Ivan Anti

PODSETNIK ZA DUU

Copyright: 2013. by Ivan Anti

Tekst je registrovan kao autorsko delo u
JAA - Autorska agencija za Srbiju a.d. Beograd
Knjiga je besplatna samo za srpsko jeziko podruje.
Moe se neogranieno umnoavati samo za neformalnu,
nekomercijalnu, neprofitabilnu linu upotrebu,
i pod uslovom da se ne uklanja, dodaje
ili menja bilo koji deo teksta.
www.ivantic.net

Beograd, 2013.

Sadraj:
Uvod..3
Opti poetak, ili odakle smo..5
Ispoljavanje svega kroz sedam faza ili razmera..7
Ispoljavanje svega kroz pet dimenzija..10
ovekovo telo kao ishod ispoljavanja svih razmera i dimenzija..12
Dvostruka priroda boanske emanacije: zaborav kao buenje..13
Organski ivot kao osnova ovekovog tela..14
ovekovo telo kao osnova linosti..17
Celovita linost kao osnova due..18
Organski svet kao scena za dramu linosti..19
Linost kao olienje Boanskog..21
Boansko kao osnova due..22
Prisustvo Boanskog kao svedoenje..24
Mehaniko ispoljavanje neorganskog sveta..26
Ispoljavanje organskog sveta kao podloga za svest..26
Krug stvaranja: neorganski svet, organski svet i ovek..28
O inkarnacijama dua pre organskog ivota na zemlji..30
Podela dua na mlade, razvijene i visoko razvijene..34
Due se pripremaju za ljudski ivot oblikovanjem sveg ostalog ivota..39
Raanje due u telu..41
Poetak zaborava..44
Komunikacija izmeu uma i due..46
Zato je dua uvek dobra..50
Zato neki ljudi nisu dobri..51
Pad due - suprotna taka na krugu boanskog ispoljavanja..65
Neke osobine i problemi mladih dua..70
Neke osobine i problemi srednje razvijenih dua..72
Neke osobine i problemi visoko razvijenih dua..73
Neka zapaanja o mladim, srednje i visoko razvijenim duama..75
Svakodnevni ivot Donosilaca svetlosti..77
Planete uslovljavaju organski svet..78
Dua i karma..82
Dua i nauka..87
Dua i religija..91
Tri vrste rada: fiziki, umni i nameravanje..96
Rad na sebi..101
ovekovo svedoenje o prisustvu Boanskog..102

UVOD

Ve dugo postoji potreba za ovakvim podsetnikom, vodiem koji bi ljudskim

duama bio od pomoi da se podsete ko su, ta su i zato su ovde. Ljudi znaju ko su,
samo su zaboravili. Ima ve puno takvih informacija, ali razbacanih i nesreenih u
raznim delima i uenjima, starim i novim, neka su ideoloki jednostrana, neka se
trude da budu objektivna, ali su nepotpuna, dok veina savremenih knjiga o ovoj
temi samo raspaljuje iluzije i podmee dezinformacije. Ovde emo pokuati da uinimo ono to jo nije uinjeno, da iznesemo kompletnu priu na to objektivniji
nain.
Svakako, to e biti uslovljeno iskustvom autora, mojim linim iskustvom i
zrelou. To ima dobru i lou stranu. Loa strana su ogranienja koja svakako imam.
Dobra je to se o ovome moe samo lino svedoiti na osnovu sopstvenog iskustva.
O ivotu due moe se govoriti samo linim iskustvom koje je dovoljno proieno
tako da je dobilo objektivnu vrednost.
Dobra strana je u mom sluaju jo i to to sam se zadnjih trideset godina trudio da lina ogranienja smanjim i iskustvo uinim dovoljno objektivnim. To sam
pre svega inio praksom zen budistike meditacije, zvanom ikan taza, zatim bezbrojnim vantelesnim iskustvima, u fizikoj ravni, astralu i ravnima iznad astrala
(hyperspace), kao i samim iskustvom umiranja. Dodatnu objektivnost o ivotu dua
donela su mi iskustva susreta sa duama umrlih i svojim duhovnim vodiem. Prirodu
tih iskustava izneo sam u svojoj knjizi Sankhya, prikazu istoimenog uenja koje je
starije od Veda, a koje objektivno prikazuje sve kategorije postojanja u svim dimenzijama. Shema kategorija sankhye se pokazala kao jedina potpuno objektivna i tana
mapa svega to se uopte zbiva, sa kojom se mogu rukovoditi i porediti lina iskustva kako bi dobila objektivnu vrednost. Za bolje razumevanje ovoga to ovde iznosim bie od koristi da se proita i ta knjiga. Takoe sam svoja iskustva usklaivao sa
radom na sebi po uenju G. I. Gurijeva, drevnom znanju sufizma i gnosticizma
koje je on preneo, i dobar deo izlaganja ovde zasnivae se na tim uenjima.
Moda e se nekom poznavaocu budizma, posebno zen budizma, ovde nametnuti pitanje zato uopte govorim o duama kada to nije ba "budistiki". Zaista i
nije, ali izvorno Budino uenje kao i zen budizam koji ga najpraktinije sprovodi, ne
negiraju duu ve ukazuju na iri kontekst od individualne due i njenog iskustva.
Potpuno je laan prikaz budizma koji negira duu i Boansko. Jo je sam Buda detaljno govorio ta se sve zbiva duama i za ivota i nakon smrti, kao i o delovanju
Boanskog. On je samo stavio naglasak na ono to sve to omoguava, na iri kontekst sveg tog zbivanja i na samu praksu buenja, a ne na teorijska objanjenja, koja
su jo u njegovo doba bila pokrivena sa svih moguih strana. Kao prosvetljen, Buda
je dobro znao da sve o emu se govori postaje metafizika, da um sve projektuje kao
privid da je zamiljeno ve tu, da je opis ono opisivano. Stoga nije nikada govorio o
cilju, ve uvek samo o sredstvu za postizanje cilja. Na sve naine je izbegavao da
cilj postane predmet verskog oboavanja pre njegovog istinskog postignua. A to je
upravo ono to neprosvetljeni ljudi uvek rade: kada ne mogu da postignu duhovni
3

cilj sopstvenim naporom i preobraajem, oni od toga naprave religiju u kojoj zamiljaju da je cilj ve ostvaren ili da e biti ostvaren u nekoj imaginarnoj budunosti, ili
da ga je sam Bog doneo. Buda nije pravio religiju, samo je ukazivao na put proienja. On je bio higijeniar patnje. Njegov iri kontekst nam je danas razumljiviji
jer o njemu na svoj nain govori savremena teorija Univerzalnog Polja1 , kvantnog
holograma 2 koji je u osnovi stvarnosti, po kome nema razlike izmeu najvie
Boanske stvarnosti, kosmosa i naeg unutarnjeg iskustva i duevnog ivota. Sve je
to jedno isto zbivanje; svi njegovi procesi se u celosti svode na veliko buenje. Zato
je Buda samo i govorio o probuenju, po kome je budizam i dobio ime. Zato se jednako ispravno moe rei i da ne postoje individualne due, jer u krajnjem pogledu
samo Apsolut postoji i on je transcendentalan, tj. neodrediv - kao i da postoje individualne due koje su opet u sutini sam Apsolut, njegovi svesni subjekti - jer ipak
postoji neko ko spoznaje to transcedentalno. Da zaista nema dua, kao svesnih subjekata, koje nadmauju telo i um, koje su sposobne da shvate nepostojanost i promenljivost svega, onda ne bi moglo biti ni budizma ni probuenja, ni samoga Bude.
Samo se radi o razliitoj dubini uvida, i nainima posmatranja iste stvari.
Sutina probuenja se u zenu svodi na izreku: Spoznaj svoje lice koje si imao
pre svoga roenja. To znai: spoznaj svoju sutinu ili duu koja si bio pre inkarniranja u ovo telo; ono to si u apsolutnom smislu, nezavisno od tela i uma. To je probuenje. Tada postaje jasan ceo proces individualnog iskustva postojanja koji nazivamo duom, i njegovo jedinstvo sa objektivnim postojanjem koje nazivamo Apsolutom ili Boanskim. To je jedan isti proces. Spoznaja njegove istovetnosti je probuenje.
Ali probuenje ne bi bilo to to jeste ako se ne bi razumeo ceo proces buenja, ceo ivot individualne due, zato uopte postoji drama ivota, i kako je ona
dola do probuenja tokom ivota u fizikom telu. Ovde emo se podsetiti na taj
proces, iako je on tako mukotrpan i iluzoran da bismo najradije da ga zaboravimo,
kao komarni san koji smo davno sanjali. Moda emo tako pomoi duama koje jo
sanjaju da se lake probude.

O univerzalnom polju u savremenoj fizici videti knjigu Gregg Braden: Boanska matrica, VBZ,
Zagreb, 2008. kao i Lynne McTaggart: Polje - Potraga za tajnim silama svemira, Teledisk, Zagreb,
2005.
2
O holografskoj paradigmi videti u knjizi Michael Talbot: Holografski svemir, Teledisk, Zagreb,
2006

OPTI POETAK, ILI ODAKLE SMO

U opisu cele stvari moramo poeti od najoptijeg i najapstraktnijeg objanjenja prauzroka, da bismo mogli da razumemo sve detalje ivotne drame koju imaju
due na ovom svetu.
U osnovi sveg postojanja je Apsolut ili Boansko. Ovde emo ga nazivati
Boanski Apsolut. Tako emo izbei teoloku deifikaciju ako bismo ga nazvali samo
Bogom, i teorijsku apstrakciju ako bismo ga nazvali samo Apsolutom.
Boanski Apsolut je nestvoren, bezvremen, bez ikakvih granica, to znai da
je sveobuhvatan i da nita nije mogue izvan njega samoga. Poto je jezik uvek
ogranien i jednostran, o njemu se moe govoriti samo u paradoksima: da je sve iako
nije nita od svega, da je nespoznatljiv iako je u osnovi svake spoznaje, da je nebie
iako je u osnovi bia, da je nita iako omoguava sve. Ukratko, on je transcendentalan za um, ili iznad uma.
Iz Boanskog Apsoluta je nastala emanacija ili ispoljavanje svih univerzuma
koji uopte postoje, odnosno samo postojanje kao takvo.
I to se mora opisati paradoksalnim jezikom. Naime, Boanski Apsolut je sm
kao takav uvek potpun, i zato nita ne moe da se ispolji iz njega, jer nita nije ni
mogue izvan njega. Budui da nita nije mogue izvan njega, ni on sam nije nita 3 toliko je potpun.
Ali potpunost kao takva ne moe da postoji bez svesti o sebi. Nesvesna potpunost nije mogua, kao to ni same potpunosti ne moe biti bez svesti o sebi. Kako
bilo, stari gnostiki i sufijski mitovi kau da je Boansko (valjda samom svojom
potpunou) u jednom bezvremenom trenutku postalo svesno sebe i tim inom se
podelilo na sebe samoga i na ono ega je svesno.
To ega je bilo svesno bilo je opet ono smo, jer nieg drugog nema i ne
moe biti. Ali sam in takvog osveenja je uinio da ono ega je Boansko postalo
svesno izgleda kao neto drugo, kao projekcija. Za svaku svest o neemu potrebna je
projekcija, objektivizacija, kao to je za svaku sliku potrebna podloga, kao to je za
svaki oblik potrebna supstancija ili materijal s kojim je oblikovan. Za objektivnu
svest potrebna je objektivizacija.
Tako je samim inom apsolutne svesti o sebi nastala sva pojavnost ili objektivni univerzum sa svim svojim dimenzijama i razmerama.
Sav objektivni ili pojavni univerzum je samo podloga koja omoguava odraz
Boanske svesti o sebi, kao to je i posledica samoga ina svesti o sebi.
Poznat je i kao nediferencirano Polje 4 svih mogunosti, pradatost ili univerzalno kvantno Polje, Boanski matriks, Kvantni hologram, naziva se Priroda ili prakrti u uenju sankhye.
Ogledavi 5 se u tom Polju svesti Boansko je zapoelo davanje imena i oblika. Tako je Boansko steklo prvu misao o sebi kao "Ja jesam".
3

O tome na svoj nain govore i budistiko uenje o praznini i apofatika teologija, kabalistiko i
sufijsko uenje o najviem Boanstvu.
4
Definicija "polja" u kvantnoj fizici glasi da je to nevidljiva sila koja utie na stvaranje vidljivog
fizikog sveta, da je u tom polju povezano sve to je u fizikom svetu odvojeno.
5
Ogledavi se znai: gledati svoj lik u ogledalu, ali i pogledati deo sebe samoga (bez ogledala),
porediti, razmotriti neto, iskusiti, okuati, odmeriti svoju sposobnost.

Tako je nastalo prvo trojstvo:

1. Svesni subjekt
2. Objekt koga je subjekt svestan
3. Proces opaanja subjekta i objekta
To je u drevnoj batini predstavljeno kao:
1. Boansko kao Otac (u gnostikim predanjima - purua u sankhyi),
2. svekoliko postojanje kao Majka (pleroma u gnosticizmu, priroda ili prakrti
u sankhyi), i
3. objektivna svest o sebi, o postojanju, kao Sin Boiji (u gnosticizmu, u
sankhyi mahat-buddhi, prva kategorija prakrti). 6
Ovo tree sadri u sebi celo ovo prvobitno trojstvo.
Iz ovog treeg nastalo je sve to postoji. 7
Sve to postoji nosi u sebi prirodu prvobitnog dualizma (1 i 2), dijalektiku
suprotnosti, jin i jang, jer je na osnovu prvobitnog dualizma nastalo ovo tree i sve
ostalo iz njega.
Sve to postoji takoe je samo iluzija ili imaginacija Boanskog Apsoluta, jer
nita nije mogue izvan njega samoga. Sve se to dogaa u njemu samome. Otuda
sve to se prividno ispoljava kao postojanje ima dva svojstva:
Prvo: Sve ispoljeno je Boansko po modelu holograma, gde svaki deli jedne
celine (slike) sadri i odraava celinu (celu sliku). Model holograma nam objanjava
kako istovremeno postoji i ispoljeni univerzum, sve stvoreno, i njegovo jedinstvo,
kako je to sve jedno iako izgleda kao mnotvo.
Drugo: Poto nita nije mogue izvan Boanskog, pa je zato Ono smo prazno (sunyata), sve se iz njega ispoljava samo kao iluzija Boanskog ili njegov san o
postojanju. Onaj koji postoji nema potrebe to sebi da konstatuje. Potreba za takvom
konstatacijom javlja se samo kada zaboravi sebe samoga. Zato je sve to je ispoljeno
samo konkretizacija i materijalizacija te iluzije. 8 Zaborav sebe kao Boanskog je
materijalizacija nesvesnog, ili nesvesna materijalizacija. Odnosno, materijalizacija
objektivnog univerzuma je posledica zaborava Boanskog, zaborava sebe, konkretizacija tog zaborava. Ali sama ta konkretizacija i materijalizacija nesvesnosti pomae
svesnost i samospoznaju, tako da to nije kretanje u beskraj.
Slian proces se dogaa i u oveku, jer ovek je mikrokosmos i njegova dua
je olienje Boanskog: kada ovek zaboravi sebe i padne u san, iluziju, onda snovi,
iluzije, postaju jedina stvarnost.

U Kabali je smo Boansko nazvano ain, praznina ili isti Duh; njegova prva refleksija ain sof,
Bezgranino, univerzalno Polje; tree kao izvor ispoljavanja svega je nazvano ain sof aur, bezgranina nestvorena svetlost. Tako je priroda vrhunskog Jednog trostruka. Ain je ogranien sa ain sof, a
ain sof sa ain sof aur. Dalja emanacija Boanskog predstavlja sve vee ograniavanje niih sfera,
sve do grubog materijalnog sveta.
7
Tao Te ing 42: Iz Taoa nastaje Jedno; iz Jednog nastaje dvoje; iz dvoje nastaje troje; to troje
raa sve stvari. Sve stvari nose jin i jang. Kroz sjedinjenje tih vitalnih energija ostvaruju jedinstvo.
8
Drugi nain da se prikae ova ista stvar uinjen je u indijskoj filozofiji metaforom boanske igre,
lile, Bog je plesa a njegova igra je manifestovani svet. Ples nije odvojen ni razliit od plesaa, ples
postoji samo dok plesa plee. Tako ispoljeni svet nije razliit od samog Boga, iako se opaa drugaije. Mi ga vidimo samo kad plee, kao ispoljeni univerzum, dok je u mirovanju, on je sam po sebi
transcendentalan i nespoznatljiv, iako je i dalje on sam kao i uvek. Zato se Bog direktno spoznaje
mirovanjem i transcendencijom ispoljavanja uma. Isto pokuavaju na svoj nain da kau i apofatika i katafatika teologija.

Zato do odgovora na ovaj paradoks - zato je in svesti o sebi izazvao nesvesnu projekciju univerzuma - ovek moe doi samo sopstvenim probuenjem - jer
samo se u ovekovom probuenju Boanski Apsolut ponovo vraa sebi samom.
Otuda svest o sebi kao "Ja Jesam" ima dvostruku prirodu: ona je najvia afirmacija samoga postojanja i ujedno poetak iluzije postojanja.
Sve prave duhovne tradicije stvaranje sveta opisuju kao pad u nie stanje od
Boanskog, kao zapadanje u sve dublje i grublje stanje materijalnosti i nesvesnosti.
Zato se probuenjem ovek uzdie i oslobaa od svih iluzija materijalnosti i
nesvesnosti. 9
Ovo Trojstvo, ili zakon broja tri, pokazuje kako sve nastaje ili smo stvaranje.
Zato svaki daljni proces stvaranja bilo ega ima tri sile: aktivnu, pasivnu i neutralnu.
Prva je tenja da se neto uini, druga je otpor toj tenji, trea je rezultat. To su tri
gune u sankhyi. To je "sveto trojstvo" u ezoterinom hrianstvu.
To bi bio sam proces poetnog stvaranja koji smo ovde opisali.
Taj proces se razvija dalje, ispoljava se u sve to postoji kroz razmere i
dimenzije.

ISPOLJAVANJE SVEGA KROZ SEDAM FAZA ILI RAZMERA

Proces stvaranja dalje prolazi kroz sedam faza ili razmera. To je zakon broja
sedam, koji je poznat u simbolici i mitologiji.
Proces daljnjeg stvaranja odvija se po modelu razbijanja holografskog ogledala u bezbroj sitnih delova, od kojih svaki deli sadri celinu.
U samom inu stvaranja svega objektivnog, koji je Boanski Apsolut iskusio
kao "Ja jesam", ili "postojim", ili "ja sam samo postojanje", izdvojila se samostalna
svest o sebi, svest o samom Boanskom postojanju, i u njoj je dolo do nezaustavljive tenje da se spoznaju svi aspekti Boanskog postojanja u svim moguim oblicima
i pojavama.
Ta samostalna boanska svest o sebi je poznata kao "prvi i najlepi aneo
Gospodnji", svetlost svesti koja obelodanjuje smo Boansko postojanje kao takvo. 10
Neposredno iskustvo takve prvobitne svesti o postojanju je iskustvo jedinstva
sa samim postojanjem.
To iskustvo jedinstva je automatski stvorilo iluziju da je ta svest izvor samog
Boanskog postojanja.
Ta iluzija je u svesti stvorila iluzorni poriv da moe sama da stvara, da je ona
smo Boansko, a ne tek njegova refleksija - Boansko je zapravo uvek iza svesti,
9

Po ovome se budistiko uenje o praznini i probuenju izjednaava sa ostalim uenjima, sa kabalom i ezoterinim hrianstvom, koja ue da je samo Boansko stvarnost, a da je sav ispoljeni svet
posledica pada u nia stanja i pomraenja izvorne svesti - koja se opet samo u oveku moe povratiti.
10
On je u judeo-hrianskoj religiji lano predstavljen u negativnom svetlu kao Lucifer, da bi se
sakrilo pravo znaenje i da bi se Rimska hrianska crkva odvojila od gnostikog mita, koji o svemu
ovome govori. Gnostici su bili pravi rani hriani. Rimske vlasti su ih proterivale kao najvee neprijatelje ali njihovu religiju nisu mogli da unite niti suzbiju. Zato su napravili hriansku crkvu u
Rimu da je ne bi napravili gnostici. Falsifikovali su gnostika jevanelja u Bibliju kakvu danas
imamo, i lairali celu mitologiju da bi se razlikovala od izvorne i prave hrianske vere, i dobila
crkvena dogma kakva i danas postoji.

nikada ne moe biti predmet ni sadraj svesti jer joj prethodi i omoguava je. Ono je
sama svest, a ne svest o neemu.
Tako je po predanju prvi Sin Boiji, nosilac svetlosti svesti i postojanja, sam
stvorio sve ostale svetove. Ali je time postao i neka vrsta otpadnika jer je uobrazio
da je on smo Boansko, iako je bio tek njegova refleksija.
Poto ti novostvoreni svetovi nisu bili plod samog Boanskog, koje nikada
nije ni imalo nameru da stvara nikakve svetove, oni su se iz ove otuene Boanske
svesti sami spontano stvarali u sve grubljem i grubljem obliku kao sve vee iluzije.
Dakle, Bog je tako celovit i potpun da mu je nemogue da stvara bilo kakav svet.
Jer on je, kao apsolutan, ve sve to moe da postoji i nita nije mogue izvan njega.
Ako elite da budete ozbiljni u svojoj veri u Boga, ne bi trebalo da zamiljate da je
Bog stvorio svet. O ispoljenom ili 'stvorenom' svetu moe se jedino govoriti kao o
iluziji (maya). Sad, budui da je Boansko jedina stvarnost, kao sloboda svih mogunosti, i iluzija je stvarna. Zato o njoj i moemo da govorimo. Zato u njoj i ivimo.
Zato je i probuenje od iluzije stvarno. Razreenje ovih paradoksa mogue je jedino
transcendencijom uma, jer jedino je u umu mogua iluzija i oslobaanje od iluzije.
To je praksa o kojoj e kasnije biti rei.
Poznato nam je sedam razmera stvaranja koje emo ovde opisati.
Ipak, poto je i takav univerzum plod Boanske svesti o sebi, on je zadrao
neke bitne osobine Boanskog Apsoluta sve do najnie razmere i najgrublje dimenzije, do materijalnog univerzuma. To su osobine holografskog jedinstva i slobode
svih mogunosti.
Na taj nain je ispoljeni objektivni univerzum, koji je trenutno nastao sa
Boanskom sveu o sebi kao "Ja jesam", postao Polje slobodnog ispoljavanja svih
moguih pojava i dogaaja, sve to je mogue na bilo koji nain da postoji i dogodi
se, to potencijalno ve postoji u univerzalnom Polju (prakrti), sve odjednom, bezvremeno ili izvan vremena. Sve je stvoreno ve u prvom inu refleksije - zato to je
tim inom reflektovan sam Apsolut. Ali potencijalno. Zato nema nieg novog. Sve
to uopte moe da postoji i da se dogodi stvoreno je prvim inom postojanja, ali je
ostalo potencijalno. Subjektivnom posmatrau, koji je ogranien svojim prostorom i
okolnostima, neto to je bilo potencijalno postaje aktuelno, i tako ga vidi kao da je
nastalo neto "novo". "Novo" postoji samo u subjektivnom iskustvu posmatraa,
zbog njegove ograniene take posmatranja. Svestan subjekt iz beskrajnog okeana
mogunosti bira jednu po jednu i tako ih aktuelizuje. Kako on otkriva neto novo
tako mu se javlja iluzija vremena, jer se ne ispoljavaju sve mogunosti odjednom,
neto je "nastalo" pre, a neto kasnije. Ovde treba upamtiti da je svesni subjekat
onaj kljuni inilac koji izvlai mogunosti u postojanje, koji potencijalno pretvara u aktuelno. Na taj nain kreira postojanje.
Zato je ovo univerzum slobodne volje, ili slobodnog ispoljavanja apsolutno
svega to moe da se ispolji.
Zajedno sa ovim, sve je povezano u jedinstvo, ali po modelu razbijenog holograma, gde svaki deli sadri celu sliku. To je mogue upravo zbog bezvremene
sveprisutnosti svega stvorenog.
Razbijanje ogledala holistike celine Boanskog odvijalo se na progresivan
nain kroz sedam faza. Te faze se razvijaju spiralnim kretanjem (razbijanjem Boanskog holograma) i kruenjem od vie razmere ka nioj. Tim putem se i svest postojanja sputa u sve nia stanja. Svaka razmera dobija svoju svest o sebi i ona auto8

matski ponavlja prvobitnu iluziju da je samodovoljna i tako stvara sledeu niu razmeru, u kojoj je svest vie uslovljena.
1. Apsolut kao celina i smo Boansko. On omoguava sam bezvremeni prostor koji omoguava sve drugo. To je isto bivstvo koje prethodi svesti o Sebi.
2. Sve galaksije. One iznad sebe imaju samo sm prostor koji ih sadri. To je
svest o Sebi kao prostoru i kontekstu sveg zbivanja.
3. Sve zvezde. To je konkretizovana svest, u svim oblicima u kojima moe da
postoji. Ispoljava se kao svetlost zvezda.
4. Naa zvezda, Sunce. Tu je svest o ivotu ljudskih dua na Zemlji.
5. Planetarni sistemi oko Sunca. To je svest o svim aspektima zbivanja i
dinamici iskustava ljudskih dua na Zemlji.
6. Zemlja i organski svet na njoj. Tu je svest identifikovana sa fizikim ivotom u individualnom telu, biljnom i ivotinjskom.
7. Mesec kao satelit Zemlje. Tu je svest u stanju sna ili opsednutosti koja je
rezultat potpune identifikacije sa telom.
Ovaj progresivan razvoj smo morali ovako da posmatramo, sa nae take
posmatranja, sa Zemlje, jer ne moemo da ga posmatramo sa neke tue, imaginarne
take. On ovako deluje na nas, i tako moramo da ga posmatramo. On bi bio isti i sa
druge take posmatranja, razlike bi postojale samo u zavisnosti od razmere sa koje
se posmatra.
To su razmere postojanja. Svaka ima svoju logiku i ne mogu se meati. Priroda svakog postojanja se moe razumeti samo u kontekstu razmere kojoj pripada.
Svaka via deluje na niu kao nadmonija, ali svaka nia koristi viu za svoju energiju ili "hranu". Tako se na primer, Mesec hrani svim organskim ivotom na Zemlji i
privlai ivotnu energiju ivih bia. Iako je nii na skali od Zemlje, on svojom gravitacijom privlai sva zbivanja organskog sveta. Kada bi Mesec iznenada stao ili nestao, sav ivot bi na Zemlji stao. Mesec deluje na organski svet kao klatno na satu
koje svojim kretanjem povlai rad satnog mehanizma, organskog ivota. Svakako,
organskim ivotom upravljaju sve planete sunevog sistema, ali Mesec je najuticajniji jer je najblii i jer se njime zavrava spirala razmera u naem smeru. Slino kao
to Zemlja koristi uticaje ostalih planeta sunevog sistema, i sunev sistem je pod
uticajem galaksije itd.
Mesec je veliki elektromagnet koji samim svojim kretanjem indukuje ivotnu
energiju na Zemlji. Ta indukovana ivotna energija je sav organski ivot. Sva nebeska tela su elektromagneti koji samim svojim kretanjem indukuju sav ivot koji postoji u kosmosu.
Kombinacija kosmolokih teorija Elektrinog i Holografskog univerzuma,
kao i Jaeg antropinog principa (SAP) je najtanija stvarnosti.
U svakoj razmeri Boansko se iznova deli i formira kao Boansko te razmere,
opet po holografskom modelu, na manje entitete. Tako postoji Boansko koje vlada
svim galaksijama, zatim svim zvezdama sa svim njihovim planetarnim sistemima,
kao i po jedan Boanski entitet koji vlada svakom planetom na kojoj postoji organski ivot.
Boanska svest se dalje deli na svako svesno bie koje postoji u svim svetovima.
Svakom razmerom vlada odreeni broj zakona koji uslovljavaju tu razmeru.
9

U Apsolutu (1) vlada smo jedan zakon, potpuna neuslovljenost.

U svim galaksijama (2) vladaju tri zakona, ona koja su u samom Apsolutnom
bili jedno, sada su se podelili na tri zasebna zakona.
Svim zvezdama (3) vladaju est zakona: tri koja dobija od vie razmere i tri
koja same stvaraju dejstvom trojstva.
Sunce (4) ima dvanaest zakona: u njemu se sabiraju tri sile koje vladaju svetovima drugog reda, est sila koje vladaju svetovima treeg reda, i tri sile samoga
Sunca.
Planete (5) imaju dvadeset i etiri zakona ili sila koje njima vladaju: zbir
prethodnih (3+6+12) i tri svoja zakona to ukupno daje 24.
Zemljom (6) vlada 48 sila ili zakona: zbir svih prethodnih (3+6+12+24) i tri
svoja zakona koja nastaju usled sile trojstva. 11
Mesecom vlada 96 zakona. 12
Kada bi Mesec imao satelit, on bi imao 192 zakona, i tako dalje.
Na ovaj nain je svaka nia ravan vie uslovljena i gua. Volja Boanskog
Apsoluta neposredno deluje samo na drugu razmeru, trea je ve uslovljena trojstvom, i sve nie su sve vie uslovljene sve veim brojem zakona i sila.
Ovo bi trebalo da nam objasni zato je ivot na Zemlji ovakav kakav je, teak
i uslovljen. Zemlja sa nalazi prilino daleko od Boanskog izvora i neuslovljenosti.

ISPOLJAVANJE SVEGA KROZ PET DIMENZIJA

Celokupno ispoljavanje univerzuma sastoji se od razliitih frekvencija ili vibracija. irenje frekvencija ima svoju univerzalnu zakonitost, koja se u drevnim uenjima koja nam je preneo G. I. Gurijev nazivaju Zakon oktava. Ukratko reeno,
radi se o tome da od poetne do dvostruko vee frekvencije, postoji sedam faza njihovog poveavanja. Taj period udvostruavanja vibracija naziva se oktavom, pri
emu osmi deo predstavlja dvostruko veu prvu frekvenciju i zaetak nove oktave.
Sam proces narastanja se odvija u sedam faza. Zato imamo sedam tonova, sedam
boja u spektru svetlosti, sedam faza u formiranju kristala itd. Zbog holografskog
modela univerzuma, zakonitost broja sedam ogleda se u svim procesima stvaranja,
ne samo u razmerama koje smo opisali.
Ako tu zakonitost predstavimo sa linijom narastajuih vibracija od A do
dvostruko vee B (A--------B), ceo proces e imati dva prelomna trenutka gde se
vibracije usporavaju. Prvi je blie poetku, a drugi blie kraju (A--1-----2-B). Ta dva
trenutka usporavanja imaju tenju da promene smer vibracija, tako da se on nikada
ne razvija na isti nain. Zato nigde u prirodi nema potpuno pravih linija niti ieg
istovetnog. Prvi prelomni trenutak e skrenuti liniju jednom, zatim e drugi trenutak
usporavanja skrenuti liniju po drugi put pre nego to se vibracije udvostrue. Novi
proces udvostruavanja, nova oktava e isto tako jo vie skrenuti liniju rasta vibra-

11

Ovaj opis zakonitosti sedam razmera preuzet je iz dela "Predavanja iz kosmologije" Petar Uspenski, Logos, Beograd, 2007.
12
Primetiemo ovde da razmere ispoljavanja univerzuma u velikoj meri odgovaraju zakonitosti
Fibonaijevog niza, a moda se radi o istoj pojavi. To je matematiki niz primeen u mnogim fizikim, hemijskim i biolokim pojavama. Ime je dobio po italijanskom matematiaru Fibonaiju. Predstavlja niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja u nizu daju vrednost narednog lana niza. Po
tom istom principu je nastala anatomska struktura ljudskog tela.

10

cija i tako nastaje spirala, od spirale DNK do spirale galaksija. Tako se univerzum
ispoljava u mnotvo pojava i oblika koji nikada nisu isti.
Zbog ovih prelomnih trenutaka nijedan proces ostvarenja ne moe da se odvija pravo ka cilju, bez prepreka i dodatnog ulaganja energije. To nam je poznato iz
iskustva kada neto zaponemo, a malo zatim se rad promeni, otea, olenji i skrene u
neto drugo, potrebno je dodatno ulaganje energije da se nastavi u zapoetom smeru
ka cilju. Ako se ne uloi dodatni napor, on e se nastaviti u novom smeru neprimetno, misliemo da radimo na istom cilju dok smo u stvarnosti krenuli drugim putem.
Rad je pod dejstvom prvog prelomnog trenutka spontano krenuo u novom smeru,
dok mi mislimo da i dalje radimo ka istom cilju. Samo s objektivnim posmatranjem
sa strane moe se videti da smo se promenili i radimo neto drugo, a da toga nismo
ni svesni, ili smo svesni ali to sebi opravdavamo i racionalizujemo. Tako se isto razvija irenje neke ideje, od poetnog uenja vremenom postaje iskrivljena dogma i
neto sasvim drugo, ali sledbenici te ideje i dalje misle da se dre njenog prvobitnog
cilja, ubeeni u svoje razloge i opravdanja. I njihova nova tumaenja i insistiranja na
dogmi samo predstavljaju opravdavanje skretanja. Dobar primer ove razlike i nesvesnog skretanja su osnivai velikih religija i ono to su danas njihovi sledbenici. Potpuna suprotnost ili loa imitacija.
Da bi se bilo koji proces ostvarenja uspeno doveo do kraja, mora se biti
svestan ovih dvaju faza usporavanja i skretanja, i u njih se mora uloiti dodatna
energija da se proces odri u istom smeru.
Zbog prelomnih faza ispoljavanja nastaje sva raznovrsnost ispoljenog. Kako
se njihove frekvencije stalno ukrtaju tako nastaju razliite dimenzije ispoljenog
univerzuma. Moemo ih smatrati razliitim gustinama vibracija, ili njihovim razliitim kvalitetima. Njih ima pet, i drevna batina ih je od davnina simbolino predstavljala kao pet elemenata: Zemlja, Voda, Vatra, Vazduh i Eter.
Sve razmere univerzuma se spiralnim ukrtanjem i proimanjem ispoljavaju
kroz ovih pet dimenzija.
1. One najpre postoje kao sama svest. Ona se ispoljava kao prostor u kome se
sve ostale ispoljavaju. To je elemenat Etra. Univerzalno kvantno Polje svih mogunosti.
2. Zatim se svest uobliava u pojmove i apstraktne ideje. To je elemenat Vazduha. Najvia frekvencija ispoljenog univerzuma. Ono ega je svest svesna, apstraktno i nevidljivo kao vazduh, ali primetno i delatno. Svest je ovde uobliena u misao.
3. Ideje se moraju pokrenuti, razvijati, oblikovati i udruiti. Ta pokretaka
volja za razvijanjem odreenih ideja je predstavljena elementom Vatre, koja je vidljiva i delotvorna, ali bez ijednog odreenog oblika. Svesti i misli ovde je pridruena
volja ili energija.
4. Razliiti aspekti ideja se moraju sagledati i kristalisati u jedan konkretan
oblik kao njihov rezultat. Mo izdvajanja jednog oblika iz mnotva koji mu prethode
predstavljena je elementom Vode. Voda je i vidljiva i ima oblik, ali ne svoj, ve ideje koju predstavlja, suda koji je sadri. Svest uobliena u misao sa energijom ovde
dobija svoj prvi konkretni oblik, prototip.
5. Ostvarenje konkretnog oblika je njegova materijalizacija koju predstavlja
elemenat Zemlje.
U procesu ukrtanja frekvencija svih razmera vlada zakon uzronosti, jer on
je spontan i nesvestan, ali samim tim to je spontan i nesvestan, on sadri i zakon
sluajnosti. Dakle, oba zakona postoje uporedo, i zakon uzronosti, i zakon sluajnosti. Zato postoje procesi koji se mogu predvideti matematikom preciznou, pro11

cesi koji se samo delimino mogu predvideti u manjim ili veim okvirima verovatnoe, i procesi koji se uopte ne mogu predvideti. Uzronost postoji zbog same sile
ispoljavanja, a sluajnost zbog same slobode ispoljavanja svega. Oba se zasnivaju na
nesvesnosti samog ispoljavanja. Oba moraju da postoje zajedno. Da je samo uzronosti, nita novo ne bi nastalo, ponavljalo bi se jedno isto, a da je samo sluajnosti
nita se konkretno ne bi oblikovalo niti bi smo ispoljavanje imalo ikakvog smisla.

OVEKOVO TELO KAO ISHOD ISPOLJAVANJA

SVIH RAZMERA I DIMENZIJA
Ispoljavanje svih razmera i dimenzija dovrava se oblikovanjem ljudskog
tela.
Zato je ovekovo telo mikrokosmos. To je mogue zbog holografske prirode
kosmosa, po kojoj svaki deli sadri i odraava celinu.
ovekovo telo, kao ishod stvaranja i celokupnog ispoljavanja, stoga sadri
sve razmere i dimenzije univerzuma. Sve vie dimenzije su u oveku, a ne izvan
njega. To je kljuna stvar koju treba znati kada se razmilja o viim svetovima i
dimenzijama, da se oni ne bi uzalud traili izvan oveka. Kljuna stvar ovekovog
osveenja i probuenja je ta spoznaja da je sve u njemu, a ne izvan njega. ovek je
nesvestan onoliko koliko svoj ishod trai spolja, i koliko je zbog toga zavisan od
spoljanjih uticaja.
Samo u njemu moe da boravi ista svest o sebi (Eter); najvie vibracije zbivanja kao ideje i misli (Vazduh); volja i sposobnost da se ideje razmenjuju i preobraavaju (Vatra); sposobnost da se oseti priroda razliitih ideja i stanja, da bi se odabrala i oblikovala ona prava, koja predstavlja njihov ishod (Voda); sposobnost da se
one materijalizuju, odnosno da im se d konkretan oblik (Zemlja).
Otuda samo u ovekovom telu univerzum moe da sprovodi svest (Etar), da
misli o sebi (Vazduh), da izraava volju za delovanjem i ostvarenjem ideja (Vatra),
da osea kako treba da radi (Voda) i da to konkretno ostvari (Zemlja). 13
Taj proces ostvarenja se ispoljava kroz razmere i one su takoe smetene u
ovekovom telu. To su modusi bivstvovanja koji su poznati kao sedam centara, ili
sedam nivoa svesti, ili sedam akri. To su svi naini postojanja u kojima ovek
moe da postoji, od najnieg ulnog i materijalnog, do najvieg Boanskog.
Zbog spiralne prirode emanacije, koje nastaju zbog onih dvaju prelomnih
faza, svaki nain postojanja je manje ili vie modifikovan od izvornog, Boanskog.
Tako je onaj najvii najmanje modifikovan i najblii svesti o sebi, a onaj najnii je
najdalji od svesti i najvie uslovljen. Otuda najniu akru predstavlja Mesec, kao i u
ispoljavanju razmera.
Kada se dovrilo ovakvo ispoljavanje univerzuma po principima holograma i
slobodne volje svih mogunosti, ono se zaokruilo i dovrilo u individualnoj svesti o
sebi, u konanom odrazu Boanske svesti o sebi, u oveku kao ovekova svest "Ja
jesam". Otuda je ovek mikrokosmos, odnosno dovretak oblikovanja kosmosa,
ovek je hologram u kome se ogleda smisao svih dimenzija i razmera. Otuda je sav
univerzum u oveku, a ne izvan njega. Otuda ovek sav univerzum spoznaje u sebi,
13

Ovo je formula boanskog stvaranja o kojoj govori Kabala kao o tetragramatonu, imenu boijem,
JHVH. Najvea tajna Kabale jeste istina da je tetragramaton u oveku, da je ovek tetragramaton proces putem kojeg Bog stvara. Ona vam je ovde otkrivena. U judeo-hrianskim religijama ona je
skrivena priom o vanjskom Bogu.

12

radom na sebi i sopstvenom transformacijom da postane ist svesni subjekt objektivnog postojanja. Koliko usavrava i osveava sebe, toliko i spoljni svet. Zato je
svaka ovekova spoznaja i transformacija spoljnjeg sveta bez sopstvenog osveenja
i transformacije, pogubna i destruktivna.
Sve ovo govore i sva istinita predanja kada ue da je ovek stvoren na kraju
stvaranja, da je ovek stvoren savren, kao kruna Boanskog stvaranja, kao i da je
stvoren po liku Boijem.

DVOSTRUKA PRIRODA BOANSKE EMANACIJE:

ZABORAV KAO BUENJE
Da bi se razumelo da je univerzum u oveku kao to je i zvan njega, pored
modela holograma treba razumeti i dvostruku prirodu emanacije Boanskog Apsoluta u ispoljeni univerzum.
Prva nam govori da je ispoljavanje univerzuma sve vei pad u zaborav sebe i
nesvesnost, a druga da je samim tim ona i proces buenja ili osveenja sebe. To su
dva ista procesa koja prividno izgledaju suprotna. Na prividu ove suprotnosti poiva
sav ispoljeni svet.
Kako se razmere sputaju u sve nii modus bivstvovanja, u sve niu i grublju
dimenziju, tako se i prvobitna svest sve vie krivi u iluziju.
Zapravo, celokupno ispoljavanje kroz razmere i dimenzije nije nita drugo do
zapadanje Boanske svesti u sve veu uslovljenost, u sve vei zaborav sebe. Taj
zaborav sebe se sve vie materijalizuje kao neto spolja, kao neto razliito od
Boanskog, kao to smo ve rekli. Samoj Boanskoj svesti o sebi nije potrebna
nikakva materijalizacija niti ispoljavanje, ona je ve ono to jeste, sama stvarnost, ili
stvarnost sama po sebi. Zato svaki ispoljeni svet moe da postoji samo kao iluzija ili
nesvesnost. Zato in materijalizacije uopte i postoji kao in odraavanja nesvesnosti
i zaborava, kao in podseanja na zaborav, materijalizacija zaborava koja samom
svojom objektivizacijom konkretno podsea na sam in zaborava i tako vodi u
buenje. Tako je sav ispoljeni univerzum samo odraz zaborava ili nesvesnosti koji je
ujedno samim tim i in buenja. U istoj svesti o sebi, svet kao objektivna datost
nestaje. To zna svako ko se probudio u istoj svesti o sebi.
Nesvesna iluzija kao objektivizacija sveta ne dovrava se nikada spolja,
nego uvek u oveku, kao njegovo buenje. Ona se makrokosmiki ispoljava kao
sav stvoreni svet, a mikrokosmiki kao ovekova nesvesnost. ovek je i stvoren da
bi se u njemu dogodilo buenje, da bi se dovrila iluzija otuenog postojanja, iluzija da postoji neto izvan Boanskog Apsoluta.
Oba ova ina, zapadanje u zaborav kao ispoljavanje univerzuma, i buenje
zbog samog tog ispoljavanja, pokazuju se kao Boansko postojanje.
Otuda samo postojanje uopte i postoji, kao Boanski Apsolut, a nitavilo ne
postoji.
Otuda se priroda Boanskog otkriva samo ovde i sada.
Priroda svesti o sebi se takoe otkriva samo ovde i sada.
Otuda svest o sebi nije razliita od samog postojanja ovde i sada.
Otuda priroda svesti o sebi sadri najviu svest, iskustvo i razumevanje o postojanju, jer nije razliita od samog postojanja.
Otuda se u stvarnosti nita nije ispoljilo iz Boanskog Apsoluta, on je sve
vreme on sam, ovde i sada, jer nita drugo i ne moe da bude. Zato kaemo da kada
13

se sve to prividno ispoljavanje dovri u oblije ovekovo, onda je sav spoljni univerzum zapravo u njemu. To je drugi nain da se kae da je ovek mikrokosmos. Iz
istog razloga se govori o praznini (sunyata) kao sutini svega ispoljenog, o utrnuu
iluzije (nirvana) kao probuenju. To je samo drugi nain da se kae da nita nije
ispoljeno i da samo Boanski Apsolut jeste. Ali kae se da je on prazan, jer ako ga
ikako imenujemo i objektivizujemo, onda gubimo smo njegovo prisustvo ovde i
sada, kao svest o sebi, i projektujemo ga kao neku iluziju. Nitavnost Apsoluta se
odnosi na ponitavanje njegovih imena i oblija, a ne na njega samoga, jer na njega
se ne moe nita odnositi. Iz istog razloga se Boansko nikako drugaije i ne moe
spoznati nego kao svest o sebi, u oveku, kao ishodu svega ispoljenog. Zato je za
njegovu najviu i konanu spoznaju i ostvarenje potrebno samo utrnue, smirenje
svih oblikovanja i projekcija.
ORGANSKI IVOT KAO OSNOVA OVEKOVOG TELA
Ako je ovekovo telo stvoreno na kraju stvaranja, kao kruna ili ishod svih
dotadanjih procesa emanacije, ono nije stvoreno trenutno. Ono je rezultat dugotrajnog oblikovanja univerzuma u sve finije, savrenije i smislenije oblike.
Sam organski svet i ivot nastao je kao prelaz od prostog oblikovanja i ispoljavanja razmera kroz dimenzije, ka njihovom osmiljavanju, ka osveenju u svakom pojedinanom obliku i nainu bivstvovanja.
Ako ceo proces ispoljavanja predstavimo kao ogledanje svesti o sebi, onda
organski svet i ivot predstavlja glaanje ogledala u kome se moe ogledati onaj koji
jeste, sama svest o sebi.
Neorganski svet se ispoljava po matematikim zakonitostima razmera i
dimenzija. Otuda je sva njegova raznovrsnost sainjena od broja kombinacija atoma
i molekula, ukrtanja njihovih frekvencija. Ona je kao gruba povrina u kojoj nije
mogue ogledanje. Organski svet i ivot predstavlja oblikovanje vieg reda, svoenje na univerzalno znaenje ka smislu postojanja. To svoenje je kao glaanje povrine koja treba da postane dovoljno kristalisana u univerzalnom znaenju da moe
da ogleda ono to postoji.
Organski svet nije mogu na viim razmerama od one na kojoj postoji Zemlja. Niti na najnioj, na kojoj je Mesec. Potpuno razvijen organski ivot je uvek
mogu samo kao tanak sloj na povrinama planeta koje imaju svoje satelite. To je
otuda jer moraju da postoje druga nebeska tela u blizini koja e svojom magnetnom
indukcijom pokrenuti sloenost oblikovanja elemenata u vii red od onoga koji se
spontano odvija ispoljavanjem razmera i dimenzija, u organski red.
To se isto dogaa u samoj emanaciji Boanskog u sedam faza ili razmera, to
moemo videti u primeru poveavanja frekvencija od A, do dvostruke vrednosti, B,
gde se javljaju dva fazna prelaza, jedan pri poetku i drugi pri kraju procesa (A--1----2-B). Tako je prvi fazni prelaz nastao odmah nakon javljanja svesti o sebi u
Boanskom Apsolutu (A), i on se ispoljio kao neorganski svet, a drugi fazni prelaz
je nastao pri kraju procesa ispoljavanja razmera, kao organski svet na Zemlji, u pretposlednjoj fazi, pre Meseca (B).
Proces usavravanja iskustava bivstvovanja u organskom svetu ispoljavao se
stvaranjem organskih oblika ivota sa razliitim ulnim i delatnim organima. To su
razliite sposobnosti percepcije i delovanja. Sva iva bia se jednostavno dele prema
broju ulnih i delatnih organa koja poseduju. Od najprostijih mikroorganizama sa
jednim ulom, preko mnotva bia sa razliitim kombinacijama, do jedinog bia sa
14

svih jedanaest organa, a to je ovek. Jedanaest organa percepcije i delovanja su: pet
ulnih - sluh, vid, dodir, okus i njuh, i pet delatnih organa - jezik, noge, ruke, organi
izluivanja i polni organi. Jedanaesti organ je razum, um, organ miljenja, on saima
i osmiljava percepcije i delatnosti ostalih organa. Zato je on smeten u mozgu odakle rukovodi celim telom.
Ve je po rodoslovu organizama na zemlji oigledna veza izmeu sposobnosti kretanja i ulnog opaanja, i inteligencije. Od jednoelijskih organizama, biljaka i
ivotinja, preko podele ivotinjskog sveta na zglavkare, mekuce, bodljokoce i
kimenjake, sve do sisara, moemo jasno uoiti da broj ulnih i delatnih organa, koji
omoguuju bolje kretanje i opaanje, i samim tim vee uee u zbivanju, omoguava srazmerno veu inteligenciju.
Uporedo sa pojavom organskog sveta na fizikom planu, na Zemlji, odnosno
elementu zemlje, priroda je i na viim dimenzijama oblikovala entitete sa sposobnostima percepcije i delovanja. To se dogodilo zato jer je priroda u svim svojim
dimenzijama jedno veliko informaciono polje u kome svako zbivanje koje se ponavlja formira morfogenetsko polje 14 i postaje entitet sam za sebe. Sve se oblikuje zbivanjem. Na fizikom planu to se moe videti u tome da se elementi i estice privlaenjem i zajednikim delovanjem udruuju u novu, iru celinu, simbiozu nekog tela,
neku planetu, ili samu galaksiju. Na planovima viim od fizikog sveta, u astralu, to
se isto dogaa sa energijom utisaka i emocija, koje takoe imaju svoje frekvencije.
Otuda je astral pun entiteta koji ive od uzimanja energije, posebno one koja nastaje
emocionalnim reakcijama.
Ukratko, paralelno sa oblikovanjem organskih ivih bia, na fizikom planu,
priroda je oblikovala neorganska bia, samostalne entitete na viim planovima,
ponajvie na astralu (element Voda), koji je odmah iznad fizikog plana i elementa
Zemlje. Oni su poznati u predanjima kao elementali prirode, neorganska bia, duhovi i demoni. Veinom su to za oveka neutralni entiteti koji uestvuju u radu prirode
na svojim dimenzijama, ali postoje i opasna bia koja se hrane energijom koju stvaraju organska bia, posebno ovek u kome je koncentrisana najjaa energija.
Cela priroda je veliko informaciono polje koje se zbog samog prisustva svesti
pretvara u materijalne oblike. Misao ili ime je u elementu Vazduha sinteza raznih
oblika neposrednih ulnih utisaka na fizikom planu, elementu Zemlje, ili onih koji
su ranije oblikovani informativnim dejstvom starijeg morfogenetskog polja. Nijedna
misao nije nova, ona je samo suptilnije ogledanje fizikog iskustva na viim planovima sa kojima je kao medijum povezan um ili mozak. Dakle, ime i oblik, predmet i
subjekt koji ga ustanovljava nisu razliiti, oni su vidovi jedne iste prirode, ali na razliitim dimenzijama i razmerama. Oblik je grublji ili materijalniji, a ime ili misao
vii, finiji vid istog zbivanja. Ono to je ideja u elementu Vazduha, to je fiziki oblik
u elementu Zemlje. Kao suptilnija verzija grubog oblika, misao je informacija o grubom obliku. Kada vidimo neku stvar, u nama se odmah javlja misao da je to ta stvar.
U nama je stvar postala ideja. Takoe se dogaa i obrnut proces: kroz nas ideje

14

O morfogenezi i morfogenetskim poljima videti u delima Ruperta eldrejka (Rupert Sheldrake).

Ukratko taj pojam oznaava nastanak oblika u prirodi, obrazac po kome se formira svaki oblik
nekog ivog bia. U genima nema zadatih informacija o obliku, koja e elija da postane elija ruke,
a koja glave. O tome odluuje polje izvan organizma, suptilno telo, a ne fiziko, koje postoji kao
kalup po kome se fiziko telo oblikuje. Takoe postoje polja dogaaja i ponaanja neke zajednice.
Ono to se ponavlja postaje suptilan obrazac na viim planovima i on povratno utie na ponaanje i
oblikovanje fizikih aktivnosti. To povratno delovanje formiranog polja na fiziki plan naziva se
morfika rezonanca.

15

postaju stvari, ostvaruju se. ovekovo bie pretvara ideje u ostvarene oblike, a
ostvarene oblike vraa u svet ideja i daje im smisao.
U svojim niim dimenzijama priroda se ispoljava kao grub oblik, u neto
viim kao energija, a u najviim i najsuptilnijim dimenzijama priroda je samo vibracija ili informacija. Skup informacija o zbivanju prirode sainjava um u oveku.
Mozak je samo dovoljno fin organ koji moe da primi frekvencije misli i da ih odraava, da ih ponavlja i kombinuje. Misli nisu u mozgu, ve su informativni odraz
polja nekog iskustva. Kada vidimo neki grubi objekt, automatski se u nama javlja
suptilna vibracija, misao o tom objektu. Sve je to ista priroda: objekat u grubom
obliku je misao o njemu u finom informativnom obliku. To je ista pojava u dva stanja, kao oblik i kao misao. Samo iluzija vremena i prostora razdvaja i razlikuje ideju
od oblika.
Mentalnom i ulnom percepcijom mi profinjujemo grube objekte u informacije o objektima. Na taj nain ih vraamo u vie izvorno stanje, jer pre nego to su
nastali kao grubi objekti, oni su u viim dimenzijama postojali kao informacije ili
ideje. Tek kasnije su se materijalizovali kao grubi objekti. Na taj nain mi ih percepcijom vraamo u vie, izvorno stanje. Umnom spoznajom i razumom mi zaokruujemo proces organskog stvaranja i materijalizacije. Proces stvaranja je zato uvek
nepotpun bez prisustva svesnog subjekta. Sve ispoljeno nalazi svoj ishod u svesnom subjektu.
Skupljanje tih najfinijih vibracija se dogaa pod privlanim dejstvom svesti u
oveku, njegove due. Smo prisustvo ljudske due u telu navodi prirodu da oblikuje sav organski ivot, i da se informie tj. osmiljava i ustanovljava u tom telu i
kroz njega sve to omoguava ivot i kulturu ivljenja. To osmiljavanje vidimo
kao ljudsku civilizaciju i tehniku.
Boanski Duh ili Apsolut projektuje sve svoje mogunosti u materiju, u konkretan oblik, iz sveta ideja u svet konkretnog ostvarenja. Percepcija tih oblika, koja
se odvija u svim ivim biima, a najkompletnije u oveku, vraa oblik u svet ideja,
zatvara krug, ini celovitim Boansko prisustvo. Percepcijom objekata i zbivanja
mi ih osmiljavamo, odnosno pretvaramo u ideje i time im dajemo smisao. Percepcijom vraamo ispoljeni svet u svet ideja. Tako proces stvaranja ili zbivanja inimo
kompletnim.
Ono to Boansko radi na krupnom ili makrokosmikom planu, ovek svojom percepcijom dovrava na mikrokosmikom planu. Tako ovek svojim osveenjem dovrava rad Boanskog. To je rad na transsupstancijalizaciji ili oboenju (gr:
teosis, lat: deificatio) materije ili prirode.
ovekovo bie je transduktor 15 koji konvertuje Boansku energiju iz niih u
vie oblike, u svest i smisao o sebi samome. Ta konverzija se odvija kroz akre.
Sva svesna bia koja imaju percepciju, i biljke i ivotinje, uestvuju u tom
radu, ne samo ovek, ali u oveku se ona kompletira i direktno vraa Boanskom.
Svest koja se tako vraa Boanskom obogaena je iskustvima svih vrsta. To oboga15

Transduktor je ureaj koji pretvara jednu vrstu energije u drugu. Konverzija moe da bude u / iz
elektrine, mehanike, elektromagnetne (ukljuujui i svetlosnu), hemijske, zvune ili nekog drugog oblika energije. Dok termin transduktor obino podrazumeva upotrebu sa znaenjem senzor/detektor, svaki ureaj koji konvertuje energiju moe se smatrati transduktorom.

