Fakultet tehnikih nauka aak

Univerzitet Kragujevac

RAUNARSKE MREE I KOMUNIKACIJE

Tema:
Umreavanje pomou elektrine energije

Profesor:
Vladimir Mladenovi

Studenti:
Slobodan eki 216/2007

1.Uvod............................................................................................................................
2. Kuno umreavanje....................................................................................................
2.1 Mree preko elektroenergetskih linija....................................................................
3. Ukljuite se na 220V...................................................................................................
4. Digitalni podaci i analogni signali...............................................................................
4.1 ASK........................................................................................................................
4.2 FSK........................................................................................................................
4.3 PSK........................................................................................................................
5. SPREAD SPECTRUM KAO MODULACIJA ZA PRENOS SIGNALA KROZ PLC NISKONAPONSKU MREU..............................................................................................
5.1 Zbog ega uvoditi PLC sistem.............................................................................
5.2 Uvod Spread Spectrum tehnologiju.....................................................................
5.3 Model komunikacionog kanala............................................................................
6. ENERGETSKI VOD KAO KOMUNIKACIONI MEDIJUM....................................................
7. ELEMENTI PLC SISTEMA............................................................................................
8. KARAKTERISTIKE PL KOMUNIKACIONOG KANALA......................................................
8.1 PROPUSNI OPSEG................................................................................................
8.2 EMISIJA SIGNALA..................................................................................................
8.3 NEPRILAGOENOST IMPEDANSE.........................................................................
8.4 SLABLJENJE..........................................................................................................
8.5 UM NA KOMUNIKACIONOM KANALU...................................................................
8.6 MODEL PLC KANALA............................................................................................
8.7 TEHNIKE MODULACIJE U PLC SISTEMIMA.............................................................
8.8 OFDM MODULACIJA..............................................................................................
9. MODELOVANJE PLC MREA POMOU UML-a.............................................................
9.1 STATIKI OPIS PLC SISTEMA................................................................................
9.2 DINAMIKI OPIS PLC SISTEMA.............................................................................
10. STANDARDIZACIJA..................................................................................................
10.1 Opis...................................................................................................................
10.3 Srodni standardi................................................................................................
11. ZAKLJUAK.............................................................................................................
12. LITERATURA............................................................................................................

1.Uvod
Potreba za informacijama naterala je oveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima
informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje, prenos, skladitenje i
obradu podataka. Naglim razvojem raunarske tehnologije poslednjih godina (poveanje
performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika raunara i
raunarskih mrea raste vrtoglavom brzinom. Sa sve monijom raunarskom opremom
svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umreavanju postavljaju vii
standardi. Vremenom su se mreni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktinog
efikasnog okruenja za razmenu podataka.
Poeci umreavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se
prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija dananjih
savremenih raunarskih mrea omoguava da se sa bilo koje take na planeti moe povezati
na mreu i doi do eljenih informacija. U poreenju sa nekadanjom cenom korienja
servisa mrea, cena eksploatisanja dananjih mrea je sve nia. Raunarske mree su danas
nezamenjivi deo poslovne infrastrukture, kako velikih, tako i malih organizacija. Poznavanje
tehnologije i korienje mrea ak izlazi iz okvira primene u poslovanju (koje moe da
obezbedi poslovnu prednost organizacijama - npr. elektronska trgovina omoguava i malim
firmama konkurentnost na tritu) i zalazi u ostale aspekte ivota oveka postajui deo opte
kulture.
Raunarska mrea moe biti prost skup dva ili vie raunara, koji su povezani
adekvatnim medijumom i koji meusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za
prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagoeni odgovarajuim
sistemima za prenos. Mreom se prenose raunarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije
na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu
(govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pota, prenos datoteka i sl.). Mrea se
sastoji od raunara, medijuma za prenos (ica, optiko vlakno, vazduh i sl.) i ureaja kao to
su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine infrastrukturu mree. Neki od ureaja, kao to su
mrene kartice, omoguavaju vezu izmeu raunara i mree.
Svaka mrea se moe svesti na sledee dve osnovne celine: hardversku i softversku.
Hardversku celinu sainjavaju mreni vorovi (nods) u kojima se vri obrada informacija,
fiziki spojni putevi i deljeni resursi. vorovi su delovi mrea u kojima dolazi do obrade
podataka. Postoje dve vrste vorova: vorovi u kojima se vri stvarna obrada i oni
predstavljaju ciljne vorove (hosts), i vorovi kojima je uloga da usmeravaju informacije
(routers). Deljeni resursi su hardverski (tampai, ploteri, faks maine, diskovi i sl.) ili
softverski elementi (datoteke, baze, aplikacije i sl.). Softversku celinu mree ine protokoli
pravila po kojima se vri komuniciranje (razmena podataka) u mrei, operativni sistemi koji
su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raunarskog sistema (i imaju podrku za mreni
hardver i mrene protokole) i korisniki mreni softver.

Slika 1- Osnovna arhitektura mree

2. Kuno umreavanje
Dok cena PC raunara pada, u isto vreme se umnoavaju prednosti od toga da se bude
prikljuen na mreu (onlajn investiranje i kupovina, ostajanje u dodiru sa prijateljima i rodjacima na
velikim rastojanjima, igranje igara sa vie uesnika i preuzimanje ogromnih resursa sa Interneta), pa
nije udo to se krajem 1990-ih godina raunarsko umreavanje preselilo iz svoje tradicionalne
korporativne baze u hrabri novi svet - privatne stanove.
Medjutim, kada se poveao broj domainstava koja poseduju dva ili vie PC raunara
(prognoze su predvidele da e vie od 30 miliona severnoamerikih domainstava posedovati dva ili
vie raunara do kraja 2002. godine), ona su iskusila ona ista ogranienja kao i poslovne primene
nekih 20 godina pre toga: nemogunost da se dele raunarski i periferijski resursi, ili da se lako dele
informacije medju korisnicima raunara.
etiri najznaajnija pokretaa trita kunih raunarskih mrea su:
Simultani brzi pristup Internetu upotrebom jednog jedinog pretplatnikog broja kod
dobavljaa Internet usluga: Kako Internet postaje sutinski vaan alat u poslovanju, medicini i
dravnoj upravi, kao i u naim linim ivotima, zahtev za brzim, pogodnim i jednostavnim
pristupom Internetu postaje sve vei. Modemi za kablove, ISDN i digitalne pretplatnike linije
(DSL) obezbedjuju najbre Internet veze i dozvoljavaju lanovima porodice da razgovaraju preko
telefona i istovremeno koriste Internet.

 Deljenje periferijskih uredjaja: Porodice ele da izvuku maksimum iz svojih ulaganja u

raunarsku opremu deljenjem istih tampaa, modema ili drugih periferijskih uredjaja sa bilo kog
PC raunara u kui.
Deljenje datoteka i aplikacija: Porodice takodje ele da maksimiziraju vrednost svojih
ulaganja u softver putem deljenja aplikacija, kao i pogodnost lakog deljenja datoteka, bez njihovog
premetanja sa jedne na drugu mainu preko fleksibilnih disketa ili kompakt diskova.
Zabava: Novi talas raunarskih igara sa vie uesnika, sa njihovom naprednom grafikom i
uzbudljivim zvunim zapisima poinju da obuzimaju interesovanje potroaa. Mnogi analitiari
veruju da PC raunarske igre i zabavni softver predstavljaju segment ukupnog trita zabavne
elektronike u SAD koji e u duem periodu imati najbri porast. Dva naj-vea inioca tog porasta
su stalno padanje cene kunih PC raunara i prilika za vieuesniko raunarskoigranje.
Reenje za kune korisnike krajem 1990-ih godina bilo je isto kao i za korporativne
korisnike pre vie jedne decenije: umreavanje.
Dok su zahtevi potroaa rasli, noviji razvoj je prevaziao tehnoloke prepreke i sloenost
koji su nekada spreavali migraciju mrea u ne tehnika okruenja. Cene sastavnih delova su pale,
brzine raspoloivih mrea se poveale, a problemi uma i slabljenja signala reavani su upotrebom
jeftine obrade signala visoke performanse. Medjutim, uspeh na tritu iroke potronje zahteva da
kune mree ne budu skupe, da se lako instaliraju i isto tako i koriste. U sutini, to znai da
tehnologija mora da bude transparentna za korisnika.
Do poetka 2000. godine, tehnologije kunog umreavanja raunara su uinile znaajan
napredak ka ispunjenju ovih zahteva, obezbedjujui potroaima impresivan skup opcija.
Tehnologije oienih mrea koriste neki oblik fizikih kablova za povezivanje raunarskih uredjaja,
gde je izbor izmedju Ethernet-a, telefonskih linija i elektroenergetskih linija. Beine mree, sa
druge strane, koriste elektromagnetske talase u vazduhu infracrvene ili radio da bi prenosile
informacije sa jedne na drugu taku.

