EVROPSKA KONVENCIJA

ZA ZATITU LJUDSKIH PRAVA

I OSNOVNIH SLOBODA
Rim, 4. novembra 1950.

Vlade potpisnice ove Konvencije, kao lanice Saveta Evrope,

Imajui u vidu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima koju je Generalna
skuptina Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembra 1948;
Imajui u vidu da ova Deklaracija ima za cilj da osigura opte i stvarno priznanje i
potovanje prava proklamovanih u njoj;
Imajui u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje veeg jedinstva izmeu njegovih
lanica i da je ouvanje i razvijanje osnovnih ljudskih prava i sloboda jedan od naina
na koji tom cilju treba stremiti;
Potvrujui iznova svoju duboku veru u one osnovne slobode koje su temelj pravde i
mira u svetu i koje se najbolje odravaju stvarnom politikom demokratijom, s jedne
strane, i zajednikim shvatanjem i potovanjem ljudskih prava od kojih one zavise, s
druge strane;
Reene da, kao vlade evropskih zemalja koje su slinih pogleda i imaju zajedniko
naslee politikih tradicija, ideala, slobode i vladavine prava, preduzmu prve korake
za skupno ostvarivanje izvesnih prava navedenih u Univerzalnoj deklaraciji,
Sporazumele su se o sledeem:
lan 1.
Obaveza potovanja ljudskih prava
Visoke strane ugovornice jeme svakome u svojoj nadlenosti prava i slobode
odreene u Delu I ove Konvencije.

Deo I
Prava i slobode
lan 2.
Pravo na ivot

Pravo na ivot svake osobe zatieno je zakonom. Niko ne moe biti namerno lien
ivota, sem prilikom izvrenja presude suda kojom je osuen za zloin za koji je ova
kazna predviena zakonom.

Lienje ivota se ne smatra protivnim ovom lanu ako proistekne iz upotrebe sile koja
je apsolutno nuna:
a

radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja;

b da bi se izvrilo zakonito hapenje ili spreilo bekstvo lica zakonito lienog

slobode;
c

prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.

lan 3
Zabrana muenja
Niko ne sme biti podvrgnut muenju, ili neovenom ili poniavajuem postupanju ili
kanjavanju.
lan 4
Zabrana ropstva i prinudnog rada
1

Niko se ne sme drati u ropstvu ili ropskom poloaju.

Ni od koga se ne moe zahtevati da obavlja prinudni ili obavezni rad.

Za svrhe ovog lana izraz "prinudni ili obavezni rad" ne obuhvata:

a rad uobiajen u sklopu lienja slobode odreenog u skladu sa odredbama lana 5.
ove Konvencije ili tokom uslovnog otpusta;

b slubu vojne prirode ili, u zemljama u kojima se priznaje prigovor savesti, slubu
koja se zahteva umesto odsluenja vojne obaveze;
c rad koji se iziskuje u sluaju kakve krize ili nesree koja preti opstanku ili
dobrobiti zajednice;
d

rad ili slubu koji ine sastavni deo uobiajenih graanskih dunosti.

lan 5
Pravo na slobodu i sigurnost
1

Svako ima pravo na slobodu i bezbednost linosti. Niko ne moe biti lien slobode
osim u sledeim sluajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
a

u sluaju zakonitog lienje slobode na osnovu presude nadlenog suda;

b u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode zbog neizvrenja zakonite sudske
odluke ili radi obezbeenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom;
c u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode radi privoenja lica pred nadlenu
sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvrilo krivino delo, ili kada se to
opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvrenje krivinog dela ili
bekstvo po njegovom izvrenju.
d u sluaju lienja slobode maloletnog lica na osnovu zakonite odluke u svrhu
vaspitnog nadzora ili zakonitog lienja slobode radi njegovog privoenja nadlenom
organu.
e u sluaju zakonitog lienja slobode da bi se spreilo irenje zaraznih bolesti, kao i
zakonitog lienja slobode duevno poremeenih lica, alkoholiara ili uivalaca droga
ili skitnica.
f u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode lica da bi se spreio njegov
neovlaeni ulazak u zemlju, ili lica protiv koga se preduzimaju mere u cilju
deportacije ili ekstradicije.
2

Svako ko je uhapen bie odmah i na jeziku koji razume obaveten o razlozima za

njegovo hapenje i o svakoj optubi protiv njega.

Svako ko je uhapen ili lien slobode shodno odredbama iz stava 1.c ovog lana bie
bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo slubeno lice zakonom odreeno da
obavlja sudske funkcije i imae pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude

puten na slobodu do suenja. Putanje na slobodu moe se usloviti jemstvima da e

se lice pojaviti na suenju.
4

Svako ko je lien slobode ima pravo da pokrene postupak u kome e sud hitno ispitati
zakonitost lienja slobode i naloiti putanje na slobodu ako je lienje slobode
nezakonito.

Svako ko je bio uhapen ili lien slobode u suprotnosti s odredbama ovog lana ima
utuivo pravo na naknadu.
lan 6
Pravo na pravino suenje

Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o

krivinoj optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom
roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Presuda se izrie javno, ali se tampa i javnost mogu iskljuiti s celog ili s dela
suenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom
drutvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog ivota stranaka, ili
u meri koja je, po miljenju suda, nuno potrebna u posebnim okolnostima kada bi
javnost mogla da nakodi interesima pravde.

2 Svako ko je optuen za krivino delo smatrae se nevinim sve dok se ne dokae

njegova krivica na osnovu zakona.
3

Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna prava:

a da u najkraem moguem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten
o prirodi i razlozima za optubu protiv njega;
b

da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane;

c da se brani lino ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno
sredstava da plati za pravnu pomo, da ovu pomo dobije besplatno kada interesi
pravde to zahtevaju;
d da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi
prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji vae za one
koji svedoe protiv njega;
e da dobije besplatnu pomo prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se
upotrebljava na sudu.

lan 7
Kanjavanje samo na osnovu zakona
1

Niko se ne moe smatrati krivim za krivino delo izvreno injenjem ili neinjenjem
koje, u vreme kada je izvreno, nije predstavljalo krivino delo po unutranjem ili
meunarodnom pravu. Isto tako, ne moe se izrei stroija kazna od one koja je bila
propisana u vreme kada je krivino delo izvreno.

Ovaj lan ne utie na suenje i kanjavanje nekog lica za injenje ili neinjenje koje
se u vreme izvrenja smatralo krivinim delom prema optim pravnim naelima koja
priznaju civilizovani narodi.
lan 8
Pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota

Svako ima pravo na potovanje svog privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske.

Javne vlasti nee se meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom
i neophodno u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne
bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili kriminala,
zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.
lan 9
Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuuje
slobodu promene vere ili uverenja i slobodu oveka da, bilo sam ili zajedno s
drugima, javno ili privatno, ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedi,
obiajima i obredom.

