EPIDEMIOLOGIJA

HLAMIDIJALNIH INFEKCIJA
KAO POLNO PRENOSIVIH
BOLESTI

Hlamidija (Chlamidija trachomatis) je

gram negativna bakterija
Mogu izazvati vie oboljenja kod oveka u
zavisnosti od serotipova bakterije
Za polno prenovive bolesti znaajni su
serotipovi D-K koji izazivaju genitourinarna oboljenja

Chlamydia trachomatis

Izvor zaraze je bolestan ovek i

asimptomatski nosilac

Hlamidija je bolest koja se prenosi

vaginalnim,analnim i oralnim seksualnim
odnosima
Bolest se moe preneti sa inficirane majke
na novoreene u toku vaginalnog
poroaja
Bolest se ne moe preneti preko
nehigijenskog sanitarnog vora

Ulazna vrata
Sluzokoa urogenitalnog trakta,rektuma i
konjuktive

Osetnjivost je opta
Inkubacioni period traje od 1-3 nedelje

Simptomi hlamidijalnih infekcija mogu biti

blagi skoro neprimeeni
Simptomi se razlikuju kod ena i
mukaraca
Kod ena infekcija je u 70-80%sluajeva
asimptomatska , dok je kod mukaraca
ovaj procenat nii (25-50%)

Simptomi hlamidija kod ena

- peckanje prilikom mokrenja
- pojaan vaginalni sekret koji moe imati
neprijata miris
- bol u donjem delu lea
- neuobiajan bol prilikom seksualnih odnosa
- vaginalno krvarenje izmeu ciklusa
- oseaj svrab i peckanja oko vagine

Simptomi hlamidija kod mukaraca

- bolna mokrenja
- mala koliina bistrog ili mutnog iscedka
- svrab i peckanje na vrhu polnog organa
- bol i otok oko testisa

Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih

testova
- identifikacija hlamidije iz uzorka cervikalnog i
uretralnog brisa
- PCR uzorka urina ili vaginalnog , uretralnog
brisa
- NAAT
- ELISA
- DIF (direktni imunofluorescentni test)
- identifikacija hlamidija u elijskoj kulturi
- detekcija DNK hlamidija u uzorku urina

Hlamidija se lei upotrebom oralnih

antibiotika dosiciklina, azitromicina ,
eritromicina
Leenju treba da budu podvrgnuta oba
partnera
Tretman obino traje dve nedelje
Posle zavrene terapije radi se ponovno
testiranje

Neleena bolest moe dovesti do

kratkotrajnih i dugotrajnih posledica po
reproduktivno zdravlje
Kod ena dovodi do pelvine inflamatorne
bolesti, potencijalni je faktor nastanka
steriliteta, vanmaterine trudnoe i
spontanih pobaaja
Kod mukaraca moe da dovede do
steriliteta

Rairenost je kosmopolitska
Najea u grupi od 15-29 godina
Postoje rizine grupe

 Mere prevencije irenja zaraze

- upotrba kondoma prilikom svakog seksualnog
odnosa
- apstinencija , ako postoji sumnja da ste zaraeni
- obavestiti partnera da ste inficirani da bi i on
mogao da se ukljui u leenje
- ne upranjavati seksualne odnose sa partnerom u
toku leenja i posle leenja dok se retestiranjem ne
utvrdi da su oba partnera izleena
- smanjenje broja seksualnih partnera

Procene Svetske zdravstvene

organizacije govore da je u svetu 140
miliona ljudi zaraeno hlamidijom, a da je
oko 500 miliona pod rizikom da dobije
infekciju
Nedovoljno prijavljivanje oboljenja je
jedan od osnovnih problema za
sagledavanje tanog broja obolelih

Preporuka je da se jedanput godinje

testiraju seksualno aktivne ene do 25-te
godine, ene preko 25-te ukoliko imaju
novog partnera ili vie njih kao i trudnice