2.1 Mree preko elektroenergetskih linija

Umreavanje preko elektroenergetskih linija je druga tehnologija koja koristi neiskorieni
propusni opseg jednog od postojeih sistema u kunim instalacijama. Ono radi slino mrei preko
telefonskih linija. Na svakom PC raunaru instalirani su unutranji ili spoljanji mreni adapteri,
koji su prikljueni u najbliu elektroenergetsku utinicu. tampai i drugi periferijski uredjaji mogu
da se dele izmedju prikljuenih PC raunara, a neka vrsta modema obezbedjuje deljenu vezu za
Internet.
Tehnologije preko elektroenergetskih linija koriste vie razliitih metoda pristupa medijumima, poevi od CSMA/CD i proputanja etona, pa do prepoznavanja datagrama sa viestrukim
pristupom (DSMA - datagram sensing multiple access) i centralizovanog proputanja etona (CTP centralised token passing). DSMA radi veoma slino Ethernet-u kada posreduje izmedju viestrukih
pristupa koji konkuriu za icu, pomou prepoznavanja i sluajnog odbacivanja ako je drugi
saobraaj detektovan. U nekim kunim implementacijama mrea po elektroenergetskim linijama,
kada mreni uredjaj jednom dobije pristup, on se prebacije na dinamiku, centralno raspodeljenu
emu za proputanje etona, tako da ima kontrolu nad mreom sve dok ne zavri prenos. Ovaj
dvojni metod smanjuje pojavu sukoba u prenosu, uz zadravanje ogranienog propusnog opsega.
Tehnologija elektroenergetskih linija takodje primenjuje modulacionu tehnologiju koja se
zove frekventno pomeranje (FSK - frequency shift keying) za slanje digitalnih signala preko
elektroenergetske linije. FSK koristi dve ili vie razliitih frekvencija u uskom opsegu; jedna je
namenjena za "1", a druga za "0" za binarni prenos.
Umreavanje preko elektroenergetskih provodnika ima mnoge od prednosti slinih onima
kod umreavanja preko telefonskih linija. Medjutim, neke od mrea po elektroenergetskim linijama
3

nisu tako brze kao druge opcije umreavanja. Elektroenergetske linije imaju sklonost da budu
veoma "umne" i, zbog toga, sporije u odnosu na telefonske linije. Brzina propusnog opsega je zato
mnogo manja od 1 Megabita u sekundi: te brzine su tipino u opsegu od 50 do 350 Kilobita u
sekundi.
Mree po elektroenergetskim linijama rade najbolje u stanovima gde se raunari nalaze u
razliitim sobama, blizu elektroenergetskih utinica koje se u okviru istog kola. Ima, medjutim, i
nekih pitanja sigurnosti, koja su posledica naina kako se vri distribucija elektrine energije. Na
primer, jedna elektroenergetska linija moe da ide do vie stanova; strujomer svakog pojedinanog
stana meri njegovu stvarnu potronju. Kao na starim telefonskim linijama, svako bi mogao da
"slua" sve ostale na tom deljenom propusnom opsegu. Da bi se to spreilo, mrea zasnovana na
elektroenergetskim linijama se oslanja na ifrovanje ili preuredjivanje podataka, to onemoguava
druge da pristupaju podacima koji se kreu kroz kunu mreu.
Zbog ovih ogranienja, ne oekuje se da e raunarske mree po elektroenergetskim
linijama biti tako dobar izbor kao konkurentske tehnologije kunog umreavanja. Oekuje se da e
one pre biti upotrebljavane u oblasti automatizacije stanova i u kunim bezbednosnim sistemima.

3. Ukljuite se na 220V
Gotovo svaka kua poseduje elektrini prikljuak tj. ve razvuenu icu...
Uvek kada se razmilja o Internetu, podrazumevaju se klasini naini povezivanja. Na naim
prostorima, izbor je jo ui nego u svetu sveden na dial-up, ISDN, ADSL, obinu iznajmljenu
liniju i poneki satelitski link. Drugi naini povezivanja do sada nisu bili ostvarivani kod nas, ali...
Davne 2002. god. nika firma Star Ininjering pokrenula je pilot projekat kako bi pokazala
jedan sasvim novi nain pristupa Internetu, koji je nov i u veini zemalja na svetu. Radi se o
korienju elektrine mree kao prenosnog medijuma za poslednji kilometar Internet saobraaja.
U tu svrhu se koriste strujni kablovi za prenos Internet saobraaja neposredno od i neposredno ka
krajnjem korisniku. Kao ideja, ovaj pristup je logian jer je svaki kompjuter i kompjuterski dodatak
ve ukljuen u struju. Test projekat u Niu ostvaren je i uz saradnju sa nikim EPS-om (koji je
morao da da dozvolu za korienje njegove mree), kao i provajdera Medianis (koji je obezbedio
Internet usluge), koji su omoguili da se u TPC Zona 3 praktino isproba Internet na 220V.
Meu nekolicinom proizvoaa, za ovaj projekat izabrani su ureaji izraelske firme
Main.Net Communication i to njihova familija Plus (Power Line Ultimate System) ureaja. Ova
familija je bazirana na PLC (Power Line Communication) tehnologiji koja je prvobitno razvijana za
daljinsko oitavanje i kontrolu strujomera, naravno kroz elektrinu mreu. Ovo nije nova
tehnologija, ali do sada nije imala veeg uspeha. Meutim, razvojem novih oblika frekventnog
multipleksiranja, PLC je od veoma loeg kvaliteta signala (veoma slab i sa mnogo uma) doao do
komercijalnog korienja PLC ureaja ove firme, za sada u tri zemlje sveta (u Nemakoj, SAD i
Italiji), sa veoma dobrim kvalitetom signala.
Sa korisnike strane, raunar koji se prikljuuje na Internet treba da poseduje bilo kakvu
UTP mrenu karticu i naravno slobodan strujni utika (teker). Podeavanje mrene kartice svodi se
na podeavanje TCP/IP protokola. Ukoliko ne poseduje Ethernet karticu, veza sa RpPlus ureajem
se moe ostvariti i preko USB kabla. Preko strujnog kabla ostvaruje se veza sa provajderom. Kako u
njemu postoji struja, koja je frekvencije 50Hz, potrebno je ostvariti takav signal koji e imati veu
frekvenciju i koji e da se pojaava na odreenoj udaljenosti. Ureaj RpPlus (ureaj koji stoji kod
korisnika) alje Internet signal (pakete) na frekvenciji od najmanje 1 MHz, to se usled rada menja
ima osobinu samopodeavanja i trai frekvenciju koja ima najmanje prljavtina umova.
Jaina signala je velika tako da dovodi do indukcije Internet signala na sve tri faze. Ovo je korisno,
zato to se Internet signal nalazi na bilo kojoj fazi (ili na bilo kom tekeru). Svaki RpPlus ureaj
ima svoj jedinstveni IP broj i obezbeuje non-stop Internet pristup.
4

Na transformatorskoj stanici potrebno je prihvatiti signale korisnika. Po testiranju, signal

putuje i do 500 metara kroz elektrine instalacije bez pojaanja, ali je preko te daljine potrebno
postaviti ureaj za obnavljanje signala ripiter. Za prihvatanje signala slui koncentrator koji se sa
druge strane povezuje na klasian Internet saobraaj. Time se link zaokruuje, jer je kasniji tok
preputen postojeoj Internet mrei.
Najinteresantnije je da sistem postie izuzetne brzine, a u pilot projektu je ogranien upravo
daljom Internet mreom. Naime, deklarisana brzina ureaja je 2,5 Mbit/s (Main.Net ima modele i
od 10 Mbit/s i od 100 Mbit/s), ali je deset ureaja koje koriste firme iz TPC Zona 3 u fazi
testiranja previe za link od 2 Mbit/s koji se nalazi izmeu lokalnog servera (u TPC) i glavnog
servera provajdera. U najmanjem zaguenju saobraaja (itaj nedeljom i nou), ureaj je omoguio
download od 60 KB/s, kao i odziv sajtova (Trace Route) od 14 ms, a izmerena je realna brzina od
najvie 1,5 Mbit/s. Rezultati su slini (moda i bolji) od klasinog satelitskog pristupa.
Praktino, RpPlus ureaj moe da se poveze na svi ili ruter, tako da cela (UTP LAN) mrea
moe imati izlaz na Internet putem struje. Mogue je ostvariti i Intranet mreu ili neku vrstu LAN
mree ako se svaki kompjuter (koji moe biti na bilo kom rastojanju) sa RpPlus ureajem uputi
na ostale u takvoj mrei, to se radi preko navoenja tanih IP adresa ureaja koje ine mreu.
Sistem nije ogranien samo na Internet saobraaj. On omoguuje povezivanje i klasinog
telefona, gde e telefonski sadraj do centrale putovati, umesto PTT kabla, elektrinom mreom.
Nain povezivanja ureaja je isti (radi se isto o vrsti paketnog saobraaja), a koncentrator mora
imati direktnu vezu ka nekoj telefonskoj centrali. Ovim svaka firma moe iskoristiti svoju lokalnu
centralu i ovim nainom obezbediti da se svi telefoni vezuju na nju putem strujnih kablova, a ne
PTT kabliranjem. Za potrebe testiranja Telekom je odobrio upotrebu tri telefonska broja, a
dobijeni kvalitet signala je bio vie nego zadovoljavajui: bez umova ili bilo kojih drugih
anomalija.
Naravno, prvobitni razlog razvijanja PLC tehnologije je ostvaren. EPS je u mogunosti da
korienjem ovog sistema daljinski oitava i kontrolie digitalne strujomere bilo putem Interneta
bilo direktno (putem strujnih linija). Koliina podataka koja se prenosi za ovu uslugu je mala, i
umnogome moe unaprediti rad Elektrodistribucije, a jedino to se zahteva za tu uslugu jeste da
strujomer ima RS-232 izlaz ili, jo bolje, neki PLC modem.
Budua komercijalizacija zahteva opsenije planiranje, uz saglasnost na naoj sceni
monopolistikih organizacija: EPS-a i Telekoma. Reenje koje je napravljeno u Nemkoj veoma je
zanimljivo, jer je jedna od njihovih elektrodistribucija postala trostruki provajder: snabdeva
strujom, Internet provajder i provajder telekomunikacionih usluga (telefonija). Tehniki, u
Nemakoj je ostvaren prsten velike propusne moi putem optikih kablova koji povezuje sve trafostanice ove elektrodistribucije (poto ih u Nemakoj ima vie). On slui za prihvat paketa (bilo za
Internet ili za telefon) sa koncentratora i njihovo ukljuivanje u klasian Internet ili telefonski
saobraaj.
Problemom ukljuivanja u klasian Internet saobraaj pozabavila se i izraelska firma koja
trenutno razvija PLC ureaje za prenos Internet i telefonskih signala kroz dalekovode napona vieg
od 220V, vie smetnji i daleko vei uticaj atmosferskih prilika na protok signala. Po toj ideji,
dalekovodi bi trebalo da predstavljaju put Internet saobraaja od koncentratora ka Internetu protoka
najmanje 100 Mbit/s, gde bi se na jednom mestu (recimo za neku optinu) veim koncentratorom
objedinio i povezao na veoma iroku klasinu Internet vezu (optiki kabl) kimu koja bi
povezivala optine.
Naplaivanje Internet usluga (slino i za telefon) vrie se putem merenja koliine podataka
koje korisnik skine sa Interneta. To se vri softverskim putem, koji jednostavno oitava koliko je
koji RpPlus ureaj povukao podataka.