16

ivanje iskustva bivstvovanja kroz sve ive vrste je na izvestan nain aktuelizacija
svesti o sebi Boanskog Apsoluta.
OVEKOVO TELO KAO OSNOVA LINOSTI
Biljne i ivotinjske vrste jednostavno sakupljaju utiske ili iskustava sloenosti
svih aspekata organskog bivstvovanja na nivou prostog kretanja i opstanka. To
sakupljanje svesti elementarnog bivstvovanja se prenosi sa jednostavnijih ivih oblika na sve sloenije oblike. Kada dosegne odreenu "kritinu masu" sloenosti iskustava, postaje podobno da pree u ljudski oblik, u oblik ljudskog tela.
Sakupljanje iskustava bivstvovanja ispod ljudskog tela je partikularno i linearno. To je bilo sakupljanje svih moguih utisaka u obliku minerala, mikroorganizama, biljaka, riba, reptila, sisara. Ono se pre svega zasnivalo na prostom oblikovanju i nainima opstanka.
Informativni entitet s kojim se ustanovljava postojanje (iskustvo) u najgrubljem obliku jeste onaj u obliku minerala. Tu je poetak evolucije elementarne percepcije u fizikom svetu. Tu se iskuava sama kombinacija sastavnih elemenata i njihova svojstva u razliitim kombinacijama. Pre njega ona je postojala kao entitet u
neorganskom podruju, kao neorgansko bie ili elemental prirode. Svaki informativni entitet mora da pree iz neorganskog u organsko podruje zato to je samo u
organskom podruju, zbog trodimenzionalnosti, mogua potpuna konkretizacija
sveg iskustva bivstvovanja iz svih njegovih dimenzija - u vidu uma. U trodimenzionalnom fizikom svetu percepcija dalje, iz jedne inkarnacije u drugu, evoluira kao
jednoelijski organizam, pa zatim vieelijski u razliitim oblicima, najpre u delimino nepokretnim (biljke), a zatim i vie pokretnim (ivotinje), i to evolutivnim
redom koji odreuje sposobnost kretanja kao jedinog naina prikupljanja utisaka
(samskara) o bivstvovanju i razvoja inteligencije. Kao zglavkar, insekt, mekuac,
riba, vodozemac, ptica, sisar - dok se utisci koji se mogu sakupiti prostim kretanjem
i brigom za opstanak ne kompletiraju, tako da se proces fizike individuacije formira
kao bie koje je najkompletnije snabdeveno svim ulnim i delatnim organima, u toj
meri da moe da koristi alate i orua, a to je ovek.
Sutina razvoja procesa fizike individuacije i percepcije jeste da doe do
ljudskog oblika.
Ali ni tada nije zavren proces fizike individuacije.
Kada sazri u najviem ivotinjskom obliku, on se inkarnira kao najprimitivniji ljudski oblik - i tek tada za njega zapoinje zakon karme. To su najee ljudi iz
"primitivnih zajednica" sa snano izraenom plemenskom, nacionalnom i verskom
pripadnou. To pokazuje i totem plemenske zajednice koji predstavlja ivotinju od
koje su, po predanju, njeni lanovi potekli, kao i verovanje da se due umrlih sele u
ivotinje, odnosno inkarniraju kao one. I van takvih zajednica, primitivan ljudski
oblik se moe prepoznati po fizionomiji i optem nainu ivota koji je usmeren ka
fizikom opstanku kroz teak rad, i po tuposti kada je u pitanju svest i duhovnost.
Takoe i po uroenoj fizikoj i mentalnoj zaostalosti (npr. mongoloidnost). Vezanost primitivnog oveka za utiske (samskare) ogleda se u uslovljenosti njegovog
instinktivnog i nagonskog ponaanja, a naroito u navikama (u mislima, reima i
delima), u njihovoj mehaninosti, kao i vezanosti za tradiciju.
Tek kada dospe do ljudskog tela proces fizike individuacije postaje podoban
da bude mesto prisustva ljudske due - u onoj meri u kojoj dozvoljava prisustvo
17

Boanske svesti - jer jedino Boansko koje sve omoguava daje sutinu ljudskoj
dui. Boansko je ovekova sutina. ovekova dua ima poreklo od Boanskog, a ne
od prirode. ovek ima ljudsku duu samo onoliko koliko prima, kroz sebe proputa i
aktuelizuje Boansko koji sve omoguava. Pre toga postoji samo informativni entitet
kao princip individuacije prirode u ivotinjskim oblicima, ali i mnogim ljudskim
koji su nezreli.
Od trenutka postajanja ljudskim oblikom iskustvo bivstvovanja dobija iskru
Boanskog duha, odnosno u tom telu poinje reinkarnacija ljudskih dua kao
celovitih olienja Boanskog sa jedinim ciljem da se iskustvo bivstvovanja potpuno
iskua u svim aspektima, osvesti i kao takvo vrati Boanskom. Budui da je ovek
mikrokosmos, to vraanje se konkretno dogaa u oveku, kao njegovo vraanje
sebi, Sopstvu, istoj svesti osloboene objekata i sadraja, svake iluzije individualnosti. To je u ljudskom iskustvu samospoznaja kao Bogospoznaja.
Budui da nita nije izvan Boanskog Apsoluta, ono bie koje spozna sebe u
apsolutnom smislu, ostvaruje spoznaju Boanskog u sebi.
CELOVITA LINOST KAO OSNOVA DUE
Kada proces individuacije organske percepcije evoluira kroz ivotinjske oblike, on ima samo svest o objektima, a ne i o sebi. Zato ivotinje ne mogu sebe da
menjaju (nemaju Ego) niti da koriguju svoje ponaanje, one nemaju izbora i uvek
slede ono na ta ih okolnosti i instinkti navode.
Kada evoluira kroz ljudska oblija, proces individuacije i percepcije ima dvostruku svesnost, o objektima i o sebi, i sva ljudska evolucija se svodi na preobraavanje i usavravanje subjekta kroz diferencijaciju objekata.
Ljudski oblik je prelaz od ivotinjskog ka Boanskom, tj. duhovnom. Zato
postoje i nezreli ljudi koji imaju veu vezanost za telo, objekte i sadraje njihovih
zbivanja, kao i zreli koji pokazuju veu nezavisnost od tela, psihiku objektivnost i
individualnost.
Kada zavrava svoju evoluciju kroz ljudsko oblije, proces individuacije
potpuno transcendira svet objekata i ostvaruje trostruku svesnost: o objektima, o
subjektu koji je svestan objekata, i o Boanskom Apsolutu koji omoguava i subjekta i objektivni svet.
Konano formiranje linosti kao olienje Boanskog sastoji se u uvidu da
nema niega osim Boanskog, i u potpunoj predaji Boanskom.
Stoga i formiranje i sutina autentine linosti ovekove nije od ovoga sveta.
Od ovoga sveta moe biti samo mnotvo Ja koji dele i uslovljavaju linost ovekovu. Autentina linost ovekova moe biti samo olienje onoga to nadilazi telo i
organski svet uopte, otvaranje ovekovo ka beskonanosti Boanskog daje celovitost njegovoj linosti.

18

ORGANSKI SVET KAO SCENA ZA DRAMU LINOSTI

U ljudskom telu se iskustvo bivstvovanja organskog ivota objedinjuje i
osmiljava u celovitom smislu, na viem nivou od prostog kretanja i preivljavanja:
tu postaje drama ivota, iskuavanje svih moguih dogaaja i doivljaja koji oblikuju celovitu linost. Tek kao linost iskustvo bivstvovanja moe biti vraeno Boanskom radi njegovog ocelovljenja. ovek je taj koji spaja razbijeni hologram Boanske matrice i vraa mu lik Boanskog po kome je i sam stvoren, kao njegovo olienje. Celovita linost je olienje Boanskog. 16
Zato, dakle, organski svet postoji da bi silaskom dua u njega, u fiziko telo,
poela drama ivota. Sam organski ivot je dovoljan sebi sa opstankom vrsta. Via
dimenzija ivota nastaje dramom ivota koju iskuavaju ljudske due u telima. Svi
zapleti, komedije i tragedije koje egzistencija moe da prui jednom fizikom telu u
svim situacijama zahtevaju i, zapravo, prisiljavaju na razumevanje smisla egzistencije. Taj napor ka razumevanju smisla formira linost ovekovu. On uzdie oveka
iznad same uzronosti prirodnog opstanka. Tako se unosi svest u organski ivot:
kroz razumevanje drame ivota u linosti ovekovoj, u njegovoj spoznaji smisla ivljenja koji se moe spoznati samo nakon dovoljno bogatog ivotnog iskustva. Linost ovekova u organskom svetu je kao mala replika Boanskog u odnosu na samo
postojanje.
Svest u organskom svetu sakuplja utiske na etiri nivoa zbivanja:
1. Kroz kombinacije samih elemenata, spontano ili pod spoljnim uticajima; to
je svet minerala.
2. Kroz simbiozu elemenata u ivi oblik i kretanje koje se ograniava na prilagoavanje organizma okolini i opstanku samim oblikovanjem; to je svet biljaka.
3. Kroz slobodno kretanje i oblikovanje organizma u prostoru i snalaenje za
opstanak; to je svet ivotinja.
4. Kroz slobodno kretanje koje nadilazi pitanje samog opstanka i iskuava
sve druge sadraje, sva mogua dela i nedela, dramu ivota koja objedinjuje sva
ostala iskustva, koja ne ukljuuju samo telo, ve um i oseanja. To je svet ljudi.
16

O Bogu kao linosti govori i hriansko uenje, ali je danas u toj meri deformisano i obesmiljeno
da ne govori zapravo nita. Hriansko uenje o Bogu kao linosti zapravo negira Boga kao linosti
u oveku, i smeta ga u teoloko Sveto Trojstvo, kau da Bog nije vena monada, samodovoljno i
transcendentno Jedno neoplatonizma, ve koinonia ili zajednica Tri Linosti, savene i jednake. Ali
to je opet imaginarna i apstraktna teoloka predstava o kojoj se vekovima razglaba samo da se ne bi
uvidelo da je pria ili dogaaj o Bogu koji se kao linost otelovljuje u svoga sina, zapravo ukazivanje da se Bog kao linost otelovljuje u svakog oveka sa ljudskom duom koji postane celovita linost, da svaka celovita linost ne moe da bude nita drugo do ivo olienje Boga. Svaka necelovita
linost je samo individualni ovek, podeljen sa mnotvom Ja. Svaka celovita linost je olienje
Boga. Zato i jeste celovita. Smo ono Boansko u njoj daje joj celovitost. Nije to samo Hrist. On je
samo uzor i uitelj te celovitosti jer je zapravo i rekao: "Svi ste vi sinovi Boiji". (Jovan 10.34;
Matej, 5.45; Jovan 1.12; Rimljanima 8.14; Galatima 3.26)
Ovde koristim izraz linost u drugaijem znaenju nego to je uobiajeno. Naime, uobiajeno je da se taj pojam izvodi iz grkog pojma persona, koji predstavlja masku koju neko stavlja na
sebe da bi glumio neku ulogu. Na taj nain predstavlja lano Ja. Ovde linost izvodim iz asocijacije
sa naim pojmom olienje, tako da se o linosti ovde govori kao o olienju neeg vieg, kada ovek
postane olienje Duha i kada ima jedno, pravo Ja u sebi, kada je svestan sebe u apsolutnom smislu,
onda je on olienje te autentine svesti o sebi i pokazuje svoju pravu, kompletnu linost, svoje pravo lice, a ne masku ili personu. U daljnjem tekstu e biti jasno da se takva kompletna linost postaje
tek radom na sebi i transcendentalnim iskustvima koja lana podeljena linost ne moe da ima.
Kada ovde govorimo o 'linosti', uvek mislimo na takvu celovitu linost, a kada govorimo o 'Ja',
uvek mislimo na podeljeno Ja.

19

Dok je organska reprodukcija vrhunac ivotinjskog oblika postojanja, tj. percepcije Boanskog, vrhunac ljudskog postojanja nadilazi prostu reprodukciju, ovek
iskuava dramu svih moguih iskustava, svojih i tuih, dogaaja i odnosa, i uzdie
se ka smislu svekolikog postojanja. U tu svrhu, od svih bia, jedino ovek koristi
imaginaciju. Ona je potrebna radi obogaivanja sadraja drame ivotnih iskustava.
Imaginacija je prisustvo viih dimenzija (vazduh, vatra, voda) u najnioj, fizikoj
realnosti (zemlja). Imaginacija je sposobnost saimanja vremena i prostora (svojstvo
viih dimenzija) radi osmiljavanja smisla zbivanja svih mogunosti postojanja u
vremenu i prostoru. U imaginaciji preispitujemo prolo i zamiljamo budue da bismo kreativno oblikovali i menjali sadanje.
Kako se razvijalo prisustvo imaginacije u fizikom ivotu ovekovom? Od
najstarijih vremena imaginacija je imala vodeu ulogu u ljudskom postojanju.17 Najpre se vekovima kraj ognjita negovala imaginacija prianjem pria o precima i
bogovima, saetim u arhetipove i bajke. Oblikovanje pozorine scene uzdiglo je priu u ivo iskustvo i plastini doivljaj, lini i kolektivni. U antikim dramama osmiljavala su se sva zbivanja ljudske i boanske egzistencije na organizovan i kreativan
nain - kako bi se vratila Boanskom. Otuda je izvoenje drame u arhainim vremenima bilo sveti, religijski in. Tada je imaginacija bila jedno sa ivotom. Danas se
ona degradira na simulakrume i simulacije. 18 Najoptija upotreba imaginacije dogaa se u ureenju ivotnog prostora. Arhitektura je najgrublja materijalizacija imaginacije, ali i najpraktinija. Zatim, razvoj tehnike predstavlja jo finiju i raznovrsniju
upotrebu imaginacije u iskuavanju sveta i svih mogunosti egzistencije 19 . Pismo i
literatura su jo finija upotreba imaginacije, s njima je sakupljeno svo iskustvo postojanja ovoga sveta, a umetniko izraavanje, slikarstvo i poezija, najfinije. Nauka je
nastala kao potreba da se delovanje imaginacije uini konkretnim i praktinim. Nauka je takoe imaginativno saimanje prostora i vremena, ali samo radi osmiljavanja
prirodnih zakona; u njoj osmiljavamo ono to je bilo, i to bi na osnovu steenog
iskustva moglo da bude, da bismo menjali i kreirali sadanje, ono to jeste. Religijska imaginacija osmiljava duhovne zakone u nameri da jo vie priblii oveka
smislu. U tome je uspena samo toliko koliko otkriva da je sam ovek smisao. Stoga
imamo tri vrste imaginacije: naunu koja osmiljava prirodne zakone; umetniku
koja osmiljava sva iskustva ljudskog postojanja i religijsku koja saima duhovna
iskustva u smisao sveg postojanja i povezuje ga sa Boanskim.
Sve ovo, sva priroda i njena transformacija kroz tehniku i kulturu, odigrava se
oko inkarniranih dua. Due su virtualna sredita ili magneti koji samim svojim prisustvom privlae sva ova zbivanja oko sebe. Kada se inkarnira u telo, iz viih
dimenzija u nie, dua kao magnet izaziva proces preobraaja prirode oko sebe,
informacija kao misli (vazduh), energije (vatra), virtuelnih oblika (voda) i fizikih
oblika (zemlja). Tako nastaje sva arhitektura, tehnika, nauka, umetnost i religija, sve
to je konstruktivno i destruktivno - jer treba iskusiti sve mogunosti - kao procese
kojima se obavlja osmiljavanje i percepcija prirode, odnosno svih moi postojanja,
i kao takvi se vraaju Boanskom kroz spoznaju njihovog smisla. Percepcija Boanskog nije jednosmerna ni pasivna. Ona je dvosmerna i aktivna. Ona istovremeno
menja i stvara objekte percepcije.

17

Elemir Zola "Upotreba imaginacije i zalazak Zapada", Opus, Beograd, 1988.

an Bodrijar: "Simulakrumi i simulacija" IP "Svetovi", Novi Sad, 1991 ("Simulacres et simulation" Jean
Baudrillard, Galile, Paris, 1985)
19
M. Heidegger: "Pitanje o tehnici", u: Kraj filozofije i zadaa miljenja. Rasprave i lanci, Naprijed, Zagreb,
1996.
18

20

Due nita ne rade, one su samo tihi svedoci postojanja. Priroda je ta koja radi
sve oko due privuena njenim Boanskim sjajem. Poevi od misli - koje su najfinije vibracije prirode, sa kojima priroda osmiljava samu sebe kroz bie ovekovo u
kome boravi dua, u ta god ovek da pogleda on to osmiljava, i tako osmiljen
smisao vraa Boanskom kroz svoju duu - preko delatnih organa ovekovog tela sa
kojima on obrauje prirodu. Sve radi priroda da bi omoguila percepciju duama. To
je svrha organskog sveta.
Tanije, ne radi nita ni priroda, ona je nesvesna i inertna. Rad se odvija usled
uzajamnog prisustva prirode i dua, njihove blizine, kao magnetna indukcija, kada
dva magneta pokreu jedan drugog samo zbog blizine. Zato ta blizina omoguava i
pojavu samog organskog sveta i ivota.
Blizina i kontakt due i prirode dogaa se jedino u ovekovom biu. Stoga je
on jedino kreativno bie. Zbog te blizine i kontakta Boanske due i ispoljenog sveta
prirode u ovekovom biu, dogaa se kreativan rad ovekov, i rad je sutina ovekovog postojanja na ovome svetu. ovekov rad je potpuno ostvarenje percepcije
Boanskog u ovom svetu. ovek svojim radom oblikuje i vraa steenu percepciju
postojanja natrag Boanskom. To je sutina karme. Zato je u najboljem spisu o
karmi, u Bhagavad Giti, sutina karme opisana kao rad koji je Boiji, a ne ovekov.
ovek najbolje ostvaruje svoju karmu kada sve radi kao da Bog radi kroz njega, i ne
trai nikakve nagrade niti rezultate rada za sebe, ve samo radi kao produena ruka
Boija. Istu ideju izraavaju i Gnostici kada tvrde da je ovekova dua produena
ruka Boijeg stvaranja.
LINOST KAO OLIENJE BOANSKOG
Sa pojavom ljudskog tela organski ivot prelazi u viu ravan, nije vie prosto
zbivanje reprodukcije radi opstanka, ve postaje scena za dramu ivota, za iskuavanje svih mogunosti delovanja vieg reda, svih moguih dogaaja, a ne samo prostog oblikovanja organskog i neorganskog bia. Dogaaji se unapreuju pomou
orua i alata, delovanjem koja ukljuuju i miljenja, oseanja i volje individua i njihovu meusobnu interakciju, razvoj civilizacije, tehnike i kulture. Samo takva interakcija moe da kristalie linost u oveku. Samo celovita linost u oveku moe da
odraava Boansku linost - jer Boansko se uvek ispoljava kao linost. Samo kada
je ono smo, ostaje bezlini Apsolut. Sutinska tenja Apsolutnog je da postane
konkretno. Ono najvie eli da se spozna u najniem, ono najvee u najmanjem. Ono
stoga uvek tei da se ispolji kao linost jer tako postaje konkretno i delatno, osmiljeno i jasno samo sebi u svim moguim aspektima i iskustvima postojanja, subjektivnim i objektivnim. Sam in ispoljavanja sveta je odraz tenje Boanskog da se
ispolji kao linost. U celovitoj linosti ovekovoj, kao olienju Boanskog, okonava se i osmiljava svo ispoljavanje sveta.
Iz prirode organskog sveta jasno je da on sam po sebi ne moe da obezbedi
nita vie od uslova za organsku reprodukciju i opstanak. To je njegov vrhunac. Kao
i razvoj neorganskog sveta, i organski je zasnovan na spontanim mehanikim zakonima uzronosti i po koje sluajnosti. Za transformaciju u delovanje vieg reda, za
smisleni rad i kulturu, potreban je impuls odozgo, od Boanske svesti. On u organski
svet stie u obliku ljudskih dua.

21

Celovita linost podrazumeva potpunost u smislu i postojanju, jedinstvo,

celovita linost je uvek jedna ista, iako su joj poznata sva razliita iskustva.
Stoga celovita linost dolazi tek na kraju procesa individuacije, dozrevanja
svih iskustava percepcije i delovanja kroz dramu ivotnih iskustava.
Dotle je linost razdeljena na mnotvo Ja i potinjena razliitim utiscima koje
sakuplja u iskustvu.
Pre nego to su dozrela za formiranje ljudskog tela, sva nasleena iskustva
bivstvovanja oblikovala su odreene utiske ili osobine. 20 One se ponaaju kao male
linosti, kao pojedinana Ja, kao i svi entiteti koji se spontano formiraju. Stoga i u
ljudskom obliku one nastavljaju da se ponaaju kao mnotvo malih linosti ili mnotvo Ja. Tako kada se u telo inkarnira ljudska dua, kao celovito olienje Boanskog,
ona se suoava sa delovanjem mnotva Ja u tom biu. Ceo ljudski ivot i svo ljudsko
sazrevanje svodi se na razumevanje, osmiljavanje, objedinjavanje i nadilaenje svih
tih posebnih osobina ili Ja u jednu celovitu linost, jednu svest i jednu volju. Kada
se to dogodi naziva se prosvetljenje ili samospoznaja. Ta re podrazumeva spoznaju
Sebe samoga, odnosno prepoznavanje same due kakva jeste nezavisno od tela, za
vreme dok je u telu. Ovo sve pokazuje da je njen boravak u telu zamagljen mnotvom Ja iz iskustava niih oblika partikularnog bivstvovanja. Njena samospoznaja
znai da su se ta iskustva osmislila i osvestila u viem kontekstu i razumevanju, kao
aspekti bivstvovanja prirode kao takve, i nadili u kontekstu Boanskog koje sve
omoguava.
Mnotvo Ja ima kreativnu funkciju, ono omoguava razmenu iskustava izmeu razliitih utisaka, zatim sumnju i uvid u suprotnosti, a svest o suprotnosti omoguava svest o izboru.
Ako se, sa druge strane, mnotvo Ja ne spoznaje na ovakav kreativan nain,
mnotvo Ja je uzrok konfuzije i iluzije.
Zbog holografske prirode stvarnosti, konfuzija i sukobi u nama odraavaju se
oko nas, kao dogaaji koji se (prividno ili stvarno) nama dogaaju. Svi sukobi meu
ljudima nastaju zbog podele u ljudima.
Objedinjavanje svih utisaka partikularnih iskustava, svih Ja, postizanje mira i
savrenstva celovite linosti kao olienja Boanskog, mogue je samo ljubavlju.
Ljubav je ona snaga koja objedinjava razliito njegovim potpunim razumevanjem.
Zato razumevanje bez ljubavi nije mogue. Ljubav kao inilac koji sve objedinjava
potie od prirode univerzalnog Polja ili Boanske matrice, ije primarno svojstvo
je jedinstvo izvan mnotva i svih razlika. Ljubav je jedini pravi izraz ispravne spoznaje smisla postojanja, jedini pravi izraz celovite linosti. Celovita linost je uvek
olienje Boanskog. Otuda se kae da je Bog ljubav, i da oveka samo sposobnost
bezuslovne ljubavi vraa Boanskom.
BOANSKO KAO OSNOVA DUE
ta je uopte dua?
To je deli razbijenog holograma Boanskog Apsoluta koji sadri i odraava
ceo Apsolut.
Taj deli se u viim dimenzijama ispoljava kao ista energija.

20

Patanjali ih u "Izrekama o jogi" naziva vasane i samskare, dublji i plii utisci, koji su nesvesno
nakupljeni tokom inkarnacija. U savremenoj psihologiji to su sadraji nesvesnog.

22

Poto re energeia znai "bivstvo u pokretu, ispoljavanju i delanju", 21 prvobitan izraz Boanskog pokreta i delanja ispoljava se kao nestvorena svetlost.
Kako ta nestvorena svetlost silazi u sve nie dimenzije, u elementu Vazduha
postaje Re ili Logos, u elementu Vatre volja ili namera, u elementu Vode ili astralnom svetu se pokazuje kao stvorena svetlost jaa od sunca i oseanje blae od svakog blaenstva.
U elementu Zemlje, odnosno fizikoj realnosti, Boanska prisutnost se pokazuje na sve ove naine i jo kao svetlost zvezda, kao ivotna energija, kao lepota i
sklad, i kao in dobrote, ljubavi i milosti. To su sve konkretni, materijalni izrazi
boanske prisutnosti.
Tu svetlost vide umirui kao svoju duu ili due drugih osoba. 22 Prati je neopisivi oseaj blaenstva. Zbog snage iluzorne identifikacije sa telom, umirui svoju
duu vidi kao da je spolja i da mu prilazi u obliku svetlosti. Kada ovek nadie svaku iluziju individualnosti i identifikaciju sa telom i umom, prepoznae tu svetlost
kao sebe samoga, tanije, Bog e u toj linosti opet biti Onaj Koji Jeste, a iluzija
oveka e nestati.
Budui da priroda, kao odraz apsolutne svesti o sebi, nije stvorena u vremenu,
nego je vreme samo oblik relativnog zbivanja unutar prirode, besmisleno je govoriti
o poetku stvaranja prirode. Zato je u prirodi mogue naizgled paradoksalno zbivanje, da posledica prethodi uzroku, to se popularnije naziva "zakon privlaenja",
naime, da moemo ostvariti neko stanje ako u svetu ideja ili imaginacije zamislimo
da je ono ve tu i ostvareno. Time ga privlaimo.
Dakle, budui bezvremeno, Boansko je uvek prisutno u svemu, i nezavisno
od svega, ono je prisutno kao uslov i osnova samog postojanja. Budui bezvremeno,
Boansko se u iluziji vremena uvek doivljava i ispoljava u sadanjem trenutku.
S druge strane, injenica da priroda nije nastala u vremenu znai da Boansko
iskustvo sopstvenog bivstvovanja ne dobija kroz projekciju svojih dua tokom vremena - ono je uvek ve u njemu. Kako je i prostor vezan za vreme, to znai da sva
iskustva bivstvovanja nisu ni odvojena od Boanskog. Samo Boansko postoji i to je
jedina Stvarnost.
Sva drama osveenja o kojoj se ovde govori je samo probuenje Onoga koji
jeste, Boanskog Apsoluta, u svom najindividualnijem aspektu, kao individualna
dua. Kada je Apsolut sam kao Celina, nije mu potrebno nikakvo probuenje jer i ne
moe biti nesvestan. On se individualizuje u razne razmere ispoljavanja sve do individualne due i tom individualizacijom sve vie zapada u zaborav sebe bavei se
razliitim zbivanjima. Konani cilj je da Celina sebe bude svesna u najindividualnijem obliku, kao ovek, nakon svih iskustava. Tako Celina postaje zaista potpuna,
21

za Grke je stvarnost, u osnovi, energeia, pri emu je energeia miljena kao osnovna odlika
physisa, kao izrastanja iz sebe i tu stajanja, dakle osnovna odlika prisustvovanja. Polazei od prisustvovanja kao dolaenja u neskrivenost, to zapravo i iskazuje re energeia, bivstvujue je ergon,
delo, a samo delo je ono to prisustvuje pokazujui se u nekom eidosu, tj. obliku. Budui da ovde
ono to je dato nije miljeno polazei od subjekta, ve od physisa, ono moe da se protumai kao
pro-iz-vod prisustvovanja prisustvujueg. Otuda, stvarno kao pro-iz-vedeno, nije isto to i stvarno
kao injeniko, tj. "napravljeno". Dodue, injeniko je takoe u nekom smislu proizvedeno, ali
sada u smislu napravljenosti; ono je stvar ("delo") koju pravi neki subjekt tako to oblikuje odreeni
materijal, s tim to je taj subjekt kada je re o celini stvarnosti sam Bog, shvaen zapravo kao rukotvorac (demijurg). (Mio Savi: M. Hajdeger: Metafiziki karakter nauno-tehnike civilizacije;
Filozofija i drutvo, 1/2009, UDK: 141.32: 316.42, Originalni nauni rad, DOI:
10.2298/FID0901107S)
22
U literaturi koja obrauje ove dogaaje redovno se dogaa da se ta svetlost pogreno tumai kao
Aneo uvar ili joj se daju religijska imena (najee kao Isus).

23

svesna sebe od najveeg do najmanjeg, u svim aspektima. Ako bi ona mogla da se

partikularizuje i projektuje, a da pri tome izgubi svoju svest i celovitost, onda ne bi
bila savrena ni celovita. Njena samospoznaja u individualnoj dui, nakon svih patnji i iluzija odvojenosti, dokaz je i manifestacija da je njena celovitosti savrena i
uvek prisutna u svemu.
Nita nije izvan Apsolutnog. Kako, prema tome, ni due nikada nisu odvojene
od Boanskog iz koga proistiu, sve se to zbiva u oveku, kao nae probuenje.
Stoga, pored sadanjeg trenutka, Boansko je uvek i ovde, prisutno.
Znai: uvek ovde i sada. Nikada u vremenu i odvojeno od iega.
Zato se stvarnost sastoji iz paradoksa da postoji spoljni svet sa svim ovim
zbivanjem prirode, kao i da se to sve zbiva u nama. Spolja se zbiva samo sadanjost,
a u nama i svest o prolom i buduem. To su dve paralelne realnosti koje imaju zajedniki izvor. Te dve paralelne realnosti se manifestuju kao spoljnje i unutarnje, kao
svesnost i nesvesnost, kao subjektivno i objektivno.
Razlike nastaju samo iz ugla posmatranja.
Posmatrano iz iste svesti o sebi nita nije stvoreno, nema nieg objektivnog,
samo Boanski Apsolut postoji kao smo postojanje ovde i sada.
Posmatrano iz perspektive individualnog bia, onog delia holograma, postoji
spoljanje i unutarnje, i cela pria o stvaranju objektivnog sveta izgleda stvarna.
Da bismo zadovoljili iluziju postojanja, jer inae ne bismo ni opisivali sve
ovo, rei emo da su due bezvremeno prisustvo Boanske svesti u iluziji vremena.
Boansko ne projektuje sebe u obliku individualnih dua, kako se to popularno zamilja kada je um identifikovan sa telom, ono ne moe sebe da projektuje jer
nita nije mogue izvan njega samoga. Samo Boansko postoji kao smo postojanje,
kao sma svest. Iluzija individualnosti te svesti je ono to se naziva individualnim
duama, i to je ta iluzija vea, toliko vie izgleda kao da su te due individualne, da
se reinkarniraju i da postepeno sazrevaju. Zato kada se ovekova dua probudi iz
svoje iluzije, vidi da ona sama ne postoji, da samo Boansko postoji.
Sa druge strane posmatrano, samo Boansko nije u iluziji. Svo ostalo to postoji na bilo koji nain postoji u nekoj iluziji odvojenosti od Boanskog.
Budui da je sve unutar Boanskog, a da je Boansko uvek sama stvarnost, to
znai da je sve stvarnost, pa i ono to ovde nazivamo iluzijom. Iluzija je inae ono
to ne postoji u stvarnosti. Otuda stanja iluzornog postojanja, kao to su individualne
due koje se preporaaju tokom vremena i trpe karmu, jesu stvarna stanja, iako iluzorna. Iluzija postojanja postoji u stvarnosti, iako je i dalje iluzija. Stvarnost je ono
to apsolutno sve omoguava, pa i iluziju.
To postojanju daje dvostruku prirodu: sa jedne strane se iskuava kao iluzija i
stanje patnje, a sa druge strane uvek je mogue nadilaenje tog stanja, jer je iluzorno. Zato nas samo sagledavanje stvarnosti oslobaa od iluzije i patnje.
Da ne bismo dalje razvlaili ovu dijalektiku praznine (sunyate), to je Nagaruna davno ve uinio, vratimo se na sutinu kazivanja ta su due na takav nain da
moemo neto praktino da radimo sa tom definicijom.
PRISUSTVO BOANSKOG KAO SVEDOENJE
Dua je prisustvo Boanskog u samom postojanju.
Tiho prisustvo, smo svedoenje.
Svo stvaranje i ispoljavanje univerzuma, ma kako iluzorno, nije se dogodilo
izvan Boanskog, zato to nieg ne moe biti izvan njega jer je ono Apsolutno. Otu24

da je Boansko uvek prisutno u svemu stvorenom i ispoljenom, u svakom obliku,

svakom biu i svakom dogaaju.
Smo prisustvo Boanskog navodi prirodu da se oblikuje, usavrava i saobraava ka Boanskom.
To saobraavanje prirode je svekoliki kosmos i ivot koji postoji.
Krajnje savrenstvo oblikovanja prirode ka Boanskom je ovekovo bie.
Krajnje savrenstvo ogledanja Boanskog u odrazu prirode je ovekova
samosvest, Sopstvo, i samospoznaja.
Boansko je prisutno iza vremena zbivanja tog oblika, bia i dogaaja, kao
transcendentalna osnova, kao ono to sve omoguava. Ono je prisutno uvek ovde i
sada. Da nije tako, da Boansko nije iza vremena, da nije transcendentalno, onda ne
bi bilo nikakve razlike izmeu Boanskog i ispoljenog sveta. Odnosno, ne bi bilo
nikakvog ispoljenog sveta ve samo Boanskog.
Prisustvo Boanskog u svemu, kao svedoenje, uvek je izvan svakog zbivanja, nikada u njemu. Ono je izvan svega, transcendentalno. Otuda se kae svedoenje: svedok nije uesnik u zbivanju ve samo posmatra. Zahvaljujui svedoku zbivanje postaje obznanjeno, poznato i svesno. Bez njega ono bi se slepo odvijalo po
svojim zakonima uzronosti i ne bi nikada dolo do smisla. Ne bi se razlikovalo od
nevidljivog rada bakterija. Takoe, da svedok nije izvan zbivanja, da je jedno sa
njim, ne bi mogao da ga bude objektivno svestan, ni sebe ni sveta. Za objektivnu
svest potrebna je diferencijacija, razlikovanje. Da Boansko nije transcendentalno,
ne bi bilo svesti u prirodi, svesti o postojanju kao takvom. Ne bi bilo ni oveka kao
nosioca takve svesti. Opet, da Boansko nije imanentno postojanju, postojanje ne bi
postojalo, jer nita ne postoji samo od sebe, niti ono to je nesvesno (priroda) moe
ikako postati svesno. O transcendentalnoj prirodi Boanskog govori se samo zbog
ogranienog uma ovekovog, a ne zbog samog Boanskog, ono smo nije ni transcendentalno niti je imanentno. Ono samo jeste, kao Apsolut.
Zato svedoenje Boanskog nije isto kao obino ljudsko svedoenje neemu.
Prisustvo boanskog svedoenja je najjaa pokretaka sila sveg zbivanja: bivajui
Apsolutno, ono kao imanentno zbivanju daje podsticaj za ispoljavanje, a kao transcendentno privlai svo ispoljavanje ka smislu i svrsi. Sve se zbiva zbog tog prisustva, jer ceo univerzum je ispoljen kao takav da poslui kao odraz svesti Boanskog
o sebi. Prisustvo Boanskog kao svedoka je najvei privlaitelj sveg zbivanja. Ono
je magnet koji oblikuje svako zbivanje prirode. Cela priroda postoji zbog njega, a
ne zbog sebe sme.
Suptilno, bezvremeno prisustvo Boanskog u svakom obliku postojanja je
ona svest i namera koju vidimo u svakom obliku ivota, u svakoj ivoj eliji, u svakom dogaaju, koja daje toplinu, ivot i smisao svemu. Prisustvo Boanskog kroz
ljudsku duu je uzrok da se oko oveka i kroz delanje ovekovo formirala sva civilizacija, kultura i tehnika koja daleko nadilazi prosto neorgansko i organsko oblikovanje.
Smo prisustvo dua u prirodi transformie i transsupstancijalizuje celu prirodu ka viem smislu, ka njenom olienju Boanskog, da konano postane svreno
ogledalo Boanske svesti o sebi.
Iako se ovako transformie spolja, ona postaje savreno ogledalo Boanske
svesti o sebi samo u celovitoj linosti ovekovoj kao olienju Boanskog. Sva spoljanja transformacija, materijalna i duhovna kultura, samo je senka procesa individuacije i ocelovljenja oveka u Boansku linost kao ivog prisustva Boanskog.
Iako je Boansko ve prisutno kao smo postojanje, ono tek u celovitoj ovekovoj linosti postaje iva i delatna prisutnost kao ljubav.
25

MEHANIKO ISPOLJAVANJE NEORGANSKOG SVETA

Ispoljavanje univerzuma ima i svoj mehanian aspekt. Ono se velikim delom
razvijalo spontano po mehanikim i matematikim zakonima uzronog razvijanja i
umnoavanja (Zakon broja tri, Zakon broja sedam, i dr.). Zapravo sav neorganski
svet je nastao po tim mehanikim zakonima, spontano, bez uea svesti. Taj neorganski svet sainjava vei deo kosmosa.
U neorgansko, mehanino i nesvesno ispoljavanje i oblikovanje spadaju i sve
vie dimenzije, nii i vii astral.
Ve smo rekli da svako zbivanje stvara obrasce ili polja koja povratno utiu
na dalje zbivanje, na oblikovanje sebi slinog. Tako su nastali neorganski entiteti
koji su se spontano oblikovali na viim dimenzijama, u astralu ponajvie, jer astral je
najblii materijalnom planu konkretnih oblika i ostvarenja, zato je u astralu takoe
najlake stvoriti i zadrati poseban oblik.
Ti neorganski entiteti su prirodni elementali, duhovi i demoni. Oni su nastajali spontano zajedno sa nesvesnim umnoavanjem neorganskog sveta u svim dimenzijama.
Njihova osnovna odlika je bezduna borba za goli opstanak. Oni nemaju vie
funkcije linosti radi prisustva due i spoznaju smisla postojanja. To ima samo
ovek u organskom svetu. Neorgansko podruje ne stvara svoju energiju. Energiju
stvaraju i akumuliraju samo organska bia u trodimenzionom fizikom svetu. Akumulacija i ouvanje su, pored inercije, jedne od odlika fizikog sveta. Zato neorganska bia svoju energiju moraju da uzimaju od organskih kao paraziti. Budui da ive
na viim dimenzijama od fizike, oni lako manipuliu biima u fizikom svetu, koja
su ograniena svojim fizikim ulima i ne mogu jasno da raspoznaju uticaje viih
planova, opsedaju ih i navode da delaju tako da im stvaraju hranu. Opet, budui da
su prirodni stanovnici viih planova, naroito astrala, njihova hrana nije fizika hrana, ve energetska, sainjena od posebnih frekvencija koje stvaraju emocije kojima
bia zrae, emocije posebne niske frekvencije, a to su negativne emocije, mrnja,
strah i patnja. Neorganska bia navode sva organska bia na ponaanje koje stvara
emocije mrnje, straha i patnje - a posebno prisiljavaju oveka na takvo ponaanje.
ISPOLJAVANJE ORGANSKOG SVETA KAO PODLOGA ZA SVEST
Svrha celokupnog ispoljavanja univerzuma je da poslui kao podloga za
ogledanje Boanske svesti o sebi. Za to ogledanje nije bilo dovoljno samo neorgansko, spontano i mehaniko ispoljavanje. Za to je bio neophodan finiji, organski svet
u kome e se razviti zbivanje vieg reda od spontane uzronosti i sluajnosti koja
postoji u neorganskom podruju. To je zbivanje koje unosi dramu u postojanje i
ivot, sadraj i smisao, evoluciju svih moguih iskustava kako bi svest Boanskog o
sebi bila kompletna kao linost.
Ta ivotna drama, rad i borba za smisao je ono to se naziva karma i indijskoj
tradiciji.
Karma je mogua samo u organskom svetu, trodimenzionalnom fizikom
svetu kakav postoji na Zemlji. I samo u oveku. Nii oblici ivota nemaju karmu.
Oni imaju samo postojanje i ivot.
26

U stvaranju organskog ivota uestvuju sve vie dimenzije, one zapravo i

postoje zato da bi stvorile organski trodimenzionalni ivot. Zato se uzronost karme
protee i na vie dimenzije. Zato ne vidimo ceo lanac uzronosti jer naa ula i fiziki um vide samo ono to je fiziko i u naem okruenju. Zato moemo da vidimo
samo posledice i samo delove uzronosti koje su dovele do neke posledice. Zato se
uzalud pitamo: "Zato Bog dozvoljava zlo?" jer Bog je Celina, a mi ne vidimo Celinu i ceo lanac uzronosti u njoj, ve samo neke delove koje nekada moemo da
poveemo, a nekada ne.
Tek u potpuno razvijenom organskom svetu i ivotu postoje uslovi za potpuno ogledanje Boanske svesti o sebi.
Boanska svest se uvek ogleda kao linost, odnosno lino, u potpunosti svoja,
samosvojstvena. Boansko je uvek linost i zato se samo u celovitoj linosti ono
moe ogledati i osvestiti.
Stvaranje tih uslova imalo je svoju evoluciju, nisu nastali odjednom. To je
evolucija svih ivih oblika do stvaranja ljudskog tela na kraju te evolucije. Samo
ljudsko telo ima sve potrebne ulne i delatne organe za percepciju i rad. Zato je
samo ljudsko telo podobno za prisustvo celovite Boanske svesti o sebi.
Samo ljudsko telo je sposobno za Boansko prisustvo koje nazivamo duom.
Boansko je prisutno i u svim drugim oblicima organskog ivota, u biljkama i
ivotinjama, ali u daleko manjoj meri, tek koliko je potrebno za ivot i opstanak i
sakupljanje one vrste iskustava bez stvaranja karme i ivotne drame kao linosti.
Svrha svekolike evolucije organskog ivota je u stvaranju uslova za formiranje linosti. Linost se formira kroz dramu ivota. Za tu dramu potreban je potpuno
izgraen organski ivot, daleko iznad proste reprodukcije i borbe za opstanak.
Spajanje Boanskog prisustva kao due sa ljudskim telom lake emo razumeti ako zamislimo duu kao oveka i telo kao ogledalo u kome se ovek ogleda da
bi se objektivno video. Da bi se dua koja proistie iz Boanskog, potpuno ispoljila i
afirmisala sve do fizikog plana, potreban joj je odgovarajui oblik u prirodi, taan
kao lik u ogledalu. Taj taan odraz je priroda oblikovala u ljudsko telo, da bude
podoban oblik za prisustvo ljudske due, emanacije Boanskog. Priroda je oblikovala ovekovo telo pod privlanim dejstvom prisustva Boanske svesti. Zato se o telu
moe govoriti kao o fizikom aspektu due, njenom ispoljenom i delotvornom aspektu, dok je sama dua u svojoj sutini transcendentalna i neispoljena. Kao i Boansko ije olienje predstavlja. Telo u kome boravi dua sadri i svoje astralne i energetske aspekte koji nadilaze fiziko telo, sadri etersko, astralno i mentalno telo. S
njima dua deluje na viim dimenzijama. Zato se telo i sastoji od svih dimenzija.
Zato su te vie dimenzije u oveku, a ne izvan njega.
ovek je spoj dvaju inilaca: transcendentalne due, ili Boanskog prisustva,
i tela kao individuacionog procesa prirode. Zato ovek ima dvojnu prirodu, sposoban
je za dosezanje boanskih visina i paklenog podzemlja. ovek moe da bude i animalan i boanstven. Zato se njegovo ostvarenje ogleda u uzdizanju iznad prirodnog
uslovljavanja, od svega to je fiziko, mehaniko i uslovljavajue. Sve to u sebi ima
od svesti, dobrote, nezavisnosti i objektivnosti, to mu je od Boanskog prisustva
koje mu sainjava duu. Sve to mu je od patnje i neznanja, to je usled identifikacije
sa telom.
ovek je most izmeu prirodno ispoljenog i Boanskog.
Boansko je kroz ovekovu duu najjae prisutno u postojanju.
27

KRUG STVARANJA: NEORGANSKI SVET, ORGANSKI SVET I OVEK

Ako ceo proces Boanske samospoznaje ili postojanja zamislimo kao sferu,
to bi bilo u skladu sa drevnom batinom, ili kao krug zbog jednostavnosti, poetak
kruga bilo bi spontano ispoljavanje neorganskog sveta kroz sedam faza i kroz pet
dimenzija, kroz pad u sve nia i grublja stanja. Dosezanje krajnje suprotne take od
poetka krunice bio bi nastanak organskog sveta, kao poetak zaokreta i povratka
izvoru. ovek sa duom bio bi uzlazna linija drugog dela kruga kojom se dovrava
celina, povratak Boanskom prapoetku.

Na osnovu ove sheme objasniemo sve ostale detalje ispoljavanja Boanskog.

Ovde razlikujemo najpre sam krug kao Celinu Boanskog, to pokazuje da se
sve zbiva u njemu kao On sm; zatim kruenje kao nain ispoljavanja Celine; zatim
kretanje silaznom putanjom kroz neorganski svet, dolaenje do najnie, suprotne
take u organskim svetu, poetak uzlazne putanje kroz ovekov razvoj i vraanje
ishodu u Boanski Apsolut.
Prvi deo ispoljavanja ide silaznom putanjom kroz neorganski svet i sve razmere. To je mehaniko uslonjavanje prirode sve veim brojem uslovljavajuih
zakona, kroz ukrtanje frekvencija u viim dimenzijama, i atoma i molekula u fizikoj ravni.
Kada dospe do kraja svog spontanog, mehanikog ispoljavanja po zakonu
broja sedam, dolazi do formiranja organskog sveta, na suprotnom kraju kruga ispoljavanja od Boanskog Apsoluta. Organski svet je krajnji domet mehanikog i
nesvesnog ispoljavanja i poetak stvaranja uslova za svesni rad kroz oblikovanje
svih ulnih i delatnih organa i ovekovo telo. Organski svet postaje ogledalo za
ogledanje Boanske svesti.
U organskom svet poinje delovanje vieg reda, dok je u neorganskom podruju delovalo samo mehaniko kretanje subatomskih, atomskih i hemijskih procesa,
u organskom podruju formira se kretanje vieg reda, a to su sloenije aktivnosti i
dogaaji organskih celina koje su nastale subatomskim, atomskim i hemijskim procesima, dogaaji i zbivanja sloenijih celina, fizikih tela.
28

Dogaaji se u organskom svetu kreu od snalaenja u borbi za opstanak do

dramatinih dogaaja u borbi za smisao opstanka, meu biima koja imaju sve
organske sposobnosti ulnog opaanja i delovanja, meu ljudima.
Drama ivota oblikuje linost ovekovu.
Dua kao olienje Boanske svesti inkarnira se samo u ljudskom obliju.
Dua se inkarnira u ljudskom obliju sve dotle dok ne iskusi sve aspekte smisla svih zbivanja u ivotu.
Pre toga svest Boanskog indirektno je prisutna u biljnom i ivotinjskom svetu na nivou vrsta, kao elementarni uslov da se ivot u njima odvija i osea u svim
oblicima.
U njima se dua nije inkarnirala cela ve samo malim delom, tek koliko joj je
potrebno da pokupi utiske. U njima se dua uvebavala da boravi u trodimenzionalnom svetu na elementaran nain, prostim kretanjem i opstankom na kopnu, vodi i
vazduhu.
Skup svih iskustava kretanja i opstajanja u fizikom svetu, koji Boanska
svest prikuplja kroz iskustva postojanja ivotinjskog i biljnog sveta, omoguava da
se inkarnira u ljudskom telu i da u njemu zapone razvoj ka smislu postojanja.
Ni u ljudskom telu se dua ne inkarnira cela, ve delimino, ali mnogo vie
nego u ivotinjskom. I u ljudskom telu se inkarnira onoliko koliko joj je potrebno da
pokupi utiske vezane za tu inkarnaciju. Dua se nikada ne inkarnira cela, to je
nemogue zbog njene Boanske veliine.
Ovde treba znati da se dua upravo zbog svoje Boanske veliine simultano
deli u svojoj projekciji i inkarnacijama. Otuda srodnost koju oseamo sa ivotinjama
i svim ivim biima. ivotni princip u njima je isti kao i u nama. Budui da je izvan
vremena i prostora, dua se takoe deli i u pogledu vremena i prostora, naime, moe
simultano da postoji na vie mesta i u vie oblika, tela, i istovremeno u razliitim
vremenima. Tako bre stie iskustva. Tako uvek i radi. Samo iz perspektive uma
ogranienog telom, vremenom i prostorom, izgleda kao da se dua inkarnira tokom
linearnog vremena i seli iz ivota u ivot. Ona istovremeno proivljava sve ivote,
jer za nju nema vremena. Sve ljudske due, prividno razdvojene telima u prostoru, i
individualnim iskustvima, u svom najviem ishodu su jedno. Dua je jedna kao to
je jedno i Boansko ije su olienje. Ali to je samo na najvioj razmeri, na ovoj ovde
gde se nalazimo ona izgleda podeljena u mnotvo. Zato moramo o njoj da govorimo
u skladu sa razmerom u kojoj se nalazimo.
ivotno iskustvo due u organskom obliku i u ljudskom telu, potpuno je podlono uslovljavanjima kojima je podloan organski svet, a to su delovanja ire celine
iz viih razmera, delovanje planeta. To delovanje detaljno pokazuje nauka astrologije.
Kada iskustvo postojanja dovoljno sazri u ljudskom obliku, ono zapoinje da
se kree uzlaznom putanjom. Tada poinje nadilaenje uslovljenosti koje stvara
ljudsko telo i ulni svet uopte. ovek upoznaje vie svetove, via znanja, i tei
osloboenju. ovekova egzistencija postaje pozitivna onda kada on poinje da nadilazi poistoveenost sa telom i umom, kada pone da se uzdie. Tada ga i priroda
podrava na sve naine jer i ona u celosti slui osloboenju duha ovekovog. Sve
dotle dok propada u identifikaciju sa telom i umom ovek doivljava patnju i sukob
sa prirodom.
Konano osloboenje je povratak Boanskom ishodu.
Celo kruenje zbiva se unutar Boanskog ishoda kao njegova imaginacija ili
san.
Otuda je samo probuenje ishod celog zbivanja, a ne postizanje neeg novog.
29

Probuenje se odvija samo u ljudskom obliju, u oveku koji je postao individualno olienje Apsolutnog.
Samom Apsolutu nije potrebno nikakvo buenje. Potvrda ili aktuelizacija
njegove apsolutne savrenosti dogaa se kroz oveka, kada od nesvesnog stanja
individue otuene od Boanske celine i patnje u svim iluzijama koje ta otuenost
donosi, radom na sebi, svojom voljom prepozna ceo proces zapadanja u iluziju i
neophodnost buenja, vraanja Celini kroz svest o Sebi, svojoj sutini, a to je oduvek bio sm Boanski Apsolut, jer nita izvan njega nije ni mogue. Taj proces se u
oveku dogaa kao osveenje due u telu, buenje, i to je jedino "spasenje due"
koje je mogue.
Zato je, praktino govorei, samo oveku potrebno buenje.
U tom buenju ovek nestaje i samo Boanska Celina ostaje.
To bi bio ematski opis celog procesa.
Sada emo se pozabaviti detaljima ivotnih drama koje dua iskuava u ljudskim inkarnacijama. Ali pre nego to sagledamo inkarnacije dua na ovom svetu, u
ovakvim telima kakva sada imamo, moramo razumeti njihovo postojanje pre ovoga
sveta.
O INKARNACIJAMA DUA PRE ORGANSKOG IVOTA NA ZEMLJI
U viim dimenzijama ukrtanje frekvencija i razmera stvara neorganska bia
kojima je osnovni modus bivstvovanja borba za opstanak.
Neorganska bia nastaju na osnovu injenice da se svest Boanskog uvek
ispoljava na dva naina: kao sam oblik zbivanja i kao linost. Pri tome linost daje
smisao oblikovanju zbivanja. Dua se kao linost ispoljava samo u ljudskom obliku.
Drugi naziv za ovo to ovde nazivamo boanskim ispoljavanjem kao linost u
izvornom stanju je monada. Due prvobitno postoje kao boanske monade koje projektuju oblikovanje i na neorganskom i na organskom planu.
Due, kao principi svesti, ni na organskom ni na neorganskom svetu nikada
se ne ispoljavaju u celost niti u dovoljnoj meri da bie postane svesna linost.
Samo se u ljudskom telu dua kao princip svesti ispoljava u dovoljnoj meri da se
tu oblikuje kao linost. Ali ni tu u celosti, ve se njeno prisustvo u oveku poveava u onoj meri u kojoj ovek postaje celovita linost, odnosno olienje Boanskog.
Zapravo, koliko ovek postaje celovit toliko se cela dua ispoljava kroz njega.
Koliko je podeljen i nesvestan, toliko manje je boanske svesti due prisutno u
njemu.
U svim neorganskim i organskim ivim biima princip svesti prisutan je samo
u meri manjoj od one koja je potrebna za formiranje linosti, samo koliko je dovoljno za ivot i opstanak i sakupljanje osnovnih utisaka.
U neorganskom podruju, oblikovanje svesnih entiteta kao neorganskih bia,
deluje jednostrano: samo ka opstanku, nikada ka smislu. Slino ivotinjama u organskom svetu, neorganska bia nisu toliko svesna sebe kao subjekta zbivanja koliko su
usmerena ka objektima, reagovanju na okolinu i ka samom opstanku. To je u skladu
sa prirodom neorganskog sveta, on se jo uvek samo ispoljava i oblikuje - stvara
uslove za pojavu organskog ivota.
Tek u organskom ivotu Boanska svest se ogleda u potpunosti tako da u
tom ogledanju prepoznajemo duu.
Organski svet je ogledalo u kome se ogleda Boansko. Neorganski svet to
nije, on je jo uvek nekompletan svet, to je svet elemenata i elementala. Zato u nje30

mu Boanska svest ne moe da se ogleda. Moe samo da deluje i da se ispoljava na

razne naine, i zato je to oblast sve vee uslovljenosti, pda ka sve niim sferama.
Tek kada se u organskom svetu skupe svi uslovi za kompletno ulno opaanje, osmiljavanje i kreativno lino delovanje, Boanska svest moe u potpunosti da
se ogleda.
Ogledanje Boanske svesti u organskom telu je ono to nazivamo duom i
inkarnacijom due u telu. Samo tu se Boansko lino ogleda, sve ostalo je bezlino
postojanje.
I ono se ne dogaa u potpunosti od prvog pokuaja. Potrebno je vie pokuaja
i usavravanja, sticanja iskustava u svoj drami ivota koju organski svet omoguava.
To sticanje iskustava i usavravanje je glaanje ogledala ivota da bi se dua,
Boanska svest, to jasnije i tanije ogledala. To glaanje ogledala su inkarnacije i
preporaanje dua, kao i smisao svih ivotnih drama.
Dramu ivota samo linost moe da spozna, odnosno, ona moe da se spozna
samo lino. Zato se spoznaje uvek individualno, procesom individuacije. Kako je
organski svet uvek u trodimenzionalnom prostoru i vremenu, sticanje iskustava se ne
dogaa istovremeno ve uvek individualno. Zato nije mogue kolektivno "spasenje
dua", kolektivno "vaskrsenje" svih ljudi jednog lepog "sudnjeg" dana. Svaka pria o
kolektivnom spasenju ljudi je smiljena s namerom da se ljudi obmanu u pogledu
prave prirode svojih ivota i razvoja. Spasenje je uvek proces individuacije koji se
protee tokom vie inkarnacija.
Ovde moramo naglasiti neto to ljudi uvek previaju: glaanje ogledala je
samo to. Nita drugo. Smo glaanje daje jasnou, ogledalo se ne moe nikako drugaije napraviti do glaanjem, uklanjanjem neravnina, neistoa i mrlja. Uklanjanjem svega to ometa istinu otvorenog prisustva Boanskog. Ta istina je svest o
Boanskom.
To je put proienja. 23 To je sutina svih etika i sveg morala. Sutina sveg
znanja.
Sama istina takvog proienja omoguava Boanskom da se ogleda kakvo
ono smo jeste. Ali ovog puta ne kao apstraktni Apsolut, ve kao konkretno individualno bie, kao ovek. Bog se ogleda u ovekovom Sopstvu, u najintimnijem stecitu svih iskustava ivota.
Jasnoa tog ogledanja preokree shemu zbivanja navie, ka ishodu, Boansko
se vraa Sebi spoznajom Sebe u svom najintimnijem izrazu, u srcu ovekovom.
To je na shemi oznaeno kao uzlazni deo kruga i ovekov razvoj.
Boanska svest, koja se ogleda na nepotpune naine u svemu, daje tim inom
ivot i neorganskim biima. Ona zbog te nepotpunosti nemaju pravi odraz due ili
Boanske svesti. Imaju samo onoliko svesti koliko im treba za opstanak. Mnoga su
jednostavna i skromna u svom ivotu, ali postoje i mnoga od tih bia za koja moemo rei da su "bezduna" i okrutna. Ona su predatori i osvajai. Neka su stara koliko
i sam svemir.
Kao to i kod inkarnacija dua nije dovoljna samo jedna inkarnacija za sticanje potrebnih utisaka i iskustava svesti, ve ih je potrebno vie, tako nije bilo dovoljno formiranje organskog ivota samo na jednom mestu u kosmosu. Bilo je potrebno vie eksperimenata.

