PRAVILNIK

O IZVORIMA NEJONIZUJUIH ZRAENJA OD

POSEBNOG INTERESA, VRSTAMA IZVORA,
NAINU I PERIODU NJIHOVOG ISPITIVANJA
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)

I UVODNE ODREDBE
Predmet ureivanja
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se izvori nejonizujuih zraenja koji se smatraju izvorima
nejonizujuih zraenja od posebnog interesa, vrste izvora nejonizujuih zraenja od
posebnog interesa za koje je obavezno ispitivanje nivoa nejonizujuih zraenja, kao i
nain i period njihovog ispitivanja.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na zone poveane osetljivosti izvan kontrolisanih
(nadziranih) oblasti, osim na zraenje ureaja koji su namenjeni terapiji ili leenju u
zdravstvu ili zraenje radarskih i primopredajnih sistema za odbrambene potrebe, za
zatitu, spasavanje ili pruanje pomoi.

Znaenje izraza
lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:
1) izvor nejonizujueg zraenja od posebnog interesa jeste izvor koji moe da bude
tetan po zdravlje ljudi;
2) prvo ispitivanje jeste merenje nejonizujueg zraenja oko izvora u toku zapoinjanja
rada izvora pre korienja ili posle rekonstrukcije izvora nejonizujueg zraenja;
3) periodino ispitivanje nejonizujueg zraenja jeste merenje nejonizujueg zraenja
oko izvora koje se sprovodi u propisanom periodu;
4) ispitivanje izvora nejonizujueg zraenja jeste provera kvaliteta i tehnikih
karakteristika izvora u pogledu emitovanja nejonizujueg zraenja i primenjenih mera
zatite na samom izvoru.
5) zone poveane osetljivosti jesu: podruja stambenih zona u kojima se osobe mogu
zadravati i 24 sata dnevno; kole, domovi, predkolske ustanove, porodilita, bolnice,
turistiki objekti, te deja igralita; povrine neizgraenih parcela namenjenih, prema

urbanistikom planu, za navedene namene, u skladu sa preporukama Svetske

zdravstvene organizacije.

II POJAM I VRSTE IZVORA NEJONIZUJUIH ZRAENJA

OD POSEBNOG INTERESA
Izvori koji se smatraju izvorima nejonizujuih zraenja od posebnog
interesa
lan 3
Izvorima nejonizujuih zraenja od posebnog interesa smatraju se izvori
elektromagnetnog zraenja koji mogu da budu tetni po zdravlje ljudi, a odreeni su kao
stacionarni i mobilni izvori ije elektromagnetno polje u zoni poveane osetljivosti,
dostie najmanje 10% iznosa referentne, granine vrednosti propisane za tu frekvenciju.

Vrste izvora
lan 4
Izvori nejonizujuih zraenja od posebnog interesa su:
1) novi izvori elektromagnetskog polja ija izgradnja, odnosno postavljanje i upotreba se
planiraju;
2) zateeni izvori elektromagnetskog polja za koje je izdata upotrebna dozvola za rad u
skladu sa propisima koji su vaili pre stupanja na snagu ovog pravilnika, kao i izvori koji
se koriste bez upotrebne dozvole za rad;
3) rekonstruisani izvori nastali nakon rekonstrukcije kojom su bitno izmenjene osnovne
tehnike karakteristike, nain upotrebe ili rada, snaga ili smetaj izvora, to ima za
posledicu promenu nivoa ili vrste elektromagnetskog polja izvora.
Izvori nejonizujuih zraenja od posebnog interesa iz stava 1. ovog lana u zavisnosti od
tehnikih i drugih karakteristika koje se odnose na konstrukciju i rad tih izvora, mogu biti:
1) stacionarni izvori;
2) mobilni izvori.

Stacionarni i mobilni izvori

lan 5
Stacionarni izvori jesu izvori elektromagnetskog polja koji imaju odreeno stalno mesto
rada.
Stacionarni izvori elektromagnetskog zraenja jesu:

