlenih, koji se
najee javno ne istie a sprovodi se organizovanim mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti
firmu ne traei za sebe otpremninu ili bilo koju drugu pogodnost. Cilj je istovremeno unitenje psiholokog i
profesionalnog integriteta zaposlenog koji je do te mere degradiran da nema anse za drugo zaposlenje. Do jue
nepoznat na ovim prostorima, strateki mobing postaje sve uestalija pojava u firmama koje su privatizovane sa
ciljem da se sasvim promeni njihova delatnost ili namena odnosno da se prodaju treim licima za mala sredstva.
Takoe u poslednjih desetak godina veoma je uestala pojava tzv. POLITIKOG mobinga koji se prezentuje
jednom vrstom netrpeljivosti prema zapoljenima za koje se smatra da podravaju prethodnu vlast.

II Horizontalni mobing
Javlja se meu zaposlenima koji su na istom organizacionom nivou. elja za brom i uspenijom karijerom,
ljubomora i zavist prema uspehu kolega dovodi do ove vrste mobinga.
Istraivanja su pokazala da postoji mala procentualna razilka uestalosti vertikalnog u odnosu na horizontalni
mobing (55% vertikalni u odnosu na 45% horizontalni).

Aktivnosti mobinga
Aktivator mobinga je najee konflikt u najirem smislu rei koji se dogodio ili je trajno prisutan u glavi
mobera. U osnovi mobinga je strah ili oseaj ugroenosti koju mober osea u odnosu na rtvu
U cilju potpunog psiholokog ponienja i unitenja rtve, mober i njegovi pomagai koji su produena ruka
mobera, preduzimaju sledee aktivnost:
Ogovaranje i ismejavanje,
irenje traeva, kleveta i uvreda u pokuaju sramoenja rtve a predmet traeva su sve sfere njenog ivota,
Neargumentovana kritika na rad ili loija ocena rada,
Pojaana kontrola rtvine prisutnosti na poslu, vie nego je uobiajeno ili nekonstatovanje njenog prisustva,
rtvi se uskrauje pravo da kae svoje miljenje, stalno je prekidaju u govoru ili ignoriu kao da ne postoji.
Skrivanje vanih informacija od rtve i naglo prekidanje razgovora kada ona ulazi u prostoriju.
Dobijanje besmislenih radnih zadataka koji su ispod profesionalnog nivoa rtve i/ili pretrpavanje poslovima
(sy Pepeljuge).
Nezadavanje nikakvih poslova (sy Praznog stola).
Stalno kritikovanje rada rtve i obezvreivanje njenih rezultata.
Komuniciranje sa rtvom, povienim tonom i vikom.
Optuivanje za propuste koji se nisu dogodili ili koji su nameteni.
Iskljuivanje rtve iz drutvenog ivota i rituala zajednice.
Ugroavanje pauza i odmora, neodobravanje godinjih odmora i slobodnih dana,
Zadavanje zadataka koji naruavaju zdravlje ili zadataka koji pogoravaju zdravlje (koje je ve narueno),
Pretnje fizikim nasrtajem i/ili fiziki nasrtaj,
Verbalni seksualni napad i ucene,
Seksualni nasrtaj...
Repertoar postupaka u mobingu je irok ali se u osnovi moe klasifikovati u 5 grupa:
1) napad na moguost adekvatnog komuniciranja rtva se prekida u razgovoru, prekidaju se verbalni i
neverbalni kontakti sa rtvom .....
2) napad na socijalne odnose svi se ponaaju kao da rtva ne postoji, premeta se u prostoriju daleko od
kolega ili rukovodilaca, ne poziva se na zajednike sastanke i neformalna druenja van radnog
okruenja
3) napad na linu reputaciju ire se neosnovane prie o rtvi i njenom privatnom ivotu, prisutno je
ogovaranje i ismevanje same rtve i njenih postupaka
4) napad na kvalitet profesionalnog rada prisutne su neosnovane kritike i prigovori, preterana
kontrola, ne davanje radnih zadataka, oduzimanje sredstava za rad, zadavanje zadataka neprilagoenih
kvalifikaciji, zatrpavanje zadacima sa kratkim rokovima, stalno menjanje radnih obaveza
5) napad na zdravlje prisiljavanje obavljanja radnih zadataka koji direktno naruavaju njeno zdravlje.
Nedavanje slobodnih dana i godinjeg odmora. Prigovaranje pri korienju bolovanja. Pretnje fizikim
napadima ili sexualno zlostavljanje.
Proseno vreme trajanja mobinga pre bilo kakve reakije rtve je oko 15 meseci.