23

Tako je Buda nazvao svoje uenje. To ienje bia za prisustvo vie svesti je upravo ono to
budizam jeste.

31

Pre Zemlje organski ivot se oblikovao na drugim planetama. Ovde ne

moemo ulaziti u to kada se to prvi put dogodilo i kako, ali ispriaemo priu o
tome da se u naoj galaksiji to dogodilo u sazveu Lire. Tu su se prirodno formirala
i prva ljudska tela u ovoj galaksiji, a s njima i celoviti odrazi Boanskog kao inkarnirane ljudske due. 24
Bile su vrlo naivne zbog prvog susreta sa fizikom realnou, bile su kao deca
u raju. Imala su mnoga svojstva Boanske svesti.
Drevna neorganska bia, poznata kao reptili, jer su koristila modifikovana
tela reptiloida sa sazvea Drako, uspravnog, humanoidnog oblika sa zmijolikim
glavama 25 , stupila su u kontakt sa ljudskim biima u sazveu Lire. Zbog naivnosti i
neiskustva ljudi su bili njima fascinirani, i budui bez ikakvog iskustva sa zlom bilo
kakve vrste, prihvatili su ih. Ljudi su u poetku bili fascinirani fizikim svetom.
Reptiloidi su se mnogo ranije od ljudi materijalizovali, sa neorganskog podruja, sa
astrala na fiziki plan. Zato su bili iskusniji u fizikom svetu koji su smatrali svojom
teritorijom koju prirodno poseduju kao i sva bia u njemu. Zato se ire svuda u osvajanje prostora i porobljavanje vrsta. Poto nemaju duu ve samo ivotnu energiju i
inteligenciju potrebnu za opstanak, imaju mentalitet konice, i zbog nepostojanja
ikakvog razvoja linosti i due, zadrali su sposobnost boravka u neorganskom podruju, pre svega u niim podrujima astrala, ostali su vrlo bezduni i okrutni i kao
takvi vrlo sposobni za osvajanje fizikog sveta - jer su mogli da manipuliu organskim biima i iz astrala, ne samo direktno iz fizikog sveta. Budui da je astral za
organsko fiziko bie podruje nesvesnog, njihova mo uticaja je vrlo velika jer je
nevidljiva i nerazumljiva.
Zato su ljudi vrlo brzo postali zaraeni mentalitetom koji su reptiloidi doneli
meu njih, uskom egocentrinou, zaviu i meusobnim sukobima. Ubrzo su
shvatili odakle im je dolo zlo, i krenuli su da se oslobaaju. Dolo je do sukoba sa
reptiloidima koji se jo ni do danas nije okonao. U prvom sukobu u sazveu Lire
okonao se tako to su jedni drugima naneli mnogo tete, ali zadnji in je bio unitenje sazvea Lire, ije tragove eksplozije vidimo i danas. Ljudska vrsta se raselila na
druga sazvea: Plejade, Tau Ceti, Prokyon, Orion, Arcturus.
Gde god su ili reptiloidi bi ih pratili. Tako su doli i do naeg sunevog sistema.
Ali tada Zemlja nije bila na ovom poloaju prema suncu kao danas. Na njenom mestu je bio Mars, i on je imao organski ivot, imao je svoj veliki satelit Feton,
a Zemlja je bila na mestu Marsa i tada se organski ivot na njoj nije razvio u potpunosti. Ova injenica o drugaijem razmetaju planeta danas je dobro poznata astrofiziarima jer se ivot na zemlji i uslovi kakvi danas postoje na planetama sunevog
sistema nikako ne mogu objasniti iz njihovog sadanjeg poloaja. One su iz kosmobiolokih razloga morale da budu drugaije razmetene i moralo je biti nekih promena u njihovom rasporedu. I zaista je bilo tih promena, ali takvih kakve nijedan
naunik nije spreman da shvati i prihvati. Naime, kada su reptoidi stigli sa ljudskim
raseljenicima do solarnog sistema, nastavio se njihov sukob. Reptoidi su prvi naselili
24

Informacija koju ovde prenosimo, kao ilustraciju inkarnacija ljudskih dua pre planete Zemlje,
potie od Stewart-a Swerdlow-a, koji ju je primio od vanzemaljske vrste Sirius A dok je radio u
Montauk-u, podzemnoj vojnoj bazi, i izneo ponajvie u knjizi "Blue Blood, True Blood, Conflict &
Creation. Poto sam i ja video ta bia, iako bez blieg kontakta sa njima, relevantnost te informacije
izgleda mi pouzdana. Najvei dokaz o vanzemaljskoj prirodi ovekovoj, ili o vanzemaljskim uticajima na oveka, jeste sama DNK. Ona sama po sebi dokazuje da nije mogla da nastane evolucijom,
ve inteligentnim dizajnom: neka superiorna inteligencija ju je napravila.
25
Upravo su tako u sumerskim tablicama iz Ninive opisani "bogovi koji su sleteli sa neba" i postali
vladari nad ljudima.

32

Zemlju, a ljudi Mars, jer su im njihove klime vie odgovarale. U tom sukobu reptiloidi su unitili satelit Feton ogromnim asteroidom, to je za posledicu imalo udar na
Mars (i danas se moe videti da kratera od posledica tog udara ima najvie samo na
jednoj polovini Marsa, koja je bila izloena udaru). Ostaci Fetona su danas pojas
asteroida izmeu Marsa i Jupitera (to potvruje i nauka), asteroid je proao pored
zemlje, tako blizu da je Zemlja promenila svoju orbitu i dola blie suncu, gde se
nalazi sada, a Mars je promenio orbitu i udaljio se od Sunca na mesto gde je danas.
Asteroid je postao Venera.
Nakon kraeg boravka na Marsu, ljudi su se naselili na Zemlju koja je postala
pogodnija za ivot. Naselili su ostrvo Atlantidu, Bliski Istok, otuda je nastala civilizacija Sumera, podruje oko Crnog mora, otkuda je nastala Tripoljska (ernjahovska) civilizacija, kasnije drava naroda Anta, na mestu dananje istone Ukrajine,
odakle potiu Sloveni i sva bela rasa, 26 i Dolinu Inda, odakle potie sva protoindijska kultura i duhovnost (sankhja i joga). Vede su izvorno slovenskog porekla. Takoe su osnovali kritsku i etrursku kulturu. Njihova pisma su identina sa starim slovenskim pismom. Sve je to bio jedan isti pranarod, od Irske do Tibeta, od Sibira do
Egipta, koji je bio bele rase i govorio istim jezikom. Taj jezik se vremenom menjao i
delio, kao i narodi u posebne zajednice, ali najbolje se ouvao u staroslovenskom
jeziku, takoe se i seanje na taj izvorno ljudski duevni mentalitet najbolje ouvalo
u slovenskim narodima. Jedan od pripadnika tih izvorno ljudskih naroda na Bliskom
istoku bio je i uitelj tajnih kola koji je danas poznat kao Isus Hrist. Sutina njegove
poruke bila je o razvoju due i upozorenje na reptiloide koji tajno vladaju ljudima i
svetom.
Reptiloidi su drali suprotnu stranu planete Zemlje, Lemuriju u Tihom okeanu. On su uticali na stvaranje drugih ljudskih rasa, posebno ute rase. Zato uta rasa
i danas oboava zmajeve kao predstave reptoidnih bogova sa neba koji su bili praoci
njihovih kraljeva.
Tada je izbio rat i na Zemlji. On je detaljnije opisan u staroindijskom epu
Mahabharata, kao rat bogova i demona. U drugim tradicijama, naroito hrianskoj,
govori se o tom sukobu, ali u iskrivljenom obliku, kao mit o nebeskoj borbi izmeu
"nebeskih vojski" (anela) i "palih" anela. Ali Mahabharata ukazuje i na tehnoloki aspekt tog sukoba, 27 tako da na osnovu nje moemo prepoznati materijalne tragove jedne od tih borbi, u dolini Inda, gde se nalaze oigledni i nauno dokazani tragovi drevnih nuklearnih eksplozija, a takvi se tragovi nalaze i na drugim mestima u
svetu, na Bliskom Istoku, kod biblijskog mesta Sodoma i Gomora.
Rezultat tog rata je do danas ostao u sledeem obliku: reptiloidi su izgubili
vlast na povrini Zemlje, proterani su u podzemlje i druge baze na okolnim planetama, ali ljudi su ostali podeljeni, jer reptiloidi su nastavili skrivenu vlast iz astrala, u
obliku demonskih zaposedanja ljudi, i u obliku izvrne vlasti preko svojih hibrida,
ljudi koji su posebno genetski modifikovani da mogu da poslue kao kontejneri, tela,
za prisustvo reptilskog demona u fizikom svetu. Ti hibridi su napravljeni u Vavilo26

Na jednom drevnom zapisu praljudi iz Tripoljske civilizacije, na Festoskom disku, starom najmanje pet hiljada godina, stoji zapisano: "Ovo mesto u svetu boijem, na koje vas je poslao Bog, okruite gustim redovima (njihova naselja su bila kue i gradovi krunog oblika) titite ga danju i nou.
Nema drugog mesta do onog za kojeg se voljom za boiju mo borite. Gde vi budete, potomci vai
e biti, njiva e biti, divnog ivota. Dok mladost veseli oi, nikuda odatle neete otii. Takvo mesto
nee postojati dok ga mi ne stvorimo u ovom svetu boijem."
Naime, Festoski disk je sa Krita, preveo ga je Genadij Stanislavovi Grinjevi pomou slovenskog slogovnog pisma, jer su i kritsku i etrursku civilizaciju osnovali Sloveni.
27
Drevni tekst Vimanika astra opisuje i sve tehnike detalje vanzemaljskih letelica koje su koristili
ti "aneli" i "demoni".

33

nu, nakon pada Sumera. To su ljudi koji imaju samo telo, a nemaju ljudsku duu,
ve inteligenciju reptoida koji koristi telo. Ti "ljudi" su postavljani za vladare jer
sami reptiloidi nisu mogli da se pokazuju ljudima (sva iskustva sa avolima u svim
narodima potiu od iskustva ljudi sa reptiloidima), a i preko takvih vladara bilo je
lake upravljati ljudskim masama. U tu svrhu vladanja oni su stvorili i judeohrianske religije, za masovnu kontrolu uma. Iz Vavilona su se kao vladarske familije, koje su uvale svoju krvnu lozu zbog genetske posebnosti, naselile u Rim, kao
vladari Rimskog carstva, zatim nakon propasti Rima, u Veneciju, odakle su se kao
"crno plemstvo" irili i po drugim evropskim gradovima, sve do Londona - kao aristokratija koja i danas vlada ovim svetom. Svakako, ne otvoreno, ve skriveno, ali
ipak dovoljno jasno svakome ko ispita njihovu genealogiju, istoriju, strukturu vlasnitva kapitala i metode vladavine. 28
Cela ova pria o nastanku ljudske vrste u kosmosu i njenoj istoriji, koja je do
nas dospela preko vanzemaljskih izvora, od Gina, jedne posebne vrste sa Sirijusa,
bila je neophodna da bismo razumeli pravu prirodu uslova ivota na Zemlji, zato je
astral na zemlji tako zagaen neorganskim entitetima i demonima koji toliko utiu
na fizike ivote ljudi da se moe rei da skoro nijedan ovek nije poteen tih uticaja. Zapravo, oni retki ljudi koji su iznad tih uticaja, nazivaju se svecima. Njihova
aura zrai svojom blagotvornom istotom na celu okolinu. To su izuzetno razvijene
due.
S tim u vezi moramo upoznati jo jednu injenicu o duama: razlikovanje
njihovog izraza u pogledu zrelosti i starosti.

PODELA DUA NA MLADE, RAZVIJENE I VISOKO RAZVIJENE

Odmah moramo rei da je ova podela samo prividna. Naime, due su odraz
Boanske svesti u ljudskom telu, i one same ne mogu biti ni mlade ni stare kao to
su to fizika tela koja nastaju u vremenu, kao to ne mogu ni da rastu. One su sve
bezvremene i jedno u Boanskoj svesti. Vreme, kakvo nam je poznato, postoji samo
u trodimenzionalnom organskom svetu, na povrinama planeta.
Ipak postoji razlika u inkarniranim duama po njihovoj zrelosti i prirodi iskustava koja iskuavaju, neke deluju kao mlade i potrebno im je vie osnovnih iskustava, dok neke deluju kao stare i iskusne, mnogo bre i bolje razumeju dogaaje i zrelije se ponaaju. Neke due tee da se zapletu to dublje u ivotna iskustva i iskuenja, dok neke tee da se oslobode ivotnih iskuenja, kao da su ih ve dovoljno iskusile.
Podela na mlade, srednje i razvijene due je zapravo samo podela na procenat prisustva due u telu. Mlade su one koje su najmanjim procentom prisutne u
telu, srednje vie, a visoko razvijene due su one koje su najveim procentom prisutne u telu.
Te razlike takoe postoje i u broju inkarnacija. Svaka dua ima svoj ciklus
inkarnacija kroz koji prolazi, neke due su ih zapoele ranije i sada ih zavravaju,
28

To su ve dovoljno dobro uinili David Icke (The Biggest Secret) i Stewart Swerdlow (Blue Blood, True Blood: Conflict & Creation, Expansions Publishing Company, Inc, U.S.A. 2010). Koga
interesuju svi detalji ove prie moe ih nai u njihovim delima. Takoe i mojoj knjizi "Istorija galaksije, Zemlje i oveka" u kojoj je to sve izneto u irem i detaljnijem kontekstu. Mi se ovde neemo
baviti tim pitanjima ve samo prirodom due.

34

dok neke tek poinju sa svojim ciklusom; neke ih prolaze bre i lake, a neke sporije
i tee. Zbog iluzije vremena to na ovom svetu izgleda kao da je neka dua stara jer je
prola vie inkarnacija, a neka mlada jer ih tek zapoinje. One su izvan tela, u svom
autentinom stanju, sve iste, samo je njihov izraz zrelosti u telu i izmeu inkarnacija
za vreme ciklusa preporaanja razliit. Naime, dua se ne vraa u svoje izvorno
Boansko stanje uvek nakon smrti jednog tela. Za vreme ciklusa inkarnacija ona
ostaje u oblastima vieg astrala ("nebeski svet") gde proivljava utiske prethodne
inkarnacije, oporavlja se od njih i priprema za sledeu. Zato u hipnotikim regresijama dolazi do seanja koja su uvek pod utiskom proivljenih ivota kao i do razlika
u zrelosti dua, da su neke mlade, a neke stare. 29 Hipnotika regresija dopire samo
do tih iskustava, nebeskog i zemaljskog sveta, jer se ona ipak zasniva na umu i njegovoj podsvesti, ne na njegovoj transcendenciji.
U pravom uzdizanju due u svoj Boanski ishod, tih razlika i utisaka nema,
jer je i ciklus inkarniranja u telo okonan. S njegovim okonanjem nestaju i sve prividne razlike meu duama. 30
Ciklusi inkarnacija se najbolje mogu razumeti prema sledeoj shemi:

Ceo se proces dogaa unutar Boanskog jer nita nije mogue izvan njega, a
Boansko je bezvremeno Jedno. Stoga je i ceo ciklus inkarnacija dua bezvremeno
29

To je sluaj sa najboljim i najtanijim knjigama koje govore o ovim seanjima na ivot izmeu
ivota: "Putovanja dua" i "Sudbina dua" od Majkla Njutna (Michael Newton: Journey of Souls;
Destiny of Souls; korpion, Zagreb, 2008). Samo ove dve knjige mogu da preporuim jer znam da
su tane. Iako nedovoljno objanjavaju celu stvar, onaj nivo informacija koje iznose, iznose korektno i tano. Takoe su tane i knjige Raymond Moody-a: "ivot posle ivota" i "Svetlost s onu stranu ivota". Sve druge knjige o ovoj temi koje sam imao prilike da pogledam su izmiljotine koje
ugaaju iluzijama Ega.
30
O okonanju celog ciklusa preporaanja ui izvorni i zen budizam, on se ne bavi samo reavanjem problema jednog ivota, koji se prenose na sledee ivote, ve celog ciklusa iskustava preporaanja. Zato je budizam iznad svih drugih uenja i religija. Takoe o ciklusima inkarnacija prema
sufijskom uenju moe se mnogo saznati u delu Meher Babe "Bog govori" (God Speaks), Esotheria,
Beograd, 1996.

35

Jedno. To praktino znai da je mnotvo ivota dua samo privid koji se javlja sa
trodimenzione ravni organskog sveta, gde jedino postoji iskustvo linearnog vremena, iskustvo pojedinanog postojanja individua. Iz perspektive same due svi njeni
ivoti su jedan ivot, koji se trenutno dogaa, kao predstava. Iz nae linearne perspektive moemo rei i da se dua simultano deli na vie ivota, na sve ivote odjednom, da se ne kree kroz ivote tokom vremena kao entitet. To tako izgleda samo
iz perspektive organskog sveta, iz iluzije vremena. Dua ne gubi vreme prolazei
kroz vreme, jer i ne zna ta je to. Svi su njeni ivoti simultani, jednovremeno se
doivljavaju sva iskustva koja je mogue doiveti, samo umu ogranienom na telo i
Ego to izgleda kao da se doivljava tokom vremena. Zato je u sutini tano judeohriansko uenje koje tvrdi da nema reinkarnacija, ali ono je izvaeno iz celog konteksta tako da skriva celu istinu. Reinkarnacije postoje, ali se one odnose samo na
iskustvo uma i Ega, individua, a ne na ivot same due, koja ima jedan ivot, veni,
tanije bezvremeni. Zato prosvetljeni i mogu da kau da se dua niti raa niti umire.
Zato je bitno jedino probuenje. Zato probueni vide da su svi ivoti jedan ivot,
zapravo, vide ga kao san due, a san je za probuenoga neto to se nije stvarno ni
dogodilo. Cela pria o reinkarnacijama i razumevanje celog tog procesa potrebno je
nesvesnom umu koji je identifikovan sa telom, ne dui. Zato je ta pria i potrebna jer
dua treba da se probije kroz um i u telu spozna sebe. To probijanje kroz um i jaanje prisustva u telu jeste ono to vidimo kao stepen zrelosti due.
Budui da je organski svet nastao iz neorganskog, sasvim je razumljivo da e
i entiteti iz neorganskog sveta da deluju na organska bia.
Sve je to prirodno u univerzumu slobodnog ispoljavanja svega to moe da se
ispolji.
Dakle, sva iskuenja dua na ovom svetu sastoje se ne samo od razumevanja i
ovladavanja organskim ivotom, ve i u tome da savladaju uticaje neorganskih bia,
sve ale, bauke i demone koji tamo ive i koji nemaju druge svrhe nego da budu
paraziti, ako ve ne predatori i vladari organskih bia. Oni kao takvi uveliko doprinose drami ivota i iskuenjima koja ovek mora da savlada da bi postao celovita
linost.
Ovde treba znati sledee: uticaj neorganskih bia deluje po principu suprotnosti i polariteta. Sve ispoljeno sadri polarnost i dijalektiku suprotnosti. Tako i neorganska bia deluju kao suprotnost organskim, sve to je za organska bia dobro, to je
za njih loe i obratno. Neorganska bia, ne sva ve neka posebna negativno orijentisana, su iskljuivo suprotna interesima ljudi i ljudskim duama, stoga im se ona
uvek suprotstavljaju samo zato da bi im se suprotstavljali. Zato su u religijama predstavljana kao avoli, nazivaju se "ovekovim neprijateljem" i "protivnikom". Priroda
dua je ivot i svako dobro kao afirmacija ivota. Zato je u prirodi ovih neorganskih
bia, posebno reptiloidnih demona iz nieg astrala, i njihovih hibrida na ovom svetu,
samo zlo i destrukcija. Sve lai na ovom svetu potiu od njih. 31 Pri tome se radi
samo o polarizaciji, i o delovanju zakona trojstva, koji sadri akciju (1), reakciju (2)
i reenje (3). Akcija (1) bi ovde bila sama namera Boanskog da se ispolji kao indi31

Njima je govorio Isus: "Va je otac avo; i elje oca svojega hoete da inite; on je bio ovekoubica od poetka, i ne stoji na istini, jer nema istine u njemu; kad govori la, svoje govori, jer je on
laa i otac lai." (Jovan, 8, 44.) Oni danas kontroliu nauku i tumaenja istorije preko svojih ljudskih hibrida, pa su dali lano tumaenje pojma avola tokom istorije. Tvrde da je ta ideja nastala
tako to su se ljudi meusobno sukobljavali i satanizovali svoje neprijatelje. Otuda je avo "protivnik". Istina je, kao i obino, suprotna: oni su protivnici ljudi i oni navode ljude u sve meusobne
sukobe.

36

vidualna dua u telu, reakcija (2) bi bila otpor neorganskih bia, a posledica ili reenje (3) bila bi celovita linost kao olienje Boanskog i celovito prisustvo due u
telu. Sam otpor (2) neorganskih bia kristalie celovitost linosti.
Ceo proces inkarnacije dua u telo protee se kroz vie inkarnacija, kroz
postepeno poveanje procenta prisustva due u telu, to se ispoljava kao sve vea
zrelost linosti, ili kao starija i zrelija dua.
Raspon postepenog poveanja prisustva due u telu jeste ono to vidimo kao
ljudska civilizacija i istorija, kao rast ljudske svesti i kulture.
Sve zlo koje postoji na ovom svetu, svi kolektivni ratovi i individualni zloini, unitenje prirode, sva la i obmana nastali su pod delovanjem negativnih neorganskih bia na ljudska tela koja nemaju dovoljno prisustva svesti due da bi
mogla sama da odluuju o sebi i svome delovanju, nego su manipulisana i uslovljena od strane neorganskih bia.
ovekova dua je nesposobna da ini zlo, sama njena priroda je afirmacija
ivota i svega dobrog jer ona je refleksija Boanske svesti u ovom svetu.
Dua mora da iskusi sve mogunosti postojanja, sve suprotnosti. Zato je
potrebna strana i suprotstavljena sila koja e duama da priredi negativna iskustva, jer one same nikada ne bi mogle da ih izazovu.
Dakle, destruktivna neorganska bia pribavljaju i onu vrstu iskustava koje
same due ne bi mogle da pribave niti da svojevoljno iskuse.
Negativna neorganska bia deluju destruktivno na svet i ljude kroz ljude,
opsedajui ih i kontroliui njihovu svest. Tako izgleda kao da ljudi ine zlo. Ona
zatim preko raznih oblika kontrole uma ljude ubede da su to zlo oni sami poinili.
To im je lako jer koriste isti um i isto telo. Najvei deo manipulacije sveu ljudi
sastoji se u tome da se ljudi navedu da se identifikuju sa telom i umom, i na lairanje
objektivne svesti o iroj celini. Tako se u ljudima razvija oseaj krivice i mentalitet
grenika koji povratno deluju na stvaranje jo vie zloina. Problem je to nisu svi
ljudi zreli da se tome odupru, veina dua na ovoj planeti je neiskusna za ivot u
ljudskim telima. Zato lako postaju rtve mnogo iskusnijim i starijim entitetima.
Samo tela koja koriste mlade i neiskusne due bivaju opsednuta od strane
astralnih entiteta. Sama dua ne moe biti opsednuta niti ugroena ni na koji
nain. Samo telo moe biti opsednuto, i to ono telo u kome dua nema svu svoju
vlast. Svo sazrevanje dua na ovom svetu svodi se izmeu ostalog i na to da zadobiju svu vlast i svoju volju u fizikom telu.
Na ovoj planeti oko 90 procenata ljudi su mlade due.
Zato je ovaj svet ovakav kakav jeste.
Ostalih desetak procenata su starije i napredne due koje su se ovde inkarnirale da bi razvile trpeljivost i toleranciju prema mladim duama, kao i sposobnost njihovog poduavanja. Jedna je stvar osloboditi sebe. Da bi to osloboenje dobilo
objektivnu vrednost, osloboeni mora da pomae drugima da se oslobode.
Stoga je vrlo malo ljudi koji nisu pod uticajem i opsedanjem neorganskih
bia.
Zapravo, najvei deo procesa oslobaanja dua na ovom svetu se sastoji u
tome da se raspoznaju neorganski uticaji i da se izbori sloboda od njih. Takozvano
prosvetljenje, osloboenje due ili vaskrsenje nije nita drugo do poveanje procenata prisustva due u telu toliko da je ona postala nadmona u njemu nad svim
drugim uticajima, i organskim i neorganskim.
Poto se veliki deo neorganskog sveta protee na vie dimenzije, na astral, a
te vie dimenzije su za oveka njegove unutarnje dimenzije, njegovo nesvesno, lino
i kolektivno, otuda je otkrivanje tih parazitskih i manipulatorskih uticaja od strane
37

neorganskih bia veoma teko. Njih ljudi doivljavaju kao sopstvene misli, oseaje,
namere i porive. Da bi se oni raspoznali kao strani uticaji iz nae podsvesti, neophodno je potpuno osvestiti sebe i sve funkcije uma, kako bismo mogli da razlikujemo
ono to mi jesmo od svega to nismo.
Takoe treba znati i prirodu misli. One u sutini nisu nae tvorevine. Misli su
najfinije vibracije prirode, informacije o zbivanju prirode, one se kreu prostorom,
etrom, kao mrea ili elektromagnetna polja, slino naelektrisanoj plazmi koju
moemo videti u kosmosu, samo u mnogo finijem obliku. Mozak je samo fini
organski instrument koji moe da prima te fine vibracije, da ih rezonuje, da ih zadri
i kombinuje. Kada ponavlja i kombinuje tako primljene vibracije, informacije, one
izgledaju kao nae misli. Zato to nisu nae, misli mogu da nam dou kao inspiracije, kao sasvim nove informacije, ali i kao demonski glasovi i uticaji koji nam ne daju
mira i teraju u ludilo. 32 Zato je za raspoznavanje neorganskih uticaja potrebno potpuno osveenje celoga bia, od tela do najfinijih zbivanja uma. U takvom osveenju, u diferencijaciji svesti, sastoji se sav ovekov rad na sebi, odnosno uzdizanje
due. To uzdizanje due je zapravo njeno sputanje i prizemljenje, da cela ima svu
svoju volju u telu.
To je i razlog zato ti uticaji neorganskih bia uopte i postoje: tako nas teraju
da na najbri nain postanemo svesni. Neorganska bia su prirodna bia, samo nisu
fizika. Ona koriste injenicu da se sva iva bia sastoje od prirodne simbioze
manjih jedinica u vee celine. Ona kao paraziti koriste organizaciju tih simbioza u
svoju korist, za uzimanje energije. Kada dua doe u telo suoava se sa tom situacijom, da je svaka vea celina sastavljena od manjih, zato ona nije u potpunosti gospodar svoga tela, a s njim i svoga prisustva u svetu, i da rad i energiju tela koriste
oni entiteti koji to mogu. Sada dua treba da se izbori za prevlast nad telom, da
njime ovlada umesto parazitskih entiteta, a kada ovlada telom onda i celom fizikom okolinom, da nesvesnu prirodu svesno preobrazi tako da bude podobna za
prisustvo Boanskog kao linosti.
Da nemamo tih iskuenja ne bismo imali nikakvog poriva da se osvestimo do
kraja, ostali bismo zaglavljeni u nekoj fazi razvoja, kao to su to bili nai preci pre
naseljavanja ove planete. Ova iskuenja nas teraju da se osvestimo do kraja, da vratimo Boansku svest njoj samoj, da zatvorimo krug Boanskog ispoljavanja.
To svesno ili nesvesno razumeju sva organska i neorganska bia: ovek na
zemlji je dizajniran da obavi zavrni posao svekolikog postojanja - da vrati Bogu
Boije, da svoju savrenu percepciju cele Boanske prirode vrati Boanskom. Zato
ga sva organska i neorganska bia i teraju takvom estinom da se osvesti na sve
naine.
Zato je dizajnirana ovakva istorija ljudskog roda na ovoj planeti: da bi proces
ovekovog rasta i buenja zapoeo iznova, od poetka do kraja. Stare ljudske civilizacije su se povukle i sakrile, vei deo se stopio sa novim generacijama i otpoela je
nova istorija kakva nam je danas poznata. Ipak, ostali su vie nego jasni tragovi njihovog postojanja u drevnim graevinama i megalitima koje nije bilo mogue sagraditi bez visoke tehnologije. Takoe i drevno znanje iz astronomije koje nije mogue
znati prostim posmatranjem sa zemlje, bez razvijene kosmike tehnologije.
Na Zemlji se odvija konaan zaokret cele prirode ka Boanskom, to se nigde drugde nije dogodilo. To se dogaa kroz oveka, kroz prosvetljenog oveka.
32

Pored ve standardne elektroencefalografije (EEG) kojom se oitavaju modane aktivnosti putem

elektroda postavljenim na glavi, postoji i novija, magnetoencefalografija (MEG) sa kojom se iste
aktivnosti mozga oitavaju bez kontakta sa glavom, postavljanjem u blizini, pored glave, to znai
da se talasi sa kojima mozak radi prostiru izvan mozga.

38

Kroz prosvetljenog oveka cela ispoljena priroda dolazi do svoga ishoda i

smisla, do Boanskog od koga je i potekla.
Smo prisustvo dua u telu, u prirodi, utie na saobraavanje prirode, na njenu transsupstancijalizaciju kroz svest ka Duhu. Ta se transsupstancijalizacija pokazuje kao transformacija prirode u materijalnu kulturu i civilizaciju. Taj proces je
kroz ljudsku istoriju predstavljan piramidama svuda u svetu i na svim svetovima gde
su iveli ljudi. Otuda ima piramida i na Marsu. Same piramide imaju to svojstvo da
oivljavaju orgonsku energiju 33 oko sebe i saimaju je u svoje sredite, da obnavljaju i uvaju stvari, hrana se u njima ne kvari, ak i pokvaren mikroip ostavljen u
piramidi moe da se sam popravi. Piramide su svuda graene kao energetske maine
i transduktori energije organskog ivota u vii oblik energije. Bez piramida organski
svet bi ostao samo to to jeste, prosta reprodukcija elementarnih ivotnih oblika. Prisustvo piramida uzdie organizaciju organskog ivota u viu sferu, da bude podobna
za prisustvo i delovanje svesti. Otuda je piramida glavni simbol tajnih drutava koja
upravljaju evolucijom ljudskog roda, jo iz Atlantide. Stari Egipat je bio poslednji
ostatak originalnih posveenika. Od starog Egipta i oni su potpali pod vlast negativnih neorganskih bia koja su suprotnost ljudima i danas predstavljaju Iluminate i
njihove masone kao negativne diktatore ljudskog razvoja koji, opsednuti svojim
demonskim iluzijama, zamiljaju da su pozitivni.
Kao to se ispoljavanje Boanskog odvijalo kroz sedam razmera, tako se i
povratak ka Boanskom kroz oveka odvija kroz sedam modusa bivstvovanja koji
su predstavljeni kao sedam stanja svesti i sedam akri koje su smetene u ovekovom telu. Odnosno sedam tela ovekovih.
Zato to postoje inkarnacije dua razliite zrelosti odnosno "starosti", i razliita priroda iskustava koje treba da proive, neophodno je da na ovom svetu postoje i
razliita tela koja e podneti ta razliita iskustva, razliite rase i kulture, od primitivnih zajednica do visoko razvijenog graanskog drutva, i neophodno je da njihova
razliitost donese dinamiku dogaaja meu narodima i u svetu koja e obezbediti
dovoljno sadraja u drami ivota.
Kada bi u svetu svi bili jednaki i isti, iveli u miru i skladu, svet bi liio na
vajcarsku i nikakav razvoj iskustava dua ne bi bio mogu. Ljudske due se tu ne bi
ni raale.

DUE SE PRIPREMAJU ZA LJUDSKI IVOT

OBLIKOVANJEM SVEG OSTALOG IVOTA
Sve due, kao monade boanske svesti, uestvuju u stvaranju na svim planovima.
One najvie monade stvaraju itave univerzume, planete i sav ivot na njima.
Sav ispoljeni mineralni, biljni i ivotinjski svet ne nastaje slepo i spontano. U
samoj materiji nema informacija o tome kako e se koji molekul oblikovati, kako e
se atomi i molekuli udruivati u simbiozi i oblikovati veu organsku celinu. Sva
materija se zavrava na nivou atoma i osnovnih elemenata. Oni se dalje udruuju
simbiozom. Sva bia, od molekula do ljudi, stvorena su simbiozom manjih elija.
Svaka elija je svesno kreirana inteligentnim dizajnom. Zbog holografske prirode
33

Orgon je termin Vilhelma Rajha za pranu ili ivotnu energiju.

39

univerzuma svaka elija je svesna sebe i svoga rada. Zato elije i mogu da se udruuju u simbiozi i tako stvaraju vee svesne celine, kao to je ljudsko telo. 34
Informacije o tome kako e se oblikovati sve u prirodi pristiu spolja, od
svesti boanskih monada ili dua. One svesnom namerom, u viim dimenzijama
neorganskog podruja, projektuju informaciona polja, koja oblikuju morfogenetska polja, koja slue kao matrice za fiziko oblikovanje svega u materijalnom svetu.
Due su kreativni dizajneri cele prirode, skoro svih oblika ivota. Neki oblici
su se razvili sami, spontano, to su uglavnom paraziti i negativni oblici koji spontano
nastaju usled prirodne potrebe za ekolokom ravnoteom. Svi lepi oblici, koji jasno
pokazuju da nisu plod slepe evolucije jer ih krasi inteligentni dizajn koji je oigledno
svestan, kreativan su plod namere dua. Otuda su ptice i leptiri tako bezrazlono
lepi, cvee paljivo aranirano i dizajnirano. Samoj prirodi to je potpuno nepotrebno
radi opstanka. Oigledno je da ih je "neko stvorio". Oblici mnogih biljaka su inteligentnim dizajnom dua usklaeni sa njihovom korisnom i zdravstvenom funkcijom.
Svojim oblikom neke hranljive i lekovite biljke pokazuju za ta su korisne (celer za
kosti, argarepa za oi jer preseena izgleda kao zenica oka, orah za mozak, groe
za srce, itd.).
Due dizajniraju i ivotinjske oblike preko kojih sakupljaju sva osnovna iskustva kretanja i opstanka u fizikom svetu. Poto ivotinje nemaju svoju linost i
individualnost, one neposredno pokazuju prisustvo inteligencije dua, njihovu nameru u oblikovanju ivota. Otuda su ivotinje tako iskrene u svemu, privlane i drage.
U njima prepoznajemo istotu prisustva inteligencije dua, iako je ona u njima prisutna samo u elementarnom obliku, svest je u njima prisutna samo na nivou kretanja
ivotne energije i razmene osnovnih informacija, u manjem procentu od onog koji je
potreban za formiranje linosti. Zato to nemaju linost i individualnost ve samo
isto prisustvo inteligencije dua, ivotinje mogu da opaaju i vie dimenzije, njihova ula nisu ograniena samo na fiziko telo i opaanje koje bi kontrolisao um i ego.
Zato to u njima ipak boravi svest dua, kroz ivotinje ponekad izbije ta svesna dua
kada one deluju "kao ljudi koji ne mogu da govore", kada uine neko delo koje bi
samo sasvim svesno bie uinilo. Ipak, to su uvek samo pojedinani i povremeni
sluajevi, uglavnom ivotinja koje ive sa ljudima, pa im je i svest via od divljih
ivotinja. Meutim i naa neotelovljena dua ("vie ja"), i due naih vodia mogu
ponekad da deluju kroz ivotinje kada je potrebno da nam pomognu, prenesu neku
poruku ili da nas spasu od neke opasnosti. Tako da ne treba biti u iluziji da takva
dela uvek ine same ivotinje jer su svesne.
U biljnim i ivotinjskim oblicima dua je prisutna samo minimalno, koliko je
dovoljno za percepciju trodimenzionalnog fizikog sveta. U tim oblicima ona se
obuava i priprema za kompletan ivot u ljudskom telu i delovanje kao linost, i
takoe obezbeuje ekoloku ravnoteu za ivot ovekov i bogatstvo ljudskog iskustva. Kakav bi ivot izgledao da nema ivotinja? ivotinje oveku pokazuju da je
svestan ivot svuda oko njih, da nije jedino svesno bie koje postoji i tako ga ue
pravoj prirodi svesti, njenoj sveprisutnosti. Zato su deca, kod kojih je prisustvo due
jo isto i jako, tako naklonjene ivotinjama, jer njihove due u njima vide prisustvo
due, i ivotinje su zato naklonjene deci.
34

DNK ne sadri informacije o tome kakvo e se bie oblikovati, niti ta e raditi. DNK je samo
ema informacija za stvaranje proteina. Zato ljudi imaju isti broj gena kao i najprostiji organizmi.
Razlika je samo u drugaijoj organizaciji. Obrasci za sve oblikovanje i delanje ivih bia pristiu
spolja, iz (morfogenetskih) polja. O tome videti radove Ruperta eldrejka (Rupert Sheldrake).

40

Tek na osnovu dovoljne uvebanosti da sa viih dimenzija putem iste

namere kreira oblike na niim, dua postaje spremna da se otelovi u fizikom telu.
Tada je njeno otelovljenje ve pripremljeno u njenoj kreativnoj imaginaciji,
ak je i svoje telo na izvestan nain isplanirala, tako da sa otelovljenjem dua kao da
svesno ulazi u sopstveni kreirani san, slino lucidnom snu koji se ovde doivljava.
Dua tako u svet fizikih oblika ulazi istom namerom.
Ona takoe iz sveta oblika izlazi istom namerom, kada dosegne potpunu
svest o sebi kao Boanskom ishodu dok je u telu. To je ono to se naziva prosvetljenjem u budizmu ili vaskrsenjem u gnosticizmu i ezoterinom hrianstvu.
U svet oblika se inkarnira istom namerom, i iz sveta iluzornih oblika izlazi
istom namerom. Kako se ulazi, tako se i izlazi. O izlasku s namerom bie vie rei
na kraju. Moramo ii redom.
RAANJE DUE U TELU
Kada govorimo o raanju due u telu moramo najpre naglasiti jednu vrlo vanu injenicu koju moramo stalno imati na umu: telo nije jedna pojava, ono je sastavljeno od vie tela, od vie dimenzija, kao i sama priroda (zemlja, voda, vatra, vazduh, etar), tako da se telo sastoji od vie takozvanih omotaa (sansk. kosha): od
mentalnog tela, emocionalnog, energetskog, astralnog i fizikog. Svako od ovih tela
kao omota obavija duu i navodi je na identifikaciju sa zbivanjem koje sprovodi.
Samo je fiziko telo vidljivo, ali tu je i astralno, sa njime boravimo u astralu za vreme sna, tu je i emocionalno, s njime oseamo, energetsko, s kojim koristimo energiju, mentalno s kojim koristimo misli. Prema nekim klasifikacijama postoji jo i telo
svesti, telo blaenstva i nirvaniko telo. Rasprava o njima odvela bi nas od glavne
teme, ali njihov princip je jasan: sve su to omotai due, sa njima dua sakuplja
iskustva, koristi ih kao vozilo za kretanje i delovanje. Svako od ovih tela je nezavisno od ostalih, iako deluju sinhronizovano i zajedno u simbiozi. Tako samo fiziko
telo, koje je najgrublje, boravi uvek ovde i sada jer je najvie vezano vremenom, tela
oseaja i uma su manje zavisna od vremena, i zato moemo da se seamo i oseamo
onoga to je ranije bilo, kao i da predoseamo i zamiljamo ono to e tek biti.
Takoe, zbog nezavisnosti tih tela, moemo svakim telom izai iz svakog drugog
tela: u astralnom telu izai iz fizikog i boraviti u astralnom ili mentalnom svetu, ili
u mentalnom telu biti nezavisni od emocionalnog i fizikog. Ali zato su, s druge
strane, oseanja i um manje svesni iluzije vremena, a fiziko telo iako je najgrublje,
uvek boravi u jedinoj realnosti, ovde i sada. Zato se samo u fizikom telu i za vreme
fizikog ivota moe postii prisustvo u najvioj realnosti, ovde i sada. Zato se
inkarnacije u fiziko telo i dogaaju. Ceo proces ovekovog buenja, prosvetljenja
ili vaskrsenja sastoji se u prepoznavanju svih funkcija ovih omotaa due, svih tela,
njihove simbioze i meusobne nezavisnosti, kao i nezavisnosti due od svih njih
zajedno.
Takoe treba znati da sa svakim telom moe biti manipulacija od strane spoljanjih uticaja ili neorganskih bia, ali sa duom ne moe, ona je uvek nezavisni,
transcendentalni svedok sveg zbivanja. Zbog nepoznavanja ove injenice postoje
mnoge zabune oko uticaja na oveka, pa se tako uticaji i manipulacije na fiziko,
energetsko ili mentalno telo poistoveuju sa uticajima na duu ovekovu. Zapravo,
sutina svih manipulacija na oveka zasniva se na tome da se on poistoveti samo sa
fizikim telom, da bude nesvestan ostalih tela, drugih dimenzija od kojih je sastavljen, prirode njihovog delovanja, njihove meusobne nezavisnosti kao i svoje nezavisnosti od njih. Na taj nain se laira pravi identitet ovekov kao due.
41

Stoga, kada govorimo o telu, imaemo na umu da telo predstavlja viestruku

simbiozu dimenzija zbivanja, a ne samo jednu stvar.
Cela priroda je holografsko jedinstvo, nita novo ne postoji u njoj, sve to
postoji u fizikoj, ulima opaanoj prirodi, u prostoru i vremenu, samo je ispoljeno
iz ve postojeeg bezvremenog jedinstva, kvantnog polja svih mogunosti, iz viih
nefizikih dimenzija, iz implicitnog poretka.
Tako je i roenje fizikog tela samo jedna uslovljena bezlina bioloka pojava, proces reprodukcije koji je u potpunom jedinstvu sa okolnim prirodnim procesima. Objektivno govorei, telo ak nije ni pojava, ono je takvom potpunom jedinstvu
sa prirodnim procesima i okolnim uticajima da se uopte ne izdvaja od celine koja
ga sainjava, uopte ne postoji kao posebna pojava.
Zato se ovek ne raa sa roenjem tela. To uopte nije njegovo roenje. Telo
je samo jedna prirodna pojava, ali jedina pojava koja je tako pogodno oblikovana da
dua moe da deluje kroz njega. Sve druge prirodne pojave, biljne i ivotinjske, nisu
tako kompletno opremljene sa ulnim i delatnim organima da bi dua mogla dovoljno efikasno da deluje kao linost i sakuplja potrebna iskustva.
Iskustvo roenja ovekovog nastaje tek sa identifikacijom svesne due sa
nesvesnim, spontano oblikovanim i prirodno uslovljenim telom.
Dua je svesni svedok koji samim svojim prisustvom i blizinom daje smisao
ivota telu.
Telo je sa svoje strane tako savreno oblikovano da su sve kosmike zakonitosti sadrane u njemu: telo je mikrokosmos. Njegova energija je opinjavajua za
duu koja kroz njega stie iskustva u trodimenzionalnom fizikom svetu.
Tako nastaje dvostruka konfuzija koja se naziva ovekovim roenjem: dua
zbog blizine tela pada u zaborav svesti o sebi, a telo zbog prisustva due postaje
tako osveeno da stie utisak da je svesno samo po sebi. Tako nastaje utisak "ja
sam telo" kojeg dele i dua i telo.
Ta konfuzija traje sve do ovekovog konanog probuenja ili prosvetljenja.
Due planiraju svoje roenje. One mogu iz viih dimenzija da sagledaju opti
plan svoga budueg ivota, da programiraju i ubace u njega neke kljune dogaaje
kao markere koji e podstai svest i razvoj u eljenom pravcu. Takoe ne ulaze u
ivot tela same, ve u drutvu srodnih dua kao pomagaa i saigraa u dogovorenoj
igri ivota, koji se inkarniraju u krugu iste porodice ili se sretnu tokom ivota.
I pored planiranja ivot se ne odvija u potpunosti po planu jer ovo je kosmos
slobodne volje i ispoljavanja svih mogunosti. Zato se uvek dogaaju nepredviene
stvari, kako zbog uslovljavanja organskog sveta, tako i zbog toga to se planovi jedne due ukrtaju sa planovima drugih i tako nastaju nove varijante dogaaja. Uostalom, sama inkarnacija bi postala besmislena kada bi bila cela isplanirana i odreena,
tada bi se izgubio osnovni razlog inkarniranja dua, a to je uenje na novim i linim
iskustvima.
To uenje podrazumeva uenje apsolutno svih iskustava, i dobrih i loih, najveeg zadovoljstva i nagore patnje, pa i prestanak samog uenja, pad u ropstvo i
nesvesnost - jer i to je posledica slobodne volje. Ona je no sa dve otrice. ovek je
slobodan i da postane neslobodan. I to je jedno iskustvo, i to vrlo vano iskustvo,
koje presudno deluje na svest o osloboenju.
Due se nikada ne inkarniraju u telu cele ve samo malim delom. Onaj vei
deo koji ostaje neotelovljen, otelovljeni deo due doivljava za ivota u telu kao svoje "vie ja" ili kao "spasonosnu intuiciju", "anela uvara", a ponekad, pod uticajem
religijskog programiranja, i kao "boga".
42

Due se inkarniraju u najmanjem procentu kod takozvanih "primitivnih ljudi"

koji i danas ive kao u praistoriji. Zato oni nisu sposobni ni da razvijaju kulturu ivljenja niti da se razvijaju kao linosti. Dua je u njima prisutna tek toliko koliko je
potrebno za odravanje ivota i sakupljanje utisaka kroz goli opstanak u obliku ljudskog tela. Poto ve ima utiske opstanka u niim ivotinjskim telima, potrebni su joj
osnovni utisci ivota u ljudskim telima. Zato ljudi u primitivnim drutvima imaju
animizam kao najviu duhovnost i verovanje da su inkarnacije neke ivotinje iji
totem oboavaju, ili da se nakon smrti sele u ivotinje. Takve, nazovimo ih elementarne due, raaju se i u civilizovanim drutvima, ali kao one osobe koje nisu sposobne za vii razvoj, ve samo za prost rad i preivljavanje.
Svaka dua dok je u telu ima svog vodia koji joj pomae i nadgleda odvijanje ivota prema planu. To su starije due koje su zavrile svoj ciklus inkarnacija i
sada mogu da pomau mlaim, odnosno onim koje tek zapoinju svoje cikluse.
Moe da se dogodi da se vodii i materijalizuju u sluaju potrebe da bi pomogli i
sauvali ivot due u telu ako je neplanirano ugroen. Mlade due imaju veu i eu
zatitu vodia, to su due starije i iskusnije, to su vie preputene same sebi jer su
vie sposobne da brinu o sebi, odnosno da budu u vezi sa sopstvenom neotelovljenom duom.
Dua se spaja sa telom tek kada je ono formirano u utrobi, par nedelja pre
roenja poinje povremeno da ispituje telo, da ulazi u njega, da ga animira. Budue
majke to oseaju po prvim pokretima ploda. Smo telo ima svoj fiziki um i ego. On
se upoznaje sa duom jo u majinoj utrobi.
Shvatanje da se dua spaja sa telom ve pri njegovom zaeu je ili izraz potpunog neznanja o pravoj, boanskoj prirodi due, njenoj nezavisnosti od tela, ili ima
za cilj da pojaa identifikaciju sa telom i da negira duu, jer to je u sutini materijalistiki stav.
Sam in roenja nije trauma za duu ve za telo, uglavnom zbog pogrenog
naina raanja koje se danas izvodi pod uticajem pogrene medicine. Zato due
uglavnom nisu u telu za vreme tih neprijatnih trenutaka, ve u blizini, ali trauma
roenja ostaje u telu koje sakuplja sve utiske i kasnije kada doe do vee identifikacije due i tela ta trauma moe da utie i na duu.
Smrt tela je, sa druge strane, mnogo lepa, nju dua uvek doivljava kao dugo
iekivano osloboenje i probuenje iz runog sna. Pri tome dua naputa telo malo
pre samog ina smrti tela, da bi izbegla agoniju umiranja tela. U idealnim uslovima
to se dogaa na lep nain, bezbolno. Ali nain umiranja je ve posledica delovanja
za ivota. Postoji planirana i neplanirana, prevremena, nasilna smrt. Nasilna, neplanirana smrt tela uvek komplikuje sazrevanje svesti u telu, i zato je tetna.
Tokom prvih nekoliko meseci ivota dua samo povremeno boravi u telu
deteta. To ini radi navikavanja na to telo i da se telo navikne na nju. Vei deo vremena dok je dete malo i dok uglavnom spava, due provode u blizini u istraivanju i
igri. Ponekad kada je potrebno deluju na roditelje i okolinu da ne uine neto pogreno.
Dua deteta se udruuje sa duom majke. Otuda tolika bliskost i povezanost
majke i deteta. Zato majka "instinktivno" zna ta je detetu potrebno. To nisu instinkti
ve povezanost njihovih dua koje meusobno komuniciraju. Otuda je svaka mlada
majka ispunjena blaenstvom jer je ispunjena prisustvom jo jedne due, ija blizina
je podsea na sopstveno izvorno, boansko stanje koje je imala kao dua pre roenja,
a koje je zaboravila pod teretom ivota. Budue majke su tako dvostruko obogaene
prisustvom dua. Zato se kae da su u "blagoslovljenom stanju". Ali zbog udrueno43

sti svoje due sa duom deteta, majke ne oseaju samo veu sreu kada je i dete sreno, nego i veu patnju zbog deteta kada ono pati.
Nemuti razgovor majke sa detetom koje jo nije progovorilo je razgovor njihovih dvaju dua. Majinska ljubav je na ovom svetu najblia boanskom stanju u
kome se due nalaze pre roenja. Zbog snage Boanskog prisustva, iskustva pojave
druge due kroz nju, majke celog ivota ne ele nita drugo da budu nego majke, jer
ispravno oseaju da je to najblie Boanskom prisustvu na ovom svetu. Iz tog prisustva jo jedne due majke dobijaju na sopstvenoj duevnosti, dobijaju svu mudrost
i dostojanstvo, estitost i ovekoljublje, bez obzira na obrazovanje i ivotno okruenje i kakve su osobe ranije bile - sve majke su sline. Oevi takoe doivljavaju preobraaj zbog blizine nove due, ali oni ipak nisu to prisustvo doiveli u svome telu.
Njihov preobraaj je samo psiholoki. 35 I otac i majka se preobraavaju samom blizinom mlade due i svakodnevnim detaljnim praenjem njenog rasta u iskustvu. Blizina i intimnost sa mladom, istom duom, podsea ih na sopstvenu ve zaboravljenu duevnost, obnavlja je i ojaava. Zato se roditelji podmlauju i oivljavaju u ljubavi pored deteta. Transformacija majke je kompletna, ena koja je dotle postojala je
nestala i pojavila se majka. Sa roenjem novog bia i njegove due kroz svoje bie, i
majka se preporodila. Blizina nove due osnaila je njenu duu da se podseti ko je u
stvarnosti.
Kao to su sve majke iste zbog blizine nove due, koja pojaava prisustvo
njenog Boanskog izvora, tako su i sva deca na svetu ista, jer su jo blizu Boanskom izvoru od koga su dola na ovaj svet. Blizina Boanskog izvora due ini svu
decu istom, bezrazlono blaenom, razigranom samim postojanjem kao takvim. Tek
kasnije, kada se taj izvor zaboravi, kada um ojaa i udalji se od samog postojanja,
ljudi postanu individualno razliiti. Ali zato na kraju ivota, u starosti, kada se opet
priblie Boanskom ishodu od koga su potekli, ljudi opet postaju slini. Svi zreli
starci, kojima je ivot ostvaren, a ne frustriran, lie jedni na druge, postaju detinjasti,
nalik deci, i sa decom se najbolje slau, deca ih najvie i vole, jer su i starci, kao i
deca, opet blizu Boanskom izvoritu dua, ovog puta pri povratku u njega. ("Ako se
ne obratite (k sebi, svojoj dui) i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko"
Matej, 18,3.)
POETAK ZABORAVA
Novoroene koje jo nije progovorilo sea se svog postojanja pre roenja,
kao due. Vremenom, kako se dua navikava na telo, sama ivotna energija tela koja
je kod male dece izuzetno ista i snana, deluje kao opijat na duu, tako da mu se
ona preputa, ako ni zbog ega drugog, ono zbog zadovoljstva koje to preputanje
izaziva. istota deijeg bia, jednostavnost i samodovoljnost samog njegovog postojanja kao takvog bliski su samoj dui, slini su njenom postojanju pre roenja i zato
su privlani. Koliko je dete veselo i razigrano, toliko je jo mnogo vie i dua u
svom svetu blaena, duhovita i razigrana, tamo nema ozbiljnosti, boansko postojanje je sama igra zato to je u celosti pozitivno. Ipak, sama injenica da dua ne moe
da deluje u svetu kroz telo sasvim malog deteta koje nije ni prohodalo, navodi je da
ne boravi previe u njemu, nego u blizini i da prepusti ivotnoj energiji samog
organskog sveta da radi svoj posao u tom telu, da raste, jer ono nita drugo i ne
moe da radi. Ono to dua detetova moe da ini je da indirektno deluje na roditelje
35

To je u skladu sa prirodom transformacije ena i mukaraca. ena se transformie celim biem,

predanou, odjednom, a mukarac pre svega umom i postepenim rastom u znanju i spoznaji.

