PRISTUP PRAVDI

III stub Arhuske konvencije

Definisanjem

treeg

stuba

Arhuske

konvencije

zaokruuje se cjelina uea javnosti u donoenju odluka

nadlenih organa vlasti. Ovim stubom, drave potpisnice
Arhuske konvencije se obavezuju da e u okviru svog
nacionalnog zakonodavstva obezbijediti da svako lice koje
smatra da je njegov zahtjev za pristup informacijama
neopravdano odbijen ili ignorisan imati pravo da trai pravnu
zatitu u postupcima pred nadlenim organima vlasti ili
nekim drugim nezavisnim i nepristrastnim tijelom. Meutim,
pravna zatita ne ograniava se samo kroz pristup pravdi
prilikom podnoenja Zahtjeva za pristup informacijama, ve
se protee kroz pravnu zatitu pred redovnim sudovima ili
drugim nadlenim i nepristrasnim organima u postupcima
koji se odnose za zatitu ivotne sredine. Takvi postupci
moraju biti besplatni ili jeftini, te efikasni.
Govorei u uslovima koje nacionalno zakonodavstvo treba da
definie, Arhuska konvencija detaljno obrauje i pravo uea u postupcima
pristupa pravdi. Prema njoj, pravo na uestvovanje u postupcima imaju
pripadnici zainteresovane javnosti koji imaju dovoljan interes u predmetima
zatite ivotne sredine, te oni koji trpe krenje nekog prava. Dravama
potpisnicama je takoer ostavljeno da sami odrede pojam zainteresovane
javnosti, pa je tako u naem zakonodavstvu ovaj pojam odreen kao

javnost na koju utie ili bi moglo uticati donoenje odluka o izdavanju ili
reviziji i obnavljanju dozvola ili uslova iz dozvola ili koja ima interes u
donoenju takvih odluka, u smislu ove definicije e se smatrati da interes
imaju udruenja i fondacije koja promiviu na zatitu ivotne sredine.
Arhuska konvencija integrisana je u entitetske Zakone o zatiti
ivotne sredine / okolia, koji su detaljno razradili sva tri stuba. Dotiui se
veze izmeu prvog i treeg stuba, pristup pravde po Zahtjevu za pristup
informacijama definisan je u smislu da svako lice koje smatra da njegov
zahtjev za pristup informacijama nije razmatran ili da je neosnovano
odbijen, da na njega nije u potpunosti ili pravilno odgovoreno ima pravo
pokretanja postupaka za zatitu svojih prava. Zakon ne staje na tome, ve
pristup pravde obrauje i sa aspekta drugog stuba - uea javnosti, pa tako
navodi da predstavnici zainteresovane javnosti, zainteresovane strane ili
organa koji su uestvovali u postupcima procjene uticaja projekata na
ivotnu sredinu i postupcima izdavanja ekolokih dozvola mogu koristiti
pravna sredstva protiv donesene odluke. I na kraju, zakon propisuje da
predstavnici zainteresovane javnosti, strane ili organa imaju pravo,
ukoliko se neko ponaa suprotno principima zatite ivotne sredine
pokrenuti postupak pred nadlenim organima, ime ostavlja mogunost
pristupa pravdi i u drugim postupcima.
Pokretanje postupka i koritenje pravnih sredstava u postupcima pred
nadlenim organima ne znai samo da zainteresovane strane ili javnost
imaju pravo da uestvuju u postupcima izdavanja ekolokih dozvola i
procjene uticaja na ivotnu sredinu kao upravnim postupcima prema
odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine / okolia. Ovom odrednicom dat

je mnogo iri pojam koji podrazumijva uestvovanje u graanskim,

krivinim ili nekim drugim postupcimam pred nezavisnim i nepristrasnim
organima u kojima se dokazuje da se neko ponaa suprotno principima
zatite ivotne sredine. Upravo iz tog razloga zakonodavstvo je
obezbijedilo pokretanje postupaka kroz oblast krivinog i
graanskog prava, te mogunosti obraanja nadlenim
inspekcijama i Ombudsmanu BiH.
Krivini zakoni koji se primjenjuju na podruju Bosne i Hercegovine
definisali su poglavlje koje se odnose na krivina djela protiv ivotne
sredine / okolia, poljoprivrede i privrednih dobara. U tim poglavljima
sadrana su krivina djela na osnovu kojih, svaki graanin BiH koji smatra
da se odreeno pravno ili fiziko lice ponaa suprotno principima zatite
ivotne sredine, moe pokrenuti krivini postupak pred nadlenim
tuilatvom (u Republici Srpskoj-Okruno tuilatvo, Republiko tuilatvo,
u Federaciji BiH-Kantonalna tuiteljstva, Federalno tuiteljstvo). Ukoliko
nadleno tuilatvo smatra da postoji osnovana sumnja da je u konkretnom
sluaju poinjeno krivino djelo, isto e narediti sprovoenje istrage, te
preduzeti sve neophodne radnje kako bi sakupio to vie dokaza radi
pokretanja daljenjeg postupka pred nadlenim sudom.
Pravna zatita obezbijeena je i kroz set zakona koji regulitu
graansku oblast, podnoenjem tubi zbog prouzrokovane tete linim
injenjem

