Niskobudetni avio-prevoznici su kompanije koje nude usluge po veoma niskim cenama.

One najee nemaju

svoja prodajna mesta, ve karte prodaju samo putem interneta, ne pruaju usluge pia i hrane u toku leta, ili ako
pruaju onda se te usluge dodatno naplauju. Koncept jeftinih avio-kompanija poeo je da se razvija u SAD pre
nego to se proirio na Evropu ranih devedesetih, a zatim i na ceo svet. Ovaj termin se koristi u vazduhoplovnoj
industriji i ukazuje na avio-kompanije koje posluju sa manjim operativnim trokovima za razliku od svojih
konkurenata. Iako se ovaj termin esto koristi za bilo koju kompaniju koja nudi niske cene karata i ograniene
usluge, bez obzira na duinu leta, niskobudetne avio-kompanije ne bi trebalo meati sa domaim aviokompanijama koje lete na kratkim relacijama bez putnikih usluga, ili sa redovnim avio-kompanijama koje
nude avio-karte sa popustima. Dakle, svoju strategiju niskobudetne kompanije zasnivaju na sledeim
principima: 1. flota sadri jedan tip aviona radi smanjenja trokova odravanja i trokova obuke pilota; 2. visoki
load faktor, u irokom vremenskom intervalu, uz none letove; 3. putovanje bez izdavanja karte; 4. bez
keteringa u avionu; 5. limitirana teina prtljaga, po koferu, a ukupna, od 10-20 kg; 6. direktna prodaja putem
telefona i interneta; 7. bez alokacije sedita i povezanih letova; 8. moe imati biznis klasu; smanjenje broja
zaposlenih i njihovih trokova (npr. jedan ovek obavlja i check in i uestvuje prilikom ukrcavanja); 10. check
in preko interneta radi smanjenja redova na aerodromu, a i tom prilikom putnici plaaju samo nadoknadu za
prtljag; 11. ogranien poslovni prostor na aerodromima; 12. korienje sekundarnih, manjih aerodroma, kao to
je Stansted u Londonu, ili Beauvais u Parizu [1].
1.
Iako je ruralno podruje esto u povijesti privlailo ljude u svrhu provoenja dokolice, danas ono ulazi u ui
krug interesa rastuem broju turista. Selo i ruralna podruja privlae sve vei broj urbanog stanovnitva. ira
zajednica, te sve relevantne strukture uviaju sve vei znaaj ruralnog turizma te se poinju aktivno baviti
razvojem i unapreenjem istog.
Ruralno podruje (ili ruralna sredina) moglo bi se definirati kao sredina s malom koncentracijom stanovnika,
kojemu je osnovno zanimanje poljoprivreda, a koje karakteriziraju posebni obiaji i seoski identitet. Ruralna
podruja s mnogobrojnim karakteristinim razliitostima poput: planina, kanala, rezervata, obala,
poljoprivrednih zemljita, rijeka, jezera i sl. pogodna su za razvoj turizma. Nastanak ruralnog turizma moe se
povezati sa otkriem ruralnog turizma od strane kraljevskih porodica, europske aristokracije i buroazije, koji
zapoinju izgradnju ljetnikovaca, vila u seoskim sredinama. Poetke razvoja ruralnog turizma u Engleskoj
pronalazimo u 11. i 12. stoljeu kada je aristokracija provodila dokolicu lovei raznu divlja, kao oblik
drutvene dokolice ruralni se turizam javlja u drugoj polovici 18. st. Ruralni turizma u Njemakoj javlja se
1873. godine uvoenjem plaenog odmora za dravne slubenike te se pojaava 1914. godine uvoenjem
plaenog odmora za sve inovnike koji vlastiti odmor uglavnom provode u selima i farmama blizu gradova. U
vrijeme Grand Tura, krajem 18. stoljea bogata i srednja klasa tei uivanju u krajoliku i iskustvima u prirodi te
dolazak na selo predstavlja model orijentacije na prirodu. U 19. stoljeu razvija se alpsko penjanje, pjeaenje i
zdravstveni tretmani kao vidovi ruralnog turizma u vicarskoj.

Danas je ruralni turizma u snanom porastu. Ruralna se podruja izrazito pogodna za razvoj turizma i
omoguuju odvijanje razliitih turistikih aktivnosti. Prema popisu koji je napravljen pri Vijeu Europe te
aktivnosti su sljedee (Rui, 2009:14): 1. Ture pjeaenje (pjeake staze, prirodni parkovi, fitness staze)
jahanje (konji, magarci) ture u kamp-kuici motorizirane ture (sva terenska kola, motocikli) vonje biciklom
tranje na skijama 2. Aktivnosti na vodi ribolov plivanje boravak na rijekama (kuice na vodi, amci, teglenice)
kanu i rafting windsurfing utrkivanje brzim amcima jedrenje 3. Aktivnosti u zraku pomou malih zrakoplova
jedrilica, hang-gliding-a balona na topli zrak 4. Sportske aktivnosti tenis golf sputanje i penjanje po stijenama
5. Aktivnosti otkrivanja zanimljivosti, radnih procesa lokalna proizvodnja, poljoprivredna poduzea, 6. Kulturne
aktivnosti arheologija podruja pod restauracijom teajevi runog rada umjetnike radionice folklorne grupe
kulturni, gastronomski i drugi izvori i podrijetla 7. Aktivnosti zdravstvenog karaktera fitness trening
zdravstvene pogodnosti.
Vijee Europe definira ruralni turizam kao turizam na seoskom podruju sa svim aktivnostima koje se provode
na tom mjestu, a najvanije karakteristike ove vrste turizma su odsutnost buke, mirna sredina, ouvani okoli,
neposredna komunikacija sa domainima, domaa hrana i upoznavanje sa seljakim poslovima. Europska
federacija za ruralni turizam EUROGITES, 2005. Godine donijela je ope standarde odnosno definiciju
ruralnog turizma.

