PRVI DEO - Preieni tekst

Drugi deo - Osnovni tekst

Trei deo - Izmene

Pravilnik o zatiti na radu u graevinarstvu

Pravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br.
42/68 i 45/68. Vidi: l. 69. Zakona - RS, 42/91-1649.
Vidi: l. 15. Pravilnika - RS, 31/92-1146.
I OPTE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se posebne mere i normativi zatite na radu koji
se primenjuju pri izvoenju radova iz oblasti graevinarstva.
Radovi iz oblasti graevinarstva ne obuhvataju radove koji se izvode u
pogonima ili pomonim radionicama na gradilitu i na drugim mestima, radi
pripreme, prerade i obrade graevinskog materijala ili graevinskih elemenata
koji se ugrauju u graevinske objekte.
lan 2.
Na oruima za rad, ureajima i drugim sredstvima za rad koji se koriste u
graevinarstvu sprovode se mere i normativi predvieni ovim pravilnikom, kao i
opte mere i normativi propisani Pravilnikom o optim merama i normativima
zatite na radu na oruima za rad i ureajima ("Slubeni list SFRJ", br. 18/67).
II MERE I NORMATIVI ZATITE NA RADU
1 Ureenje gradilita
lan 3
- prestao da se primenjuje +
l. 15. Pravilnika - RS, 31/92-1146.

Vidi:

lan 4
Izvoenje radova na gradilitu sme se otpoeti tek kad je gradilite ureeno
prema odredbama ovog pravilnika.
lan 5
Sav materijal, ureaji, postrojenja i oprema potrebna za izgradnju investicionog
objekta odnosno za izvoenje odreenog rada na gradilitu moraju kad se ne
upotrebljavaju biti sloeni tako da je omoguen lak pregled i nesmetano njihovo
runo ili mehanizovano uzimanje bez opasnosti od ruenja i slino.
Na gradilitima na kojima ne postoji mogunost za uskladitenje graevinskog
materijala u potrebnim koliinama, dozvoljeno je dopremanje materijala samo u
koliinama koje se mogu sloiti bez zakravanja prilaza i prolaza i bez opasnosti
od ruenja.
lan 6

Pomone pogone na gradilitu, kao tesarske, stolarske, bravarske i druge

radionice, po pravilu, treba smetati van opasnih zona na gradilitu. Ako to nije
mogue, moraju se predvideti i obezbediti odgovarajue mere zatite na radu
radnika koji rade u tim pogonima.
Ako su pomoni pogoni na gradilitu izraeni u celini ili delimino od
zapaljivog materijala, moraju se na gradilitu preduzeti potrebne mere za zatitu
od poara, shodno vaeim propisima.
lan 7
Da bi bili obezbeeni odgovarajui radni uslovi u zatvorenim radnim
prostorijama, moraju se preduzeti zatitne mere radi smanjenja tetnog dejstva
gasova i pare, visoke ili niske temperature, vlage, praine, otrova, atmosferskog
pritiska, buke i vibracija, eksplozije gasova, svih vrsta zraenja, kao i ostalih
tetnosti, i njihovog svoenja na granice doputene vaeim propisima o zatiti na
radu odnosno jugoslovenskim standardima.
Za radove koji se vre u slobodnom prostoru pod nepovoljnim klimatskim,
atmosferskim ili drugim uticajima, radna organizacija svojim optim aktom
odreuje mere zatite na radu za obezbeenje potrebnih radnih uslova i predvia
korienje odgovarajuih linih zatitnih sredstava odnosno opreme pri vrenju
tih radova.
lan 8
Na svakom novom gradilitu moraju se jo pre poetka graevinskih radova
obezbediti higijensko-sanitarni ureaji, klozeti, umivaonici, instalacije za pijau
vodu, prostorije za boravak radnika za vreme vremenskih nepogoda u toku rada i
za suenje mokre odee i drugo, u skladu sa vaeim propisima o zatiti na radu.
lan 9
Na svakom gradilitu mora se organizovati odgovarajua i efikasna sluba prve
pomoi za vrenje hitne intervencije pri povredama radnika na radu.
Zavisno od stepena opasnosti, broja radnika, lokacije gradilita i njegove
udaljenosti od zdravstvenih ustanova, uslova za smetaj povreenih radnika i
drugo, na gradilitu se moraju obezbediti potrebna sanitarna i druga sredstva i
odgovarajue struno osoblje za pruanje prve pomoi.
2 Zemljani radovi
lan 10
Pri izvoenju zemljanih radova na dubini veoj od 100 cm moraju se
preduzimati zatitne mere protiv ruenja zemljanih naslaga sa bonih strana i
protiv obruavanja iskopanog materijala.
Runo otkopavanje zemlje mora se izvoditi odozgo nanie. Svako
potkopavanje je zabranjeno.
Kopanje zemlje na dubini veoj od 100 cm mora se izvoditi pod kontrolom
odreenog lica.
lan 11
Pri mainskom kopanju zemlje, rukovalac mainom ili poslovoa radova
moraju voditi rauna o bezbednosti radnika koji rade ispred ili oko maine za
iskop zemlje.
lan 12

Tesarski radovi na podgraivanju i razupiranju iskopa moraju se izvoditi

struno, na osnovu odgovarajuih normativa ili statikih prorauna i crtea.
lan 13
Ako se iskop zemlje vri na mestu gde postoje instalacije gasa, elektrike, vode
ili druge, radovi na iskopu moraju se vriti po uputstvima i pod nadzorom
strunog lica odreenog sporazumom izmeu organizacija kojima pripadaju
odnosno koje odravaju te instalacije i izvoaa radova.
Ako se u toku iskopavanja naie na instalacije, radovi se moraju obustaviti dok
se ne obezbedi nadzor iz stava 1 ovog lana.
lan 14
Pre vrenja iskopa zemlje ili ienja zemljom zatrpanih jama, bunara, kanala i
drugog, mora se prethodno proveriti da li eventualno nema ugljen-monoksida
odnosno drugih tetnih, zapaljivih ili eksplozivnih gasova.
lan 15
Za silaenje radnika u iskop i izlaenje iz iskopa moraju se obezbediti vrste
lestve tolike duine da prelaze iznad ivice iskopa za najmanje 75 cm.
Umesto lestava iz stava 1 ovog lana moe se predvideti i izrada odgovarajuih
stepenica ili rampi, ako je time obezbeeno sigurno kretanje radnika i za vreme
padavina.
lan 16
Ako se iskop zemlje vri miniranjem, radovi se moraju izvoditi prema vaeim
propisima o miniranju.
lan 17
Pre poetka rada na iskopu zemlje, a uvek posle vremenskih nepogoda,
mrazeva ili otapanja snega i leda, rukovodilac iskopavanja mora pregledati stanje
radova i, po potrebi, preduzeti odgovarajue zatitne mere protiv opasnosti od
obruavanja bonih strana iskopa.
Kopanje rovova i kanala
lan 18
Iskop zemlje u dubini od 100 cm (za temelje, kanale i sl.) moe se vriti i bez
razupiranja, ako to vrstoa zemlje dozvoljava. Iskop zemlje u dubini veoj od
100 cm sme se vriti samo uz postupno osiguravanje bonih strana iskopa.
Razupiranje strana iskopa nije potrebno ako su bone strane iskopa ureene
pod uglom unutranjeg trenja tla (prirodni nagib terena) u kom se iskop vri, niti
pri etanom kopanju do dubine vee od 200 cm.
lan 19
Rovovi i kanali moraju se izvoditi u tolikoj irini koja omoguuje nesmetan rad
na razupiranju bonih strana, kao i rad radnika u njima.
Najmanja irina rovova odnosno kanala dubine do 100 cm odreuje se
slobodno. Pri dubini preko 100 cm irina rova odnosno kanala mora biti tolika da
ista irina rova odnosno kanala posle izvrenog razupiranja bude najmanje 60
cm.
lan 20

Drvo i drugi materijal koji se pri iskopavanju upotrebljavaju za razupiranje

bonih strana rovova i kanala moraju po svojoj vrstoi i dimenzijama odgovarati
svrsi kojoj su namenjeni, shodno vaeim tehnikim propisima odnosno
jugoslovenskim standardima.
Razupiranje rovova i kanala mora odgovarati geofizikim osobinama
rastresitosti i pritisku tla u kome se vri iskop, kao i odgovarajuem statikom
proraunu.
Iskopani materijal iz rovova i kanala mora se odbacivati na toliko odstojanje od
ivice iskopa da ne postoji mogunost obruavanja tog materijala u iskop.
Razmak izmeu pojedinih elemenata oplate strana iskopa mora se odrediti tako
da se sprei osipanje zemlje a u skladu sa osobinama tla iz stava 2 ovog lana.
lan 21
Oplata za podupiranje bonih strana iskopa (rov, kanal, jama) mora izlaziti
najmanje za 20 cm iznad ivice iskopa da bi se spreio pad materijala sa terena u
iskop.
Pri izbacivanju zemlje iz iskopa, a dubine preko 200 cm moraju se
upotrebljavati meupodovi poloeni na posebne podupirae. Meupodovi se ne
smeju optereivati koliinom iskopanog materijala veom od odreene, sa kojom
mora radnik biti upoznat pre poetka rada i moraju imati ivinu zatitu visoku
najmanje 20 cm.
Skidanje oplate i zasipanje iskopa mora se vriti po uputstvu i pod nadzorom
strunog lica. Ako bi vaenje oplate moglo ugroziti bezbednost radnika, oplata se
mora ostaviti u iskopu.
Sredstva za spajanje i uvrivanje delova podupiraa kao to su klinovi,
okovi, zavrtnji, ekseri, ica i slino, moraju odgovarati vaeim jugoslovenskim
standardima.
lan 22
Ako se iskop zemlje za nov objekt vri do dubine vee od dubine temelja
neposredno stojeeg objekta, takav rad mora se vriti po posebnom projektu, uz
obezbeenje mera zatite na radu i mera za obezbeenje susednog objekta.
+
Vidi:
Ispravku - 45/68-928.
lan 23
Pri mainskom kopanju iskopa mora se voditi rauna o stabilnosti maine.
Prilikom mainskog kopanja iskopanu zemlju treba odlagati na odstojanju koje
ne ugroava stabilnost strana iskopa, ako po izvrenom iskopu treba vriti i druge
radove u iskopu. Ivice iskopa smeju se optereivati mainama ili drugim tekim
ureajima samo ako su preduzete mere protiv obruavanja usled takvih
optereenja.
lan 24
Ako se u rovove i kanale nerazuprtih strana iskopa polau cevi, vodovi i slino,
na mestima na kojima je neophodan pristup radnika na dno iskopa radi vrenja
potrebnih radova na tim cevima, vodovima i sl., bone strane rova, odnosno
kanala moraju se, u potrebnoj irini, obezbediti od obruavanja razupiranjem,
kako
je
predvieno
u
lanu
20
stav
2
ovog
pravilnika.

+
Ispravku - 45/68-928.

Vidi:
iroki iskopi

lan 25
Nagib bonih strana irokih iskopa odreuje se prema odredbi lana 18 stav 2
ovog pravilnika.
Iskopi za useke i zaseke pri gradnji puteva i slino smeju se izvoditi samo na
osnovu odgovarajueg projekta.
lan 26
Putevi i rampe za odvoenje materijala moraju odgovarati vrstoi terena i
prevoznim sredstvima. NJihov nagib ne sme biti vei od 40%.
Utovarivanje materijala pomou utovarivaa ili drugog sredstva mehanizacije
na teretno vozilo ne sme se vriti preko kabine vozila, kao ta kabina nije zatiena
od mehanikog oteenja.
lan 27
Podupiranje bonih strana irokih i dubokih iskopa kao i izvoenje slepih
zidova (zagata), mora se vriti po planovima i prethodnim proraunima, vodei
rauna o mogunosti prodora vode i poveanih pritisaka u zidovima iskopa ili
zagata.
lan 28
Ako se iskop vri u blizini graevinskih i drugih objekata koji mogu uticati na
izvoenje radova, ovi radovi se moraju vriti uz obezbeenje mera iz lana 22
ovog pravilnika.
Kopanje bunara, ahtova i jama
lan 29
Kopanje bunara, ahtova i jama, bez obzira na njihovu namenu odnosno
upotrebu, kao i radovi na opravci i ienju bunara i ahtova, moraju se vriti pod
nadzorom odreenog strunog lica.
Industrijski bunari i ahtovi smeju se izvoditi samo na osnovu projekta, koji
obuhvata i odgovarajue mere zatite na radu.
lan 30
Pre ulaska u bunar, aht ili jamu mora se prethodno proveriti da se u njima ne
nalaze opasni gasovi. Ako se utvrdi prisustvo takvih gasova, silazak radnika u
bunar, aht ili jamu moe se dozvoliti tek posle otklanjanja tih gasova i
proveravanja da tih gasova nema.
Proveravanje prisustva opasnih gasova i njihovo otklanjanje vri odreeno
struno lice.
lan 31
Pri kopanju bunara, ahtova i jama u blizini ugljenokopa, fabrikih gasnih
cevovoda, gradske odnosno industrijske kanalizacije i slino, po pravilu treba
predvideti mogunost pojave opasnih gasova. Proveravanje prisustva takvih