4. Digitalni podaci i analogni signali

Najstandardniji nain korienja ove transformacije sreemo kod prenosa digitalnih
podataka preko javne telefonske mree. Telefonska mrea je projektovana za prijem, komutaciju, i
prenos analognih signala govora u opsegu od 300 Hz do 3400 Hz. Tekue ove mree nisu direktno
prilagodjene za prenos digitalnih signala. Imajui ovo u vidu digitalni uredjaji se povezuju na
telefonsku mreu preko modema. Zadatak modema je da konvertuje digitalne podatke u analogne
signale, i obratno.
Kada se govori o telefonskoj mrei, modemi se koriste za generisanje signala u govornom
frekventnom opsegu, ali se iste osnovne tehnike koriste i od strane modema koji generiu signale na
viim frekvencijama (recimo mikrotalasni).
Postupak modulacije podrazumeva promenu jedne od sledee tri karakteristike noseeg
signala: amplitudu, frekvenciju, i fazu. Saglasno tome postoje sledee tri osnovne modulacione
tehnike za transformaciju digitalnih podataka u analogne:
1. ASK Amplitude Shift Keying
2. FSK Frequency Shift Keying
3. PSK Phase Shift Keying
U sva tri sluajeva opseg rezultantnog signala je centriran oko nosee uestanosti.

Slika 2- Modulacija analognih signala digitalnim podacima

4.1 ASK
Kod ASKa binarnim vrednostima 0 i 1 pridruuju se dve razliite amplitude nosee
frekvencije. Obino rezultantni signal koji odgovara jednom bitu je dat relacijom

gde je

-nosei signal.
Kao tehnika, ASK je podlona uticaju naglih promena pojaanja i veoma je neefikasna. U
telefoniji se koristi za prenos signala do 1200 bps. ASK se takodje aplicira i kod prenosa digitalnih
podataka po optikom vlaknu, gde LED predajnik emituje svetlosni snop za jedan signalni
elemenat, a ne emituje za drugi.

4.2 FSK
Najpoznatija forma FSK je binarna FSK, nazvana BFSK. Kod BFSK, vidi sliku 3, dve
binarne vrednosti se predstavljaju razliitim frekvencijama koje su locirane blizu noseoj.
Rezultantni signal koji odgovara jednom bitu u datom trenutku dat je relacijom

Slika 3- Nain prenosa FSK signala kod potpunog dupleksa

FSK je manje podloan grekama u poredjenju sa ASK. Ovaj nain prenosa, kada se prenos
vri po standardnim telefonskim paricama, obino se koristi za brzine do l200 bps. No treba
istaknuti da se FSK koristi takodje i na viim frekvencijama (3-30 MHz) kod radio prenosa.

Signal MFSK (multiple FSK) u odnosu na BFSK, sa aspekta propusnog opsega, je daleko
efikasniji, ali je zato vie podloan grekama. Kod MFSK se koriste vie od dve frekvencije, a jedan
signalni elemenat u datom trenutku definisan je sledeom relacijom

gde su:
fc- uestanost nosioca;
fd- frekventna razlika;
k- broj razliitih signalnih elemenata= 2L;
L- broj bitova po signalnom elementu.
Da bi se uskladila brzina prenosa podataka sa ulaznom povorkom bitova, svaki izlazni
signalnielemenat se odrava konstantnim za period od T5=LT s sekundi, gde T odgovara bit
periodi. To znai da jedan signalni elemenat, koji predstavlja ton fiksne frekvencije, kodira L bitova.
Prema tome ukupno potreban propusni opseg koji je potreban modulatoru iznosi WD= 2MfD

4.3 PSK
Kod PSK promena faze noseeg signala vri se u skladu sa podacima. Najjednostavnija
ema koja koristi dve faze radi prezentacije dve binarne cifre je BPSK (binary PSK). Kod BPSK
rezultantni predajni signal koji odgovara jednom bitu u datom trenutku moe se izraziti sledeom
relacijom

Alternativna forma BPSK-u je DPSK (differential PSK). Kod ove eme binarna 0 odovara
predaji signalnom paketu (signal burst) iste faze kao i prethodni signalni paket, dok binarna 1
odgovara predaji signalnog paketa suprotne faze u odnosu na prethodni.

Slika 4- Diferencijalna PSK

Efikasnije iskorienje propusnog opsega se postie ako se svaki signalni elemenat predstavi
sa vie od jednim bitom. Jedna tipina takva tehnika je kvadraturna PSK poznata kao QPSK koja
koristi multiple faznih pomeraja od /2. Kod QPSK svaki signalni elemenat predstavlja dva bita.
Rezultantni predajni signal dat je sledeom relacijom

U principu vienivovski PSK se moe postii grupisanjem veeg broja bitova. Tako na
primer, istovremena predaja tri bita je mogua korienjem osam razliitih faza. Kada se govori o
digitalnoj faznoj modulaciji kakva je recimo QPSK uobiajeno je da se amplituda i faza predajnih
simbola predstave u kompleksnom koordinatnom sistemu nazvan signal constellation. Ilustracije
radi signalconstellation za QPSK:

Slika 5- Signal-constellation za QPSK

5. SPREAD SPECTRUM KAO MODULACIJA ZA PRENOS

SIGNALA KROZ PLC - NISKONAPONSKU MREU
Zadnjih godina pojavljuje se novi modulacioni metod nazvan Spread Spectrum ( ili Code
Division Multiple Access - skraeno CDMA ). On pokriva polje sigurnih komunikacija koje se
eksploatiu u komercijalne i industrijske svrhe. U narednoj dekadi, teko da emo moi da
izbegnemo da budemo na neki nain ukljueni u domene Spread Spectrum komunikacija. Primene
Spread Spectrum - a se kreu od beinih komunikacija LAN do integrisanih Barkod skenera,
Palmtop kompjutera, radio - modem ureaja, digitalnog slanja podataka, celularne telefonije, mree
za slanje faksova, kompjuterskih podataka, e - mail poruka ili multimedijalnih podataka. Mi emo
opisati Spread Spectrum modulaciju kao modulaciju za prenos signala kroz niskonaponsku
energetsku mreu - PLC.

5.1 Zbog ega uvoditi PLC sistem

Elektrina, niskonaponska mrea sadri osnovne komponente potrebne jednom
Informatikom drutvu i ekonomina je iz vie razliita razloga:
Niskonaponska mrea kao nosioc elektriciteta: Prvo, i pre svega, niskonaponskla mrea
snabdeva potroae elektrinom energijom. Ovo je evidentno, ali treba da znamo da sve
funkcije i ureaji jednog Informatikog drutva zavise od ovog ekstremno dostupnog i jeftinog
snabdevanja elektricitetom.
Niskonaponska mrea kao nosioc informacije: Zadnja decenija, korienjem naprednih
inventivnih tehnologija, omoguuje korienje niskonaponske mree kao transmitera velike
skale podataka i informacija. PLC tehnologija postavlja niskonaponsku mreu u okvir
telekomunikacione infrastrukture zajedno i ravnopravno sa ostali medijumima prenosa kao to
su telefonske ice, optiki kablovi, kablovska TV, beine i satelitske mree. PLC otvara nove
aspekte za poslovne potrebe i aplikativne i korisnike servise, i za telekomunikacione i za
energetske sektore zajedno, u mnogim delovima Evrope i sveta:
Niskonaponska mrea je svuda prisutna. Ona je jedinstvena formacija koja koristi postojeu
mrenu infrastrukturu koja povezuje milijarde privatnih i poslovnih korisnika. U isto vreme
predstavlja i fino razgranatu infrastrukturu koja moe povezati milijarde ljudi, ali dopire i do
krajnjih strujnih utinica u svakome stanu ili fabrici pa i do svakog elektrinog ureaja.
Niskonaponska mrea nudi Last Mile tehnologiju: Preko PLC mree individualni korisnici
mogu ostvariti takozvanu last mile connectivity. U zavisnosti od regionalne i nacionalne
situacije i kroz razliite uslove i mogunosti PLC moe obezbediti permanentni duplex
online pristup i vezu izmeu korisnika 24 sata na dan.
Niskonaponska mrea podrava informacione servise sa potencijalom jakog rasta: Iako je
PLC tehnologija jo relativno mlada moe se videti da je brzina transfera podataka sasvim
dovoljna za mnoge nove korisne aplikacije. Veliki broj korisnih servisa zahteva prenos podataka
u opsegu kbps, dok su tekue PLC brzine reda od nekoliko Mbps sa tendencijom ostvarenja
brzine i do 100Mbps.