Sloboda ispovedanja vere ili ubeenja moe biti podvrgnuta samo onim
ogranienjima koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u
interesu javne bezbednosti, radi zatite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zatite
prava i sloboda drugih.
lan 10
Sloboda izraavanja

Svako ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo ukljuuje slobodu posedovanja
sopstvenog miljenja, primanja i saoptavanja informacija i ideja bez meanja javne
vlasti i bez obzira na granice. Ovaj lan ne spreava drave da zahtevaju dozvole za
rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzea.

Poto korienje ovih sloboda povlai za sobom dunosti i odgovornosti, ono se moe
podvrgnuti formalnostima, uslovima, ogranienjima ili kaznama propisanim zakonom
i neophodnim u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala,
zatite zdravlja ili morala, zatite ugleda ili prava drugih, spreavanja otkrivanja
obavetenja dobijenih u poverenju, ili radi ouvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.
lan 11
Sloboda okupljanja i udruivanja

Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s drugima,

ukljuujui pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih interesa.

Za vrenje ovih prava nee se postavljati nikakva ogranienja, osim onih koja su
propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne
bezbednosti ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite
zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. Ovim se lanom ne spreava
zakonito ograniavanje vrenja ovih prava pripadnicima oruanih snaga, policije ili
dravne uprave.
lan 12
Pravo na sklapanje braka
Mukarci i ene odgovarajueg uzrasta imaju pravo da stupaju u brak i zasnivaju
porodicu u skladu s unutranjim zakonima koji ureuju vrenje ovog prava.
lan 13
Pravo na delotvorni pravni lek
Svako kome su povreena prava i slobode predvieni u ovoj Konvenciji ima pravo na
delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvrila
lica koja su postupala u slubenom svojstvu.
lan 14
Zabrana diskriminacije
Uivanje prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje se bez
diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik,
veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s
nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status.

lan 15
Odstupanje u vanrednim okolnostima
1

U doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije, svaka Visoka strana
ugovornica moe da preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza po ovoj
Konvenciji, i to u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, s tim da takve mere
ne budu u neskladu s njenim drugim obavezama prema meunarodnom pravu.

Prethodna odredba ne doputa odstupanja od lana 2, osim u pogledu smrti

prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima, ili lana 3, 4. (stav 1.) i 7.

Svaka Visoka strana ugovornica koja koristi svoje pravo da odstupi od odredbi
Konvencije obavetava u potpunosti generalnog sekretara Saveta Evrope o merama
koje preduzima i razlozima za njih. Ona takoe obavetava generalnog sekretara
Saveta Evrope kada takve mere prestanu da deluju i kada odredbe Konvencije ponovo
ponu da se primenjuju u potpunosti.
lan 16
Ogranienja politike aktivnosti stranaca
Nijedna odredba lanova 10, 11 i 14. nee se tumaiti tako da spreava Visoke strane
ugovornice da ograniavaju politiku delatnost stranaca.

lan 17
Zabrana zloupotrebe prava
Nita u ovoj Konvenciji ne moe se tumaiti tako da podrazumeva pravo bilo koje
drave, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvre neki in koji je usmeren
na ponitavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograniavanje u
veoj meri od one koja je predviena Konvencijom.
lan 18
Granice korienja ogranienja prava
Ogranienja navedenih prava i sloboda koja su dozvoljena ovom Konvencijom nee
se primenjivati ni u koje druge svrhe sem onih zbog kojih su propisana.

Deo II
Evropski sud za ljudska prava

lan 19
Uspostavljanje Suda
Da bi se obezbedilo potovanje obaveza iz Konvencije i protokola uz nju koje su
prihvatile Visoke strane ugovornice, ustanovljava se Evropski sud za ljudska prava, u
daljem tekstu "Sud". Sud e raditi kao stalni organ.
lan 20
Broj sudija
Sud se sastoji od onolikog broja sudija koliko je Visokih strana ugovornica.

lan 21
Uslovi za izbor
1

Sudije moraju imati visoki moralni ugled i posedovati kvalifikacije potrebne za

obavljanje visokih sudskih funkcija, odnosno biti priznati pravni strunjaci.

Sudije slue u linom svojstvu.

Tokom svog mandata sudije se ne mogu baviti poslovima koji su nespojivi s

njihovom nezavisnou, nepristrasnou ili zahtevima stalne slube; sva pitanja u vezi
s primenom ovog stava reava Sud.

lan 22
Izbor sudija
1 Za svaku stranu ugovornicu sudiju bira Parlamentarna skuptina veinom glasova, sa
liste od tri kandidata koje dotina Visoka strana ugovornica predloi.
2

Isti postupak se primenjuje za popunu Suda u sluaju pristupanja novih Visokih

strana ugovornica, kao i prilikom popunjavanja upranjenih mesta.

lan 23
Trajanje mandata
1

Sudije se biraju na period od est godina. Oni se mogu ponovo birati. Meutim,
mandat jedne polovine sudija izabranih na prvim izborima istie posle tri godine.

Sudije iji mandat istie na kraju poetnog trogodinjeg perioda rebom odreuje
generalni sekretar Saveta Evrope neposredno posle izbora.

Da bi se obezbedilo da se, koliko je to mogue, mandat jedne polovine sudija

obnavlja svake tri godine, Parlamentarna skuptina moe pre svakih sledeih izbora
odluiti da mandat ili mandati jednog ili vie sudija koji budu izabrani traju due ili
krae od est godina, ali ne due od devet i ne krae od tri godine.

Kada je re o vie mandata, a Parlamentarna skuptina primenjuje prethodni stav,

generalni sekretar Saveta Evrope rebom rasporeuje mandate neposredno posle
izbora.

Sudija izabran na mesto sudije iji mandat nije istekao obavlja dunost svog
prethodnika do okonanja njegovog mandata.

Sudiji istie mandat kada napuni sedamdeset godina ivota.

Sudije ostaju na dunosti dok ne budu zamenjeni. Meutim, oni nastavljaju da

rade na predmetima koje su ve uzeli u razmatranje.

lan 24
Razreenje
Sudija se ne moe razreiti svoje funkcije dok druge sudije ne odlue dvotreinskom
veinom da on vie ne ispunjava potrebne uslove.
lan 25
Sekretarijat i struni saradnici
Sud ima sekretarijat ije se funkcije i organizacija odreuju Poslovnikom Suda. Sudu
pomau struni saradnici.

lan 26
Opta sednica Suda
Na optoj sednici Sud
a bira predsednika i jednog ili dva potpredsednika Suda na period od tri godine; oni
se mogu ponovo birati;
b

ustanovljava vea za odreeni vremenski period;

bira predsednike vea Suda; oni se mogu ponovo birati;

usvaja poslovnik Suda; i

bira sekretara Suda i jednog ili vie njegovih zamenika.

lan 27
Odbori, vea i Veliko vee
1

Sud razmatra predmete u odborima od tri sudije, veu od sedam sudija i u Velikom
veu od sedamnaest sudija. Vea suda uspostavljaju odbore za odreeni vremenski
period.

Po slubenoj dunosti u sastav vea i Velikog vea ulazi sudija izabran sa liste
zainteresovane drave ili, ako takvog nema ili nije u mogunosti da uestvuje u radu,
drugo lice po njenom izboru koje e obavljati sudsku funkciju.

