11

851
UDC 159.944.4:616.89-008.481

A K T U E L N A

T E M A

Sindrom sagorevanja na radu

Gordana Dedi
Vojnomedicinska akademija, ZPM Odeljenje za mentalno zdravlje i
vojnu psihologiju, Beograd

K lj u n e r e i :

sagorevanje na radu, sindromi; kadar, medicinski;

kadar, vojni; profesionalna izloenost; psihofizioloki
poremeaji; preventivno-medicinska zatita; samopomo.

Key words:

burnout, professional; medical staff; military personnel;

occupational exposure; psychophysiologic disorders; preventive health services; self care.

Uvod
Sindrom sagorevanja na radu (burnout) karakteriu
emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija i nisko lino postignue. Predstavlja prolongirani odgovor na hronine emocionalne i interpersonalne stresore koji su povezani sa radnim
mestom. Nastaje kao posledica neusaglaenih odnosa izmeu
zaposlenih ljudi s jedne strane i radne sredine, s druge.
Javlja se kod osoba koje obavljaju poslove vezane za
rad i komunikaciju sa ljudima. Ovom sindromu su posebno
podlone osobe koje tee perfekcionizmu, imaju nerealno
visoka oekivanja i procene vezane za sebe i lini rad. Konflikti vezani za profesionalnu ulogu stvaraju emocionalni
zamor, a ambivalentan odnos prema poslu, smanjena podrka saradnika i niska poslovna sposobnost stvaraju oseaj
snienog samovrednovanja i niskog linog postignua (1).
Freudenberger (2) je 1974. godine uveo naziv burnout
sindrom i ovaj anglosaksonski naziv se koristi u veini drava u svetu, pa i kod nas. Naziv potie iz naslova romana
Grejema Grina Sluaj Burnout koji je objavljen 1961. godine u kojem razoarani arhitekta naputa svoj posao i odlazi u afriku dunglu. Ovaj sindrom je poeo da se koristi sa
ciljem da oznai proces deterioracije koji nastaje u profesionalnom odnosu i radu sa klijentima, odnosno bolesnicima
u medicinskim, socijalnim i obrazovnim institucijama, posebno onima koje se bave mentalnim zdravljem ljudi.
Stanje slino opisanom fenomenu u strunoj literaturi
je i ranije bilo poznato pod nazivom reakcija na iscrpljenost. U psihijatriji je ovaj poremeaj prema Klasifikaciji
mentalnih poremeaja i poremeaja ponaanja (ICD-10)

ukljuen u dijagnozu Poremeaji prilagoavanja (F 43.2)

koje karakteriu poremeaji u socijalnom ili radnom, odnosno akademskom funkcionisanju (3).
Sindrom sagorevanja na radu je najpre uoen kod medicinskog osoblja koji rade u odeljenjima psihijatrije i u
odeljenjima intenzivne nege bolesnika, kao i kod hirurga
(49), a kasnije i kod drugih profesija (1013). Kombinacija visokih zahteva radnog mesta i niska autonomija zaposlenih pri obavljanju posla, posebno izraena emocionalna
iscrpljenost, utiu na pojavu sindroma sagorevanja na radu
kod uitelja i nastavnika (14).
Sindrom sagorevanja na radu je prisutan kod 48 do
69% ljudi u Japanu i Tajvanu, kod oko 20% u Sjedinjenim
Amerikim Dravama i kod oko 28% ljudi u dravama Evropske zajednice, iskljuujui drave Istone Evrope, u kojima nisu vrena istraivanja ovog problema (1).
Istraivanjem koje je vreno u naoj zemlji kod zdravstvenih radnika zaposlenih u Hitnoj medicinskoj pomoi u
Sremskoj Kamenici utvreno je da je sindrom sagorevanja
na radu prisutan kod 60% ispitanika oba pola srednje, vie i
visoke strune spreme umereno do izraenog stepena, a da
je najizraeniji kod zdravstvenih radnika sa radnim staom
izmeu devet i 17 godina. Kod zdravstvenih radnika zaposlenih u Institutu za neurologiju, psihijatriju i mentalno zdravlje u Novom Sadu prisutan je kod 27% zaposlenih, od toga
kod 5% u izrazitom stepenu (15).
Sindrom sagorevanja na radu u vojnoj sredini
Posao u vojsci, s obzirom na sve svoje specifinosti,
utie na pojavu stresa, a relativno mali broj istraivanja u

Dedi G. Vojnosanit Pregl 2005; 62(11): 851855.