10

Tri glavne kategorije novih servisa baziranih na ICT (Information and Communication
Technology) mogu se opisati kao:
1. Energetski servisi: U okviru ovih servisa mogue je meriti i upravljati raznim udaljenim
mernim mestima, vriti automatsku akviziciju podataka za distribuciju i njihovu kontrolu itd.
2. Telekomunikacioni servisi: Primeri su telefonija kroz niskonaponsku mreu, interkom sistemi,
pristup internetu, faksu i multimedijalni transfer. Kod telefonije je mogue ukljuiti telefonski
aparat u bilo koju naponsku utinicu u zgradi, a telefon se moe koristiti ne samo za govornu
komunikaciju sa bilo kojim telefonom, ve i za komunikaciju podacima preko PLC ( Power
Line Communicatoins ) modema.
3. Nova kategorija korisnikih servisa: Primeri ovakvih servisa mogu biti: servis obezbeenja
domainstva i ofisa sa udaljenog mesta, kontrola i regulacija elektrinih ureaja u domainstvu i
ofisu, sadrajno orijentisani elektronski servisi u edukaciji, informatici, zabavi ili komercijali.

5.2 Uvod Spread Spectrum tehnologiju

Dizajneri komunikacionih sistema se esto bave problemom efikasnosti sa kojom sistemi
koriste energiju signala i talasni opseg. U veini komunikacionih sistemma to su najvanija pitanja.
Meutim, u nekim sluajevima, neophodno je za sistem da se odupre spoljnim uticajima, kako bi
radio pri niskim spektralnim energijama, obezbedio mogunost viestrukog pristupa bez spoljanje
kontrole i uinio da komunikacioni kanal bude nedostupan neovlaenim korisnicima. Stoga,
nekada je neophodno rtvovati neto od efikasnosti sistema da bi se poboljala ova svojstva.
Tehnike Spread Spestrum, dalje SS, omoguavaju da se postignu takvi ciljevi.
Teorijski aspekt korienja SS u okruenju snanih interferenci poznat je ve vie od 40 god.
Ove tehnuike su razvijane prvobitno u vojne svrhe i njihova primena je bila izuzetno skupa. Tek
nedavno se praktino primenjuju. Nova tehnoloka dostignua i napredak tehnike procesiranja
signala omoguili su razvoj jeftinije opreme SS tehnike za korienje u civilstvu.
Svi SS sistemi moraju da zadovolje dva kriterijuma:
1. Talasni opseg transmitovanog signala mora biti vei od transmitovanog signala. Nosa je
nepredvidiv ili pseudo - sluajni signal irokog opsega. irina opsega nosaa je mnogo vea
nego irina opsega modulisanih podataka.
2. Transmitovani talasni opseg mora biti determinisan nekom funkcijom koja je nezavisna od
poruke i koja je poznata prijemniku. Prijem je omoguen korelacijom primljenog
irokopojasnog signala sa sinhronisano generisanim odzivom irokopojasnog nosaa.
Poveanje irine opsega se vri funkcijom koja je nezavisna od poruke, ali tada SS sistem
postaje osetljiviji na beli um za razliku od drugih komunikacionih tehnika, kao to su FM, OFDM i
PCM sistemi.
Tehnike SS sistema imaju i druge karakteristike koje ih ine jedinstvenim i vrlo korisnim:
1. Anti-jam sposobnost za narrow-band jamming.
2. Otpornost na interference.
3. Mogunost viestrukog pristupa i selektivnog adresiranja.
4. Zatita od multi-path interferenci.
5. Zatiene operacije ili mala verovatnoa prekida ( low probability of intercept LPI )
6. Obezbeenje privatnosti komunikacije korienjem sekvenci pseudo - sluajnog koda CDMA
( Code Division Multiple Access )
7. Poboljana spektralna efikasnost u posebnim uslovima
8. Deljenje istog frekventnog opsega ( overlay ) sa drugim korisnicima
9. Vie od jednog signala moe biti emitovano u isto vreme i na istoj frekvenciji, ali e poruku
primiti samo onaj prijemnik koji ima mogunost da prepozna sekvencu pseudo koda. Ostale signale
prijemnik e tretirati kao um.
11

Klasifikacija modulacionih tehnika SS sistema, koje se koristite u PLC sistemima je sledea:

1. Direct sequence (pseudo-noise) SS.
2. Frequency hopping SS.
3. Time hopping SS.
4. Chirp SS.
5. Hybrid methods SS.

5.3 Model komunikacionog kanala

Jedan od modela kommunikacionog kanala moe biti izveden korienjem dobro poznate
FSK modulacije u korelaciji sa Direct sequence SS modulacijom. Problem kola za kuplovanje na
niskonaponsku mreu je uspeno reen korienjem aktivnih i pasivnih filtera.

Slika 6- Aktivni i pasivni filteri

Umnoavajui FSK talasni oblik sa nosiocem unapred definisane amolitude, FSK talasni
oblik postaje "skokovit' po ovoj novoj noseoj frekvenciji. Ovaj proces je predstavljen u
frekventnom domenu na slici 7. Menjanjem frekvencije ovog nosioca, moemo FSK talasne oblike
uiniti "skokovitim" u frekvenciji koju elimo.

Slika 7- Dijagram frekventnog domena procesa frekventnog skoka krienjem tehnike multipliciranja

Demodulacija frekventnog skoka se vri uz pomo slinog procesa. Primljeni talasni oblik
frekventnog skoka se umnoava istim nosiocem kao i u modulaciji, i onda filtrira usko pojasnim filterom da bi se dobio originalni FSK talasni oblik.

12

Postupajui po FCC i CENELEC standardima,

biraju se sledei opsezi rada za sistem:

Da bi procenili performanse ovog predloenog reenja izvrena je kompjuterska simulacija

koristei softverski paket EWB - Electronic Work Bench. Za razliku od ranijih MATLAB
simulacija, EWB je grafiki baziran simulacioni paket za simulaciju rada analognnih i digitalnih
elektrinih kola i elektrinih ema. EWB poseduje modele kola za FSK modulatore, multiplikatore i
druge IC konponente koje omoguuju brzo dizajniranje i simuliranje ovog predloenog sistema.
Ovaj model je prikazan na slici.

Slika 8

13

Ovaj model se koristi da simulira rad FSK modulacije i spread-spectrum modulacije na

izabranom sistemu. Model je u ovom sluaju top level model. Svaki blok (na primer za FSK
blok & DAC blok) predstavljen je kompleksnim kolima koja obezbeuju individualan rad svakog
kola (naprimer FSK modulacija i digitalno - analogna konverzija). Radi lakeg snalaenja ovaj
model moemo predstaviti i blok emom testiranog PLC sistema, slika.

Slika 9- ema testiranog PLC sistema

Rezultati simulacije kola su ukazali na to da predloeni PLC sistem moe ispravno da radi u
praksi. Grafici rada sistema disperzivnog spektra prikazani su na slikama.

Slika 10- EWB simulacija rada

Zadebljana linija je ulaz u modulator, a tanka linija je izlaz iz modulatora po novoj noseoj
frekvenciji.

14

Slika 11- EWB simulacija rada demodulatora disperzivnog spektra.

Ulaz u demodulator je talasni oblik napona od -5 do +5 V, a izlaz iz demodulatora talas

od 0 do +/- 5 V. Ovaj ulaz se filtrira kroz uskopojasni filter da bi se dobio originalni FSK
signal.
Osciloskopski dijagrami snimljeni na kljunim mestima u opisanom komunikacionom
modelu izgledaju:

Slika 12- Rad FSK modulacionog kola

Figura C-1. pokazuje rad FSK modulacionog kola. Niz kvadratnih impulsa je ulaz u
funkcijski generator, sinusni talas je izlaz iz modulatora.

15

Slika 13- Rad spreadspectrum modulator kola

Figure C-2. Pokazuje rad spread-spectrum modulator kola. Gornja talasna forma je
FSK ulaz u kolo, donja talasna forma je izlaz spread-spectrum modulatora.

Slika 14- Rad spreadspectrum sistema

Figure C-4. Pokazuje totalni rad spread-spectrum sistema. Gornja talasna forma je
FSK ulaz u spread-spectrum modulator. Donja talasna forma je izlaz spread-spectrum
demodulatora, spremna da se propusti kroz FSK demodulator.

16

Slika 15- Rad FSK modulacije i spread-spectrum sistema zajedno

Figure C-5. Pokazuje rad FSK modulacije i spread-spectrum sistema zajedno. Gornja
talasna forma je ulaz u FSK modulator. Donja talasna forma je izlaz spread-spectrum
demodulatora, spremna da bude proputena kroz FSK demodulator.
Treba napomenuti da je primenjlivost kompjuterske simulacije PLC sistema ograniena. U
kompjuterskom modelu se ne moe u potpunosti simulirati pravo ponaanje niskonaponskog kanala.
Moe se simulitari promenljivo fazno kanjenje, ali ono je ogranieno tipovima uma i smetnji koje
su bile ukljuene u simulaciju. Iako PLC sistem radi u okviru simulacionog metoda, performansa
sistema u datom praktinom niskonaponskom okruenju sa svim vremenski
promenljivim
parametrima takvog kanala, moe se konkretno sagledati tek u testovima izvedenim u stvarnim
uslovima.
Tipine SS aplikacije kao to je PLC sistem koriste point to point komunikaciju. One
povezuju dve podmree na razdaljinama od milje ( last mile technology ) niskonaponskim
vodovima. Korelacija spreading koda zahteva da svaki nod u mrei ima viestruke prijemnike koji
oslukuju kanal i detektuju kada neki drugi nod pokuava da komunicira sa njim. U ovim
sluajevima se koristi CDMA metod za oplemenjivanje Spread Spectrum- a paketnim PLC prenosom.