Poloaj domainstva u prirodnom okruenju, selu ili

malom gradu
Ruralno okruenje, s izraenim karakteristikama
tradicionalnog poljodjelstva ili izuzetnim prirodnim
vrijednostima
Turizam nije glavna ili prevladavajua aktivnost ili
izvor prihoda u blioj okolini
Dobra zatita ivotne sredine, miran i tih poloaj, bez
buke ili zagaenja
Autentinost smjetajnog objekta i ambijenta
Gostoljubivost - osobna briga domaina o gostu
Mali kapacitet smjetajne jedinice
Potivanje propisanih kriterija u ocjenjivanju
Drutvena i socijalna odrivost u kontekstu
multifunkcionalnih aktivnosti na ruralnom podruju
Povezanost s lokalnom zajednicom i tradicionalnom
kulturom
Lokalni proizvodi i gastronomija
Kultura (folklor, zanatski proizvodi, obiaji,
nasljee...)
Iskljuujui kriteriji su: - Gradski i industrijski
lokaliteti i njihova okolina

Manje od 5000 stanovnika u selu/gradu ili u vrlo

tipinim/tradicionalnim naseljima
Izuzetne prirodne vrijednosti su park prirode ili slino.
Tradicionalno
poljodjelstvo
iskljuuje
prevladavajuu industrijsku poljoprivredu (vizure
kojima dominiraju staklenici,ogromni proizvodni
objekti i slino)
Odnos broja turistikih kreveta i broja stanovnika u
ruralnim podrujima ne smije prei 1:1
Prihvatljivi su mirisi i buka karakteristini za
tradicionalnu poljoprivrednu proizvodnju
/
/
Gornji limit kapaciteta je 40 kreveta ako nije zakonski
odreen ili propisan internom standardizacijom lanice
Potivanje prilagoenih standarda Federacije u ocjeni
kvalitete
Primjena kriterija iz Agende 21 za turizam kada budu
izraeni
Minimum je integracija aktivnosti u okvire zajednice
iz okruenja,gosti imaju mogunost da ostvare kontakt
s lokalnom realnou ukoliko to ele
Dostupni u okruenju
Dostupni u okruenju

- Podruja masovnog ili izrazito razvijenog turizma - Tipini ruralni utjecaji su prihvatljivi
Buka, rizici/opasnosti, vidljiva ili druga zagaenje
: http://www.ras.hr/Media/Ruralni_turizam.pdf .4
2.
Bez obzira na definicije seoski turizam, agroturizam i ruralni turizam specifiniji su i originalniji od ostalih
vidova turizma. U prvom redu tu postoji interakcija domain-gost. Gost vie nije samo statistiki broj ili jo
gore, klju od sobe, ve ovdje postaje sastavni dio obitelji. Turistike usluge su personalizirane, gost se tretira
kao prijatelj. Gostu je u agroturizmu na raspolaganju cjelokupni prostor domainstva kojeg dijeli samo s
domainom. Postoji i kontakt s lokalnim stanovnitvom, obiajima, kulturom, nainom ivota, lokalnom
gastronomijom, aktivnostima u okruenju (outdoor i posebni programi) to omoguuje originalno iskustvo i
potpuni doivljaj. Smjetaj je obino organiziran u ambijentalnim, tradicionalnim kuama. No, ruralni se
turizam ostvaruje u razliitim oblicima u okviru kojih valja istaknuti seljaki turizam (agroturizam) na seljakim
gospodarstvima i ostali oblici koji se ostvaruju na ruralnom prostoru izvan seljaki gospodarstva
(Rui,2009:19).
Agroturistiki vidovi ruralnog turizma Kako navodi Rui (2009:19) odmor na seljakom gospodarstvu
(registriranom

obiteljskom

poljoprivrednom

gospodarstvu,

poljoprivrednom

obrtu,

poljoprivrednom

trgovakom drutvu d.o.o. ili d.d.) s koritenjem usluge smjetaja,prehrane,pia, zabave, rekreacije i dr. u
obiteljskim zgradama ili drugim smjetajnim objektima (kamp, pansion, hotel) u okviru seljakog gospodarstva
naziva se seljaki ili agroturizam. S obzirom na usluge moe se govoriti o sljedeim oblicima agroturizma: oni u
kojim se pruaju samo usluge prehrane (objekti-restorani ureeni i opremljeni u skladu s tradicionalnom
arhitekturom), oni u kojima se pruaju samo usluge smjetaja (ruralna kua tradicionalne arhitekture, obiteljski
ruralni hotel, ruralne sobe i apartmani tradicionalne arhitekture, ruralne sobe i apartmani nove arhitekture) i oni
u kojima se pruaju usluge smjetaja i prehrane.
Prema objektima moe se govoriti o oblicima kao to su: odmor u ruralnoj kui tradicionalne arhitekture, odmor
u obiteljskom ruralnom hotelu, odmor u ruralnim sobama i apartmanima tradicionalne arhitekture, odmor u
ruralnim sobama i apartmanima nove arhitekture, odmor na poljoprivrednom gospodarstvu s eko ponudom.
S aspekta objedinjenosti objekta za pruanje agroturistikih usluga moe se govoriti i o difuznom obliku
smjetaja ili rasprenih kua za turistike svrhe.
Ostali vidovi turizma na ruralnom prostoru Moemo navesti i sljedee vidove ruralnog turizma (Rui,
2009:21): Rezidencijalni turizam (sporedno stanovanje gradskih stanovnika u dane vikenda, blagdana,
godinjeg odmora u vlastitim objektima (vikendicama)) Zaviajni (nostalgini) turizam (temelji se na osobnoj
vezi pojedinaca i odreenih mjesta i krajeva zaviaja) Sportsko-rekreacijski turizam (vid turizma koji se
temelji na sportsko zabavnim aktivnostima u prirodi, poput: etanja, jahanja, tranja itd.) Avanturistiki turizam
(rekreacijski turizam kojemu je temelj rekreacija uz mnogo rizika i uzbuenja uz veliku fiziku i tjelesnu
pripremljenost sudionika) Zdravstveni turizam (vezan uz termalno-mineralna vrela, ljekovita blata i planinske

predjele) Kulturni i vjerski turizam (temelji se na brojnim spomenicima, galerijama, muzejima i kulturnim
manifestacijama) Lovni i ribolovni turizam Gastronomski i vinski turizam Prirodi bliski i ekoturizam (turisti se
sve vie zanimaju za prirodu, posebice ekoloki istu, posebno su zanimljivi: nacionalni parkovi, parkovi
prirode, zatiene vrste itd.) Edukacijski turizam (vid turizma koji se temelji na programu upoznavanja
polaznika sa znaajkama ruralnog prostora, stjecanja ivotnog iskustva za vrijeme boravka u prirodi i druge
spoznaje u svezi s ruralnim prostorom.) Tranzitni turizam (predstavlja vid turizma u kojem turisti iz razliitih
razloga putuju kroz ruralni
prostor) Kamping turizam (seoski turizam uz kampiranje) Nautiki turizam (razvija se na jezerima, rijekama i
kanalima) Difuzni oblik smjetaja u ruralnim prostorima Mjeoviti i ostali oblici ruralnog turizma (foto-safari,
birdwatching, praenje divljih ivotinja po tragovima, traenje njihova stanita, traenje i promatranje gnijezda
itd.)1