gasova u bunarima, ahtovima ili jamama obavezno vri odreeno struno lice
odgovarajuim metodima i sredstvima.
lan 32
Kopanje i razupiranje strana bunara, ahtova ili jama mora se vriti na osnovu
statikog prorauna i projekata koji sadri i odgovarajue mere zatite na radu.
lan 33
Radnici koji rade u bunarima, ahtovima i jamama moraju imati zatitni pojas
sa konopcem za izvlaenje i signalnim konopcem za davanje signala u sluaju
opasnosti.
lan 34
Radi zatite radnika koji rade na dnu bunara, ahta ili jame od materijala koji
pada iz naprave za izvlaenje iskopane zemlje, mora se postaviti zatitna
nastrenica na visini od najmanje 200 cm od dna iskopa.
lan 35
Ako se pri kopanju bunara, ahta ili jame koriste betonski ili metalni obrui za
potkopavanje, visina potkopa ne sme biti vea od 20 cm.
lan 36
Radi spreavanja padanja materijala u bunar, aht ili jamu, mora se po obimu
ivice postaviti puna zatitna ograda visoka najmanje 100 cm.
Kao zatitna ograda moe posluiti i zid bunara ili jame s tim da se on pri
eventualnom odronjavanju mora stalno doziivati.
lan 37
Silaenje na dno bunara, ahta ili jame i izlaenje u korpi naprave za izvlaenje
materijala, zabranjeno je.
lan 38
ekrk odnosno vitlo za izvlaenje i sputanje materijala mora u pogledu
zatitnih mera odgovarati vaeim propisima o zatiti na radu sa dizalicama.
lan 39
Ako se kopanje bunara, ahtova ili jama vri miniranjem, moraju se, pored
mera zatite na radu predvienih vaeim propisima o miniranju primenjivati i
sledee mere:
1) paljenje mina sme se vriti samo pomou elektrinog ureaja sa povrine
terena,
2) pre ulaska u bunar, aht ili jamu posle miniranja mora se prethodno izvriti
provetravanje i proveravanje da nema gasova u bunaru, ahtu ili jami,
3) pre nastavljanja radova posle miniranja treba proveriti stanje bonih strana
bunara, ahta ili jame radi uklanjanja eventualne opasnosti od obruavanja.
lan 40
Uklanjanje oplate i podupiraa pri oziivanju bunara, ahtova ili jama mora se
vriti odozdo navie, postepeno sa napredovanjem oziivanja, ali tako da ne bude
ugroena stabilnost preostalog podupiranja.
Ako se radovi iz stava 1 ovog lana vre u sipkom materijalu, oplata se ne sme
vaditi, nego se mora uzidati.
3 Zidarski radovi

lan 41
Pri postavljanju profila i obeleavanju pravca zidova pomou ica, moraju se
na ice u odgovarajuim razmacima postaviti obojena upozorenja ili druge
uoljive oznake.
lan 42
Prilazi i prolazi za sva radna mesta na kojima se vre zidarski radovi moraju da
budu izvedeni tako da se po njima mogu bez smetnje kretati radnici i prenositi i
prevoziti materijal.
Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na prolazima i mestima koja za
to nisu odreena, zabranjeno je.
Slaganje materijala uz radna mesta sme se vriti samo u koliinama koje
odgovaraju nosivosti i veliini raspoloivog prostora. Visina naslaga mora
odgovarati vrsti materijala i ne sme prelaziti visinu koja bi ugroavala stabilnost
materijala odnosno prouzrokovala ruenje sloenog materijala i time dovela u
opasnost radnike.
Rad sa kreom i pripremanje maltera
lan 43
Korito za gaenje krea mora da se nalazi pored krene jame i mora biti
ograeno na mestima na kojima postoji opasnost da radnik koji gasi kre padne u
krenu jamu.
Krena jama mora biti ograena vrstom ogradom visine najmanje 100 cm sa
strane kojom prolaze radnici.
Mesto kod krene jame sa koga se vadi gaeni kre mora imati radni pod i biti
obezbeeno protiv pada radnika, a po potrebi, i osigurano vrstom ogradom.
Alat za gaenje krea i za vaenje gaenog krea mora biti opremljen dugom
drvenom drkom, radi zatite radnika od prskanja i isparavanja pri meanju i
vaenju krea.
lan 44
Hidratisani kre u ambalai mora se uvati u suvim prostorijama, radi
bezopasnog prenoenja na mesto upotrebe (korito za gaenje).
Sudovi ili naprave za runo prenoenje maltera moraju biti podeeni za lak
prenos maltera, bez prosipanja. Ukupna teina maltera i suda ne sme prelaziti 20
kg po radniku-mukarcu odnosno 15 kg po radniku-eni ili omladini.
Graenje u iskopima
lan 45
Materijal potreban za graenje u iskopima (temelji, kanali, okna i sl.) ne sme se
slagati na ivice iskopa ili mesta gde bi ruenje materijala moglo prouzrokovati
opasnost po radnike u iskopu.
Sputanje materijala mora se vriti pomou naprava (lebovi, levci) ili pomou
transportnih sredstava (transporteri dizalice i sl.), zavisno od vrste oblika i teine
materijala.

Sputanje teih graevinskih elemenata mora se vriti sa radnicima obuenim

za takve poslove, pod nadzorom odreenog strunog lica.
Graenje iznad terena
lan 46
Graevinski i drugi radovi na prizemnim zgradama i u unutranjosti
viespratnih objekata, visokim do 450 cm iznad terena odnosno iznad poda
meuspratne konstrukcije, mogu se izvoditi sa upotrebom pomonih skela ili
lestava uz vezivanje radnika, ako je uz korienje takvih sredstava mogue
izvoditi te radove bez opasnosti po ivot radnika.
Graevinski i drugi radovi na objektima viim od 450 cm iznad terena odnosno
poda meuspratne konstrukcije, moraju se izvoditi uz korienje odgovarajuih
skela ili na drugi podesan i bezbedan nain.
lan 47
Ako pri radovima iz lana 46 ovog pravilnika postoji mogunost da radnici
padnu van objekta, moraju se postaviti odgovarajue zatitne nastrenice tako da
visina sa koje se moe pasti ne prelazi 300 cm i radnici se moraju vezati
odgovarajuim zatitnim pojasom.
Ako se pri radovima na otvorenim ivicama spratova, balkona, terasa i dr.
zatitna ograda iz opravdanih razloga ne moe postaviti ili ako su radovi koji se
vre na takvim mestima manjeg obima ili kratkotrajni radnici koji vre te poslove
moraju biti za vreme rada privezani pomou zatitnog pojasa i konopca duine
najvie 150 cm.
lan 48
Pri graenju zidova zidanje sa radne skele ili tla po pravilu, vri se do visine od
najvie 150 cm od poda skele ili tla.
Opeke, malter i drugi potreban materijal moraju na radnim mestima i uz radno
mesto zidara da budu uredno, ravnomerno i stabilno sloeni.
lan 49
Zidarske i ostale graevinske radove na visini ili na mestima na kojima postoji
opasnost od pada u dubinu, smeju vriti samo kvalifikovani zidari i graevinski
radnici, koji su zdravstveno sposobni za radove na visini.
Graenje fabrikih dimnjaka
lan 50
Graenje, rekonstrukcija, montaa ili popravka visokog fabrikog dimnjaka
sme se vriti samo na osnovu dokumentacije koja sadri i odgovarajue mere
zatite na radu.
lan 51
Graenje novih i rekonstrukciju i popravke postojeih visokih fabrikih
dimnjaka smeju vriti samo lica kvalifikovana za takav rad, i to pod neposrednim
nadzorom odreenog strunog lica.
Radnici koji grade ili montiraju visoke fabrike dimnjake moraju biti
zdravstveno sposobni za radove na visini.

Pre poetka radova na graenju, rekonstrukciji, montai ili popravkama visokih

fabrikih dimnjaka, radnici moraju biti podvrgnuti specijalistikom lekarskom
pregledu radi utvrivanja njihove zdravstvene sposobnosti za rad na visini.
lan 52
Visoki fabriki dimnjaci moraju imali siguran pristup za penjanje na dimnjak
odnosno silazak sa dimnjaka pri graenju i opravkama i za odravanje dimnjaka.
Lestve za penjanje na dimnjak odnosno silazak sa dimnjaka moraju imati
preke od okruglog eleza prenika od najmanje 18 mm, na meusobnom
vertikalnom odstojanju koje ne sme iznositi vie od 300 mm. irina lestava mora
da bude najmanje 450 mm, a udaljenost preke od zida mora biti 160 mm.
Prva preka lestava za penjanje sa spoljne strane dimnjaka mora da bude
ugraena na visini od 300 cm iznad terena.
Na lestvama za penjanje na fabriki dimnjak moraju se u razmacima od najvie
500 cm ugraditi dvostruki lukovi sa razmakom od 200 mm - za lenu zatitu
odnosno za odmaranje pri penjanju ili silaenju. Odstojanje izmeu sredine
preaka za penjanje i sredine lukova za lenu zatitu treba da iznosi od 600 do
800 mm.
Na zidanim ili betonskim dimnjacima na kojima su preke za penjanje i lukovi
za lenu zatitu ugraeni u zid dimnjaka, mora se ugraditi elino zatitno ue za
privezivanje pri penjanju odnosno silaenju.
Zatitno ue iz stava 5 ovog lana ne mora se postavljati ako je lena zatita
celom duinom lestava postavljena na takvim razmacima da ne postoji opasnost
da radnik padne nauznak.
lan 53
Iznad prolaza odnosno radnih mesta oko dimnjaka u graenju mora se postaviti
nastrenica za zatitu radnika od sluajnog pada materijala odnosno alata sa
visine.
Ako se dimnjak gradi sa njegove unutranje strane mora se na svakih 200 cm
visine postaviti radna platforma, koja ujedno slui i kao zatita od pada
materijala.
Graenje svodova i lukova
lan 54
Graenje svodova i lukova sme se izvoditi samo na osnovu planova i sa
kvalifikovanim zidarima koji moraju biti upoznati sa opasnostima koje im prete
pri tim radovima.
Uklanjanje podupiraa i oplata koji slue za graenje svodova i lukova sme se
vriti samo po nalogu rukovodioca gradilita i pod njegovim nadzorom.
Montaa stepenica
lan 55
Montaa stepenica sme se vriti samo na osnovu planova za montau i
pismenih uputstava projektanta.

Za vreme montae stepenica njihova upotreba za prolazak mora se spreiti

pomou odgovarajuih branika.
4. Tesarski radovi
lan 56
Otra seiva tesarskog alata (sekire, testere, dleta i slino) moraju pri prenosu
biti na podesan nain pokrivena, radi zatite radnika od povreivanja.
lan 57
Rukovanje mainama ili mehanizovanim alatom za obradu drveta na gradilitu
sme se poveriti samo kvalifikovanim ili obuenim radnicima upoznatim sa
opasnostima koje im prete pri radu sa mainama ili mehanizovanim alatom.
lan 58
Graa posle svakog korienja na gradilitu mora se pregledati, oistiti od
eksera, ostataka okova i dr. i sloiti. Tako ureena sme se upotrebljavati za nove
tesarske radove.
Obezbeenje prelaza
lan 59
Ulazi, prelazi i prolazi oko objekta u graenju moraju biti zatieni od pada
materijala sa visine zatitnim nastrenicama izraenim tako da mogu izdrati pad
materijala i spreiti njegovo odbijanje i rasipanje po okolini.
Visina zatitne nastrenice od tla, po pravilu, ne sme biti manja od 220 cm.
Rampe i kosi prilazi i prolazi
lan 60
Rampe i kosi prilazi i prolazi (trepne) moraju biti izraeni od vrstog i zdravog
materijala i odravani za celo vreme graenja u ispravnom stanju. Postavljene
rampe, kosi prilazi i prolazi moraju biti pre upotrebe i u toku radova pregledani
od rukovodioca radova ili drugog odreenog lica.
Rampe i kosi prilazi i prolazi sastavljeni od vie elemenata moraju delovati kao
celina i biti podupreti tako da se sprei prekomerni ugib odnosno ljuljanje.
Mosnice (fosne), kao i ostali elementi rampi i kosih prilaza i prolaza (nosai i
dr.), moraju se dobro meusobno i u celini privrstiti za svoje podloge odnosno
oslonce.
Ako se rampe i kosi prilazi i prolazi upotrebljavaju za prenos materijala,
njihova irina ne sme biti manja od 60 cm.
Nagib rampi i kosih prilaza i prolaza ne sme biti vei od 40%.
Izuzetno pri graenju stambenih objekata nagib rapi i kosih prilaza i prolaza iz
stava 5 ovog lana moe biti i vei, u zavisnosti od visine sprata.
Rampe, kosi prilazi i prolazi na gornjoj povrini moraju imati privrene
letvice dimenzije 28x46 mm u jednakim razmacima do najvie 35 cm.
Rampe, kosi prilazi i prolazi na visini veoj od 100 cm iznad tla odnosno poda
etae ili skele moraju biti ograeni vrstom zatitnom ogradom visine najmanje
100 cm.
lan 61

Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju se postavljati odnosno naslanjati na vrste

nosae izraene prema vaeim propisima za drvene nosee konstrukcije i
predvienom optereenju.
Naslanjanje rampi i kosih prilaza i prolaza na nestabilne elemente objekta u
gradnji ili na gomile materijala zabranjeno je.
lan 62
Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju se odravati u ispravnom stanju i
povremeno istiti od prosutog materijala. Mokra i klizava mesta na njima moraju
se posipati peskom ili na drugi nain obezbediti od klizanja.
Oteene i nedovrene rampe, kosi prilazi i prolazi ne smeju se koristiti.
Lestve
lan 63
Lestve koje se upotrebljavaju za pristup na skele i slino, moraju prelaziti ivicu
poda na koju su naslonjene najmanje za 75 cm, mereno vertikalno od poda.
Strane drvenih lestava moraju biti iz jednog komada od odabranog drveta.
Presek strane mora odgovarati duini i optereenju lestava.
Preke drvenih lestava moraju biti od tvrdog drveta, okruglog ili kvadratnog
preseka i usaene ili urezane u strane. irina lestava izmeu strana mora biti
najmanje 45 cm. Razmak izmeu ivica preaka ne sme biti vei od 32 cm.
Lestve due od 400 cm moraju se osigurati i eleznim utegama.
lan 64
Lestve koje se postavljaju na glatku odnosno klizavu tvrdu podlogu moraju biti
na donjem kraju opremljene posebnim osloncima (papue i sl.), koji sigurno
spreavaju klizanje a po potrebi na gornjem kraju - i kukama za zakaivanje.
Pri postavljanju lestava mora se voditi rauna o uglu nagiba lestava da bi se
spreilo prekomerno savijanje strana, lom lestava ili klizanje lestava po podlozi.
Zabranjena je upotreba lestava sa prekama prikovanim ekserima za strane,
kao i lestava sa polomljenim ili nedostajuim prekama ili drugim oteenjima
(napukla strana ili preka i sl.).
lan 65
Dvokrake lestve moraju biti osigurane protiv prekomernog razmicanja krakova
pomou vrste veze izmeu krakova (lanac, kai, vrsto ue i sl.).
Donji krajevi (oslonci) dvokrakih lestava moraju biti opremljeni posebnim
osloncima (papuama i sl.), radi spreavanja klizanja po podlozi.
Radni pod
lan 66
Svaki radni pod (platforma za rad i sl.) postavljen na visini veoj od 100 cm
mora biti izraen od zdravih dasaka, priljubljenih jedna uz drugu i poloenih
vodoravno na vrste nosae.
irina radnog poda mora odgovarati prirodi posla koji se na njemu vri, ali ne
sme biti manja od 60 cm ako se na podu vri rad bez slaganja ili pripremanja
materijala.