U sastav Velikog vea takoe ulaze predsednik i potpredsednici Suda, predsednici vea
i druge sudije izabrane u skladu s poslovnikom Suda. Kada se predmet iznese pred
Veliko vee na osnovu lana 43, sudije lanovi vea koje je donelo presudu ne mogu
uestvovati u radu Velikog vea, s izuzetkom predsednika vea i sudije koji je izabran
sa liste zainteresovane drave.
lan 28
Izjave odbora o neprihvatljivosti
Odbor moe jednoglasnom odlukom da proglasi neprihvaljivom ili da skine s liste
predmeta pojedinanu predstavku podnetu na osnovu lana 34, ako se takva odluka
moe doneti bez daljeg ispitivanja. Ova odluka je konana.

lan 29
Odluke vea o prihvatljivosti i sutini stvari
1 Ako nije doneta odluka iz lana 28, vee odluuje o prihvatljivosti i sutini
pojedinanih predstavki podnetih na osnovu lana 34.
2 Vee odluuje i o prihvatljivosti i sutini meudravnih predstavki podnetih na
osnovu lana 33.
3

Odluka o prihvatljivosti se donosi posebno osim kada Sud, u izuzetnim sluajevima,

drukije odlui.
lan 30
Ustupanje nadlenosti Velikom veu
Ako se povodom predmeta koji vee razmatra pokrene neko ozbiljno pitanje od
znaaja za tumaenje Konvencije ili protokola uz nju, ili ako reenje pitanja pred
veem moe da dovede do rezultata koji nije u saglasnosti s nekom prethodno
donetom presudom Suda, vee moe, sve dok ne donese presudu, da ustupi
nadlenost Velikom veu, izuzev kada se tome protivi jedna od stranaka u sporu.
lan 31
Ovlaenja Velikog vea
Veliko vee
a odluuje o predstavkama podnetim na osnovu lana 33. i lana 34, kada mu neko
od vea ustupi nadlenost na osnovu lana 30. ili kada mu je predmet upuen na
osnovu lana 43; i
b

razmatra zahteve za savetodavna miljenja podnete na osnovu lana 47.

lan 32
Nadlenost Suda

1 Nadlenost Suda se protee na sve predmete koji se tiu tumaenja i primene ove
Konvencije i protokola uz nju, a koji su mu upueni na osnovu lanova 33, 34 i 47.
2

U sporovima oko nadlenosti odluuje Sud.

lan 33
Meudravni sporovi
Svaka Visoka strana ugovornica moe ukazati Sudu na svaku povredu odredbi
Konvencije ili protokola uz nju za koju smatra da se moe pripisati nekoj drugoj
Visokoj strani ugovornici.
lan 34
Pojedinane predstavke
Sud moe da prima predstavke od svake osobe, nevladine organizacije ili grupe lica
koji tvrde da su rtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz
nju, uinjene od strane neke Visoke strane ugovornice. Visoke strane ugovornice
obavezuju se da ni na koji nain ne ometaju stvarno vrenje ovog prava.
lan 35
Uslovi prihvatljivosti
1

Sud moe uzeti predmet u postupak tek kada se iscrpu svi unutranji pravni lekovi, u
skladu sa optepriznatim naelima meunarodnog prava, i u roku od est meseci od
dana kada je povodom njega doneta pravosnana odluka.

Sud ne postupa po pojedinanoj predstavci podnetoj na osnovu lana 34. koja je

a

anonimna, ili

b u sutini istovetna s predstavkom koju je Sud ve razmatrao, ili koja je ve

podneta nekoj drugoj meunarodnoj instanci radi ispitivanja, odnosno reavanja a ne
sadri nove relevantne injenice.
3

Sud proglaava neprihvatljivom svaku pojedinanu predstavku podnetu na osnovu

lana 34. za koju smatra da je nespojiva s odredbama Konvencije ili protokola uz nju,
oigledno neosnovana, ili predstavlja zloupotrebu prava na predstavku.

Sud odbacuje svaku predstavku koju smatra neprihvatljivom u smislu ovog lana. On
to moe uiniti u svakoj fazi postupka.
lan 36
Intervencija treih lica

Visoka strana ugovornica iji je podnosilac predstavke dravljanin moe podneti

pisani podnesak i uzeti uee u raspravi u predmetima pred veem ili Velikim
veem.

Predsednik Suda moe u interesu ispravnog postupanja pozvati Visoku stranu

ugovornicu koja nije strana u postupku ili svaku zainteresovano lice koje nije
podnosilac predstavke da podnesu pisani podnesak ili uzmu uee u raspravi.
lan 37
Brisanje predstavki

Sud u svakoj fazi postupka moe odluiti da izbrie predstavku sa liste predmeta ako
se na osnovu okolnosti moe zakljuiti:
a

da podnosilac predstavke ne namerava da dalje uestvuje u postupku; ili

da je stvar razreena; ili

c da iz svakog drugog razloga koji Sud utvrdi nije vie opravdano nastaviti sa
ispitivanjem predstavke.
Meutim, Sud nastavlja s ispitivanjem predstavke ako je to potrebno radi potovanja
ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i protokolima uz nju.
2

Sud moe odluiti da predstavku vrati na svoju listu predmeta ako smatra da
okolnosti to nalau.

3
lan 38
Ispitivanje predmeta i postupak prijateljskog poravnanja
1

Ako Sud proglasi predstavku prihvatljivom, on

a nastavlja ispitivanje predmeta zajedno s predstavnicima stranaka i, ako je to
potrebno, preduzima istragu, za ije e mu efikasno sprovoenje drave u pitanju
pruiti sve potrebne olakice.
b stavlja se na raspolaganje stranama u sporu kako bi se postiglo prijateljsko
poravnanje zasnovano na potovanju ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i
protokolima uz nju.

Postupak koji se vodi na osnovu stava 1.b poverljive je prirode.

lan 39
Postizanje prijateljskog poravnanja
Ako se postigne prijateljsko poravnanje, Sud brie predmet sa svoje liste odlukom
koja sadri kratak opis injenica i postignutog reenja.
lan 40
Javna rasprava i uvid u spise
1

Rasprave su javne, sem kada Sud u posebnim okolnostima odlui drukije.

Spisi deponovani kod Sekretara dostupni su javnosti, sem kada predsednik Suda
odlui drukije.
lan 41
Pravino zadovoljenje
Kada Sud utvrdi prekraj Konvencije ili protokola uz nju, a unutranje pravo Visoke
strane ugovornice u pitanju omoguava samo deliminu odtetu, Sud e, ako je to
potrebno, pruiti pravino zadovoljenje oteenoj stranci.
lan 42
Presude vea
Presude vea postaju pravosnane u skladu s odredbama lana 44, stav 2.
lan 43
Obraanje Velikom veu

U roku od tri meseca od dana donoenja presude vea svaka stranka moe, u
posebnim sluajevima, da zahteva da se predmet iznese pred Veliko vee.