3. Novi pristup RURALNOM RAZVOJU kao ODGOVOR NA STVARNE POTREBE

Literatura nudi brojne definicije ruralnog razvoja, koncentriui se na razliite aspekte i razmatranja. Van der
Ploeg i saradnici veruju da je koncept ruralnog razvoja (je) iznad svega heuristiki izum. On predstavlja
potragu za novom budunou i pogonskom snagom ruralnog stanovnitva. On prevazilazi teoriju
modernizacije gde se problemi poljoprivrede i ruralnih oblasti smatraju reenim. Teorija ruralnog razvoja nije o
svetu kakav on jeste, ve o nainu na koji poljoprivreda i ruralne oblasti mogu biti rekonfigurisane (citat od
Nemes, 2005). U prolosti je poljoprivredni sektor esto bio motor razvoja ruralne ekonomije i predstavljao
preovlaujui izvor ruralnih prihoda, zaposlenja i proizvodnje. Shodno tome, ruralna i poljoprivredna pitanja su
smatrana praktino sinonimima i esto se pretpostavljalo da poljoprivredni i ruralni ciljevi mogu biti realizovani
jedinstvenom politikom stvorenom da pomogne tranziciju poljoprivrednog sektora. Ta situacija se promenila,
pre svega zato to poljoprivreda vie nije glavni sektor u ruralnim oblastima kada je posredi proizvodnja ili
zapoljavanje. Kreatori politike sve vie shvataju da je politika ruralnog razvoja potrebna iz najmanje tri
razloga. Prvi: ruralne oblasti se suoavaju s velikim izazovima, koji podrivaju teritorijalnu koheziju unutar
zemalja. Drugi: ruralne oblasti esto poseduju ekonomski potencijal koji je uglavnom neiskorien ili se moe
bolje iskoristiti za dobrobit ruralnog stanovnitva i ukupan nacionalni razvoj.
Trei: nijedna sektorska politika ni sile trita nisu u stanju da u potpunosti odgovore na heterogenost izazova i
potencijala ruralnih oblasti i da se izbore sa svim pozitivnim i negativnim spoljnim faktorima. Mnogi istraivai
ukazuju da postoji potreba za novom paradigmom ruralnog razvoja. Njene glavne karakteristike treba da se
fokusiraju na teritorije, pre nego na sektore i naglase investicije, pre nego subvencije. Pritom ciljeve kao to su
ujednaavanje uslova ivota u ruralnim i urbanim oblastima, poveanje prihoda gazdinstva, konkurentnost
gazdinstva treba dopuniti konkurentnou ruralnih oblasti, valorizacijom lokalnih resursa, eksploatacijom
1

http://www.ras.hr/Media/Ruralni_turizam.pdf .16-17

neiskorienih resursa. Kljuni akteri za primenu ovakve paradigme nisu vie samo nacionalne vlade i
poljoprivrednici ve svi nivoi vlasti (nadnacionalni, nacionalni, regionalni i lokalni), razliiti lokalni akteri
(javni, privatni, nevladine organizacije) (OECD, 2006). S dramatinim smanjenjem zaposlenosti na farmi
ruralne oblasti postaju zavisne od irokog spektra ekonomskih motora rasta. Rast globalizacije, unapreenje
komunikacija i smanjenje transportnih trokova su dodatni pokretai ekonomskih promena u ruralnim
oblastima. Teorija i praksa regionalne politike su spoznale da finansijska redistribucija i politika bazirana na
poljoprivredi nisu u mogunosti da iskoriste potencijal ovih ekonomskih motora. Ruralne oblasti se u celom
svetu suoavaju s nazadovanjem kroz odliv i starenje stanovnitva, niu bazu ve- tina i niu prosenu
produktivnost. Sve to smanjuje kritinu masu potrebnu za efikasne javne servise, infrastrukturu i razvoj biznisa,
ime se stvara zaarani krug. Meutim, mnoge ruralne oblasti su iskoristile svoje mogunosti i realizovale ih,
profitirajui od postojeih potencijala kao to su lokacija, prirodni i kulturni sadraji i drutveni kapital. Uspeh
ovih dinaminih ruralnih oblasti je evidentan u regionalnim statistikama (OECD, 2006). Krajem prolog veka
koncept ruralnog razvoja dobija na znaaju i u razvijenim i u zemljama u razvoju, ukljuujui Srbiju. Pogled na
politiku drutvenoekonomskog razvoja u celini se drastino menja. U fokusu je ne samo prevazilaenje
regionalnih dispariteta i razlika izmeu urbanog i ruralnog razvoja ve i koordinacija razvoja poljoprivrede i
drugih delatnosti i usluga u ruralnim podrujima, da bi se osigurao bolji kvalitet ivota i unapredio ivotni
standard stanovnitva racionalnim korienjem resursa i njihovim ouvanjem za budue generacije. Ovaj
integralni pristup je danas osnova svih razvojnih politika drava EU, ijem lanstvu Srbija tei.
Promocija integralnog ruralnog razvoja sadri brojne izazove u politici i upravljanju. Ona pre svega
podrazumeva jaanje koordinacije meu sektorima, razliitim nivoima vlasti, kao i izmeu javnih i privatnih
aktera. Prelaz s jednosektorske (poljoprivredne) politike ka integrisanom pristupu ruralnom razvoju zahteva
veliku panju prema najmanje etiri kljune oblasti: 1) transport i razvoj elektronskih komunikacija; 2) pruanje
javnih usluga; 3) valorizacija prirodnih i kulturnih resursa; 4) promocija ruralnih preduzee, ukljuujui razvoj i
finansiranje malih i srednjih preduzea (OECD, 2006)
Integralni ruralni razvoj je proces koji traje. On ukljuuje i spoljnu intervenciju i lokalne aktivnosti, obe da bi se
obezbedio boljitak ruralnom stanovnitvu, ouvaju i unaprede ruralni resursi, smanje komparativni nedostaci u
odnosu na konkurenciju i pronau novi naini korienja ruralnih resursa. On je integralni u smislu da je, za
razliku od centralizovanog razvoja, kontrolisan i upravljan lokalno. Ali, nasuprot lokalnom razvoju, osim
lokalnih resursa oslanja se i na profesionalnu i finansijsku podrku centra. Drugim reima, integralni ruralni
razvoj se moe nazvati i teorijom nove paradigme ruralnog razvoja koja pokuava da identifikuje lokalni
razvoj i/ili da rekonfiguracija lokalnih resursa moe biti potpomognuta iz centra, za dobrobit ruralnih oblasti a u
isto vreme da se ouvaju ruralne vrednosti za budunost. Prema ovom shvatanju, integralni sistem ruralnog
razvoja je i odreena organizacija centralnih i lokalnih institucija u smislu administracije, znanja, informacija i
sistema donoenja odluka, drutvenih mrea itd., to fukcioniu skladno, pa su u tom smislu sposobne da
realizuju ideje teorije integralnog ruralnog razvoja. Potreba za novom ruralnom paradigmom je raspravljana