Ako se na radnom podu odlae materijal, vri pripremanje materijala ili

postavljaju nogari i slino, irinu radnog poda treba odrediti tako da za kretanje
radnika po njemu bude slobodnog prostora najmanje 60 cm.
Dimenzije elemenata radnog poda moraju odgovarati predvienom
maksimalnom optereenju poda.
lan 67
Ako nastavak dasaka radog poda nije izveden u istom nivou nego polaganjem
dasaka jedne na drugu, mora se na sastavu dasaka privrstiti trouglasta letvica,
radi spreavanja spoticanja radnika i olakanja prelaska kolica prilikom prevoza.
lan 68
Ako se radni pod postavlja uza zid objekta i na visini veoj od 100 cm iznad tla
ili poda prostorije ivica radnog poda ne sme biti udaljena od zida vie od 20 cm.
lan 69
Prenoenje, prevoenje i slaganje graevinskog materijala i teih graevinskih
elemenata na radnim podovima mora se vriti paljivo i bez bacanja.
Sav potreban materijal na radnom podu mora biti uredno sloen i rasporeen
prema predvienoj nosivosti i optereenju poda. Za radne podove postavljane na
visini veoj od 200 cm, nosivost i optereenje poda moraju biti na ogradi poda
uoljivo obeleeni (tabla, natpis u boji i sl.).
Zatitne ograde
lan 70
Sva radna mesta na visini veoj od 100 cm iznad terena ili poda, kao i ostala
mesta (prelazi, prolazi i sl.) na gradilitu i na graevinskom objektu sa kojih se
moe pasti, moraju biti ograena vrstom zatitnom ogradom visine najmanje 100
cm.
Zatitna ograda mora biti izraena od zdravog i neoteenog drveta ili drugog
podesnog materijala. Razmak i dimenzije stubia i ostalih elemenata ograde
moraju odgovarati horizontalnom optereenju na rukohvatu ograde od najmanje
30 kp/m.
Visina zatitne ograde ne sme biti manja od 100 cm mereno od tla.
Razmak elemenata popune zatitne ograde ne treba da bude vei od 30 cm. Pri
dnu zatitne ograde (na radnom podu, skeli i dr.) mora se postaviti puna ivina
zatita (daska) visine najmanje 20 cm.
Umesto uzdune popune od dasaka (kolenska zatita), za popunu zatitne
ograde moe se koristiti iana mrea sa otvorima okaca od najvie 2x2 cm.
Za zatitne ograde veih duina i sa veim optereenjima i za ograde na
velikim visinama moraju se izraditi odgovarajui nacrti i statiki prorauni.
Ako se zatitna ograda zbog prirode posla mora u toku rada privremeno
ukloniti, radnici na takvim radnim mestima moraju biti privezani za zatitne
pojaseve i rad se mora vriti pod nadzorom odreenog strunog lica na gradilitu.
Zatita otvora
lan 71

Otvori u meuspratnim konstrukcijama graevinskog objekta odnosno u

radnim platformama, prilazima i prolazima koji slue za prolazak radnika ili za
prenoenje materijala, za vreme rada kao i za vreme prekida rada, moraju se
ograditi vrstom ogradom visine najmanje 100 cm sa strane koje nisu potrebne za
prolazak radnika i prenoenje materijala u toku rada, odnosno sa svih strana za
vreme prekida rada.
Otvori koji ne slue za svrhe iz stava 1. ovog lana moraju biti stalno pokriveni
vrstim poklopcem ugraenim na otvor tako da se ne mogu pomerati,
dimenzionisanim za predviena optereenja na njima.
Otvori u zidovima do visine od 100 cm od poda odnosno radnog patosa moraju
se opremiti zatitnom ogradom odnosno odgovarajuom popunom.
Prilazi ahtovima za liftove i drugo u objektu moraju se naroito obezbediti
protiv pada radnika u dubinu.
lan 72
Otvori izmeu drvenih, betonskih, eleznih i drugih nosaa meuspratnih ili
krovnih konstrukcija moraju se na mestu rada ili u okolini radnih mesta
obezbediti radnim platformama ili prelazima sa vrstom zatitnom ogradom na
strani na kojoj preti opasnost od pada u dubinu.
Ako otvore iz stava 1 ovog lana nije mogue obezbediti predvienim
platformama odnosno prelazima (montana gradnja i sl.), ispod radnih mesta
moraju se postaviti odgovarajue prihvatne mree na dubini ne veoj od 300 cm.
5 Skele
lan 73
Pod skelama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se pomone
konstrukcije koje slue za vrenje radova u graevinarstvu na visini veoj od 150
cm iznad tla.
lan 74
Skele moraju biti graene i postavljene prema planovima koji sadre dimenzije
skele i svih njenih sastavnih elemenata, sredstva za meusobno spajanje sastavnih
elemenata, nain privrivanja skele za objekt odnosno tle, najvee doputeno
optereenje vrste materijala i njihov kvalitet, statiki proraun noseih elemenata
kao i uputstvo za montau i demontau skele.
Za tipske skele sa atestom o sigurnosti i upotrebljivosti skele, dokumentacija iz
stava 1 ovog lana daje se u obimu koji osigurava potpunu bezbednost radnika na
radu.
Dokumentacija iz st. 1 i 2 ovog lana mora biti overena potpisom projektanta
skele odnosno odgovornog lica na gradilitu, i mora se uvati do demontae skele
na gradilitu.
lan 75
Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i demontirati samo struno
obueni radnici, zdravstveno sposobni za rad na visini i to pod nadzorom
odreenog strunog lica na gradilitu.
lan 76

Ako se pri postavljanju skele naie na elektrine vodove ili druge prepreke,
lice iz lana 75 ovog pravilnika mora obustaviti rad i preduzeti kod nadlene
organizacije mere za iskljuenje struje odnosno uklanjanje prepreka.
lan 77
Za vezivanje pojedinih elemenata skele smeju se upotrebljavati samo tipska
sredstva ili sredstva predviena jugoslovenskim standardima (ekseri, zavrtnji,
klanfe, spojnice i drugo).
Vezivanjem pojedinih elemenata skele u konstruktivnu celinu ne sme se
umanjivati njihova predviena nosivost.
lan 78
Elementi poda skele (daske, limene ploe i drugo) moraju se pre upotrebe
paljivo pregledati. Oteeni odnosno dotrajali elementi ne smeju se ugraivati u
pod skele.
Elementi poda moraju u potpunosti ispunjavati prostor izmeu noseih stubova
skele.
Odstojanje poda skele od zida objekta ne sme biti vee od 20 cm.
ista irina poda skele ne sme biti manja od 80 cm.
lan 79
Zatitna ograda na skeli mora odgovarati odredbama lana 70 ovog pravilnika.
Izuzetno od odredbe lana 70 stav 4 ovog pravilnika, kod ograde metalnih
skela razmak izmeu elemenata popune ne sme biti vei od 35 cm.
lan 80
Na svaki sprat skele mora da bude izgraen siguran pristup odnosno silazak.
Ako se za pristup na svaki sprat skele koriste prilazi, oni moraju odgovarati
odredbama lana 60 ovog pravilnika.
Ako se za pristup na svaki sprat skele koriste lestve, one moraju odgovarati
odredbama lana 63 ovog pravilnika.
lan 81
Skela na graevinskim objektima postavljena neposredno pored ili iznad
saobraajnica mora biti na spoljnoj strani po celoj duini i visini prekrivena
pokrivaima (trska, juta, gusta metalna mrea i sl.) koji spreavaju padanje
materijala u dubinu.
lan 82
Ispravnost skele mora se proveravati od strane lica iz lana 75 ovog pravilnika
najmanje jedanput meseno, a naroito posle vremenskih nepogoda, prepravki,
oteenja i slino.
Proveravanje ispravnosti skele upisuje se u kontrolnu knjigu skele uz overu
odreenog lica na gradilitu.
Skele na nogarima
lan 83
Nogari na koje se postavlja radni pod moraju biti izraeni tako da mogu sa
sigurnou da podnose vertikalna i horizontalna optereenja.

Nastavljanje nogu nogara sme se vriti elementima istog preseka, uz

povezivanje odgovarajuom vezom. Poveavanje visine nogara podmetanjem
opeka, klinova ili drugih provizornih predmeta, nije doputeno.
Ako je debljina daske radnog poda najmanje 50 mm, razmak nogara ne sme
biti vei od 200 cm (mereno od osovine do osovine nosaa nogara).
lan 84
Skele na nogarima mogu se postavljati jedne iznad druge najvie u dva reda s
tim da visina poda gornje skele ne prelazi 400 cm od podloge na kojoj stoje
nogari.
Noge skele na nogarima moraju se letvama, papuama i slino obezbediti od
uzdunog odnosno poprenog pomeranja na podlozi na koju se postavljaju.
lan 85
Nogari se smeju postavljati samo na vrstu i vodoravnu podlogu.
Nepropisno napravljeni ili oteeni nogari ne smeju se upotrebljavati.
Postavljanje skele na nogarima na visee i konzolne skele zabranjeno je.
Postavljanje dizalica ili drugih tekih ureaja ili naprava na radni pod skele na
nogarima nije doputeno, ako posebnim statikim proraunom i projektom nije
drukije predvieno.
Skele na lestvama
lan 86
Za lake graevinske radove na odravanju i opravkama objekata (malterisanje,
kreenje i drugi slini radovi) sa upotrebom malih koliina materijala, mogu se
koristiti skele na lestvama.
Lestve za noenje radnog poda (skele moraju biti izraene od zdravog drveta i
imati dobro uvrene odnosno usaene preke od tvrdog drveta osigurane
gvozdenim zategama koje vrsto vezuju obe strane lestava.
Nastavljanje lestava vri se samo pomou preklopa duine najmanje 150 cm,
koji je osiguran vrstim zategama.
Konzolne skele
lan 87
Konzolna (izboena) skela sme se postavljati samo za vrenje lakih
graevinskih radova, ako postoji mogunost sigurnog uvrenja skele za objekt
ili njegovu konstrukciju i ako je to crteima i proraunima dokazano.
Nosai konzolnih skela moraju biti od zdravog i neoteenog materijala (drvo
ili metal).
Upotreba dasaka (fosni) za nosae konzolne skele, nije dozvoljena.
+
Vidi:
Ispravku - 45/68-928.
lan 88
Na konzolnoj skeli mora se na vidnom mestu istai upozorenje o broju lica i
teini materijala kojima se skela sme opteretiti.

Skele na stubovima
lan 89
Odstojanje izmeu noseih stubova skele na stubovima mora odgovarati
dimenzijama stubova i predvienom optereenju skele, ali ne sme biti vee od
250 cm kod zidarskih skela (na novogradnjama) niti vee od 350 cm kod skela za
opravke i odravanje postojeih graevinskih objekata, ako statikim proraunom
odnosno projektom skele nije drukije odreeno.
lan 90
Prenik oblog drvenog stuba skele na stubovima ne sme na gornjem delu biti
manji od 80 mm.
Podloga stubova mora biti ureena tako da onemoguuje njihova horizontalna i
vertikalna pomeranja.
Nastavljanje stubova moe se vriti pomou preklopa duine najmanje 200 cm,
uz sigurno povezivanje odgovarajuim sredstvima (klanfama i dr.).
Gornji kraj stuba mora dopirati iznad predviene (na novogradnji) odnosno
postojee nastrenice objekta (popravke i odravanje) i mora biti vezan za
vodoravnu gredu privrenu za objekt.
Kod sastava dveju skela na uglu jednog graevinskog objekta, ugaoni stub sa
spoljne strane skele mora da bude udvostruen i po potrebi, ukopan u zemlju.
lan 91
Uzdune grede moraju biti poloene vodoravno uz stubove ili na grede nosaa
(konzole) i moraju biti vrsto vezane za njih. Spoljna mesta produenja i veze
uzdunih greda smeju se izvoditi samo iznad stubova ili na nosaima poloenim
preko stubova.
Poprene grede skela moraju imati isti presek i moraju biti poloene na
uzdune grede na istim odstojanjima. Kod jednorednih skela na stubovima,
poprene grede moraju se oslanjati na zid u duini od najmanje 20 cm.
Upotreba dasaka za poprene nosae, umesto greda, zabranjena je.
Visee skele
lan 92
Visee skele smeju se koristiti samo za radove na opravkama i odravanju
graevinskih objekata. Izuzetno, visee skele smeju se upotrebljavati i za vrenje
lakih zidarskih radova (fasada i slino).
lan 93
Visea skela sme se koristiti ako su nosai (drvene grede ili elini profili) koji
slue za noenje odnosno veanje visee skele poloeni pod pravim uglom na zid
objekta i ako su ispunjeni ostali uslovi iz lana 87 ovog pravilnika.
Upotreba vrea sa peskom ili drugim materijalom i nagomilavanje kakvog
drugog nekompaktnog materijala radi optereenja i odravanja ravnotee nosaa
visee skele zabranjeni su.
lan 94