Kolegijum od pet sudija Velikog vea prihvatie zahtev ako se predmet tie nekog
znaajnog pitanja vezanog za tumaenje Konvencije ili ozbiljnog pitanja od opte
vanosti.

Ako kolegijum prihvati zahtev, Veliko vee odluuje o predmetu presudom.

lan 44
Pravosnane presude
1

Presuda Velikog vea je pravosnana.

Presuda vea postaje pravosnana

a

kada stranke izjave da nee zahtevati da se predmet iznese pred Veliko vee; ili

b tri meseca posle donoenja presude, ako se ne zatrai da se predmet iznese pred
Veliko vee; ili
c
3

kada kolegijum odbije zahtev za obraanje Velikom veu na osnovu lana 43.

Pravosnana presuda se objavljuje.

lan 45
Obrazloenja presuda i odluka

Obrazloenje se daje za presude i za odluke kojima se predstavka proglaava

prihvatljivom ili neprihvatljivom.

Ako presuda u celosti ili jednom svom delu ne predstavlja jednoglasno miljenje
sudija, svaki sudija ima pravo da iznese izdvojeno miljenje.

lan 46
Obaveznost i izvrenje presuda
1

Visoke strane ugovornice preuzimaju obavezu da se povinuju pravosnanoj presudi

Suda u svakom predmetu u kome su stranke.

Pravosnana presuda Suda se dostavlja Komitetu ministara koji nadgleda njeno

izvrenje.
lan 47
Savetodavna miljenja

Na zahtev Komiteta ministara Sud moe da daje savetodavna miljenja o pravnim

pitanjima koja se tiu tumaenja Konvencije i protokola uz nju.

Takva miljenja se ne mogu baviti pitanjima koja se odnose na sadraj ili obuhvat
prava i sloboda ustanovljenih Delom I Konvencije i protokolima uz nju, kao ni bilo
kojim drugim pitanjem koje bi Sud ili Komitet ministara mogli da razmatraju u vezi s
postupcima koji se mogu pokrenuti u skladu sa Konvencijom.

Za odluke Komiteta ministara da zahteva savetodavno miljenje Suda potrebna je

veina glasova predstavnika koji imaju pravo da u Komitetu zasedaju.

lan 48
Nadlenost Suda da daje savetodavna miljenja
Sud odluuje da li zahtev za davanje savetodavnog miljenja koji podnese Komitet
ministara spada u njegovu nadlenost odreenu lanom 47.

lan 49
Obrazloenje savetodavnih miljenja
1

Savetodavna miljenja Suda se obrazlau.

Ako savetodavno miljenje u celosti ili jednom svom delu ne predstavlja jednoglasno
miljenje sudija, svaki sudija ima pravo da iznese izdvojeno miljenje.

Savetodavna miljenja Suda dostavljaju se Komitetu ministara.

lan 50
Trokovi Suda
Trokove Suda snosi Savet Evrope.
lan 51
Privilegije i imuniteti sudija
Tokom vrenja svoje funkcije sudije uivaju privilegije i imunitete predviene
lanom 40. Statuta Saveta Evrope i sporazumima donetim na osnovu njega.

Deo III
Ostale odredbe

lan 52
Obavetenja generalnom sekretaru
Po prijemu zahteva od generalnog sekretara Saveta Evrope, svaka Visoka strana
ugovornica pruie objanjenje o nainu na koji njeno unutranje pravo obezbeuje
stvarnu primenu svih odredaba ove Konvencije.
lan 53
Obezbeenje postojeih ljudskih prava
Nijedna odredba ove Konvencije nee se tumaiti tako da ograniava odnosno
ugroava ljudska prava i osnovne slobode koji bi bili priznati po zakonima svake
Visoke strane ugovornice ili po svakom drugom sporazumu ija je ona strana
ugovornica.
lan 54
Ovlaenja Komiteta ministara
Nita u ovoj Konvenciji ne dira u ovlaenja koja su data Komitetu ministara
Statutom Saveta Evrope.
lan 55
Iskljuenje drugih naina za reavanje spora
Visoke strane ugovornice saglasile su se da se nee koristiti, izuzev ako postoji
poseban sporazum, postojeim meusobnim ugovorima, konvencijama ili
deklaracijama kako bi neki spor koji proizilazi iz tumaenja ili primene ove
Konvencije putem predstavke podnele da se reava nekim drugim nainom, a ne
onima koji su predvieni ovom Konvencijom.
lan 56
Teritorijalna primena
1

Prilikom ratifikacije, ili u svako doba posle toga, svaka drava moe izjaviti, putem
notifikacije upuene generalnom sekretaru Saveta Evrope, da e se u skladu sa

odredbama stava 4. ovog lana ova Konvencija primenjivati na sve ili na neku od
teritorija za ije je meunarodne odnose odgovorna.
2

Konvencija e se primenjivati na teritoriju ili teritorije oznaene u notifikaciji poev

od tridesetog dana po prijemu ove notifikacije od strane generalnog sekretara Saveta
Evrope.

Pri primeni odredaba ove Konvencije na takvim teritorijama vodie se rauna o

lokalnim potrebama.

Svaka drava koja je dala izjavu u saglasnosti sa stavom 1. ovog lana moe u svako
doba posle toga izjaviti da prihvata nadlenost Suda u pogledu primanja predstavki od
pojedinaca, nevladinih organizacija ili grupa lica prema odredbama lana 34.
Konvencije, a u odnosu na neku ili vie teritorija na koje se izjava odnosi.
lan 57
Rezerve

Prilikom potpisivanja ove Konvencije, ili prilikom deponovanja instrumenta

ratifikacije, svaka drava moe staviti rezervu na svaku pojedinu odredbu Konvencije
u obimu u kome neki zakon koji je tada na snazi na njenoj teritoriji nije saglasan sa
tom odredbom. Rezerve opteg karaktera nisu dozvoljene na osnovu ovog lana.

Svaka rezerva stavljena na osnovu ovog lana sadri kratku izjavu o zakonu u pitanju.
lan 58
Otkazivanje

Visoka strana ugovornica moe otkazati ovu Konvenciju tek po proteku pet godina od
dana kada je postala strana ugovornica i to putem otkaza sa estomesenim otkaznim
rokom, koji se dostavlja generalnom sekretaru Saveta Evrope, koji o tome obavetava
druge Visoke strane ugovornice.

Otkaz ne moe imati za posledicu da se Visoka strana ugovornica u pitanju oslobodi

svojih obaveza prema ovoj Konvenciji u pogledu svake radnje uinjene do dana kada
je otkaz poeo da dejstvuje, a koja bi mogla da predstavlja krenje tih obaveza.

Pod ovim istim uslovima, svaka Visoka strana ugovornica koja prestane da bude
lanica Saveta Evrope prestaje da bude i ugovornica ove Konvencije.

Saglasno odredbama prethodnih stavova, Konvencija se moe otkazati u odnosu na

svaku teritoriju za koju je saglasno odredbama lana 56. izjavljeno da se primenjuje.

lan 59
Potpis i ratifikacija
1

Ova Konvencija je otvorena za potpis lanicama Saveta Evrope. Ona se ratifikuje.

Ratifikacije se deponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.