najpre u zemljama OECD, gde su radi konsolidacije poljoprivrede predlagane promene u pravcu uvoenja ireg
pristupa ruralnoj ekonomiji. U nekoliko zemalja koje nisu u OECD politika integralnog ruralnog razvoja se
takoe uvodi, ali kao nain da se od ruralnih oblasti to vie zaradi. U mnogim drugim sluajevima ruralne
strategije su usmerene na smanjenje siromatva i poveanje novih aktivnosti na gazdinstvima i van njih koje
mogu pomoi ruralnim oblastima da se nose sa smanjenjem zaposlenosti usled uvoenja, po korienom
kapitalu, intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Odriv razvoj sela u Srbiji u osnovi upravo i zavisi od
praktine primene kombinacije koncepta multifunkcionalne poljoprivrede i integralnog pristupa sveoptem
poboljanju uslova ivota, kao i socioekonomskog poloaja sela i seoskih zajednica, kroz vee mogunosti za
zapoljavanje van poljoprivrede (poveanja raznovrsnosti ekonomskih aktivnosti) u skladu s raspoloivim
resursima. U dosadanjoj, pa i trenutnoj agrarnoj politici Srbije, i dalje postoji zabluda poistoveivanja razvoja
poljoprivrede i ruralnog razvoja (orevi-Miloevi S., 2008). U sutini, koncept multifunkcionalnosti
promovie da sistem poljoprivredne proizvodnje pored svojih bazinih funkcija ima i brojne neproizvodne
eksternalije vezane za odrivi i ruralni razvoj, kao i snanu socijalnodemografsku komponentu. Poljoprivreda je
i dalje najvei korisnik seoskih resursa i odluujui faktor koji utie na izgled ruralnog prostora Srbije. Stoga
Srbija nema alternativu za koncept multifunkcionalne poljoprivrede ukoliko eli odriv ruralni razvoj.
Realizacija ovog cilja podrazumeva da model podrke poljoprivredi bude u okviru ruralnog razvoja, i da snano
odraava upravo multifunkcionalnu ulogu farmerstva u bogatstvu i raznovrsnosti predela, proizvodnji hrane i
kulturnom i prirodnom nasleu. Za takvu podrku neophodno je jaanje institucionalnih mehanizama za
poboljanje socioekonomskog statusa i kvaliteta ivota ruralnih zajednica, te ouvanje kulturnog i prirodnog
naslea (orevi-Miloevi S., 2008).
Nova ruralna paradigma zahteva znaajne promene u nainu osmiljavanja i sprovoenja politika.
Tradicionalne hijerarhijske administrativne strukture nisu advektne za efektivno sprovoenje multisektorske
politike na vie nivoa horizontalnom na centralnom i lokalnom nivou i vertikalnom na razliitim nivoima
vlasti (OECD, 2006).
4. RURALNE OBLASTI I POLITIKA RURALNOG RAZVOJA EVROPSKE UNIJE
Oko 57% stanovnitva EU ivi u ruralnim oblastima, koje obuhvataju preko 90% teritorije Unije. Prosena
gustina naseljenosti je od 38 stanovnika/km2 u preteno seoskim regijama, do 125 u naglaeno seoskim
regijama i 614 u preteno urbanim regijama. U udaljenijim ili retko naseljenim oblastima, kao to je severni deo
Finske, gustina moe biti ak i 2 stanovnika/km2 (EC, 2004). Ruralne oblasti se po karakteru izuzetno razlikuju:
od prigradskih seoskih podruja, do panjaka na visokim planinama; od mediteranskih maslinjaka i vinograda
Portugala, do panjaka u tundrama Laponije. Ruralne oblasti su veoma bogate i raznovrsne po zastupljenom
predeonom diverzitetu i kulturnom nasleu, i ogroman su rezervat ljudskih vetina i energije. Ruralne oblasti
Evrope obezbeuju vei deo evropske hrane, drvne grae i sl. Ruralna ekonomija Evrope je vrlo raznovrsna,
kao i lokalne zajednice koje na njoj zasnivaju svoj opstanak. Ruralne oblasti su i prostor za rekreaciju evropskih
graana i doma- in rastuem broju turista, kako lokalnih, tako i onih inostranih.