6. ENERGETSKI VOD KAO KOMUNIKACIONI MEDIJUM

Savremena istraivanja i razvoj u oblasti komunikacionih mrea usmerena su i na korienje
elektrodistributivnih mrea kao komunikacionih medija za primenu u pristupnoj ravni (engl. Local
Loop Access Medium), za pruanje Internet usluga, govornih usluga i usluga prenosa podataka.
Opsena istraivanja karakteristika kanala preko energetskog voda (Power Line PL) otkrili su da
oni obezbeuju dovoljan propusni opseg i odnos signal-um, za pruanje takvih vrsta usluga. Zbog
razlika izmeu elektrodistributivnih mrea i konvencionalnih komunikacionih medijuma, potrebna
su i specifina reenja i tehnike za prenos signala. Rad diskutuje osobine PL kanala u
frekvencijskom opsegu od 1 MHz do 30 MHz.

17

Slika 16- Topologija elektrodistributivne mree

Elektrodistributivna mrea, u Evropi, je obino podeljena na tri segmenta - visokonaponski,

srednjenaponski i niskonaponski nivo (Slika 16.). Ovaj rad je fokusiran na niskonaponski segment
distributivne mree koja je najinteresantnija za reenje u pristupnoj ravni i direktno pruanje
tradicionalnih telekomunikacionih (TK) usluga, kao i na reenja za primenu kunih elektrinih
instalacija, kao komunikacione mree na nivou objekta. Zvezda/stablo topologija mree, sa
trafostanicama koje imaju funkciju baznih stanica, podsea na elijsku strukturu slinu radio
mreama elijskog tipa. S obzirom da su elektrodistributivni vodovi deljiv medijum, i u sistemima
za komunikaciju po energetskim vodovima (Power Line Communications-PLC) se koristi
tehnologija viestrukog pristupa.

18

7. ELEMENTI PLC SISTEMA

Komunikacioni kanal predstavlja fiziki put izmeu predajnika i prijemnika. S obzirom na
topologiju niskonaponske mree, u PLC sistemu postoji mnogo kanala, od kojih svaki ima
sopstvene karakteristike i kvalitet. Na slici 17. je predstavljen digitalni komunikacioni sistem koji
koristi energetski vod kao komunikacioni kanal.

Slika 17- Blok-ema digitalnog PLC sistema

Bitni parametri ovog komunikacionog sistema su izlazna impedansa predajnika (Zt), i ulazna
impedansa prijemnika (Zl). Za povezivanje predajnika i prijemnika sa energetskim vodom koristi se
spreno kolo (engl. coupling circuit) koje ima dvostruku ulogu, da spreava prolazak 50 Hz signala
u komunikacionu opremu i ograniava primljeni/predajni signal na frekvencijski opseg koji se
koristi za komunikaciju. Na taj nain poveava dinamiki opseg prijemnika, i obezbeuje da
predajnik ne unosi signale smetnji u komunikacioni kanal. Na slici 18. je predstavljena prenosna
funkcija sprenog kola.

Slika 18- Prenosna funkcija irokopojasnog sprenog kol

19

8. KARAKTERISTIKE PL KOMUNIKACIONOG KANALA

8.1 PROPUSNI OPSEG
Frekvencijski opseg koji se moe koristiti za PLC nije ogranien fizikim karakteristikama
voda. Meutim, regulatorna tela ograniavaju dostupni spektar za ovu vrstu komunikacije u cilju
spreavanja interferencije sa drugom elektronskom opremom. Za potrebe PLC, u Evropi,
dozvoljava se upotreba frekvencijskog opsega 3-148,5 kHz, (CENELEC standard Uredba EN
50065-1). Ovaj frekvencijski opseg je podeljen na pet pod-opsega:
3-9 kHz za potrebe elektrodistributivnih kompanija
9-95 kHz (A band) za potrebe elektrodistributivnih kompanija
95-125 kHz (B band) za potrebe korisnika
125-140 kHz (C band) za potrebe korisnika, CSMA protokol
140-148,5 kHz (D band) za potrebe korisnika
CENELEC ograniava amplitudu signala u A-opsegu na maksimum 5V (0,75V- 5V, u zavisnosti od
tipa modulacije). Amplitude signala u B,C, i D-opsegu su ograniene na 0,63V. Ovakva regulacija
postavlja otra ogranienja u pogledu servisa koji se mogu realizovati ovom tehnologijom. Za
zahtevnije aplikacije u pogledu velikih protoka, potreban je iri propusni opseg, s obzirom da je
propusni opseg proporcionalan brzini prenosa. Nove generacije PLC sistema koriste frekvencije od
1,6 MHz do 30 MHz, to je omoguilo znaajno poveanje propusnog opsega i korienje
energetskih vodova i za irokopojasne aplikacije. Veliki problem je interferencija sa drugim
komunikacionim sistemima, kojima su ve dodeljeni delovi ovog frekventnog spektra (radiodifuzija, amaterski radio, vazduhoplovna navigacija, itd.).

8.2 EMISIJA SIGNALA

Pri prenosu signala elektrodistributivnim vodom dolazi do pojave radiacionog
elektromagnetnog polja oko provodnika. Energija ovog polja zrai u okolni prostor. Intenzitet
zraenja zavisi od snage PLC predajnika. Sa ovog aspekta energetski vod , u sutini, predstavlja
veliku antenu koja predaje i prima signale. Nivo elektrinog polja, merenog na odreenom
odstojanju od provodnika, raste ukoliko se koristi vii frekvencijski opseg. Na primer, nivo polja
meren za signal frekvencije 10 MHz je za par desetina dB vei od nivoa polja signala frekvencije
100 kHz. Zbog frekvencijskog opsega koji se koristi u irokopojasnoj PLC komunikaciji (engl. BPL
Broadband Power Line), veoma je vano da signal koji emituje energetski vod ne interferira sa
signalima drugih komunikacionih sistema, to treba postii ogranienjem maksimalnog nivoa snage
na predaji. Upravo ovaj problem postavlja regulatorno ogranienje u pogledu korienja navedenog
dela frekvencijskog spektra u novoj generaciji PLC sistema. Kod podzemnih energetskih vodova
zraenje je relativno malo, ali zraenje nadzemnih vodova ili kunih elektrinih instalacija ima
znaajan doprinos interferenciji sa drugom elektronskom opremom.

20

8.3 NEPRILAGOENOST IMPEDANSE

U konvencionalnim komunikacijama ovaj problem je reen (npr. korienje 50 kabla i 50
primopredajnika). Elektroenergetska mrea nije prilagoena. S obzirom da se impedanse menjaju
u zavisnosti od vremena, lokacije i razliitih optereenja koja se prikljuuju na vod, njihova
vrednost se kree od nekoliko m do nekoliko K. Neprilagoenost impedanse utie na
performanse komunikacionog sistema na dva osnovna naina. S jedne strane, ukoliko vod nije
zatvoren svojom karakteristinom impedansom, snaga na prijemu je oslabljena. Kao drugo, s
obzirom da na odreenoj trasi postoji veliki broj prikljunih mesta, ali i spojeva izmeu kablova
razliitih karakteristika od kojih svaki predstavlja i promenu impedanse, dolazi do pojave refleksije.
Kao posledica refleksije, na prijemu e pored osnovne komponente signala postojati i niz replika
koje stiu u razliitim intervalima vremena. Ovaj efekat viestruke propagacije (engl. multipath
effect) rezultira frekvencijski selektivnim fedingom i intersimbolskom interferencijom, koji u
velikoj meri utiu na performanse komunikacionog sistema.

8.4 SLABLJENJE
Pri prenosu od predajnika do prijemnika dolazi do pojave slabljenja signala, koje je razliito
na razliitim frekvencijama. Ono je u velikoj meri i vremenski zavisno, to je posledica
promenljivog optereenja mree. Pored toga, na njegovu vrednost utiu i rastojanje izmeu
predajnika i prijemnika, kao i frekvencija signala, pri emu sa porastom ovih parametara raste i
vrednost slabljenja.

Slika 19- Slabljenje signala kao funkcija rastojanja

Sve ove pojave uzrokuju veliki dinamiki opseg slabljenja (do 100 dB). Da bi se na prijemu
poboljao odnos signal-um, i time omoguila kvalitetna detekcija, esto je neophodna primena
automatske regulacije pojaanja, posebnih stabilizacionih filtera, kao i pojaavaa (ripitera) koji
odravaju potrebni nivo snage i vernosti signala. U mreama srednjeg i niskog napona, signal se
moe, bez ripitera, prenositi na rastojanjima do 300 m.
Rezultati merenja nivoa slabljenja u In-Home PLC sistemima, koji kao komunikacioni kanal
koriste kune elektrine instalacije, predstavljeni su na slici 20. Merenje je vreno izmeu
proizvoljnog para instalacionih utinica, u velikom broju objekata. U proseku, deo frekvencijskog
spektra od 1 MHz do 30 MHz, ima nivo slabljenja koji se moe tolerisati. Meutim, maksimalna
slabljenja mogu biti velika (do 80 dB), i to na razliitim frekvencijama u toku vremena.
21

29

27

25

24

22

20

18

16

14

12

10

Prenosna funkcija instalacionog kabla

0

Slabljenje (dB)

-10
-20
-30
-40
-50
-60
-70
-80

Frekvencija (MHz)

Slika 20- Rezultati merenja slabljenja na spojnom putu izmeu proizvoljnih instalacionih utinica u jednom objektu

Sluajna priroda ovih negativnih skokova na karakteristici slabljenja ini izbor savrene
PLC modulacione frekvencije skoro nemoguom. Uskopojasna modulacija sa jednim nosiocem
poiva na pretpostavci da nule nee preklapati nosioca, ili na korienju ekvilajzera u pokuaju da
se prevaziu varijacije karakteristika kanala u vremenu. Kao pouzdana tehnika prenosa u BPL
sistemima, danas je u upotrebi OFDM modulacija. O njoj e biti vie rei u nastavku rada.