 852

stranim armijama pokazuje da ni vojna sredina nije poteena ove pojave (1621).
Pojava sindroma sagorevanja u vojnoj sredini je najpre
uoena kod pilota i letakog osoblja. Istraivanje izvreno u
Wilford Hall U.S. Air Force Medical Center Mental Health
Clinic pokazalo je da 60% zaposlenih ima stres na radnom
mestu, a da kod 52% uzroka stresa na radnom mestu ine
emocionalni problemi (20). Istraivanje u F. E. Warren Air
Force Base, SAD pokazalo je da su vojna lica u odnosu na
civilna ee imala stres na radnom mestu, pri tom vie od
etvrtine u znaajnom stepenu, dok je 15% izjavilo da su
uzroci stresa znaajni emocionalni problem (22, 23).
Najtee uslove ivota i rada u vojnoj sredini predstavljaju svakako situacije dugotrajnog izlaganja stresu, posebno kod boraca izloenih ratnom stresu. Nepripremljenost za
borbu, doivljeni strah u prvim okrajima, izloenost neprijateljskoj vatri koja traje due od tri dana, doivljene snane
traume, boravak u jedinici slabog kolektivnog morala, uz
individualnu osetljivost na stres, stvaraju uslove za nastanak
sindroma sagorevanja (24).
Istraivanje stresa kod lanova italijanske mirovne misije u Bosni pokazala su da su u veem riziku za nastanak
stresa bili lanovi misije koji su poticali iz siromanijih porodica, sa vie od tri lana porodice, a koji su bili nezaposleni pre angaovanja u mirovnoj misiji (21).
Uzroci nastanka sindroma sagorevanja na radu
Uzroci nastanka sindroma sagorevanja na radu u psihijatrijskim ustanovama su: stres kao primarni faktor; specifinost situacije u kojoj ljudi rade, najee situacije u kojima je meusobni odnos sa bolesnikom teak, komplikovan
i posebno emotivno zahtevan (duina vremena provedena sa
bolesnikom, njihov teak i problematian meusobni odnos,
susretanje sa nepromenjenim stanjem bolesnika, tekoe u
radu sa bolesnikom koji je anksiozan, snienog raspoloenja, koji lako plane, kao i njegove patnje); rezultat prepreke
i tekoe vezane za samu organizaciju posla, sam posao ili
institucionalne ustanove.
Sindrom sagorevanja na radu javlja se kod osoba koje
su kontinuirano, kroz dui vremenski period bile izloene
vanrednim psihosocijalnim stresorima na radnom mestu.
Nastaje onda kada osobe posveene svom poslu shvate da
njihovo rtvovanje nije bilo dovoljno da bi se postigli eljeni ciljevi.
Uoeno je da prisustvo stresnih ivotnih dogaaja, koji
su prethodili pojavi sindroma sagorevanja, utiu na njegovu
pojavu ili ga pojaavaju. Stresni ivotni dogaaji naruavaju
psihike funkcije oveka dovodei ga u stanje pojaane
vulnerabilnosti i umanjene snage (25).
Konflikt dvostrukih uloga, izloenost dugotrajnom
stresu i frustracije uzrokovane naporima svakodnevnog ivota, uz neefikasne strategije zaposlenih u radu sa klijentima i bolesnicima dovode do pojave sindroma sagorevanja
na radu.
Emocionalna iscrpljenost je vezana za prevelike i preteke radne obaveze koje zaposleni postavljaju pred sebe, uz