Uprkos naem uobiajenom poimanju nesporno razvijenije ekonomije Evrope, ruralne oblasti u njoj esto
ostvaruju nizak nivo prihoda i imaju visoku stopu nezaposlenosti, naroito u novim zemaljama lanicama, ali i u
nekim starim lanicama EU-15 (Portugal, panija, Italija, Grka, Finska). Interesantan je i podatak da je manje
od 25% poljoprivrednih proizvoaa, a svega 10% njihovih suprunika angaovano s punim radnim vremenom
u poljoprivredi, i da se 30% poljoprivrednih proizvoaa i preko 25% njihovih suprunika bavi nekim drugim,
ekonomskim aktivnostima. Nove dr- ave lanice, plus Rumunija i Bugarska, imaju ukupno 7,5 miliona
gazdinstava s manje od 5 ha zemlje, a veina ne moe da ostvari dovoljno prihoda za svoje poljoprivredno
domainstvo (EC 2004). Milioni vlasnika takvih malih gazdinstava u EU danas su primorani da trae posao ili
dopunske prihode u drugim delovima ruralne privrede. Na sve njih utiu brze promene u poljoprivredi, koje
slede iz reforme Zajednike poljoprivredne politike EU (EU CAP), pa se spektar njihovih interesovanja sa
primarne proizvodnje sve vie iri ka drugim aspektima ruralnog razvoja.
Mnoge seoske oblasti u blizini gradova brzo menjaju svoj karakter jer u njima gradski radnici trae svoj novi
dom, ili se u njih, zbog manjih trokova, useljavaju gradska preduzea. U takvim naseljima metani dolaze u
priliku da svoju ekonomiju diverzifiikuju, pa ak i da napuste poljoprivrednu proizvodnju. Njihovim
naslednicima se, zbog previsokih cena stanovanja, sve manje isplati da u svojim selima zasnuju odvojeni ivot.
Suprotno tome, u mnogim udaljenijim, perifernim ili planinskim regijama EU-15 ve due vreme se smanjuje
populacija, a ovaj proces traje i sada. U takvim naseljima je lokalna privreda slaba i svodi se na nekoliko
aktivnosti. Takoe, teko je odrati interes drave za pruanjem javnih usluga i odravanje, izgradnju i razvoj
infrastrukture. Mladi i ovde tee da napuste regiju. Pojedne zemlje, kao to su zemlje Skandinavije, stoga
obezbeuju visoke subvencije lokalnim zajednicama kako bi zadrale stanovnitvo u ovim oblastima. U novim
dravama lanicama u Centralnoj i Istonoj Evropi privatizacija poljoprivrednog zemljita je dovela do gotovo
potpunog nestanka zadruga, to je imalo za posledicu gubitak posla i sistema socijalne pomoi koju su one
nudile. Meutim, poljoprivredna dobra su i dalje znaajni elementi poljoprivrede u mnogima od njih. Zadruge i
trgovake firme se nalaze na velikom procentu obradive zemlje u Slovakoj (76%), Bugarskoj (74%), ekoj
(72%) i Maarskoj (50%). S druge strane, mala, individualna gazdinstva pokrivaju veinu obraenog zemljita
u Sloveniji (94%), Letoniji (90%) i Poljskoj (86%). U novim dravama lanicama i u dravama pred
prikljuenjem EU postoje ozbiljne slabosti u seoskim oblastima nasleene iz perioda socijalizma:
nekonkurentna poljoprivreda, ogroman broj malih gazdinstava koji se jedva izdravaju i veoma mali broj radnih
mesta u drugim privrednim sektorima. Ova situacija utie na milione ljudi, koji ve sada, nekoliko godina
nakon proirivanja Unije, masovno migriraju ka urbanim oblastima razvijenijih zemalja lanica. EU drave
stoga planiraju da sledee decenije ponu da izdvajaju znaajnija sredstva za obuku i stvaranje radnih mesta u
ruralnim oblastima. Ako se u ovim zemljama ne ojaaju ruralne privrede, nastavie se masovna migracije u
gradove, kako u okviru nacionalnih granica, tako i ka bogatijim zemljama Evropske unije.
Politika ruralnog razvoja Evropske unije razvila se kao deo istorijske evolucije Zajednike poljoprivredne
politike (CAP). U trenutku kada je roena, pedesetih godina prolog veka, cilj CAP bio je da se povea

snabdevenost Evrope prehrambenim proizvodima. Predviala se direktna podrka proizvodnji na farmama i

pruanje pomoi za modernizaciju strukture farmi i preduzea za preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda, i
to radi poveanja njihove efikasnosti i konkurentnosti. Sredinom sedamdesetih godina u CAP je dodata
Direktiva o regijama u nepovoljnom poloaju, koja je omoguila davanje posebne pomoi poljoprivrednim
proizvoaima u regijima koje su bile u nepovoljnom poloaju za poljoprivrednu proizvodnju zbog inilaca kao
to su nadmorska visina, klima ili lo sastav zemljita. Cilj je bio da se zaustavi masovni odlazak ljudi iz ovih
regija, to je oslabilo seoske zajednice i prouzrokovalo tetu prirodnim stanitima i naruilo izgled okoline. Ova
direktiva je veoma vana jer je prvi put u njoj primenjen teritorijalni pristup i ponuena pomo posebnim
podrujima kako bi ona postigla privrednu, drutvenu i ekoloku ravnoteu. Ali, pomo je i dalje ila
poljoprivrednim proizvoaima, a ne i drugim uesnicima u ruralnoj privredi ili drutvu. Ovaj teritorijalni
pristup je proiren osamdesetih godina, kada su poljoprivredni elementi integrisani u regionalnu politiku.
Promene su ciljale regije koje se suoavaju sa strukturalnim slabostima i ruralne oblasti u nepovoljnom
poloaju, pruajui podrku ruralnom razvoju i primeni koncepta diverzifikacije proizvodnje u gazdinstvima.
Tih godina je ve bilo jasno da je CAP doprinela enormnom porastu poljoprivredne proizvodnje i stvaranju
vikova mleka, mesa, penice, vina i drugih proizvoda u Uniji. To je nateralo EU da preispita politiku podrke
vezane za poveanje proizvodnje. Istovremeno je shvaeno da CAP nije uspela da doprinese ruralnom razvoju,
ve je, naprotiv, doprinela stvaranju ozbiljnih problema, na primer, ekolokih, problema s bolestima i dobrobiti
ivotinja na velikim farmama, kao i potencijalne opasnosti za ljudsko zdravlje. Visoke subvencije uznemirile su
svetske trgovake krugove, zbog ega je EU bila primorana da ponovo menja svoju poljoprivrednu politiku.
Naglasak je pomeren sa vie prehrambenih proizvoda uz niske trokove na sveobuhvatnu dobrobit ruralnog
stanovnitva, koja ukljuuje i ekonomiju i zatitu ivotne sredine u ruralnim oblastima. Naglasak se posebno
stavlja na diverzifikaciju ruralne privrede, a uz poljoprivrednu proizvodnju podstie se i uloga poljoprivrednog
proizvoaa u ouvaju i odrivom upravljanju prirodnim i kulturnim nasleem. U periodu 20002006. niz
promena je ponovo unet u CAP. Uvedeno je postepeno smanjenje fondova za podrku proizvodnji, preradi i
izvozu prehrambenih proizvoda, kao i drugi stub vezan za podrku ruralnom razvoju. Ponuen je niz mera
grupisanih u odgovarajue ose za ispunjenje odgovarajuih ciljeva ruralnog razvoja, za koje su se zemlje lanice
slobodno opredeljivale. Mere su ukljuivale i inicijativu LEADER, iji je cilj unapreenje akcije uz lokalna
partnerstva radi realizovanja integrisanog ruralnog razvoja u mnogim regijama EU. Istovremeno je lansiran i
SAPARD program (skraenica od: Posebna pomo za pretpristupanje u poljoprivredi i ruralnom razvoju), kojim
je EU ponudila podrku ruralnom razvoju u 10 zemalja Centralne Evrope, ukljuujui Maarsku, a koje su tada
bile zemlje kandidati za lanstvo u Uniju. Uz podrku ovog programa, vlade ovih zemalja su lansirale
nacionalne programe ruralnog razvoja fokusirane na investicije u poljoprivrednu proizvodnju, preradu
prehrambenih proizvoda i dobrobit ivotinja, radi ispunjavanja EU standarda (acquis communataire), kao i
diverzifikaciju ruralne ekonomije. Izmenama CAP 2003. godine, od 2005. godine finansijska podrka
poljoprivrednim gazdinstvima odvojena je od njihove proizvodnje kako same subvencije ne bi uticale na odluku