Svi elementi koji slue za vezivanje i uvrivanje visee skele za nosae na

objektu, moraju biti izraeni od atestiranog materijala i dimenzionirani prema
najveem dozvoljenom optereenju visee skele.
Veanje radnog poda visee skele za nosae mora se vriti sa dva nosea i dva
sigurnosna (zatitna) elina ueta istih preseka.
elina nosea i sigurnosna (zatitna) uad viseih skela moraju u pogledu
izrade i kvaliteta materijala odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima.
Sigurnosno (zatitno) ue mora biti na gornjem kraju dobro privreno za
nosae visee skele, a na donjem kraju usidreno u tlo. Hvatai (make)
privreni na krajevima radnog poda skele, moraju biti izvedeni tako da vrsto
zahvate (ukljete) sigurnosno zatitno ue u sluaju da nosee ue skele popusti
ili pukne.
Najvee dozvoljeno optereenje noseeg i sigurnosnog (zatitnog) ueta ne
sme prelaziti 1/10 jaine na kidanje ueta.
lan 95
ekrci i nosea uad na viseim skelama moraju u pogledu zatitnih mera
odgovarati odredbama vaeih propisa o zatiti na radu sa dizalicama i
omoguavati nesmetano i lako dizanje i sputanje skele.
ekrci iz stava 1 ovog lana moraju biti privreni za noseu konstrukciju
skele gvozdenim vezama koje prolaze do ispod radne platforme a koje su odozdo
dobro privrene i osigurane.
Konice ekrka visee skele moraju biti podeene za dranje najveeg
dozvoljenog optereenja skele (teina radne platforme sa teinom ljudi i
materijala), sa koeficijentom sigurnosti od najmanje 1,5.
lan 96
Pre upotrebe visea skela se mora ispitati probnim statikim i dinamikim
optereenjem.
Probno statiko optereenje visee skele vri se teretom veim za 50% od
maksimalne nosivosti skele sa ravnomerno rasporeenim teretom na radnom
podu tako da se platforma podigne na visinu od 10 cm iznad tla sa zadravanjem
na toj visini najmanje 10 minuta, a potom se spusti na tle i proveravaju se
eventualne deformacije na konstrukciji skele.
Probno dinamiko optereenje visee skele vri se teretom za 10% veim od
maksimalne nosivosti tako da se skela podigne od tla do najvie take dizanja, a
potom se spusti.
O izvrenom ispitivanju iz st. 2 i 3 ovog lana posle svakog premetanja i
ponovnog postavljenja visee skele na objektu, mora se voditi uredna evidencija
u kontrolnoj knjizi visee skele, uz overu odreenog strunog lica na gradilitu.
lan 97
Radni pod visee skele mora biti sa svih strana ograen vrstom i, po pravilu,
puno izvedenom zatitnom ogradom visine najmanje 100 cm.
Ako se za popunu ograde koriste uzdune preke (metalne ipke) ili vrsta
iana mrea, radni pod mora da ima najmanje 20 cm visoku punu ivinu zatitu
(daska, lim) radi spreavanja padanja materijala ili alata sa poda visee skele.
Na ogradi visee skele mora se privrstiti tablica sa podacima o najveoj
dozvoljenoj nosivosti skele odreenoj od proizvoaa skele.

lan 98
Za pojedine lake i kratkotrajne radove na fasadama graevinskih objekata
smeju se, umesto visee skele, izuzetno upotrebljavati i druge naprave, kao
pokretne fasadne skele, posebne koare i slino. Ove naprave i koare moraju biti
vrsto graene i osigurane od pada odnosno prevrtanja.
lan 99
Za vreme jaeg vetra mora se rad na viseoj skeli obustaviti i skela spustiti na
tle ili obezbediti od njihanja vezivanjem za objekt ili na drugi podesan nain.
Ugroeni prostor na tlu ispod visee skele mora se ograditi zatitnom ogradom
sa upozorenjem na opasnost od eventualnog pada materijala.
Nosee skele
lan 100
Nosee skele za izvoenje betonskih, armirano-betonskih i slinih radova
(skele za noenje oplata), kao i skele za oblaganje fasada, zidova i plafona
kamenom i drugim materijalom, ne smeju se koristiti ako u svemu nisu izgraene
prema odredbama lana 74 ovog pravilnika.
Postavljene skele iz stava 1 ovog lana moraju se za vreme noenja
predvienog optereenja i izvoenja radova pregledati, a naroitu panju treba
obratiti na elemente veza i oslonaca (klanfe, podupirai, ukruenja i drugo).
Ako se za podupirae koristi obla graa, njihov prenik ne treba da bude manji
od 80 mm.
Kvalitet materijala upotrebljenog za izradu noseih skela mora u svemu
odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima.
lan 101
Podupirai oplate za betoniranje noseih ploa ili betonskih nosaa mogu se
sastavljati od najvie dva komada drveta, s tim da mesto sastavka ne sme biti u
srednjoj treini duine podupiraa.
Veza nastavka podupiraa iz stava 1 ovog lana mora odgovarati vaeim
tehnikim propisima.
Broj nastavljenih podupiraa za podupiranje oplate betonske ploe ne sme
prelaziti polovinu, a kod nosee betonske grede - 1/3 ukupnog broja potrebnih
podupiraa.
lan 102
Pri demontai noseih podupiraa oplate za betonske ploe odnosno grede,
pored noseih podupiraa moraju se postaviti zatitni podupirai, radi
obezbeenja od eventualnog ruenja.
Broj i raspored zatitnih podupiraa odreuje se projektom.
lan 103
Pri postavljanju nosee skele za podupiranje oplate na visini veoj od 300 cm
iznad terena, treba, po potrebi, postaviti zatitne prihvatne skele, mreu i slino.
Vrenje pojedinanih kratkotrajnih radova na noseim skelama iz stava 1 ovog
lana bez postavljanja zatitnih prihvatnih skela, mree i slino, sme se izuzetno
dopustiti, ali uz obavezno vezivanje radnika.
lan 104

Skidanje oplate i demontaa nosee skele ne sme se izvoditi bez pismenog

naloga izdatog od odreenog strunog lica na gradilitu.
Zatitne nastrenice i zatitne prihvatne skele
lan 105
Zatitne nastrenice i zatitne prihvatne skele moraju biti izraene i postavljene
tako da u potpunosti zatiuju radnike od pada u dubinu i od padanja materijala,
alata i drugih predmeta sa visine.
Zatitne nastrenice i prihvatne zatitne skele moraju se postavljati do najvie
300 cm ispod mesta izvoenja radova odnosno eventualnog padanja materijala.
irina zatitne nastrenice odnosno zatitne prihvatne skele odreuje se zavisno
od vertikalnog odstojanja izmeu skele i mesta pada, i treba da iznosi za
odstojanja od 200 cm najmanje 130 cm, a za odstojanja od 300 cm najmanje 150
cm.
lan 106
Kod viespratnih objekata ne sme se vriti demontaa zatitne nastrenice
odnosno zatitne prihvatne skele dok se ne izgradi nova na odgovarajuem
odstojanju.
Graevinski materijal koji je napadao na zatitnu nastrenicu odnosno zatitnu
prihvatnu skelu mora se redovno uklanjati.
lan 107
Ako pri radovima na visini ne postoji mogunost upotrebe prihvatnih skela, a
rad se ne vri pojedinano (pri graenju industrijskih objekata na halama,
dvoranama i slino) moraju se ispod ugroenih radnih mesta postaviti mree za
prihvatanje radnika u sluaju pada.
Prolazak radnika ispod mree mora se, po potrebi, ograniiti ili zabraniti, ako
postoji opasnost probijanja mree usled pada materijala odnosno radnika.
Metalne skele
lan 108
Metalne skele mogu se postavljati i upotrebljavati samo u skladu sa
predvienom namenom i na osnovu dokumentacije iz lana 74 ovog pravilnika.
Sastavni delovi metalnih skela (elini tapovi, cevi, spojne i vorne veze i
drugo) moraju biti meusobno vrsto vezani u stabilnu i jedinstvenu
konstruktivnu celinu.
Elementi metalnih skela, u pogledu oblika, dimenzija i kvaliteta materijala,
moraju odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima.
lan 109
Za sastavljanje metalnih skela smeju se upotrebljavati samo ravne i neoteene
eline cevi, tapovi i drugi elementi.
Svaki element metalne skele mora se pre ugraivanja u skelu detaljno
pregledati. Rom ili na drugi nain oteeni elementi metalnih skela ne smeju se
ugraivati.
lan 110

Vertikalni nosei tapovi metalne skele moraju biti poloeni na posebne

elemente skele (oslonci, papue), privrene na ravnu podlogu skele (gredice,
beton, ploa i drugo).
Svi vertikalni tapovi stubova skele moraju biti u uzdunom i poprenom
pravcu vezani i uvreni pomou dijagonalnih veza postavljenih pod uglom od
45 u oba pravca.
Odstojanje izmeu noseih vertikalnih tapova odreuje se projektom skele
zavisno od predvienih optereenja i visine skele.
lan 111
Pri sastavljanju metalnih skela mora se sa sastavnim delovima, a naroito sa
spojnicama (vorita) za meusobno spajanje tapova, paljivo postupati. Kod
spojnica sa vijcima, zatezanje vijaka mora se vriti pomou momentnih kljueva
odnosno prema uputstvu proizvoaa.
Zatezanje vijaka spojnica metalne skele nastavljenim kljuevima (pomou cevi
i slino), zabranjeno je.
Vertikalnost i horizontalnost elinih tapova mora se proveravati u toku
postavljanja skele i posle zavretka skele.
lan 112
Samostojee metalne skele i metalne skele ija je visina vea od objekta u
gradnji ili drugog objekta u neposrednoj blizini skele, moraju biti zatiene od
udara groma po vaeim tehnikim propisima.
6 Radovi na betoniranju
lan 113
Betonski radovi veeg obima na visinama i u dubinama (hidrocentrale, brane,
visokogradnje i drugo) mogu se izvoditi samo sa struno obuenim i zdravstveno
sposobnim radnicima, upoznatim sa opasnostima pri tim radovima, i pod
nadzorom odreenog strunog lica na gradilitu.
lan 114
Pre poetka betoniranja svi otri vrhovi ili ivice sredstava za spajanje pojedinih
delova skele (ekseri, spone, ice i drugo), koji vire iz oplate i drugih delova
drvene konstrukcije skele za betoniranje, moraju se podviti ili pokriti.
lan 115
Sa radovima na betoniranju sme se poeti tek po proveravanju od strane
odreenog strunog lica na gradilitu da li je nosea skela propisno izraena i da
li su izvreni svi potrebni prethodni radovi.
lan 116
Nasilno skidanje (upanje) oplate pomou dizalice ili drugih ureaja, nije
doputeno.
Pri klizanju i skidanju oplate pomou posebnih ureaja za dizanje (dizalice
Tirfor i sl.) zabranjeno je stajanje radnika na napravi za prihvatanje oplate
(saonice i sl.).
7 Pripremanje i izrada armature
lan 117

Metalne ipke za izradu armature, kao i gotova armatura, moraju biti pregledno
i prema dimenzijama sloene na gradilitu tako da rad sa njima ne prouzrokuje
opasnost za radnike.
Ispravljanje, seenje, savijanje i ostali radovi na obradi ipki za armaturu mora
se vriti na naroito za to odreenom mestu na gradilitu, sa odgovarajuim
ureajima, napravama i alatom i uz preduzimanje odgovarajuih zatitnih mera
predvienih vaeim propisima o zatiti na radu pri preradi i obradi metala.
Sa polaganjem armature sme se otpoeti tek posle izvrenja mera iz l. 114 i
115
ovog
pravilnika.
+
Vidi:
Ispravku - 45/68-928.
8 Radovi na krovovima
lan 118
Radove na krovovima smeju da vre samo radnici za to struno osposobljeni i
zdravstveno sposobni za rad na visinama.
Osiguranje radnika od pada sa krova, po pravilu, vri se privezivanjem radnika
na zatitni pojas i zatitno ue, ili pomou prihvatnih skela, kao i drugim merama
u zavisnosti od vrste krova.
lan 119
Na krovovima pokrivenim salonitom, limom i slinim pokrivaima
(industrijski krovovi), koji ne podnose vea optereenja, moraju se pre poetka
radova sprovesti posebne mere radi spreavanja loma krovnog pokrivaa i pada
radnika u dubinu.
Na ravnim krovovima i krovovima sa padom, pokrivenim pokrivaima iz stava
1 ovog lana (industrijske hale i sl.), moraju se postaviti sigurni prelazi, prolazi i
radne platforme za bezbedan rad pri pokrivanju krova i drugim graevinskim
radovima na krovu.
Prelazi i radne platforme iz stava 2 ovog lana moraju biti iroki najmanje 80
cm, a po potrebi snabdeveni i vrstom zatitnom ogradom.
Svetlarnici i okna sa staklenim pokrivaem koji lee iznad industrijskih i
drugih hala odnosno prostorija, moraju biti iznad ravnine krova.
Pri ienju snega ili odravanju krova kod svetlarnika i okana iz stava 4 ovog
lana moraju se preduzeti zatitne mere za obezbeenje radnika od eventualnog
propadanja.
lan 120
Svi industrijski krovovi, bez obzira na njihov oblik i vrstu pokrivaa, moraju
imati siguran pristup i stalne bezbedne prelaze (metalne lestve, rampe i slino).
Prostor ispod krova odnosno odgovarajui prostor oko objekta mora biti
obezbeen od pristupa lica koja nisu zapoljena na gradilitu.
9 Montano graenje
lan 121
Montano graenje sme se izvoditi samo na osnovu posebno izraenog
programa.
Program iz stava 1 ovog lana mora sadrati i mere zatite na radu pri svim
radovima koji ine montanu gradnju (pri izradi i opremanju pojedinih montanih