11

oseanje da su emocionalno pojedeni i iscrpljeni poslom i

nepovoljnom radnom sredinom. Izmenjen odnos prema kolegama karakterie bezlian odnos, otuenje, to je posledica negativnog, ravnodunog odgovora na razliite profesionalne stresore. Smanjena radna efikasnost, smanjenje linog angaovanja i tendencija ka samoomalovaavanju
imaju za posledicu gubitak oseaja sposobnosti i gubitka
postignua i produktivnosti u radu (1).
Ono to za jednu osobu poinje kao vano, znaajno i
to je izazov radnog mesta, vremenom za njega postaje neprijatno, neispunjavajue i beznaajno. Tada se energija
pretvara u iscrpljenost, posveenost u cinizam, efikasnost u
neefikasnost, odnosno sve tri prvobitne dimenzije radnog
angaovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu.
Zadovoljstvo poslom i sindrom sagorevanja na radu
nalaze se u inverznom odnosu, kako se zadovoljstvo poslom
smanjuje, tako se poveava sindrom sagorevanja na radu i
obrnuto.
Pojava sindroma sagorevanja na radu objanjava se na
osnovu individualnih faktora i na osnovu faktora situacija.
Faktori situacije ukazuju da sindrom sagorevanja na
radu nastaje usled:
karakteristika radnog mesta (kvantitavni zahtevi
preoptereenost duinom radnog vremena i obimom posla;
kvalitativni uzroci konflikti i gubitak podrke kolega);
profesionalnih karakteristika vezanih za posao (radna
norma, pritisak obaveza na poslu i konflikti na radnom mestu) i karakteristika vezanih za klijente (kontakti sa klijentima, uestalost kontakata);
rada koji podrazumeva suoavanje sa smru;
odnosa posao emocije (zahtevi da se potisnu ili izraze emocije, saoseanje);
organizacijskih karakteristika (vrsta radnog mesta).
Individualni faktori su:
demografske karakteristike: godine starosti (ei je
kod mlaih), pol (nisu uoene razlike); brano stanje (ei
je kod neoenjenih/neudatih), nivo obrazovanja (ei kod
nieg nivoa obrazovanja);
osobine linosti (manje hrabre, smanjenog samopotovanja, osobe koje izbegavaju da se suoavaju sa problemima u ivotu);
odnos prema radnom mestu (prevelika oekivanja od
radnog mesta), prethodno radno iskustvo, stil rada.
Kliniku sliku sindroma sagorevanja na radu karakteristiu:
psihika ili emocionalna iscrpljenost, zamor i depresija;
vei naglasak na psihikim simptomima ili na poremeaju ponaanja nego na fizikim simptomima;
povezanost ispoljenih simptoma sa radnim mestom;
pojava kod tzv. normalnih osoba, bez postojanja ranijih psihikih smetnji;
smanjenje radne efikasnosti i uspeha na radnom mestu
zbog negativnog stava prema radu.

 11

Simptomi ispoljavanja sindroma sagorevanja na radu

su:
fiziki simptomi dugo trajajanje tzv. malih oboljenja: zamor, malaksalost, hronini neodreeni fiziki bolovi, glavobolja, bol u leima, nesanica, stomane tegobe;
simptomi vezani za ponaanje: nadraljivost, nervoza,
stalna napetost, impulsivnost, eksplozivnost, ljutnja, poveano korienje alkohola ili droge, problemi odnosa u braku
ili na poslu;
kognitivni i afektivni simptomi: emocionalna krutost,
preosetljivost, zatvorenost, tuga, pesimizam, bespomonost,
oseaj beznadenosti, oseaj gubitka, snieno raspoloenje,
nedostatak panje (1).
Istraivanje vreno meu alkoholiarima mukog pola
pokazuje da problem konzumiranja alkohola, stresni ivotni
dogaaji i sindrom sagorevanja na radu utiu na poveanje
odsustvovanja sa radnog mesta (26).
Kod mladih osoba sa sindromom sagorevanja na radu
uoeni su problemi sa spavanjem, esto buenje u toku noi
i nemogunost da se zaspi tokom dana (27).
Faze ispoljavanje sindroma sagorevanja na radu
Ispoljavanje sindroma sagorevanja na radu manifestuje
se u etiri faze:
radni entuzijazam: osoba je maksimalno posveena
poslu, udovoljava ljudima sa kojima radi, ne doputa sebi
dnevni ili godinji odmor. Ovakvo angaovanje ne dovodi
do adekvatnog zadovoljstva, te osoba postaje razoarana i
nezadovoljna;
stagnacija koju karakteriu tekoe u odnosima, kako
sa saradnicima, tako i sa porodicom, prijateljima. Osoba je
emocionalno ranjiva i nepoverljiva. Najee izlaz vidi u
sledeoj fazi;
emocionalno povlaenje i izolacija kao obrazac jo vie doprinosi doivljavanju posla kao besmislenog i bezvrednog. U ovom stadijumu poinju prvi znaci telesnog iscrpljivanja, to predstavlja dodatni stres i dovodi do poslednje
faze;
apatija i gubitak ivotnih interesa javlja se kao odbrana od hroninog nezadovoljstva na poslu. Prvobitno oduevljenje i samouverenost prelaze u cinizam i ravnodunost,
javlja se gubitak vere u sebe i svoje sposobnosti. Osoba
koja dospe u etvrtu fazu ili se odluuje na promenu ili ostaje na poslu, ali potpuno bez motivacije (1, 28).
Psiholoki instrumenti za merenje sindroma
sagorevanja na radu
Sindrom sagorevanja na radu je veoma vana oblast
naunog istraivanja zbog njegovog znaajnog finansijskog
i socijalnog efekta koji proizilazi iz (ne)zadovoljstva zaposlenih radnim mestom i njegovih posledica na fiziko i psihiko zdravlje zaposlenih.
Postoje razliiti instrumenti koji su otkriveni sa ciljem
da mere ovaj fenomen. Od ovih instrumenata najee se
koristi Maslach Burnout Inventory (MBI) koji meri profesionalne karakteristike ispitanika i uzroke pojave sindroma