farmera kojom e se proizvodnjom baviti i na taj nain stvarati vikove hrane na tritu. Jednom reju, pod
ovim novim sistemom proizvoai mogu da proizvode sve to misle da e imati dobru prou na tritu, a ne da
prate signale koje daje EU ili dravne subvencije. Uvedeni su i novi uslovi za ostvarivanje prava na ovu
podrku, kao to je potovanje zakonskih zahteva za zatitom okoline, dobrobit ljudi, ivotinja i biljaka, kao i
obaveza ouvanja kvaliteta zemljita na kome se obavlja proizvodnja. Kako bi ispunili ove zahteve, sredstva
namenjena podrci farmerima su takoe obezbeena u setu predvienih mera politike podrke ruralnom razvoju.
Evropska komisija je 2007. godine formirala Evropski agrarni fond za ruralni razvoj (EAFRD) sa tri glavna
cilja: poveanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora kroz podrku za restrukturisanje, unapreenje ivotne
sredine i okoline podravanjem upravljanja zemljom i unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim oblastima i razvoj
diverzifikacije privrednih aktivnosti. Uredba o ruralnom razvoju, koja ini zakonsku osnovu EAFRD-a i koju je
odobrio Savet ministara EU, uvela je odredbe i za etvrtu spajajuu osovinu LEADER, i to kao integralni deo
nacionalnih ruralnih programa koji podravaju inicijativu organizovanih lokalnih zajednica u ruralnim
oblastima. Korienje sredstava EAFRD podrazumevalo je i izradu nacionalnih programa za ruralni razvoj koji
doprinose ostvarivanju tri velika cilja Evropske unije: konkurentnost (Lisabonska agenda), odrivost (Agenda iz
Geteborga) i kohezija. Sve ovo se ini da bi se korigovali ogromni dispariteti u prihodima i standardima ivota
meu regijama Unije. Integralni razvoj ruralnih oblasti postao je prioritet EU, koncept koji svojom kompleksnou bitno nadilazi ne samo ono to se uobiajeno podrazumeva pod agrarnom politikom ve i ono to se do pre
izvesnog vremena podrazumevalo pod sintagmom ruralni razvoj.
Ovaj koncept se podjednako odnosi na ekonomski razvoj kao i na demografsku, ekoloku, institucionalnu,
socijalnu i kulturnu obnovu ruralnih prostora. On, dakle, podjednako pokriva i ruralnu polivalentnu
ekonomiju, infrastrukturu, kulturu, turizam i naslee, i to sve zasnovano na principima odrivog razvoja,
primereno regionalnim specifinostima i raspoloivim resursima. Jednom reju, smisao koncepcije integralnog
ruralnog razvoja nije samo u pukom oivljavanju ovih prostora i reruralizaciji ve i u omoguavanju vieg
kvaliteta ivota, u njegovoj celovitosti (Zaki, 2002).
Strukturalne promene u poljoprivredi i na ruralnim podrujima EU podrazumevale su i podrazumevaju i
radikalno smanjivanje postojeeg broja sitnih, pa i srednjih, naturalnih i svatarskih porodinih gazdinstava,
koja ne mogu izdrati konkurenciju u evropskoj i svetskoj poljoprivredi i ekonomiji uopte. Gotovo sve zemlje
Evropske unije prole su kroz tu neminovnu fazu. Tako se, na primer, broj seoskih gazdinstava u periodu 1959
1970. godine u Francuskoj sveo na manje od 800.000 . U viestuko manjoj Srbiji danas ih ima oko milion
(Zaki, 2002). Pravu sliku mogao bi da da Popis poljoprivrednih domainstava zapoet oktobra 2012. (mada
propisani kriterijumi za popis upravo ine da popis zaobilazi veliki broj malih domainstava, ime je
preliminarni broj od oko 600.000 verovatno daleko od tanog). Da li su u toku procesi tzv. modernizacije i
globalizacije, koji eliminiu veinu sitnih i srednjih gazdinstava, ije resurse preuzimaju krupni proizvoai,
sposobni za organizovano sueljavanje s nestabilnou trita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda,
pokazae vreme. Mada, sve govori da se u ambijentu globalne ekonomske krize taj proces nee odvijati na isti