Faze mobinga
Mobing protie kroz nekoliko faza, koje se iz prektinih razloga mogu svrstati u 5 faza:
I faza odabiranja rtve
II faza ciljanog mobinga potisnuta agresija mobera eskalira u psihotror (rtva gubi sigurnost i osea se
manje vrednom). Javlja se nesanica i nono preivljavanje ve vienog.
III faza deurnog krivca (rtvenog jarca) rtva postaje deurni krivac za sve propuste u kolektivu
IV faza borbe za opstanak preoptereenje i izgaranje na poslu dovodi do hroniog umora, psihosomatskih i
depresivnih poremeaja
V faza razvijenog mobinga (faza oboljevanja i naputanja posla) stanje pogorang psihikog i fizikog
stanja rtve usled dugotrajnog terora. rtva oboleva od hroninih bolesti, eli da se rei posla a ne retko i ivota

Reakcija rtve na mobing

1) neverica da se tako neto uopte dogaa
2) preispitivanje, traenje krivice u sebi,lino obezvreivanje - ovo je samo jedan od simptoma prave
depresije koja je esto jedna od posledica mobbinga. rtva je preplavljena mislima: Nisam u
mogunosti da se prilagodim, Ne mogu reiti problem jer sam nesposoban, nita ne vredim
3) samookrivljavanje, lino obezvreivanje - Uobiajene misli koje se javljaju u tom periodu su: Da li
sam ja odgovorna za nastalu situaciju,Gde sam pogreio, Ne razumem ta se to dogadja, a
karakteristini su oseaji zbunjenosti
4) usamljenost,izbegavanje kontakata, samoizolacija - rtva se osea usamljenom,odbaenom i esto se
stidi zbog svega to se dogadja.Boji se da joj drugi nee verovati, pa zato ne govori o svom problemu ni
u porodici ni sa prijateljima. Ponekad, ako iznese svoj problem nailazi na osudu kako u porodici tako i u
okruenju uz komentar sama si to trala. Ta pojava se zove DVOSTRUKI MOBBING. Uobiajena
misao koja se javlja u tom periodu je Drugima se to ne moe dogoditi, a karakteristini su oseaji
anksioznost i depresija.
5) zdravstvene smetnje