1) izvori niskofrekventnog elektromagnetskog polja (u daljem tekstu: niskofrekventni

izvori) kao to su: transformatorske stanice, postrojenje elektrine vue, zatim ureaj ili
objekti ije statiko magnetsko polje moe da pree referentni granini nivo (kao npr.
ureaj za magnetsko-rezonantnu tomografiju ili spektroskopiju, postrojenje za
proizvodnju aluminijuma, elektrolizu ili galvanizaciju i sl.), ili bilo koji drugi ureaj ili
objekat koji stvara elektromagnetsko polje frekvencije do ukljuivo 10 kHz, pri emu je
nazivni radni napon vei od 35 kV;
2) elektroenergetski vodovi tj. nadzemni ili podzemni kablovi za prenos ili distribuciju
elektrine energije napona veeg od 35 kV, s tim to se elektroenergetski vodovi kao
pojedini izvodi iz napojne trafostanice celom duinom, sve do kraja svog naponskog
nivoa, smatraju kao jedinstveni izvori elektromagnetskog polja;
3) izvori visokofrekventnog elektromagnetskog polja (u daljem tekstu: visokofrekventni
izvor), odnosno ureaj ili objekat koji stvara elektromagnetsko polje frekvencije od 10
kHz do ukljuivo 300 GHz.
Visokofrekventnim izvorom ne smatra se ureaj predvien za usmerenu nepokretnu
mikrotalasnu vezu, satelitsku vezu kao i sve nepokretne radio stanice efektivne izraene
snage manje od 10 W i nepokretne amaterske radio stanice efektivne izraene snage
manje od 100 W.
Stacionarnim izvorima ne smatraju se ugraeni kuni aparati (kao to je npr.
mikrotalasna pe i sl.).
Mobilni izvori elektromagnetskog zraenja jesu:
1) izvori elektromagnetskog polja koji nemaju odreeno stalno mesto rada;
2) izvori koji se ne zadravaju u vremenski ogranienom roku na jednoj lokaciji;
3) izvori koji su takve konstrukcije da nisu vezani za podlogu ili objekat;
4) izvori koji se mogu premetati sa jedne lokacije na drugu lokaciju; i
5) bazne stanice mobilne telefonije koje se koriste za dodatno pokrivanje za vreme
pojedinih dogaaja, a privremeno se postavljaju u zonama poveane osetljivosti.

III NAIN I PERIOD ISPITIVANJA IZVORA NEJONIZUJUIH

ZRAENJA OD POSEBNOG INTERESA
Nain ispitivanja novih i rekonstruisanih izvora
lan 6
Postupak pripreme za izgradnju, postavljenje i upotrebu novih izvora nejonizujuih
zraenja, odnosno rekonstrukcija postojeih izvora nejonizujuih zraenja, vri se uz:

1) pribavljanje uslova i mera zatite ivotne sredine koje izdaje nadleni organ u skladu
sa propisima kojima se ureuje zatita ivotne sredine;
2) procenu uticaja na ivotnu sredinu u postupku koji sprovodi nadleni organ pre
izdavanja odobrenja za njihovu izgradnju, odnosno postavljanje i upotrebu u skladu sa
propisima kojima se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu.
U postupku izdavanja uslova i mera zatite ivotne sredine, odnosno odluivanja o
potrebi procene uticaja na ivotnu sredinu iz stava 1. ovog lana korisnik izvora
nejonizujueg zraenja od posebnog interesa (u daljem tekstu: korisnik) podnosi
nadlenom organu strunu ocenu optereenja ivotne sredine kao dokaz da taj izvor
nee svojim radom dovesti do prekoraenja propisanih graninih vrednosti.
Strunu ocenu iz stava 2. ovog lana daje organizacija ovlaena za sistematsko
ispitivanje nivoa nejonizujueg zraenja u ivotnoj sredini, pri emu uzima u obzir
postojee optereenje koje se utvruje merenjem i optereenje koje novi ili
rekonstruisani izvor unosi u ivotnu sredinu.

Prva ispitivanja nivoa elektromagnetnog polja

lan 7
Pri pribavljanju upotrebne dozvole korisnik podnosi nadlenom organu prijavni list sa
podacima o izvoru i korisniku, kao i dokumentaciju iz lana 6. ovog pravilnika.
Nakon izgradnje, odnosno postavljanja objekta koji sadri izvor nejonizujueg zraenja,
a pre izdavanja dozvole za poetak rada ili upotrebne dozvole vri se prvo ispitivanje,
odnosno merenje nivoa elektromagnetnog polja u okolini izvora.
Za potrebe prvog ispitivanja korisnik moe izvor elektromagnetnog polja pustiti u probni
rad u periodu ne duem od 30 dana ili za telekomunikacione objekte moe merenja
izvriti u okviru tehnikog pregleda.
Organ nadlean za obavljanje tehnikog pregleda, odnosno za izdavanje dozvole za
poetak rada ili upotrebne dozvole za objekat koji sadri izvor nejonizujueg zraenja od
posebnog interesa moe pustiti u rad taj izvor ako je merenjem iz st. 2. i 3. ovog lana
utvreno da nivo elektromagnetnog polja ne prekorauje propisane granine vrednosti i
da izgraeni, odnosno postavljeni objekat nee svojim radom ugroavati ivotnu sredinu.