delova, utovaru i istovaru montanih elemenata, dizanju, nametanju i

uvrivanju montanih elemenata, obradi i doradi ve ugraenih montanih
elemenata na objektu i drugo).
Montano graenje na gradilitu sme se izvoditi samo pod neposrednim
nadzorom odreenog strunog lica na gradilitu.
lan 122
Oblik i dimenzije montanih elemenata moraju biti podeeni za lako i
bezbedno prenoenje do mesta ugraivanja i za sigurno privrivanje na objektu.
Prilikom prenosa nekvalitetno izraenih kao i napuklih ili na drugi nain
oteenih montanih elemenata, kao i prilikom rukovanja takvim elementima,
moraju se preduzeti posebne mere zatite na radu.
lan 123
Montano graenje sme se izvoditi samo uz upotrebu odgovarajuih i za tu
svrhu podeenih mehanizovanih transportnih sredstava, kao i ureaja za dizanje,
prenoenje i sputanje montanih elemenata.
lan 124
Sastavljanje i privrivanje montanih elemenata i druge montane radove na
objektu smeju vriti samo lica zdravstveno sposobna za rad na visinama, koja su
uz to i struno osposobljena za vrenje montanih radova.
Opremanje, transport i montaa elemenata
lan 125
Svaki montani element mora biti na odgovarajui nain, vidno i pogodno
obeleen, u skladu sa programom montanog graenja. Pored te oznake, na
elementu mora biti oznaen i datum izrade i teina elementa u kilogramima.
Montani elementi na gradilitu moraju biti uredno i prema programu montae
sloeni na odreenom mestu.
lan 126
Svaki montani element mora, pored metalnih delova za ugraivanje i
privrivanje elementa na objektu, imati pomone metalne delove koji
omoguavaju sigurno prenoenje i ugraivanje elementa na mestu montae (kuke
i slino).
lan 127
Transport elemenata od mesta njihove izrade do gradilita odnosno mesta
ugraivanja mora biti organizovan tako da se montani elementi mogu bez
zastoja ugraivati u objekt bez zatrpavanja gradilita.
Ugovor, prevoz i istovar montanih elemenata na gradilitu sme se vriti samo
odgovarajuim i ispravnim prevoznim sredstvima, uz primenu zatitnih mera
propisanih Pravilnikom o zatiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna
vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ("Slubeni list SFRJ", br. 17/66).
lan 128
Zakaivanje elemenata za kuku i njihovo otkaivanje sa kuke dizalice pri
utovaru montanih elemenata u prevozna sredstva (motorna i druga vozila) i

istovaru montanih elemenata iz prevoznih sredstava, po pravilu, treba vriti bez

penjanja radnika na prevozno sredstvo odnosno na elemente.
Za vreme sputanja i dizanja montanih elemenata na motorno vozilo pomou
dizalice, voza ne sme biti u kabini vozila.
Za vreme dizanja, prenoenja i sputanja montanog elementa na vozilo,
signalist ne sme stajati na vozilu.
lan 129
Ugraivanje svakog pojedinog montanog elementa u graevinski objekt mora
se vriti po odreenom redu, prema programu montanog graenja.
Montaa elemenata vieg sprata na objektu ne sme poeti pre nego to se
obezbedi siguran prilaz na taj sprat (pomono stepenite sa sigurnom ogradom i
slino).
Ugraivanje tekih montanih elemenata (ploa, grede i drugo) sme se vriti
samo po prethodnoj pripremi pomonih sredstava za prenoenje, postavljanje i
uvrivanje tih elemenata na objektu (jarmovi, okviri za prenos i drugo).
Pomona sredstva iz stava 3 ovog lana moraju se pre upotrebe pregledati a, po
potrebi, i ispitati na optereenje.
lan 130
Pri prenoenju, postavljanju i privrivanju svakog pojedinog montanog
elementa na objekt, lice koje daje znakove dizaliaru (signalist) i dizaliar moraju
paljivo pratiti put montanog elementa do mesta ugraivanja kao i rad montera
na postavljanju i uvrivanju tog elementa.
Monter iz stava 1 ovog lana mora javiti posebnim znakom signalistu odnosno
dizaliaru da je operacija prenoenja i ugraivanja elementa u objekt zavrena.
lan 131
Delovi armature koji izlaze iz elementa posle izvrene montae i koji bi mogli
prouzrokovati zapinjanje odee i povreivanje radnika moraju se na podesan
nain otkloniti (odsecanjem, savijanjem i slino).
Otvori u podovima i zidovima spratova na kojima se radi moraju se pokriti
vrstim poklopcima ili ograditi zatitnim ogradama.
Ako se pri montai elemenata koriste lestve, one moraju odgovarati odredbama
l. 63 do 65 ovog pravilnika i biti obezbeene od klizanja.
lan 132
Pri izvoenju montanih radova na objektu gde postoji mogunost pada
radnika, odreeno lice na gradilitu duno je primeniti odredbe l. 105 do 107
ovog pravilnika a, po potrebi, i vezivanje radnika zatitnim opasaem i uetom.
lan 133
Ako se spajanje armature i drugih metalnih delova montanih elemenata vri
pomou gasnog ili elektrinog zavarivanja, primenie se zatitne mere propisane
Pravilnikom o zatiti na radu i o tehnikim merama za razvijae acetilena i
acetilenske stanice ("Slubeni list SFRJ", br. 6/67), kao i drugi vaei tehniki
propisi.
10 Graevinsko-zanatski radovi
lan 134

Izvoai graevinsko-zanatskih i drugih montanih radova na gradilitu

(opreme, instalacije i slino) i organizacija koja gradi investicioni objekt odnosno
investitor sporazumno obezbeuju sprovoenje zatitnih mera na radu kao i
odgovorno lice za njihovo sprovoenje na gradilitu.
Ako odgovorno lice iz stava 1 ovog lana primeti da izvoa graevinskozanatskih ili drugih montanih radova ne primenjuje pojedine zatitne mere pri
svom radu, zabranie mu dalji rad dok ne sprovede te mere zatite.
11 Ruenje objekta
lan 135
Za ruenje objekta ili nekog njegovog dela, bez obzira da li se ruenje vri
runo, pomou maina ili miniranja, mora se prethodno izraditi odgovarajui
program radova i mera zatite na radu, zavisno od vrste objekta i stepena
opasnosti koje pri tom radu prete.
lan 136
Pre poetka ruenja mora se ugroeno podruje ograditi zatitnom ogradom ili
obezbediti na odgovarajui nain, zavisno od naina ruenja. Zatita ugroenog
podruja mora trajati do zavretka radova na ruenju.
lan 137
Ruenje objekta sme se vriti samo sa radnicima struno osposobljenim i
obuenim za odnosni nain ruenja i pod neposrednim i stalnim nadzorom
odreenog strunog lica na radilitu.
lan 138
Runo ruenje objekta mora se izvoditi postepeno odozgo nanie. Pojedini
delovi zidova i dimnjaci ne smeju se ostavljati neporueni, nego se moraju ruiti
istovremeno sa ostalim delovima objekta.
Ruenje meuspratne odnosno tavanske konstrukcije sme otpoeti tek po
ruenju i uklanjanju svih poruenih delova iznad nivoa te konstrukcije.
Runo ruenje slobodno stojeeg zida (obimni i pregradni zid, ograda, stub i
slino) sme se izvoditi samo pomou odgovarajuih radnih skela.
Ruenje
zidova
potkopavanjem,
zabranjeno
je.
+
Vidi:
Ispravku - 45/68-928.
lan 139
Demontirane grede, nosai i drugi teki ili glomazni delovi konstrukcije smeju
se sa objekta uklanjati odnosno sputati samo pomou odgovarajuih naprava ili
ureaja (ekrk, dizalica, rampa i drugo).
Uklanjanje rastresitog i prainastog materijala sa ruevine na tlo sme se vriti
samo pomou potpuno pokrivenih drvenih korita, kroz metalne limene cevi ili na
drugi nain koji spreava irenje praine.
Pri ruenju viespratnih objekata prikupljanje poruenog materijala na
pojedinim spratovima, zabranjeno je.
lan 140
Ako se ruenje objekta odnosno njegovih delova vri pomou maina (traktorguseniar i drugo), maina se mora nalaziti na odstojanju koje je najmanje za 1,5
put vee od visine objekta odnosno dela koji se rui.

Jaina na kidanje elinog ueta pomou koga se prenosi vuna snaga potrebna
za ruenje objekta, mora biti najmanje triput vea od vune snage maine.
Vuna snaga maine mora se na povrinu objekta odnosno njegovog dela koji
se rui (zid, stub i drugo) prenositi ravnomerno pomou podmetnutih dasaka,
greda i slino.
Izvlaenje zatrpanih betonskih stubova, elinih nosaa i drugih delova objekta
iz ruevine pomou maina, bez prethodnog oslobaanja od ostalog poruenog
materijala, zabranjeno je.
Korienje traktora-tokaa za ruenje ili izvlaenje tekih delova
graevinskog objekta, zabranjeno je.
lan 141
Pri ruenju pojedinih delova ili celog graevinskog objekta miniranjem,
primenjuju se vaei propisi o zatitnim merama pri rukovanju eksplozivnim
sredstvima i miniranju.
12 Graenje puteva
lan 142
Ako se pri graenju puteva vri runo iskopavanje zemlje, moraju se pri tom
radu primenjivati zatitne mere iz lana 10 ovog pravilnika.
Ako se za zemljane radove pri graenju puteva koriste mehanika sredstva,
moraju se, pored zatitnih mera predvienih u lanu 11. ovog pravilnika,
primenjivati i zatitne mere na mainama predviene ovim pravilnikom.
Prilikom zemljanih radova pri graenju puteva pomou mehanikih sredstava
(buldoer, skreper, grejder, planer i drugo), rukovanje mainama sme se poveriti
samo radnicima struno obuenim za taj posao i upoznatim sa opasnostima koje
prete pri tom radu.
lan 143
Pri graenju potpornih zidova i propusta sa strmim nagibom visine vee od 10
m, moraju se za dopremanje kamena i drugog graevinskog materijala izraditi
odgovarajue ustave (kaskade).
lan 144
Ako se runi prevoz materijala vri vagonetima po radnom koloseku
(dekoviljski kolosek) preko skela (privremeni mostovi), skele moraju biti vrsto
izgraene i kolosek osiguran od iskliznua vagoneta pri prelasku preko njih. Ako
je kolosek izgraen pod padom, vagoneti moraju imati konice.
Pri runom prevozu materijala vagonetima na radnom koloseku, brzina
vagoneta ne sme biti vea od 15 km na sat.
Radni kolosek mora se odravati stalno u ispravnom stanju za saobraaj.
lan 145
Pri opravci puteva preko kojih se u toku radova saobraaj ne prekida, moraju
se preduzeti mere da se radnici na delu puta koji je u graenju zatite od vozila. U
tu svrhu deo puta (polovina puta) mora se zatvoriti i obeleiti uoljivim
saobraajnim znakovima.
Na jako frekventnim saobraajnicama (auto-put, savremeni put, ulica i drugo)
gde se saobraaj ne moe sasvim obustaviti, moraju se postaviti na oba kraja

deonice koja se opravlja uvari koji e upravljati saobraajem na polovini

deonice, naizmenino u oba pravca.
lan 146
Drobilice se moraju postavljati na vrsto kameno, betonsko ili drveno postolje i
za njega biti dobro privrene.
Ako je drobilica pokrivena nastrenicom, njena visina ne sme biti manja od
200 cm iznad gornjeg gabarita drobilice.
Cilindrina sita, elevatori i konvejeri moraju biti dobro uvreni na posebnim
postoljima ili za konstrukciju pogona drobilice.
lan 147
Ako se pripremanje kamena - tucanika vri u posebnom pogonu (drobilica, sita
- granulatori, elevatori i transporteri), moraju se izmeu pojedinih ureaja ostaviti
prolazi iroki najmanje 100 cm, a po potrebi postaviti i radne platforme za
odravanje i opravku tih ureaja.
Stepenice i radne platforme oko ureaja za preradu kamena na visini veoj od
100 cm od poda moraju imati vrste ograde visoke najmanje 100 cm.
lan 148
ienje i podmazivanje svih ureaja za drobljenje i pripremanje kamena
smeju se vriti kao kad su maine zaustavljene.
lan 149
Na drobilicama kamena i drugim ureajima za pripremanje tucanika
(cilindrina i druga sita, konvejeri, elevatori i drugo) moraju biti istaknuta
uputstva o zatitnim merama, a u samom pogonu pripremanja kamena - i uputstvo
o prvoj pomoi u sluaju povrede radnika.
lan 150
Kod drobilica kamena treba zatititi radnika od iskakanja kamena iz eljusti
drobilice, od zahvata pogonskog remena drobilice, od zahvata lanca elevatora od
pada niz tucanik na elevator ili konvejer i od pada izmeu konstrukcije drobilice.
Zabranjeno je stajati neposredno kod otvora drobilice za ubacivanje kamena i
uvlaiti ruke u otvor radi vaenja zaglavljenog kamena. Za odglavljivanje
kamena treba koristiti posebne kuke.
Otvor za ubacivanje kamena mora biti obezbeen vrstom radnom platformom,
sa ogradom visokom najmanje 100 cm.
lan 151
Radnici koji rade neposredno na drobilici moraju biti zatieni od kamene
praine respiratorima ili polivanjem kamena vodom, kao i zatitnim naoarima.
Korienje zatitnih naoara mora se redovno kontrolisati.
lan 152
Materijal koji se koristi pri asfaltiranju puteva (bitumen, katran i drugi derivati
nafte) smeju se zagrevati samo u posebnim zatvorenim sudovima.
Zagrevanje materijala iz stava 1 ovog lana u otvorenim sudovima, bez obzira
na mesto upotrebe, zabranjeno je.
lan 153
Kotlovi ureaja za zagrevanje asfaltnih masa moraju imati poklopce, radi
spreavanja prskanja te mase i izbijanja poara.