44

i okolinu. Ono blaenstvo, koje svi stariji oseaju u kontaktu sa malim detetom, nastaje od blizine prisustva nove i svee due, koja je puna seanja na svoj Boanski
izvor, pa to seanje podstie i kod drugih koji su ga zaboravili.
Naime, vremenom due zaboravljaju svoju pravu prirodu, ko su i zato su
roene u telu. Zaborav due nastupa u vremenu kada dete ui da govori. to vie
poinje da ui jezik ovoga sveta, to vie zaboravlja jezik onoga sveta iz koga je dolo.
Zaborav nastaje formiranjem govora zato to se tada formira um, odnosno
mentalni obrasci po kojima se ponaa svest. Dua je prisutna kao ista neuslovljena
svest, um je mehanizam sastavljen od raznih sadraja po odreenim obrascima, koje
su oblikovali uticaji okoline. Ti obrasci zatim koriste svest modifikujui je na svoj
nain. Tako se zaboravlja sama svest kao dua, a preovlauju sadraji svesti prema
obrascima uma. Tako poinje san ivota u telu.
Zaborav se dogaa postepeno, tako da mala deca im progovore esto iskazuju svoje poznavanje duhovnog sveta iz koga su dola, seanja na svoje prole ivote,
ili uvide u dogaaje koje samo vidoviti mogu da imaju. esto iskazuju vrlo mudre
misli i zakljuke koji ne odgovaraju njihovim godinama ni zrelosti. Ali to su samo
povremeni bljeskovi uvida, ne svest koja bi mogla trajno da deluje. Proces postepenog zaborava traje do este godine od kada nastupa potpuni zaborav i potpuna identifikacija due sa telom.
Potpuni zaborav se dogaa iz vie razloga.
Najpre, potpuni zaborav se dogaa iz razloga zbog kojega uopte i dolazi do
inkarnacije due u fizika tela: sakupljanje svih iskustava uestvovanjem u drami
ivota. Uestvovanje nije mogue bez identifikacije, a identifikacija bez bar nekog
oblika zaborava.
Zatim, da se dua uvek sea svog izvornog stanja, nikada nita novo ne bi
nauila. Takoe, koristila bi svoja prethodna iskustva da izbegne nova koja joj
izgledaju neprijatna, i birala bi samo prijatna iskustva, a tada od uenja ne bi bilo
nita. Tako ne bi potpuno uestvovala u zbivanjima. Potpuno uestvovanje je neophodno da bi sama donosila odluke. Dua raste u zrelosti samo na osnovu odluka koje
je sama donela i sprovela u delo, odluka koje su ispravne i dobre.
Zatim, razlika iz Boanskog stanja iz koga dolazi u grubi i ogranieni fiziki
svet, tako je velika da dua nikada ne bi pristala da boravi u telu ako bi se stalno
seala ko je i odakle je. To je kao kada bi car morao da ivi kao prosjak. Mogao bi
da glumi neko vreme, ali ne bi dugo izdrao.
Na kraju, razlog zato pada u zaborav je neophodnost razvijanja svoje volje i
namere, da kao individualna dua proe iskustvo odvojenosti od Boanskog i da se
sama sopstvenom voljom i svesnou vrati Boanskom. Na taj nain, Boanski
Apsolut sebe spoznaje na najfiniji, najsuptilniji i najintimniji nain, kroz sve objektivno znanje i oseanje o sebi.
Naime, kroz ljudsku duu Boanski Apsolut od samog postojanja kao takvog,
dolazi do ljubavi. Bog postaje ljubav kroz oveka.
Da bi se dolo do ljubavi, moraju se proi i iskusiti sva mogua oseanja,
moraju se iskusiti svi oblici postojanja. Ljubav je upravo sposobnost nadilaenja
pojedinih oblika i stanja, objedinjavanja smisla svih pojavnih odlika i stanja svesti,
to je emocionalna zrelost koja povezuje sve razlike u svetlosti njihovog jedinstva.
Bez te objedinjavajue svetlosti sve je odvojeno, a bivajui odvojeno ono je u nerazumevanju i sukobu. Otuda su razumevanje, oprotaj i pomirenje poetak ljubavi.
Ljubav jedina omoguava svemu postojanje u skladu i razumevanju.
Otuda je ljubav drugo ime za Boansku svest o sebi.
45

Zato se Boanska svest projektuje u obliku individualnih dua da bi se iscelila

i aktuelizovala u svemu kao ljubav. Samo tako, u ljubavi, univerzum moe da postoji kao mnotvo ivih oblija. Bez ljubavi je mrtav haos.
Zato svako dete zrai ljubavlju i samim svojim postojanjem izaziva ljubav.
KOMUNIKACIJA IZMEU UMA I DUE
Jedno od najvanijih pitanja je svakako odnos i komunikacija svesnog uma i
nadsvesne due. Taj odnos je ispunjen zabludama i mistifikacijama koje emo pokuati ovde da rasvetlimo.
U jeziku i u psihologiji podruje nesvesnog se naziva 'duom' i 'duevnim
ivotom'. Pri tome podruje nesvesnog je daleko vee i snanije od svesnog uma. To
se poredi sa ledenim bregom kome je vidljivi deo iznad povrine daleko manji od
nevidljivog, veeg dela ispod vode. Pri tome se pogreno to podruje podsvesnog ili
nesvesnog naziva 'duom' - to je samo onaj deo uma koji nije svestan samoga sebe,
koji je podeljen na svesni i nesvesni deo, koji su esto u neskladu. Ono to svesni ne
eli da zna iz nekih neprijatnih razloga, baca u zaborav, u podsvest. Ali kako je ta
podsvest takoe deo istog uma, ali radi nezavisno od svesnog dela, na javi, onda esto dolazi i do sukoba. Meutim, mnogo ee se sukob izbegava zbog zajednikog
interesa opstanka, pa je na delu kompromis u vidu neke samoobmane ili funkcije
laganja samoga sebe. Ako je sukob preveliki zbog neke traume, onda dolazi i do
funkcionalne podele uma. Kada se to dogodi spontano naziva se izofrenija, a kada
se podela uma izvede namerno to je onda programirani um.
Dakle, deo ledenog brega koji se ne vidi ispod povrine svesnog uma, nije
'dua' niti sainjava 'duevni ivot'. To je samo vei podsvesni deo istog uma koji
deluje svesno.
Dua je sam okean na kome plovi ceo breg.
Dua utie na ceo um, i svesni i nesvesni, uvek isceljujue.
Uticaje due na um i ivot stoga treba dobro razlikovati od nesvesnih uticaja,
koji mogu biti od podeljenog uma, potisnutih sadraja i utisaka, ili od entiteta koji su
naselili tako podeljen ili programiran um. Njihovi uticaji su uvek ili direktno negativni ili indirektno, tako to se prikazuju kao povoljni i ak upadljivo primamljivi da
bi kasnije doveli do negativnih rezultata i ovek postao rtva negativnih entiteta,
njihov izvor energije. Takvi ljudi onda ine zlo oduzimanja tue ivotne energije da
bi nahranili svoj negativni entitet koji ih poseduje preko nesvesnog. Ili ih sami hrane
svojom ivotnom energijom, nekom opsesijom ili porokom. Poto ti uticaji dolaze iz
nesvesnog dela uma, ovek misli da je to iz njega samoga, da su to njegova nedela,
mada osea da su jaa od njega, da ih ini protiv svoje volje ali je slab da im se odupre. I jeste slab zato to je svesni um mnogo slabiji od nesvesnog. Ma ta svesni deo
uma da odlui, nesvesni deo uma e uvek doneti konanu odluku, makar i kroz
obmanu svesnog uma da je njegova volja ispotovana. Zato to je svesni um slabiji
od nesvesnog, a to ne eli da prizna jer ima jak Ego, on se prilagoava volji nesvesnog funkcijom laganja sebe. Zato se sve manipulacije nad ljudima zasnivaju na uticajima nad nesvesnim delom uma, i na podsticanje funkcije laganja.
Ako negativni uticaji iz podsvesnog uma potiu samo iz potisnutih sadraja
ili utisaka, onda se to izraava kao robovanje navikama i nesposobnost da se svest
razvija ka novim mogunostima, vezanost za emocionalne traume, i jednostrano,
neuravnoteeno ponaanje kao rezultat slepe reakcije na utiske i traume kojima se
robuje.
46

Negativni uticaji neorganskih entiteta iz nesvesnog su uvek prepoznatljivi po

tome to se nameu na lep ili ruan nain. Nameu se na lep nain glasovima ili vizijama, ubeenjima koja serviraju svesnom umu iz podsvesti tako da on misli da je to
njegova volja ili "intuicija". Ako ne zavarava oveka "njegovom intuicijom" onda se
uvek predstavlja u religijskom kontekstu, obliku i sadraju, kao "Bog", "aneli",
"Isus", "Krina", "Gane" ili ta ve prema religijskom obrascu sa kojim je ovek
programiran. Tada je ovek jo spremniji da ga poslua nego "svoju intuiciju".
Dokaz da se tu radi o programima i manipulacijama je injenica da se tada ne dogaaju greke: Krina se nikada ne javlja katolikom verniku, niti Devica Marija hindusu. Svaki "bog" se tada dri svoje interesne sfere i teritorije. Kada se nameu na
lep nain onda raunaju na elje ovekove. Kada raunaju na ovekove strahove
onda se nameu na straan nain, izazivaju strahove ili preko napadnih glasova ili
vizija, na javi ili u snu. Strahom paraliu oveka i tako ga teraju na odreena ponaanja koja njima odgovaraju. Sama frekvencija na kojoj se dogaa emocija straha na
astralu je energija koja hrani negativne entitete. Zato duhovi plae ljude, zato je avo
ruan: da bi uplaio oveka i tako se nahranio njegovom energijom. I da bi ga onesposobio da objektivno vidi ta se dogaa i tako se oslobodi uticaja, jer u strahu prestaje svako objektivno rasuivanje.
Treba znati jo i to da negativni entiteti retko kada deluju sami na oveka,
iznutra, iz njegovog nesvesnog. Oni se pri tome uveliko pomau i spoljnim delovanjem na oveka preko drugog oveka koji je ve pod njihovim uticajem, koji radi za
njih. ovek e "upoznati" osobu koja e ga navesti na odreeno ponaanje koje e
ga uvui u ivot koji pogoduje opsednutosti. I smo fiziko prisustvo, manje ili vie
intimno, moe da pomogne da neorganski entitet pree sa jednog oveka na drugog.
Istinska komunikacija uma sa duom uvek je isceljujua i spasonosna. Ona
uvek donosi prave informacije i uvide. To je najpre ona prava intuicija koja se javlja
kada celim biem znamo da je "to tako" iako nemamo dokaza. Ali to se uvek pokae
kao ispravno.
Za razliku od negativnih entiteta i podeljenog uma, uticaj due na svesni deo
uma oveka uvek je nenametljiv, nean, bezazlen, kao deiji apat, smeh i igra. On
moe doi kao 'unutranji glas', koji se ne uje kao glas, ali je tako konkretno iznenadno saznanje, koje ne potie od nas, ali je jasno kao da je izgovoreno i uvek se
pokae ispravnim. Nikada se ne namee, niti ponavlja, uvek rauna na slobodnu
volju ovekovu.
Najee dua deluje na taj nain, koji mi doivljavamo kao intuiciju ili 'unutarnji glas'. Ona deluje mnogo ee na taj nain nego to smo toga svesni, ali zbog
buke i inercije svesnog uma najee ga ne opaamo, ili se tek naknadno setimo da
smo na vreme bili 'obaveteni' na taj nain.
Upravo zato, zbog zatvorenosti svesnog uma, dua deluje i na druge naine,
pre svega dogaajima. Kada je situacija takva da ovek nema sluha za neni apat,
ona izreira dogaaje oko nas, koji mogu biti trenutno deavanje, ali prema potrebi
mogu esto da se protegnu na vie dana ili meseci. Zavisno od situacije na koju se
mora delovati na oveka, dua reira razliite dogaaje: nekada suptilne i kompletne
u izgledu kao i sadraju, kao Tarkovski; nekada e se poigrati savrenstvom u detaljima, kao Kurosava; ako je situacija sloena, onda zna da izreira scene kao Hikok,
a ako treba da deluje hitno i bez pogovora, onda kao Tarantino.
Uvek se u tim delovanjima oseamo kao da smo lik u pozorinoj drami koju
neko reira uivo. I reira je. Na ivot i jeste drama koju je reirala sama naa dua
u saradnji sa Boanskim koje sve omoguava. Nije dua samo isplanirala ivot na
47

poetku, pa ula u njega da se snalazi kako zna i ume. Budui da ona dolazi i uvek
prebiva izvan vremena i prostora, ceo ljudski ivot je za nju ve tu, ceo, ona ga obuhvata od poetka do kraja. Samo iz perspektive svesnog uma zarobljenog u iluzornom telu, prostoru i vremenu, izgleda da se ivot odvija postepeno, tokom linearnog
vremena u nekom prostoru, da je sve odvojeno. Zato mu izgleda udno da dua
moe da deluje na dogaaje ivota. Dua je prisutna u celom ivotu, od poetka do
kraja. Zapravo, ceo ivot ovekov je u dui, kao njena imaginacija, ne izvan nje.
Zato dua moe da nam sa drugog kraja sveta dovede osobu koja e rei ili
uiniti kljunu stvar u pravom trenutku; voditi nas iz jedne u drugu situaciju koje e
se sloiti kao delovi jedne velike prie; dovesti nam nepoznatog oveka na ulici koji
e nam rei ili uiniti neto to e nam promeniti ivot, a da on ni sam nije svestan
zato je to uradio, ili misli da je povodom nekog drugog razloga; posebno je zabavno kada se u to uigra vie ljudi, koji sami nisu svesni svoje zajednike uloge za nas;
ili emo jednostavno negde videti neto to e pokrenuti nov sadraj u naem ivotu.
esto emo pre nego to poemo da vidimo tu vanu pojavu osetiti kao da nas je
'neto pokrenulo' da poemo ba tada i ba tamo.
Kada sami radimo ono to je u interesu nae due ili due blinjeg, oseamo
se ispunjeni blaenstvom, puni pozitivne energije, i nita ne moe da nas sprei u
tome. To nam uvek 'ide od ruke'. Ako neka aktivnost ili namera ve na poetku ne
ide kako treba, stvaraju se prepreke na svakom koraku, to je pokazatelj da taj put
nije u interesu due. Svaki proces na svom poetku ima svoje znake, znamenja i
pokazatelje u spoljanjim dogaajima i pojavama, koji otkrivaju njegovu pravu prirodu, da li vodi dobrom ili loem ishodu. Intuitivni ljudi, tj. ljudi sa jaim kontaktom
uma sa duom, mogu da ih osete i primete, i ispravno protumae.
Svi pravi stvaraoci su u trenucima stvaranja bili nadahnuti uticajem due.
Inspiracija bi im iznenada dolazila kao oluja, kao iznenadna poseta velikog prijatelja. ak su tada mogli i da osete neije prisustvo. Kao da bi im neko ukazao na kljunu stvar u reavanju problema na kome su radili, ili u njihovoj svakodnevnoj okolini, preko nekih ljudi, poruka, ili za vreme sna. Mnoga nauna otkria i umetnika
dela bila su otkrivena u snu ili odmah nakon buenja. San je takoe jedno veliko
podruje delovanja due na oveka jer je tada osloboen fizikih ogranienja, ali je
problem sa njim taj to je u njemu ovek nesvestan, teko se tamo primljene informacije mogu preneti u svesni um. Takoe odvija se u drugoj dimenziji, razliitoj od
trodimenzione fizike realnosti, i potrebno je dodatno iskustvo da se one prevedu na
fiziku realnosti i primene.
Iako je ceo ivot u dui, a ne dua u ivotu, ne treba zaboraviti inilac slobodne volje da svesni um u telu i fizikom iskustvu kojeg doivljava, odluuje neto i
sam sa svoje strane, da sa te pozicije prividne izdvojenosti doe do spoznaje svoje
due, da sazri tako izdvojen u telu do svoje sutine, do Boanskog. U ovekovom
telu, kroz izdvojeni um, Boansko, kao individualna dua, kao da gleda i spoznaje
sebe samoga (prividno) izvan sebe samoga. U toj individualnoj slobodi je ceo smisao ivota, inae ivot bi bio ve odgledan film.
Zbog principa slobodne volje, i drugih dua koje deluju u zajednikom prostoru fizikog sveta, igra se uslonjava i uvek dolazi do novih situacija zbog kojih
dua mora da intervenie.
Postoje i delovanja due koja su retka, ali se dogaaju kada je ivot neplanirano ugroen. To su najee intervencije spasavanja, da se fiziki ivot ne zavri
pre vremena. Tada se moe fiziki manifestovati uticaj due preko vie posrednika.
To mogu biti due preminulih srodnih dua, naih roaka ili bliskih osoba, na
vodi, zrelija dua koja nadgleda odvijanje ivota i pomae kada zatreba, i interven48

cije due preko ivotinja. Ti posrednici se mogu fiziki pojaviti, fiziki uraditi tano
odreenu stvar da bi nam pomogli i spasli nam ivot, a zatim nestati. Ako je potrebno, mogu samo da se pojave kao podrka i savetodavac u kritinim trenucima. Mogu
da se jave kao glas koji iznenada daje savet ta treba da se uradi da bi se izbegla
opasnost, ili da bismo se spasli iz opasne situacije. Taj glas emo jasno uti izvan
glave. Ili da se prikau kao pojava i glas. Naalost, te intervencije svesni um esto
pogreno tumai prema svom verskom programiranju, kao intervencije "Boga" ili
"Anela uvara". Kada mogu, due deluju i preko ivotinja, tada ivotinje portvovano spasavaju neko dete ili odraslu osobu savreno svesnom namerom da to urade,
ili jave kome treba da se neko nalazi u opasnosti. Naa dua ili 'vie Ja' esto koristi
ivotinje da bi delovala na nas, ili nam jednostavno stavila do znanja da nismo sami
na ovom svetu, ako nema druge pogodne osobe za to. ivotinje su bia sa manjim
procentom prisustva due od onog koji je potreban za formiranje svesne linosti,
zato je to prisustvo due u njima, iako manje, istije i slobodnije za duevno delovanje od due u oveku koja je spreena i ometana svesnim umom.
Takoe je i dua u detetu istija i jasnija jer nema prepreku izgraenog uma i
Ega. Otuda su deca uvek tako draga, i ona uvek gledaju na svet i druge ljude samom
duom, otuda su im oi tako bistre. Zato jasnije i vide.
Pod komunikacijom due sa umom treba spomenuti i komunikaciju umrlih sa
ivima. Dua koja je napustila telo probudila se u svojoj pravoj prirodi, moda ne
sasvim jer nije zavrila svoj ciklus inkarnacija, ali je svakako u mnogo veoj meri
budna nego to je bila u telu, tako da smrt tela ne doivljava tragino, izuzev ako to
nije bila nasilna smrt. Smrt tela doivljavaju kao traginu samo oni ljudi koji ostaju
da ive u telu jer ne vide vie dimenzije osim fizike i ulne. Oni pate za onim koji
je "umro". Zato due koje su napustile telo pokuavaju da ih utee aljui im poruke
na razne naine. Najee preko snova, snovi su najpogodniji medijum za kontakt
jer se odigravaju u astralu, u kome dua boravi privremeno nakon smrti tela. Ako to
nije dovoljno da dopre do svesti otelovljenih, onda se oaloenima u telu javlja na
fizikom planu, organizujui dogaaje koji e im svojom sadrinom staviti do znanja da je "umrli" i dalje iv kao dua koja im se javlja da bi ih uteila.
Posebna je pria kako se odnose due meusobno preko ljudi. Naime, sve ono
to oseamo kao ljubav i duboko razumevanje prema nekome, iako tu osobu ne poznajemo dugo, jeste zapravo komunikacija nae due sa duom te osobe. To je ta 'platonska ljubav', najdublje prijateljstvo, srdana pomo koja nije ni traena, ve uinjena iz same dobrote. Ti odnosi su mnogo ree telesni i seksualni. Ako su nii centri vie ukljueni u taj odnos, on se tee odrava, jer onda telom preovlauje telesni
um, Ego, a on uvek deli i odvaja.
Svi pravi 'ljudski' odnosi, humani, puni ljubavi i nesebine dobrote i altruizma
jesu odnosi due sa duom. Zato se telo i um oseaju tako dobro u tome. Ispunjeni su
pozitivnom energijom sadejstva vie dua.
Svaki pravi odnos oveka prema sebi i drugima, rast u razumevanju i mudrosti, jeste otvaranje uma za uticaje due, naeg 'vieg Ja', Boanskoj prisutnosti.
Svaki gubitak tog odnosa, a i on je mogu u svetu slobodne volje, jeste pad u
patnju i sukobe sa sobom i svetom. Dua je u telu izvor svesti i svega dobrog. Um
koristi svest due za svoj rad na svoj nain. ivotna energija pripada telu i dobija je
od organskog ivota. Zato ovek moe da ivi i misli bez presudnog uticaja due, u
patnji i neznanju.
Razvijanje i jaanje kontakta uma sa duom jedino daje smisao ivotu.

49

Otuda je ta veza najvea inspiracija za religiozni ivot. Otuda je religiozni

ivot predmet velike manipulacije opozicionih sila koje remete odnos due sa ovekom.
Dua je uvek ta koja komunicira sa umom, a um je taj koji najee nije svestan due i njenih uticaja, jer najee komunicira sam sa sobom. Zato se svakako
najdirektniji odnos due i uma dogaa kada um miruje, kada je sasvim tih, osveen
i niim ne remeti ispoljavanje due. To je praksa budistike (zen) meditacije u kojoj
se ovek direktno okree ka sebi, ka dui kao praznini koja omoguava celo nae
postojanje, ka dui koja nije nita od svega to je ovde neto, koja nije telo jer ga
omoguava, obuhvata i nadilazi, koja nije ni misao jer svaku misao obuhvata i nadilazi - koja nije nita ali je zato primarna u odnosu na sve. To je jedini mogui nain
uzdizanja ovekovog u duhovnom ostvarenju.
Odnos uma i due od sutinskog je znaaja za zdravlje tela i uma. Tu je stvar
jednostavna: koliko je um identifikovan sa telom, toliko su i um i telo bolesniji.
Koliko je ovek svesniji sebe kao transcendentalne due, toliko su mu um i telo
zdraviji, svesniji i celovitiji. Jer dua omoguava celo telo i um, i dovoljno je samo
biti svestan due i njene transcendentalne i sutinske prirode, njenog primarnog znaaja i moi, i telo i um e automatski postati celoviti. Tako nastaju svi udesni primeri isceljenja verom. Svaki poremeaj zdravlja i mentalne ravnotee i jasnoe nastaje gubitkom svesti due. Svako isceljenje nastaje povratkom svesti due. Ona je
primarna u svemu. Zato ako prvo traimo zdravlje jer smo bolesni, neemo ga dobiti, jer prvo mislimo na telo, primarni znaaj dajemo telu. Zato smo i bolesni. Moramo postati potpuno svesni da je telo samo sredstvo izraavanja due, omota kroz
koji se dua ispoljava, i svu predanost i panju posvetiti nadilaenju tela i predanosti
dui koja sve omoguava, celo telo. "Prvo traite carstvo nebesko, pa e vam onda
biti dato sve." Ko prvo trai neto od ovoga sveta, koji je samo senka nebeskog,
izgubie sve.
Direktna i nepogreiva lina komunikacija uma sa duom ili viom sveu je
praksa konsultacije sa Ji ingom (I Ching), drevnom kineskom Knjigom promene.
Na Zapadu je opti odnos ljudi sa svojom duom, kao i uloga due u ovozemaljskom
ivotu najdetaljnije opisana u zabeleenim govorima verovatno najveeg donosioca
svetlosti due na ovaj svet, Isusa Hristosa, posebno u Propovedi na gori (Matej 5-7),
kao i u gnostikim jevaneljima (Tomino jevanelje i Knjiga Tomina) gde je sauvano izvorno ezoterino znaenje, kakvo je ueno u ezoterinim kolama onoga
vremena (Eseni, Gnostici, Terapeuti, Sufi), za razliku od jevanelja u Bibliji u kojima je, zbog potrebe stvaranja institucionalne crkve, mnogo rei Isusovih izmenjeno,
falsifikovano i pretvoreno u egzoterine prie i parabole.
ZATO JE DUA UVEK DOBRA
Priroda due je apsolutno dobro, jer ona je individualni odraz Boanskog
Apsoluta koji omoguava sav ivot, i smo postojanje. Taj individualni odraz je tenja Boanskog da se iskae na najbolji mogui nain, uvek i na sve naine. Sav univerzum i sav ivot je ispoljen da bi se to postiglo kroz ljudsku duu. Zato je dui
nemogue da bude protiv toga ni na najmanji mogui nain. Boanski Apsolut ne
moe da bude negativan prema samom sebi. Tada ne bi bio ni Apsolut ni Boanski.
Dua, zbog svoje apsolutne prirode, u svakom drugom biu vidi drugu duu,
vidi samu sebe u drugom telesnom obliku. Zato ne moe da bude negativna niti destruktivna ni prema jednom ivom biu.
50

Dua je uvek dobra zato to nikada ne pokuava da bude dobra - ona to jeste i
ne moe da bude drugaija. Ona time zrai.
Ali prirodu dobra Boanskog Apsoluta i due kao njegovog individualnog
odraza, treba razumeti malo bolje od toga da je on samo jedna velika dobriina.
Naime, budui da je on Celina, savrenstvo i potpunost, to i znai pojam Apsoluta,
onda je za njega dobro apsolutno sve to jeste i kako jeste. Ne postoji niti moe da
postoji apsolutno nita loe i pogreno u Celini ili Apsolutu. Jo manje ako je taj
Apsolut Boanski. Da postoji i najmanja pogrena pojava ili stvarica u Boanskom
Apsolutu, onda on ne bi mogao da postoji, ne bi bio ni Apsolut, a jo manje Boanski.
Ali to savreno apsolutno dobro, koje ni u emu ne vidi nita loe, treba
razumeti u skladu sa svojom razmerom: ono postoji samo u samom Apsolutu, na
samom izvoru Boanskog, eventualno na drugoj razmeri, u treoj samo kao seanje.
Na niim razmerama, gde deluje sve vie zakona, a pogotovo na ovoj na kojoj se
nalazi Zemlja, i u kojoj dua deluje, zaista nije mogue brkati dobro i zlo niti odbaciti oboje, jer onda i sav ivot moe da ode do avola. Ovde postoji uzronost ovakva
kakva je. Ne moe se u jednoj razmeri rasuivati na osnovu logike druge. Svaka ima
svoju logiku, svoj broj zakona. Jedna elija, kao deli kosmikog holograma, jeste
svesna celog kosmosa, ali na svojoj razmeri i na svoj nain, a to je drugaiji nain od
simbioze njihove svesti u telu ovekovom koje je opet svesno na drugaiji nain i od
elije i od galaksije koja je svesna na svoj nain. Sve je to jedna ista svest, ali na razliitim razmerama koje, sledstveno tome, oblikuju i razliite oblike postojanja. Svaka razmera oblikuje svoj nain postojanja i svoju logiku.
Problem je to mnogi ljudi koje se bave ispraznim filozofiranjima o prirodi
stvarnosti brkaju razmere jer ih nisu ni svesni. Oni logiku jedne razmere projektuju
na drugu razmeru, pa im onda nita nije jasno, opsednuti samo svojim telom i fizikim zakonima, pitaju se: "Zato Bog doputa zlo?". ovek koji je svestan samo tela,
ne i viih dimenzija i razmera, ne moe da bude svestan relativnosti svoga poloaja
niti objektivne stvarnosti, kako dobro moe da postoji iako negde izgleda kao zlo.
Ali ipak i ovde na Zemlji dua je, kao odraz Boanskog Apsoluta, uvek samo
dobra, i ta njena dobrota je daleki odraz savrenstva iz kojeg potie, svesti o svim
razmerama, svesti da je uvek sve dobro kao smo postojanje. Naime, due nisu dobre kao dobri moralisti, kao opozicionari neem loem, nego su dobre kao to je samo
postojanje dobro, prema svemu to postoji i to ivi. Iz samog postojanja ona izvlai
svoju dobrotu. Kao sunce koje sve obasjava bez razlike, ona voli i dobrog i grenog,
grenog jo i vie jer je vie otuen od samog postojanja kao dobrog. I svrha njene
dobrote nije moralno usavravanje ni sebe ni drugih, nego prihvatanje samog postojanja sa punom sveu i ljubavlju, Boanskog postojanja.
Na kraju, dua je ovde ipak uvek dobra zato jer je usmerena navie, ka svom
Boanskom izvoru, u kome je sve apsolutno dobro i savreno. Ta njena sutinska
orijentacija u bivanju navie, ka savrenstvu, izraava se kao dobrota u svemu to
ini ovde na Zemlji.
ZATO NEKI LJUDI NISU DOBRI
Postoje dva sutinska razloga zato neki ljudi ine zlo.
Prvi je taj da su to ljudi sa mladim i neiskusnim duama koje nemaju svu
vlast nad telom. Zato tu vlast nad telom, privremeno ili trajno, preuzimaju neorganski entiteti koji mogu da utiu na organska bia. Tim ljudima sa mladim duama je
51

potrebno sticanje grubih iskustava, a tela u kojima su mlade i neiskusne due u potrazi za svakojakim grubim iskustvima lako padaju kao rtve mnogo starijih entiteta
iz neorganskog podruja. Ti entiteti ih zaposedaju i navode ih da ine dela koja due
same ne bi inile jer nisu sposobne da ine zlo. Na taj nain im pomau da sve iskuse.
Sa druge strane, u vezi sa ovim, mlade due koje trae gruba i osnovna iskustva, mogu da trae da iskuse ulogu rtve nekog zlog dela. One moraju da prou kroz
sva iskustva, i poinioca i rtve. Zato neko mora da im priredi to iskustvo rtve. Taj
prireiva je po pravilu druga mlada dua koja je opsednuta, jer sama po sebi ne bi
uinila nikakvo zlo. Opsednutost postoji i zbog ispunjavanja ovakvih potreba dua.
Drugi razlog je taj to nemaju sva ljudska tela ljudsku duu, ili nemaju celo
prisustvo due, nemaju je u dovoljnoj meri da dua donosi odluke i presudno deluje.
Dua uvek deluje nenametljivo, ona potie iz slobode i uvek deluje na principu slobodne volje i slobodnog prihvatanja. Zato se tako lako dogodi da neko "izgubi
duu". Ona e uiniti sve da bude prihvaena od tela, ali ako je druga strana, telo, ne
prihvata iz nekog razloga, nee moi da se odri.
Ljudska tela su samo pogodna stanita za duu koja oblikuje priroda. Ali
ponekad, ako u telo treba da se inkarnira mlada i neiskusna dua, neorganski entiteti
mogu da preuzmu vlast nad telom i da delimino ili u potpunosti ovladaju tim telom.
Dua e u njemu ostati pasivan svedok do smrti tela, jer se ona nikada ne namee
silom, sve radi na principu slobodne volje, ili e napustiti telo koje e nastaviti da
ivi pod vlau neorganskog entiteta (demona). Dovoljno je bilo ako je pri roenju
dua ula u telo da ga animira i pokrene u ivot. Ako ga zatim napusti, telo moe da
nastavi da ivi po biolokoj inerciji, ako neko moe da ga odrava u ivotu. To se
ponekad deava kod dece koja doive fras ili se rode mongoloidna. Dua ode a telo
ostane sa najosnovnijim funkcijama, bez ikakve vie svesti i uma. Setimo se kakve
sve sloene radnje telo moe da uradi kada je u somnambulnom stanju ili kao mesear, bez ovekove svesti. To je zato to telo ima svoj osnovni um za kretanje i automatsko delovanje, kao kod ivotinja.
U velikoj veini sluajeva telesni um prihvata duu jer je za to i stvoren, jer
zna da ga to sjedinjavanje sa duom uzdie i obogauje. Ali postoje sluajevi i izuzeci kada dolazi do neslaganja izmeu due i tela. Dua tada teko ulazi u njega i
tokom vremena nastaje sve vee neslaganje due sa telom, to moe da se pretvori u
destruktivno i devijantno ponaanje, u najblaem obliku da odvede u transseksualnost i promenu pola (ako je dua iz prethodnog ivota bila naviknuta na jedan pol, a
telo je sada drugog pola), a u najteem do izofrenije. Ponekad dua odbije da ostane
sa telom i tada se dogaa smrt deteta pri poroaju. Fiziki uzrok takve smrti su najee vakcine (DTP - Diphteria, Tetanos, Pertussis) pune tekih metala koje izazivaju autoimune poremeaje u vidu guenja, slino astmi. Prema raznim istraivanjima,
a posebno dr. William Torch-a s Medicinskog fakulteta u Renou, Univerziteta u
Nevadi, sva deca koja su "iznenada" umrla u kolevci primila su DTP vakcinu nekoliko dana ili nedelja pre toga. Ako ne umre, onda dobije astmu ili autizam koji je
posledica zatvaranja due u sebe iako ostaje u telu. Ponekad telo moe da se rodi i
preivi i bez due, samo sa fizikim umom, i tada se raaju mongoloidna deca.
Nekada dua odlui da napusti telo i kasnije, dok je dete jo uvek malo, ako se okolnosti ivota pokau nepovoljnim, potpuno protiv planiranog ivota, ili usled tee
bolesti. Nekada dua moe da napusti telo jo kasnije, tokom zrelog ivota, i ako telo
preivi taj odlazak ostane mu samo telesni um bez ikakvih oseaja i vie svesti. To
se onda naziva izofrenijom. Takoe se izofrenijom naziva i sluaj kada dve ili vie
nezrelih dua uu u jedno telo. Jednostavno da vide kako to izgleda.
52

Opsedanje tela od strane neorganskog entiteta moe da se izvede i od strane

drugih ljudi koji su ve opsednuti, a to su satanisti. Oni imaju ritual sa kojim se to
izvodi, naziva se "meseevo dete", njime se dua u detetu, dok je jo malo, potisne
ili zarobi ubacivanjem demona koji zaposeda telo.
Samoj dui i to moe da bude jedno interesantno iskustvo, budui da joj nita
ne moe nauditi. Ona moe da bude stalno potisnuta ili da povremeno izbija kroz
linost ovekovu.
Sam ovek se tako osea kao dvojna linost. Osea jedno ali mehaniki radi
drugo, ono na ta ga primorava neorganski entitet. I to se ponekad naziva izofrenijom ako je i neorganski entitet neiskusan i nezreo kao i dua.
U svakom oveku je prisutan dualizam dobra i zla, ispravnog i pogrenog,
savesnog delovanja i nesavesnog, a to nije nita drugo nego odraz dualizma tela i
due, pitanje prevlasti due nad telom, ili uticajima koji deluju nad telom kada
kaemo da je telo opsednuto. Tu se radi o procentima uticaja due ili stranih entiteta
u telu. Koliko je procenat uticaja stranih entiteta vei, dua je slabijeg uticaja i za tu
osobu se kae da je "duevno bolesna", "duevno poremeena", "maloduna". Jezik
sam sve govori. Ukoliko je procenat uticaja due vei u telu, toliko je vei i u umu, i
utoliko je osoba "duevno zdrava", duevnija i emocionalno zrelija. Emocionalna
zrelost direktno zavisi od procenta prisutnosti i odluivanja due u telu.
Veina ljudi sa mladim duama, a takvih je na ovoj planeti veina, su opsednuti na razne naine neorganskim entitetima. 36
Velika veina takvih ljudi moe pristojno da ivi sa njima. Njihova opsednutost se uglavnom izraava u tome da ive mehanino, sa nekim sitnim porokom koji
im oduzima energiju, sa kojom se hrani neorganski entitet. Njihova opsednutost se
vidi u tome to nemaju svoju volju kada treba da se oslobode poroka i problema koje
prave sebi i drugima, to nesvesno lau sebe, racionalizuju svoje slabosti i ive kao
mediokriteti.
Nisu svi neorganski entiteti negativni. Veina su samo paraziti koji ive od
ovekove energije prikaeni na njegovoj auri. U njihovom je interesu da im domain
ivi tako da moe da ih hrani. U tu svrhu dozvoljavaju mu prosenu duhovnu i ekonomsku egzistenciju. Ali samo onakvu kakva nee da ugrozi njihov opstanak. To je
posebno vidljivo kod vernika neke religije koji ne ele ni da uju za druga uenja.
Prema svakoj informaciji koja bi mogla da ih osvesti i oslobodi opsednutosti pokazuju izrazito neprijateljstvo i odbojnost. Zato je ubeenje da postoji samo ovaj svet i
da ne postoje demoni, ili da su samo drugi opsednuti njima, uobiajen mentalitet
takvih blago opsednutih ljudi. Oni se najvie ljute kada im se spomene da su opsednuti. Samo im nije jasno odakle povremeno uju neke glasove, ili povremeno viaju
36

Njihovi sluajevi se mogu nazvati i "duevnom boleu" jer i jesu neka vrsta bolesti, ali time se
ne objanjava nita, osim to se samim tim izrazom nagovetava istina da se njihovom duom neto
nije u redu, da ne odluuje u dovoljnoj meri. Previe je takvih sluajeva kojima se uzrok ne moe
nai ni u telu, ni u linoj prolosti osobe, tako da kao uzrok "duevnim bolestima" oigledno preostaje neto to nije od ovoga sveta, niti od tekueg ivota ovekovog. Takoe se kae da su ti ljudi
"podeljene linosti", one i jesu podeljene, ali nisu svi delovi ovekovi. Oni to jasno govore svakom
psihoterapeutu, ali je ovaj obrazovan tako da ih uopte i ne slua. Tek nedavno su psihoterapeuti
poeli da sluaju svoje pacijente i da prihvataju injenicu da su opsednuti nekim stranim uticajima,
kako im to i sami sve vreme govore, kako to govori sva duhovna i narodna tradicija irom sveta u
svim vremenima. Pionirski radovi nove psihoterapije od Dr. William J. Baldwin-a: "Terapija spiritualnog otputanja: Tehniki prirunik" (Spirit Releasment Therapy: A Technique Manual) i "BSVI: Bliski susreti opsedalake vrste" (CE-VI: Close Encounters of the Possession Kind) predstavljaju nezaobilazna dela za razumevanje opsednutosti o kojoj ovde govorimo.

53

neke udne senke i spodobe ivicom vidnog polja, ili u trenucima izmeu jave i sna
(hipnagogija), ili kada u tim trenucima ne mogu da mrdnu kao da im je neko seo na
grudi, od ega ih uhvati panika. Ali o tome nikome ne govore da neko ne pomisli da
su ludi. Poznato je da ako bi takva iskustva poverili nekom psihijatru, onda bi proli
mnogo gore od svoje opsednutosti. Psihijatrija, naime, postoji kao institucionalna
podrka demonizacije ljudi: svi psihijatrijski lekovi tako unitavaju mozak da svaki
demon moe u njemu da ivi kao u raju.
Osnovni metod opsedanja koji koriste neorganski entiteti jeste da otvore percepciju oveku. S jedne strane to je potrebno da bi sam entitet mogao da ue u njih,
a s druge strane to poremeti oveka jer ne razume vie dimenzije i realnosti od ulne
i materijalne u kojoj je do tada sazrevao. To postiu deliminim buenjem kundalini
energije kod oveka. 37 On vidi i doivljava vie realnosti, astralne pojave, ima vantelesna iskustva koja ne moe da kontrolie. Nemajui objektivno znanje o tim realnostima, da su i ona prirodna kao i ovaj ulni svet, samo na drugaijim frekvencijama i razmerama, ovek je izbezumljen i potpuno podloan uticajima. Na taj nain
neorganski entiteti mogu lako njime da upravljaju. Takav ovek e onda posluati
svaki njihov glas koji mu kae da poini i najbanalniju glupost ili zloin, dok u realnom ivotu ne obraa panju na razumne glasove i rei drugih ljudi i svojih blinjih.
Opsednutost se ogleda u prenaglaenoj identifikaciji sa sadrajima uma, s tim
to ti sadraji nisu od ovekovog uma, ve su tu podmetnuti, a ovek ih doivljava
kao svoje.
Problem se dalje uslonjava tako da ima toliko opsednutih ljudi da je izofrenija ili ludilo postalo logian i prirodan odgovor na lud svet u kome ivimo.
Sama dua nikada ne bi mogla da ini nita zlo i destruktivno, ona je nezavisna, ali energija ovekovog uma je ta koja stvara privid da je bezvremena dua upletena u vremenska zbivanja prirode i tela. Kljunu ulogu u stvaranju tog privida imaju energetski centri u ovekovom biu - akre. U koju akru ulaemo energiju - na
tom emo nivou svesti bivati. to je akra nia, identifikacija due sa delovanjem
prirode je vea, suprotnosti su vee, a s njima i ivotni izazovi. Identifikacija nae
transcendentalne duhovne sutine sa telom daje nam iluziju da mi patimo i da se
nama deava ono to se prirodno uslovljenom telu deava. Ta se identifikacija ne bi
dogodila niti bi se odravala da ne ulaemo energiju u nju, pre svega u prve tri najnie akre: seksualnost, egocentrinost i volju za mo u svetu. Takva identifikacija
nam se stvara i odrava ulaganjem ivotne energije u takve naine ivljenja. Poto
smo nesvesni, to ne radimo svesno ve smo tako programirani. to je akra via,
svest o transcendentalnoj sutini due sve je vea, objektivan uvid u prirodu sveg
zbivanja je jasniji, naa svest o iskonskoj, bezvremenoj neuslovljenosti due sve je
vea.
Zato se opsedanje obavlja uvek preko niih akri, pojaavanjem njihovog
uticaja na sve naine, pre svega izopaenom seksualnou, egocentrinim iivljavanjem i voljom za moi, ali takoe i pervertovanjem rada viih akri, izvrtanjem pra37

Kundalini energija je naziv za pun energetski potencijal u telu ovekovom koji je uspavan i koji
se postepeno budi onako kako ovek sazreva. Ako se nekim tehnikama kundalini naglo probudi u
meri veoj od razumevanja i objektivnog znanja koje ovek ima, onda mnogo vea percepcija koja
se tako budi zbunjuje oveka u tolikoj meri da moe da izgubi razum. Zato je namerno buenje
kundalinija omiljena metoda neorganskih bia koja ele da ovladaju ovekom, s jedne strane jer ga
time zbune i tad mogu mentalno da ga kontroliu, a s druge strane jer je tako poveana energija
ovekova idealna hrana za neorganske entitete. ovek sa tako pre vremena i nekontrolisano probuenom kundalini energijom postaje baterija za napajanje neorganskih entiteta i najee je smeten
u mentalne institucije, ili se predstavlja kao "prosvetljeni" kojeg niko ne razume. U svakom sluaju
nesposoban je za funkcionalan i konstruktivan ivot.

54

vog znaenja ljubavi (etvrta), znanja (peta), uvida (esta) i same svesti o Boanskom (sedma akra). Svi opsednuti su zarobljeni u niim akrama. Koliko se ovek
ispravno osveava toliko se njegova ivotna energija uzdie ka viim centrima i
ini ih aktuelnim - ukoliko i to uzdizanje ne sabotiraju neorganski entiteti u svoju
korist, prevarom da se prvo energija treba uzdii nekim tehnikama, pa e je onda
slediti odgovarajua svest. Stvar je suprotna: energija sledi svest, ne svest energiju.
Ako se energija podigne bez svesti i objektivnog znanja, onda se samo dobija jo
vea energija za injenje jo veeg bezumlja i neznanja.
Opsednutost se uvek odrava inercijom i mehanikim ponaanjem oveka po
uvek istom ablonu. Ovaj fiziki svet, ivot na Zemlji posebno, pod uticajem je velikog broja zakona, drugim reima, vrlo je inertan, ako ostavimo neku stvar, ona e tu
stajati sve dok se ne raspadne ili dok je neko ne pomeri. Slino je i sa telom, ono je u
velikoj meri sklono inerciji i kretanju linijom manjeg otpora. To na sve naine koriste neorganske sile, poveavaju inertnost u kretanju i delovanju, nude gotove ablone,
recepte i tehnike za sve i svata, pa i za osveenje. ine sve da onemogue slobodnu kreativnost koja je jedina osnova svesti, da onemogue slobodnu volju nametanjem tabua i zakona koji se moraju potovati jer dua jaa njenim slobodnim izraavanjem, izraavanjem u slobodi i samosvesti, nikada po nametanju i obrascu. Svako
nametanje obrazaca i zakona ponaanja ima za cilj sputavanje due.
I opsednutost ima svoju svrhu za duu, posebno za mladu, ali i za one zrelije.
Opsednutost, naime, praktino pokazuje dui koliko je slaba i koliko nema svoju
volju i celovitost prisustva u ovekovom telu. ivotna energija je savreno ekonomina, nema nita za bacanje niti za gubljenje vremena u istom stanju. Energija uvek
ili ide navie, ili propada nanie, ako ne moe da se zadri, ide tamo gde moe i gde
je potrebna. U prirodi energije je kretanje i zbivanje. Za nju je nemogue stajanje u
istom stanju. Tako da ako dua ne koristi ivotnu energiju tela koja joj je data na
raspolaganju, onda e nju da koristi neko drugi. Zato postoje neorganski entiteti kao
paraziti. Oni praktino pokazuju ta dua nije uinila, a trebala je. Ne initi ono to
treba isto je to i initi pogreno.
Zato se kae da demon opseda i iskuava grenike, tj. one koji su pogreili u
neemu, u nainu voenja svojih ivota. Ispravne i napredne ljude demoni ne mogu
da iskuavaju. Oni spopadaju samo slabe i "grene" tj. koji ine greke, kako bi im
na taj praktian nain, kroz praksu, pokazali koliko i u emu gree. Zato svako ko
eli da napreduje mora da se "suoi sa svojim demonima".
Naravno, sami demoni nisu svesni svoje edukativne funkcije na ovekovu
duu. Moda je svestan samo njihov voa koji je i sam jedna od Boanskih monada
koja je u dijalektici suprotnosti i polariteta sveg Boanskog ispoljavanja preuzela
ulogu koja se iz nae perspektive vidi kao negativna.
Postoji manji procenat ljudskih tela koja ive potpuno bez ljudske due. To su
oni koji su opsednuti izrazito negativnim entitetima. To su svakako oni koji ine
najokrutnije zloine. Zato za njih kaemo da su "bezduni", da su "neljudi" ili se u
vezi njihovih nedela pitamo "kako ovek moe tako neto da uini". I nije ih poinio
ovek, bar ne ovek sa ljudskom duom. Poinio ih je uvek neorganski entitet izrazito negativan, poznat i kao demon, koristei telo oveka. 38
Treba zapamtiti da ovek sa ljudskom duom nikada ne ini zlo, jer kao to je
ve reeno, svaka dua u drugom oveku vidi drugu duu kao sebe samu, kao odraz
38

Poznata su svedoenja ljudi koji su bili uesnici bitaka u ratovima, da su u tim trenucima najeih okraja ljudi postajali opsednuti, da su inili dela koja normalan ovek fiziki ne bi mogao
niti hteo da uini, i da oni sami nisu bili svesni da ih ine, da su bili opsednuti u tim trenucima.

55

Boanskog. Taj odraz je najjasniji u deci, jer su im due jo svee od boanskog sveta iz koga su tek dole i nezagaene su ovim svetom. Zato onaj koji ini zlo nad
decom sasvim sigurno nije ni ovek niti ima ljudsku duu. To je demon koji po
kosmikoj dijalektici suprotnosti predstavlja suprotnost duama, koje se inkarniraju
u ljudskom obliju radi postizanja savrenog odraza Boanskog u sebi. Svaka tenja
u relativnom svetu mora da ima protivteu. Tako su i ovi demoni prosta negacija
svih ljudskih tenji i svega to je ljudsko. Po tome se mogu lako prepoznati: oni su
jednostavno suprotstavljeni svemu to je dobro za ljude. ak i bezazleni astralni
paraziti uvek iskazuju pakost i mrnju prema svemu to je dobro, lepo i prostoduno.
Mrze ak i lepe mirise a vole smradove. Prostodune izraze due najvie mrze, ako
nita drugo, rugae im se i ismevati ih. Ovu suprotnost je lako razumeti ako se podsetimo da je sve stvar u frekvencijama, pa je tako i mrnja samo suprotno usmerena
frekvencija od ljubavi. Ljudi koji su opsednuti njima esto su destruktivni u radu i
ponaanju, kao i fizikom izgledu. Oni jednostavno ne znaju ta je normalno i ispravno, niti to oseaju. Prvo to se kod opsednutih ena moe videti jeste zaputenost
fizikog izgleda. Lepo izgledaju i fino se ponaaju samo oni opsednuti koji imaju
neku od vanijih drutvenih uloga, u politici ili kulturi, kako bi odatle uticali da ostali ljudi budu demonizovani. Svi ostali nevani su zaputeni i nesposobni za rad. Jedna od najeih osobina demonizovanih je da ive na tu raun, da nikada ne zarauju poteno za svoj ivot. Oni mrze rad, nesposobni su za rad jer su nesposobni za
odgovornost i stvaranje. Poto su u sutini paraziti, znaju samo da uzimaju.
Demonizovani ljudi se dele uglavnom na dve vrste: na vane i nevane. Vani uestvuju u demonizaciji drugih ljudi i zato umeju vrlo veto da se ponaaju u
drutvenom i politikom ivotu. Nevani su samo baterije koje snabdevaju demone
ivotnom energijom i slue kao potrona roba, za vrenje raznih zloina, za krau
tue energije (ubistvima i nasiljem), posle ega i sami stradaju.
Treba znati da sluajevi opsednutih ljudi i "isterivanje avola" iz njih jeste
samo predstava za obmanjivanje ljudi da misle da opsednutost samo tako izgleda. Tu
predstavu izvode i reiraju sami demonizovani ljudi i njihovi hibridi na vlasti, pre
svega u crkvi. Oni esto rade zajedno, po dogovoru, demon ue u nekoga, onda svetenik doe da obavi ritual isterivanja, i tako crkva pokae i dokae svoju mo. Oni
snimaju i filmove ("Isteriva avola") da bi popularizovali ovu obmanu kako izgleda
opsednutost, sa puno brutalnih i odvratnih scena. Moda neki nii demon tako i
opseda ljude, na oigledan i ruan nain, ali najmoniji i najgori demoni uopte ne
opsedaju ljude na takav nain. Oni su u njima neprimetni, ponaaju se vrlo lukavo i
kulturno, imaju ogromno znanje, veto vladaju ne samo ovekovim telom koje su
zaposeli, nego i drugim ljudima, pa i itavim narodima. To su najvii crkveni velikodostojnici, politiari i aristokrate. Najmoniji ljudi na svetu.
Postoji jo jedna karakteristika demonizovanih ljudi, a to je borba za vlast.
Biti na vlasti znai veliati sebe i potinjavati druge, iskoriavati sve radi sebe.
ovek sa duom nikada ne eli da ima vlast nad drugim ljudima, jer u svima drugima vidi takoe duu, vidi Boansko kome se predaje u ljubavi. Zatim, poto je dua
boanskog porekla, ne treba joj neto tako malo kao vlast u smrtnom telu na ovako
niskom svetu. Dua samo moe da deli i eli isto dobro drugima kao sebi samoj.
Samo onaj ko nema duu ili mu je potpuno potisnuta i nije je svestan, moe da eli
vlast na ovom svetu ili nad drugim ovekom.