nain kao u ostatku Evrope, i da se ovim problemom u smislu podrke opstanku dela malih ruralnih
gazdinstava, bez drugih alternativa za zapoljavanje vika radne snage s njih, treba ozbiljno pozabaviti.
Strategija i politika ruralnog razvoja Evropske unije i u novijem periodu su bile izloene daljem profilisanju.
Znaajnije promene nastale su koncipiranjem novih pretpristupnih programa i fondova za budue lanice
Evropske unije (IPA), koji e biti osnova saradnje na razvoju poljoprivrede i rurala izmeu EU i zemalja koje
imaju nameru da postanu njeni lanovi. Mnoge od predvienih mera uveliko su doprinele naporima za
stabilizaciju ruralnog sektora u zemljama korisnicima. One mogu doprineti i razvoju srpske ruralne ekonomije u
celini, ali i opstanku malih farmi i malih ruralnih gazdinstava. Meu najznaajnije EU programe ruralnog
razvoja, odnosno neku vrstu originalnog pristupa ruralnom razvoju, spada i tzv. LEADER program. Iako na prvi
pogled lii na englesku re LEADER voa, to je, zapravo, francuska skraenica za mreu akcija usmerenih na
razvoj ruralne ekonomije: Liaisons Entre Actions de Development de lEconomie Rurale. Ovaj program je
program podrke celovitom razvoju lokalnih zajednica u ruralnim podrujima. On podrava inicijative po
principu odozdo nagore, odnosno jaanje uloge lokalnih partnerstava izmeu javnog i privatnog sektora
lokalnih akcionih grupa (LAG). Ovim pristupom stimulie se ne samo endogeno generisan ruralni razvoj ve se
podstie i transnacionalna saradnja evropskih regija u razmeni iskustava i zajednikoj akciji za korist ruralnog
razvoja. Instrument odabran za tu namenu je umreavanje nacionalnih mre- a u Evropsku mreu za ruralni
razvoj, koja olakava razmenu iskustava meu lokalnim grupama ukljuenim u nacionalne mree. Projekti koji
se podravaju moraju biti deo stratekog opredeljenja lokalne zajednice i najveim delom se odnose na ruralnu
ekonomiju, odnosno na diverzifikaciju delatnosti na ruralnim podrujima. U okviru prvog LEADER programa
komisija Evropske unije u partnerstvu sa dravama lanicama Unije potvrdila je 217 lokalnih akcionih grupa. U
okviru jo ambicioznije LEADER II inicijative program je obuhvatio gotovo sve ruralne oblasti u nekim od
zemalja lanica Unije. LEADER + je u periodu 2000 2006. potroio oko pet milijardi evra ohrabrujui dalju
primenu integralnih, visokokvalitetnih i originalnih strategija za odrivi razvoj s izraenim fokusom na
partnerstvo i umreavanje radi razmene iskustava. Ukupno ima 893 LAG-a izabranih tokom LEADER+
inicijative meu 15 drava lanica EU pre njenog proirenja 2004. Tekui period LEADER-a nastavie se do
kraja 2013.
godine s trenutno aktivnih 2300 LAG-a. Evropska komisija ve radi na pripremi nove zajednike poljoprivredne
politike, koji e takoe odluivati i o budunosti LEADER-a. Dana 2728. aprila 2012. vie od 400 eksperata za
lokalni razvoj iz 300 lokalnih akcionih grupa i predstavnici svih 27 lanica EU sastali su se u Briselu na ENRD
LEADER konferenciji Strategije lokalnog razvoja i kooperacija: kljuni pristupi lokalnom razvoju. Cilj je
bilo podsticanje poetka njihove pripreme za eru lokalnog razvoja kojim upravlja lokalna zajednica Unije 2014
2020. koja treba da doprinese ciljevima EU 2020. godine. Nasuprot pozadini propisa za sledei programski
period 20142020. i pojavi lokalnog razvoja kojim upravlja lokalna zajednica Unije kao njenog centralnog
instrumenta, uesnici konferencije podrali su deklaraciju o podrci LEADER pristupa. Podrana je inicijativa
Evropske komisije da u prvi plan narednog programskog perioda stavi lokalni razvoj kojim upravlja lokalna

zajednica. Komisija je oigledno prepoznala pravi potencijal i pozitivan uticaj izvornih metoda i pristupa koji
dolaze iz baze u oporavku stagnirajue ruralne ekonomije i podmlaivanje ruralnih oblasti u celini. LEADER
pristup je identifikovan kao idealno sredstvo za podrku ciljevima Strategije Evrope 2020. u smislu
pametnog, odrivog i inkluzivnog rasta. Hiljade lokalnih akcionih grupa pokazalo je da primena
specifinih karakteristika LEADER pristupa moe pomoi u pronalaenju inovativnih, ekoloki i socijalno
odrivih reenja za ruralni razvoj, kao i pomoi u mobilisanju jedinstvenih ljudskih, socijalnih, ekonomskih i
kulturnih potencijala ruralne Evrope. Uesnici ENRD konferencije pozvali su kreatore politike da sauvaju
kontinuirano i nesmetano sprovoenje LEADER pristupa obezbeenjem minimum 5% sredstava iz Fonda za
ruralni razvoj. Iako su uspesi politike ruralnog razvoja Evropske unije neosporni, izvesno je da se ona mora i
dalje prilagodjavati, koliko zbog sve snanijih procesa globalizacije, toliko, jo i vie, zbog unekoliko
promenjene sopstvene ruralne stvarnosti, do ega je dolo posle prijema novih lanica i projekcije daljeg irenja
Unije (Popovi, 2003).
5.
Apsolutno je jasno da nastup na turistikom tritu zahtijeva adekvatan pristup. Marketing, kao dvosmjerni
komunikacijski proces, podrazumijeva razmjenu odnosno odailjanje ili primanje informacija. Primjena
marketinga u turizmu razlikuje se od primjene u drugim djelatnostima ili podrujima zbog specifinosti
turistikog trita, naime u turizmu se prodaje i ono to nema karakter proizvoda ili usluge. Poput primjerice
prirodnih ljepota, plaa, netaknute prirode, kulturne znamenitosti i slino odnosno razliitih pogodnosti koje
prua odreeno podruje, te su esto osnovni motiv dolaska turista. Uspjean marketinki pristup u ruralnom
turizmu postie se dobrim marketing planom, poznavanjem i uvaavanjem turistikih trendova, definiranjem
krajnjih ciljeva, te definiranjem mjera za postizanjem ciljeva i zadovoljenje potreba turista.
Kako navodi P. Rui (2009:119) marketinko planiranje temelji se na brojnim pitanjima od kojih se izdvajaju
sljedea: Kojim grupama posjetitelja je namijenjena ponuda? Je li ponuda dovoljno dobra da bi mogla privui
goste? Razlikuje li se postojea ponuda od konkurencijske? Da li su u ponudi zastupljeni najnoviji trendovi u
turizmu? Prodaje li se proizvod sa dobro izraunatom cijenom? Za stvaranje ispravnog marketinkog koncepta
preporuuje se sljedei postupak (Rui, 2009:119):
Korak SADANJE STANJE Gdje je (poduzetnik) situacija u agroturistikom gospodarstvu danas? Jaka strana
Slaba strana Ekonomski znaaj agroturizma Poloaj i okolina 2. Korak TRENDOVI Kuda ide razvoj? Razvoj
turizma openito Razvoj znaajnih segmenata trita Upoznavanje sa eljama gostiju 3. Korak CILJ, PROJEKT
to se eli dostii? Koje se usluge moe ili eli ponuditi Koje goste se eli zainteresirati to je glavna
koncepcija,ideja 4. Korak MARKETINKI INSTRUMENTI to treba napraviti? Izrada ponude Politika cijena
Reklama prodaja.
Da bi se dobila slika o sadanjoj situaciji treba odgovoriti na sljedea pitanja (Rui, 2009:120): koliko je soba
ili kreveta na raspolaganju? U kojem se vremenskom razdoblju moe oekivati posjetitelje i kakvo se