8.5 UM NA KOMUNIKACIONOM KANALU

Kljuni parametar pri proraunu performansi bilo kog komunikacionog sistema, je odnos
signal-um SNR (engl. signal-to-noice ratio). To je parametar koji se odnosi na kvalitet
komunikacije, i definie se kao odnos nivoa primljenog signala i nivoa uma. to je SNR vei
komunikacija je bolja.
Statistika uma u PLC sistemima znatno se razlikuje od modela stacionarnog belog
Gausovog uma i okarakterisana je znaajnim promenama u kratkim vremenskim intervalima.
Aditivni um na energetskom vodu se moe okarakterisati kao zbir sledeih komponenti: obojenog
pozadinskog uma; uskopojasnog uma; periodinog impulsnog uma, asinhronog osnovnoj
frekvenciji sistema; periodinog impulsnog uma, sinhronog osnovnoj frekvenciji sistema i
asinhronog impulsnog uma.
Ovi izvori uma imaju karakteristike i u vremenskom i u frekvencijskom domenu. Najlaki
nain sagledavanja SNR na energetskim vodovima je kroz prikaz amplitude uma u funkciji
frekvencije, to je predstavljeno na slici 21. Ovaj dijagram pokazuje maksimalan nivo uma sniman
na odreenoj test lokaciji kao funkciju frekvencije. Maksimalni nivo uma predstavlja nivo uma
koji ne ugroava komunikacioni signal u odreenoj instanci vremena, ali ne i na kontinualnoj bazi.
Prosean nivo uma je 20 do 30 dB manji od maksimalno snimljene vrednosti.

22

0.00
-10.00

Nivo uma (dBV)

-20.00
-30.00
-40.00
-50.00
-60.00
-70.00
-80.00

29.0

27.8

26.5

25.2

23.9

22.7

21.4

20.1

18.8

17.6

16.3

15.0

13.7

12.5

9.9

11.2

8.6

7.4

6.1

4.8

3.5

2.3

1.0

-90.00

Frekvencija (MHz)

Slika 21- Rezultati merenja maksimalnog nivoa uma na jednoj od test lokacija

Da bi smanjili uticaj uma na prenos signala, mogu se primeniti razliite mere, poev od
raznih vrsta kodnih postupaka sa mogunou korekcije greaka, pa do tehnika prenosa sa
frekvencijskim diverzitijem. Treba napomenuti da ne postoji univerzalno reenje koje e omoguiti
prevazilaenje ovog problema. Primer su tehnike proirenog spektra, koje e pokazati dobre
rezultate u odnosu na uskopojasne smetnje, ali sa druge strane nee biti u mogunosti da ree
problem belog pozadinskog uma.

8.6 MODEL PLC KANALA

U prethodnom delu rada su predstavljene pojave koje negativno utiu na performanse
energetskog voda kao komunikacionog kanala:
- neprilagoena impedansa na predajniku,
- slabljenje kanala,
- smetnje (um),
- neprilagoena impedansa na prijemniku.
Na slici 22 je predstavljen model PLC kanala sa gore navedenim parametrima. Svi
parametri, osim uma, su predstavljeni kao vremenski zavisni linearni filtri, svaki sa
karakteristinim frekventnim odzivom. Smetnje su predstavljene kao dodatni interferentni uticaj
sluajne prirode.

Slika 22- Model PLC kanala

23

Uprkos jednostavnoj formi, ovaj model obuhvata itav spektar promenljivih veliina, koje se
moraju uvaavati u procesu dizajniranja komunikacionog sistema i njegovih performansi.
Parametri kanala se mogu definisati merenjem. Slika 8. predstavlja primer rezultata merenja
(levo) i simulacije (desno) na 4 putanje PL linka duine 150 m. Odgovarajui parametri modela su
prezentirani u Tabeli.

Slika 23- Rezultati merenja i simulacije na PL linku duine 150 m

Link

Kanjenje (s)

1,0

1,25

1,76

2,64

Duina (m)

150

188

264

397

Teinski faktor gi

0,4

-0,4

-0,8

k=0,5

a0=0

-1,5
-6

a1=8 10

Slika 24- Parametri modela sa slike

8.7 TEHNIKE MODULACIJE U PLC SISTEMIMA

S obzirom da elektrodistributivni vodovi nisu primarno dizajnirani za prenos TK saobraaja,
prenos signala visoke frekvencije je prilino otean. Svako ukljuenje ili iskljuenje potroaa na
mrei ili ureaja u domainstvu predstavlja promenu impedanse mree, zbog ega je adaptacija
komunikacionog kanala na te promene veoma teak zadatak. Kao to je reeno, ovi procesi
rezultiraju jakom interferencijom i frekvencijski selektivnim fedingom. Takoe dolazi i do pojave
viestruke propagacije. Kako bi se reio ovaj problem i postigle vee brzine prenosa, nain
modulacije se mora se paljivo odabrati. Najea reenja su modulacije poput Frequency Shift
Keying (FSK), Orthogonal Frequency Division Multiplexing (OFDM), ili Code-Division Multiple
Access (CDMA).

8.8 OFDM MODULACIJA

Zbog otpornosti na dejstvo viestruke propagacije i velike spektralne efikasnosti, OFDM,
nalazi sve iru primenu u modernim TK sistemima, pa i u brzim PLC sistemima. U veini
komunikacionih sistema vri se prenos podataka na jednom nosiocu. Prednost sistema sa
viestrukim nosiocem je u nainu generisanja i emitovanja signala. Naime, emitovanje podataka
vri se istovremeno u N paralelnih grana, ime se produava trajanje simbola N puta, to poveava
ukupnu imunost sistema na impulsni um i smanjuje dejstvo fedinga usled viestruke propagacije.
Osnovna ideja OFDM-a jeste da se tok podataka podeli u N paralelnih tokova, pri emu se svaki od
njih prenosi preko sopstvenog pod-nosioca. Pod-nosioci su meusobno ortogonalni, tako to je
24

izmeu njih biran odgovarajui frekvencijski razmak, tako da maksimum signala jednog podnosioca
odgovara nulama svih ostalih signala. Na taj nain je dozvoljeno spektralno preklapanje i postignuta
je znatno bolja spektralna efikasnost.

Slika 25- Poreenje a) FD sistem i b) OFDM sistem

Pod-nosioci se moduliu nekom od tehnika uskopojasne modulacije kao to su Binary Phase

Shift Keying (BFSK) ili Quadrature Amplitude Modulation (QAM). Svaki podnosioc je modulisan
posebnim simbolom, a onda se svi podnosioci frekventno multipleksiraju (OFDM). Zbog
jednostavnosti hardverske izvedbe sistema, odnosno PLC modema, koristi se digitalna obrada
signala i osobine diskretne Furijeove transformacije (DFT). Podaci se transformiu u vremenski
domen koristei IDFT na predajniku, a posle se na prijemniku vraaju u frekventni domen
korienjem DFT. Ukupan broj pod-nosioca je ekvivalentan broju taaka IFFT/FFT.

Slika 26- Model OFDM sistema

25

Generisanje simbola zapoinje mapiranjem niza informacionih bita u niz simbola, a na

osnovu vrste izabrane modulacije u osnovnom opsegu. Trajanje simbola se produava N puta, a
svakim od simbola produenog trajanja modulie se po jedan podnosilac. Za modulisanje
podnosilaca na predaji koristi se inverzna DFT (IDFT), dok se u prijemu za demodulaciju koristi
DFT. Upotrebom ovih algoritama omoguena je realizacija OFDM sistema sa velikim brojem
podnosilaca, a sa malom kompleksnou sistema. Nakon izvrene modulacije dobija se OFDM
simbol koji je predstavljen sa N odbiraka.
Intersimbolska interferencija (ISI) je osnovni problem koji nastaje kao posledica viestruke
propagacije. Uskopojasni sistemi se esto susreu sa problemom viestruke propagacije. Na primer,
10 Mbit/s BPSK simbol je trajanja samo 100 ns. Sa kanjenjem od 1 s, tipinim za energetski vod,
do 10 simbola moe interferirati sa prijemnim signalom. Ako je, s druge strane, simbol koji se
demodulie u prijemniku mnogo dui nego putevi kanjenja, dolazi do korektnog prijema signala.
OFDM upravo koristi ovaj pristup u borbi sa viestrukom propagacijom.
Ekvivalentni 10 Mbit/s OFDM simbol sa 100 pod-nosioca je trajanja 10 s, to uz
korienje ciklinog prefiksa, koji je ustvari kopija poslednjih nekoliko mikrosekundi samog
signala, moe prevazii problem kanjenja signala koje je ak i vee od prosenog. Ciklini prefiks
se dodaje ispred N odbiraka informacionog dela OFDM simbola, ime se apsorbuje interferencija, a
sistem ini otporniji na dejstvo viestruke propagacije u kanalu. U prijemniku se obavlja obrnuti
proces u odnosu na predajnu stranu sistema. Najpre se obavlja uklanjanje prefiksa, a zatim se uz
pomo DFT vri i demodulacija svakog podnosioca. Posle ekvalizacije obavlja se paralelno serijska
konverzija, a zatim se nad pojedinanim simbolima vri demapiranje u skladu sa izabranim tipom
modulacije.
Druga prednost OFDM modulacije je mogunost tonske alokacije (ukljuivanja i
iskljuivanja pod-nosioca), tako da se podaci prenose samo u delu spektra prenosne funkcije koji
moe odrati BER na nivou koji zahteva odreena aplikacija. Slika 27 ilustruje kako se realizuje
tonska alokacija za PLC link. Tokom uspostavljanja linka alju se i prenose svi pod-nosici, kao u
fazi usklaivanja (pre-adaptation), tako da predajnik i prijemnik mogu usaglasiti obrazac tonske
alokacije za konkretni link. Podaci se ne moduliu na podnosice za tonove koji su ispod SNR nivoa.
Rezultirajua tonska mapa kojom se, u stvari, prenose signali predstavljena je u prikazu
prilagoenog frekventnog domena.