56

Ovde dolaze loe vesti: ljudska tela koja ive bez due 39 su na najviim poloajima vlasti na ovom svetu. To su svi verski i politiki vladari i sva aristokratija, svi
vlasnici korporacija. 40 Oni su pokretali sve ratove u istoriji, kontroliui obe zaraene strane. Nikada se ljudi sami ne bi ubijali. Nikada dua ne bi ila protiv due, protiv same sebe, niti protiv prirode koju same podravaju i razvijaju, a korporacije tako
sistematski unitavaju prirodu i proizvode sukobe meu ljudima, haos i nestabilnost,
da je oigledno da to ne mogu ljudi sa duom da rade. Postoji toliko destruktivnosti
u svetu da je nemogue da je ona spontana, ili da je u pitanju neznanje, jer danas
postoji i znanje i tehnologija i resursi da ljudi ive kao u raju. Smo prisustvo resursa i znanja dokazuje da je sva ova destruktivnost sistematski planirana sa najvieg
nivoa vlasti i moi. Smo postojanje ovolike destruktivnosti prema prirodi i samim
ljudima je dokaz da ona ne moe da potie od samih ljudi. Ma koliko bili nesvesni i
glupi, ne mogu da idu protiv samog instinkta opstanka jer to ni ivotinje ne bi
mogle, pogotovo ne na ovako sofisticiran nain. A protiv samog opstanka se odavno
krenulo. Takoe dokaz opsednutosti je oigledno i ogromno neslaganje osnovnih
egzistencijalnih injenica: ovek danas poseduje znanje i tehnologiju sa kojom moe
sa Zemlje dojstikom da upravlja robotom na Marsu, a istovremeno veruje u Boga
koji je silovao devicu i napravio sina 41 , koji e da pomogne da leevi njegovih vernika u Sudnjem danu, danu kada ceo svet propadne jer e taj Bog da ga uniti, oive,
ustanu iz grobova i odu kod tog Boga i tako se "spasu". (Niko ne kae zato se ne bi
spasli bez unitenja sveta, njegovim preporodom.) I takvo verovanje je zakonom
zatiena institucionalna religija i osnova kulture. Ti apsurdi su dokaz da neko drugi
to sve radi nad ljudima, neko ko nije ovek. Samo onaj ko nema ljudsku duu moe
da iri uverenje o propasti sveta kao konanom reenju smisla ljudskog postojanja.
Dua na ovom svetu postoji zbog afirmacije ivota i smisla postojanja. Ako Bog i
treba neto da uniti da bi ostvario smisao postojanja, to su zle sile koje obmanjuju
39

Nazivaju se i organski portali, ili kontejneri. Sve je vie i sve bolje dokumentovanih svedoanstava i dokaza da takve organske portale, kontejnere i ak klonove proizvode i kontroliu negativni
vanzemaljci (reptoidi, grejsi, sivi) kako bi kontrolisali ljude i vladali njima. Dokumentovane dokaze
i iskustva o tome videti u knjizi dr. Karle Turner: "Oteti" (Taken: Inside the Alien-Human Abduction Agenda) i "Maskarada anela" (Masquerade of Angels). Takoe videti i The Dulce Book By
Branton.
40
Zato je G. I. Gurijev jednom rekao da (iako ljudi ive nesvesni, spavajui) ponekad se dogodi da
se ovek spontano probudi, bez pravog rada na sebi i objektivnog znanja o tome, i tada obino
poludi kada vidi ko zapravo vlada ovim svetom. Ovde treba napomenuti da postoje izuzeci u drevnim vremenima, pre savremene i poznate istorije, kada su ljudi iveli bez stranih hibrida na vlasti,
tada su postojali vladari koji su bili najvredniji meu svojim narodima, prvi meu jednakima, i zaista su vodili svoj narod na najbolji mogui nain. Ali takvih nema ve due vremena. Sva takozvana
'demokratija' se svodi na manipulacije kolektivnom sveu, da bi se nastavila i sama odravala kontrolisana vladavina nesvesne i neuke veine, i potisnula mo svesne manjine, a 'ljudska prava i slobode' svode se na perverznu razuzdanost.
41
"Sin boiji" je u Starom Egiptu i Vavilonu bila titula velikih posveenika u misterijskim kolama.
Isus Hristos je svakako bio jedan od tih velikih posveenika, verovatno sa takvom titulom. On je
otkrivao tajna znanja o pravoj prirodi ljudske due. Takoe izraz "Sin boiji" sadri gnostiku ideju
da je Bog sebe projektovao kao individualnu duu, postao ovek kao bi dovrio delo svoga ispoljavanja - o tome govorimo i u ovoj knjzi. Da bi spreili da njegovi uenici, rani hriani - Gnostici ustanove svoju novu religiju u Rimskom carstvu sa ovakvim mistinim idejama, u Rimu su hibridni
vladari sami osnovali Rimsku hriansku crkvu i nametnuli je kao jedinu pravu (katoliku) crkvu
kakva i danas postoji. Oni su falsifikovali veliki deo tajnog, ezoterinog uenja Isusovog i pretvorili
ga u egzoterine, popularne prie i bajke za narod, a Gnostike proterivali i satanizovali kao jeretike.
Tako je nastala dananja Biblija u kojoj je ezoterino znanje o Sinu boijem svedeno na bukvalno
znaenje, da je Bog fiziki oplodio Devicu Mariju, da treba piti Isusovu krv i jesti njegovo meso,
makar i simbolino.

57

ljude ovakvim laima, koje navode ljude da se identifikuju sa njihovim zlom kao da
su ga sami poinili i da zato ljudi treba da budu uniteni jer su greni. Onaj ko ne
veruje u demone i vanzemaljce, trebalo bi da veruje u injenice realnosti u kojoj
ivi.
Pored opsedanja, ovekom se manipulie i programiranjem uma.
Programiranje rade oni koji su ve opsednuti, hibridi demona i ljudi, da bi
tako proirili svoj uticaj, jer nije praktino da se deluje samo opsednutou. Programiranje omoguava da se ovek ponaa kao opsednut i kada nije direktno opsednut.
Programiranje se pretvara u kulturu ivljenja. Programiranje uma se zasniva na
injenici da um predstavlja sistem obrazaca sa kojima svest kreira realnost. Um je
ve sistem programa sa kojima se tumai i kreira realnost. Zato on moe lako da
se modifikuje nekim novim programima, ili "virusima" koji e te programe da
promene, preusmere, zaustave ili pokrenu po komandi.
Postoji kolektivno i individualno programiranje uma ljudi.
Kolektivno se obavlja preko religija, nauke, obrazovanja, medija, kreiranjem
javnog mnjenja, politikom, manipulacijama ekonomijom, hemijskim uticajima preko
hrane i lekova, tehnologijom (mikroipovi i ELF talasi).
Individualno se obavlja nad pojedincima u detinjstvu sa torturom kojom se
um deli i programira da deluje na odreeni nain. Um se moe podeliti na najvie
2.197 delova. Podeljen um je gotovo identian opsednutom, jer se programirani
delovi ponaaju kao samostalne linosti. Danas je individualno programirano oko
2% od celokupne populacije ljudi na Zemlji. Samo u Americi oko 14 miliona ljudi. 42
ovek koji je mehanizovan i programiran na neki nain, sam ponavlja ono to
je nauen da radi i, usled neznanja o tome da je manipulisan, ubeen je da je sam
svojom voljom poinio dela i nedela. Misli da je to realnost u kojoj ivi i koju ne
moe da promeni, i zato nastavlja da ivi po njoj. Zato ovde treba jo jednom naglasiti najvaniju injenicu: ovek u kome preovladava ljudska dua nikada ne ini zlo i
nasilje nad drugim biima, niti radi na bilo kakvom obmanjivanju uma.
Svakako, ivot i pored svih zavera opstaje i ide nekako dalje, ali to je samo
zato jer je jai od svih pokuaja destrukcije. Nijedna zavera ne moe da osujeti
nameru Boanskog i prirodu ispoljavanja svesti i ivota. Moe samo da nanese
lokalnu tetu nekim pojavama unutar tog plana. Nijedna zavera protiv ljudi ne moe
da odnese pobedu, jer ljudi postoje zbog boanskih razloga, ali moe da im nanese
mnogo tete, patnje i iskuenja, vie nego to je potrebno. Takoe i negativnim entitetima koji to sve rade nije u interesu da unite svoj posed, izvor hrane. Tu se dogaa
(ne ba fina) ravnotea izmeu putanja ljudi da ive svoj ivot i vlasti nad njima.
Da se neko spolja mea u ljudski razvoj oigledno je ve po tome to je oveanstvo
hiljadama godina ivelo na isti nain, bez tehnologije, a onda se najednom za stotinak godina iz blata vinulo u zvezde. Pitanje je koliko bi se bre i harmoninije razvijalo bez stranog meanja i opstrukcije.
Ovo je univerzum slobodne volje i ispoljavanja svega to moe da se ispolji.
Zato i zlo moe da se ispolji, ali isto tako ono moe i da se sprei. Ne bi trebalo da
previdimo postojanje sistematske destrukcije nad ljudima samo zato to smo jo
uvek ivi. Jer tada moe mnogo krupnih dogaaja da nam se dogodi, da nas skupo
kotaju, a da tek naknadno budemo svesni zato i kako su se dogodili i kako smo
mogli da ih spreimo.
42

Detalje oko programiranja ljudi videti u radovima Stewart-a Swerdlow-a, koji je radio u Montauk
vojnoj bazi na programiranju ljudi kao programer, ponajvie iz njegove knjige "Blue Blood, True
Blood, Conflict & Creation".

58

Na primer, i Prvi i Drugi svetski rat detaljno su isplanirani i voeni iz jednog

centra, od strane jezuita iz Vatikana, oni su preko Katolikog centra u Berlinu doveli
Hitlera na vlast, knjigu "Mein Kampf" napisao je jezuita tempfle (Staempfle) a pripisana je Hitleru, Jevreji Rotildi, bankari Vatikana, finansirali su Hitlera od dolaska
na vlast od kraja rata preko Engleske banke, Jevrejin Rokfeler ih je takoe finansirao
i prao njihov novac preko njujorke banke, i poklonio je nacistima licencu za proizvodnju goriva iz uglja, da bi imali goriva za rat; IBM im je dao prvi raunar, tada
najsavremeniju tehnologiju, za obradu podataka logoraa (zato su im tetovirali brojeve); po zavretku rata Jozef Mengele je zavrio u jednoj vojnoj bazi u Kaliforniji
kao dr. Green gde je nastavio sa svojim eksperimentima do sedamdesetih godina, a
Hitler u Argentini gde je umro 1962 godine.
A ta su vas uili o istoriji?
Da li su vam rekli da su i Staljin i Mao Cetung bili kolovani od strane jezuita, i pod njihovom kontrolom sve vreme? Staljin je bio Hazar 43 i njegov genocid nad
slovenskim narodima vodili su Malteki vitezovi i Templari preko hazarskih bankara
Rotilda, koji su deo jezuitske strukture vlasti. Mao Cetung je sve vreme bio pod
kontrolom jezuitsko-masonske organizacije "Lobanja i kosti" (poznata kolska ustanova amerikih predsednika), a njegov psihotini kult linosti i genocidnu politiku
prema kineskom narodu organizovao je Jevrejin Sidni Ritenberg.
Koliko miliona ljudi ne bi tada izginulo i pretrpelo najvee patnje da su ove
injenice bile odmah poznate? Moda je ovo pitanje suvino, jer oni koji su to sve
izveli i dalje su na vlasti. Vi njihove ljude birate na izborima svaki put. Ovo je univerzum slobodne volje.
Sledei primer: Prema podacima ministarstva pravde u SAD godinje nestaje
oko 450.000 dece bez ikakvog traga, vie nikada se ne pronau, ni iva ni mrtva.
Svake godine. U Indiji godinje tako nestaje oko milion dece. To se teko moe nazvati "teorijom zavere" jer se radi o zvaninim podacima. I te brojke se nee smanjiti
ako prestanete da razmiljate o tome jer vam je neprijatno i deluje neverovatno.
Poveae se. Ta deca nestaju jer ne elite da pogledate u njih kako nestaju, u tu
pojavu. Kada biste znali da njihove nestanke, izmeu ostalih, organizuju i najmonije dravne agencije, moda bi se neto promenilo, moda biste neto uinili umesto
da za tu pojavu optuujete "paranoine teoretiare zavera" koji "veruju u vanzemaljce i demone". 44
43

Josif Visarionovi Dugavili Staljin, je ruska verzija njegovog gruzijskog imena Ioseb Besarionis dse Dughavili, a pravo prvobitno ime mu je bilo Soslan Dugajev, njegova hazarska porodica
se tom promenom imena asimilovala u gruzijsko drutvo. "Dugajev" znai "jevrejinov" a "Dugavili" znai "sin Jevrejina" a u tom delu sveta gde je on iveo nije bilo nikakvih pravih Jevrejina
osim Hazara, jer tu je nekada bilo carstvo Hazara koje su Rusi razorili. Ti Hazari su preuzeli judaizam u devetom veku i postali Akenazi Jevreji. Rairili su se po celoj Evropi (postali su "istonoevropski Jevreji") i Americi. Danas vladaju Izraelom. (Za istoriju Hazara videti knjigu Artura Kestlera
"Trinaesto pleme", Arthur Koestler: The Thirteenth Tribe, 1976) Oni gaje posebnu mrnju prema
Rusima koji su im unitili carstvo. Zato kada su jezuiti isplanirali Boljeviku revoluciju i ruenje
Ruskog carstva, oni su rado doekali da preko Akenazija Rotilda pokrenu i finansiraju Boljeviku revoluciju, budu njeni glavni rukovodioci, i sprovedu jedan od najveih genocida na svetu, nad
Slovenima, i tako unite sav zdrav potencijal ruskog naroda koji se do danas nije oporavio.
44
Istraivanja o nestancima dece i umeanosti CIA-e i FBI-a u te nestanke i njihovo stvaranje satanistikih kultova detaljno je izneo bivi ef FBI-a za Los Aneles i Zapadnu obalu, Ted Gunderson.
"The Finders" je jedna od najvanijih tajnih operacija CIA-e protiv amerike dece koju je Gunderson otkrio u svojim istragama. Sastoji se od otmice dece u svrhu prostitucije, pornografije, high-tech
oruja, eksperimentalnog zlostavljanja, kontrole uma, deijeg ropstva za podzemne objekte pod
kontrolom vanzemaljaca, belo seksualno ropstvo, i ubistva u satanskim ritualima - nebrojene hiljade

59

Prvo: tako neto sigurno ne bi mogli da ine ljudi sa ljudskom duom.

Drugo: toliki broj nestale dece ne bi mogli da postignu samo demonizovani
pedofili i ubice, makar svi zajedno radili 24 asa svaki dan u godini. Oigledno je da
to ne rade ni ljudi ni demonizovani ljudi. Oigledno je da u to mora da uestvuje jo
neka neljudska sila sa superiornom tehnologijom.
Prisustvo negativnih neorganskih entiteta nije jednako rasporeeno na Zemlji,
negde ga je vie, a negde manje. Kriterijum prisustva zla na ovom svetu je srea
dece. Gde su deca bezbrinija, gde ne nestaju i mogu slobodno da idu ulicama, gde
su vie potovana i slobodna, gde nisu zlostavljana ni ilegalno ni legalno, gde im se
obrazovanje ne izopauje programiranjem uma, seksualizacijom i uenjem da su
perverzije normalne za njih - tu je negativnih neorganskih entiteta manje.
S obzirom na to da u SAD toliko dece nestaje da je zakonom zabranjeno da se
deca putaju sama na ulicu, a negde i da se sama igraju u dvoritu, da se prekriocima takvih zakona deca oduzimaju i daju pedofilima na usvajanje, da je svo obrazovanje masovno programiranje uma, to pokazuje gde je zlo na ovom svetu najvie
prisutno.
Jo jedan primer: Koliko bi miliona ivota bilo poteeno zbog sukoba
hriana i muslimana, i muslimana sa drugim narodima, da su ljudi znali da je
Rimokatolika crkva stvorila islam, da je finansirala islamska osvajanja, da i danas
kontrolie islam i islamski terorizam preko islamskih tajnih drutava i bratstava, da
tu injenicu dobro znaju najvii krugovi u islamskim dravama, posebno vladarska
porodica Saud u Saudijskoj Arabiji, koja je istog porekla kao Britanska kraljevska
porodica Vindzor (koja je nemakog porekla Saxe-Coburg i Gotha), da ak postoje i
Muhamedova svedoenja o tome koja se kriju od naroda?
Postoje i drugi dokazi veliki kao planine, oni se uopte ne kriju. Problem je
to ih ljudi ne vide jer su opsednuti na sve naine. Vladari kontroliu sve, od roenja, preko obrazovanja i rada do smrti. Oni ljudima stvaraju sliku sveta u kome ive,
i ta slika je naravno, lana, tako da ljudi ne vide istinu iako im je pred nosem. 45 Istiamerike dece otete su sa ulica i igralita u Americi od strane agenata koji rade za CIA. "Finders"
operacija je zapoela u 1960-im i dalje otima decu do dananjih dana. On smatra da je to samo
jedan od mnogih tajnih zloina koji se ine na tetu amerikih graana od strane vladinih agenata
pod direktivama meunarodnih satanista kolektivno poznatih kao Iluminati, koji kontroliu tajnu ili
unutarnju vladu u Sjedinjenim Dravama, kao i svaku drugu veliku vladu u svetu. Zbog iznoenja
takvih informacija, posle est pokuaja ubistava, Ted Gunderson je otrovan 2011. godine.
45
Lana slika sveta ili masovno programiranje uma zainje se najpre u Vatikanu, od strane jezuita
kao ideologa, koji su zapravo predstavnici reptiloida koji, prema nekim svedoenjima, imaju veliku
bazu u dubokom podzemlju ispod Vatikana. Ideje zatim odatle idu do Londona i Tejvistok instituta
"za ljudske odnose" (Tavistock Institute of Human Relations), glavnog centra za kontrolu uma u
svetu, gde se razrauju detalji primene, zatim odatle u Stanford univerzitet u SAD odakle se plasiraju preko Rokfelerovih institucija i odgovarajuih organizacija Ujedinjenih nacija, koje sve finansira
i kontrolie Rokfeler, i zavravaju u svim svetskim naunim i obrazovnim institucijama i udbenicima kao "nauna istina" koja je bogom dana i koja se ui napamet. Oni koji je dobro naue napamet dobijaju titule naunika, a oni koji ih jo i sami unaprede, i lentu masona zvanu Nobelova
nagrada. Tako ustanovljene lane slike sveta se pri tome finansiraju od strane vodeih bankara
Vatikana, Rotilda, ekonomski povezuju u sve sfere ivota preko Sitija u Londonu (City of London), poslovnog centra sveta, a onima koji pored svega toga imaju nekih problema da te ideje shvate i prihvate, uteruju im se na silu preko vojnog centra, Pentagona (District of Columbia) u Vaingtonu i NATO-a. Zato su ta tri glavna centra moi na ovom svetu (Vatikan, City of London i District
of Columbia) tri potpuno nezavisne i nedodirljive drave u dravama i nedostupne svim meunarodnim zakonima. Dok su ti najmoniji centri na svetu van zakona i prave demokratske kontrole, na
svetu nee biti ni zakona ni prave demokratije.

60

na se uopte ne krije od ljudi, i ne moe da se sakrije, ljudi se dre u hipnozi da je ne

vide, ak i da prihvate lani svet kao stvarni. Tako je mnogo lake. Onda se oni sami
odravaju u tom lanom svetu.
Masovnu kontrolu uma vladari su sprovodili ranije kroz religije i kontrolu
znanja. Danas je nastupilo Novo doba (New Age), tehnologija olakava stvar, pa se
kontrola postie preko hemijskih sredstava, raznih otrova u hrani i lekovima 46 ,
mikroipovima u hrani i lekovima, pogrenom ishranom neprikladnom ljudima,
medijima, ekstremno niskim frekvencijama (ELF) i na sve druge naine kroz obrazovanje i politiku, kao i direktnom masovnom i individualnom kontrolom uma. 47
I ta se kontrola sprovodi iz ve spomenutih razloga: ako ovek nije svoj
gospodar, onda e neko drugi njime da vlada, nema gubljenja vremena niti energije.
Na direktan nain se ljudima tako stavlja do znanja koliko su nesvesni i bez
svoje volje, a na indirektan nain, stvaranjem pritisaka i prinude svake vrste ljudi se
prisiljavaju da se probude i postanu svoji, da ponu da ive ispravno zbog razloga
zbog kojeg i postoje.
Ovde treba razumeti zato je potreban sav ovaj pritisak i prinuda.
Dua sama po sebi nema nikakvih materijalnih interesa. To se vidi po tome da
kada neka dua postigne samoostvarenje u telu, onda odmah gubi svaku vezanost za
telo i sam ivot, iako nije ni protiv njega. Zato se povlai od sveta i ivi asketski.
Ona je boanskog porekla i zato je potrebna izvesna prisila da se navede da boravi u
ovako ogranienom materijalnom telu, i da dela u ovako niskom svetu.
Razlog zato postoje uticaji negativnih entiteta na oveka je u tome to je
dua sama po sebi isto dobro i ona ne bi nikada poinila nita negativno i zlo.
Zato je potrebna spoljna sila koja e da je odvede u negativna iskustva - sila koje
nije duevnog porekla.
Dua mora da proe kroz sav spektar iskustava dijalektike suprotnosti prirode da bi je celu lino osmislila, da bi postala celovita i nezavisna linost dok je u
telu. Iskustva patnje i destruktivnosti sastavni su deo dijalektike suprotnosti na
kojima poiva trodimenzionalni univerzum.
("Teko svetu od sablazni; jer potrebno je da dou sablazni, ali teko oveku onom kroz koga dolazi sablazan." Matej, 18,7)
Sa druge strane, smo telo je bezlini proces prirode i dua je u sutini uvek
nezavisna od njega, ma kako bila identifikovana sa njim. Zato je i mogue da tako
lako i jednostavno umiru sva tela, mlada i stara, jer dua ne umire sa njima. Zapravo,
to je dua prisutnija i svesnija u telu, to vie tei da ga se oslobodi. Problem je samo
u procesu osveenja, da li je on dovren u telu ili nije. Ako nije, onda je to nasilno
prekidanje ivota u telu, identifikacija due sa telom nije svesno okonana i njen
proces uenja je poremeen. To je jedino zlo koje se deava nasilnom ili prevremenom smru. Zato se i naziva prevremenom, a nasilnom jer dua nije elela da joj se
46

Aspartam i fluor su svuda prisutni, a oni najvie zaglupljuju um i unitavaju mozak. Kada novoroena deca dobiju prve vakcine pune otrova i monosodium glutamata (MSG) koji oteuje neurone
u mozgu, pa odmah zatim seriju vakcina punih tekih metala koji stvaraju autoimune bolesti, na
samom poetku ivota se stvara boleljivi mediokritet za ceo ivot kojim je lako vladati. U vezi sa
ovim spominjanjem vakcina treba znati da je sama vakcinacija jedna od najveih lai i prevara
dananjeg sveta. Vakcinacija uopte ne stvara imunitet ni od kakvih bolesti. Njome se samo proizvode bolesnici. Drugi metod pokoravanja ljudi od strane neljudi je genetski modifikovana hrana
(GMO), njome se genetski modifikuju i degeneriu ljudi. Demoni su nekada bili samo avoli iz
religijskih dogodovtina, danas su i oni dobili tehnoloku mo.
47
U mojoj knjizi "Istorija galaksije, Zemlje i oveka" izneo sam mnogo vie detalja i metoda vladavine nad ljudima.

61

dogodi. Budui da je taj proces osveenja i bio razlog roenja due u telu, onda je
nasilno prekidanje tog procesa neoprostivo. Mnogo je emocionalne energije, utisaka
i karmikih obrazaca uloeno u jedan ivot, zato njegovo prevremeno prekidanje
dovodi do neravnotee i konfuzije u daljnjem uenju. Ta konfuzija je pojaana ako
je postojala i fizika patnja od nasilne smrti tela. Sama fizika patnja od nasilja, iako
ne dovodi do smrti, takoe teko ometa razvoj uenja i prisustvo svesti u telu.
Prirodnom ili planiranom smru tela dua je spremna za odlazak i prestanak
identifikacije sa telom. Prevremenom ili nasilnom smru tela dua se zatie nespremna i ostaje identifikovana sa telom i ivotnim planom koji je nameravala da iskusi
a nije ostvarila. Kako je telo ubijeno, ostaje identifikovana sa eterskim i astralnim
telom, kopijom fizikog tela, i tako ostaje kao duh vezana za mesto svoga fizikog
ivota, i iskustva koja nije do kraja doivela, ili koja su ostavila traumu na nju. Tako
u astralnom telu pokuava da nastavi sa planom koji je imala za fiziko telo, i tada se
javlja kao "neupokojeni duh" pokojnika. esto se bavi i reavanjem problema koji je
izazvao prevremenu smrt, odnosno ljudima koji su je izazvali. esto i pomognu u
njihovom otkrivanju i reavanju zloina. Vremenom i pomou vodia takva dua
dolazi do svesti o sebi i prestanka identifikacije sa telom i telesnim umom, ali na tei
nain.
Takoe kada se ivot tela zavri nasilno i prevremeno, telesni um ostaje
vezan za duu i on je ometa u svesti o sebi. Kada doe do planirane smrti tela, dua
se odmah i lako oslobaa identifikacije sa njim i fiziki um kao entitet odlazi u najblieg drugog oveka koji je u blizini, da mu preda svoje informacije. Ako je u pitanju napredna dua, sa istim i naprednim umom, takav um moe mnogo da pomogne
osobi na koju prelazi, da je oslobodi opsednutosti entitetima ako ih je imala. Ako se
radi o nezrelom umu koji je jo i destruktivan, onda nije dobro biti u blizini kada
takva osoba umire. Um nezrele osobe pri smrti tela ne moe prei na zreliju osobu.
Ali moe na mladu osobu, na dete. Zato nije dobro da deca budu u blizini umirueg.
Poinilac nasilne smrti prolazi mnogo gore od njegove rtve. Najpre, samim
inom ubistva on pridaje preveliku vanost telu, potpuno je identifikovao osobu sa
telom pa misli da e uklanjanjem tela neto reiti, to e se odraziti na njegovu identifikaciju sa svojim telom i veu patnju. Zatim, on tim inom pokazuje da nije ni
svestan due kao glavnog inioca u ovekovom postojanju, odnosno da nije svestan
svoje due, ako je uopte ima. Zatim, tim inom vezuje svoju karmu za karmu rtve,
i morae da iskusi sve to je potrebno da shvati ta je uinio i kakvu je tetu naneo
sebi i drugome; poto je identifikovan sa telom i krajnje subjektivan, morae to da
naui na objektivan nain: direktnim iskustvom na svojoj koi svega onoga to je
uinio drugome; na kraju, morae da shvati da je zlo poinio pod stranim uticajima,
a ne svojom voljom, i to e mu biti utoliko tee kada vidi ta je uinio.
U holografskom univerzumu, u kome je sve povezano na svim dimenzijama,
gde je sva spoljanjost naa sopstvenost, bolje je ne praviti sebi veliki kredit, a najbolje je ne praviti ga uopte.
Za to postoji jo jedan veliki razlog. Izlaskom iz tela, nakon njegove "smrti",
dua izlazi iz prostorno-vremenskog kontinuuma i ceo ivot sagledava odjednom.
Rekapitulira svaki dogaaj za ivota u telu, posebno dela koja su imala znaaj za rast
due, dobra i loa dela, i najmanji gest dobrote tu se rauna kao vaan. Takoe i
najmanji gest sebinosti i uskraivanja dobrote. Pri tome je svesnost objektivna:
dua vidi i rekapitulira ne samo sve to je uinila u svome telu, svoje svesne i emocionalne utiske i reakcije, ve utiske i reakcije drugih kojima je neto uinila:
kako su drugi doiveli nae postupke. Tu se nalazi glavna motivacija za ponovno
roenje, radi ispravljanja i usavravanja postupaka, i zato je ponovno roenje
62

uvek dobrovoljno. Zato se ispravno kae da sve to inimo drugima inimo sebi, i da
nita nee ostati skriveno.
Traume su takoe iskustva koje dua treba da doivi. Zato treba razlikovati
kada je neko iskustvo negativno zato to je nasilno i prevremeno, a kada je rezultat
potrebe same due da ga doivi.
Ve smo rekli zato uopte mora da boravi u telu: da bi samim svojim prisustvom u organskom svetu sakupila sva najfinija iskustva postojanja kao individualna
linost koja ima iluziju odvojenosti od Boanskog Apsoluta, i u tim uslovima prividne odvojenosti povratila objektivno znanje o sebi i o Boanskom, kako bi na taj
nain vratila Boanskom ono to je njegovo - samim svojim vraanjem sebi. Takoe
samim svojim prisustvom, Boansko, preko svojih individualnih monada, dua,
transformie organski svet prema sebi da postane pogodan za ogledanje svesti samog
Boanskog. Da bi organski svet postao pogodan za ogledanje svesti Boanskog o
sebi, nije dovoljna samo prirodna nunost i uzronost, ni svi prirodni zakoni koji se
mehaniki odvijanju i meusobno ukrtaju, ni prosto kretanje u opstanku ivih bia.
Potrebno je neto vie, a to vie je drama ivotnog iskustva kroz lini doivljaj, kroz
sve tragedije i komedije za koju je egzistencija sposobna. Za razliku od dotadanjeg
prostog postojanja, drama ivota otvara mogunosti za spoznaju smisla postojanja.
Spoznaja smisla postojanja kroz dramu ivota mogua je samo u linosti ovekovoj,
u srcu ovekovom se jedino moe sakupiti svo ono iskustvo koje moe odraziti
Boansko postojanje. Uvebavajui se kroz dramu ivota u svim moguim oblicima,
sadrajima i zapletima, linost se obuava za sagledavanje smisla, sve dok se konano ne okrene smislu samog postojanja. Zato je potrebna drama ivota: da bi se izotrila svest o smislu postojanja. Zato je ljudski ivot tako teak, zbog veliine njegovog zadatka. Zato se due raaju u ljudskim telima da budu svedoci te drame, jer
kroz njihovo svedoenje ljudska drama postojanja dobie Boansko ostvarenje. 48
U suprotnosti dobra i zla koje dua iskuava kristalie se i otri linost ovekova, svest o sebi i transcendentalnoj prirodi due. Ovo je univerzum slobodne volje
u kome se ispoljava sve to moe da se ispolji. Prisustvo svesti se jaa izborom.
Izbor zavisi od opaanja i uoavanja, od razlikovanja. Zbog tog razlikovanja smo
ovde. Na nama je da ojaamo tu svest razlikovanja sveg zbivanja i da ispravno izaberemo i ispravno delamo. Zato smo slobodni da delamo ispravno i pogreno, da
bismo uoili razliku i izabrali ispravno: ono koje vodi u nadilaenje svih suprotnosti,
u transcendenciju, ne u "ispravno" kao suprotnost "pogrenog". Ako zajedno postoji
i dobro i zlo, ispravno i pogreno, to znai da su oni relativni i meuzavisni, da su
dve strane iste medalje, da treba nadii obe, a ne izabrati samo jednu stranu, jer e
nas onda ona druga strana jo jae progoniti na skriven nain.
Takoe postojanje zla se moe razumeti kao neophodna mera iskustava koja
teraju duu da se ne identifikuje previe sa telom. Kada bi ivot u telu i na ovom
svetu bio samo dobar i ugodan, to bi bila previe dobra klopka za duu. Nikada se ne
bi probudila za svoju transcendentalnu Boansku sutinu. Patnja nas tera na buenje.
Sreom, svest je uvek bila dobra kompenzacija iskustvu patnje, a ona je uvek dostupna.
Da bismo razumeli kako uopte dolazi do opsedanja tela, moramo razumeti
da je sve u simbiozi manjih celina koje se udruuju u stvaranju veih. Nae telo je
simbioza elija, a one su simbioza atoma. Poto simbioza kao i sve u prirodi postoji
48

Daleku aluziju na ovaj proces imamo u grkim mitovima u kojima su bogovi delili i ukrtali svoje
sudbine sa ljudima i kao ljudi. Mnogo vie i mnogo tanijih detalja svakako prua nam hriansko
uenje o otelovljenju Boga u oveka Isusa Hristosa. Sauvane rei Isusove u gnostikim jevaneljima daju nam najvrednije detalje celog ovog procesa i kako da ga ovek uspeno sprovede.

63

po holografskom naelu, svaka elija je svesna sebe i celine kojoj pripada. Zato to
je svaka vea celina sastavljena iz manjih, sve moe i da se deli i da postoji tako
podeljeno, vea celina moe da se podeli na manje. Tako i nae telo i um koji njime
vlada. Sve je deljivo. Tu injenicu koriste neorganska bia za opsedanje. Ona samo
koriste ve prirodno podeljeni um, odravaju i jaaju njegovu podelu.
Meutim, iako je svako bie nastalo simbiozom ono je jedinstvena celina
stvorena da bude funkcionalna, da ostane cela, uostalom zato je i oblikovana, bie ne
bi ni moglo da ivi da nije celovito. Svako dete se raa sa ve oformljenim organima, sa oima koje nikada nisu videle svetlost, ali odmah nakon roenja mogu da
vide, sa uima koje nikada nisu sluale, ali odmah mogu da uju, celo bie je roeno
celovito i spremno za ivot. Svako je roeno bezazleno i dobro. Celovitost koja
omoguava ivot je sama po sebi dobra i pozitivna. Otuda je potpuno neprirodno da
to dete samo od sebe postane onako nenormalno i destruktivno kako to samo opsednuti ljudi mogu da budu. Jednostavno nije u logici prirode takvo ponaanje, ono stoga mora da ima uzrok izvan ljudi i ljudskog tela. Besmisleno je za to optuivati
"druge ljude" i "drutvo" jer i oni nisu nita drugo do skup celovitih bia kao i to
dete. Ako je i drutvo nenormalno, onda je iz istih razloga nenormalno kao i individua.
Otuda cela pria o opsednutosti jedina daje logian odgovor zato ljudi ine
dela koje su neprirodna i protiv logike ivota koji ih je stvorio.
Naime, sve tvorevine u prirodi su sastavljene simbiozom i zato deljive, a priroda nije samo organski fiziki svet, ve ima i vie dimenzije, astralni svet, pa je
prirodno da i u njima postoje entiteti koji se isto tako obrazuju kao bia u organskom
svetu, i da ti astralni entiteti mogu da deluju na fizika, organska bia, i na pozitivne
i na negativne naine.
Ako je i nauka prihvatila injenicu da ne postoji samo organski fiziki svet,
ve da postoje i vie dimenzije, ne bi trebalo nita da nas spreava da shvatimo da se
i principi ivota proteu na sve dimenzije, a ne samo na nama vidljivi fiziki svet.
Tako kada se dua otelovi, ona ne moe odmah da ovlada celim telom i svim
njegovim mogunostima. To ovladavanje se odvija postepeno jer dua nailazi na
problem prirodne podele ivota, a svaka podela iza sebe ima svoje entitete koji
opstoje na toj podeli. Ceo proces utelovljenja due ne sastoji se od jednog dogaaja, roenja tela, ve iz itavih ivota tokom kojih dua jaa u iskustvu, odnosno
moi prisustva svoje svesti u telu sve vie i vie. To prisustvo due u telu raste na
raun nesvesnog i spontanog prisustva neorganskih entiteta. Oni su u recipronom odnosu: koliko je vie jednog, toliko je manje drugog.
Svako negativno i destruktivno ponaanje ljudi je odraz opsednutosti, ma
kakve mu psiholoke definicije davali, a svako pozitivno i konstruktivno ponaanje
je odraz nadilaenja opsednutosti, ma kako ga kulturoloki definisali.
Fiziko telo ima samo tri stanja: ili je mrtvo, ili sa veim prisustvom neorganskih entiteta, ili sa veim prisustvom due. Kada nije mrtvo, onda moe biti
samo sa veim ili manjim prisustvom svesti due ili neorganskih entiteta. 49
Ako se to ne prihvati kao takvo, onda se negira sam pojam due. Nemogue
je da dua bude negativna. To znai da samo neto drugo u telu moe da ini negativne stvari.
Oni koji zagovaraju tezu da su ljudi zli i sposobni da ine negativna dela, iako
kao poremeeni i bolesni, zapravo zagovaraju neznanje o prirodi tela i o prirodi

49

Svaki ovek ima visinu, irinu i duinu.

64

due. Telo je samo organski sklop dovoljno fin da moe da reaguje na najfinije frekvencije viih dimenzija.
Dua je izraz boanskog prisustva u telu. Boansko je sloboda koja omoguava svemu da postoji na sve naine. Zato se dua ne namee telu kao bespogovorna
sila, ona postoji kao mogunost, kao neto to se svesno prihvata i ivi. Otuda nema
due bez svesti i dobre volje. Ako u telu nema zrelosti takve svesti koja izraava
duevnost, ve samo elementarne svesti o opstanku, onda je razumljivo da e u takvom telu mnogo lake da se nastane neorganski entiteti, jer oni nemaju problem sa
svojim nametanjem, naprotiv, nametanje im je nain ivota, oni uvek idu tamo gde
mogu da prou. I uvek prolaze obmanom i varanjem, jer sami nemaju nikakvu mo,
za razliku od due koja ima boansku mo, ali je nikada ne koristi, ve uvek dolazi
kao svest i slobodna volja.
Kao to smo ve ranije rekli, pre nego to su dozrela za formiranje ljudskog
tela, sva nasleena iskustva organskog bivstvovanja kroz biljke i ivotinje oblikovala su odreene utiske ili osobine. One se ponaaju kao male linosti, kao pojedinana
Ja, kao i svi entiteti koji se spontano formiraju. Stoga i u ljudskom obliku oni nastavljaju da se ponaaju kao mnotvo malih linosti ili mnotvo Ja. Tako kada se u
telo inkarnira ljudska dua, kao celovito olienje Boanskog, ona se suoava sa
delovanjem mnotva Ja u tom biu. Ceo ljudski ivot i svo ljudsko sazrevanje svodi
se na razumevanje, osmiljavanje, objedinjavanje i nadilaenje svih tih posebnih
osobina ili Ja u jednu celovitu linost, jednu svest i jednu volju. Kada se to dogodi
naziva se prosvetljenje ili samospoznaja. Ta re podrazumeva spoznaju Sebe
samoga, odnosno prepoznavanje same due kakva jeste nezavisno od tela, za vreme dok je u telu. Ovo sve pokazuje da je njen boravak u telu zamagljen mnotvom
Ja iz iskustava niih oblika partikularnog bivstvovanja. Njena samospoznaja znai
da su se ta iskustva osmislila i osvestila u viem kontekstu i razumevanju, kao aspekti bivstvovanja prirode kao takve, i nadili u kontekstu Boanskog koje sve omoguava.
Mnotvo Ja u oveku omoguava prisustvo demonskih entiteta u oveku, oni
tu podelu veto koriste i samo je odravaju na sve naine, iz astrala, za oveka nevidljivog i nesvesnog, veto imitiraju sadraje svesti i oseaje, pa i same misli koje
projektuju u um, koje um prihvata kao svoje jer ne vidi odakle su. Tako oni opstaju
u oveku: ovek ih ne razlikuje od sadraja svoje svesti, od svoje volje i oseanja. Ti
sadraji, naravno, izazivaju haos i negativna stanja koja jo vie stvaraju podlogu za
nesmetano prisustvo i rad neorganskih entiteta u oveku.
Tako je i podela u oveku prirodna pojava sa kojom je svako suoen kada
misli jedno, a radi drugo, ili uopte ne zna ta radi, ili je toliko ubeen da zna, da
samo smrt moe da ga zaustavi u tome to radi.
PAD DUE - SUPROTNA TAKA NA KRUGU BOANSKOG ISPOLJAVANJA
Jedna od najveih tema ljudske egzistencije jeste gubitak due, gubitak sebe,
to se uvek izjednaava sa gubitkom boanskog prisustva i kao krajnja patnja. To
zapravo i jeste najvea tema ljudskog opstanka jer na shemi krunog ispoljavanja
postoji krajnja taka, suprotna od Boanskog Apsoluta. Da bi se razumelo celo ispoljavanje i kruenje valja dobro razumeti tu suprotnu taku jer ona je prelomna, od
65

nje poinje povratak, uspon ka Boanskom. Gde je tama najvea, tu poinje preokret
ka svetlosti. To je zato i taka na kojoj se i dua mora upoznati u svojoj sutini.
Rekli smo da je dua individualno ispoljavanje Boanskog prisustva, da se
svekoliko postojanje ispoljava po modelu holograma, da svaki deli predstavlja svesni odraz celine Boanskog. Zatim da se ispoljavanje odvija kroz spiralni pad kroz
razmere, sa sve veim brojem zakona koji uslovljavaju i kroz sve nie dimenzije, do
najnie materijalne, koja predstavlja konkretno olienje i zbir svih ostalih dimenzija.
Zato je samo tu, u organskom svetu, mogue da se oformi svesni subjekt koji e biti
svestan svih ostalih dimenzija i razmera, celog ispoljavanja: ovek. U ovekovoj
samosvesti dogaa se najsavreniji odraz Boanskog i smisao celog ispoljavanja. Tu
je ogledalo svesti najistije tako da u njemu nema nieg drugog do samog odraza
onoga koji jeste, onoga to jeste, same stvarnosti. Boanski Apsolut je jedina stvarnost.
Ogledalo je samo istina. To je i dua ovekova, ona nije neki entitet, neko
posebno jezgro neega koje putuje kroz dimenzije i neto radi. Dua je samo istina
prisustva Boanskog, ist prostor u kome Boansko jeste. I smo Boansko je istina, ist prostor koji sve omoguava. Zapravo, Boansko omoguava i sam prostor
koji sve omoguava. Zato se o njemu moe govoriti samo kao o praznini, nikako
drugaije. I dua je zapravo samo praznina kroz koju se ispoljava Boanski Apsolut.
Relativni um to ne moe da zamisli, jer on se uvek kree u odnosima i bavi sadrajima, tako i prazninu uvek zamilja u negativnom kontekstu, kao odsustvo neega.
Zato se kae da je to paradoksalno za um, da je to transcendentalno, iznad dualizma.
Boanska praznina je iznad dualizma punog i praznog. Ona ih obe omoguava, ona
omoguava sve suprotnosti. Zato je ona apsolutna pozitivnost, apsolutno dobro.
Samo prazna istina koja sve omoguava moe da omogui i svest. Kao i praznina, i svest sve omoguava, osvetljava, obelodanjuje samo postojanje, sve suprotnosti, samo svest moe biti svesna suprotnosti, dok je um uvek obuzet jednim aspektom i sadrajem. Njemu je potrebna logika i zakljuak da bi neto razumeo. Svest
samo osvetljava sve kako jeste. Um koristi svest za svoj rad, kao to lampa koristi
elektrinu energiju. Lampa je um, a nevidljiva, sveprisutna elektrina energija je
svest. Kada um nije svestan da samo koristi nevidljivu, sveprisutnu svest u svom
radu, opaanju i razumevanju, onda postaje virtuelni entitet poznat kao Ego koji
misli da svetli sam od sebe. On je tada uvek nesvestan ire celine, svesti kao takve i
misli da je posebna, samodovoljna i sama po sebi postojea celina. To uobraenje se
prvi put dogodilo kod Sina, treeg odraza Boanskog, i odatle je ono nastavilo da se
ponavlja u sve niim razmerama, stvarajui tako sve nie i sve gue tvorevine. Otuda je ispoljavanje kosmosa identino ispoljavanju Ega-uma u oveku. Nestankom
Ega-uma nestaje i ispoljeni kosmos, i ostaje samo Boansko kao jedina stvarnost,
kao ovekovo Sopstvo.
Ego je ta krajnja taka suprotna od Boanskog. To je ona virtuelna krajnja
taka koju je Boansko projektovalo da bi sebe videlo spolja, objektivno, sa take
posmatranja jednog individualnog bia koje je svesno sebe, ima um, i moe da
razume svet, ali misli da je odvojeno od Boanske Celine, da je zasebno, smo.
Toliko je identifikovano sa iluzornim materijalnim oblikom svog postojanja, sa
telom, da misli da Bog ne postoji, ili da postoji tako da sa njime moe da razgovara i
pregovara kao trgovac. To je bio cilj celog virtuelnog ispoljavanja Boanskog kao
objektivnog postojanja, celog univerzuma.
Zato se u tom krajnjem stanju, stanju egoike izdvojenosti i umne otuenosti
dogaa najtea drama, najvea patnja, najintimnije suoavanje sa egzistencijom.
Patnja tog stanja sastoji se u tome to od sveg virtuelnog ispoljavanja ono tu najvie
66

izgleda kao stvarno, najgue, postojanje se tu najmanje vidi kakvo jeste, kao virtuelno ispoljavanje svesti Boanskog, njegova imaginacija; ono tu izgleda kao mrtva
materija stvarna sama po sebi. Tu pakao izgleda stvaran.
Da bi sebe dovelo do te krajnje take, suprotne od samoga sebe, Boansko je
moralo da angauje pomone sile, neorganska bia koja nemaju duu kao odraz njega samoga, ve samo tenju ka oblikovanju i opstanku u bilo kojem obliku. To su
demonski entiteti koji koriste vie dimenzije neorganskog sveta i astral za svoje
oblikovanje, i zato to im je jedino vano samo da postoje po svaku cenu, nije im
vana estetika (zato su runi) ni etika, ni ivot bilo koga drugog oblika postojanja.
Zato su zli i bezduni. Njihova slepa tenja za opstankom je mnogo jaa od interesa
dua da bude u telu, zato je njihova mo da opsedaju tela tako velika i sveprisutna.
Dua boravi u telu samo po principu slobodne volje, ne borbe za opstankom. Zato
ovek tako lako gubi svoju duu i slobodnu volju pod uticajem neorganskih entiteta.
Dua uopte ne eli da boravi u telu. Ona boravi u telu samo zato da bi
osvestila, tj, donela svest u tu krajnju suprotnu taku Boanskog ispoljavanja, u
ljudsko telo, um i ego, i obezbedila preokret ka izvoru, povratak ka Boanskom.
Otuda se povratak ka Boanskom uvek sastoji od nadmoi due nad telom, umom i
egom.
Boansko je moralo da angauje te slepe demonske sile opstanka da bi pruilo svojim duama virtuelno iskustvo te krajnje suprotne take, potpune otuenosti od
Boanskog sveprisustva, mrtvu materiju u borbi suprotnosti, borbu za opstanak u
telu, u izdvojenoj svesti uma, u Egu. Dua sama po sebi nikada ne bi mogla da
doe do tog stanja, do tog iskustva krajnje take, jer ona uvek ima svest o sebi,
svojoj Boanskoj sutini. Zato joj je potrebna pomo.
Priroda kruga - a krug je priroda Apsolutnog - jeste da u suprotnoj taci poinje preokret, povratak ka poetnoj taci, ka izvoru, poetku, ka Boanskom.
Na koji nain demonska bia uspevaju da oveka dre u toj suprotnoj taki
najvee tame i otuenosti uma? Na taj nain to su ga ubedila da je um stvaran sam
po sebi, navode ga na identifikaciju sa umom, sa pojedinim sadrajima, onako kako
se javljaju u umu, tako da mu izgleda kao da je sve stvarno samo po sebi, odvojeno,
i da je sve materijalno. Ona su instalirala oveku svoj um koji je svestan samo oblika
i uobliavanja, ne i svesti koja omoguava i um i oblikovanje svega. Zato um ovekov i moe da bude opsednut demonima, jer poseduje njihovu prirodu. Demoni su
najvei majstori uma. Oni su ga izmislili. Identifikacija sa umom zaklanja svest koja
ga omoguava. To je nesvesno stanje, ali ono moe da deluje jer ima ivotnu energiju i koristi svest, ali nesvesno. Svest, koja proistie od samog Boanskog, toliko
poiva na slobodi samog postojanja da moemo da je koristimo a da nismo svesni da
je koristimo. Tako moemo da koristimo i um za sav ivot, rad i opstanak, a da ne
budemo svesni svesti koja omoguava i um i sav ivot. Koristei svest, koju dobija
od blizine due, um je ubedio sebe da je on sam svestan, i da je njegova svest sve to
se od svesti moe imati.
Zato to koristimo um na tako subjektivan nain, i nismo svesni Boanske
svesti koja omoguava sam um i samo postojanje, imamo iskustvo sve patnje i
sukoba sa svetom, prirodom i drugim ljudima, jer i oni tako isto koriste um.
Ako je Boansko apsolutno, to znai da nita nije mogue izvan njega i da je
ono sve, iluzija izdvojenosti iz Boanskog Apsoluta mogua je jedino u umu, to je
mogue samo zamiljati, ne i biti. Samo misao ima tu slobodu i sposobnost da zamisli da je posebna, izvan Apsoluta. Na toj slobodi poiva takoe i njena kreativnost.
Kada se u to zamiljanje ubedi cela struktura uma, on postaje Ego, virtuelna otuena
individua. Zato je potrebno samo probuenje, zato u probuenju spoznajemo da smo
67

jedno sa Boanskim, zato je ovekova samospoznaja ujedno i bogospoznaja. Zato

samo na tu strukturu uma, na sposobnost da zamilja nemogue, neorganska bia
presudno mogu da deluju. Zato je reeno da su nam ona instalirala um, to je drugi
nain da se kae da je sposobnost uma da zamilja nemogue, da je posebna individua izvan Boanskog Apsoluta, najbitniji nain delovanja neorganskih bia u sprovoenju due kroz iluziju otuenosti, kroz suprotnost od Boanskog prisustva.
Povratak ka Boanskom poinje osveenjem uma, spoznajom da um samo
koristi svest koja je beskrajno vea od njega, a ne da um stvara svest. Tako svest u
oveku postaje objektivna. Tada dua postaje sve vie prisutna u telu ovekovom,
potiskuje mo neorganskih entiteta, postaje prisutna kao ist prostor koji omoguava
svest samog Boanskog.
Osveenje uma poinje spoznajom da um ne postoji sam po sebi, da je on
virtuelna realnost, kao to je to i materija. Zato se u nauci i metafizici istovremeno
otkriva realnost materije i uma. Kvantna fizika se razvila istovremeno kada i dubinska psihologija. Um je samo zbir misli, a misli su samo najfinije vibracije prirode,
zbivanje na nivou frekvencija ili informacija. Ne postoji neki um koji misli. Postoje
samo misli kao informacije koje se stiu i osmiljavaju na jednom mestu.
Um nije pojam ve dogaanje. Pojam ima svoju sutinu, dogaanje je samo
proces. Pojam je nalik kamenu, dogaaj je nalik talasu - on postoji, ali nema sutinu.
Talas je samo dogaaj izmeu vetra i okeana, proces, pojava.
Um je proces nalik talasu ili reci, on ne poseduje sutinu unutar sebe. Da ima
svoju sutinu, on se ne bi mogao izgubiti. Ako nema svoju sutinu, on moe da
nestaje bez traga. To se povremeno i dogaa u dobokom snu.
Um je zato samo proces. Zapravo, um i ne postoji - samo misli koje se kreu
tako brzo da to izgleda kao da postoje u kontinuitetu. Jedna misao doe, potom
druga misao, i sledea, i tako dalje. Meuprostor je tako mali da se ne moe videti
pauza izmeu jedne i druge misli. Tako sve misli izgledaju spojene, one postaju
kontinuitet, a zbog tog kontinuiteta ovek misli da um postoji.
Postoje misli - a ne i um koji misli. Isto kao to postoje elektroni - ne postoji
materija kao takva. Misao je elektron uma.
Uvek kada se um paljivo osvesti, on nestaje. Samo svest ostaje. Um je sa
mislima kao oblaci, a svest je smo nebo. Oblaci stalno prolaze, nebo uvek ostaje.
Oblaci misli mogu da zastanu u oveku, da se saberu i oblikuju, ak i da izazovu
oluju i grmljavinu, ali prolaze dalje i ovek ostaje svestan sebe i dalje, kao to je
nebo uvek vedro iznad oblaka. Svest je u oveku sam prostor u kome se misli kreu, u kome misli mogu da budu svesne svoje prirode, da prenesu informacije o
zbivanju. ovekova dua je ta svest koja uvek ostaje, kao nebo, koja sve omoguava, ist prostor u kome se sve obelodanjuje, i telo i misli i svet.
Kada osveenjem nestane um kao uobraeni subjekt, kao Ego koji neto radi
sam od sebe, koji misli, onda vidimo da misli samo prolaze kroz nas, da smo ist
prostor, da nijedna misao nije naa. Dua nema nijednu misao, due ne misle, one su
sama prisutnost svesti koja sve obelodanjuje i omoguava. Miljenje je uvek osmiljavanje neega to se ne zna. Due ne misle jer ve sve znaju. Zato mogu da koriste
misli kao razmenu informacija, ali one same ne proizvode misli. One ve jesu ono
na ta sve misli ukazuju i pokuavaju da zamisle i osmisle. Dua je celina koja moe
da koristi misli kao svoje sastavne delove, ali ne moe da se svede na njih. Dua je
izvan vremena, misli su uvek u vremenu.
Druga parabola koja nam moe objasniti odnos uma i due je toak ili krug i
njegov centar. Krunica ili obod toka je povrna, ispoljena svest koju imamo na
javi, u svakodnevnom svesnom umu i Egu. Taj toak se stalno kree i okree, as
68

smo na taci koja je gore, i tada smo u povienom stanju svesti, pozitivni i budni,
as smo dole, na dnu, kada nas gazi toak sudbine, kada oseamo svu teinu toka
karme. Centar kruga ili toka je nepokretna dua ili Sopstvo (Jastvo, atman u advaita vedanti). Iz tog centra dostupan je ceo krug, cela karma i ceo ivot. Samo uz tog
centra vidimo sve kako jeste, ceo krug egzistencije, bez greke i bez misli koje ostaju na obodu, odatle vidimo pravu prirodu svega u ta pogledamo, razumemo sve to
se dogaa. To predstavlja izraz "transcendencija uma": naputanje oboda koji se stalno vrti (uma) i prelazak u nepokretni centar (Sopstvo). Sa oboda, iz uma i Ega, naa
spoznaja je uvek samo delimina, zavisna od dostupnih informacija - iz svog sredita, Sopstva ili due, uvek vidimo celovito sve kakvo jeste, bez ikakvih informacija.
Koliko je dua prisutna u oveku, koliko smo u njoj (u sebi) usrediteni, toliko je um kao (prividno) stvaran entitet odsutan. Koliko je dua odsutna, koliko smo
izvan svog sredita, toliko vlada iluzija uma, odnosno um sa svim svojim iluzijama.
Tanije, neorganski entiteti koji podravaju iluzije uma.
Osnovni mehanizam pomou kojeg neorganski entiteti odravaju iluzije uma,
jeste iluzija da um postoji sam po sebi, a zajedno sa njim i Ego, odvojena individua.
Zato oni ine sve da ubede oveka da je um stvaran sam po sebi i da ga treba kontrolisati na sve naine.
Prvo na osnovu iluzije Ega ubede oveka da sve on sam ini svojom voljom.
Poto to injenje zbog subjektivnosti i nedostatka svesti nije ba tako dobro, onda
mu raspale oseaj krivice i grenosti za "uinjena dela". To rade preko judeohrianskih religija. Tako oseaj krivice jo vie uvrava um u Ego, izdvojenost i
strah. Izdvojenost i strah proizvode meusobne sukobe ljudi i opti rat. I strah i patnja su frekvencije energije kojima se hrane neorganska bia. Tako ona dre ljude u
tom zaaranom krugu. Njima je neophodno da ubede oveka da je on taj koji sve
ini svojom slobodnom voljom, da je prema tome i odgovoran za posledice, i da je
um stvaran sam po sebi, da je um njegov, da on proizvodi sve misli. Zato razvijaju
sve mogue etike i religijske kontrole uma. Danas to proiruju na New Age uenja
raznih suptilnih kontrola uma i 'ienja emocija'. Svako bavljenje umom, svesnim i
nesvesnim, jeste samo potvrivanje da um kao takav postoji, i da postoji Ego, onaj
koji ima um i bavi se njime. Svako potvrivanje i naglaavanje uma i Ega proizvodi nesvesno kao suprotnost. To nesvesno onda zaista i deluje na um i Ego jo jae.
Koliku realnost dajemo svom Egu i umu, toliko postaje realno delovanje nesvesnog na um i Ego. To je zaarani krug virtuelne podele realnosti ili matriksa u
kome ivimo. To je sutina demonizma koja je danas profinjena i nauno razraena vie nego ikada.
Um je nemogue kontrolisati jer nema uma samog po sebi, niti ima onoga,
Ega, koji e ga kontrolisati. Jednom virtuelnom realnou ne moe se kontrolisati
druga virtuelna realnost da bi se dolo do prave realnosti. Tenja da se um kontrolie
je zatvoren krug samoodranja iluzije uma i Ega. Tako se um samo jo vie deli. Um
i onaj ko ima um, Ego, sami sebe odravaju u iluzornom opstanku. Svi sadraji uma
i emocionalne traume koje Ego uva radi svog opstanka, ne postoje objektivno same
po sebi, niti ih je mogue oistiti nekim oblikom kontrole i rada. One nastaju trenutno samom tenjom da se koristi um kao takav, samom iluzijom Ega koja nastaje tom
tenjom. Sadraji uma i emocionalne traume su jednako virtuelne kao i onaj ko ih
poseduje. Koliko za sebe smatramo da smo izdvojen entitet, toliko nam i sadraji
uma i emocija izgledaju kao realni, izdvojeni entiteti. To je uzajamna refleksija.
Sva seanja i sva patnja koju nosimo sa sobom tokom itavih ivota jeste samo
pogreno usmerenje svesti na um, Ego i iluziju vremena koju oni stvaraju. Oni
nastaju trenutno kada ih um projektuje. Ne postoje niti ostaju kao objekti, i zato ih
69

je nemogue ukloniti kao objekte. Zato trenutno i nestaju zajedno sa umom, ili u
dubokom snu bez snova ili u prosvetljenju, kada nema uma a ima samo istog,
svesnog postojanja.
Svest koja izbavlja iz tog zaaranog kruga je svest o sebi kao istom prostoru,
praznini koja omoguava samo postojanje, u njoj nestaju sve iluzije uma i Ega.
Dua u oveku poinje da preovladava um i telo onda kada spozna svu ispraznost uma i sve iluzije koje on stvara - a um stvara i sve iluzije oslobaanja od uma,
kao da je on stvaran sam po sebi; sve metode oslobaanja od Ega, kao da je on stvaran sam po sebi; sve metode oslobaanja od emocionalnih trauma i patnje kao da su
one stvarne same po sebi. Dua u oveku jaa kao ist prostor, slobodna praznina,
prisustvo Boanskog. Otuda se za njegovo prisustvo kae da je svedoenje. Ono je
jednostavno tu sve vreme, svesno sve vreme. Otuda se kae da je ono transcendentno, nezavisno od svakog zbivanja i vremena. Otuda taj ist prostor svesti doivljavamo kao svoju sutinu, svoje Sopstvo, svoju duu. Ona to i jeste.
Samo se u tu istu svest Sopstva treba zakucati i ostati u njoj bez odlaganja i
ikakvih mentalnih radnji, potpunim mirovanjem celog bia, tela i uma. Prestankom i
utrnuem. To je buenje. Ne postoji nita drugo to treba uiniti pre toga, pre buenja. Dokle god mislimo da prvo treba da uinimo neto drugo pre probuenja, makar
i da bismo omoguili probuenje, mi spavamo, produavamo san.
Drugim reima, nije potrebno nita uiniti da bismo preokrenuli vraanje
krunog ispoljavanja Boanskog s njegove krajnje take otuenja u ispoljavanju
sveta. Treba samo prestati sa daljim ispoljavanjem u imaginaciji da bi se ono vratilo samo sebi. Treba da prestanemo da u imaginaciji dalje stvaramo svet jer nema
ta vie da se stvori, svesni subjekt je kraj stvaranja, sveg ispoljavanja, u njemu sve
uvire i dolazi svome smislu, svesti o sebi. Pored svesnog subjekta moe da postoji
samo iluzija.
Kada ovek doe do svesti o sebi, svog Sopstva, kada nestane kao individua,
celina Boanskog Apsoluta je zaokruena. Dua se vratila svome ishodu.
NEKE OSOBINE I PROBLEMI MLADIH DUA
Teko je opisati probleme na koje nailaze mlade due na ovom svetu, jer je
njima svakako najtee, ali s druge strane, one imaju i najveu zatitu vodia.
Najpre treba razumeti da se mlade due ne raaju samo u takozvanim primitivnim drutvima, niti su to mentalno zaostali ljudi. Ve smo rekli da se dua ne
inkarnira cela. Ljude u primitivnim zajednicama najee animiraju samo manji procenti svesti dua, manji od one koja je potrebna za formiranje celovite linosti, tek
koliko je potrebno da im d ivot. Zato oni i nemaju razvijenu karmu i dramu ivota,
njihov ivot se sastoji uglavnom od fizikog preivljavanja. Mlade due sa pravom
inkarnacijom raaju se pored razvijenih, u uslovima gde mogu da formiraju linost i
da prolaze kroz sve karmike zaplete drame ivota. Zapravo, mlade due se mnogo
vie raaju pored razvijenijih dua kako bi lake uile i bile poduavane.
Njihovi problemi se svode na ve spomenut problem opsedanja neorganskih
entiteta, i na samu njihovu nezrelost koja podrazumeva emocionalnu i intelektualnu
nezrelost, nesposobnost da se stvari shvate uvidom, ve samo ivim iskustvom.
Samo tela u kojima su mlade i nezrele due mogu biti opsednuta, jer je fiziki
um prirodno podeljen i neobjektivan, a same due su suvie neiskusne da spree
neorganske entitete da se meaju i utiu na psihoenergetska zbivanja tela. Opsednutost njihovog tela je odraz njihove nesposobnosti da imaju svoju volju i da imaju
celovitu linost. Koliko ovek nije svoj, toliko e neko drugi njime vladati.
70