Za posluivanje kotla odnosno ureaja moraju biti postavljene radne platforme

sa vrstom zatitnom ogradom.
Podesnim razmetajem vie ureaja za zagrevanje i meanje asfaltne mase na
gradilitu, mora se onemoguiti prenoenje odnosno irenje poara ili eksplozije
sa jednog ureaja na drugi.
lan 154
Loite pei kotla mora biti zatieno tako da je nemogue izbijanje plamena iz
loita napolje.
Vozilo na kome je ugraen kotao za zagrevanje asfaltne mase mora biti
opremljeno sigurnim konicama.
lan 155
Zahvatanje vrele rastopljene asfaltne mase sme se vriti samo pomou za to
izraenih sudova.
Vrela rastopljena asfaltna masa sme se prenositi samo u posebno izraenim
sudovima sa poklopcima. Ovi sudovi ne smeju se prepunjavati.
lan 156
Otvor kotla za punjenje krenim branom, agregatom tucanika i smolom na
ureaju za kuvanje i meanje asfaltne mase mora imati zatitni poklopac, radi
spreavanja irenja praine i tetnih gasova.
Ureaji iz stava 1 ovog lana moraju imati odgovarajue naprave za odvoenje
gasova, dima i praine iz neposredne okoline radilita.
lan 157
Premazivanje i kvaenje valjka za ravnanje asfalta vri se pomou naroito za
to izraene naprave.
Zabranjeno je da radnik idui ispred motornog valjka za ravnanje isti
premazuje i kvasi.
lan 158
Zapaljena asfaltna masa u sudovima ne sme se gasiti vodom.
Sredstva za gaenje zapaljene asfaltne mase (pesak, cirade i drugo) moraju se
unapred pripremiti i stajati na raspolaganju u blizini radova.
Radnici koji rade sa zagrejanom asfaltnom masom moraju biti obueni u
gaenju zapaljenih asfaltnih smola.
lan 159
Asfalterske radove smeju vriti samo zdravstveno sposobna i za te radove
posebno obuena i opremljena lica.
Za lica iz stava 1 ovog lana mora se na radilitu obezbediti topla voda za
umivanje posle zavrenog rada.
13 Graenje mostova
Kesonski radovi
lan 160
Pri pneumatikom fundiranju stubova za mostove, kesoni po svojoj
konstrukciji, u pogledu bezbednosti, moraju odgovarati savremenim tehnikim
dostignuima.

Unutranja upljina kesona (kesonska komora) mora imati visinu od najmanje

2,20 m, sa belo kreenim zidovima radi bolje vidljivosti. Kesonska komora mora
biti na odgovarajui nain osvetljena. Ako keson ima elektrino osvetljenje,
elektrina instalacija mora biti osigurana da ne doe do paljenja eksplozivnih
smesa ("S" izrada) ako postoji opasnost od eksplozivnih gasova.
lan 161
Pretkomora ili vazduna komora kesona treba da ima zapreminu od najmanje
2,5 m3 i visinu od najmanje 1,85 m.
Radna temperatura u komori i pretkomori kesona mora biti umerena i stalna i
kontrolisana odgovarajuim termometrima.
Radi odravanja uslova iz stava 2 ovog lana treba leti koristiti podesne
zaklone od sunca (mokre vree i drugo), a zimi - elektrine grejalice i slino.
lan 162
Kompresor za snabdevanje kesona vazduhom pod pritiskom, mora imati
automatski sigurnosni ventil za sigurno zatvaranje daljeg dovoda vazduha im se
postigne granini pritisak predvien za rad u kesonu.
Ako se za pogon kompresora koristi elektrina energija, mora postojati
rezervni kompresor za iji se pogon koristi motor sa unutranjim sagorevanjem.
Dovodna cev komprimiranog vazduha mora na svom ulazu u keson imati
automatski ventil za sigurno zatvaranje u sluaju kvara na kompresoru.
Za kontrolu vazdunih pritisaka u kesonskoj komori i pretkomori moraju se
spolja postaviti manometri.
Kesonska komora i pretkomora moraju imati ureaje za telefonsku i
signalizacionu vezu (svetlosna ili zvuna) sa spoljnim svetom odnosno odreenim
licem na gradilitu.
Pre poetka svakog rada u kesonu mora biti ispitana ispravnost instalacije za
dovoenje vazduha i signalizacionih ureaja.
lan 163
Kompresori za stvaranje vazdunog pritiska u kesonu i elektrini agregat za
pogon i osvetljenje kesona, po pravilu, postavljaju se na obali, a u izuzetnim
sluajevima na plovnom objektu.
Svi ureaji potrebni za nesmetan rad u kesonu moraju imati rezervne delove.
Opravke ureaja i instalacije za odravanje odreenih pritisaka, pri kojima se
remete ti pritisci u toku rada u kesonu, ne smeju se izvoditi.
lan 164
Stepenice koje vode u radnu komoru moraju biti dovoljno iroke i uvek dobro
osvetljene elektrinim osvetljenjem. Za sluaj kvara osvetljenja svaki radnik
mora imati runu elektrinu lampu. Za eventualno izvlaenje radnika iz kesona
mora biti pripremljeno odgovarajue vrsto ue.
lan 165
Vazduh koji se ubacuje u keson mora biti sve i ist. Za svakog radnika
zapoljenog u kesonu mora da se obezbedi najmanje 30 m2 vazduha na sat. U
toku rada, a naroito za vreme betoniranja, moraju se vriti analize vazduha radi
utvrivanja koliine ugljen-dioksida i drugih tetnih gasova u vazduhu radne
komore i pretkomore. Pri radovima u poroznom materijalu ili u zemljitu sa

organskim primesama, treba obezbediti jaku ventilaciju. Atmosferski vazduh

temperature iznad 25C ili ispod 10C mora se vetaki hladiti odnosno zagrevati.
lan 166
Prelazak radnika iz slobodne atmosfere normalnog pritiska u vazdunu
odnosno radnu komoru sa odreenim vazdunim pritiskom iznad normalnog
pritiska (natpritisak), i obratno, mora se vriti paljivo i prema odredbama lana
167 ovog pravilnika.
lan 167
Pri ulasku radnika u radnu komoru
1) sa natpritiskom u radnoj komori do 1 atmosfere, vreme zadravanja radnika
u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka u pretkomori i radnoj
komori ne sme biti krae od 8 minuta,
2) sa natpritiskom u radnoj komori iznad 1 atmosfere, vreme zadravanja
radnika u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka u pretkomori
i radnoj komori produava se za po 30 sekundi (posle isteka 8 minuta) za svaku
dalju desetinu (0,1 atm) natpritiska iznad 1 atmosfere.
Pritisak se mora poveavati postepeno i ravnomerno u vremenskim intervalima
iz stava 1 ovog lana.
lan 168
Pri izlasku radnika iz radne komore
1) sa natpritiskom u radnoj komori od 1 atmosfere, vreme zadravanja radnika
u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka radnoj komori i
pretkomori ne sme biti krae od 10 minuta,
2) sa natpritiskom u radnoj komori iznad 1 atmosfere, vreme zadravanja
radnika u pretkomori odnosno vreme za izjednaavanje natpritisaka u radnoj
komori i pretkomori produava se za 2 minuta (posle isteka 10 minuta) za svaku
dalju desetinu (0,1 atm) natpritiska iznad 1 atmosfere.
Pritisak se mora smanjivati postepeno i ravnomerno u vremenskim intervalima
iz stava 1 ovog lana.
Vreme za dovoenje natpritiska u pretkomori, na normalan pritisak ne sme biti
krai od
5 minuta za natpritisak do 0,5 atm,
10 minuta za natpritisak do 1,0 atm,
24 minuta za natpritisak do 1,2 atm,
28 minuta za natpritisak do 1,4 atm,
32 minuta za natpritisak do 1,6 atm,
36 minuta za natpritisak do 1,8 atm,
40 minuta za natpritisak do 2,0 atm
lan 169
Za ravnomerno i postepeno regulisanje pritiska iz l. 167 i 169 ovog pravilnika
odgovorno je posebno odreeno lice na gradilitu, koje u tu svrhu kontrolie
pritisak na manometru i asovniku postavljenim u pretkomori. Regulisanje
pritiska mora se registrovati odgovarajuim barografima.
Vreme odreeno za regulisanje pritiska u pretkomori mora biti jasno oznaeno
na tabli istaknutoj u pretkomori. Imena svih lica koja su sila u keson, kao i

posebno odreenog rukovaoca vazdune komore, moraju biti ispisana i istaknuta

na tabli ispred kesona. Isti takav spisak mora se predati i evidentiaru.
lan 170
Lica koja rade u kesonu ne smeju pre polaska u komoru preoptereivati stomak
ni piti alkoholna pia. U kesonu se ne sme puiti.
Po izlasku iz kesona radnik se mora utopliti i prei u zagrejanu prostoriju
posebno izgraenu u blizini kesona, radi odmora od 0,5 do 2 sata i dobiti toplo
bezalkoholno pie po preporuci lekara.
Ako se na radniku primete simptomi tzv. kesonske bolesti (bolovi u
zglobovima, u stomaku ili u grudima, svrab koe, aeremija koe, vrtoglavica,
glavobolja, povraanje, srane tegobe, krvarenje na koi ili iz nosa i slino),
radnik se mora uneti u dekompresionu komoru i staviti pod vazduni pritisak do
nivoa radnog kesonskog pritiska, gde e ostati do prestanka simptoma oboljenja.
Posle toga, pritisak e se smanjiti za po 0,1 atm u toku dvostrukog i trostrukog
vremenskog intervala predvienog za normalno smanjivanje pritiska vazduha.
U vazdunu komoru kesona ne sme ui vei broj lica nego to je za tu komoru
odreeno.
lan 171
Rukovanje ureajima za komprimiranje vazduha za kesone sme se poveriti
samo naroito obuenim licima koja su upoznata sa tehnikom rukovanja
kesonskim ureajima, kao i sa nainom za ukazivanje prve pomoi licima
obolelim od poveanja vazdunog pritiska (kesonska bolest).
lan 172
Gradilite mora imati i sredstva za pruanje prve pomoi (boce sa kiseonikom,
pulmotori i druga odgovarajua oprema za vetako disanje). U neposrednoj
blizini kesona mora se obezbediti i posebna prostorija za odmor radnika koja se
moe zagrevati. Uz ovu prostoriju mora biti prostorija za umivanje i pranje
toplom vodom, kao i odeljenje za smetaj i suenje vlane odee. U blizini ovih
prostorija mora se nalaziti dekompresioni ureaj (dekompresiona komora) za
ponovno stavljanje radnika pod pritisak radne komore u sluaju pojave simptoma
kesonske bolesti.
lan 173
Na kesonskim radovima pod poveanim vazdunim pritiskom mogu se
zapoljavati samo lica telesno potpuno zdrava. Kesonski radnici koji su
odsustvovali vie od dva dana sa rada, kao i posle svakog bolovanja, moraju se
podvrgnuti ponovnom lekarskom pregledu pre nego to nastave rad u kesonu.
Radnici koji prvi put stupaju na rad u kesonu moraju se posle specijalistikog
lekarskog pregleda podvrgnuti probnom ispitivanju za rad pod pritiskom iznad
normalnog pritiska, pri emu se poveavanje pritiska vri oprezno u vremenskim
razmacima od najmanje 1 min za 0,1 atm pritiska. Pod takvim radnim pritiskom
novi radnik mora ostati i izdrati najmanje jedan sat. Ispitivanje se vri u
dekompresionoj komori.
Radnici iz stava 2 ovog lana smeju ostati na radu prvog dana samo polovinu
odreenog radnog vremena, drugog i treeg radnog dana po 2/3 radnog vremena,
a tek etvrtog dana, ako se nisu pojavili nikakva oboljenja ili simptomi kesonske
bolesti, mogu provesti celo odreeno radno vreme. Simptomi kesonske bolesti,

kao i zdravstveno stanje ovih radnika utvruju se lekarskim pregledom

svakodnevno u toku trajanja probnog ispitivanja.
lan 174
Radnik u kesonu moe bez prekida da radi najvie est nedelja, a izuzetno dva
meseca. Posle ovog vremena mora se radniku dati odmor ili rad na slobodnom
vazduhu za onoliko vremena koliko je trajao rad u kesonu.
Lica koja imaju gnojni katar u nosu, zapaljenje srednjeg uva, oteenu bubnu
opnu, kao i lica kojima su oboleli organi za disanje ili krvotok ili koja su sklona
piu ili gojaznosti, i lica starija od 40 godina ne smeju da rade u kesonu pod
vazdunim pritiskom.
Pobijanje ipova makarama
lan 175
Pri pobijanju ipova pomou makara, pomeranje postolja makara sme se vriti
samo sa sputenim maljem. Premetanje makara zajedno sa ipom, nije
dozvoljeno. Pri vrenju opravke na glavi ipa, malj mora biti privren za svoje
voice.
Makarama koje rade pomou eksploziva ili motornim makarama za pobijanje
ipova sme rukovati samo struno lice obueno za taj posao. U blizini mesta
pobijanja ipova ne smeju se nalaziti, osim rukovaoca makarama i rukovaoca
pobijanjem ipova, druga lica. Posle zavrenog pobijanja ipa mora se pregledati
mehanizam i postolje makara.
Montani radovi na graenju mostova
lan 176
Ureaji za dizanje montanih delova mosta (ekrk, koturaa, montana igla,
auto-dizalice, dizalice na gusenicama i drugo) moraju biti sigurno privreni za
svoju podlogu. elina uad, lanci i druga oprema ureaja za dizanje moraju
odgovarati vaeim propisima o zatiti na radu sa dizalicama.
Pri dizanju tekih i drugih konstruktivnih delova (teki profili, betonske grede,
reetke, stubovi i slino) mora se na podesan nain spreiti njihovo
nekontrolisano okretanje. Za vreme dizanja takvih delova radnici koji ne
uestvuju u tom radu ne smeju se zadravati ni prolaziti ispod tereta odnosno
dizalice.
lan 177
Pri izvoenju radova iznad vode gradilite mora raspolagati amcima sa
osposobljenim spasiocima, za sluaj pada radnika u vodu.
Pri montanim radovima na mostu, radnici moraju imati zatitni pojas i biti
vezani zatitnim uetom za konstrukciju mosta.
14 Graenje tunela, tolni i potkopa
lan 178
Pri izvoenju tunelskih radova, pored odredaba ovog pravilnika primenjivae
se mere propisane Pravilnikom o tehnikim merama i zatiti na radu pri
rudarskim podzemnim radovima ("Slubeni list SFRJ", br. 11/67).