iskoritenje soba moe oekivati? Tko se iz poljoprivrednog turistikog gospodarstva namjerava brinuti o
gostima, spremanju soba, prehrani i dopunskom programu?
Odgovara li briga o gostu osobnom interesu voditelja poljoprivrednog turistikog gospodarstva i interesu
obitelji? Mogu li se s time spojiti osobni hobi i interesi?
Za ukupno ocjenjivanje jakih i slabih strana Rui (2009:120) preporua raspon ocjene od 1-5 za svaki element
ili izdvojiti jake i slabe strane. U tom smislu ocjenjuje se: Poloaj i okolica poljoprivrednog turistikog
gospodarstva Prijevozna pristupanost Openiti izgled poljoprivrednog turistikog gospodarstva Oprema soba
ista i zdrava okolina Iz navedene analize mogu se saznati posebnosti obiteljskog poljoprivrednog turistikog
gospodarstva. Izdvojiti se mogu 3-5 najvanijih jakih strana s kojima se poljoprivredno turistiko gospodarstvo
razlikuje od ostalih. Ove izdvojene posebnosti su glavni argumenti za reklamu i pridobivanje klijenata.
Za upoznavanje trendova potrebno je imati niz informacija iz raznih izvora, tako je primjerice jednostavno
dobiti informacije od posjetitelja poljoprivrednih turistikih gospodarstva. Rangiranjem i vrednovanjem
dobivenih informacija moe se poboljati usluga i eventualno izbjei mogue investicije za koje se prethodno
smatralo da su neophodne. Dakle, najpraktinije je anketiranje gostiju uz pomo unaprijed pripremljenih
upitnika, poput: Tko vas je uputio na nae poljoprivredno turistiko gospodarstvo? Kako ocjenjujete nae
gospodarstvo? to je najljepe to ste doivjeli? Demografski podaci.
injenica je da najnovija istraivanja pokazuju da je interes turista za prirodu u usponu, posebice ekoloki istu,
nadalje, vrlo su traeni domai poljoprivredni proizvodi a turisti pokazuju i interes za upoznavanje kulture,
obiaje i nain ivljenja domicilnog stanovnitva i drugih kultura osobito tijekom njihova godinjeg odmora.
Poduzetnici u ruralnom turizmu ne nude samo slobodne sobe ili apartmane, nego poseban boravak s ugoajem
na obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima (Rui,2009:126). Dobra reklama i prodajna strategija nuna je
u svrhu prodaje ruralnog turistikog proizvoda kao jednog od najkompleksnijih proizvoda. Prodaja u ruralnom
turizmu moe biti direktna ili indirektna, ovisno da li je organizirana osobno ili preko turistike agencije.2
6.
Zato su avio karte u low-cost aviokompanijama jeftine? U emu je tajna low-cost avio saobraaja?
Jeftine avio karte su sutina i osnovna karakteristika poslovanja low-cost ili niskobudetnih avio kompanija.
Sigurno ste se zapitali zato je to tako?! Osim gotovo neverovatno niske cene avio karata (u odnosu na ostale
avio kompanije), druga najvanija stvar u njihovom poslovanju je, kau, bezbednost letenja.
U emu je onda tajna? Sve ostalo je gurnuto u drugi plan kako bi prva dva cilja (najjeftinije avio karte i
bezbednost) bili ispotovani. U svrhu smanjenja trokova poslovanja, to omoguuje da avio-karte budu jeftine,
tokom leta biete lieni apsolutno svakog luksuza kao to su besplatna hrana ili pie, biznis klasa nije
predviena, nema udobnosti koju, kod drugih avio kompanija prua instalirana audio i video tehnika na svakom
seditu (naslonu). Komfor je, takoe, veoma esto doveden u pitanje. U cenu avio karte ukljuen je samo runi
prtljag i to strogo odreenih dimenzija, a za prijavu gabaritnijeg prtljaga potrebno je platiti dodatnu taksu to
2

http://www.ras.hr/Media/Ruralni_turizam.pdf

moe da ispadne prilian troak i do 30 EUR a ta stavka moe biti vea ak i od cene same avio karte, odnosno
prevoza.
Osim prilika u samoj letelici i tokom leta, veoma bitan nain utede low cost avio kompanija je korienje
malih i sporednih aerodroma koji naplauju znatno jeftinije aerodromske takse ili sporednih terminala velikih
aerodroma. Prilikom nabavke letelica, low-cost avio kaompanije se uglavnom odluuju za jedan model. Ako
odjednom kupuju ili iznajmljuju vei broj aviona, to ih dovodi u odlinu pregovaraku poziciju. U tim
sluajevima nisu zanemarljivi ni trokovi odravanja jer je potrebno manje rezervnih delova na lageru i manje
mehaniara, dobijaju se popusti na velike narudbine istih delova i sl.
Avioni ovih kompanija skoro uvek lete izmeu dva mesta, odnosno kod njih nema presedanja i nastavka leta
prema drugoj destinaciji. To smanjuje trokove na nekoliko naina, manje je radnika angaovano za
prebacivanje prtljaga iz jednog aviona u drugi, a nije beznaajno ni to se na taj nain manje prtljaga izgubi, to
u na kraju krajeva smanjuje trokove eventualne odtete. Deregulacija avio saobraaja koja podrazumeva
oduzimanje svih privilegija tzv. nacionalnim avio kompanijama koja je sprovedena irom sveta stvorila je
prostor za uzlet drugih vidova avio saobraaja kao to su arter avio saobraaj i low-cost avio saobraaj.
Svetska ekonomska kriza koja je pre nakoliko godina postavila drugaije standarde poslovanja kao i kriza
avio saobraaja izazvana avio-teroristikim napadima na Nju Jork i Vaington izazvale su propast izuzetno
velikog broja avio kompanija irom sveta koje su poslovale po tradicionalnom (ne)komercijalnom modelu ali
i procvat low-cost modela poslovanja u avio saobraaju. U svetu su poznate i uveme low-cost avio
kompanije: Wizz Air, Fly Niki, Ryanair, Airberlin, Aegean airlines, Air Vallee, AirBaltic, Easyjet, Fly air plus,
FlyDubai, Germanwings, Norwegian, Pegasus Airlines, Vueling i druge.3

7.
http://www.konkurentnost.mk/StrateskiDokumenti/NAcionalna%20strategija%20za%20ruralen%20turizam.pdf

http://www.rtours.rs/avio-kompanije/low-cost-aviokompanije