Mlade due su one koje sve moraju da proive da bi shvatile, i najvee dobro
i najvee zlo i patnju. One to i ele, niko ne moe da ih odvrati od loih iskustava ka
kojima se kreu, saveti koje im esto daju starije due nikada ne pomau. esto se
tada i bune jer te savete doivljavaju kao nametanje njihovoj "volji" i ugroavanje
njihove "slobode". Najvei uspeh je ako ne ponavljaju greke previe esto, i ako iz
iskustva neto naue, ako ih loe iskustvo ne potisne u jo gora iskustva. Mlade due
ele da prou kroz sva iskustva jer znaju da samo potpuno upoznavanje drame ivota u svim aspektima i u svim ulogama moe doneti dalju zrelost i rast. U rastu i sazrevanju dua rauna se samo ono to su one same nauile na osnovu odluka koje su
same donele.
Najveu tekou mladim duama prestavlja nerazumevanje drugih za njihovu
mladu prirodu, emocionalnu nezrelost, koja nije zla, ve jednostavno mlada i neiskusna. Naalost, one zbog tog nerazumevanja najvie stradaju i pate. Posebno od
strane drugih nezrelih dua. One imaju potrebu da sve doive celim biem, i negativna iskustva, pa zato u tome izgledaju glupe, iako to nisu ve samo imaju potrebu da
spoznaju razne gluposti, koje takoe sainjavaju ivot, i da na taj nain sazrevaju.
Mlade due uvek ele dobro, jer su kao deca, ali zbog neiskustva esto reaguju pogreno, i uvek potpuno iskreno. Kada, na primer, kritikuju nekog svog u porodici, koriste sve rei bez obzira, prostoduno pretpostavljajui da e ih razumeti, da
je njihova iskrenost oigledna. Bila bi oigledna nekoj starijoj dui, ali ako se okome
na jednako mladu duu, nerazumevanje i sukob su neminovni. Njihova prostoduna
negativnost ima svoju kompenzaciju u isto tako prostodunoj pozitivnosti, spremnosti da sve oproste i daju sebi i drugima drugu priliku. Nisu iskljuive i osvetoljubive
(ako nisu opsednute).
Nerazumevanje i sukobi meu ljudima uvek se deavaju samo meu mladim
duama koje su jednako nezrele. Ako je jedna dua starija i zrelija, onda dolazi do
pomirenja i razumevanja. 50
Samo demonizovana tela mladih dua izazivaju sukobe i nasilje. To su najee one due koje tek treba da prou kroz negativna iskustva, i ona koja treba
sama da doive i koja treba drugima da prirede. Mlade due same po sebi nisu nasilne, ali su podlone opsednutosti negativnim entitetima i grekama, pa su zato nasilne, i one su same najvee rtve nasilja koje ine. Svaka dua vremenom i sazrevanjem dolazi do pokajanja za sve negativno to je uinila.
Sama nezrelost mladih dua ukazuje da one nemaju objektivan i taan uvid u
injenice i argumente. To je glavni uzrok sukoba sa drugima. Svo njihovo sazrevanje se i sastoji u tome da se navedu da ispravno opaaju i zakljuuju, da ne misle da
su u pravu samo zato to tako njima izgleda na osnovu njihovog dotadanjeg znanja
i iskustva. To navoenje se uvek mora izvoditi na indirektan nain, nikako direktnim
ukazivanjem da gree i da su nezrele. Mlade due nikada ne mogu da prihvate da su
mlade i nezrele, i estoko reaguju na takva ukazivanja. Zato je ivot i rad sa nezrelim duama esto izuzetno teak i zahtevan, posebno zato jer su i ivotne tragedije
deo njihovih lekcija.
Jedan od najveih problema mladih dua je to zbog neuvianja svoje nezrelosti zamiljaju da su zreliji nego to jesu, postaju uobraene. To je ta gordost koju
duhovna uenja navode kao najveu prepreku u rastu i sazrevanju. Uobraenost je
naivna tenja ka ispravnosti i uzvienosti, ali bez njenog pravog dosezanja. Samo se
zamilja, uobraava.
50

Da li je zato reeno da pametniji poputa?

71

Taj i svi drugi problemi mladih dua poivaju na zakonitosti nivoa svesti koje
ljudi imaju. Po toj zakonitosti onaj ko je na niem nivou svesti nikada ne vidi onoga
ko je na viem nivou, moe da vidi samo sebi slinog i onoga ko je na nivou ispod
njegovog. Za svakoga ko je na viem nivou svesti on njegovog, misli da je na niem
nivou od njega, za svakog budnijeg od sebe misli da je on vie uspavan od njega, za
svakog normalnijeg od njega da je "poremeen" na neki nain. Svakako, za one koji
su na niem nivou svesti od njegovog, sklon je da ih omalovaava. To je naivan
nain da sebi d vanost.
Inae, njihov rast se sastoji i iz pozitivnih iskustava. Mlade due su prava
deca ovoga sveta, to su oni ljudi koji se najvie i najlepe raduju ivotu, pesmi i igri,
koji najlepe ukraavaju i uveseljavaju ovaj svet. Njihova identifikacija sa telom
donosi i najveu strast za ivotom, ulnim uivanjima, lepotom i ljubavlju. Samo
zahvaljujui njima ovaj svet je lep i veseo.
Biti roditelj i vaspitavati dete, biti svedok njegovog rasta i uenja putem
kojeg se ui i sam roditelj, jedna je od najvanijih praksi s kojom se mlade due ue
i sazrevaju. Roditeljstvo je njihova najvanija kola. Ali, naalost, zbog njihove
nezrelosti to je esto teko iskustvo i za njih i za njihovu decu. Zato se mnoge starije
due raaju kao deca mladim duama. Tada im te starije due, kao njihova deca,
pomau u rastu i sazrevanju. Due najbolje rastu i sazrevaju u ljubavi i razumevanju.
Najvanije kod mladih dua jeste razumevanje da one imaju potrebu da iskuse sve stvari i sve mogunosti, iako to izgleda glupo ponaanje, ne radi se o gluposti
ve o nainu sazrevanja. Pri tome treba znati da se mlade due mnogo vie bave spoljnim svetom i iskustvima u svetu, nego sopstvenim biem, menjanjem i usavravanjem sebe. One mnogo vie spontano reaguju na spoljni svet nego to kreativno
deluju na njegove izazove. Iskuenja i sadraji sveta su prejaki i previe opinjavajui za njih. Identifikacija sa sadrajima sveta i uma kod njih je mnogo vea od
objektivnosti i nezavisnosti.
Dua ne sazreva uei napamet sadraje, ve samim nainom svoga postojanja, kretanjem i delanjem kroz sva stanja svesti, prolazei kroz sva iskustva i sve
suprotnosti koje egzistencija sadri i omoguava.
Tako se dua ui slobodi: ako je sve mogue, i najvee dobro i najvee zlo,
onda je u sutini sve ve slobodno. Da to ve nije u svojoj sutini, nikada ne bi
moglo da postane. To e jednog dana primeniti na sebi i postae slobodna od ovog
sveta. Razumee da je ona sutina sveta. Ako joj svet pokazuje da je on sloboda koja
sve omoguava, onda je ta sloboda njena sopstvena priroda, da nikakvog sveta nema
spolja. Ako ga i ima, onda je on samo ogledalo za samospoznaju due.
NEKE OSOBINE I PROBLEMI SREDNJE RAZVIJENIH DUA
Naglasak srednje razvijenih dua je u razvoju i sloenijoj drami ivota. Dok
se mlade due uglavnom obuavaju na grubim i prostim iskustvima dobra i zla,
zadovoljstvima i patnji, srednje razvijene ulaze u sve finije i zamrenije odnose i
sadraje tih iskustava kako bi ih osmislile na viem nivou i dale im smisao. To su
one due koje postaju kreativne na neki nain. One poinju po prvi put da se okreu
unutra, ka sebi, poinju da spoznaju da se sve zbiva zbog njihovog sazrevanja, iskuavaju sve vie svoje moi kreativnog delovanja, a ne samo spontanog reagovanja
kao mlade due. Tako postepeno poinju da rade na sebi i da se oslobaaju spoljnih
uticaja.
72

To su oni vredni i dobri ljudi koji strpljivo grade ivot, profesionalan uspeh i
porodicu, koji stvaraju nove stvari, osmiljavaju postojee i tako unapreuju ivot i
znanje.
Kod njih je uoljivo sve vee odsustvo opsednutosti neorganskim entitetima,
oni deluju zdravo i trezveno. Ali esto se moe na njima videti i suptilno delovanje
mentalnih programa koji uslovljavaju ljude, u obliku religijskih uenja i pridravanja
autoriteta. To je zapravo korisno i nuno jer je ljudima u toj fazi razvoja potreban
autoritet kao usmeriva i vodi, a religijski programi u sebi sadre i mnoge korisne
instrukcije kao i inspiracije za via znanja.
Sutina razvijenosti srednje razvijenih dua je upravo u tome da su poele
da se oslobaaju od uticaja neorganskih entiteta i da poveavaju prisustvo svoje
svesti u telu.
One zapoinju neki rad na sebi, to je ono to se uopteno naziva "duhovnost"
ili ezoterino znanje. Kod veine njih to je jo u naivnoj, egzoterinoj fazi, gde se
pridravaju nekih religijskih ili naunih uenja. Veina srednje razvijenih dua razvija nauku ili religiju, ili se bave usavravanjem drutvenih odnosa. Manjina meu
njima, koja je napredna, prelazi u viu fazu kada upoznaje ezoterina znaenja raznih egzoterinih pria i mitova, kada te istine pone da primenjuje na sebi.
Sutina njihovog rada na sebi poklapa se sa smanjenjem podele njihove linosti na vie Ja, na opsednutost stranim uticajima, neorganskim entitetima, i na sve
veem jedinstvu njihove svesti o sebi, na formiranje jednog Ja ili celovite linosti,
na formiranju jednog magnetskog centra, cilja i ideje u razvoju, koji ih privlai i
vodi ka sve veem osveenju. Nezreli i podeljeni ljudi nemaju jedan cilj, magnetski
centar, ve su nepostojani i promenljivi i zato ne ostvaruju mnogo, niti mogu sebe da
promene i usavre.
Dua istinski poinje da raste u telu onda kada ovek ima jedan magnetski
centar ili cilj razvoja, a to je svest o sebi kao ishodu sveg ivota.

NEKE OSOBINE I PROBLEMI VISOKO RAZVIJENIH DUA

Visoko razvijene due su one koje su stekle prevagu nad telom, koje njime
gospodare i ne mogu vie da potpadnu pod uticaj neorganskih entiteta niti ih opinjava iskustvo fizikog sveta.
To su mudraci meu ljudima. Ali to nisu priznati mudraci kojima se drugi
klanjaju kao svecima i guruima. Samo neke visoko razvijene due su preuzele takve
uloge kao istinski uitelji i majstori, jer je u skladu sa vremenom i okolnostima bilo
potrebno da ih preuzmu, da proire inspiraciju, svest i razumevanje meu ljudima i
na taj nain, kao uitelji u svetu. Tada se njihovo sazrevanje tokom mladosti sastoji
ne iz uenja, ve iz prepoznavanja znanja koje ve nose u sebi. Oni ne ue iz knjiga
ve u knjigama samo prepoznaju svoja iskustva. Oni vide stvari kakve jesu, nije im
potrebno nikakvo objanjenje, moda samo malo podseanja i usklaivanja sa vremenom i jezikom sredine u kojoj ive. Oni nepogreivo znaju ta je ta, razlikuju
svaku istinu od obmane. To je zbog zrelosti due u njima. Emocionalna zrelost u
oveku odluuje o tome da li e i kako e da razume bilo ta od informacija koje
ima. Emocionalna zrelost zavisi jedino od zrelosti due u njemu. Dua vidi sve jer je
jedno sa univerzalnim Poljem koje sve objedinjava, zato zna sve.
73

Takvi ljudi su esto i vidoviti, ili prozorljivi. Ako neka nepoznata osoba prvi
put doe do njih, oni odmah vide kakva je to osoba, zato jer su "ukljueni" na univerzalno Polje koje sve to je prividno odvojeno spaja u jedno.
Na ovoj planeti Zemlji raa se manji procenat visoko razvijenih dua. Ove
koje se raaju to ine iz potrebe da pomognu i odre ispravan razvoj ivota i da se
same naue trpeljivosti i razumevanju nezrelih dua, kako bi postale jo bolji uitelji. Dua se vraa Boanskom samo u ljudskom obliku i nakon spoznaje svih drama
ivota. U kosmosu ima vie ovakvih planeta, pozorita za iskuavanje ivotnih drama, a ova planeta je pozorite za decu, jer se na Zemlji uglavnom raaju mlade due.
Zato je ovde tako lako primetiti ko je marioneta na svetskoj sceni, a ko vlada i povlai konce iz senke, ko su Iluminati, a ko radnika klasa. To se uopte i ne krije, kao
u japanskom Burnaku pozoritu.
Velika veina visoko razvijenih dua, majstora ili mudraca, dolaze kao nepoznati i skromni ljudi, u skromnim porodicama i manjim mestima, gde su povoljni
uslovi, uglavnom zato da pomognu nekoj velikoj dui da se dalje razvije, ili da
pomognu nekom Donosiocu svetlosti 51 da doe na zemlju. Oni se ne bave svetskim
pitanjima, niti spasavaju svet. Oni se bave samo pitanjima velikih individua, drugih
velikih dua i tiho im i diskretno pomau da se razviju i da deluju na svet. Ako treba
da se rodi neka velika dua koja e znaajno uticati na svet, onda e se u njegovoj
blizini nai jedna ovakva visoko razvijena dua da joj pomogne, kao formalni ili
neformalni uitelj, prijatelj ili lan porodice.
Njihovo delovanje je diskretno upravo iz razloga njihove zrelosti. Samo
nezreli se istiu svojim delima. Zreli znaju da nisu oni ti koji delaju ve da je Boansko ispoljavanje jedino koje dela u svemu.
Visoko razvijene due su zavrile svoj ciklus inkarnacija i ne raaju se zbog
karmike vezanosti ni po nunosti razvoja, ve iz milosti da pomognu razvoj. Potpuno su posveeni razlogu svog ivota tako da im ni stvaranje potomstva nije bitno,
ukoliko to nije vezano za razlog njihovog delovanja. Karakterie ih uroena skromnost, odsustvo zavisnosti bilo koje vrste, posebno ulne, potpuna posveenost ispravnosti i dobroti. Njima je nemogue i da zamisle neto zlo i nepravedno, ne samo da
ga uine. Uvek iskreno ale onoga koji ini zlo, makar on to zlo inio i njima lino.
Nikome nita lino ne zameraju jer uvek vide pravi kontekst deavanja, iru celinu,
znaju da Boanska celina sve radi, a ne neka individua, da ljudi delaju negativno i
zlo iskljuivo zato to su nesvesni i sebe i ire celine, i sav njihov trud je da pojaaju
svest u ljudima. Oprotaj i ljubav potiu samo iz svesti o iroj celini. Koliko je dua
zrelija u telu, toliko ima vie ove objektivne svesti o sebi kao iroj celini i samilosti.
Njihov glas je posebno blag i dobroduan, uvek govore tano ono to treba
rei, njihovi saveti su uvek mudri, ispravni, dalekovidi i nenametljivi. Slue se uvek
prostodunim govorom i uzreicama.
Uvek su pozitivno raspoloeni, puni oprotaja i inspiracije kojom isceljujue
zrae na okolinu.
Na ovom svetu nema boljih osoba pored kojih se moe bolje nauiti znaenje
bezuslovne Boanske ljubavi od njih, i osetiti njeno ivo prisustvo.
Ne postoji nita na ovom svetu to moe da ih pokoleba i skrene s pravog
puta i svesti o sebi koju uvek imaju.

51

O ovome obavezno proitati knjigu Barbara Marciniak: "Donosioci novog svitanja" (Bringers of
the Dawn). O njima videti u sledeem poglavlju.

74

NEKA ZAPAANJA O MLADIM, SREDNJE

I VISOKO RAZVIJENIM DUAMA
I mlade i srednje razvijene i visoko razvijene i napredne due su u sutini jedne iste, meu duama nema razlika. Sve due su u osnovi jedna emanacija boanske
svesti o sebi, samo se subjektivno doivljavaju kao pojedinane, zbog relativnosti
prostora i vremena u kome se boanska svest ispoljava. Ali u ovom relativnom svetu
razlike postoje, on se i zasniva na razlikovanju, pa otuda i due koje se ispoljavaju
na ovoj razmeri, u uslovljenom i relativnom vremenu i prostoru, izgledaju i deluju
razliito, neke kao mlade i nezrele, a neke kao stare i zrele. To je stoga da bi se
osvestile sve mogunosti postojanja, zato ih treba sve i doiveti na razliit nain, a to
je mogue samo u ovakvom relativnom svetu i ispoljavanju razlika.
Zato govorimo o duama razliite zrelosti. To je zbog nunosti ovog relativnog sveta, a ne zbog samih dua.
Ovaj relativni svet u kome ivimo je realan u svojoj razmeri i njegovi zakoni
se moraju potovati dok smo u njemu. Zato postoji ivotna realnosti ovakva kakva
postoji, i sve razlike meu ljudima i narodima.
Upravo zbog toga to je ovo relativna realnost, i razlike izmeu "starosti"
dua su relativne. Ono to je iznad svake relativnosti je svest, zato i moemo biti
svesni relativnosti. Svest je izvan prostora i vremena, jer ih sve osvetljava, zato i
moemo biti svesni prostora i vremena. Zato je prisustvo svesti onaj inilac koji
odreuje stanje jedne due u relativnom svetu, da li je ona "mlada" ili "stara", "zrela"
ili "nezrela". Zato je i napredovanje due relativno, njeno izraavanje u postojanju
zavisi od prisustva svesti u njoj, njene svesnosti. Tako jedna dua moe samo za
vreme jedne inkarnacije da napreduje od mlade do vrlo zrele i napredne. Nije neophodno da prolazi vie inkarnacija. Isto tako moe i sporo da napreduje tokom vie
inkarnacija u istom stanju zrelosti. Sve je slobodno da se razvija kako hoe, sve je
relativno i zavisi od svesti zbog ije kristalizacije se dua i inkarnira na ovom planu:
zbog uvebavanja da zadri prisustvo svesti u svim stanjima i iskustvima na Zemlji. to je dua sposobnija da sauva objektivnu svesnost u telu, to je zrelija.
Nain uenja je razliit kod dua razliite zrelosti.
Mlade due moraju tek da prou kroz sva iskustva koja e obezbediti svest o
iskustvima. Zato je njima teko da razmiljaju apstraktno, da prepoznaju i predvide
neku injenicu i situaciju unapred. Svaki pokuaj da im se na to ukae je najee
uzaludan. Zbog neophodnosti da ue na svim iskustvima, kod mladih dua je jednako prisutna i potreba za negativnim iskustvima, i ona koja same iskuavaju i koja
prireuju drugima.
Srednje razvijene due su dovoljno prole kroz gruba iskustva da mogu kritiki da razmiljaju i predviaju stvari, da naueno na iskustvima primene u praksi za
poboljanje uslova ivota u budunosti. To su ljudi koji mogu da razumeju informacije koje dobiju, da ue na njima i da primene naueno bez grubog iskustva. To su
obrazovani ljudi koji ire naprednu kulturu ivljenja. Meutim, njihovo znanje zavisi
od informacija koje su doprle do njih i koje mogu da shvate. One nisu sasvim prole
kroz sva gruba iskustva iako ih uveliko nadilaze. Potreba za negativnim iskustvima
je kod njih mnogo manja, svakako je manja potreba da ih prireuju drugima, ako ih
ve same ne trpe zbog nekih ranijih greaka i dela. Unapreenje kulture ivljenja se
inae sastoji u tom nadilaenju i osmiljavanju iskustava, u smanjenju injenja negativnih iskustava drugima.
75

Visoko razvijene due su potpuno prole kroz gruba iskustva i one nemaju
potrebu da ue iz njih. Njihovo znanje ak ne zavisi ni od informacija koje dopiru do
njih. One ve znaju, a informacije ih samo podseaju na injenice koje znaju. Sve
informacije koje dopiru do njih samo razbijaju koprenu zaborava koju svaka dua
ima dolaskom na ovaj svet. ak i u najbednijim uslovima one izgledaju kao elita
meu ljudima, ali uvek su skromne ak i ako ive u bogatstvu. One nikada ne prireuju drugima negativna iskustva, uvek su pozitivne i pune ljubavi, a ako ih sama
trpe, onda je to radi nekog primera i obuavanja drugih kojima pomau da neto
naue.
Due razliitih zrelosti se takoe grupiu u posebne prostore i narode. Ti
prostori su odreeni geografijom, a due razliitih zrelosti i genetikom tela koje nastanjuju.
U pojedinim narodima se inkarniraju due posebne zrelosti, zato vidimo da
postoji mentalitet pojedinih naroda, neki su napredni, a neki zaostali u razvoju.
Meutim, materijalno bogatstvo ne odraava i zrelost dua, naprotiv, zrelije due ne
zavise od materijalnog bogatstva i ne ele ga, upravo nezrele zavise od njega i one
ga trae jer tee da spoljanjim sredstvima nadomeste svoje nedostatke i sopstvenu
nemogunost, da kupe ono to same nemaju i ono to nisu, da zadovoljavaju svoje
iluzije materijalnim zadovoljstvima. Mlade i nezrele due su vie vezane za materijalne iluzije i zato su im vie i naklonjene. Zato mlade due pokazuju dva naina
ivota: one najnezrelije ive u primitivnim uslovima jer su nesposobne za vii razvoj
i rad, svoje ciljeve pokuavaju da postignu nasilnim sredstvima, ili ne mogu da ih
postignu nikako, a one malo naprednije mlade due ive u ekstremnom luksuzu i
bogatstvu sa kojim pokuavaju da zadovolje svoje iluzije. Spoljanjim bogatstvom i
ureenjem ivota pokuavaju da nadomeste ono to same nisu postigle u sebi. Na
primer, tenju za mirom i spokojem ne mogu da postignu jer je to odlika vrlo zrelih
dua, njihovo unutarnje stanje zrelosti kao nezavisnosti od spoljnih uticaja. Zato
mlade due tu potrebu pokuavaju da nadoknade imitacijom, ivotom u bogatim
vilama ograenim visokim zidovima, ili ivotom na svojim ostrvima. Svoje odnose
ne mogu da ostvare na osnovu istinskog razumevanja, zrelosti i ljubavi, pa zato svoje odnose zasnivaju na materijalnim uslovima, na titulama i drutvenom statusu.
Mlade i nezrele due uvek spoljanjim sredstvima imitacijom nadoknauju unutarnje
vrednosti koje nemaju.
Opte je pravilo da se mlae i nezrele due inkarniraju u slinim sredinama
koje e im obezbediti grublja iskustva koja su im potrebna. Naravno, gruba iskustva
mogu doiveti bilo gde na svetu, i u civilizovanim sredinama kao i u primitivnim, ali
je veina koncentrisana u onim sredinama gde gruba iskustva preovlauju i gde
mogu da se dogode.
Takoe su se i naprednije due koncentrisale na pojedinim mestima jer su
samo tako mogle da razvijaju civilizaciju i kulturu. Gradska civilizacija je glavni
pokreta kulture, jer se u njoj stiu, ukrtaju i koncentriu sve aktivnosti ljudi i tokovi svesti. Ona mora da bude koncentrisana na odreenim povoljnim mestima i ureena. Da se napredne due raaju svuda jednako po svetu, nikada se ne bi mogle
organizovati u razvoju civilizacije.
U takvim sredinama je i destruktivni uticaj neorganskih bia bio mnogo
manji, ljudi su iveli mirnije i lepe, deca su bila srena i bezbrina, ljudi srdani i
ljubazni, duevni. Takve su nekada bile sredine starih Slovena. U novije vreme i
neke slovenske drave.
U ranijim vremenima je bila jasnije izraena ta podela na prostore gde se razvijaju napredne due, gde cvetaju civilizacije, a gde nezrele, i na prostor gde se raa76

ju primitivni ljudski oblici sa minimumom prisustva due ili bez nje, koji se bave
samo preivljavanjem i animalnom borbom za opstanak.
Danas su ti prostori pomeani, to je s jedne strane dobro jer se poveavaju
mogunosti za uenje i rast mladih dua, ali sa druge strane to ima i lou stranu jer je
i bezdunima data mogunost da se presele u civilizovane krajeve i da tamo nastave
sa svojim divljanjima.
Narodi sa malo ili nimalo prisustva due su poznati kao osvajai, oni obino
vre genocid prema osvojenim narodima i razaraju sve to nije njihovo i nameu
svoje.
U ranijim vremenima su mogli da budu zaustavljeni ratovima, danas su dobili
vize ili ak bezvizni reim putovanja i migracije gde god ele.
To se radi namerno od strane vladara nad ljudima, Iluminatima, oni podstiu
multikulturalizam da bi priguili srednju klasu, inteligenciju i veu koncentraciju
svesti i kulture u civilizovanim krajevima pomou nasilja i haosa koji u njihove sredine donose ljudi sa primitivnim mentalitetom. Multikulturalizam zaista doprinosi
obogaivanju kultura, ali i njihovom ruenju, stvaranju nedefinisanog haosa koji se
jedino moe urediti sve veom kontrolom vlasti. To je ono to odgovora vladarima:
to vie vlasti i kontrole. Zato oni i kreiraju sve vie nasilja da bi imali opravdanja za
uvoenje sve vie vlasti i kontrole.
Umesto nametanja multikulturalizma kao jedinog naina obogaivanja kultura, to se u praksi svodi na njihovo degenerisanje, treba to bolje razvijati istinski
napredne kulture i civilizacije koje e biti istinski napredne i ispravne po tome to e
uvaavati, razumevati i unapreivati sve ostale kulture i ljudske zajednice. One prirodno postaju svetionici svim ljudima kada ih na pravi nain razviju napredne due
koje ih nastanjuju.
Negativni neorganski entiteti uveliko rade na spreavanju takvog ispravnog
razvoja kulture od strane naprednih dua, oni ire vlast nezrelih i opsednutih ljudi,
njihovu vlast nazivaju "demokratijom", a njihovu perverznu razuzdanost "ljudskim
pravima i slobodama".
SVAKODNEVNI IVOT DONOSILACA SVETLOSTI
Donosioci Svetlosti su due koje samo donose svetlost i znanje. Oni imaju
jednu prastaru organizaciju, jedno prastaro drutvo, prastaru duhovnu povezanost na
osnovu koje izvravanju odreeni posao u odreenom zvezdanom sistemu. lanovi
ove elitne organizacije dolaze na Zemlju u razliitim vremenima da bi obavili svoj
posao. Ovo se deava kada je postavljen jedan ciklus i kada su dogaaji savreni za
njih da dozvole da se energija iz vieg svemira i energija Zemlje stope unutar njihovog vlastitog bia. Energije iz svemira uvek dolaze na Zemlju, i energije Zemlje se
uvek podiu prema svemiru. oveanstvo stvara most izmeu neba i Zemlje koji
neki zovu "dugin most". Donosioci Svetlosti dozvoljavaju tim energijama da se stope sa njima tako da se svitanje odnosno svetlost u njima probudi. Tako oni onda
donesu to svitanje civilizacijama. Oni kroz sebe prizemljuju i transformiu kosmiku
svest na Zemlju i tako unapreuju evoluciju svesti. Samim svojim prisustvom na
Zemlji, ne s nekim izuzetnim radom. Spoljanji rad, i fiziki i mentalni, pripada nie
razvijenim duama.
Donosioci Svetlosti su izvorne due prvih ljudi koje su ostale u Boanskoj
svesti i nikada se nisu udaljavale od nje. Ostale su iste i savrene emanacije Boanskog, jedno s Boanskim. To je bilo neophodno da bi kao takve mogle da siu meu
due koje se inkarniraju, koje time transformiu najniu, materijalnu prirodu. Njima
77

je potrebna pomo ovih izvornih dua jer su ovde kao u zatvoru i u zaboravu. Da bi
se oslobodile potrebna im je pomo nekoga spolja, ko je ve slobodan i budan, drugim reima nekoga ko ve ima objektivno znanje o osloboenju i samoj slobodi. Da
su sve due u ovom zatvoru od matriksa, nikada ne bi mogle da se oslobode jer
nemaju pomo spolja. Donosioci Svetlosti su, dakle, oni koji donose preko potrebnu
pomo spolja. To uvek rade: kada se neki planetarni sistem sa duama previe zatvori, zbog opozicionog uticaja neorganskih entiteta, oni ga razbijaju iznutra.
Neorganski entiteti negativne orijentacije imaju posebnu brigu prema njima.
ine sve da ih spree u buenju. Jer i Donosioci Svetlosti imaju svoj proces buenja
u telu, iako mnogo laki i bri, slino vrlo naprednim duama, dovoljno im je samo
da prepoznaju informacije, ne da ih ue kao nove. Ali neorganski entiteti im ne
mogu nauditi ni na koji nain, osim da ih sabotiraju na razne naine oduzimajui im
energiju raznim iskuenjima, raunajui da e proi njihovo vreme delovanja.
Donosioci svetlosti su one velike due, poznate ili nepoznate koje su skretale
tokove civilizacije svojim delovanjem i uenjem, ali vie svojim neprimetnim prisustvom. Oni za koje znamo bili su osnivai velikih religija i uenja koja su preusmerila ljudsku civilizaciju i razvoj svesti na vie nivoe. Njihovo delovanje je uvek nenametljivo i zasniva se na razvoju slobodne volje dua, ne na nametanju "pravih istina". Slobodna volja kao osnova svesti dua jedino je to je za njih "ispravno". Stoga
kada kaemo da su to bili osnivai velikih uenja i religija, ne mislimo na one koje
su se osnivale i irile nasiljem i diktaturom, kao islam na primer, na prevarama i
laima, kao Rimokatolika crkva (koja je stvorila islam radi unitenja misterijskih
kola gnostika i sufija, i slobodne volje naprednih dua). Tu pre svega mislimo na
savrene sisteme samorazvoja kao to je Patanjalijev sistem joge, izvorni Taoizam
Lao Cea, izvorni budizam Sidarte Gotame, rano hriansko uenje, gnosticizam i
sufizam koji su se irili sami od sebe, samo na osnovu svoje istinitosti i razvoja svesti ljudi, nikada nametanjem.
Donosioci imaju razliite uloge, ne donose samo religijska uenja, ve deluju
i na druge naine, neki donose naunu i tehniku revoluciju. Samo jedan od njih,
Nikola Tesla, osvetlio je ceo svet, razbio vekovni mrak i praktino dao ili ukazao na
otkria koja e unapreivati oveanstvo vekovima ubudue.
Jo moniji su oni nepoznati Donosioci Svetlosti koji ive esto vrlo skromno
i neprimetno na ovom svetu, kao svedoci, ali samim svojim prisustvom omoguavaju prisustvo Boanskog. Vrlo ih je teko prepoznati jer se vrlo dobro skrivaju igrajui ulogu obinog oveka, kada bi vam neko ukazao na nekog od njih u vaoj sredini,
ne biste nikada poverovali. Ako trenutno ne rade nita vano, i nisu pod prevelikim
napadom neorganskih entiteta, oni se mogu prepoznati po objektivnom znanju kojeg
uvek ire oko sebe, saetog kao sutina iz raznih znanja, i najstarijih i najnovijih, na
manje ili vie diskretan nain, i po otkaenom, boanskom humoru koji uvek izbija
iz njih. Za njih je duhovnost i duhovitost ista stvar.
PLANETE USLOVLJAVAJU ORGANSKI SVET
Govorei o razmerama ispoljavanja Boanskog, rekli smo da se one ispoljavaju geometrijskom progresijom ka sve veem uslovljavanju, sve do organskog
ivota na Zemlji. One se odvijaju uvek nekim spiralnim kruenjem: od spiralnog
kruenja klastera galaksija, kruenja zvezda u galaksijama, kruenja planeta oko
zvezda, do kruenja satelita oko tih planeta. Proces se zavrava u pojavi organskog
sveta na planetama i svesnog subjekta koji je svestan celog ovog procesa, celog
78

ispoljavanja Boanskog. Tek se u njemu okonava svo ispoljavanje i vraa Boanskom.

Ceo taj proces je mehanian, ali i sluajan, jer poiva na slobodi ispoljavanja
svega to moe da se ispolji. Da je sve mehanizovano, ne bi bila mogua svest u prirodi. Da je sve sluajno, sve bi bilo haotino i kosmos ne bi postojao, pa ni svest ne
bi bila potrebna.
Organski svet i pojava oveka koji moe da bude svestan jeste ono mesto gde
se dogaa preokret ispoljavanja Boanskog, od mehanikog uslonjavanja do svesnog osmiljavanja i kreativne spoznaje Sebe samoga. To se dogaa na planetama sa
organskim ivotom kao to je i Zemlja. Tu se najpre oblikovalo ljudsko telo sa svim
potrebnim ulnim i delatnim organima. Ono je postalo podobno za prisustvo svesne
emanacije Boanskog kao due. Prisustvo due se u telu postepeno sve vie usavravalo borbom protiv mehaninosti prirode i spoljnih uslovljavanja, i organskih i
neorganskih inilaca, protiv dotadanje inercije prirode da se spontano mehaniki
oblikuje, i kada je doseglo dovoljnu snagu prisustva, proces se okree navie, vraa
se ka Boanskom. Kako je sve hologram, to Boansko nije izvan samog bia, ve u
njemu. Tako se i povratak Boanskog samome sebi ne dogaa izvan oveka, ve u
njemu, kao njegova samospoznaja. ovek je mikrokosmos, pa se otuda sve vie
dimenzije nalaze u njemu, ne izvan njega.
Da bi se dogodio taj preokret, od nesvesne mehaninosti prirodnog oblikovanja ka svesnoj samospoznaji, mora se prvo potpuno spoznati sama nesvesnost i
mehaninost, postojee stanje. Razumevanje postojeeg stanja je poetak svesnosti.
ovek postaje onoliko svestan koliko spoznaje koliko je nesvestan, postaje onoliko
slobodan koliko spoznaje koliko je neslobodan.
Pa, onda krenimo redom: ovde je sve mehanino i uslovljeno.
Sav ivot na ovoj planeti u potpunosti je uslovljen spoljanjim planetarnim
iniocima, drugim planetama. Kosmos je zapravo energetska pojava, ona se u fizikoj dimenziji, na materijalnom planu ispoljava kao elektrina energija. Ceo kosmos
je elektrina plazma, to su sve zvezde, a gravitacija nije nita drugo do elektrostatiki fenomen, ali na razliitim razmerama. Na razmeri atoma on je atomska energija,
na razmeri molekula i elija to je ivotna energija, na razmeri planeta to je gravitacija. Sav vidljivi materijalni svemir nastaje iz nevidljivih viih dimenzija, a najvia je
eter ili akaa. Ona se iz Boanskog ispoljava kao ist prostor koji sadri i omoguava sve to uopte moe da postoji. U ispoljenom univerzumu ist prostor postoji kao
"Crne rupe", one omoguavaju pojavu svih materijalnih elemenata. Zato imaju najjau gravitaciju, iz njih sve izvire i sve uvire: istovremeno, jer tu nema linearnog
vremena.
Sve planete su elektromagnetne celine, one su pokretane magnetnom indukcijom spoljanjih uticaja, drugih planeta i zvezda, i same deluju svojom magnetnom
indukcijom na manje celine i druge planete. Magnetna indukcija na povoljnim mestima pokree sloenost vieg reda od prostog kretanja planeta, pokree organski
ivot. To je ivot na Zemlji u kakvom mi ivimo. On je potpuno uslovljen magnetnom indukcijom kretanja okolnih planeta, kao i kretanjem same Zemlje oko sunca i
drugih planeta. Magnetni induktor koji je najblii Zemlji je Mesec. On najsnanije
utie na organski ivot. Dok Zemlja krui oko sunca, ona dobija ivot od sunca, ali
zato to Mesec krui oko Zemlje, on privlai svu ivotnu energiju sa Zemlje ka sebi.
To vidimo u biolokim ciklusima i ritmovima svih ivih bia, ne samo po
plimi i oseci mora, ve sve ivo raste sa rastom meseeve mene, i opada sa opadanjem meseeve svetlosti. Kosa i nokti nam bre rastu sa rastom meseca, a sporije sa
79

njegovim opadanjem. Mesec ne utie samo na fiziko telo i elije, ve i na energetsko telo. On utie na promene raspoloenja i na um (otuda pojam lunatic).
Druge planete takoe utiu na sav ivot, svaka na svoj nain.
Ali pria ovde tek poinje: nisu to samo uticaji na fizike i bioloke procese,
ve i na dogaaje.
Naime, ko nas je to slagao i nagovorio da postavimo granicu, diferencijaciju,
izmeu svoga tela, njegovih unutranjih spontanih biolokih procesa, i da u njima
jasno vidimo uslovljenost i da nam je ona prirodna - a da ono to nae telo ini spolja smatramo "svojom slobodnom voljom"?
Takve granice u kosmosu ne postoje.
Ne postoji nita to je samo spolja, niti ita to je samo unutra, sve to je spolja, to je i iznutra.
Na um uslovljen Mesecom i egoikom subjektivnou je taj prevarant koji
nas ubeuje da postoje granice, da je koa naeg tela granica koja deli prirodnu nunost od "nae slobodne volje", da ono to se zbiva u telu, svi metaboliki procesi, su
"prirodni" i kao takvi spontani, a da ono to radimo sa tim istim telom spolja je
"naa slobodna volja" i "namera". Izvan te iluzije uma, stvarnost je da koliko ne
moemo da utiemo na autonomni nervni sistem, na rad svoga srca, toliko ne
moemo i na svoje postupke u spoljanjem svetu. To je jednako uslovljeno, ali nama
to izgleda razliito jer je Ego koji o tome odluuje smeten negde izmeu, on sve
deli na svoje i tue, pa tako i na spoljnje i unutarnje, na ono to on ini i to ne ini.
Ako bi on priznao da je to sve jednako uslovljeno onda bi i on morao da bude uslovljen, ne bi imao opravdanja za svoje delovanje. Ovako moe da stvara privid da on o
neemu odluuje i na osnovu toga da postoji. Sve je to zbog prirode percepcije, ula
su nam okrenuta van tela i zato delimo ono to je u telu sa onim to je izvan. Obina
optika iluzija, ali sa dalekosenim posledicama.
Toj iluziji doprinosi i to to se uslovljenost biolokih procesa u telu i uslovljenost spoljnih dogaaja odvija na razliitim razmerama. U telu deluju poznati biohemijski procesi, a van tela, na dogaaje sudbine, uzronost deluje na viim razmerama. Njih detaljno pokazuje nauka astrologije. Najjasnije se to vidi na delovanju
kardinalnih taka u horoskopu, Ascendenta, Sredine neba (MC), IC i Descendenta.
Ako je neko roen u podne, Sunce e mu biti u devetoj ili desetoj kui, kod MC,
takva osoba e imati jaku tenju i sudbinu da se bavi svojom karijerom, putovanjima, politikom i pitanjima drutva, javnim ivotom. Detalji kako e to da ostvari preputeni su na volju osobi, ali sudbina ivotnog usmerenja je odreena. Ako je neko
roen oko ponoi, Sunce e mu biti u etvrtoj kui i bie, nasuprot tome, vezan za
dom i porodicu, tradiciju, sklon intimnom ivotu daleko od javnosti. Detalji kako e
se time baviti ostavljeni su njegovom karakteru i temperamentu, koje takoe pokazuju drugi inioci horoskopa, ali glavna tenja bie spomenuta vezanost za dom i
poreklo. Ko je roen pri zalasku Sunca imae naglaenu sedmu kuu i za njega e od
najvee vanosti biti brak i pitanja javnosti, uticaja drugih i veze sa drugima. Opet
detalji nisu bitni, kako e to da ostvari i sprovodi, ali sudbina e mu biti generalno
takva. Ako je vladar etvrte kue u dvanaestoj, osoba e gubiti imovinu i nekretnine.
Svejedno je kako e to da uradi, mada se i to moe videti detaljnom analizom horoskopa. Ako su planete u loim aspektima u sedmoj kui, takva osoba ili nee imati
brak, ili e imati loe iskustvo u braku. To se odnosi samo na doba dana kada je
neko roen. Takoe i godinje doba odreuje temperament i karakter svake osobe.
Svako moe da primeti razliku u osobama roenim u leto ili zimu, prolee ili jesen.
Jesenji i zimski znaci daju osobe koje su dublje i stabilnije, ozbiljnije od prolenih i
letnjih znakova, koji daju osobe koje mnogo vie ispoljavaju radost ivota i bavlje80

nje vanjskim pojavama. Priroda se tada ispoljava i sve buja, dok se u jesen i zimu
priroda povlai u sebe i spolja je hladna. Takvi su i ljudi koji su roeni u to vreme.
Uvek promenljivi i jedinstveni poloaji svih planeta daju jedinstvenu sloenost svakom oveku, tako da i pored planetarne uslovljenosti, doba dana (ascendent) i godinjeg doba (astroloki znak), svako moe da se izraava i razvija na jedinstven
nain. Ali zbog te sloenosti ne treba da previdimo i optu uslovljenost svega toga.
Dakle, spoljni uticaji se odnose na opte usmerenje. Oni su kao polje uticaja.
To polje nas omeuje, kao ograda kaveza. U tom kavezu smo slobodni da se vrtimo
kako hoemo, ali moramo da budemo u njemu. Na primer, uslovljeni smo procesom
ishrane, svejedno je kako emo doi do hrane, tu moemo i ak moramo da upotrebimo svoju slobodnu volju i kreativnost, ali uslovljeni smo samom ishranom kao
poljem uticaja koje nas omeuje.
Spoljne uslovljenosti ne vidimo samo zato to se radi o razliitim razmerama
jedne iste uslovljenosti. U telu su to poznati bioloki procesi, a van tela planetarni
uticaji. Oni su mnogo vei i deluju drugaije. Moemo slobodno da mrdamo u njima
kako hoemo, ali ne moemo izvan polja njihovih uticaja i toka njihovog delovanja.
Um bi trebalo da ima svoju volju i nameru, kada ve postoji kao takav, jer je
odraz svesti, ali da li se iko sea kada se dogodio taj kljuni prelaz, od nesvesnog
spontanog iivljavanja svih prirodnih aktivnosti, do svesne odluke i volje?
Nije se dogodio nikada otkada smo roeni. Samo ga zamiljamo, kao i sve
ostalo. Uvek smo prvo neto uinili, pa smo tek onda naknadno taj in proglasili
svojom slobodnom i svesnom voljom.
Svaki pokret koji smo napravili svojim telom ikada u ivotu napravili smo po
spoljanjim uticajima Meseca, sunca i ostalih planeta. Pre svega Meseca. Ostale planete utiu na ostale aspekte dogaanja, na karakter i temperament. 52 Mi smo deo te
maine. I to je prirodno tako. Kao to su elije u naem telu spontano povezane u
jednu delatnu celinu i ne delaju same za sebe, ve za celinu, tako je i nae telo deo
celine kosmosa kome pripada. Kada bi kretanje svih planeta i same Zemlje stalo,
prestala bi indukcija ivotne energije i nae telo bi stalo, srce bi nam stalo, pali bismo i raspali se u prah. U svakom sluaju ne bi moglo da ivi kao do sada, bez vetake pomoi kao u kosmikim letovima, gde i dalje moe da ivi, jer ceo kosmos je
ispunjen magnetnom indukcijom nebeskih tela, ali ne kao na Zemlji.
Mi tek treba da izaemo iz te maine, da steknemo svoju svest i svoju volju,
da napravimo svesnu diferencijaciju koja e nas zaista osloboditi, ne samo u mati
kao do sada. Tome slui rad na sebi.
Ipak, injenica da itate sve ovo o tome, pokazuje da nije ba sve potpuno
uslovljeno i mehanino, da poklopac na loncu nije potpuno zatvoren. Postoji impuls
svesti odozgo, njega donose due kao najfinije emanacije Boanskog. On se u oveku ispoljava kao um, kao uobiajena svesnost na javi, ali je u mladom oveku uspavan, deluje tek toliko da zna ta da radi i da moe da ui. Taj princip koji je potencijalno prisutan u svakom ljudskom biu mora da se osnauje sve vie i vie, da se
prisustvo svesti sve vie omoguava u telu i celom ivotu ovekovom, tako da moe
da opstane u svim okolnostima i stanjima. Uvebavanje svesti da ostane prisutna u
svim stanjima tela i uma je praksa meditacije.
Smo prisustvo due u telu je toliko mono da nesvesnom umu daje iluzorni
utisak da on dela svojom slobodnom voljom, da je sam po sebi svestan iako nije, da
se telo kree i dela smo i nezavisno od okoline.
52

Nauka astrologije egzaktno govori o tim uticajima. O njoj videti u mojoj knjizi "Meta-fizika
astrologije". www.ivantic.net

81

To je nuna obmana samog prisustva due. Kao to se zbog blizine magneta

pokreu metalni opiljci, kao to proziran kristal postavljen na obojenu podlogu
izgleda obojen, tako zbog samog prisustva due, koja daje svest, izgleda da je sam
um svestan i da on svesno i samostalno upravlja telom.
Osnaenje prisustva svesti u telu naziva se rad na sebi ili meditacija. Tim
radom na sebi jaa se uvid o razlici same svesti od uma i tela. On uvek predstavlja
borbu protiv inercije i prirodne mehaninosti, protiv gravitacije spoljnih uticaja, protiv identifikacije sa umom i telom. Samo radom na sebi stvara se prava svesna diferencijacija koja nas oslobaa. Sve dotle je postojala samo umna diferencijacija koja
je jednaka snu, jer isti um imamo i dok sanjamo. Moete to da primetite: mislite ceo
dan, vodite unutarnji dijalog, ali mislite i u snu, san je samo trodimenzionalno razmiljanje, jedan kompleks o kome danju samo razmiljamo, u snu postaje 3D drama,
iste misli se nastavljaju i kada se ujutro probudite. Sa istim umom sanjamo i na javi i
u snu.
Istinsko razlikovanje ili diferencijacija od svake uslovljenosti nastaje tek razlikovanjem sebe samoga, svoje due, od uma i tela. Samo takvo razlikovanje daje
objektivnu svest ili budnost.
DUA I KARMA
Ako je sav organski svet u kome ivimo uslovljen, ako je samo mali deo uma
dovoljno svestan da moe da ui i neto promeni radei na sebi i osnaujui prisustvo svesti, kako onda objasniti sve promene koje ovek izaziva oko sebe i u prirodi?
Kako ovek dela u svetu, kako ita radi i stvara rezultate i posledice rada koje povratno deluju na njega?
Dua je uvek nezavisna od tela, ona je uvek samo svedok.
Priroda je univerzalno polje svih mogunosti. Sve mogunosti ve postoje u
implicitnom ili skrivenom poretku prirode, u kvantnom polju svih mogunosti. Otuda nita se novo ne javlja u univerzumu. Sve ve postoji, samo se postepeno i pojedinano ispoljava svakom subjektu, i ta postepenost daje privid vremena i prostora.
To isto govori i savremena fizika kada kae da je u osnovi sveg ispoljenog
univerzuma kvantna fluktuacija, talasanje, energetski potencijal koji oscilira i samo
od njegove oscilacije, frekvencije, zavisi koji e se atom ispoljiti. Svaki atom je
samo specifina kvantna oscilacija, koja dalje daje strukture atoma i molekula,
odnosno fizike pojave. Jedna frekvencija daje atom drveta, a druga plastike. Razlika je samo u frekvencijama. Tako je univerzalno polje svih mogunosti samo kvantna fluktuacija, polje iste energije iz koje se specifinim vibracijama ispoljavaju sve
vidljive pojave kao vrsti objekti i dogaaji.
Prisustvo due daje svest umu u telu.
Svest je Boanskog porekla i zato je najvei privlaitelj pojavnosti. Pojavnost
postoji zbog odraza svesti, kako smo videli na poetku.
Svest u telu je individualizovana, ograniena je na horizont dosega svojih
ula i na lina iskustva. Ona ne dela niti stvara nita novo, ve samo iz celine svih
mogunosti izaziva u pojavnost ono to je u njenom horizontu iskustva. Kada individualna svest sazri za neko iskustvo, ono se iz univerzalnog polja pojavi u horizontu njenog iskustva. Um je aktivator pojavnosti, kroz um se potencijalno aktuelizuje u
aktuelno, neispoljeno u ispoljeno. Zato se kae da je um prethodnica svih pojava, da
je um tvorac itd. Um ne stvara, jer nema stvaranja, samo ispoljavanja, ali to ispoljavanje izgleda kao stvaranje, kao da je um smislio i uradio neto novo. To izgleda kao
novo samo za subjekta kome se to pojavljuje.
82