Slika 27- Tonska alokacija

26

U gornjem sluaju, izvrena je tonska alokacija kako bi se uskladio prenosni spektar sa

amplitudom prenosne funkcije. Ovaj princip je jednako koristan za izbegavanje kontinualnih
talasnih smetnji u korienom delu spektra. Priblino realan primer ove vrste interferencije je
ubacivanje amaterskih radio signala na energetski vod. Ove uskopojasne smetnje mogu imati
znaajno veu amplitudu nego OFDM informacioni signal. Pod-nosioc koji je preklopljen
smetnjom se jednostavno iskljuuje, kako bi se poboljao BER. Brzina prenosa podataka moe biti
optimalno prilagoena komunikacionom kanalu jer OFDM koristi analizator spektra.
Konano, tonska alokacija predstavlja vanu regulatornu prednost. Frekvencije mogu biti
maskirane, kako bi se zadovoljili sadanji i budui meunarodni propisi za PLC sisteme.

9. MODELOVANJE PLC MREA POMOU UML-a

Jedan od najvanijih segmenata telekomunikacione mree, za telekomunikacione operatore,
je svakako pristupna ravan. U posljednje vrme, jedna od alternativa je i PLC Power Line
Communication (korienje naponskih vodova za prenos telekomunikacionih signala na
frekvencijama od 1 MHz do 30 MHz). Prednost ove tehnologije je to u svakom objektu, i u svakoj
prostoriji postoje elektrine utinice, koje se mogu iskoristiti kao take konekcije i za pruanje
telekomunikacionih usluga. Ovaj rad je fokusiran na PLC pristupnu ravan. Pristupna ravan povezuje
backbone komunikacionu mreu sa takom prikljuenja korisnika (elektrinim brojilom). Kao taka
konekcije izmeu komunikacione backbone mree i niskonaponske distributivne mree koristi se
trafostanica.
PLC tehnologija se jo uvek bori za status konkurentne tehnologije kod EC i regulatornih
tela, u odnosu na ostale tehnologije koje se koriste u mreama za pristup (WiFi, optika, ADSL i sl).
Kako bi se dokazala odrivost i konkurentnost ove tehnologije organizuju se brojni pilot projekti i
razvijaju softveri za simulaciju stanja i saobraaja na PLC mrei. Sa ovog aspekta zanimljivo je
predstaviti mogunosti za modelovanje PLC mree pomou UML-a, kao prvi korak u razvoju
softvera za simulaciju PLC mree.

9.1 STATIKI OPIS PLC SISTEMA

Prenosni sistem se sastoji od jedne bazne stanice, smetene u trafostanici i nekoliko
korisnikih stanica (pristupne stanice), meusobno povezanih i povezanih sa baznom stanicom
koristei elektroenergetski vod kao medijum (slika 28). Deo PLC mree, u kojoj pristupne stanice
imaju priblino iste uslove za prenos podataka na mrei i primaju iste informacije od bazne stanice,
definiemo kao granu (branch). Svaka grana ima nekoliko dvosmjernih kanala, dok svaki od njih
posjeduje prenosni kapacitet od 64 kbit/s.

27

Slika 28- PLC pristupna mrea

Ponaanje sistema koji se razvija dokumentuje se modelom sluajeva korienja (Use Case
Model). U njemu se opisuje kakvu funkcionalnost taj sistem treba da obezbedi, kao i njegova
okolina (aktori) i relacije izmeu prva dva elementa [3]. Na slici se nalazi globalni dijagram
sluajeva korienja.
Korisnik je osoba koja koristi Internet usluge i koja je registrovana kod Dobavljaa Internet
usluga.
Dobavlja predstavlja onaj sistem koji prua Internet usluge tzv. ISP (Internet Service
Provider).
Tehnika podrka je osoba, softver ili hardver ili njihova kombinacija koji se nalaze ili je
instaliran kod PLC ISP-a, u naem sluaju to je bazna stanica u pojedinanoj trafo stanici.
Internet usluge je sluaj korienja kojeg pokree aktor (izvoa, korisnik) da bi se
prikljuio na Internet, koristio razne omoguene Internet usluge i po potrebi odkonektovao sa
Internet veze.

Korisnik

Tehnicka
podrska

Internet usluge

Dobavljac

Odrzavanje PLC mreznog

sistema

Slika 29- Dijagram sluajeva korienja

Odravanje PLC mrenog sistema je sluaj korienja koji pokree aktor Tehnika podrka u
sluaju da bi se po otkriu problema i/ili drugih zahtjeva Korisnika reagovalo i otklonile potekoe
ili adekvatno odgovorilo na postavljeni zahtjev.
U objektno-orijentisanom pristupu razvoja sistema osnovni elementi pomou kojih se
opisuje sistem su klase i veze izmeu njih, te objekti posmatranih klasa, njihove veze, i poruke koje
objekti meusobno razmjenjuju u cilju izvravanja odreenih aktivnosti. Dijagram klasa (class
28

diagram) i dijagram objekata (object diagram) su dijagrami pomou kojih se prikazuje statika
struktura sistema.
PLC pristupnu ravan ine trafostanica, backbone mrea i pristupna stanica. Trafostanica
povezuje se na tano jednu backbone mreu, a jedna backbone mrea moe da ima jednu ili vie
trafostanica koje joj pripadaju. Trafostanica sadri samo jednu baznu stanicu, a bazna stanica
pripada jednoj trafostanici. Trafostanica preko grana prenosi signal na pristupnu stanicu (na jednu
ili vie), a pristupna stanica je prikljuena na jednu trafostanicu. U zavisnosti od frekvencije signala
i duine linka dolazi do slabljenja signala koga regenerator pojaava. PLC modem je jedan dio
pristupne stanice, a pristupna stanica sadrzi samo jedan PLC modem.
PLC modem
1

Regenerator

sadrzi
1

PristupnaStanica

Trafostanica
1..n

1
1
1..n

povezuje_se_na

TK BackBone
mreza

pripada

BaznaStanica

Slika 30- Konceptualni dijagram klasa

9.2 DINAMIKI OPIS PLC SISTEMA

Energetski vod, kao komunikacioni medijum, je podloan uticaju smetnji (umova)
razliitog tipa, koji se karakteriu znaajnim promjenama u kratkim vremenskim intervalima. Oni
su uzrok pojave greaka u prenosu signala.
Aditivni um na energetskom vodu se moe okarakterisati kao zbir sljedeih komponenti:
obojenog pozadinskog uma; uskopojasnog uma; periodinog impulsnog uma, asinhronog
osnovnoj frekvenciji sistema; periodinog impulsnog uma, sinhronog osnovnoj frekvenciji
sistema; i asinhronog impulsnog uma.
Kako bi se minimizirao njihov uticaj na prenos signala, koristi se prikladna modulacija i
ema multipleksiranja. OFDM modulacija omoguuje veliku spektralnu efikasnost i jednostavnu
implementaciju u frekvencijski-selektivnim (ili vremenski disperzivnim) prenosnim kanalima.
Dostupni spektar se deli na veliki broj uskopojasnih podnosilaca. Da bi se postigla velika spektralna
efikasnost, podnosioci se frekventno preklapaju i ortogonalni su u vremenu. Kanal se sastoji od
fiksnog broja nosilaca.
Zbog fizike topologije i uslova na prenosnoj mrei koja je podlona smetnjama, upravljanje
frekvencijskim opsegom i pristup prenosnom medijumu se kontroliu centralizovano od strane
bazne stanice. Ona je takoe odgovorna za dodelu kapaciteta pojedinim pristupnim stanicama. PLC
mrea za pristup se moe razmatrati kao logiki bus sistem.

29

Slika 31- Logika struktura PLC mree

Usluge koje se mogu pruati su usluge sa komutacijom kola, kao i usluge sa komutacijom
paketa. To znai da bazna stanica mora omoguiti prenos konektivno-orijentisanih i nekonektivnoorijentisanih usluga.
Transmisioni kanali su predloeni da omogue prenos bez kolizije. Greke se javljaju samo u
sluaju pojave smetnji na PL kanalu. Stoga, prenosni kapacitet nije konstantan i zavisi od statistike
uma.
Pri prenosu od predajnika do prijemnika dolazi do pojave slabljenja signala, koje je razliito na
razliitim frekvencijama. Ono je u velikoj meri i vremenski zavisno, to je posledica promjenljivog
optereenja mree. Pored toga, na njegovu vrednost utiu i rastojanje izmeu predajnika i
prijemnika, kao i frekvencija signala, pri emu sa porastom ovih parametara raste i vrednost
slabljenja. Iz tog razloga se koriste regeneratori, pojaavai signala, na prosenim duinama od oko
500 metara.
Dijagram sekvenci je jedan od dva grafika prikaza interakcija izmeu objekata poreanih
po vremenskom redosledu. Prikazuje redosled poruka koje objekti razmenjuju da bi se sprovela
traena funkcionalnost.
Na slici 32. je prikazan dijagram sekvenci koji modeluje ponaanje bazne stanice. Korisnik
prosleuje zahtev za uspostavu signala pristupnoj stanici. Objekat pristupna stanica baznoj stanici
alje zahtev za dodelu adekvatnog prenosnog kapaciteta. Bazna stanica mora da odlui da li treba da
kreira novi kanal za prenos. Zato bazna stanica prvo mora da proveri da li moe da se rezervie
jedan od slobodnih kanala ili ne, pa alje poruku zauzet prenosni kapacitet naponskom vodu, koji
vraa odgovor TRUE ili FALSE. Ako nema slobodnih kanala, bazna stanica poziva svoju funkciju
odgoi zahtev. Ako je rezervisan jedan od slobodnih kanala, bazna stanica uzvraa dozvolu za
prenos podataka. Pristupna stanica prima dozvolu i poinje slanje paketa. Paketi stiu do bazne
stanice, koja prosleuje pakete preko naponskog voda, do odredine pristupne stanice, ili do mesta
konekcije sa backbone TK mreom. Nakon to su paketi prosleeni, veza se prekida. Kanal postaje
dostupan kada ga bazna stanica dodeli nekoj drugoj pristupnoj stanici.