853

sagorevanja na radu sa ciljem da se prvenstveno omogui

kvalitetni radni ivot zaposlenih u raznim kompanijama i
radnim organizacijama, a takoe i da se utie na prevenciju
njegove pojave i strategije leenja. Sindrom sagorevanja na
radu se i definie u odnosu na ovaj merni instrument (29).
U Sjedinjenim Amerikim Dravama MBI je iroko
rasprostranjen, kao i dravama Evropske Unije (EU) i u
svim dravama Latinske Amerike. Sa usmeravanjem fokusa
na internacionalni menadment, takoe je izvrena i njegova
validacija u razliitim dravama i kulturama sveta kako bi
se naao zajedniki instrument za procenu multikulturolokih radnih snaga (30).
Diferencijalna dijagnoza
U diferencijalnoj dijagnozi sindrom sagorevanja na radu treba najpre razlikovati od stresa. Razlika postoji u odnosu na dimenziju vremena, gde je stres privremeno stanje,
a sindrom sagorevanja na radu je proces koji traje due i
ima sliku hroninog poremeaja. Takoe, sindrom sagorevanja na radu, treba razlikovati i od depresije i nezadovoljstva poslom. Razlika u odnosu na depresioni poremeaj postoji na osnovu domena, gde se sindrom sagorevanja odnosi
na domen radnog mesta, a ne i na druge oblasti ivota pojedinca, jer su, bar na poetku procesa, simptomi uslovljeni
iskljuivo situacijom na radnom mestu. Pri tom je sindrom
sagorevanja na radu iskljuivo povezan sa sadrajem posla
to je suprotno depresiji koja moe biti povezana sa svim
oblastima ovekovog ivota. Inae, zapaeno je da su osobe
sklone depresiji osetljivije na pojavu sindroma sagorevanja
na radu. Nezadovoljstvo poslom prua takoe mogunost
raznim pretpostavkama (1, 4).
Prevencija sindroma sagorevanja na radu
Razliite strategije prevencije sindroma sagorevanja na
radu ukazuju na dva smera intervencije: na leenje kada se
ve ispoljio ili na njegovu prevenciju. Obe strategije imaju
zajedniki cilj da se pomogne osobama koje ispoljavaju
sindrom sagorevanja na radu da se konsoliduju i da nau
nove vetine koje bi ublaile njegovu pojavu. Preporuuju
se dve strategije prevazilaenja sindroma sagorevanja na radu: jedna fokusirana na kognitivne funkcije i druga na fizike aktivnosti i relaksaciju. Efekti oba programa dovode do
redukcije psiholokih albi i zamora.
Istraivanja ukazuju da u spreavanju sindroma sagorevanja na radu znaajniju ulogu imaju faktori situacije i
organizacijski faktori od individualnih. Promene individualnih faktora odnose se na snalaenje sa izazovima kroz
uenje vetina (relaksacija, uenje komunikacije sa ljudima,
sticanje samopouzdanja, meditacija). Promena u organizaciji okruenja na poslu odnosi se na bolje snalaenje u kolektivu, uenje strategija povratka na posao, mere oputanja.
Smatra se da je najbolja kombinacija primena obe strategije.
Fokus je na radnom angaovanju, to predstavlja suprotnost
sindromu sagorevanja na radu sa ciljem da se stvore nove
mogunosti intervencije koje e spreiti ili ublaiti njegovu
pojavu.