Svest due u telu je uzrok pojave samog tela i svih okolnosti u kojima to telo
postoji, kree se i prividno dela.
Eksperimentalna fizika je ovo dokazala. Subatomske estice u eksperimentu
se ponaaju i kao talas energije i kao estice, jer su one u osnovi kvantna fluktuacija.
Kako e se ponaati zavisi od prisustva posmatraa u eksperimentu. Kada je ovek,
posmatra, prisutan, one se ponaaju kao estice, kao materijalna pojava, a kada
posmatraa nema, onda kao talas energije, kao ist potencijal. Novija nauna istraivanja su pokazala da se tako ne ponaaju samo subatomske estice, ve i veliki
molekuli (fuleren, C60). Oni postoje samo kada se opaaju. Inae su isto polje
energije.
Ista stvar je davno izreena u uenju sankhye, da priroda zna da je posmatrana
od ljudi i samo pred njima glumi materijalni oblik u vidu estica. O toj pojavi se
govori u klasinim tekstovima sankhye (Snkhya karika 59 i Snkhya sutra III.69)
gde se kae da priroda kao plesaica prikazuje svoj ples pred posmatraem i povlai
se kada biva spoznata.
Istu stvar govore i gnostika uenja kada tvrde da Bog preko oveka nastavlja
delo stvaranja sveta, da zato alje svoje due u materiju da bi je tako oplemenio i
spasao sva bia. Otuda i mit o Isusu kao sinu Boijem, odnosno Bogu koji se ovaplouje u telu ovekovom da spase svet, da kroz Isusa Bog postaje ovek, a kroz
Hrista ovek postaje Bog.
To je put dua koji i ovde opisujemo.
Svest dua kroz ovekov um aktuelizuje svu pojavnu materiju u aktuelno
postojanje.
To aktuelizovanje koje ini individualna svest preko uma izgleda kao rad koji
ovek ini. Indirektno, preko tela, prisustvo due deluje i na okolnu prirodu, da se
ona transformie iz prostog opstanka u zbivanje vieg reda, u kulturu, nauku, tehniku i civilizaciju. To vidimo kao da je ovek izgradio. To se dogaa automatski,
ovek je samo sredstvo.
ovekova iluzija se sastoji iz toga da zamilja da on neto radi. To zamiljanje je ono to se naziva Ego-um. Sve radi Boanska Celina. Jedino to zaista ovek
moe da radi jeste rad na sebi u cilju buenja iskonske nezavisnosti due kao olienja Boanske Celine. Nita drugo ovek na moe i ne treba da radi na ovom svetu.
Zato i postoji na ovom svetu. Sve drugo to radi, sva kultura i nauka, indirektna je
posledica i slui tome radu za duu.
Prema reima Bhagavan ri Ramane Maharija, ovekova prava mera i veliina poinju tamo gde on kao individua prestaje da postoji. Drugim reima, kada na
ovom svetu pone da postoji kao iva dua.
Sve prave duhovne tradicije ue da ovek ima dva roenja, jedno prirodno,
telesno, i drugo duhovno ili duevno, Boansko. U njegovom razumevanju podsetiemo se opisa iz moje knjige Sankhya:
***
U svim starim kulturama uoava se nezadovoljstvo s ovekom kakav je prirodno dat, i najdublja tenja za "drugim roenjem", u svesnom i duhovnom nainu
postojanja. Svi mitovi, obredi i legende od poetka istorije pokazuju enju da se
ljudsko telo oslobodi nesvesne prirodne stihije i preobrazi u olienje Duha, odnosno
slobode bivstvovanja, stvaranja, odgovornosti i kulture. Neko postaje "pravi ovek"
u onoj meri u kojoj prestaje da bude "prirodan ovek". Ovaj preobraaj nije rezultat
prirodnog procesa, kao to je sluaj sa svim ostalim psihofizikim aktivnostima, ve
iskljuivo kulturni i duhovni in preuzimanja potpune odgovornosti za veni smisao
bivstvovanja, to je podvig svojstven samo retkim, duhovno zrelim ljudima - to je in
83

slobodne volje celovite linosti. To je sasvim nov dogaaj u kosmosu. To je jedino

novo to se zaista javlja u kosmosu. Pored svekolike prirodne povezanosti svega,
novo je jedino svesna linost i njena slobodna volja. Taj preobraaj nastaje iskustvom transcendencije prirodnog uslovljavanja. To je neto to tek treba da se dogodi
i dogaa se jedino u ovekovoj linosti kada postane svesna i celovita. Bez ovakvog
"drugog roenja" u slobodnoj volji i svesti smatralo se, s pravom, da ovek uopte i
ne postoji kao "pravi ovek", jer se roenje njegovog fizikog tela ni po emu ne
razlikuje od ostalih procesa reprodukcije u prirodi - koje karakterie prolaznost, propadljivost, umiranje svega to se raa (Jovan, 3:3-7).
Iz ovakvog fundamentalnog razlikovanja, odnosno iskustva transcendencije,
nikle su sve velike religije i etike. Zbog neophodnosti drugog roenja postoji religioznost i duhovnost, ta je nunost rodila svu ovekovu kulturu, iji je opti smisao
nadilaenje nesvesne prirodne uslovljenosti i vremena. Dakle, nadilaenje smrti. Ceo
ivot religioznog oveka je proces raanja u Duhu. Ovakvo razlikovanje oduvek je
ukazivalo da je ovek autentian samo u duhovnoj slobodi koja nadilazi prolaznost
bia i vremena, samo tako on uistinu postoji. Jedino kada je nesvestan ovakve svoje
duhovne autentinosti ovek trpi smrt, prolaznost i patnju. Samospoznajom to se
nadilazi. Odlika svake religioznosti jeste enja za venou i to dokazuje da sadanje stanje prirodnog roenja nije autentino i otuda je bolno i nepodnoljivo. Nepodnoljivo je zato to ovek s fizikim roenjem jo nije poeo da postoji u svom
autentinom stanju; to je jo uvek spontani tok prirodnog deavanja koji ukljuuje
sve fiziko kretanje, emocionalne i mentalne aktivnosti. ovek tek treba da se rodi.
Fizikim nastankom on je samo dobio pravu ansu da to svesno uini. Fizikim
roenjem on je stvoreno bie. Sva bia u prirodi tako nastaju i u tome je njihov
opstanak. Raaju se od drugoga i drugim su uslovljena. ovek se od svih bia razlikuje po tome to tek treba da nastane iz sebe samoga, iz svoje slobodne volje i svesti
o Duhu u sebi. Drugo, pravo roenje je njegov stvaralaki in, koji je mogu samo
onda kada sebe prepozna kao olienje Tvorca, tj. Duha koji sve omoguava.
Fundamentalni znaaj 'drugog roenja' najbolje je izraen gnostikom vizijom ptice koja se probija iz jajeta koje predstavlja kosmos. Da bi se ovek istinski
rodio i postao mora da probije ljusku prirodno datog sveta kao to ptica probija jaje,
polee svojom voljom i tek tada uistinu poinje da postoji. ovekovo prirodno, bioloko roenje je slino nastanku jajeta, on jeste 'roen' ali to nije zavrni in, njegovo bioloko roenje samo je mogunost za drugo, istinsko duhovno roenje, kao to
ptica, simbol duha, tek treba da izae iz jajeta sopstvenim naporom. 53
Drugo prigodno poreenje moe biti sa semenom i drvetom. ovek je biolokim roenjem kao seme koje u sebi sadri drvo. Ono mora da se raspadne da bi iz
njega izniklo drvo koje puno roda raa. Ako se ne promeni, istrunue smo. Ako
hoe sebe da sauva, izgubie se. Ako se preda, dobie pravi ivot. Tako i prirodno
nastao ovek, zatvoren u svojoj subjektivnosti, mora da nestane u transformaciji
duhovnog rasta da bi iz njega izbio njegov pravi potencijal, da bi se iz njega ispoljilo
ono to objektivno jeste. U tome je sva ideja vaskrsenja.
Da je proces nastajanja dovren, da mi uistinu postojimo prirodnim nastankom, tada nikada ne bismo mogli da postanemo svesni sebe niti bi postojanje postalo
lino iskustvo kroz probuenje. Nita se novo ne bi dogodilo. Linost tada ne bi bila
53

Prema gnostikoj viziji koju nam je oiveo Herman Hese u "Demijanu": "Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ko hoe da bude roen, mora da razori jedan svet. Ptica leti ka bogu. Bog se zove
Abraksas." (Abraksas je boansko koje sjedinjuje, odnosno nadilazi sve suprotnosti, aluzija na transcendenciju uma.)

84

mogua. Sve bi to i dalje bio proces prirodne determinacije i ne bismo se razlikovali

od ivotinja.
Mi smo svesni sebe u ovoj sadanjoj, skromnoj svesnosti, samo zato to jo
nismo poeli da postojimo, a predvieni smo za postojanje. Svest nam je data da
bismo poeli da postojimo.
Ono sutinsko ljudsko nastaje tek s transcendencijom prirodnog uslovljavanja.
***
Ako je to rad, ako sve priroda radi, ta je onda karma i sudbina?
Transformacija cele prirode dogaa se dvojako.
Prvo: kao univerzalna pojava zbog samog prisustva svesti u obliku individualnih dua.
Drugo: prisustvo svesti kroz due ogranieno je telom, umom i njegovom
subjektivnou.
Subjektivnost je potrebna da bi se egzistencija to detaljnije doivela, i ona
stvara svu raznovrsnost iskustava koju vidimo kao individualne sudbine. Zbog slobode ispoljavanja svega to moe da se ispolji, i delanje je slobodno da se dogodi na
sve mogue naine. Budui da je sve povezano univerzalnim Poljem, i sva dela su
povezana.
Naime, u eksperimentalnoj fizici je otkriveno i sledee: kada se jedna estica
podeli na dva dela, pa se zatim ti delovi udalje vie kilometara jedni od drugih, kada
se na jedan deo deluje na neki nain, promenom njegove frekvencije na primer, onaj
drugi deo, iako udaljen, reagovae istovremeno kao i deo na koji je izvreno delovanje, kao da su spojeni i dalje u jednu esticu. Ovo pokazuje da prividna razdvojenost
uopte ne odvaja materiju, jer su svi vidljivi oblici u osnovi jedno isto energetsko
polje. Sve je jedno. To je isto otkriveno sa DNK. Ako se uzorak DNK jednog oveka uzme i udalji vie kilometara, pa se zatim deluje na DNK u oveku, onaj deo koji
je udaljen reagovae istovremeno kao da je i dalje prisutan u oveku, kao da je i na
njega delovano, iako nije. Zapravo, reagovae malo ranije, kao da predosea.
Na taj nain nije samo sva materija povezana u jedno, ve i sva delanja u
materiji. Univerzalno Polje ne povezuje samo svu energiju, nego i sva delanja. Na
tome se zasniva karma. Kretanja i delovanja proizvode posledice koje su neodvojive od subjekta koji ih pokree, izaziva u postojanje na bilo koji nain. Te posledice
se nazivaju karman, to znai in, delo, ali i posledice delanja. Zajedniko znaenje karmana kao delanja i posledica delanja, ukazuje na Univerzalno Polje koje
povezuje sve, i onoga koji dela i sama dela, i njihove posledice.
Subjektivnost je osnova karme i ona nam ukazuje na jo jedan njen aspekt.
Sva iskustva koja dua doivljava u telu ona sama je privukla da bi ih doivela, ali
dua nije sama na ovom svetu, tu su i mnoge druge due sa svojim potrebama za
iskustvima. Trg je pun i radi 24 asa. Pri tome nema pravila, sve je dozvoljeno. Zato
postoji karma koju smo sami stvorili, i koju nam je neko drugi nametnuo. Postoje
iskustva koja sami privlaimo i iskustva koja drugima prireujemo jer su ih oni privukli. Kao i iskustva koja nismo traili ni mi ni drugi. Na nas ne deluje samo naa
karma, nego i tua. Pri tome je na snazi zakon gravitacije ili zakon jaeg, kao kod
uticaja planeta u slobodnom kosmosu, jaa gravitacija e pobediti slabiju. Ako ivimo sa nekim kome je negativna karma jaa od nae pozitivne, neemo se dobro provesti sa njim. Moraemo da trpimo tuu karmu. To je esto vei problem od reavanja sopstvene karme.
U vezi sa razumevanjem da postoji i uticaj tue karme, treba razumeti i da je
tua karma deo nae karme. Postoje due koje su se inkarnirale samo zato da nam
85

pomognu da nauimo neku lekciju koju sami nismo sposobni da nauimo. One
mogu da igraju pozitivnu ulogu, uitelja koji nas ui na lep nain, ali i negativnu,
zavisno od lekcije i nae sposobnosti da uimo. Ponekad je potrebno da budemo
naueni na tei nain, kroz negativna iskustva. Takvu vrstu uenja omoguavaju
nam, pored neorganskih entiteta, i druge due koje nam nanose prividnu patnju, zbog
kojih se oseamo teko u ivotu, to su najee one osobe koje najvie mrzimo i ne
podnosimo, ali koje igraju vanu ulogu u naem ivotu i ne moemo da ih izbegnemo. Odbojnost prema njima potie od toga to te osobe izazivaju i pogaaju u nama
najbolnija mesta i sadraje koje ne elimo da vidimo niti da promenimo. To su esto
velike due koje nam pomau na najvaniji nain, ali na ovom svetu namerno snose
teku i nezahvalnu sudbinu da bi nama omoguile najvanije spoznaje koje sami
nikada ne bismo hteli da otkrijemo. Za razliku od ljudi koji su demonizovani negativnim entitetima, ove due nam nikada nee uiniti neko sutinsko zlo. Vremenom
moemo videti da su nas one zapravo spreile da sami ne odemo u zlo, da su nas
uile na indirektan nain, ali je to zbog nae nezrelosti izgledalo kao njihovo negativno delovanje na nas.
Rekli smo takoe da je sve hologram, da svaki deli odraava celinu. Da sve
vie i suptilnije dimenzije, koje prethode ovoj vidljivoj stvarnosti, nisu spolja, ve
unutar oveka, da one sainjavaju oveka, ali da su za njegov um one nesvesne. To
je podruje individualnog i kolektivnog nesvesnog.
Ovo praktino u vezi znaenja karme znai da se sva suptilna zbivanja spolja
odraavaju unutar oveka, kao sadraji njegovog nesvesnog, kao plii ili dublji utisci, vasane i samskare. Ostavljanje utisaka je neophodno zbog pamenja. Da njih
nema nita ne bismo mogli da zapamtimo, ali tu je i nevolja jer ne moemo tako lako
da se otarasimo zapamenog. Odnosno, pokuavamo da se otarasimo na pogrean
nain. Pamenje postoji zbog nalaenja smisla, a ne da ostanemo zarobljeni u njemu
neprekidnim proivljavanjem utisaka.
Utisci su odgovorni za mehanino ponavljanje sadraja koje smo nekada
doiveli. Ako nas je nekada neki spoljanji uticaj naveo da spontano poinimo neto
negativno, ukoliko ostanemo jednako nesvesni i pasivni, sami emo ponavljati to
nedelo koje smo nauili i kada nema spoljnjeg uticaja. Zato ljudi ine toliko zla i
nedela koje se ne moe objasniti samo sa opsednutou. Ako su i bili opsednuti prvi
put, oni nedela ponavljaju sami jer su ubeeni da su ga i prvi put sami poinili, nisu
svesni spoljanjih uticaja i svoje mehaninosti.
Kada je na ivot i rad mehanian, onda se ta mehaninost protee i na um da
i on bude formativan, da razmilja mehaniki, da bude rob utisaka jer ih ponavlja i
identifikuje se sa njima. Ti utisci u nama deluju povratno kao informativna polja
za oblikovanje spoljanjih dogaaja. Tako smo uhvaeni u lanac karme, akcije i
reakcije naih dela i nedela.
Kada razbijamo mehaninost uvoenjem sve vee svesti i prestankom identifikacije, onda utisci slue onome emu i treba da slue, kao sredstvo pamenja da bi
se spoznao smisao bivanja u telu i nala sloboda, a ne za sve vee vezivanje. Pomou iste funkcije moemo da budemo porobljeni i da se oslobodimo.
Tom spoznajom poinje rad na sebi.
Rad na sebi poinje kada shvatimo da se ono to nazivamo karmom odnosi
samo na spoljna iskustva i doivljaje tela, da je dua samo svedok u telu i vrhunski
privlaitelj svih iskustava, svih spoljnih zbivanja tela. Sva njena karma je zapravo
ono to ona sama privlai u iskustvo radi osveenja iskustva postojanja. Tada karma prestaje i nestaje. Vie nemamo ta da privuemo u iskustvo kada doemo do
86

subjekta svih iskustava, onoga koji sve privlai, onoga koji doivljava karmu. Karma postoji samo spolja, dok je um vezan za objekte.
Onog trenutka kada dua pone da se uzdie, da se vraa sebi, Boanskom, da
nadilazi prirodna uslovljavanja, tog trenutka i priroda poinje da se transformie ka
Boanskom. Tada se dogaa preokret ka svesti. Sve dotle je postojala samo spoljanja uzrona uslovljenost neorganskog i organskog sveta. Ona je postojala i sve dotle
dok se dua sputala u organski svet, prikupljala sva iskustva, vezivala se za njih.
Samo onda kada dua nakon dovoljno iskustava poinje da se oslobaa iluzorne
identifikacije sa objektivnim svetom i pone da se vraa k sebi, da se budi, poinje
kreativna transformacija prirode ka Duhu, poinje istinska kultura i civilizacija, vladavina due i srca.
Sve dotle vladaju negativni entiteti neorganskog sveta i njihovi hibridi meu
ljudima, na destruktivan nain. Oni proiruju spektar iskustava dua i na negativna,
koja due same nikada ne bi mogle da izazovu, ali i na ona koja nikada ne bi ni elela da izazovu, koja im nisu ni potrebna. Ovo je univerzum u kome se dogaa sve to
moe da se dogodi.
Ovaj svet postaje ljudski raj tek onda kada dua nadie identifikaciju sa telom
i umom, i otkrije svoju pravu prirodu. Samo tako ljudi postaju duevni i dobri, onakvi kavi jesu. Sva zla postoje jer ljudi ne ive u skladu sa svojom Boanskom prirodom. Odgovor je oduvek bio tako jednostavan.
DUA I NAUKA
Sve to ovek radi u svakom trenutku jeste neka vrsta transformacije prirode.
Poevi od misli, koje su najfinije vibracije prirode, one se rezonuju u mozgu i umu
ovekovom, on ih doivljava kao sopstvene misli, i ponavlja ih na nov nain kao
sopstvene. Osmiljava ono to je bilo, ispituje ono to jeste i planira kako bi moglo
da bude. Tako osmiljava prirodu i dogaaje, i stvara nove kombinacije, ono to u
prirodi ne bi nastalo da ga ovek nije napravio svojim rukama. Sve to pogleda
ovek osmiljava, spoljanju pojavu pretvara u informaciju, u ideju. I obratno,
informaciju pretvara u spoljanju pojavu, materijalizuje ideje. Tako ovek transformie spoljanje i unutarnje. ovek kroz sebe dovrava proces Boanskog ispoljavanja, i samim tim dovravanjem ispoljava Boansko na najfiniji nain, kao ljubav
koja sve razume i daje.
Sve to vidimo oko sebe napravio je ovek svojim rukama. To je postalo ono
to moemo nazvati druga priroda, vetaka tvorevina. Ta otuena, vetaka priroda,
tehnika i civilizacija, odavno ve ugroava pravu prirodu.
Za razumevanje procesa delovanja dua na svet i okolinu vrlo je vredno proitati klasino filozofsko delo Fenomenologija duha od Hegela. Hegelova Fenomenologija duha (G.W. F. Hegel: Phnomenologie des Geistes) moe se shvatiti kao
put prirodne svesti koja nadire ka istinitom znanju, ili kao put due koja putuje kroz
niz svojih uoblienja kao kroz one stanice koje joj je postavila njena priroda, kako bi
se prosvetila preobraavajui se u apsolutni duh, time to potpunim iskustvom same
sebe dospeva do saznanja onoga to ona jeste po sebi. Prodreti do "istinitog znanja",
do apsoluta, mogue je, po Hegelovom shvatanju, samo sa stanovita celine, jer,
kako on kae, istinito je celina, a celina je samo sutina koja se ispunjava svojim
razvojem. U tom kretanju svesti due ispoljava se sva istorija i objektivni svet, kao
refleksija tog kretanja. Hegelova Fenomenologija duha nije samo nauka o svesti ili
dui, nego i nauka o povezanosti svesti i fizike stvarnosti. Za Hegela ovek nije
87

telo, nego samo ono to ini, ovek postoji kao ovek samo ukoliko samog sebe
stvara kao dua, a sve to mu je uroeno ostaje prirodi (prakrti) kao razliito od
due. Tako se u formi "znanja koje se javlja" svest prikazuje u samom poetku kao
individualni uspon, koji poinje sa fenomenom svesti na stupnju ulne izvesnosti,
dopunjuje se opaanjem, percepcijom, ta je stvar a ta obmana, i dostie do razuma,
to jest do svesti koja razlikuje, razdvaja pojavu i natulni svet, tako da se stvari javljaju udvostrueno: oblikom i sadrajem, unutranjom i spoljanjom stranom, snagom i njenim ospoljenjem. Na svakom od ta tri lana svest se zaplie u suprotnosti i
upravo one je podstiu na dalje kretanje. Svest due se, na kraju, okree sebi, nalazi
predmet u sebi samoj, a ne izvan sebe, i postaje samosvest, dakle ovek. S ovakvim
rastom u oveku, saobraava se i njegova okolina, usponom do uma, zatim do duha,
do nauke, religije i do apsolutnog znanja. Dakle, jedinstvo oveka i stvari, svesti i
predmeta, subjekta i objekta, tj. savrenstvo sveta, nije naprosto dato, ve treba da se
ostvari delovanjem. To savrenstvo se potpuno ostvaruje jedinstvom svesti due o
samoj sebi na ovom svetu u kome se nala izvan sebe, u zaboravu. Samorazvitak
svesti due, od njenog neposrednog, ulnog stanja, koje nije nita drugo nego prirodna neposrednost, do samosvesti, koja je isto to i ovek, do apsolutnog znanja pokazuje se u celini ne samo kao istorija pojavnosti due i svesti, ve i kao stvarna
istorija oveanstva.
Zato je uopte potrebno da se priroda transformie kroz oveka i njegov rad,
pod prisustvom svesti due? 54
Upravo zato da bi se uzdigla iznad sebe kako bi mogla da bude osmiljena ali
i zauzdana kako bi se ovek oslobodio. U bezlinom jedinstvu nema svesti o sebi,
niti o smislu. Toga ima samo u objektivnom predoavanju. Tome slui nauka. Nauka je praktian nain da se priroda osvesti spolja. Sve dok smo svesni na osnovu
potencijala svesnosti koje omoguava sama priroda, u jedinstvu s njom, iz perspektive tela i ula, uma i ega, ne moemo da budemo objektivno svesni. Objektivna
svest je mogua samo transcendencijom tela i uma, nadilaenjem uslova koje nam
sama priroda daje. To je tako jer objektivna svest i pristie u prirodu, u telo, spolja,
nije nastala iz nje same. Sva nauka je stoga proces nadilaenja prirode, otkrivanja da
svest ne nastaje iz prirode ve da svest omoguava prirodu, da je cela priroda samo
iluzorna igra svesti, pa je otuda buenje jedino to je oveku potrebno, a ne veita
identifikacija sa prirodom, telom i umom, niti veita promena prirode.
Pored toga to sve prirodne procese ini objektivnim i jasnim, nauka takoe
poveava mogunosti delanja u prirodi, tako da nam se putem nauke bre otkriva da
je priroda destruktivna koliko i konstruktivna, da nije priroda u osnovi svesti ve je
svest u osnovi prirode - kao to to najnovija otkria kvantne fizike i DNK pokazuju.
Pitanje je samo da li emo to da shvatimo pre nego to preteramo sa upoznavanjem destruktivne strane prirode.
Zapravo, priroda je neutralna, destruktivna je onoliko koliko se pogreno ivi,
a konstruktivna onoliko koliko se potuje i podrava. Njena destruktivnost je odraz
naeg nerazumevanja prirode, a jedino ispravno razumevanje prirode mogue je njenom transcendencijom u svesti, u budnosti.
Cela priroda trai svoj ishod u probuenom oveku. Zato ovek luta, pati i
destruktivan je sve dok svoj ishod ne trai u svom probuenju, nego u prirodi.

54

Dobar odgovor i na ovo pitanje dao je Hegel u Fenomenologiji duha priom o gospodaru i sluzi.
Svest (najpre kao sluga) kroz rad dolazi do same sebe, radom se i ispoljava i otuuje, da bi se posrednim putem ponovo nala u samoj sebi, postaje gospodar.

88

Nauka e dostii svoj kreativni vrhunac kada se to razume, tada e nauka postati pozitivna i konstruktivna. Ostae destruktivna sve dok ne prepozna primarni
znaaj i ulogu svesnog subjekta, kljunu ulogu svesti i oveka.
Nauka se pribliila dui i u subatomskim i u kosmolokim istraivanjima.
Subatomska istraivanja su dovela do pitanja uticaja subjekta u fizikim pojavama,
kada je primeeno da talas postaje estica samo prilikom prisustva svesnog subjekta.
Slino je otkriveno i u kosmologiji, da univerzum ovakav kakav je postoji zbog svesnog subjekta.
Svet ne postoji bez subjekta koji ga doivljava. Ovo ne znai da je svet iluzija, nego nam ukazuje na smisao i egzistencijalan znaaj koji subjekat ima za svet.
Naime, svet postoji da bi formirao svesnog subjekta. Subjekat u apsolutnom smislu
je Boanski Apsolut. U podruju relativnog zbivanja prirode on je individualna dua
koja kao posmatra kroz ovekove otvorene oi svetu daje svedoanstvo o postojanju. Ukoliko su one budnije i otvorenije, utoliko je dua svesno prisutnija. Cela priroda postoji zbog posmatraa. Posmatra postoji zbog cele prirode. Zato nema sutinskih razlika izmeu makro i mikrokosmikog ispoljavanja. To je jedan isti dogaaj. Zbog njihovog jedinstva, subjekat i svet u kome on biva su interaktivni.
Svesni subjekt uvek stoji na razmei mikro i makrokosmosa.
Danas je otkrivena u mnogobrojnim rezultatima iz oblasti kosmologije, astrofizike i kvantne teorije, itava serija zapanjujuih koincidencija izmeu numerikih
vrednosti nekih fundamentalnih konstanti prirode ("prirodne konstante") kao to je,
na primer, odnos izmeu mase protona i mase elektrona. Uoeno je da sama mogunost postojanja ivota zavisi od ovih podudarnosti. Tako je ustanovljeno da odreena sutinska svojstva univerzuma moraju da budu upravo onakva kakva jesu da bi se
javila evolucija ivota zasnovanog na ugljeniku (po mnogima jedina osnova za spontani nastanak ivota) i u krajnjem vidu oveka kao svesnog posmatraa. Jasno nametanje ove injenice dovelo je do nastanka kosmoloke teorije Jaeg antropikog
principa (Strong Anthropic Principle ili SAP) po kojoj vidljive osobine svemira,
ovakve kakve su u svemu, nisu proizvod sluajnosti ili prirodne selekcije izmeu
vie mogunosti, ve su posledica sasvim odreene svrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta. Taj princip kae: "Vasiona mora imati takva svojstva koja
dozvoljavaju razvoj ivota u nekom stadijumu njenog postojanja." Iz ovoga se dalje
izvodi da je vasiona stvorena sa ciljem nastanka i opstanka posmatraa, i ti posmatrai su nuni za postojanje vasione.
Jai antropiki princip kae da priroda postoji ba ovakva kakva je, a drugaija ne moe postojati, zato da bi stvorila svesnog subjekta, da prirode ne moe ni biti
bez svesnog subjekta. On je primaran. On projektuje celu prirodu. Duu moemo
razumeti kao apsolutnog ili transcendentalnog subjekta.
Smisao subjekta, i njegov fundamentalan znaaj za postojanje objekata, moe
nam postati jasniji ako uvidimo da svetlost jedne zvezde, na primer, nikada ne bi
bila opaena da nije pala na mrenjau oka posmatraa, subjekta. irila bi se u
nedogled u prazninu i ne bi bilo smisla njenog postojanja. A bez smisla nita u prirodi ne moe da postoji. Zato, bez subjekta koji je svestan njihovog postojanja, zvezde bukvalno ne bi ni postojale. Kada subjekt opazi njenu svetlost i postane je svestan, irenje njene svetlosti je postiglo svrhu, dobilo je adekvatan odraz u oku posmatraa i aktuelizaciju smisla svoga postojanja u njegovoj svesti. Svi objekti trae i
nalaze smisao postojanja u svesnom subjektu. Stoga je u drevnoj nauci sankhyi,
reeno da priroda, prakrti, slui Duhu, purui.
Zato to svet postoji samo kao in opaanja svesnog subjekta, svet nestaje za
tog subjekta kada on vie nije svestan, za vreme dubokog sna bez snova.
89

Naravno svet postoji i za vreme naeg spavanja, Mesec e postojati i ako ne

gledamo u njega, ali to je zato to svesnih subjekata uvek ima u univerzumu, jer univerzum ne bi ni postojao bez svesnih subjekata.
Pre ljudi, svesni subjekti su bile zvezde. One su na kosmikom planu uticale
da se stvori materija u obliku planeta. Planete su zatim kao svesni subjekti uticale da
se materija jo finije oblikuje u ivotnu energiju, u sav ivi svet na njima, zavisno od
svog poloaja i odnosa sa drugim planetama. Povezanost tog mikro i makrokosmikog uticaja pokazuje nauka astrologije. Na kraju ljudi kao individualne due su najfiniji privlaitelji koji izazivaju sve dogaaje koje vidimo kao svet ljudskih iskustava, tehniku, civilizaciju i kulturu.
Pre zvezda, sam Boanski Apsolut je bio svestan subjekt. On je to i sada,
samo to je preuzeo najfinije individualno olienje kao ovekova dua, Sopstvo,
iskustvo 'Ja jesam'. Zato se energija samo u prisustvu uma, pod njegovim uticajem,
ponaa kao materija i poseban oblik. I pod tim uticajem postoji sve to vidimo. Zato
um moe da deluje na materiju. Zato deluje Zakon privlaenja. Zato svi prosvetljeni
govore da je kosmos u nama i da nismo razliiti od Boga. Prosvetljen ovek je sm
Bog kao linost.
Ukratko reeno, prirodan ovek, onakav kakav je roen, uopte ne radi nita,
sve priroda radi kroz njegovo telo i um. Dosadanji nauni razvoj je samo poveavao mogunosti njegovog nesvesnog delovanja, koje je samim tim i destruktivno
koliko i konstruktivno. Jedino prirodna dijalektika suprotnosti odrava ravnoteu
izmeu konstruktivnih i destruktivnih uinaka naunog delovanja nesvesnog oveka.
Na hod po ivici samounitenja jedino majka priroda nekako odrava u ravnotei,
tako da se ivot ipak nastavlja dalje.
Nauka e postati onoliko konstruktivna i pozitivna koliko ovek bude svestan
sebe kao due, kada naunici konano ree problem subjekta u sebi, a ne spolja u
teorijama. Kada konano shvate da su oni ti subjekti o kojima razmiljaju i koji presudno utiu na fiziku realnost. Tada vie neemo biti u apsurdnoj situaciji da vodei fiziari koji mudruju o ulozi subjekta u fizikoj realnosti, prave atomske bombe,
ili da nam govore kako smo "dokazali" da nismo zreli za normalan ivot na ovoj
planeti i da je zato neophodno da se preselimo na neku drugu planetu (verovatno dok
i nju ne unitimo) - umesto da ivot ovde uinimo boljim; ili da treba uz pomo
ratova, vakcina i otrova u hrani (GMO) smanjiti ljudsku populaciju na pola milijarde
- kako bismo bili laki za nasilnu kontrolu od strane onih bezdunih vladara koji
zapravo stvaraju svu destruktivnost na ovom svetu, izmeu ostalog i pomou takvih
"naunika".
Toj samospoznaji namenjena je najstarija nauka na ovom svetu, nauka joge i
meditacije, kako je izneta u delu "Izreke o jogi" od Patanjalija. Meditacija je jedina
nauka budunosti. Ona je nauka o dui sa praktinom primenom. Sve to je spolja
moglo da se uini, uinjeno je. Priroda je zavrila svoju evoluciju formiranjem ljudskog tela i omoguavanjem svesnog subjekta, i ovekovo saznanje spoljnjeg sveta
pribliava se kraju, razumevanjem DNK i kvantnog polja. Jedina daljna evolucija
moe biti unutarnja evolucija, ovekova samospoznaja. Samo e s njenim ispravnim
razvojem spoljni svet putem nauke postati raj na zemlji.

90

DUA I RELIGIJA
Prava religija je sistem znanja koji bi trebao sistematski da vodi duu ovekovu ispravnom ivotu i radu dok je u telu, i ka samospoznaji.
Naalost, to ve dugo vremena nije tako. Takva prava religija, koja je bila i
kola objektivnog znanja, postojala je samo na poetku ljudske civilizacije na ovoj
planeti, za vreme pre poznate istorije, kada je postojala jedna ljudska rasa od Irske
do Tibeta, od Sibira do Egipta. Ona je razbijena na mnogo naroda i jezika, njeni najistiji ostaci u novijoj istoriji poznati su kao Stari Sloveni. Od njih potiu svi pripadnici bele rase danas.
U toj originalnoj civilizaciji bila su sauvana sva drevna znanja o ljudskoj
dui, o Boanskom, i pravoj prirodi ovekovog ivota kao odrazu boanskog. U
novijoj istoriji, pre oko 10.000 godina, ta znanja su bila sauvana u starim kolama
znanja, koje su kasnije poznate kao gnostike kole na Bliskom Istoku, sufijske kole na Srednjem Istoku, i kao kole joge u Dolini Inda, na Tibetu i u severnoj Indiji.
Kasnije, tokom vremena degradacije, te kole su postale manastiri zatvorenog tipa.
Jedan deo objektivnog znanja iz tih manastirskih kola uspeo je da pronae i da prenese savremenom oveku G. I. Gurijev. 55
Taj izvorni ljudski rod i njegovo drevno znanje postepeno su razbijeni pod
uticajem samog vremena i zbog prostorne odvojenosti i udaljenosti, jer nisu koristili
tehnologiju. Takoe i pod uticajem neljudskih hibrida koji su prvo zaposeli i razorili
izvorni Sumer stare ljudske civilizacije, i stvorili Vavilon, a odatle se proirili na
ostatak sveta kao elita vladara i svetenika koja je i danas na vlasti. Ovi hibridi su se
posebno pobrinuli da se zatre trag izvornoj ljudskoj civilizaciji i drevnom znanju.
Sva poznata istorija se upravo sastoji iz sistematskog unitenja drevne, prave istorije
ljudske vrste na ovom svetu. Sva poznata istorija je istorija ratova i osvajanja - koji
su bili nepoznati ljudima sa ljudskom duom u drevnim vremenima. Drevno znanje
ljudi hibridni vladari su preuzeli i iskoristili ga da njime vladaju nad ljudima, da ljude dre u neznanju. Sva poznata istorija kulture i znanja je zapravo sistematsko pervertovanje pravog znanja i kulture. Sutina tog znanja o ljudskoj dui i Boanskom
pervertovana je u danas postojee religije. Ono to je nekada bilo kola objektivnog
znanja i praktine primene tog znanja u ovekovom ivotu, koja se sastojala iskljuivo od razvoja svesti, pre dve hiljade godina je pretvoreno u masovnu kontrolu uma
putem religijskog oboavanja apstraktnog boanstva i pokornosti teokratskim autoritetima.
Sutina znanja o dui i Boanskom je potpuno izvrnuta. Drevno znanje se o
Boanskom odnosilo kao o jedinoj i najveoj realnosti, o kojoj stoga nije bilo nikakve potrebe da se diskutuje i dokazuje, jo manje da se priziva i moli. Nije se pravila
nikakva razlika izmeu same egzistencije i Boanskog, izmeu ovekove due i
Boanskog. Tragovi koji upuuju na to jedinstvo nalaze se i danas u Vedama i Upaniadama. Vrlo veto se to jedinstvo izbacilo iz svog sredita uenjem da ovek tek
treba da postane jedno sa Boanskim, da je izbaen iz raja, da nije u jedinstvu sa
Bogom, i da treba da se vrati u raj, ali nikada konkretno, uvek na putu za raj, uvek
ekajui Boga, nadati mu se i teiti mu. Ukratko, znanje i iskustvo o izvornom
jedinstvu je razbijeno u mentalnu projekciju prostora i vremena. Bog je postao daleki idol kome treba teiti i autoritet koga se treba plaiti, a ovek isteran iz raja i veito grean.
55

Zato je svakome neophodno da se upozna sa radom Gurijeva i njegovih uenika: P.D.Ouspensky

("etvrti put"), Rebecca Nottingham ("Prakse etvrtog puta - Samopromatranje" "etvrti put i ezoterijsko kranstvo"), Maurice Nicoll ("Psiholoki komentari na uenje Gurijeva i Uspenskog").

91

Sve je to i opisano u biblijskom mitu o zmiji (personifikaciji reptiloida) koja

nagovara oveka da se upusti u mentalnu projekciju, u razlikovanje, kako bi tek na
taj nain postao jedno sa Bogom. U samoj prii je la oigledna, jer ovek je ve bio
jedno sa Bogom jer je bio u raju, i po liku boijem stvoren. Nije ni trebao to da postaje. Tako je nastala savremena istorija lai i obmana. Ali i veliki proces buenja
ovekovog.
Danas je uticaj biblijske zmije, reptilskog hibrida, institucionalizovan kao
Vatikan, koji u prevodu znai "boanska zmija". Istina se ne skriva, samo su ljudi
opinjeni da je ne vide, da stalno grizu neki mamac, jabuku svakojakih znanja i strasti ivota.
Na Istoku se znanje o jedinstvu ovekove due, atmana, i Boanskog, brahmana, za kratko obnovilo u radovima Adi ankare, ali se namerno izvitoperilo u
beskrajnim filozofiranjima advaita vedante. Vrlo brzo je pretvoreno u spekulativnu
filozofiju i apstrakciju, i potopljeno u movaru svih moguih demonistikih verskih
kultova i sekti koje vladaju Indijom.
Ono je ostalo savreno ouvano u budizmu, ali ne kao znanje, koje uvek
moe da se menja, nego kao praksa koja sama dovodi do pravog uvida i spoznaje.
Zato je uenje budizma bilo i proganjano i lano tumaeno, kao danas od strane
jezuita koji ga "prevode" na svetske jezike sa finim izvrtanjem sutinskog znaenja,
tako da izgleda kao da je budizam "religija bez due", "uenje o nitavilu". Budizam
je samo praksa buenja ovekovog, nita drugo. On nema uenje, to nije religija.
Ako se praksa buenja pretvori u religiju, onda se san nastavlja. To je ono to su sile
koje oveka dre u snu radile sa budizmom. Ali buenje due nije mogue zaustaviti. Tako je prvo doao Nagaruna da oisti svu religioznost sa prakse samog buenja
i vrati budizam na ono to izvorno jeste, a zatim zen budizam i praktiari vipassana
meditacije u teravadinskim zemljama i u svetu, kao povratak izvornoj praksi buenja.
Stoga danas imamo sledee stanje: sa jedne strane su sve judeo-hrianske
religije, u koje spada i islam, koje su stvorene za masovnu kontrolu uma, koje samo
koriste privid religioznosti, religijski renik, jer um mora neim da se privue i
obmane. Ova obmana je olakana time to je ovek u sutini religiozno bie, zbog
svoje due koja je boanskog porekla. U svom nesvesnom stanju ovek svoju religioznost projektuje van, jer sve nesvesno se projektuje van, pa je tako oduvek oboavao Boansko u svemu, podigao bi kamen i njega oboavao kao boga. Neljudske
sile koje vladaju ljudima na ovom svetu upravo to iskoriavaju na sve naine:
navode na projekciju uma, na simulaciju i simulakrume stvarnosti i religioznosti.
Sve je to u sutini demonizam koji se predstavlja kao institucionalna religija.
Sa druge strane imamo ostatke drevnog znanja o istinskom odnosu oveka,
njegove due i Boanskog, uenje o probuenju.
Najstariji ostaci drevnog uenja o probuenju ostali su u ainskoj religiji. To
je put asketskog proienja, koji se svodi na potpuno nenasilje i predanost Apsolutnom. Danas je to drevno znanje i u ainizmu izgubljeno banalnom imitacijom.
Najistija teorijska postavka puta proienja i drevnog znanja sauvana je u
uenju sankhye.
Njena praktina primena sauvana je u delu "Izreke o jogi", od Patanjalija.
Na potpuno osmiljen i praktino doraen isti put proienja ukazao je Buddha. Budizam je najistije uenje i najdirektnija praksa probuenja.
Sutinska razlika izmeu demonistikih religija koje obmanjuju duu, i puta
proiavajueg probuenja due je u sledeem:
92

Demonistika religija uvek predstavlja Boansko spolja, kao Boga sa odreenim imenom, pa ak i oblikom, ili bez oblika ali sa dobro uoblienom knjigom koju
je izdiktirao, kao nebeski autoritet nedostian smrtniku, tako da oveku preostaje
samo da uspostavi neki odnos sa tim autoritetom, podaniki odnos pokornog vernika
i da se veito nada spoljnoj milosti i neem boljem.
Uenje o probuenju samo omoguava oveku da se probudi za ono to kao
dua jeste, za jedinu, Boansku stvarnost, i zato ne stvara nikakve mentalne projekcije o stvarnosti, o Boanskom, zapravo sve ih ponitava i postepeno redukuje, u
samom oveku, kroz disciplinu osveenja. Ako je boanski Apsolut jedina stvarnost onda o tome nema ta da se razmilja, svako razmiljanje samo udaljava od te
stvarnosti, u zamiljeno vreme i prostor, svako predstavljanje stvarnosti ponitava
samu stvarnost, jer stvarnost je uvek ovde i sada. Zato i jeste jedina stvarnost.
Uenje o probuenju je mentalna higijena. Ono se u potpunosti zasniva na
disciplini bia, na ienju uma od svih obmana tako da stvarnost moe sama da se
projavi kroz um, kakva jeste, a ne kakva se zamilja.
Sledea sutinska razlika izmeu demonistikih religija koje obmanjuju duu,
i puta proiavajueg probuenja due, sastoji se iz afirmacije i negacije same due
u oveku, i njene prave prirode.
Demonistike religije ue da je ovek grean i da ne moe sam da zna ta je
ispravno i dobro, ta je Boansko, a ta nije. Zato mu je potreban verski autoritet
koji e tome da ga podui i ovek mora da usvoji tu etiku i ideologiju da bi kolikotoliko bio blie Bogu. To pouavanje se, meutim, odvija samo na povrnom delu
svesnog uma, veliki deo nesvesnog uma se ne menja, i tako se samo postie potiskivanje, svesno se ovek trudi da imitira versku etiku, a u nesvesno potiskuje sve suprotnosti te etike. Otuda je licemerje osnovna odlika vernika demonistikih religija, a
verski ratovi i netrpeljivost prema onima sa kojima se etika ne poklapa u nekim
detaljima, su spoljni odraz te podele u samim ljudima.
Doktrina probuenja ui da samo iz svoga Sopstva (Srca ili Due) ovek
moe znati ta je ispravno a ta ne. Nikako drugaije. Znanje o ispravnosti zavisi od
odnosa oveka prema sebi, prema Sopstvu, od istote i objektivnosti njegove svesti.
Samo otuda ovek moe da zna sutinu svih etika i ispravnog ivljenja, neposredno
iz svoje due. I tu sutinu tada uvek ispoljava kao isto Dobro i Ljubav. Zrelost due,
odnosno svest o Sopstvu, jedina odluuje o tome da li emo i ta emo da vidimo i
ispravno razumemo. Bez te zrelosti moemo da gledamo u najveu mudrost i neemo videti ni razumeti nita. Ili e nam izgledati kao ludost.
Da bi se ta neposrednost i jedina ispravna veza sa Duom poremetila i ovek
uinio robom zla i svih perverzija (od seksualnih do etikih i metafizikih), stvorene
su religije sa svojim etikama koje se nameu spolja, kao autoritet. Sama ideja da
ovek sam i po svojoj dui moe znati ta je ispravno, osuena je kao jeres dogmom
o iskonskoj grenosti ovekovoj, nametanjem krivice kroz ubeenje da je sva zla na
ovom svetu poinio sam ovek zato jer je zao i grean.
Svako nametanje bilo kakvih boanskih "istina" i "zakona" kao gotovih i
datih spolja ima za jedinu svrhu potiskivanje i obmanjivanje due ovekove - iako se
prividno predstavlja kao korisno pouavanje. Naime, Boansko se projektuje u obliku individualnih dua da bi se spoznalo i sa te strane, kao individualno bie, po svojoj slobodnoj volji, da se individua svojom individualnom, slobodnom voljom saobrazi Boanskom, koje je jedina stvarnost. Nametanjem autoriteta kome mora da se
pokorava i etike koju mora da imitira sabotira se upravo ta slobodna volja individue
da se sama svojevoljno i po svojoj svesti i savesti saobrazi sa Boanskim naelom.
93

U tom sabotiranju prednjai judeo-hrianstvo, u njemu se sve ljudsko i duevno potiskuje u ime nametnutog "zakona" i "Boga" - umesto da se duevno i ljudsko
podstiu, razvijaju i uzdiu sve do Boanskog.
Umesto da Boansko bude tajna koja privlai i u kojoj dua raste do svoje
neizrecive Boanske sutine, u demonistikim religijama je Bog potpuno otkriven i
dat ceo i u potpunosti spolja i na gotovo, on je ak izdiktirao u jednoj knjizi sve to
ovek treba da zna i svako ko to dovede u pitanje biva osuen i ak ubijen, kao u
islamu. 56
Prava religioznost nema nikakve svoje fetie ni zakone, ona nije zapisana
nigde jer je iva ovde i sada, ona je stalni rast u Boanskom. Prava religija ispoljava
Boansko kroz oveka, pomae oveku da iz svoje due, uvek na individualan i originalan nain ispolji sve Boanske blagoslove.
Lana religija uvek spolja namee Boga oveku, kao bespogovorni autoritet,
univerzalnim obrascem i zakonima koji vae za sve, spreavajui oveka da ispolji
svako svojstvo svoje boanske due na individualan nain, da mu sloboda njenog
izraavanja bude jedini autoritet. To spreavanje je pravi cilj lane religije. Svaka
lana religija je programiranje uma i porobljavanje ljudi od strane nekog autoriteta.
Lana religija je svaka ona koja je institucionalna i namee sve spolja, vekovima je
uvek ista i svi ljudi moraju njoj da slue umesto ona da slui ljudima.
Jedina prava religioznost je rast due ka boanskom, od uslovljenosti ka slobodi, od nesvesnosti ka svesti.
Zato sve ono to se predstavlja kao religija, a sastoji se od datih odgovora na
sva pitanja, od jelovnika, odevanja i svakodnevnog ponaanja, do najapstraktnijih
metafizikih pitanja o Bogu i svetu, i sva religijska praksa koja se sastoji u tome da
se svi ti odgovori naue napamet i imitiraju, da se magijskim ritualima pred rtvenikom priziva boansko - ne moe se ni nazvati religijom. To je isto programiranje
uma. Sve to se ui napamet i imitira je programiranje uma. To je nametnuti mehanizam ouvanja nesvesnosti ljudi.
Ovde je otvoreno pitanje koliko je takav autoritet potreban nesvesnim ljudima
da bi bili koliko-toliko kultivisani. Ili je bolje postaviti pitanje da li neko sistematski
odrava oveka u nesvesnom i poremeenom stanju sa ovakvim religijama. Zato
imamo situaciju da onoliko koliko su ljudi nesvesni, toliko im je potrebna takva religija i autoritet koji e ih kultivisati. Ona je odraz ovekove nesvesnosti. Ali iza svega toga stoji oigledan napor da se ta nesvesnost odri to vie pomou takvih religija, da se ne dozvoli ovekovo buenje i slobodan svesni razvoj. Otuda imamo dve
hiljade godina nepromenjenog stanja duhovnog mraka, i samo nekoliko decenija u
dvadesetom veku kada se ovek vinuo u zvezde, objedinio i osmislio sva znanja iz
svih duhovnih tradicija. Ta neujednaenost razvoja pokazuje da je ovek sposoban
da se mnogo bre razvija, i da neko to spreava i kontrolie.
Prava religioznost je uvek lina i iri se sama, iznutra, dobrotom same due i
nenametljivou, nikad nije ista za sve ve ima uvek drugaije lice, lice svakog
oveka. Potpuno se ostvaruje samo u probuenom oveku jer njegovom probuenju
i slui.
Svako nametanje etike spolja, u dogmatskom obliku koji se ui napamet i
imitira, deli um na izvetaen i licemeran koji se pokazuje spolja, i prirodan koji se
56

Ovde treba razlikovati Pravoslavlje od katolikog i ostalog hrianskog uenja. Jedino je Pravoslavlje zadralo neto od pravog odnosa prema dui, o Bogu kao neizrecivoj i neispoljenoj sutini, o
dobroti i ljubavi koja se svima jednako deli kao putu ka Bogu, ali samo u nekim starim teolokim
raspravama. Danas nita od toga nema ni u Pravoslavlju jer se ono nikada nije sutinski odvojilo od
katolike dogme koja je potpuno zasnovana na obmani.