30

: Korisnik

PristupnaStanica

BaznaStanica

NaponskiVod

1: prenos paketa
2: zahtjev za dodjelu adekvatnog prenosnog kapaciteta
3: zauzet prenosni kapacitet
4:
[zauzet==false]
5: odgodi zahtjev

[zauzet==true]
6: odobren prenosni kapacitet
7: proslijedi paket
8: proslijedi paket

9: prekid veze

10: oslobodi prenosni kapacitet

Slika 32- Dijagram sekvenci za S.K. Internet usluge

Dijagram aktivnosti je vrsta dijagrama toka kojeg koristimo da bi prikazali proces rada u
sistemu; tanije on prikazuje tok kontrole od aktivnosti do aktivnosti u sistemu, koje aktivnosti se
mogu obavljati paralelno, kao i bilo koji alternativni put kroz tok. Dijagrami aktivnosti sadre
aktivnosti, tranzicije izmeu aktivnosti, take odluke i sinhronizacione sabirnice.
Dijagram aktivnosti koji vai za Sluaj korienja Odravanje PLC mrenog sistema nam
govori da posle pristizanja zahteva od strane aktora Korisnik se mogu odigravati dva toka aktivnosti
u zavisnosti od kakve je vrste zahtev. Posle sinhronizacione sabirnice se postavlja pitanje da li ima
jo signala. U sluaju da je odgovor pozitivan, ide se ponovo na poetak, a ako je odgovor
negativan, zavrava se ovaj dijagram.

Pristigao
zahtjev

Uoci
problem

Uoci zahtjev

Ispravi
problem

Ispuni zahtjev

[NE]

[DA]
Da li ima jos signala?

Slika 33- Dijagram aktivnosti za S.K. Odravanje PLC mrenog sistema

31

Pristupna stanica je
aktivana?

Slanje
signala

[NE]

Slanje signala kroz random slot

signalizacionog kanala

[DA]

Slanje signala kroz dedicatet slot

signalizacionog kanala

:bazna stanica [registrovana

pristupna stanica]

:bazna stanica
[primljen signal]

:pristupna stanica
[dodijeljen dedicatet slot]

+[aktivna]

:pristupna stanica
[omoguceno slanje]

Slika 34- Dijagram aktivnosti Slanje signala kroz kanal za signalizaciju

Dijagram aktivnosti Slanje signala kroz kanal za signalizaciju nam govori da posle
aktivnosti slanje signala se postavlja pitanje da li pristupna stanica je aktivna. U sluaju da je
odgovor pozitivan, signal se alje kroz ve dodijeljen (dedicated) slot signalizacionog kanala to
dovodi do promjene stanja dva objekta. Bazna stanica postavlja vrijednost primljen signal, a
objekat Pristupna stanica vrijednost omoguene slanje. U sluaju da je odgovor na postavljeno
pitanje negativan, dolazi do slanja signala kroz random slot signalizacionog kanala, to dovodi do
promjene u stanju objekta Bazna stanica gdje se registruje pristupna stanica koja je poslala signal, a
ona sama postaje aktivna i njoj je dodjeljen dedicated slot.

10. STANDARDIZACIJA
IEEE 1901 Radna grupa Instituta inenjera elektrotehnike i elektronike, razvija standarde za
komunikaciju elektrinih mrea velikim brzinama. Ova tehnologija omoguava slanje podataka
preko elektrinih vodova. Grupa koja je formirana 2005 godine, odobrava nacrt specifikacije
medium access control i physical layer(fiziki sloj) u 2009, i objavljuje svoj prvi standard u 2010
godini.
Media Acces Control(MAC) je podsloj sloja veze podataka navedenih u sedam slojeva OSI
modela(sloj 2), a u etiri sloja TCP/ IP modela(Sloj 1). Fiziki sloj ili Sloj 1 je prvi i najnii sloj
OSI modela. esto se naziva i PHY.
HomePlug AV i IEEE 1901 standardi odredjuju kako, postojea elektrina mrea moe biti
iskoriena za svrhe prenosa podataka. IEEE 1901 sadri HomePlug AV kao osnovnu tehnologiju,
tako da su bilo koji IEEE 1901 proizvodi u potpunosti interperabilni sa HomePlug AV, HomePlug
Green PHY ili predstojeom HomePlug AV2 specifikacijom(sada u razvoju, i oekuje se da bude
odobren u 2011).

10.1 Opis
1901 standardi ukljuuju dva razliita fizika sloja. Jedan je zasnovan na orthogonal
frequency-division multiplexing (OFDM modulacija), a drugi na osnovu wavelet
modulation(talasna modulacija). Svaki PHY je opcionalan(nije obavezan), i realizatori
specifikacije mogu, ali ne moraju da sadre oba. Uredjaji koji koriste OFDM PHY nisu
kompatibilni sa uredjajima zasnovanim na Wavelet PHY. Neko smatra da ovaj nedostatak
interperabilnosti ponitava svrhu postojanja standarda. Drugi tvrde da je to neophodan korak na
konsolidaciji trita. OFDM PHY je izveden iz HomePlug AV tehnologije.
32

HomePlug je ime za power line communications koja podrava umreavanje preko

postojee kune elektrine instalacije. Nekoliko specifikacija postoji pod nadimkom HomePlug, a
svaki nudi jedinstvene performanse ili kompatibilnosti sa drugim HomePlug specifikacijama.

10.3 Srodni standardi

IEEE P1675 je jo jedan standard povezan sa prenosom podataka preko elektrine mree.
P1675 prua testiranje i verifikaciju standarda koji se koriste kod BPL instalacija (Broadband over
Power Line, pre svega spojnice) i obezbedjuje metode za potovanje primenjljivih standarda i
pravila.
IEEE P1775(Powerline Communication Equipment- Metode merenja i testiranja) je IEEE
radna grupa fokusirana na PLC uredjajima.

11. ZAKLJUAK
Energetski vodovi se, jo od 1950-tih godina, koriste kao komunikacioni putevi za prenos TK
saobraaja, za interne potrebe elektroprivrednih kompanija (daljinsko oitanje brojila, upravljanje
potronjom i tarifama). S obzirom na skromne zahteve ovakve primene u pogledu frekventnog
opsega, nivoa signala i sl, korienje energetskih vodova u ove svrhe je standardizovano i
regulisano (mada ne postoji generalna standardiyacija ovih tehnoligija). U poslednjih 15-tak godina
razmatra se upotreba energetskih vodova za irokopojasnu komunikaciju. Dosadanja istraivanja
pokazuju da, iako se energetski vod smatra nedovoljno dobrim medijem za komunikaciju, zbog
slabljenja i smetnji, najnovije tehnologije otklanjaju mnoge nedostatke, pretvarajui energetski vod
u pouzdan medijum za komunikaciju.
PLC tehnologija je tehnologija koja koristi energetke vodove za prenos telekomuniakcionih
signala. Iako je ova tehnologija u upotrebi jo od 1950-tih godina, tek nove generacije PLC opreme
podravaju prenos signala brzinama ak i do 100 Mbit/s, to omoguuje primjenu ove tehnologije u
mreama za pristup. S obzirom da je energetski vod dizajniran za prenos elektrine energije (50
Hz), a ne telekomunikacionih na frekvencije reda MHz, na PLC mrei postoji veliki broj
nepovoljnih karakteristika za prenos signala. Pored toga javljaju se problemi sa slabljenjem signala,
impedansom koja se veoma brzo mijenja i sl. Sve ovo ini da je PLC mrea veoma kompleksan
sistem, sa specifinim zahtevima u pogledu prenosa signala, modulacije, protokola i sl.

33

12. LITERATURA
1. M.K. Simon, J. Omura, R. Scholtz, and K. Levitt, Spread Spectrum Communications Vol.
I, II, III. Rockville, MD. Computer Science Press, 1985.
2. J.K. Holmes, Coherent Spread Spectrum Systems, New York, NY. Wiley Interscience,
1982.
3. D.J. Torrieri, Principles of Secure Communication Systems. Boston. Artech house, 1985.
4. G.R. Cooper and C.D. McGillem, Modern Communications and Spread Spectrum, New
York, McGraw-Hill, 1986.
5. R.C. Dixon, Spread Spectrum Systems, John-Wiley & Sons, 1984.
6.Kaveh Pahlavan and Allen H. Levesque, Wireless Information Networks, Wiley and Sons,
March 1995
7.A. J. Viterbi and A. M. Viterbi, "Erlang Capacity of a Power Controlled CDMA System",
IEEE J. on Selected Areas in Comm., vol. 11, no. 6, Aug. 1993
8. O. Bilal, E. Liu, Y. Gao and T. O. Korhonen, "Design of Broadband Coupling Circuits for
Power-Line Communication"
9. P. Langfeld, Manfred Zimmermann, K. Dostert, "Power Line Communication System
Design Strategies of Local Loop Access", Proceedings of the Workshop Kommunikationstechnik,
Ulm, 1999., Tech, Report I TUU-TR-1999/2, pp. 21-26)
10. A. Purroy, A. Sanz, J.I. Garcia Nikolas, I. Urriza, "Research Areas for Efficient Power Line
Communication Modems"
10. http://en.wikipedia.org/wiki/Power_line_communication 25,12,2011, 10:37h
11. http://en.wikipedia.org/wiki/IEEE_1901 27.12.2011, 15:03h

34