 854

Jedan od uspenih naina podizanja otpornosti na stres

je strategija samopomoi koja preporuuje da se najpre sagledaju koje su situacije stresne, a zatim da li je mogue te
situacije ublaiti ili eventualno izbei. Od znaaja su i metode samopomoi kao to su: razvijanje samokontrole i odgovornosti, uzimanje eih i kraih godinjih odmora, negovanje optimistikog pogleda na svet, spremno doekivanje stresa na poslu itd.
Naini samopomoi:
samoopaanje vlastite izloenosti stresu i njegovih posledica potrebno je uoiti koliko problemi na poslu imaju
uticaj na spavanje, odnose u porodici, ishranu;
strukturisanje vremena: odrediti prioritet zadataka, napraviti raspored rada i odmora za svaki dan;
postavljanje granice: profesionalni ciljevi moraju biti
jasni, realni i ostvarivi, mora se omoguiti odmor;
posmatranje unutranjeg dijaloga: pokuati preformulaciju negativnih reenica (ne mogu, ne znam) u pozitivne (mogu, znam) uz samoohrabrivanje;
tehnika samoohrabrivanja: nai pozitivne stavove u
ivotu koji dominiraju, postati svestan uzronika stresa;
tehnike relaksacije: pasivne (sluanje muzike, itanje,
spavanje) i aktivne (sve tehnike koje dovode organizam do
oputanja);
negovati meusobne odnose sa kolegama na poslu,
meusobnu podrku koja pospeuje rad i umanjuje faktore
koji doprinose javljanju sindroma sagorevanja na radu. Pot-

11

rebno je razvijati vetine komunikacije sa drugima koje doprinose prevenciji javljanja sindroma sagorevanja na radu;
u teim sluajevima koji dugo traju preporuuje se
psihoterapijski tretman (1, 18).
Pojedinici, svesni znaaja koji u pojavi sindroma sagorevanja na radu ima njihov posao, a u nemogunosti da
spree njegovu pojavu, jedini izlaz za sebe nalaze u promeni radnog okruenja, te naputaju posao (31).
Naim istraivanjem adaptacije vojnika na vojnu sredinu na zavretku vojnog roka utvreno je da se pojedini
vojnici koji imaju smetnje adaptacije oseaju psihiki iscrpljeni, umorni od sluenja vojnog roka jer su pred otpust iz
vojske zabrinuti za svoju egzistenciju, uz oseaj gubitka linih vrednosti, besperspektivnosti budueg ivota, egzistencijske ugroenosti, to sve moe da dovede i do pojave sindroma sagorevanja (32, 33). Meutim, istraivanja sindroma sagorevanja na radu do sada nisu vrena u naoj vojnoj
sredini to, s obzirom na specifinosti Vojske Srbije i Crne
Gore, posebno zbog posledica ratova koji su se vodili na teritorije bive Jugoslavije, smatramo potrebnim.
Smatramo da je potrebno izvriti istraivanje ovog
sindroma kod letakog osoblja, zatim kod vojnika i oficira
angaovanih u zoni borbenih dejstava, kao i kod medicinskog osoblja, posebno kod zaposlenih u odeljenjima intenzivne nege i odeljenjima psihijatrije da bi se utvrdio rizik od
pojave sindroma sagorevanja na radu u vojnoj sredini kod
pojedinih radnih mesta i dunosti, a radi njegove prevencije.

LITERATURA
1.

Maslach C, Schaufeli WB, Leiter MP. Job burnout.

Annu Rev Psychol 2001; 52: 397422.

2.

Freudenberger HJ. Staff burnout. J Soc Issues 1974;

30: 15965.

3.

WHO. ICD-10 Classification of Mental and Behavioral

Disorders. Clinical descriptions and diagnostic guidelines. Geneve: World Health Organization; 1992.

4.

Kahn J, Langlieb A, editors. Mental health and productivity in the workplace: a handbook for oranizations
and clinicians. San Francisco: Jossey-Bass; 2003.

5.

6.

al-Ma'aitah R, Cameron S, Horsburgh ME, ArmstrongStassen M. Predictors of job satisfaction, turnover, and
burnout in female and male Jordanian nurses. Can J
Nurs Res 1999; 31(3): 1530.
Beasley BW, Kern DE, Kolodner K. Job turnover and
its correlates among residency program directors in internal medicine: a three-year cohort study. Acad Med
2001; 76(11): 112735.

9.

McManus IC, Keeling A, Paice E. Stress, burnout and

doctors' attitudes to work are determined by personality
and learning style: a twelve year longitudinal study of
UK medical graduates. BMC Med 2004; 2: 29.

10. Salyers MP, Bond GR. An exploratory analysis of racial factors in staff burnout among assertive community treatment workers. Community Ment Health J
2001; 37(5): 393404.
11. Varhama LM, Bjorkqvist K. Conflicts, workplace bullying and burnout problems among municipal employees. Psychol Rep 2004; 94(3 Pt 2): 111624.
12. Fujiwara K, Tsukishima E, Tsutsumi A, Kawakami N,
Kishi R. Interpersonal conflict, social support, and
burnout among home care workers in Japan. J Occup
Health 2003; 45(5): 31320.
13. Elloy DF, Terpening W, Kohls J. A causal model of
burnout among self-managed work team members. J
Psychol 2001; 135(3): 32134.