lan 179
Pri upotrebi drvene grae za radove u tunelima sme se koristiti samo zdravo i
neoteeno oblo ili tesano drvo etinara.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, dozvoljena je i upotreba rezane grae
ako to zahteva tehnika izvoenja radova.
Nosei elementi i daske upotrebljene za oplatu moraju biti bez pukotina i
drugih oteenja.
Dimenzije grae iz st. 1 i 2 ovog lana moraju odgovarati pritisku i
optereenjima koji pri radu mogu nastati.
lan 180
Delovi metalne oplate, kao i druga savremena sredstva korienja za oplatu u
tunelima, moraju odgovarati geolokim i drugim uslovima na mestu na kome se
postavljaju. Korienje oplate vri se prema uputstvu proizvoaa.
lan 181
Sredstva za spajanje i vezivanje delova oplate, kao klinovi, kope, zavrtnji i
slino, moraju odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima.
Veze moraju biti struno izvedene, jednostavne i vrste, tako da se mogu brzo
sastavljati i rastavljati.
lan 182
Podgraivanje potkopa (tolna, tunel) mora se vriti uporedo sa ostalim
radovima u potkopu.
Slobodna visina potkopa ne sme biti manja od 200 cm, i irine ne manje od 230
cm, od ega za slobodan prolazak radnika mora ostati najmanje 40 cm.
lan 183
Ako se za odvoenje materijala iz potkopa koriste vertikalna okna koja vode u
donji potkop, otvori okana moraju biti pokriveni poklopcem, koji se posle
zavrenog sipanja materijala mora zatvoriti.
lan 184
Pri miniranju u tunelima (potkopi, tolne) moraju se preduzimati zatitne mere
propisane vaeim propisima o miniranju pri podzemnim radovima.
Pri elektrinom miniranju u tunelu, po pravilu, treba koristiti elektrine
upaljae sa rascepom.
Za vreme nepogode (grmljavine) moraju se radovi na elektrinom miniranju
obustaviti.
lan 185
Radi zatite radnika od eksplozije i tetnih gasova nastalih pri eksploziji,
moraju se na podesnim mestima i u zidovima tunela izgraditi odgovarajua
sklonita.
lan 186
Tuneli (potkopi, tolne) moraju biti dobro osvetljeni. Elektrina instalacija za
osvetljenje mora biti izvedena prema vaeim tehnikim propisima. Ako postoji
mogunost da se pojave lako zapaljivi gasovi u tunelu (metan i slino), elektrina
instalacija, svetiljke i drugi pripadajui ureaji moraju biti izvedeni u specijalnoj
izradi, prema vaeim tehnikim propisima za upotrebu elektrinih ureaja i za

izvoenje elektrinih instalacija u podzemnim rudnicima koji su ugroeni od

jamskih gasova.
Upotreba karbidskih lampi za osvetljavanje tunela, zabranjena je.
lan 187
Radna mesta u tunelu, a naroito ona na elu potkopa, moraju biti dobro
provetravana vetakom ventilacijom. Sistem provetravanja (dovoenje sveeg
vazduha odnosno odvoenje neistog) mora odgovarati lokaciji i duini tunela,
kao i tetnostima koje nastaju pri radu u tunelu (gasovi, praina, SiO2 i slino).
Koliine tetnih materija, utvrene merenjima mikroklime na radnim mestima
iz stava 1 ovog lana, moraju se kretati ispod dozvoljenih granica maksimalno
doputenih koncentracija prema vaeem jugoslovenskom standardu.
lan 188
Instalacija za dovoenje vode u tunel ili odvoenje vode iz tunela mora biti
izvedena i ureena tako da ne moe doi do poplave i oteenja drvene grae,
odnosno do ruenja slojeva zemlje u tunelu.
lan 189
Komprimirani vazduh za pogon pneumatskih ekia i builica mora se dovoditi
do ela potkopa elinim beavnim cevima, koje svojim poloajem ne smeju
ometati rad u tunelu.
lan 190
Pri prevoenju iskopanog materijala iz tunela pomou vagoneta, ne smeju se
vagoneti prepunjavati.
Ako se vagoneti pokreu ljudskom snagom, prostor izmeu ina koloseka mora
biti poploan vrstim daskama odnosno drugim podesnim materijalom.
Ako se prevoenje materijala u tunelu vri motornom vuom, krajevi
kompozicije moraju se osvetliti crvenim svetiljkama.
15 Minerski radovi
lan 191
Pri minerskim radovima u graevinarstvu primenjuju se zatitne mere
predviene vaeim propisima o zatitnim merama pri rukovanju eksplozivom i
lagumanju (miniranju) u rudnicima i kamenolomima kao i pri drugim radovima.
16 Kamenolomi i majdani ljunka, gline i peska
lan 192
Pri vaenju, obraivanju i preraivanju kamena, ljunka, gline i peska za
potrebe graenja, moraju se primenjivati zatitne mere propisane posebnim
propisima o zatiti na radu pri proizvodnji graevinskog materijala.
lan 193
Masovna miniranja u kamenolomu ili majdanu gline smeju se izvoditi samo na
osnovu struno izraenog plana eksploatacije kamenoloma odnosno majdana.
Miniranje iz stava 1 ovog lana sme se vriti samo pod neposrednim nadzorom
strunog lica odreenog za radove na miniranju.
17 Graevinske maine i ureaji
lan 194

Orua za rad na mehanizovani pogon (u daljem tekstu graevinske maine i

ureaji) koja se upotrebljavaju u graevinarstvu, u pogledu zatite na radu moraju
odgovarati specifinim uslovima graevinarstva. Zatitne naprave ugraene na
graevinskim mainama i ureajima moraju odgovarati uslovima rada i stepenu
ugroenosti radnika koji njima rukuju, vremenskim uslovima, vrsti i osobinama
materijala koji se obrauje (drvo, kamen i slino), kao i stepenu obuenosti
radnika.
lan 195
Graevinske maine i ureaji, pre postavljanja na mesto rada (gradilite,
radilite i slino) moraju biti pregledani i provereni u pogledu njihove ispravnosti
za rad.
Rokovi, nain odnosno postupak i lica za ispitivanje graevinskih maina i
ureaja odreuju se optim aktom radne organizacije.
lan 196
Radnici koji rade sa graevinskim mainama i ureajima sa poveanim
stepenom ugroavanja (cirkular, mealica betona i drugo) moraju biti upoznati sa
uputstvom o rukovanju.
lan 197
Radna mesta kod graevinskih maina i ureaja postavljenih na otvorenom
prostoru i izloenih vremenskim neprilikama (kia, sneg, mraz i slino) moraju
biti na podesan nain zatiena od uticaja tih neprilika.
lan 198
Rukovalac graevinskom mainom ili ureajem koji pokree motor sa
unutranjim sagorevanjem, mora biti zatien od tetnog dejstva izduvnih gasova
motora.
lan 199
Buka graevinskih maina odnosno ureaja ne treba da prelazi granicu od 80
fona.
Radnici zapoljeni kod ureaja sa jakim vibracijama (separacije, vibratori i
slino), moraju biti zatieni na podesan nain (posebni temelji za maine,
platforme na elastinim podmetaima i drugo).
lan 200
Graevinske maine i ureaji sa ugraenim elektromotorima ili elektrinom
instalacijom, moraju biti zatieni od udara elektrine struje, prema vaeim
tehnikim propisima.
lan 201
Svi lako dostupni rotirajui i pokretni delovi maina i ureaja za obraivanje i
preraivanje raznog graevinskog materijala (mealice za beton, maine za
kuvanje i polaganje asfalta i drugo) moraju biti na podesan nain opremljeni
zatitnim napravama radi zatite radnika od mogueg povreivanja.
Zatitne naprave na mainama i ureajima iz stava 1 ovog lana moraju biti po
potrebi ugraene tako da se bez njih maina odnosno ureaj ne moe staviti u
pogon.

Otvori za ubacivanje odnosno dodavanje materijala na mainama sa valjcima,

noevima i drugim otrim alatima, moraju biti osigurani od zavlaenja ruku
radnika u opasnu zonu noeva ili drugih otrih alata.
Komandne poluge i dugmad sklopki moraju na maini biti smeteni tako da je
nekontrolisano
ukljuivanje
maine
onemogueno.
+
Vidi:
Ispravku - 45/68-928.
lan 202
Delovi samohodnih graevinskih maina (bageri, buldoeri, plugovi, valjci,
utovarivai, demperi, jeevi i drugo) moraju biti lako i bez opasnosti zamenljivi.
Mesto za rukovanje mora biti na maini smeteno tako da je rukovaocu mainom
omoguena laka preglednost terena na kome se kree.
Ramovi pokretnih delova maine (raonik, korpa utovarivaa i slino) moraju
biti obojeni utim ili belim trakama pod uglom od 45 prema horizontali radi
upozorenja na opasnost.
Samohodne graevinske maine moraju imati napravu za davanje zvunih
signala.
lan 203
Ostale maine i ureaji koji se koriste u graevinarstvu (maine za obraivanje
drveta i metala, razvijai acetilena i drugo), u pogledu zatite na radu moraju
odgovarati vaeim propisima.
18 Rad sa runim i mehanizovanim alatom
lan 204
Runi alat koji se koristi u graevinarstvu (lopata, motika, budak, testera,
svrdlo, eki, dleto, sekira i drugo), u pogledu materijala, oblika i dimenzija mora
odgovarati vaeim jugoslovenskim standardima.
lan 205
Runi alat na gradilitu mora biti uredno i pregledno sloen i uvan u posebnim
skladitima.
Lice ija je dunost da uva i slae runi alat na gradilitu, mora svakodnevno
proveravati ispravnost alata i oteeni ili neispravni alat odmah iskljuiti iz
upotrebe.
Izdavanje na upotrebu neispravnog i oteenog alata (sa napuklim radnim
povrinama, zupcima i drkama i slinim oteenjima), zabranjeno je.
lan 206
Mehanizovani alat koji se koristi u graevinarstvu (pneumatski ekii za
kamen, beton, asfaltni pokriva i tvrdu zemlju, elektrini runi alat za obraivanje
drveta i drugo) mora biti oblika i teine podesnih za lako prenoenje i rukovanje i
pod oteanim uslovima rada (uska i neudobna mesta, rad iznad glave i slino).
19 Ureaji i naprave za dizanje i prenoenje graevinskog materijala
lan 207
Ureaji i naprave za dizanje i prenoenje slobodno viseeg tereta u
graevinarstvu (kabl-dizalica, graevinska stubna dizalica, koturaa i drugo)
moraju, u pogledu zatitnih mera na ureajima i pri radu, odgovarati odredbama
vaeih propisa o zatiti na radu sa dizalicama i kabl-dizalicama.

lan 208
Na gradilitu na kome se za dizanje i prenoenje tereta koriste pokretne
dizalice sa kukama i drugim zahvatnim napravama koje vise na elinom uetu,
moraju se obezbediti organizacione i druge mere za zatitu od pada tereta - lica
koja rade u ugroenoj zoni.
lan 209
Za pravilno i struno postavljanje, rukovanje i odravanje dizalice na
gradilitu, kao i za njenu demontau i prenoenje na drugo gradilite, odgovorna
su struna lica odreena optim aktom radne organizacije.
Lica iz stava 1 ovog lana izradie za svaki sloeni odnosno pokretni ureaj za
dizanje i prenoenje tereta (kabl-dizalice, stubna dizalica i drugo) odgovarajua
uputstva za postavljanje, rukovanje, odravanje i demontau, kao i za prenoenje
dizalice na drugo mesto rada (gradilite).
lan 210
Sva pomona nosea sredstva za dizanje tereta (elina uad i uad od drugog
materijala, lanci, karike, kuke i druga zahvatna nosea sredstva) koja se koriste na
dizalicama ili samostalno, u pogledu zatitnih mera moraju odgovarati vaeim
propisima o zatiti na radu sa dizalicama.
lan 211
Zahvatne naprave i druga sredstva za prenoenje sipkog i slinog materijala,
svojom konstrukcijom i oblikom moraju odgovarati vrsti materijala koji se u
njima prenosi. Ispadanje materijala iz ovih naprava za vreme prenoenja mora biti
onemogueno.
Zahvatne naprave u obliku suda smeju se puniti samo do visine oznaene ispod
gornje ivice suda. Ti sudovi moraju biti uoblieni tako da bude spreeno njihovo
zapinjanje o okolne delove objekta. Na sudovima mora biti vidno oznaena
njihova sopstvena teina i zapremina (u kp i m3). Sudovi moraju biti podeeni za
lak utovar i istovar materijala.
lan 212
Prostor ispod visee graevinske koturae mora se ograditi (ograda od letava i
slino) i na ogradu staviti upozorenje na opasnost.
Ispred ili oko vitla mora se, po potrebi staviti zatitna ograda ili mrea radi
zatite od udarca ueta u sluaju njegovog prekidanja.
lan 213
Nosai ili konzole (grede i slino) za koje su privrene konzolne dizalice
(vrabac i slino) moraju biti izvedeni tako da mogu sa sigurnou preuzeti radno
optereenje konzolne dizalice.
lan 214
Radno mesto radnika koji prima materijal sa konzolne dizalice mora biti
ograeno vrstom ogradom, a radnik vezan uetom za zatitni pojas radi zatite
od pada.
lan 215
Pri dizanju dugakih predmeta konzolnom dizalicom i slino (grede, daske,
ipke za armiranje, cevi i slino), radnici koji primaju i skidaju teret ne smeju
uklanjati zatitnu ogradu.