Uticaj mobinga na zdravlje rtava

Mobing prvo utie na psihiko stanje i ponaanje rtve a zbog dugotrajne izloenosti mobingu kod rtava se
pojavljuje akutna stresna reakcija koja moe dovesti do post traumatskog stresnog sindroma (PTSD).
Stresna reakcija je normalna fizioloka reakcija koju su nam ostavili davnanji preci i koja nam u normalnim
uslovima omoguava preivljavanje. To je odgovor organizma na zahteve ili situacije koji se pred njega
postavljaju. Meutim, kada stresogeni uslovi dugo traju ili kada ne moemo da odreagujemo u pravom
trenutku, energija koja se stvori u naem organizmu umesto da se potroi miinim radom (jer je ovekov
organizam u stresnoj situaciji pripremljen i osposobljen za beg, odnosno naputanje te situacije), skladiti se u
organizmu, posebno u arterijama i tako postaje izvor zdravstvenih problema i bolesti. Zbog toga dolazi do
somatskih i psihosomatskih tegoba koje su posledica doivljenog stresa zbog psihoterora i moralnog nasilja na
radnom mestu.
Sve zdravstvene smetnje i simptome rtava mobinga delimo u 3 kategorije:
I Promene u psihikoj i emocionalnoj sferi (emotivna raznina,apatija, depresija, anxioznost, krize plaa,
depersonalizacija, napadi panike, socijalna izolacija, emocionalna otupljenost, gubitak koncentracije, manjak
motivacije za rad, poremeaj sna, poveana potreba za alkoolom,cigaretama, sedativima, gubljenje ivotnog
smisla)
II Zdravstveni problemi - Zdravstveni problemi posledica su pojave strese i njegovoj izloenosti.
Najkarakteristinii znaci stresa jesu: ubrzan puls i disanje, povien pritisak, glavobolja, depresija, smanjenje
apetita ili neumerenost u jelu, fizika napetost. Najei zdravstveni roblemi koji nastaju kao odgovor na
pojavu stresa jesu: umor, iznemoglost, KVB, povien hoesterol, poremeaj metabolizma, uestale glavobolje,
vrtoglavica, problemi sa spavanjem, oslabljen imunitet, bolesti GIT-a (najee pojava ira), maligne blesti,
ginekoloka oboljenja, sexualne disfunkcije, mogui zdravstveni problemi nastali usled povreivanja na
radnom mestu.
III Promene u ponaanju (agresivnost, pasivizacija, poveano uzimanje alkohola, cigareta, lekova, sexualni
poremeaji)

Posledice mobinga na radno mesto

1)
2)
3)
4)
5)

smanjenje efikasnosti rtve mobinga

ometanje njenog napredovanja
uestali izostanci sa posla
bolovanje (beg u bolest)
naputanje radnog mesta i dobijanje otkaza

U razvijenom svetu,postoji postulat koji kae: Gde ima mobinga, tu nema produktivnosti.

Posledice mobinga po nacionalnu ekonomiju

Pored neposrednih posledica, kao to su bolesti i sledstveno tome, odsustvovanja sa posla, posledice mobinga
vidljive su na:
Radnim mestima u sredinama gde postoji mobing zbog smanjene produktivnosti, zadovoljstva poslom i
motivacije za rad;
Tritu rada zbog porasta nezaposlenosti i isplate naknada za nezaposlene;
U zdravstvu zbog trokova leenja i rehabilitacije kao i naknada za bolovanje;
U okviru PIO fonda zbog ranijeg odlaska u penziju, porast broja korisnika prevremenih i invalidskih
penzionera.
U SAD,trokovi proizali iz mobinga,procenjuju se na 4 milijarde dolara. U Nemakoj, radnik izloen
mobingu kota preduzee izmeu 25.000 i 75.000 evra godinje po osnovi odsustvovanjem sa posla, smanjenja
radnog uinka i greaka u radu. Preduzea u vedskoj gube od 30.000 do 100.000 dolara godinje po radniku
koji bi bili izloeni mobingu.
U Srbiji, prema novom zakonu, kazne za poslodavce sklone mobingu, kretale bi se od 200.000 do 800.000
dinara.
Posledice mobinga po pojedinca se ne mogu iskazati brojkama jer se tim novcem zdravlje najee ne moe
povratiti.

Mere spreavanja mobinga

1) recite osobi da njeno ponaanje za vas nije prihvatljivo da treba da prekine (obavezno gledajte da je jo
neko prisutan u ovakvim treucima)
2) vodite dnevnik (beleite dogaaj to detaljnije, imena svedoka, opis dogaaja,uvajte kopije
pisama,mail-ova,reenja,zahteva itd)
3) ne vraajte istom merom (teko se dokazuje da vi niste zlostavlja)
4) zatraite na vreme pomo od strane strunih ljudi(psihologa,psihijatra,lekara,sindikata, organizacija koje
se bore protiv mobinga...)
5) ne idite na sastanke sami
6) udaljite se od nasilnika
7) razotkrijte nasilnika