Ova Konvencija stupa na snagu posle deponovanja deset instrumenata ratifikacije.

U pogledu svakog potpisnika koji je bude ratifikovao posle toga, Konvencija stupa na
snagu na dan kada ovaj deponuje svoj instrument ratifikacije.

4 Generalni sekretar Saveta Evrope obavetava sve lanice Saveta Evrope o stupanju na
snagu ove Konvencije, o imenima Visokih strana ugovornica koje su je ratifikovale i
o svim instrumentima ratifikacije naknadno deponovanim.
Sainjeno u Rimu, dana 4. novembra 1950, na engleskom i francuskom jeziku, pri emu
su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se pohranjuje u arhivi
Saveta Evrope. Generalni sekretar e dostaviti overene prepise svakoj potpisnici.

Protokol uz Konvenciju o ljudskim pravima

i osnovnim slobodama
Pariz, 20. marta 1952
Vlade potpisnice, kao lanice Saveta Evrope,
Reene da preduzmu korake da bi osigurale skupno sprovoenje izvesnih prava i
sloboda koji nisu ukljueni u Deo I Konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu "Konvencija"),
Sporazumele su se o sledeem:
lan 1
Zatita imovine
Svako fiziko i pravno lice ima pravo na neometano uivanje svoje imovine. Niko ne
moe biti lien svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvienim
zakonom i optim naelima meunarodnog prava.
Prethodne odredbe, meutim, ni na koji nain ne utiu na pravo drave da primenjuje
zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korienje imovine u skladu s optim
interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dabina ili kazni.
lan 2
Pravo na obrazovanje
Niko ne moe biti lien prava na obrazovanje. U vrenju svih svojih funkcija u oblasti
obrazovanja i nastave drava potuje pravo roditelja da obezbede obrazovanje i
nastavu koji su u skladu s njihovim verskim i filozofskim uverenjima.
lan 3
Pravo na slobodne izbore
Visoke strane ugovornice se obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima
odravaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeuju
slobodno izraavanje miljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela.

lan 4
Teritorijalna primena
Svaka Visoka strana ugovornica moe prilikom potpisivanja ili ratifikacije, ili u svako
doba posle toga, dostaviti generalnom sekretaru Saveta Evrope izjavu o tome u kom
obimu prihvata da se odredbe ovog Protokola primenjuju na teritorijama za ije je
meunarodne odnose odgovorna, a koje je oznaila u izjavi.
Svaka Visoka strana ugovornica koja je dostavila izjavu u smislu prethodnog stava
moe naknadno da dostavi novu izjavu kojom menja uslove sadrane u ranijoj izjavi
ili ukida primenu odredbi ovog Protokola u odnosu na bilo koju teritoriju.
Izjava data u skladu sa ovim lanom smatrae se kao da je data u skladu sa stavom 1,
lana 56. Konvencije.
lan 5
Odnos s Konvencijom
U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe lana 1, 2, 3 i 4. ovog Protokola
smatraju se dodatnim lanovima Konvencije i sve odredbe Konvencije primenjuju se
u skladu s tim.
lan 6
Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol je otvoren za potpis lanicama Saveta Evrope koje su potpisnice
Konvencije; on se ratifikuje istovremeno ili posle ratifikacije Konvencije. On stupa na
snagu posle deponovanja deset instrumenata ratifikacije. U pogledu svake potpisnice
koji ga bude ratifikovala posle toga, Protokol stupa na snagu na dan kada ona
deponuje svoj instrument ratifikacije.
Instrumenti ratifikacije deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope, koji e
sve lanice obavestiti o imenima onih lanica koje su izvrili ratifikaciju.
Sainjeno u Parizu, dana 20. marta 1952, na engleskom i francuskom jeziku, pri emu
su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se pohranjuje u arhivi
Saveta Evrope. Generalni sekretar e dostaviti overene prepise vladi svake drave
potpisnice.

Protokol 4 uz Konvenciju za zatitu ljudskih

prava i osnovnih sloboda
kojim se obezbeuju izvesna prava i slobode koja nisu ukljuena u
Konvenciju i Prvi protokol uz nju
Strazbur, 16. septembra 1963.
Vlade potpisnice, kao lanice Saveta Evrope,
Reene da preduzmu korake da bi osigurale skupno sprovoenje izvesnih prava i
sloboda koji nisu ukljueni u Deo I Konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu "Konvencija"), i
lanove 1. do 3. Prvog Protokola uz Konvenciju, potpisanog u Parizu 20. marta 1952,
Sporazumele su se o sledeem:
lan 1
Zabrana kazne zatvora za dug
Niko se ne moe liiti slobode samo zato to nije u stanju da ispuni ugovornu
obavezu.
lan 2
Sloboda kretanja
1

Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne drave ima, na toj teritoriji, pravo na
slobodu kretanja i slobodu izbora boravita.

Svako je slobodan da napusti bilo koju zemlju, ukljuujui i sopstvenu.

Nikakva ogranienja ne mogu se postaviti u odnosu na vrenje ovih prava sem onih
koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom drutvu u interesu
nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, radi ouvanja javnog poretka, za
spreavanje kriminala, za zatitu zdravlja ili morala ili radi zatite prava i sloboda
drugih.

Prava iz stava 1. mogu se, takoe, u izvesnim oblastima podvrgnuti ogranienjima

koja su uvedena u skladu sa zakonom i opravdana javnim interesom u demokratskom
drutvu.

lan 3
Zabrana proterivanja sopstvenih dravljana
1

Niko ne moe biti proteran, bilo pojedinanom bilo kolektivnom merom, s teritorije
drave iji je dravljanin.

Niko ne moe biti lien prava da ue na teritoriju drave iji je dravljanin.

lan 4
Zabrana grupnog proterivanja stranaca
Zabranjeno je kolektivno proterivanje stranaca.
lan 5
Teritorijalna primena

Svaka Visoka strana ugovornica moe prilikom potpisivanja ili ratifikacije, ili u svako
doba posle toga, dostaviti generalnom sekretaru Saveta Evrope izjavu o tome u kom
obimu prihvata da se odredbe ovog Protokola primenjuju na teritorijama za ije je
meunarodne odnose odgovorna, a koje je oznaila u izjavi.

Svaka Visoka strana ugovornica koja je dostavila izjavu u smislu prethodnog stava
moe naknadno da dostavi novu izjavu kojom menja uslove sadrane u ranijoj izjavi
ili ukida primenu odredbi ovog Protokola u odnosu na bilo koju teritoriju.

Izjava data u skladu s ovim lanom smatrae se kao da je data u skladu sa stavom 1,
lana 56. Konvencije.

Teritorija svake drave na koju se primenjuje ovaj Protokol na osnovu ratifikacije

ili prihvatanja, i svaka teritorija na koju se ovaj Protokol primenjuje na osnovu izjave
te drave date na osnovu ovog lana, smatraju se odvojenim teritorijama u smislu
lana 2. i 3.