nekog

lica

bez

upotrebe

opasne

stvari

ili

zbog

prouzrokovane tete od opasne stvari i vrenja opasne

djelatnosti. Republika Srpka je otila korak dalje, pa je tako
uvela institut Tuba za zatitu kolektivnih interesa koju mogu

podnijeti udruenja, organi, ustanove ili druge organizacije

koje se u sklopu svoje registrovane ili propisom odreene
djelatnosti bave zatitom zakonom utvrenih kolektivnih
interesa i prava graana. Takva tuba se podnosi protiv
fizikog ili pravnog lica koja obavljanjem odreene djelatnosti
ili uopteno radom, postupanjem, pa i proputanjem, tee
povreuje ili ozbiljno ugroava takve kolektivne interese i
prava. Za podnoenje ove tube dovoljno je da interesi koji
se tiu ovjekove okoline i ivotne sredine moraju biti tee
povrijeeni ili ozbiljno ugroeni djelatnou.
I pored postupaka pred nadlenim sudovima, trei stub
Arhuske konvencije obezbijedio je da se prema nacionalnom
zakonodavstvu

svaka

strana

moe

obratiti

nadlenoj

inspekciji za zatitu ivotne sredine / okolia. Prilikom svakog

pisanog obraanja nadlena inspekcija je duna da uzme u
obzir svaku podneenu predstavku, da izvri inspekcijski
nadzor i o utvrenom injeninom stanju i preduzetim
mjerama pisano obavijesti podnosioca predstavle i roku od
30 dana od dana prijema predstavke. Zakon o slobodi
pristupa informacijama je s druge strane, obezbijedio da
svako lice koje nije zadovoljno radom organa u toku
pokrenutog postupka, moe da se obrati Ombudsmanu BiH i
ukae na neefikasnost rada organa vlasti. Ombudsman je u
svakom konkretnom sluaju duan da takvu prijavu uzme u

razmatranje, utvrdi uzroke neefikasnosti rada, te o tome

obavijesti podnosioca.
Praksa Mree Arhus centara u Bosni i Hercegovini je u
toku 2014. godine do sada je pokazala da se fizika lica
obraaju u sluajevima kada je ugroena njihova neposredna
ivotna sredina, te da su u aktivnosti oko konkretnih planova
i

projekata

lokalnim

zajednicima

vie

ukljuene

organizacije civilnog drutva. U toku 2014. godine pokrenuto

je 27 postupaka koji obuhvataju pravo na pristup pravdi.
Ukupno

15

postupaka

voeno

je

pred

inspekcijskim

organima, 7 postupaka je pokrenuto po albi, dok je u 5

sluajeva pokrenut upravi spor. Posebno je zanimljivo
istaknuti da je od 7 postupaka koji su pokrenuti po albi, tri
postupka se vode zbog neodgovaranja na podneeni Zahtjev
na pristup informacijama.
Iz dosadanje steene prakse vidljivo je da se pravo na
pristup pravdi najvie koristi kada je u pitanju ponaanje
suprotno principima zatite ivotne sredine, koji se u konkretnim
sluajevima prijavljuju nadlenoj inspekciji. U manjem broju zastupljeno je
pravo na pristup pravdi kada su u pitanju igonrisanje ili negativni
odgovori

po

podneenim

Zahtjevima

za

pristup

informacijama, te postupci koji se vode protiv akta koji organ

donosi prilikom ukljuivanja javnosti kao to su Rjeenje o
odobravanju Studije uticaja ili Ekoloke dozvole.

Kada je u pitanju zatita i ouvanje ivotne sredine, praksa koja se

stvara primjenom Arhuske konvencije nalazi se na poetku razvoja. Sudstvo,
tuilatvo, nadlene inspekcije ili neki drugi nepristrasan i nezavisan organ,
nemaju dovoljno kvalitetnog iskustva kako bi pravovremeno reagovala na
odluke dravnih organa u oblasti ivotne sredine. Zbog te injenice, postupci
koji se vode u predmetima ivotne sredine znaju trajati i po nekoliko godina,
a praksa koja se stvara jo uvijek nije ujednaena i do kraja primjenjiva. U
tom smislu Mrea Arhus centara u BiH e i u narednom periodu podsticati
javnost da se ona vie zanima za ouvanje i zatitu ivotne sredine u
njihovim lokalnim zajednicama, ime e se stvoriti uslovi da organi vlasti
koji donose odluke u oblasti ivotne sredine ponu donositi odluke koje e
vrednovati osnovno pravo svakog ovjeka da ivi u zdravoj ivotnoj sredini.