7.

Campbell DA Jr, Sonnad SS, Eckhauser FE, Campbell

KK, Greenfield LJ. Burnout among American surgeons. Surgery 2001; 130(4): 6965.

14. Peeters MA, Rutte CG. Time management behavior as

a moderator for the job demand-control interaction. J
Occup Health Psychol 2005; 10(1): 6475.

8.

Chen SM, McMurray A. "Burnout" in intensive care

nurses. J Nurs Res 2001; 9(5): 15264.

15. Pavlovi D. Burnout among medical workers [thesis].

Novi Sad: Filozofski fakultet; 1977. (Serbian)

 11

855

16. van Wijk C. Factors influencing burnout and job stress

among military nurses. Mil Med 1997; 162(10): 70710.

25. Ekstedt M, Fagerberg I. Lived experiences of the time

preceding burnout. J Adv Nurs 2005; 49(1): 5967.

17. DePew CL, Gordon M, Yoder LH, Goodwin CW. The

relationship of burnout, stress, and hardiness in nurses
in a military medical center: a replicated descriptive
study. J Burn Care Rehabil 1999; 20(6): 51522.

26. Cunradi CB, Greiner BA, Ragland DR, Fisher J. Alcohol, stress-related factors, and short-term absenteeism
among urban transit operators. J Urban Health 2005;
82(1): 4357.

18. Pflanz S. Psychiatric illness and the workplace: perspectives for occupational medicine in the military. Mil
Med 1999; 164(6): 4016.
19. Fry ST, Harvey RM, Hurley AC, Foley BJ. Development of a model of moral distress in military nursing.
Nurs Ethics 2002; 9(4): 37387.

27. Soderstrom M, Ekstedt M, Akerstedt T, Nilsson J, Axelsson J. Leep and sleepiness in young individuals with
high burnout scores. Sleep 2004; 27(7): 136977.

20. Bowles S, Ursin H, Picano J. Aircrew perceived stress:

examining crew performance, crew position and captains personality. Aviat Space Environ Med 2000;
71(11): 10937.
21. Ballone E, Valentino M, Occhiolini L, Di Mascio C,
Cannone D, Schioppa FS. Factors influencing psychological stress levels of Italian peacekeepers in Bosnia.
Mil Med 2000; 165(12): 9115.
22. Pflanz S. Occupational stress and psychiatric illness in
the military: investigation of the relationship between
occupational stress and mental illness among military
mental health patients. Mil Med 2001; 166(6): 45762.
23. Pflanz S, Sonnek S. Work stress in the military: prevalence, causes, and relationship to emotional health. Mil
Med 2002; 167(11): 87782.
24. Kosti P. Psychology of Operational Units. 1st ed.
Beograd: Novinsko-izdavaki centar Vojska; 2000.
(Serbian)

28. Thomas NK. Resident burnout. JAMA 2004; 292(23):

: 28809.
29. Maslach C, Jackson SE, Leiter MP. Maslach Burnout
Inventory manual. 3rd ed. Palo Alto: Consulting Psychologists Press; 1996.
30. Gil-Monte PR. Factorial validity of the Maslach Burnout Inventory (MBI-HSS) among Spanish professionals. Rev Saude Publica 2005; 39(1): 18.
31. Priebe S, Fakhoury WK, Hoffmann K, Powell RA. Morale and job perception of community mental health
professionals in Berlin and London. Soc Psychiatry
Psychiatr Epidemiol 2005; 40(3): 22332.
32. Dedi G, Krsti J. The personality of soldiers with
inappropriate behavior patterns at the end of military
service. Vojnosanit Pregl 1997; 54(1): 117. (Serbian)
33. Dedi G. Adaptation of soldiers to the military environment. 1st ed. Beograd: Novinsko-izdavaki centar
Vojska; 2001. (Serbian)
Rad je primljen 17. XII 2004.

Correspondence to: Gordana Dedi, Vojnomedicinska akademija, Odeljenje za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju,
Crnotravska 17, 11 040 Beograd, Srbija i Crna Gora. Tel: +381 11 1767 402, mob. tel. 064 129 20 36. E-mail: sdedic@ptt.yu