Drava koja je dala izjavu u skladu sa stavom 1. ili 2. ovog lana moe u svako doba
izjaviti u ime jedne ili vie teritorija na koje se izjava odnosi da prihvata nadlenost
Suda da prima predstavke od pojedinaca, nevladinih organizacija ili grupa pojedinaca
prema odredbama lana 34. Konvencije, a u vezi lanova 1. do 4. ovog Protokola.

lan 6
Odnos s Konvencijom
1 U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe lana 1. do 5. ovog Protokola smatraju
se dodatnim lanovima Konvencije i sve odredbe Konvencije primenjuju se u skladu
s tim.
lan 7
Potpis i ratifikacija
1

Ovaj Protokol je otvoren za potpis lanicama Saveta Evrope koje su potpisnice

Konvencije; on se ratifikuje istovremeno ili posle ratifikacije Konvencije. On stupa na
snagu posle deponovanja pet instrumenata ratifikacije. U pogledu svake potpisnice
koja ga bude ratifikovala posle toga, Protokol stupa na snagu na dan kada ona
deponuje instrument ratifikacije.

Instrumenti ratifikacije deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope, koji e

sve lanice obavestiti o tome koje su lanice izvrile ratifikaciju.
U potvrdu ega su dole potpisani, propisno ovlaeni u tom cilju, potpisali ovaj
Protokol.
Sainjeno u Strazburu, dana 16. marta 1963, na engleskom i francuskom jeziku, pri
emu su oba teksta podjednako merodavna, u jednom primerku koji se pohranjuje u
arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar e dostaviti overene prepise svakoj dravi
potpisnici.

Protokol 6 uz Konvenciju za zatitu ljudskih

prava i osnovnih sloboda
o ukidanju smrtne kazne
Strazbur, 28. aprila 1983

Drave lanice Saveta Evrope, potpisnice ovog Protokola uz Konvenciju za zatitu

ljudskih prava i osnovnih sloboda, potpisanu u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem
tekstu "Konvencija"),
Smatrajui da promene do kojih je dolo u nekoliko drava lanica Saveta Evrope
izraavaju optu tenju ka ukidanju smrtne kazne,
Sporazumele su se o sledeem:
lan 1
Ukidanje smrtne kazne
Smrtna kazna se ukida. Niko se ne moe osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.

lan 2
Smrtna kazna za vreme rata
Drava moe u svom zakonodavstvu da predvidi smrtnu kaznu za dela izvrena u
doba rata ili neposredne ratne opasnosti; takva kazna primenie se samo u
sluajevima predvienim zakonom i u skladu s njegovim odredbama. Drava
obavetava generalnog sekretara Saveta Evrope o odgovarajuim odredbama tog
zakona.
lan 3
Zabrana odstupanja
Nijedna odredba ovog Protokola ne moe se ukinuti na osnovu lana 15. Konvencije.

lan 4
Zabrana rezervi
Na odredbe ovog Protokola ne mogu se stavljati rezerve na osnovu lana 57.
Konvencije.
lan 5
Teritorijalna primena
1

Svaka drava moe, prilikom potpisivanja ili kada deponuje instrument ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja, da odredi teritoriju ili teritorije na koje se ovaj Protokol
primenjuje.

Svaka drava moe, u svako doba posle toga, putem izjave upuene generalnom
sekretaru Saveta Evrope, da proiri primenu ovog Protokola na bilo koju drugu
teritoriju oznaenu u izjavi. U pogledu takve teritorije Protokol stupa na snagu prvog
dana meseca koji nastupa posle dana kada generalni sekretar primi takvu izjavu.

Svaka izjava uinjena na osnovu prethodna dva stava moe, u pogledu teritorije
oznaene u njoj, da se povue putem izjave upuene generalnom sekretaru.
Povlaenje izjave ima dejstvo od prvog dana meseca koji nastupa nakon dana kada je
generalni sekretar primio takvo obavetenje.
lan 6
Odnos s Konvencijom
U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe lana 1. do 5. ovog Protokola smatraju
se dodatnim lanovima Konvencije i sve odredbe Konvencije primenjuju se u skladu
s tim.
lan 7
Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol je otvoren za potpis dravama lanicama Saveta Evrope koje su
potpisnice Konvencije. On se ratifikuje, prihvata ili odobrava. Drava lanica Saveta
Evrope ne moe da ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj Protokol ako nije istovremeno
ili prethodno ratifikovala Konvenciju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili
odobrenja se deponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.

lan 8
Stupanje na snagu
1 Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle dana kada je pet
drava lanica Saveta Evrope izrazilo svoj pristanak da ih ovaj Protokol obavezuje u
skladu sa odredbama lana 7.
2

U pogledu svake drave lanice koja posle toga izrazi svoj pristanak da je ovaj
Protokol obavezuje, on stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle dana
kada je deponovan instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja.
lan 9
Deponovanje
Generalni sekretar Saveta Evrope obavetava drave lanice Saveta Evrope o:
a

svakom potpisu;

deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;

svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa lanovima 5. i 8.

svakoj kojoj drugoj radnji, obavetenju ili saoptenju u vezi s ovim Protokolom.

U potvrdu ega su dole potpisani, propisno ovlaeni u tom cilju, potpisali ovaj
Protokol.
Sainjeno u Strazburu, dana 28. aprila 1983, na engleskom i francuskom jeziku, pri emu
su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se pohranjuje u arhivi
Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope e dostaviti overene prepise svakoj
dravi lanici Saveta Evrope.

Protokol 7 uz Konvenciju za zatitu ljudskih

prava i osnovnih sloboda
Strazbur, 22. novembar 1984

Drave potpisnice, lanice Saveta Evrope,

Reene da preduzmu dalje korake da bi osigurale skupno sprovoenje izvesnih prava i
sloboda putem Konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, potpisane u
Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu "Konvencija"),
Sporazumele su se o sledeem:
lan 1
Zatita u postupku proterivanja stranaca
1 Stranac koji zakonito boravi na teritoriji jedne drave ne moe se iz nje proterati,
osim na osnovu odluke donete u skladu sa zakonom, i ima pravo:
a

da iznese razloge kojima osporava proterivanje;

da se njegov sluaj preispita; i

c da u tu svrhu bude zastupljen pred nadlenim organom ili licem ili licima koja taj
organ odredi.
2

Stranac se moe proterati i pre nego to iskoristi svoja prava prema stavu 1. a, b i c
ovog lana, ako je proterivanje neophodno u interesu javnog reda ili se temelji na
razlozima nacionalne bezbednosti.
lan 2
Pravo na albu u krivinim stvarima

Svako ko je odlukom suda osuen za krivino delo ima pravo da njegovu osudu ili
kaznu preispita vii sud. Ostvarivanje ovog prava, ukljuujui i osnove za njegovo
korienje, ureuje se zakonom.