Periodina ispitivanja
lan 8
Korisnik izvora za iju je upotrebu nadleni organ izdao odobrenje, obezbeuje
periodina ispitivanja nakon putanja u rad izvora i to:
1) jedanput svake druge kalendarske godine za visokofrekventne izvore; i
2) jedanput svake etvrte godine za niskofrekventne izvore.

Prekoraenja graninih vrednosti u toku rada izvora

lan 9
Ako se periodinim ispitivanjem, sistematskim ispitivanjem ili merenjem izvrenim po
nalogu inspektora za zatitu ivotne sredine, utvrdi da je u okolini jednog ili vie izvora
izmeren nivo elektromagnetnog polja iznad propisanih graninih vrednosti, nadleni
organ moe korisniku naloiti ogranienje u pogledu upotrebe, rekonstrukciju ili
zatvaranje objekta do zadovoljavanja propisanih graninih vrednosti.
Rekonstrukcija se obavlja tehniki i operativno izvedivim merama u roku od najvie
godinu dana od dana kada je naloena rekonstrukcija izvora.

Dokumentacija o izvrenim ispitivanjima

lan 10
Na zahtev nadlenog organa, privredno drutvo, preduzee, drugo pravno lice i
preduzetnik koji koriste izvore nejonizujuih zraenja od posebnog interesa, mogu da
dostave dokumentaciju o izvrenim ispitivanjima nejonizujuih zraenja.

Nain periodinih ispitivanja

lan 11
Ako se u toku prvog ili periodinog ispitivanja utvrdi nivo elektromagnetnog polja manji
od 10% propisanih graninih vrednosti, korisnik nee vriti periodina ispitivanja.
U sluaju rekonstrukcije izvora iz stava 1. ovog lana korisnik obezbeuje ispitivanja u
skladu sa lanom 8. ovog pravilnika.

Ispitivanje u zoni poveane osetljivosti

lan 12
U postupku pripreme i donoenja novog urbanistikog plana koji predvia izgradnju
zona, odnosno objekata poveane osetljivosti u smislu ovog pravilnika, uzimaju se u
obzir postojei stacionarni izvori koji ve optereuju ivotnu sredinu u toj zoni.
U postupku iz stava 1. ovog lana, odnosno u postupku strateke procene uticaja na
ivotnu sredinu mogu se razmatrati izvetaji o sistematskom i/ili periodinom ispitivanju
i/ili vriti struna ocena optereenja ivotne sredine za pojedine izvore.
Propisi o zatiti stanovnitva u podruju poveane osetljivosti ne odnose se na objekte
koji su naknadno izgraeni unutar dalekovodnih koridora.

IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Prva ispitivanja za zateene izvore

lan 13
Korisnik zateenog izvora nejonizujueg zraenja mora da izvri prvo ispitivanje
zraenja u roku od tri godine od dana stupanja na snagu Zakona o zatiti od
nejonizujuih zraenja, a po nalogu nadlenog inspektora za zatitu ivotne sredine i pre
isteka tog roka.
Izvetaj o prvom ispitivanju iz stava 1. ovog lana dostavlja se nadlenom organu uz
zahtev za izdavanje reenja za korienje izvora nejonizujuih zraenja od posebnog
interesa.

Studija znaaja postojeih izvora

lan 14
Korisnik koji raspolae sa 10 i vie zateenih izvora zraenja od posebnog interesa
moe Ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine da podnese
studiju znaaja postojeih izvora u roku od tri godine od dana stupanja na snagu Zakona
o zatiti od nejonizujuih zraenja.
Studiju iz stava 1. ovog lana izrauju lica ovlaena za sistematsko ispitivanje
nejonizujueg zraenja u ivotnoj sredini u skladu sa zakonom.
Studija iz stava 1. ovog lana sadri podatke, i to:
1) kategorizaciju izvora (podaci iz evidencije);
2) prioritete i vremenski plan izvoenja prvih ispitivanja u skladu sa kategorizacijom
izvora;
3) rezultate merenja relevantnih za procenu postojeih izvora.
Na osnovu procene rezultata studije iz stava 1. ovog lana, Ministarstvo, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine donee odluku o prvim ispitivanjima na zateenim
izvorima, odnosno o periodinim ispitivanjima za pojedine izvore, u skladu sa ovim
pravilnikom.

Stupanje na snagu
lan 15
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".