Pravila ponaanja sa rtvama mobinga

Ne morate da razumete, mobing je teko razumeti ali PRIHVATITE onoga ko misli da je rtva mobinga.
Priite sa POVERENJEM a ne sa sumnjom ili sumnju zadrite za sebe.
SASLUAJTE onoga ko misli da je rtva mobinga.
Pokaite SAOSEANJE za patnju rtve, PODELITE njenu muku i bol ali direktne intervencije u
pretpostavljenom sluaju mobinga prepustite onima koji se bave mobingom jer je rtva vrlo RANJIVA i lako je
povrediti je ponovo iako je pomaga dobronameran.
Kada sluate neiju priu primenite metod AKTIVNOG SLUANJA:
1. Sluati sa panjom i koncentracijom ono to vam osoba govori.
2. Nemojte procenjivati u sebi reeno i nemojte da vodite razgovor sa samom sobom
3. Pokaite da sluate, tako to ete u pogodnom momentu pitati neto da vam pojasni.
4. Preformuliite glasno ono to je osoba rekla, na svoj nain, time pokazujete da paljivo sluate a i
proveravate sebe da li ste dobro shvatili.
5. Pokuajte da sluate i izmeu redova jer u potrebi da se sve kae neto od toga moe i da
promakne.
6. Zabeleite najvanije elemente, ali uz saglasnost rtve da beleite ono to je rekla.

Zakonska regulativa mobinga

U znaajnom broju evropskih zemalja kao to su Belgija, Francuska,Holandija i vedska doneti su specijalni
zakoni u cilju borbe protiv mobinga. U dravama kao to su Nemaka, Irska i Velika Britanija, primenjuju se
postojee odredbe kaznenog i civilnog prava. Danska i Luksemburg su se opredelile za druge pravne
instrumente,kao to su propisi i tarifni ugovori.
U ostalim dravama Evropske unije nisu doneti posebni zakoni, ali su na snazi odredbe kojima se predvia
obaveza poslodavca da obezbedi adekvatne uslove rada, odnosno preduzme mere zatite i bezbednosti na
radnom mestu.
U naoj zemlji,trenutno su nam na raspolaganju Krivini zakon RS(posebno lan 137), Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu kao i Zakon o radu (poglavlje o diskriminaciji), Zakon o zabrani zlostavljanja na radu.

Zakljuak
Mobing je kompleksna, iroko rasprostranjena i narastajua pojava koja ima pogubne posledice na psihofiziko
zdravlje pojedinca, radnu sredinu, socijalno okruenje pojedinca i kompletnu zajednicu. Mobing ubija duu
oveka, unitava temeljne ljudske vrednosti u njemu i umesto ljudskih bia stvara zombije koji se ne mogu
oporaviti ako pomo doe prekasno. Mobing ubija i fiziki, iako u ovom trenutku ne moemo znati koliko je
osoba preminulo zbog posledica mobinga ili diglo ruku na sebe, poto se institucionalno ne
vodi takva vrsta evidencije.
Samo retke osobe sa izuzetnom vrstinom linosti i dobrim temeljima,uz podrku porodice uspevaju da prou
bez velikih oteenja i da se, bez pomoi drugih ljudi, bore za svoj status i poziciju. Mobing situacije,
preivljavaju obino individualisti koji imaju vlastiti sistem vrednosti, koji su uvereni u vlastitu ispravnost i koji
su sigurni u sebe, mada je izolaciju i odbaenost od grupe jako teko preiveti zbog injenice da je ovek
socijalnobie kome su drugi ljudi i interakcija sa njima, neophodni za adaptaciju i ivljenje.
Zbog svoje znaajnosti, svih problema i implikacija koje mobing izaziva, neophodno je sistematino
upoznavanje javnosti sa svim njegovim razliitim aspektima i posledicama. Mobing se moe spreiti
primarnom prevencijom informisanjem, edukacijom, treningom kmunikacijskih vetina ali i zakonodavnim
merama.
Mobing je teko razumeti ali prihvatite svakog ko misli da je njegova rtva. Ne tretirajte rtve mobinga kao
bolesnike jer samo neki od njih imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Za veinu rtava mobinga, problem
predstavlja mobing sam po sebi.