Ovo pravo moe trpeti izuzetke kada je re o delima manjeg znaaja, koja su
odreena zakonom, ili u sluajevima kada je licu u pitanju u prvom stepenu sudio
najvii sud ili je bilo osueno na osnovu albe na oslobaajuu presudu.

lan 3
Naknada za pogrenu osudu
Ako je neko lice bilo pravosnanom presudom osueno zbog krivinog dela i ako je
kasnije njegova presuda bila ukinuta ili je bio pomilovan zbog toga to neka nova ili
novootkrivena injenica neosporno ukazuje da se radilo o sudskoj greci, lice koje je
pretrpelo kaznu kao posledicu takve osude dobie naknadu u skladu sa zakonom ili
praksom dotine drave, osim ako se ne dokae da je ono u potpunosti ili delimino
odgovorno za to to nepoznata injenica nije blagovremeno otkrivena.
lan 4
Pravo da se ne bude suen ili kanjen dvaput u istoj stvari
1

Nikome se ne moe ponovo suditi niti se moe ponovo kazniti u krivinom postupku
u nadlenosti iste drave za delo zbog koga je ve bio pravosnano osloboen ili
osuen u skladu sa zakonom i krivinim postupkom te drave.

Odredbe prethodnog stava ne spreavaju ponovno otvaranje postupka u skladu sa

zakonom i krivinim postupkom date drave, ako postoje dokazi o novim ili
novootkrivenim injenicama, ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede
koja je mogla da utie na njegov ishod.

Ovaj se lan ne moe staviti van snage na osnovu lana 15. Konvencije.
lan 5
Jednakost suprunika
U vezi s brakom, u toku braka i u sluaju njegovog raskida, suprunici su ravnopravni
u pogledu meusobnih graanskopravnih prava i obaveza i u svom odnosu prema
deci. Ovim se lanom drave ne spreavaju da preduzimaju neophodne mere u
interesu dece.
lan 6
Teritorijalna primena

Svaka drava moe, prilikom potpisivanja ili kada deponuje instrument ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja, da odredi teritoriju ili teritorije na koje se ovaj Protokol
primenjuje i da navede stepen u kome e se njegove odredbe primenjivati na tim
teritorijama.

Svaka drava moe, u svako doba posle toga, putem izjave upuene generalnom
sekretaru Saveta Evrope, da proiri primenu ovog Protokola na bili koju drugu

teritoriju oznaenu u izjavi. U pogledu takve teritorije Protokol stupa na snagu prvog
dana meseca koji nastupa posle protoka dvomesenog perioda od dana kada generalni
sekretar primi takvu izjavu.
3

Svaka izjava uinjena na osnovu prethodna dva lana moe, u pogledu teritorije
oznaene u njoj, da se povue ili izmeni putem izjave upuene generalnom sekretaru.
Povlaenje ili izmena izjave ima dejstvo od prvog dana meseca koji nastupa posle
protoka dvomesenog perioda od dana kada generalni sekretar primi takvu izjavu.

Izjave data u skladu sa ovim lanom smatrae se kao da je data u skladu sa stavom 1,
lana 56. Konvencije.

Teritorija svake drave na koju se primenjuje ovaj Protokol na osnovu ratifikacije,

prihvatanja i odobrenja, i svaka teritorija na koju se ovaj Protokol primenjuje na
osnovu izjave te drave na osnovu ovog lana, mogu se smatrati odvojenim
teritorijama u smislu lana 1.

Drava koja je dala izjavu u skladu sa stavom 1. ili 2. ovog lana moe u svako doba
izjaviti u ime jedne ili vie teritorija na koje se izjava odnosi da prihvata nadlenost
Suda da prima predstavke od pojedinaca, nevladinih organizacija ili grupa pojedinaca
prema odredbama lana 34. Konvencije, a u vezi lanova 1. do 5. ovog Protokola.
lan 7
Odnos s Konvencijom

1 U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe lana 1. do 6. ovog Protokola smatraju

se dodatnim lanovima Konvencije i sve odredbe Konvencije primenjuju se u skladu
s tim.
lan 8
Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol je otvoren za potpis lanicama Saveta Evrope koje su potpisnice
Konvencije. On se ratifikuje, prihvata ili odobrava. Drava lanica Saveta Evrope ne
moe da ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj Protokol ako nije istovremeno ili
prethodno ratifikovala Konvenciju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja
se deponuju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.

lan 9
Stupanje na snagu
1

Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle protoka
dvomesenog perioda od dana kada je sedam drava lanica Saveta Evrope izrazilo
svoj pristanak da ih ovaj Protokol obavezuje u skladu sa odredbama lana 8.

U pogledu svake drave lanice koja posle toga izrazi svoj pristanak da je ovaj
Protokol obavezuje, on stupa na snagu prvog dana meseca koji nastupa posle protoka
dvomesesenog perioda od dana kada je deponovan instrument ratifikacije,
prihvatanja ili odobrenja .
lan 10
Deponovanje
Generalni sekretar Saveta Evrope obavetava drave lanice Saveta Evrope o:
a

svakom potpisu;

deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;

svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa lanovima 6. i 9;

svakoj drugoj radnji, obavetenju ili saoptenju u vezi s ovim Protokolom.

U potvrdu ega su dole potpisani, propisno ovlaeni u tom cilju, potpisali ovaj
Protokol.
Sainjeno u Strazburu, dana 22. novembra 1984, na engleskom i francuskom jeziku,
pri emu su oba teksta podjednako verodostojna, u jednom primerku koji se
pohranjuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope e dostaviti
overene prepise svakoj dravi lanici Saveta Evrope.

Protokol 12 uz Konvenciju za zatitu ljudskih

prava i osnovnih sloboda
Rim, 4. novembar 2000.

Drave potpisnice, lanice Saveta Evrope,

imajui u vidu osnovno naelo da su svi ljudi jednaki pred zakonom i imaju pravo na
jednaku zatitu zakona;
reene da preduzmu dalje korake radi unapreivanja jednakosti svih ljudi kolektivnom
primenom opte zabrane diskriminacije putem Konvencije za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. (u daljem tekstu: Konvencija);
potvrujui da naelo nediskriminacije ne spreava potpisnice da preduzimaju mere radi
unapreivanja pune i stvarne jednakosti pod uslovom da postoji objektivno i razumno
opravdanje za ovakve mere,
saglasile su se o sledeem:
lan 1
Opta zabrana diskriminacije
1. Svako pravo koje zakon predvia ostvarivae se bez diskriminacije po bilo kom
osnovu kao npr. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom
uverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom,
imovini, roenju ili drugom statusu.
2. Javne vlasti nee ni prema kome vriti diskriminaciju po osnovima kao to su
oni pomenuti u stavu 1.
lan 2
Teritorijalna primena
1. Svaka drava moe, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta
o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju, oznaiti teritoriju ili teritorije na kojima e se
primenjivati ovaj Protokol.