Pri dizanju tereta iz stava 1 ovog lana, po celoj visini graevinskog objekta
moraju se ukloniti istureni delovi ili postaviti zatitne ograde koje e spreiti
zapinjanje tereta.
lan 216
Ispod naprava odnosno ureaja za dizanje tereta ugroeno podruje mora se
ograditi ili postaviti upozorenje sa zabranom prolaska odnosno pristupa na to
podruje.
lan 217
Elektrini kabl za napajanje strujom motora dizalice iz lana 215 ovog
pravilnika mora biti zatien od oteivanja za vreme dizanja tereta (metalna cev,
drvena obloga i slino).
lan 218
Pri nonom radu opta osvetljenost gradilita mora biti najmanje 50 luksa, a
lokalna osvetljenost kod dizalica i na mestima rada (vezivanje i odvezivanje
tereta) - najmanje 75 luksa.
Vrh stuba i kraj kraka stubne dizalice mora imati crveno signalno svetlo ako je
dizalica via od 20 m i ako to zahtevaju mesne prilike (blizina aerodroma i
slino).
lan 219
Dizalice sa voicama (teretni graevinski liftovi), postavljene u ahtu ili
izmeu stubova, moraju odgovarati savremenim tehnikim dostignuima.
Prostor oko dizalice (aht, okno i drugo) mora biti sa svih strana ograen
punom ogradom od dasaka, trske ili drugog pogodnog materijala, ako tovarna
platforma dizalice nije ograena.
Ako je tovarna platforma dizalice iz stava 2 ovog lana zatvorena ili je pod
platforme ograen, puna ograda oko okna (ahta) odnosno kaveza dizalice ne
mora biti izvedena po celoj duini lifta nego samo kod pristupa na spratovima do visine od najmanje 200 cm od poda.
Ako se za ograivanje okna upotrebljava metalna mrea, okca mree ne smeju
biti vea od 20x20 mm.
lan 220
Svi otvori za prilaz platformi dizalice iz lana 219 ovog pravilnika koji se
koriste za utovar ili istovar materijala, moraju imati vrata ili vrste pokretne
ograde koje se moraju posle utovara ili istovara materijala zatvarati.
lan 221
Svaka dizalica sa kavezom ili platformom (teretni graevinski lift) mora imati
automatski ureaj za kvaenje u sluaju prekida ueta, kao i napravu za
automatsko spreavanje dizanja kaveza odnosno platforme iznad dozvoljene
visine.
Za sporazumevanje izmeu rukovaoca dizalicom i radnika koji vre utovar
odnosno istovar materijala, dizalice iz stava 1 ovog lana smetene u oknu moraju
imati elektrinu signalizaciju.
lan 222
Dizalice sa voicom na stubu (skip-dizalice) moraju biti konstruisane, graene
i postavljane tako da ne ugroavaju bezbednost radnika.

Mesto utovara i istovara tereta na spratovima kod dizalica iz stava 1 ovog lana
mora biti obezbeeno, da ne bi dolo do pada radnika sa sprata za vreme rada.
Pristup u ugroeni prostor ispod teretne platforme dizalice iz stava 1 ovog
lana dozvoljen je samo radnicima koji vre utovar ili istovar materijala.
Platforma dizalice mora odgovarati uslovima bezbednog prenosa tereta
odnosno materijala.
lan 223
Za prenoenje japanera, kolica i drugih sredstava za prevoenje materijala na
gradilitu, teretna platforma dizalice mora imati poseban sigurnosni ureaj za
privrivanje tih sredstava za platformu dizalice.
lan 224
Mehanizovane transportne trake za prenoenje sipkog materijala moraju biti na
gradilitu izgraene i postavljene tako da ne ugroavaju radnike koji njima rukuju
ili oko njih rade.
Trake iz stava 1 ovog lana moraju imati ureaj za automatsko zaustavljanje
rada trake, radi spreavanja hoda trake u sluaju prekida elektrine struje.
20 Prevoenje graevinskog materijala na gradilitu
lan 225
Za prevoenje graevinskog materijala na gradilitima smeju se upotrebljavati
samo ispravna vozila koja svojim oblikom odgovaraju vrsti i teini materijala.
lan 226
Ako se prevoenje graevinskog materijala vri eleznikim vagonima, na rad i
sredstva za prevoz i na elezniki kolosek primenjivae se vaei propisi o
zatitnim merama u eleznikom saobraaju.
lan 227
Ako se za prevoenje graevinskog materijala na gradilitu koriste inska
vozila, tlo na koje se kolosek polae mora biti prethodno dobro nivelisano i
nabijeno.
Dimenzije pragova i njihov razmak, kao i profil ina koloseka moraju
odgovarati maksimalnom optereenju vagoneta za prevoenje materijala po
koloseku.
ine koloseka moraju biti propisno privrene za pragove.
Uzduni nagib graevinskog koloseka ne treba da prelazi odnos 1:100.
lan 228
Odstojanje koloseka od stalnih i privremenih prepreka na gradilitu
(graevinski objekt, stubovi, sloen materijal i slino) mora biti toliko da
prevoeni teret ne ugroava bezbednost radnika pri prolasku u blizini koloseka.
Slobodno odstojanje izmeu gabarita vagoneta i prepreka iz stava 1 ovog lana
ne sme biti manje od 70 cm - mereno horizontalno.
lan 229
Ako se na kolosek iz lana 228 ovog pravilnika postavlja okretnica, ona mora
imati osigura za spreavanje obrtanja ploe okretnice pri prelaenju preko nje.
Na krajevima graevinskog koloseka mora se postaviti vrst branik (popreko
na ine privren prag ili branik privren za obe ine).
lan 230

Vagoneti za prevoenje graevinskog i drugog materijala moraju biti

konstruisani i izraeni tako da je rukovanje njima bezbedno. Oteeni vagoneti
moraju se iskljuiti iz upotrebe.
Vagoneti sa preklopnom korpom moraju imati osigura koji spreava
preturanje korpe za vreme vonje. Preklopni mehanizam na vagonetu mora biti
podeen tako da se vagonet pri preklapanju (istovaru materijala) ne moe preturiti
odnosno spasti sa koloseka.
Kvaila za spajanje vagoneta moraju biti laka za rukovanje i sigurna.
Vagoneti na kolosecima sa nagibom iznad 1:100 moraju imati ugraene
konice.
lan 231
Pri kretanju vagoneta koji se pokreu ljudskom snagom po vodoravnom
koloseku, odstojanje izmeu pojedinih vagoneta ne treba da bude manje od 10 m
pri brzini normalnog hoda radnika koji gura vagonet.
Vagonet zaustavljen na koloseku, mora se podmetanjem papue osigurati od
pomeranja.
Zabranjeni su pokretanje vagoneta vuom radnika, kao i vonja radnika na
vagonetima.
lan 232
Pri stonoj vui vagoneta, oprema zaprege (lanci ili uad) ne sme biti kraa od
2,50 m. Teglea stoka mora se voditi po koloseku ili pored koloseka. Na deonici
koloseka sa nagibom veim od 1:100, pored lica koje vodi tegleu stoku mora biti
i lice kod vagoneta, radi eventualnog koenja.
Pri vui iz stava 1 ovog lana, odstojanje izmeu pojedinih vozova ne sme biti
manje od 20 m.
lan 233
Kolosek podeen za pokretanje vagoneta ljudskom snagom ili stonom vuom
mora imati nasutu i izravnatu stazu u nivou pragova izmeu koloseka.
lan 234
Na koloseke i sredstva za sputanje (svoznica) ili dizanje materijala (uspinjaa)
primenjivae se zatitne mere predviene vaeim propisima o zatitnim merama
na povrinskim otkopima uglja i metalnih i nemetalnih mineralnih sirovina.
lan 235
Posebna vozila za prevoenje graevinskog materijala (utovariva, demper i
drugo) smeju se upotrebljavati samo za svrhe za koji su konstruisana i izraena.
Rukovanje ovim vozilima sme se poveriti samo vozaima osposobljenim i
kvalifikovanim za rukovanje odgovarajuom vrstom vozila.
lan 236
Za prevoenje graevinskog materijala teretnim motornim vozilima na
gradilitima primenjuju se odredbe Pravilnika o zatiti na radu pri odravanju
motornih vozila i prevozu motornim vozilima ("Slubeni list SFRJ", br. 55/65) i
Pravilnika o zatiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru
tereta iz takvih vozila ("Slubeni list SFRJ", br. 17/66).
21 Elektrine instalacije na gradilitu
lan 237

Elektrine instalacije, ureaji, oprema i postrojenja na gradilitima moraju

svojom izradom i izvoenjem odgovarati vaeim tehnikim propisima i
jugoslovenskim odnosno stranim standardima. U pogledu zatite na radu, ove
instalacije, ureaji, oprema i postrojenja moraju odgovarati odredbama vaeih
propisa o zatitnim merama protiv opasnosti od elektrine struje u radnim
prostorijama i na gradilitima.
lan 238
Pri ureivanju gradilita prema odredbama lana 3 ovog pravilnika, elektrine
instalacije smeju izvoditi, popravljati, odravati i uklanjati samo struno
osposobljeni i kvalifikovani radnici, upoznati sa opasnostima koje pri tim
radovima prete.
Pri vrenju radova iz stava 1 ovog lana radnik se mora drati uputstava
odgovarajueg strunog lica na gradilitu.
lan 239
Slobodni elektrini vodovi ili kablovi na gradilitu moraju biti poloeni tako da
ne postoji opasnost od njihovog mehanikog oteenja (visina iznad tla, slobodan
prostor van manevarskog prostora dizalica i drugih sredstava mehanizacije).
Elektrini ureaji (sklopke, elektromotori i drugo) smeteni na slobodnom
prostoru, moraju biti zatieni od atmosferskih nepogoda. Sklopke i drugi ureaji
za ukljuivanje i iskljuivanje pogonske struje moraju biti postavljeni u
ormanima na pristupanom mestu i opremljenim za zakljuavanje u iskljuenom
poloaju.
lan 240
Prenosni runi ureaji na elektrini pogon koji se koriste na gradilitu, moraju
biti prikljueni na snieni zatitni napon do 42 V.
lan 241
Pri nonom radu, radna mesta na gradilitu moraju biti osvetljena vetakom
svetlou jaine najmanje 75 luksa.
Elektrine svetiljke koje slue za osvetljavanje gradilita smeju biti prikljuene
na napon od 220 V ako slue za stalno osvetljavanje i ako se nalaze na visini
iznad dohvata ruke radnika.
Prenosne elektrine svetiljke koje se koriste na gradilitu, smeju se prikljuivati
samo na snieni zatitni napon do 24 V.
lan 242
Elektrina instalacija, ureaji i oprema na gradilitu smeju se pustiti u rad tek
posle prethodnog proveravanja ispravnosti zatitnog uzemljenja (merenje otpora
uzemljenja).
Periodina ispitivanja ispravnosti zatitnog uzemljenja vre se, po pravilu,
dvaput godinje (u letnjem i zimskom periodu).
O rezultatima merenja otpora uzemljenja mora se sainiti zapisnik i voditi
uredna evidencija.
22 Rad sa opasnim materijama na gradilitu
lan 243

Pod opasnim materijama na gradilitu, u smislu ovog pravilnika,

podrazumevaju se materije koje mogu prouzrokovati poar, eksploziju, trovanje i
sline tetne posledice.
lan 244
Lako zapaljivi graevinski materijal (daske, grede, letve i drugo) mora se na
gradilitu slagati na mestima udaljenim od toplotnih izvora. Otpaci od drveta
(strugotine, uke, iverje i drugo) moraju se uklanjati na mesta obezbeena od
poara.
Na svim mestima na gradilitu na kojima postoji opasnost od paljenja lako
zapaljivog materijala, moraju se sprovesti zatitne mere predviene vaeim
propisima o zatiti od poara.
lan 245
Zapaljive tenosti sa lako eksplozivnim isparenjima, kao etar benzol, benzin,
nafta i razna ulja, smeju se na gradilitu uvati samo u posebnim skladitima,
obezbeenim od poara i eksplozije u smislu vaeih propisa.
Pri prevoenju, prenoenju i korienju zapaljivih tenosti moraju se
primenjivati preventivne zatitne mere predviene vaeim propisima.
lan 246
Eksplozivi i eksplozivna sredstva smeju se na gradilitima uvati samo u
posebnim skladitima, izgraenim prema vaeim propisima, a ija je upotreba za
tu svrhu odobrena od nadlenog optinskog organa.
Pri prevoenju, prenoenju i korienju eksploziva i eksplozivnih sredstava
moraju se primenjivati preventivne zatitne mere predviene uputstvima
proizvoaa i vaeim propisima.
lan 247
Stvaranje ugljen-monoksida mora se na gradilitu spreavati primenom
sledeih zatitnih mera:
1) efikasnim provetravanjem prostorija pri suenju prostorije uarenim koksom
u otvorenim korpama - pre ulaska radnika u takve prostorije,
2) sigurnim odvoenjem sagorelih gasova iz motora sa unutranjim
sagorevanjem ili zabranom rada takvih motora u zatvorenim prostorijama,
3) zabranom zagrevanja zatvorenih prostorija na gradilitu pomou otvorenog
ili provizornog loita (mangala i slino),
4) zabranom ulaenja radnika u zatvorene sudove u kojima se uvaju naftni
derivati (ienje cisterne i drugo), bez preduzimanja odgovarajuih mera zatite i
slino.
23 Sredstva line zatite na radu i lina zatitna oprema
lan 248
Pre poetka radova u graevinarstvu kod kojih preti stalna ili povremena
opasnost od povreivanja tela ili oteivanja zdravlja radnika, radna organizacija
mora staviti ugroenim radnicima na raspolaganje odgovarajua lina zatitna
sredstva i linu zatitnu opremu, zavisno od vrste opasnosti odnosno tetnosti,
prema odredbi lana 3 stav 2 taka 12 ovog pravilnika.
lan 249

Za radove u vodi ili na vlazi radnici moraju imati nepropustljivu obuu, a po

potrebi i odeu koja ne proputa vodu.
lan 250
Za radove na otvorenom prostoru i pod uticajem atmosferskih neprilika,
radnicima se moraju staviti na raspolaganje lina zatitna sredstva odnosno
oprema za zatitu od tetnih posledica (kina kabanica, bunda, rukavice).
III ZAVRNE ODREDBE
lan 251
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:
1) Pravilnik o higijenskim i tehnikim zatitnim merama u graevinarstvu
("Slubeni list FNRJ", br. 46/47),
2) Pravilnik o tehnikim i zdravstveno-tehnikim zatitnim merama pri
graenju puteva, mostova i eleznica (Prilog br. 4 - "Slubeni list FNRJ", br.
80/49).
lan 252
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
listu SFRJ".
Sledei deo