2. Svaka drava moe bilo kada kasnije, deklaracijom upuenom Generalnom

sekretaru Saveta Evrope, proiriti primenu ovog Protokola na neku drugu teritoriju
oznaenu u deklaraciji. Protokol e stupiti na snagu u odnosu na takvu teritoriju prvog
dana u mesecu posle isteka roka od tri meseca od dana kada je Generalni sekretar primio
ovakvu deklaraciju.
3. Svaka deklaracija data po jednom od dva prethodna stava moe se, u odnosu na
svaku teritoriju oznaenu u deklaraciji, povui ili izmeniti obavetenjem upuenom
Generalnom sekretaru. Povlaenje ili izmena stupie na snagu prvog dana u mesecu posle
isteka roka od tri meseca od dana kada je Generalni sekretar primio obavetenje.
4. Deklaracija data u skladu s ovim lanom smatrae se saglasnom sa stavom 1
lana 56 Konvencije.
5. Svaka drava koja je dala deklaraciju u skladu sa stavovima 1 ili 2 ovoga lana
moe u svako vreme izjaviti da prihvata nadlenost Suda da prima predstavke
pojedinaca, nevladinih organizacija ili grupa pojedinaca u odnosu na lan 1 ovog
Protokola s jedne ili vie teritorija na koje se deklaracija odnosi, kao to je predvieno
lanom 34 Konvencije.
lan 3
Odnos prema Konvenciji
Odredbe lanova 1 i 2 ovoga Protokola smatrae se izmeu ugovornica dodatnim
lanovima Konvencije; sve odredbe Konvencije e se shodno primenjivati.
lan 4
Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol bie otovren za potpisivanje od strane drava lanica Saveta
Evrope koje su potpisale Konvenciju. On podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju.
Drava lanica Saveta Evrope ne moe ratifikovati, prihvatiti ili odobriti ovaj Protokol a
da pre toga ili istovremeno ne ratifikuje Konvenciju. Instrumenti o ratifikaciji,
prihvatanju ili odobrenju deponovae se kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
lan 5
Stupanje na snagu
1. Ovaj Protokol stupie na snagu prvog dana u mesecu posle isteka roka od tri
meseca od dana kada su deset drava lanica Saveta Ervope izrazile saglasnost da ih
Protokol obavezuje u skladu s odredbama lana 4.

2. U odnosu na svaku dravu koja kasnije izrazi svoju saglasnost da bude njime
obavezana Protokol e stupiti na snagu prvog dana u mesecu posle isteka roka od tri
meseca od dana deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju.
lan 6
Funkcije depozitara
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestie sve drave lanice Saveta Evrope o:
a

svakom potpisu;

deponovanju svakog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju;

svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu s lanovima 2 i 5;

svakom drugom aktu, obavetenju ili dopisu koji se tie ovog Protokola.

U potvrdu ega su dole potpisane, propisno opunomoene linosti potpisale ovaj

Protokol.
Uinjeno u Rimu, dana 4. novembra 2000. godine, na engleskom i francuskom jeziku, s
tim da su oba teksta jednako autentina, u jednom primerku koji e se deponovati u arhivi
Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavie overene prepise svakoj
lanici Saveta Evrope.

Protokol 13 uz Konvenciju za zatitu ljudskih

prava i osnovnih sloboda
o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima
Viljnus, 3. maj 2002.

Drave lanice Saveta Evrope, potpisnice ovog Protokola,

Uverene da je pravo svakoga na ivot osnovna vrednost u demokratskom drutvu i da je
ukidanje smrtne kazne od sutinske vanosti za zatitu ovog prava, kao i za potpuno
priznavanje uroenog dostojanstva svih ljudskih bia;
elei da uvrste zatitu prava na ivot, zajemenog Konvencijom o zatiti ljudskih prava
i osnovnih sloboda potpisanoj u Rimu, 4. novembra 1950 (u daljem tekstu: Konvencija);
Imajui u vidu da Protokol 6 uz Konvenciju, koji se odnosi na ukidanje smrtne kazne,
potpisan u Strazburu, 28. aprila 1983, ne iskljuuje smrtnu kaznu za dela poinjena u
vreme ratnog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti;
Reene da preduzmu odluujui korak u cilju ukidanja smrtne kazne u svim okolnostima,
Sporazumele su se o sledeem:

lan 1 - Ukidanje smrtne kazne

Smrtna kazna se ukida. Niko se ne moe osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.
lan 2 - Zabrana odstupanja
Nijedna odredba ovog Protokola ne moe se ukinuti na osnovu lana 15 Konvencije.
lan 3 - Zabrana stavljanja rezervi
Na odredbe ovog Protokola ne mogu se stavljati rezerve na osnovu lana 57 Konvencije.

lan 4 - Teritorijalna primena

1.

Svaka drava moe u trenutku potpisivanja ili deponovanja instrumenata o

ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju, naznaiti teritoriju ili teritorije na koje se ovaj
Protokol primenjuje.

2.

Svaka drava ugovornica moe naknadno, izjavom upuenom Generalnom

sekretaru Saveta Evrope, proiriti primenu ovog Protokola na neku drugu teritoriju
navedenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju Protokol stupa na snagu prvog dana u
mesecu koji nastupa po isteku perioda od tri meseca od dana kada je Generalni
sekretar primio tu izjavu.

3.

Sve izjave date u skladu s prethodna dva stava, u odnosu na svaku teritoriju
navedenu u izjavi, mogu da se povuku notifikacijom dostavljenom Generalnom
sekretaru. Povlaenje stupa na snagu prvog dana u mesecu koji nastupa po isteku
perioda od tri meseca od dana kada je Generalni sekretar primio pomenutu
notifikaciju.
lan 5 - Odnos prema Konvenciji

U pogledu Visokih strana ugovornica odredbe lanova 1 do 4 ovog Protokola smatraju se

dodatnim lanovima Konvencije i sve odredbe Konvencije primenjuju se u skladu s tim.
lan 6 - Potpis i ratifikacija
Ovaj Protokol je otvoren za potpis dravama lanicama Saveta Evrope koje su potpisnice
Konvencije. On podlee ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju. Drava lanica saveta
Evrope ne moe da ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj Protokol bez prethodne ili
istovremene ratifikacije Konvencije. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju
deponuju se kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
lan 7 - Stupanje na snagu
1.

Ovaj Protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu koji nastupa po isteku perioda
od tri meseca od dana kada je deset drava lanica Saveta Evrope izrazilo pristanak
da se obaveu ovim Protokolom u skladu s odredbama lana 6.

2.

U odnosu na dravu lanicu koja naknadno izrazi pristanak da se obavee ovim

Protokolom, on stupa na snagu prvog dana u mesecu koji nastupa po isteku perioda
od tri meseca od dana deponovanja instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili
odobravanju.

lan 8 - Funkcije depozitara

Generalni sekretar Saveta Evrope obavetava sve lanice Saveta Evrope o sledeem:
a

svakom potpisivanju;

svakom deponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju;

svakom datumu stupanja na snagu ovog Protokola u skladu sa lanovima 4 i 7;

svakom drugom postupku, obavetenju ili saoptenju koje se odnosi na ovaj

Protokol;

U potvrdu toga su dole potpisani, propisno ovlaeni za to, potpisali ovaj Protokol.
Sainjeno u Viljnusu 3. maja 2002, na engleskom i francuskom jeziku, pri emu su oba
teksta verodostojna, u jednom primerku koji e se deponovati u Arhivu Saveta Evrope.
Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja overene prepise svakoj dravi lanici Saveta
Evrope.