94

potiskuje. Ta izoidna podela uma i potiskivanje stvaraju licemerje koje je odlika

svakog prosenog vernika. Zato je kod njih tako tanka linija koja deli verski zanos
od genocidnog pokolja, a nekada te linije i nema. Zato sve religije i etike nisu uinile
oveka nimalo boljim. Naprotiv. One su stvorene da spree oveka da ispolji i prepozna svoju uroenu dobrotu pomou kontraefekta same prie o vanjskom Bogu, i
nametanjem diktature "boijih zakona". Otuda ne udi da se sve psihopate, masovne
ubice i teroristi pozivaju na Boga i citate iz Biblije i Kurana kao na svoju inspiraciju,
dok istovremeno predsednik drave koja pokree sve ratove polae zakletvu na toj
istoj Bibliji.
Osnovni mehanizam sa kojim se odrava autoritet vetakog, vanjskog "boijeg zakona" jeste identifikacija sa telom i umom. Koliko smo identifikovani sa
telom, toliko smo otueni od Boanske stvarnosti, i odeljeni od samih sebe. To je
apsurdno ali tano: koliko smo identifikovani sa telom i umom toliko smo podeljenog uma i otueni od sebe. Koliko smo svesni sebe kao due nezavisne od tela i
uma, toliko smo celovitiji, i sam um nam je celovitiji i telo zdravije. Zbog te identifikacije nam realnost izgleda uvek apsurdna.
Identifikacija se odrava iluzijom da mi sve inimo, pa i zlo. ovekova dua
nikada ne ini nita zlo. Ona zapravo nikada nita i ne ini, ona je samo svedok i kao
takva privlai sva zbivanja koja se dogaaju. Tako kada smo svesniji sebe kao due
onda smo uvek pozitivni i spontano privlaimo/inimo dobro i ispravno. Kada smo
nesvesni uvek smo identifikovani s neim i tada od sadraja te identifikacije zavisi
ta emo uiniti, a to najee nije dobro. Samo kada je dua slaba kao svedok zbog
nae identifikacije sa neim drugim, i telo u kome boravi je opsednuto negativnim
silama, onda to telo ini zlo. Dua je za to vreme gurnuta po strani, um je nije svestan, i zaista, nakon zlog ina ovek se uvek osea kao da ga je neko drugi uinio, da
je bio opsednut, ili da ne zna ta mu se dogodilo, da se ne sea samog ina; da ga je
poinio u svojoj slabosti ili posrnuu. ak i kada se neko uzdigne u budnosti i samospoznaji, negativne sile ga jae napadaju da to pre zaboravi to stanje. Negativne sile
nas navode da se identifikujemo sa telom i tako preuzmemo krivicu na sebe, kao da
smo mi uradili ono to je telo uradilo. Tako one jedino mogu da deluju kroz nas i da
nas porobljavaju - kroz identifikaciju. Preuzimanje i oseanje krivice je temelj
judeo-hrianskog uenja.
Naravno da treba da budemo odgovorni sa svojim telom i da njime inimo
ispravno, ali to nikada ne moemo da budemo i da inimo identifikacijom sa telom,
nego samo spoznajom svoje prave prirode koja daleko nadmauje jedno individualno telo. Prestankom identifikacije sa telom, spoznajom prave prirode tela i objektivnim odnosom prema njemu. To izgleda paradoksalno, ali je tako zato to dua omoguava telo, a ne obratno. Zato, koliko se identifikujemo sa telom, toliko smo nesvesni Boanskog Duha koji jesmo i toliko smo manipulisani stranim, negativnim silama, neorganskim entitetima. Njima je apsolutno neophodno da se mi oseamo
odgovornim za ono to su oni uinili nama i kroz nas. Inae im jednostavno nee
uspeti. Neophodno im je da ostanemo u neznanju o uticajima iz drugih dimenzija.
Jer ako ne znamo za njih - za sve emo okriviti same sebe kroz identifikaciju sa
telom. To tako funkcionie.
I u tome je jo jedna prevara demonistikih religija: one sve vie dimenzije,
koje su ulima skrivene ovekovom umu dok je u telu, prikazuju i projektuju izvan
oveka, u prostor, u neka imaginarna nebesa, i u vreme, u mitsko predanje kada su
nekada nebesa nekim odabranim prorocima bila dostupna. I to se mistifikuje ritualima i verskim praznicima. Na sve naine se skriva da su sve vie dimenzije u oveku,
da je ovek upravo sainjen od svih njih, kao mikrokosmos.
95

Ove sile nam zabranjuju i da pomislimo na svoju identifikaciju sa Boanskim,

ue nas da je to "greno", da je to upravo "ono to Satana eli" - da mislimo da smo
mi Bog.
I to se zasniva na identifikaciji sa telom. Naravno da Boansko nije samo ovo
telo-i-um (Ego), da je beskrajno vee od njega, ali na to vee se i misli kada se kae
da smo mi to Boansko. Naa dua je daleko vea od ovog tela, niti se raa niti umire sa njim. Mi smo daleko vei od ovog tela. Samo sanjamo da smo u njemu. Kada
svi mistici i sveci kau da su jedno sa Bogom, podrazumevaju da nisu identifikovani
sa telom i telesnim umom. Podrazumevaju da nemaju Ego. Svaka krivica i grenost
su pad u identifikaciju sa telom i nesvesnost svoje prave, Boanske prirode.
Prava priroda ovekove due se direktno negira tezama da su sami ljudi zli,
koje zagovaraju upravo demonizovani ljudi, sami neorganski entiteti koji kroz njih
deluju na obrazovanje i znanje. Oni time nameu ljudima oseaj krivice i manje vrednosti. Tako dre ljude u neznanju i paralisane, nesposobnim da se odupru opsednutosti i programiranju uma. Da su ljudi svesni boanske veliine svoje due odmah bi
se oslobodili svake opsednutosti. Ali njima se, najpre kroz judeo-hrianske religije,
namee uverenje da ne smeju da se poistoveuju sa Boanskim ni na koji nain, da
mogu samo da budu u nekom odnosu sa Bogom posredstvom crkve, ne i jedno sa
njim, da je jeretino i greno pomisliti na to - zatim da su sami krivi za sva zla koja
postoje. Ako se avo i spominje on je tamo negde daleko, kao neprijatelj boiji, u
imaginaciji i strahovima, da ih pojaa. Iako su dela i posledice koje bi se mogle jedino pripisati avolu svuda prisutne i vidljive oko nas, avo je i dalje zvanino smeten samo u verskoj imaginaciji i teologiji. Kada ga neko vidi, proglaava se ludim.
Tako se ljudi zarobljavaju, to je pravo znaenje podele uma.
Podela uma se podstie verskim uenjem koje sadri otvorene kontradikcije.
Hrianstvo se zasniva na uenju da je Bog postao ovek da bi spasao oveka, to bi
logino znailo da time istovremeno ovek postaje Bog u inu spasenja. Ali ta ideja
o bogospoznaji i boanskoj prirodi ovekovoj svim silama se negira i zabranjuje ljudima. I muslimani su takoe brutalno ubili jednog od najveih sufi mistika, Mensur
el-Halad-a jer je u zanosu bogospoznaje rekao "Ja sam Bog". Tano je da postoji
opasnost da se podeljeni um ili Ego uobrazi i sebi d boanska svojstva, ali ti sluajevi su toliko oigledno psihotini da ne mogu biti razlog da se zabranjuje najvia
istina o jedinstvu sa Boanskim. Biti jedno s Bogom znai nemati Ego. Ako Ego
sebe proglasi Bogom onda je lud. Razlika izmeu ta dva stanja je toliko velika i oigledna da se ne moe poistoveivati. Ali upravo to poistoveuju oni koji sve lairaju.
Prava religija treba samo da ui oveka kako da svesno prepozna svoje
jedinstvo sa Boanskim, jer je uvek dotle bio u nesvesnom jedinstvu sa njim. Na
ovaj nain na koji ga do sada ue, religije samo pojaavaju psihotinu identifikaciju
sa umom i Egom, svesnu odvojenost od Boanskog.
TRI VRSTE RADA: FIZIKI, UMNI I NAMERAVANJE
U skladu sa ispoljavanjem due u relativnom svetu, gde se ona, iako je jedno
sa Boanskim, pokazuje u razliitim modalitetima i stanjima svesti, kao mlada, zrela
i potpuno zrela, postoje i razliiti oblici delovanja due u skladu sa njihovim ispoljavanjem.
Najnii oblik ispoljavanja je onaj kod mladih dua, koji je najgrublji i najvie
identifikovan sa telom i umom. Rad i delovanje takvih ljudi je pre svega usmereno
na fiziki rad i gruba iskustva, pozitivna i negativna. To su oni vredni ljudi koji vade
rudu iz dubine zemlje da bi se izgradilo i oblikovalo sve ostalo to vidimo kao teko96

vine civilizacije, koji vredno seju i anju plodove zemlje da bi hranu imali svi ostali
ljudi, koji svojim rukama grade sve objekte u kojima ivimo. Iako bi u ovoj ipak
imaginarnoj hijerarhiji oni bili na najniem mestu, oni zapravo na svojim pleima
nose sve ostale, koji bi bili nesposobni da preive i nekoliko dana bez struje, gotove
hrane, tehnologije i daljinskog grejanja.
Mlade due se tek obuavaju za ivot u fizikom svetu i otuda su njihova
iskustva gruba i jednostavna: dobro i zlo, zadovoljstvo i patnja, imati i nemati. Oni
na svojoj koi ue zakone egzistencije i kako da je svojim rukama odravaju.
Njihova mehaninost i podlonost vanjskim uticajima je najvea. Njihov um
je potpuno okrenut van i sve unutarnje sadraje, vrednosti i aktivnosti doivljavaju
kao misteriozne ili 'boanske' aktivnosti i prema njima se odnose na magijski nain,
ritualima i verovanjima, dok su spolja grubi materijalisti, veruju samo u ono to
ulima opaaju i to mogu svojim telom da urade.
Zatim slede srednje razvijene due, koje delaju na viem nivou, njihova preokupacija nisu prosta egzistencijalna stanja, ve njihova dramatizacija radi osmiljavanja. To su ljudi koji stvaraju vie vrednosti umom, oni stvaraju sve tekovine kulture i civilizacije, osmiljavaju i doivljavaju sve mogunosti egzistencije koristei ve
stvoreno i izgraeno. Oni zakone egzistencije osmiljavaju iz prolosti i pokuavaju
da ih primene i poboljaju u sadanjosti tako to e smanjiti uslovljenost tim zakonima. Sva kultura se svodi na smanjenje uslovljavanja zakona egzistencije i spoljanjih uticaja. Srednje razvijene due se bave ureenjem spoljanjeg ivota kako bi se
smanjile sile uslovljavanja.
Njihov um je jo uvek okrenut van, i samo povremeno postaje svestan unutarnjih vrednosti, ali apstraktno. Zato se jo uvek prevashodno bave spoljnim svetom
i ureenjem okoline i uslova ivota, a unutarnje sadraje obrauju na filozofski i
teorijski nain, a u novije vreme i psiholoki. Na taj nain uspevaju da delimino
prevaziu spoljne uticaje i da vladaju sobom, bar u kontrolisanim uslovima, da
izgrade nekakvu kulturu ponaanja i deliminu slobodu delovanja.
Najnaprednije due su najmanje zastupljene i njihov uticaj i rad se ne odnosi
na ovaj svet i obraivanje uslova egzistencije. Njihov rad se iskljuivo odnosi na
odravanje objektivnog znanja o dui i Boanskom u uslovima fizikog ivota. Njihov um je potpuno svestan sebe, i oni ne trae odgovore spolja, niti se bave ureenjem spoljanjih uslova, ve iskljuivo ureenjem samoga uma i povezivanjem uma
sa duom. To rade na razne naine, nekad kao uitelji i sveci koji deluju na mnotvo
ljudi, nekad kao nepoznati ljudi koji individualno pomau nekoj naprednoj dui da
se razvije. Oni su potpuno svesni da su sve vie dimenzije u oveku i da je Boansko
jedina stvarnost, pa i ovekova, prepoznaju sve spoljanje iluzije, zato se sav njihov
rad svodi na mentalnu higijenu, na proienje najfinijih mentalnih uslovljavanja da
bi Boanska stvarnost mogla sama da zasija kroz ovekovu celovitu linost.
Zapravo sve due rade taj isti posao: ienje prostora za prisustvo Boanskog, njegovog prizemljivanja i ostvarenja u realnosti ovde i sada, kroz ivot ovekov - ali na razliitim nivoima. Mlade due to rade na grubom nivou, bavei se
samom egzistencijom, srednje razvijene razrauju sve mogunosti egzistencije na
viem nivou, delimino spolja a delimino unutar oveka, povezuju spoljanjost sa
ovekovom unutranjou i tako daju smisao svim uzrocima, a najnaprednije due to
isto ienje rade na najfiniji nain, na samom izvoru svih obmana, u samom umu,
ienjem uma od svih sadraja.
Kao to sve u relativnom svetu sadri suprotnost, tako je i ovde ona na delu.
Iako su najnaprednije due iznad identifikacije sa telom i umom, one su najrealnije,
emocionalno najzrelije i egzistencijalno najsvesnije od svih. Iako se mlade due naj97

vie bave egzistencijom, one su najmanje svesne prave prirode egzistencije. To je

dokaz da samo prisustvo svesti uzdie i oslobaa oveka.
Mlade due se suoavaju sa svim oblicima uticaja i uslovljavanja i do rezultata svoga rada pokuavaju da dou sledei zakon uzronosti, vezani samo za ula i
materiju, subjektivan nain razmiljanja, mogu da ostvare samo onoliko koliko sami
svojim telom mogu da urade. Budui da im je um potpuno okrenut spolja, oni prepreke do svoga cilja vide samo spolja i rade na uklanjaju spoljnih prepreka. Na taj
nain one najvie odrade fizikog posla na ovom svetu.
Srednje razvijene due rade na razumevanju spoljnih uticaja i njihovom prevazilaenju. One do svojih ciljeva i rezultata rada dolaze umom i znanjem, razumevanjem uzroka i predvianjem posledica, usavravanjem sebe, planiranjem i upoljavanjem drugih da obave grube poslove kako bi se ostvario cilj. Budui da takoe
slede uzronost, a to znai da moraju prvo da obezbede potrebne uslove da bi se postigao cilj, i njihovi rezultati su delimini, mogu da ostvare samo onoliko koliko dobro sve isplaniraju i uklone smetnje. Budui da im je um okrenut spolja i delimino
ka samom sebi, oni i dalje misle da su glavne prepreke spolja, ali znaju da i sebe
moraju da prilagode cilju, i uspevaju onoliko koliko sebe promene i usavre. Na taj
nain one najvie odrauju umnog posla na ovom svetu, sakupljaju najvie znanja i
informacija, i o svetu i o ovekovoj prirodi i razvoju.
Najnaprednije due nisu identifikovane sa telom i umom, one ne rade sledei
uzronost ni materijalne uslove, one svoje rezultate i ciljeve postiu nameravanjem i
privlaenjem. One delaju sveu koja je izvan uma, a to znai izvan vremena koje
samo u umu postoji. Intuitivno znaju da je stvarnost celovita i izvan vremena, i da se
sve sline vibracije privlae, da je sve povezano u univerzumu. Zato one svesno
nameravaju svoj cilj i samom namerom ga privlae u ostvarenje, bez obzira na trenutne okolnosti. One nikada prvo ne uklanjaju trenutne okolnosti niti se bore protiv
njih, ne obezbeuju prvo uzroke, da bi doli do posledice, nego samo nameravaju
cilj, posledicu, kao da je ona ovde i sada ve ostvarena, jer znaju da e smo privlaenje cilja da obezbedi sve potrebne uzroke i okolnosti da se on ostvari.
Najnaprednije due samom svojom sveu potpuno aktuelizuju injenicu da
sve postoji zbog svesnog subjekta, da cela priroda radi za njega. Zato one nita ne
trae i ne rade spolja ve samo privlae sve to je potrebno svojom namerom da to
bude privueno. Zato to nemaju elja ni za im spolja, sve to je potrebno dolazi im
spontano. Postojanje bilo kakve elje za neim ispoljava stav da se to nema, i taj stav
onemoguava da se to ima. Zakon privlaenja deluje uvek neposredno, kao ogledalo,
i na osnovu najdubljeg ubeenja (da se neto nema), ne na osnovu povrnog uma
koji se menja svakog trenutka (koji eli neto da ima). Tako eljom za neim privlaimo istu situaciju, da nemamo i dalje, da i dalje elimo da imamo. Ako u ogledalu
univerzalnog Polja stoji na lik koji nema i eli da ima, ono e nam to isto stanje
odraavati i dalje. Ogledalo egzistencije sve odraava, ne dodaje nita novo niti ita
oduzima, samo je stvar kakvu emo sliku o sebi projektovati u njemu. Takvu emo i
dobiti.
Napredne due znaju da je sve u njima, da su sve vie dimenzije u oveku, a
ne izvan njega, da se sve zbiva zbog svesnog subjekta. Zato istovremeno sa privlaenjem one u sebi omoguavaju prihvatanje onoga to nameravaju na taj nain to
uklanjaju sve prepreke u sebi, ne spolja. One znaju da je dua vrhunski privlaitelj
sveg zbivanja, i da postoji u telu da bi doivela odreena iskustva. Znaju da je sve
to se dogaa spolja, oko njih, odraz potrebe njihove due da to doive, da budu
tome svedok; da su one same to privukle u ispoljavanje. Zato ako vide nekog bolesnog u svojoj blizini, ili da se neko ponaa na odreeni nain tako da negativno utie
98

na njihov ivot, one znaju da je tu scenu (bolest, ponaanje), njihova dua privukla
zbog svoje potrebe za tim iskustvom, da mu bude svedok. Osveenjem tog procesa,
razumevanjem zato se ta scena (bolestan prijatelj, odreeno ponaanje) dogaa pred
njima, tj. njima, i zahvaljivanjem na ostvarenoj pojavi, dovode je do kraja, do ispunjenja. Prijatelj ozdravlja, a negativno ponaanje se menja. Osim ako ta bolest i to
ponaanje nisu bili njihove potrebe za tim iskustvima - uvek treba razlikovati, ako je
mogue, da li je neka pojava potreba same due da je doivi, ili da je priredi drugima
da je doive, jer due ovde nisu samo zbog sebe ve uzajamno, i zbog drugih, da
jedne drugima omogue iskustva. To su takoe dve vrste rada dua, za sebe i za druge due.
Kada svesni subjekt spozna neku pojavu, ona je dola do svog ishoda, ne
mora vie da se manifestuje. Svesnim zahvaljivanjem i ustanovljavanjem da je odreena pojava nastala zbog njihovog privlaenja u iskustvo (bez obzira na razlog,
moe biti iz nekog karmikog razloga ili samo zbog uenja), oni u sebi ponitavaju
potrebu da se ta pojava i dalje manifestuje. Zahvaljivanjem u ljubavi toj pojavi to se
manifestovala u njihovom iskustvu, oni je vraaju univerzalnom Polju kome sve pripada. Oseaj zahvalnosti i ljubavi je emocionalna veza sa Poljem. Ono se ne moe
drugaije doiveti osim kroz ljubav i zahvalnost to sve omoguava. 57
To je najvii nain rada dua na Zemlji.
Uvek kada je um otvoren za prisustvo svesti due, delanje i rad su ispravni,
podrani prirodom koja u celosti slui Boanskom i njegovoj dui.
Uvek kada je um zatvoren za uticaje due, kada misli da sam poseduje svest i
mo delanja, i kada sam pokuava da dela, tada je delanje uvek manje ili vie pogreno, protivno prirodi.
Zato je jedan od najveih Donosilaca svetlosti rekao: "Traite prvo Carstvo
boije i pravednost njegovu, a sve ovo dodae vam se." (Mat. 6:25-33).
Zato to cela priroda ve sve radi u korist Boanskog i due, ovek ne treba
nita da radi sam po svojoj pameti i nameri. Ne moe i da hoe. On e najvie i najbolje uraditi samo onda kada se okrene k Sebi, svojoj dui. Tada e se sve kretati ka
njemu i njegovom najboljem interesu. Okretanje k sebi, svojoj sutini, jeste sutina
sveg ispravnog rada ovekovog na ovom svetu, sva kultura i ispravan razvoj okoline. ovek uvek ispravno dela samo nedelanjem. Kada se okrene ka sebi, svojoj dui,
ovek ima podrku cele prirode. Kada je okrenut spolja u iluziji da je odvojen od
Boanske Celine, onda ide protiv prirode i zato osea patnju kao otpor. Patnja je
uvek pokazatelj da se ide protiv stvarnosti.
Ceo proces rada dua se takoe ispoljava na razliite naine kao mera u kojoj
je dua prisutna u telu i mera svesti o svojim viim dimenzijama. Mlade due su one
koje imaju najmanji procenat prisustva due u telu, otuda i najmanje prisustvo
objektivne svesti o viim dimenzijama, a najvee uticaje tela i okoline; srednje razvijene poveavaju svoje prisustvo poveavanjem svesti i smanjivanjem uticaja tela i
okoline, a najnaprednije su ostvarile potpuno prisustvo svoje due u telu.
Svest o viim dimenzijama u najzrelijim duama potpuno je ostvarena i delotvorna: u elementu Vazduha njihova misao postaje Re ili Logos, u elementu Vatre
voljom ili namerom ostvaruju misli, u elementu Vode emocijom oblikuju i privlae
ideje, i znaju kako da ih konkretno ostvare na elementu Zemlje. Nezrele due nemaju svest o viim dimenzijama i zato deluju samo po zakonitostima niih dimenzija,
oseanja (Voda) i fizikog rada (Zemlja). to je dua zrelija u telu, toliko koristi
57

Ovaj najvii princip rada dua na zemlji nazvan je Ho'o ponopono, havajski metod isceljenja tela i
ivota. Videti o tome u knjizi "Nulte granice" od Joe Vitale-a i Ihaleakala Hew Len-a.

99

zakonitosti sve viih dimenzija, volje i intelekta (Vatre i Vazduha). Najzrelije koriste
samo prisustvo svesti kao nameru, i prostor (Etar) je omoguava. Njihova svest je
kao prostor, obuhvata i razume sve ostale dimenzije i delovanja, isto kao to i prostor obuhvata i omoguava sve to postoji. Tako je njihova svest ista kao i ono to
sve omoguava.
Ne treba na osnovu ovoga stei utisak da najnaprednije due postiu sve to
ele kao arobnjaci. Naprotiv, one su najskromniji i najvredniji ljudi, oni oboavaju
fiziki rad, proizvodnju stvari, ureenje okoline, uenje drugih da rade za dobrobit
svih. Njihov rad nije ropski i iscrpljujui kao kod najnezrelijih ljudi, ve uvek dobrovoljan i kreativan i kada je najskromniji. Oni rade uvek i neumorno, ne postoji
lenjost kod njih, kao ni sebini interesi. Ne rade toliko zbog cilja koliko zbog samog
rada kao sredstva podrke ivota. U svom radu su nalik na samu prirodu koja sve
radi. Zapravo oni su svesni njenog rada i svoje uloge kao svedoka i vrhunskog privlaitelja rada prirode, i zato svesno uestvuju u tome. Iako znaju da su razlog i svrha
oblikovanja cele prirode, oni gotovo nikada ne privlae rezultate i ciljeve radi olakanja rada. To se u njihovom prisustvu dogaa spontano samo kada je neophodno;
odjednom je cilj ostvaren na udesan nain.
Najzrelije due potpuno usklauju svoju nameru sa namerom Boanskog
Apsoluta zbog koga se, zapravo, sve i radi. U tome je zrelost zrelih dua, u spoznaji
da je Boansko sve u svemu, i u svesnom uestvovanju u njemu. To usklaivanje se
dogaa automatski kada se spozna namera Boanskog. Tada, naime, nije ni mogue
imati neku drugu nameru, neku svoju volju. Stav "neka bude volja Tvoja" je uvid da
ne postoji ni neka druga ni neka bolja volja osim Boanske koja sve omoguava.
Svaka druga volja je samo iluzija i san, greka opaanja i delovanja. Od tih greaka
se i sastoji ovekov ivot sve dok ne sazri do spoznaje Boanskog Apsoluta u sebi.
Kada najnaprednije due potpuno ostvare svoje prisustvo u telu, to su oni retki sluajevi kada njihovo telo zasvetli nestvorenom svetlou. 58 Njihov rad je samo
u tome: da budu svetlost svetu i ljudima.

58

U duhovnoj literaturi je zabeleeno vie takvih primera, kada se sveci pretvaraju u svetlost.
Naveemo dva, jedan iz ranije i jedan iz skorije prolosti. Najpoznatiji sluaj iz ranije prolosti je
svakako Isusovo pretvaranje u svetlost na gori Tavor, a noviji sluaj je pretvaranje Bhagavan ri
Ramane Maharija u svetlost za vreme meditacije koju je zabeleio baron dr von Valtheim-Ostrau,
iji zapis prenosi Lama Anagarika Govinda u knjizi "Tibetanska mistika" (Grafos, Beograd, 1986.
biblioteka Horizonti, str. 187): "Interesantan opis ovog fenomena sadre pribeleke po datumima
barona dr von Valtheim-Ostrau, koji je to posmatrao u prisustvu savremenog sveca, poslednjeg
Ramana Mahari-ja od Tiruvannamalai. Ja sam preveo sledee poglavlje iz druge sveske njegovih
"Azijskih dnevnika" pod naslovom Der Atem Indiens (Classen Verlag, Hamburg 1955): "Dok su
moje oi bile uronjene u zlatne dubine Maharishijevih oiju, neto se dogodilo, to se usuujem
opisati samo sa najveom uzdrljivou i skromnou, najkraim i najjednostavnijim reima, prema
istini. Tamna boja njegovog tela se polako preobraavala u belu. To belo telo je postajalo sve vie i
vie sjajno, kao da je u njemu upaljeno svetlo i dok ga pokuavam razumeti svesno i jasnom milju,
odmah mislim o sugestiji, hipnozi itd. Zato sam pravio izvesne "kontrole" kao to su gledanje na
sat, voenje beleki i itanje, u cilju ega sam prvo stavljao naoari itd. Tada sam gledao Maharishija, koji nije skretao svoj pogled sa mene i istim oima, koje su momenat pre bile sposobne da itaju
beleke u mom dnevniku, video sam ga kako sedi na tigrovoj koi kao svetli oblik. Nije lako objasniti ovo stanje, zato to je tako jednostavno, tako prirodno, tako neproblematino. Kako bih eleo u
punoj jasnoi da ga se setim u asu svoje smrti!" (str. 2461)
To i jeste svetlost nae due koju vidimo u asu smrti naeg fizikog tela. Prosvetljeni je
onaj koji to svesno ostvari za ivota. O transformaciji fizikog tela u nestvorenu svetlost, sa brojnim
komparativnim primerima iz istorije u okvirima amanskih, religijskih i mistikih tradicija, videti
kod Mirea Elijadea: Mefistofeles i Androgin (Alef, bibl. as. Gradac, aak. 1996).

100

RAD NA SEBI
Koliko smo imali iluziju da mi neto radimo dok je sve radila prirodna uslovljenost, tako isto imamo iluziju da se oslobaamo nekim novim radom. Oslobaanje
poinje samo nedelanjem. Mirovanjem i utrnuem.
Sva zbivanja pripadaju prirodi ili prakrti.
Dua je samo svedok zbivanja, svest koja daje smisao zbivanju.
Zato se njena diferencijacija postie jedino prestankom identifikacije sa zbivanjem, prestankom sanjanja da je dua ta koja radi i snosi posledice rada, da se
svest, koja je u svojoj sutini transcendentalna, menja i trpi promene uma i tela, da
se ne razlikuje od sadraja koje osvetljava. To je definicija stanja sna.
Smo prisustvo due u prirodnom zbivanju pokree sve aktivnosti i celu egzistenciju: sama blizina svesnog svedoka pokree celu prirodu na oblikovanje i delovanje. Smo delovanje prirode, iako nije od nje i zbog njene svrhe, opinjava svesnog svedoka da zaboravi sebe kao nezavisnog i izdvojenog i da misli da on dela, jer
se poistoveuje sa mislima, najfinijim vibracijama prirode.
Ljudska egzistencija, kao mesto prisustva svedoka i svesti, predstavlja zaborav i dvostruku konfuziju: s jedne strane, zbog same blizine svedoka i svesti priroda
izgleda kao da ona dela sama po sebi, s druge strane svestan svedok zaboravlja sebe
zbog blizine prirode, identifikovan sa njom misli da je on taj koji dela.
Zato da bi se svedok oslobodio zaborava i doao k sebi, ne treba nita vie da
radi, treba samo da osvesti celo zbivanje prirode u telu u kome boravi da bi video da
je ona ta koja sve radi, da ona die, ona pokree rad srca, da su njene i najfinije frekvencije, misli, da se disciplinom obuzda i smiri od svakog poistoveenja sa bilo
ime spoljanjim, sa bilo ime drugim, da bude samo on sm, kako bi razluio sebe
smoga.
Zato takvo nedelanje i utrnue ne predstavljaju nikakvo odricanje od aktivnosti, naprotiv, one su ostvarenje smisla celog postojanja prirode i svih aktivnosti, postizanje njenog cilja. Otuda boanska potpunost i ekstatino blaenstvo pri takvom
nedelanju i utrnuu u kome se budi dua ovekova.
Takvo nedelanje u svakodnevnoj akciji u taoizmu se naziva wu wei, praksa
sistematskog smirenja naziva se rpa-dhynam u budistikoj meditaciji, a primena
uvida na osnovu ostvarenog smirenja i transcendencije uma naziva se vipassana. To
je sav rad na sebi koji je oveku potreban na ovom svetu. Sve drugo je produenje
ropstva u snovima.
Druga i trea izreka Patanjalijeve "Izreke o jogi" govore da je sutina joge u
smirenju aktivnosti uma, tada svedok boravi u svojoj sutini, u sebi. 59 Trea izreka
objanjava drugu: um ne moemo nikada smiriti njegovom kontrolom, jer je deo
prirodne aktivnosti i uopte nije na. Um se smiruje prepoznavanjem sebe kao svedoka koji je izdvojen i nezavisan od sveg zbivanja. Tada se um sam smiruje jer ne
deluje na svedoka, na nas. Prestajemo da privlaimo frekvencije prirode, misli, da se
roje u nama traei osmiljavanje smisla. Smisao je postignut i osveen. To takoe
objanjava zato misli mogu da nestanu i u nesvesnom stanju, i u mentalnoj tuposti
kod maloumnih ljudi, ili pod uticajem droga. Oni povremeno mogu da nemaju misli
jer se kod njih ne dogaa osveenje smisla svega. Misli nestaju samo iz dva razloga: kada postignu svrhu u osmiljavanju i razumevanju (prana), ili kada nemaju ta
59

Patanjali: Joga Sutre I, 2: Joga je obustava aktivnosti uma. I, 3: Tada je svedok utvren
u sebi. I, 4: U svim drugim stanjima postoji identifikacija sa modifikacijama uma.
101

da trae u subjektu koji nema objektivno prisustvo svesti koja bi smisaono povezala
misaone informacije.
Samo u svesno ostvarenom potpunom smirenju (samadhi) dua boravi u sebi,
u svojoj pravoj prirodi, po prvi put otkako je u fizikom telu. Smirenje se mora
sprovesti na svim dimenzijama bia, od najfinije do najgrublje aktivnosti: od uma i
predstava, zamiljanja i razmiljanja, oseaja i emocija do tela i svakog pokreta tela.
To su etiri temelja sabranosti Budinog govora Maha satipatthana sutta. Tu
se iznosi temeljna praksa ovekovog probuenja na ovome svetu. Taj govor zajedno
sa Patanjalijevim "Izrekama o jogi" predstavlja sutinu duhovnog puta ovekovog i
praksu probuenja dua i ostvarenja Boanskog na ovom svetu, i na svim svetovima.
Ta praksa je jedina ispravna upravo zato to se ne poziva na Boansko i ne priziva
ga sa stanovita uma, ve mu samo omoguava da ono smo bude, kakvo jeste,
uklanjanjem uma, otvaranjem prostora i stvaranjem istine u ovekovom biu, svesnim doputanjem da bude ono to je dotle bilo nesvesno, utrnuem svega to ometa
svest Apsoluta da bude ovde i sada, smirenjem i utrnuem svih iluzija da nije ovde i
sada.
Rad na sebi ima za jedini cilj buenje ili samospoznaju due.
Sutina rada na sebi je u prestanku identifikacije due sa svim onim to ona
nije, a ona nije nita osim Boanska svest o sebi.
Boanska stvarnost je uvek jedna, ali ima dva aspekta: ili je ona sma kao
Apsolut, ili je kao individualna dua. Sve izmeu je iluzija. U toj iluziji nalazi se sav
kosmos i svi nai ivoti.
Proces osveenja ili buenja iz te iluzije nije subjektivan, jer je priroda postojanja due u telu odraz postojanja celog univerzuma. Ceo univerzum postoji zbog
zaborava due u telu, i ceo univerzum nestaje buenjem due u Boanskom Apsolutu. Nestaje jer tada samo Boansko postoji kao dua.
Dua ve jeste u Boanskom Apsolutu ovde i sada, jer nita ne moe da bude
izvan Boanskog Apsoluta. Sve to izgleda kao izvan i neto drugo je san.
Buenje je nestanak tog sna.
To znai da je buenje nestanak iluzije postojanja samog oveka.
To znai da je stvarnost ovde i sada takva da sve drugo nestaje.
U ovde i sada nema sveta. Ima samo Boanskog. Svet postoji samo u iluziji
vremena i prostora.

OVEKOVO SVEDOENJE O PRISUSTVU BOANSKOG

Rad na sebi uopte se ne razlikuje od samog ivota.
Celokupna ljudska kultura i ivot svakog oveka samo su pripreme za zavrni
rad na sebi, prikupljanje svih iskustava za svest o sebi. Svest o sebi je cilj i svrha
ljudskog postojanja, svakog ivota i svakog ivotnog iskustva.
Rad na sebi je samo zavravanje tog procesa u njegovom ostvarenju i smislu.
Za razliku od ostalog ivotnog procesa koji se odvijao velikim delom nesvesno i uslovljeno, i samo delimino svesno, rad na sebi je potpuno svestan proces,
toliko svestan da se ne bavi niim drugim do jaanju same svesti kao takve. On ne
menja nita u ivotu, on samo postaje potpuno svestan ivot, samo osveava ivot u
svim detaljima i aspektima. Ako bi neto menjao u ivotu, to bi onda bio neki vetaki rad na sebi, bio bi rad na neem drugom, a ne na sebi. ivot i rad na sebi su jedno, razlika je samo u svesnosti i nesvesnosti.
102

Jedinstvo rada na sebi i samoga ivota, same egzistencije, poiva na jedinstvu

Boanskog Apsoluta. Samo on postoji. Nema nieg drugog. Boanski Apsolut je u
sreditu svakog oblikovanja, u osnovi svakog postojanja, u srcu svakog bia. Zato
kaemo da je Boanski Apsolut svedok svega.
Ako je ovek mikrokosmos, stvoren po liku boijem, onda je Boanski Apsolut svedok u oveku vie i jasnije nego u iemu drugome.
Svedoee prisustvo Boanskog Apsoluta u oveku je ovekova dua.
Svest u oveku dolazi od due. Dua je ujedno i nae Sopstvo, naa sutina.
Otuda je i svest naa sutina, osveenjem postajemo ono to jesmo, i osveenje je
jedino "oslobaanje due".
Ako Jai antropiki princip (SAP) tvrdi da kosmos ovakav kakav je postoji sa
svrhom stvaranja svesnog subjekta; ako eksperimenti pokazuju da svesni subjekt
samim svojim postojanjem utie na pojavu i oblikovanje materije; ako gnosticizam i
ezoterino hrianstvo, i sva mistika tvrde da Boansko kroz oveka nastavlja svoje
stvaranje; ako sankhya ui da cela priroda postoji u korist osloboenja duha ovekovog - onda svrha ovekova nije ni u emu spolja, ni u emu drugom nego da bude
onaj koji jeste, da bude svest o sebi. Sav spoljanji rad je bio samo priprema za unutarnji rad na sebi. Sav unutarnji rad na sebi je samo priprema za svedoenje. Svedoenje je ne-rad, smo postojanje kao svesnost-prisustvo-blaenstvo (sat-it-ananda).
Svedoenje je stoga prestanak i utrnue svakog nesvesnog akta ispoljavanja i traenja smisla spolja. 60
Zato su za rad na sebi, kao svedoenju koje oslobaa prisustvo Boanskog,
sposobne samo najzrelije due, koje zrae boanskom ljubavlju i razumevanjem
svega, koje su prole sve drame ivotnih iskustava. Za njih je predstava zavrena,
san je prepoznat kao san, pouka i sadraj drame ivota su shvaeni. One se prepoznaju po svojoj nezavisnosti i nevezanosti za ivot. Za svedoenje Boanskog su sposobne samo due kojima je tekua inkarnacija poslednja. Ako imaju jo nekih karmikih vezanosti i potreba za iskustvima, svedoenje kao in predanosti Boanskom
bie im teko izvodljivo. Nezrele due ne mogu nikako ni da shvate prirodu svedoenja, jo manje da je primene u praksi. One jo uvek jure za horizontom svojih elja
i iluzija, ali horizont ne postoji, koliko god da mu se pribliavamo toliko se udaljava.
Tek kada elje prestanu, kada ovek pogleda u njih i shvati da je svaka elja jednostavno uzaludna, da je odraz nesvesnosti, tada postaje bespomoan i bez nade. Ali ba
u tom trenutku preokret poinje da se dogaa, poinje da se dogaa preokret koji se
nikada u svim ivotima due nije dogodio, jer je jednostavno ila u drugom smeru,
ka horizontu iluzija. U tom nestanku svake nade je jedina nada, u toj beeljnosti je
jedina ansa za ovekovo ispunjenje, u toj ogromnoj bespomonosti, odjednom
smo Boansko i itavo postojanje pone da mu pomae. Ono eka. Kad vidi da
ovek radi svojevoljno, ono se ne mea. Ono eka, moe da eka beskonano, jer za
njega nema urbe. Ono je venost. Onog trenutka kada ovek nije svojevoljan, onog
trenutka kad padne, onog trenutka kad iezne, kada se potpuno preda, kao samrtnik

60

Sutina svedoenja i meditativne prakse o kojoj ovde govorimo izneta je detaljno u mojoj knjizi
"Sankhya", u poslednjem poglavlju "Kaivalya". Takoe se o njoj moe saznati iz budistike literature koja obrauje meditaciju, vipassana i satipatthna. Ona je kompletno izneta u Buddhinom Velikom govoru o temeljima sabranosti (Mahasatipatthna sutta). O zazen praksi meditacije ikan taza,
kao najdirektnijoj praksi svedoenja, videti u radovima Jasutani Roija (Yasutani Roshi). Njegova
predavanja o zazen meditaciji nalaze se u knjizi "Tri stuba zena" Filipa Kaploa (Philip Kapleau: The
Three Pillars of Zen, Anchor Books, New York, 1980). Sve potrebne knjige i prevodi nalaze se na
sajtu http://yu-budizam.com/ i www.ivantic.net

103

neizbenoj smrti, itavo postojanje jurne ka njemu, ulazi u njega. I po prvi put ovekovo buenje pone da se dogaa.
Zbog bezvremene sutine due, i mlade i srednje zrele due u telu mogu
radom na sebi da ostvare svedoenje. Svest sama skrauje vreme sazrevanja. Dovoljno je ispravnom praksom obezbediti prisustvo svesti i ona e sama ubrzati vreme
potrebnog sazrevanja due. Tako je svakom oveku praksa svedoenja dostupna,
razlike postoje samo u tome to je nezrelim duama u telu potrebno vie discipline i
predanosti uitelju, a uitelju vie trpeljivosti prema njima, dok je najzrelijim duama dovoljno samo da se informiu o svemu tome i same e moi sve da ostvare.
Ve smo ranije rekli da se ceo proces ispoljavanja sveta dogaa kao pad ili
zaborav svesti iz Boanskog Apsoluta, da je manifestovani svet manifestacija nesvesnosti. Nesvesno se uvek automatski manifestuje spolja kao fiziki svet. 61
Kada je ovek nesvestan sebe kao due, Sopstva ili Boanskog Apsoluta,
onda ima iskustvo ivota u svetu, u telu. To iskustvo je zato uvek povezano sa patnjom. Patnja je uvek iluzija odvojenosti od Boanskog Apsoluta, od svoje sutine.
Patnja i destruktivnost ivota uvek se poveavaju kada se utoite trai izvan sebe, u
promeni stanja okoline i uslova ivota. Upravo to bolno traganje je bilo odlika svih
nezrelih dua, cele ljudske istorije i oblikovanja sveta u kome ovek ivi, i svo sazrevanje dua svodilo se na spoznaju da je spas i utoite u njima, a ne u promeni
spoljnih stanja, da nalaenje pravog uporita u njima, u dui, jedino moe da obezbedi pravu promenu spoljanjih okolnosti.
Sticanje spoljnih iskustava je pratila svest da reenje ljudske egzistencije nije
u spoljanjem prilagoavanju, ali ti pokuaji su usavrili spoljanji ivot, doneli svu
kulturu i nauku oveku. Vrhunac kulture i nauke bie u spoznaji da je sav spoljni
svet samo odraz ovekove unutranje prirode, da njegova DNK trenutno komunicira
sa klasterima galaksija, da je sve sadrano u svemu drugome po modelu holograma,
da je sva spoljanjost ovekova unutranjost.
Ta spoznaja je poetak rada na sebi ili meditacija.
Zato se u meditaciji ovek smiruje od svih vanjskih aktivnosti i okree k sebi:
zbog naune spoznaje da su sve elije svesne, da je sav ivot odraz svesti, a da je on
svestan subjekt u kome se svest samoga postojanja najjasnije ogleda. Zato nema vie
nita da trai spolja. Samo moe da se okrene ka sebi da bi u potpunosti bio ono to
treba da bude, ono to u stvarnosti jeste. Da dovri smisao ispoljavanja svega.
Budui da nita ne postoji izvan Boanskog Apsoluta, svako svesno bie koje
postane potpuno svesno sebe, postaje sam Boanski Apsolut.
Moda e neko pomisliti da je lako to rei, ali je neto drugo ostvariti to.
Odgovor je opet isti: nema nieg drugog u Boanskom Apsolutu.
Ostvariti Boansko je najlaka stvar na svetu, jer ve jesmo ono smo. Nita
drugo i ne moemo da budemo. Sva patnja i nesklad naeg ivota nastaje zbog slepih
pokuaja da budemo ono to nismo. Iz istog razloga nastaju i sve tekoe da budemo
ono to jesmo.
Ali, naravno, mi smo sada nesvesni svoje boanske sutine. U tome je jedina
razlika izmeu nas i Boanskog. Uvek je razlika samo u umu, u svesnosti i nesvesnosti. Nikada u postojanju koje je uvek celovito jer je Boansko. Um nam jedini daje
privid da smo izdvojeni od Boanskog, da smo neto drugo od onoga to jesmo.
61

Ova istina se namerno skriva od ljudi u njihovom obrazovanju da bi se odravali u nesvesnom

stanju. Ljudi se ue da je nesvesno neto imaginarno i nepoznato, ime mogu da se bave samo psihoterapeuti, da je to svet snova, a da je ovaj fiziki svet stvaran i da su jedino u njemu u svesnom
stanju. Istina je obrnuta: ono to je za nas nesvesno zapravo je Apsolutna stvarnost, a ovde u fizikoj realnosti ivimo kao u snu mislei da smo budni.

104

Nae isto postojanje poiva u Boanskom. U njemu smo nesvesni za vreme

dubokog sna ili svesni za vreme meditacije. Tada smo bez uma u oba sluaja, u
dubokom snu nesvesni toga, a za vreme meditacije svesni. Zato meditacija znai
ostati oputen kao u dubokom snu, ali ipak budan. Svest je prisutna, ali misli nestaju.
To je najprirodnija i najlaka stvar, jer se odnosi na isto postojanje kakvo jeste, ali
mi smo naueni na neprirodno i lano postojanje. Iluzije izazivaju sve tekoe u vezi
sa stvarnou.
Razlika izmeu svesnog i nesvesnog prisustva u stvarnosti poiva samo na
usmerenju panje, u kulturi panje, da li je usmerena spolja u identifikaciju sa objektima koje je sama projektovala, ili je svesna sebe same kao svesti.
Sutina buenja due je u razlikovanju same svesti od sadraja svesti.
Sutina nesvesnosti je u spontanom reagovanju na objekte i sadraje.
Sutina meditacije je ista kao sutina ostvarenja due. U meditaciji se ponavlja u malome ono to dua prolazi kroz sve inkarnacije, kroz smrt i raanje: stie se
svest o svojoj nezavisnosti od tela i uma, od projekcija vanjskog sveta i nesvesnog
reagovanja na iskustva koja smo sami projektovali. U meditaciji umiremo za sve
iluzije tela i uma i vaskrsavamo kao dua na najviem nebu. Samo je to ispravna
meditacija, koja vodi kroz smrt i vaskrsenje. Sve drugo je profinjenje iluzije.
Poetak buenja je u prestanku spontanog i programiranog reagovanja svesti
na sadraje i u objektivnom razumevanju da svest sve sama stvara, privlai i oblikuje. To je proces proienja koji se zbog iskustva otelovljenja doivljava kao izdvajanje od tela, od oseaja, od misli i uma - zbog dotadanje identifikacije koja je
imala oblik tela, oseaja i uma. Zato to samo celina postoji kao hologram, nema
niega to bi moglo da se izdvoji iz neeg. Oseaj izdvajanja zato postoji samo zbog
identifikacije, prestanak identifikacije se doivljava kao izdvajanje. Prestankom reagovanja svesti na sopstvene sadraje prestaje i dalja identifikacija i lanac celog uslovljenog i bolnog lutanja u svetu. Ostaje sama svest kao takva, kao Boansko Prisustvo.
Ako se setimo dokaza iz eksperimentalne fizike da je ovek kao svesni subjekat temeljni uzrok da se ista energija oblikuje u vidljivu materiju, da se sva vidljiva
priroda oblikuje zbog njega kao svesnog subjekta, onda e nam biti jo jasniji proces
ovog izdvajajueg proienja u meditaciji.
Kada spozna te injenice, oveku ne preostaje apsolutno nita drugo nego da
shvati da se sva priroda ne oblikuje zbog njega samoga, nego zbog Boanskog
Apsoluta koji je u njemu. Da je i on sam oblikovan zbog Boanskog Apsoluta u
njemu. Ne preostaje mu nita drugo nego da se smiri celim biem, od tela do najvieg uma, da bi omoguio istotu njegovog prisustva kroz sebe.
Drevna nauka o Boanskom u oveku, sankhya i yoga, istotu ovog izdvajajueg prisustva Boanskog u oveku nazvala ja kaivalya.
Re kaivalya oznaava stanje onoga to je prosto, nepomeano ni sa im,
autentino, isto, pa otuda sadri ideju savrenstva i potpunosti. Zato se koristi da
oznai savrenstvo proienja due ovekove njenim izdvajanjem iz svega to joj
nije autentino. U tom smislu ova re oznaava izdvojenost i otcepljenje ovekove
sutine, due, od prolaznog bivstvovanja u vremenu, ovekovo vaskrsenje iz smrtnog u besmrtno i neroeno, iz nepostojanja u postojanje.
U izdvajajuem proienju due dogaa se potpuno odvajanje, kao kada se
odvajamo iz sna. Buenje je konkretno izlaenje iz sna. Tako se i iz stanja svesti
koje predstavlja san i neautentino bivstvovanje, bukvalno izlazi, odvaja. Zato se u
Patanjalijevim Joga sutrama i u snkhyi za dogaaj konanog probuenja koristi
izraz kaivalya koji znai izdvajanje, a ne neki drugi. Time se naglaava direktno
105

iskustvo probuenja, jer probuenje nije nita drugo do izdvajanje iz sna, odvajanje
od identifikacija.
Iskustvo izdvajanja postoji samo kao kontrast dotadanjem stanju identifikacije. U celini koja je Boanski Apsolut nita ne moe biti izdvojeno ni iz ega. To
spoznaje probueni tek nakon prestanka nesvesne identifikacije i svesnog izdvajanja. Da nije bio nesvestan ne bi mu trebalo buenje, da nije bio identifikovan ne bi
mu trebalo izdvajanje od identifikacije. I tek nakon toga, nakon svesnog izdvajanja i
probuenja, ovek poinje istinski da uestvuje u ivotu i postojanju, da biva ono to
uvek jeste, da ga prepoznaje i voli kakvo jeste, jer dotle je njega Ego-um zapravo
izdvajao od Boanske celine. Tako je izdvajanje kaivalye paradoksalan proces spajanja sa celinom.
Iskustvo izdvajanja postoji i zato jer je dua u oveku transcendentalni svedok, nikada nije ni bila u jedinstvu ni sa telom, ni sa umom, nikada nije bila potpuno
jedno ni sa jednim iskustvom koje je ovek ikada doiveo. Uvek je bila samo nemi,
transcendentalni svedok zbivanja.
Smo prisustvo tog svedoka privlailo je i kreiralo svo zbivanje. Na lokalnom
nivou privlailo je i kreiralo zbivanje njegove sudbine, a na globalnom nivou zbivanje samog kosmosa.
Zato je buenje ovekovo samo proces prepoznavanja tog izdvojenog svedoka.
On je ve izdvojen, ne treba ga izdvajati. Problem je bio u tome to smo ga
nesvesno spajali sa svim i svaim.
U svim pravim opisima ovekovog najvieg ostvarenja, samospoznaja se opisuje kao proiavajue izdvajanje iz svega to mu nije autentino. To govori izraz
kaivalya, najistije od svih ostalih.
Prema najtanijem opisu direktnog ostvarenja, prema Buddhinim reima, to
izdvajanje se konkretno doivljava kao uvid: "To nisam ja" i "To nije moje", naspram svih sainilaca bia: naspram tela, oseaja, stanja uma i svake misli. Budui da
to ve nije nae svojstvo i da se sav uvid svodi na prepoznavanje te injenice, on se
praktino ostvaruje samo mirovanjem. Kaivalya se ostvaruje samo mirovanjem. U
mentalnom mirovanju smo od sebe odvaja se i razobliava sve to nije naa
autentinost, sve to zaklanja nau duu. Ali zbog uticaja iluzija za takvo mirovanje potrebna je vrhunska disciplina, za koju je potrebno vrhunsko razumevanje.
Nema proienja i osloboenja bez razumevanja afektivnog vezivanja u
svim dimenzijama bia. Kako je vor zavezan tako se mora i razvezati. To je jedini
put, jer ve smo rekli da svest sama, pod uticajem mentalnih obrazaca, projektuje
svoje sadraje sa kojima se identifikuje kao u snu. Zato jedino ona sama to moe i da
prestane da radi kada spozna ta radi.
Budnost je prisustvo svesti u samom biu. Kako bie ve jeste energija svesna sebe, ovekova budnost nije nita drugo do oputeno doputanje da ona to i bude
kroz njegovo ivo iskustvo, doputanje da univerzum bude svestan sebe kroz oveka.
Sutina duhovnog osloboenja ili probuenja jeste u pravom, autentinom
odnosu ovekove due prema postojanju dok je u ovekovom telu. Kada se meu
njima uspostavi pravi odnos, dogaa se prepoznavanje iskonske nezavisnosti due
od spoljanjeg postojanja. ovek svojom budnou ispravlja taj odnos i postavlja ga
u pravo stanje. Spoljanje postojanje nije problem, ve neuvianje njegove stvarnosti od strane neprobuenog oveka, da ono postoji samo kao ogledalo za samospoznaju due, a preko nje i samog Boanskog Apsoluta.
106

Nezavisnost svoje due ovek nikako ne treba da postie i stvara, jer ona
oduvek postoji, nego samo da je prepozna savreno svesno opaajui smo postojanje u kome se ogleda. Kada svekoliko postojanje i sav ivot prepozna kao svoj
odraz, tada e jedino prepoznati sebe. Celo ogledalo prirode ogleda samo njega, njegovu duu u svemu, od najmanje estice, preko svih ivih bia do prostora u kome
se nalaze sve galaksije. Sve su to razliite razmere, dimenzije i oblikovanja njegove
due. 62
Jedini nain da ovek ustanovi autentinu nezavisnost due, koja sutinski
ve postoji, jeste da u potpunosti osnai potencijal budnosti i svesti koji je priroen
svakom zdravom oveku; dakle, da osvesti ono to ve jeste. Budnost se ne jaa
nikakvim koncentracijama, njima se samo do ekstrema jaa ve postojea vezanost i
neuravnoteenost. Budnost se jaa jedino postojanim prisustvom u svim pojavama i
dimenzijama bivstvovanja. Takva postojana panja mora biti osloboena svakog
mentalnog prosuivanja i linog odreivanja, inae nee biti prisutna u svim dimenzijama postojanja. Smo njeno prisustvo je nezavisnost (kaivalya). Svako ko je ikada bio budan zna da je tada bio i nezavisan u toj meri da jedino moe rei kako je
sma nezavisnost upravo budnost.
Ve smo videli kako su izraene sve dimenzije prirode. Njihove vibracije
stvaraju razliite gustine zbivanja i vremena koje oblikuju sav kosmos. One su
mikrokosmiki saete u ljudskom biu tako to sainjavaju njegovo fiziko telo
(zemlja), oseanja (voda), opta stanja uma (vatra) i svaku misao (vazduh). Od svih
dimenzija kosmosa sainjen je, dakle, i ovek, pa on zato svoju budnost mora ustaljivati u skladu sa njima, a ne nekako drugaije. Dakle, svoju budnost mora osnaivati na etvorostruki nain: naspram (1) tela, (2) oseanja, (3) optih stanja uma
i (4) svake misli. To su etiri osnove na kojima se panja mora postojano sabrati i
uvrstiti u razumevanju svake posebno. Svaka se od ovih dimenzija bia svesnim
upoznavanjem rastvara od iluzije supstancijalnosti i svodi se na njen ishod - akau,
ist prostor u kome je sve mogue. Kada se to uini sa svima zajedno, nastaje trajna
budnost kao ista svest. To je dua kao olienje Boanskog.
ovekov je ivot u tolikoj meri nesvestan i neuravnoteen da on i ne uvia ta
ga odreuje i sainjava, gotovo nikada ne razlikuje prirodu svoga mentalnog stava
od oseaja i fizikog stanja i kretanja, a kada to i ini, onda samo privremeno i bez
trajnog ustanovljenja. Meuzavisnost ovih sainitelja uslovljava svest da se smatra
identinom s njima i sadrajima njihovog iskustva o svetu. Njihovo razumevanje
putem meusobnog razlikovanja smo po sebi uravnoteuje neujednaene tokove
ivotne energije (prna) u svakoj dimenziji zbivanja, i time oslobaa prisustvo
iskonske neuslovljenosti due. Za to nije potrebno nita drugo do objektivno razumevanje. Ono ima dve faze. Prva je meusobno razlikovanje etiri dimenzije bivstvovanja koje su dotle delovale meuzavisno i zato uslovljavajue na duu, i temeljno upoznavanje svake od njih posebno. Druga je spontana primena uvida (vipassana) o ova etiri sainitelja bez odreenog vebanja, onako kako se u ivotu zbivaju
svi zajedno.

62

Ia-upaniad (5-8): "I kree se i ne kree se; daleko je, a i blizu; to je u nutrini svega, a i spoljanost je svemu. Onaj ko sva bia upravo u sebi vidi, i u svim biima sebe, zbog toga ne ali. Jer ako
je u svim biima spoznao sebe, kakve opsene i boli da se plai, jedinstvo videvi. On je u sve prodro, blistav, bez tela, neranjiv, bez miia, ist i nedodirnut zloom. Videlac mudri, svedosean, on
opstoji po sebi, poput stvari to prirodno teku kroz beskonano vreme."
Darana-upaniad: "Kada sva bia vidimo samo u vlastitom Sopstvu (dui), i u svim biima
Sopstvo (duu), tada brahman (Boansko) doseemo." (X, 10).

107

Sve etiri dimenzije jaanja uvida predstavljaju progresivno ienje svesti od

raznih fiktivnih sadraja i obmana, i njeno osposobljavanje da se sjedini sa duom
kakva ona zaista jeste. Sma svesnost predstavlja ubrzanje vremena zbivanja i dovodi ga do krajnjeg ishoda u budnosti. Osveenje, kao saimanje vremenskog iskustva, praktino se svodi na postizanje nezavisnog prisustva usred psihofizikih procesa sopstvenog bia i razumevajuem pragmatinom odnosu prema njima. Da rukujemo svojim umom kao to to inimo i sa vanjskim stvarima, jer svest je nezavisna
od svih vremenskih deavanja u biu, i od uma. Samo takva objektivnost u sebi,
osveenje due, omoguava istinsko upoznavanje postojanja u svim njegovim
dimenzijama, a rezultat toga nee vie biti neki zakljuak, stav ili mit o dui i Boanskom, kako je to uvek bivalo sa drugaijim upoznavanjem postojanja od ovde opisanog, ve jednostavna budnost due za njenu autentinost u Boanskom Apsolutu.
Ne radi se, dakle, o objektivnom spoznavanju due koje deli i otuuje oveka
od sveta, ve o zrelosti njegove due s kojom on svet dovodi do autentinog ishoda.
Kao to roditelj doivljava sazrevanje svoga deteta, tako i ovek u ovoj praksi sagledava svoje psihofiziko bie kakvo jeste i time ga transformie do duhovne zrelosti.
Samim tim transformie i spoljni svet ka veem savrenstvu.
Ovde opisano osveenje nije nita drugo do ovladavanje stihijom prirodnog
zbivanja u telu, oseanjima i umu direktnim suoavanjem sa njima samima kakvi
jesu - a ne sa njihovim sadrajima, kao uvek do tada. Stoga je ovo suoavanje veoma
neprivlano, nezanimljivo i odbojno nezrelim ljudima jer ne donosi nikakve nove
sadraje, zakljuke, ubeenja i nade koje bi bile privlanije od prethodnih. Ova praksa ih sve rui da bi se omoguila iskonska sloboda koju je ovekova dua imala pre
roenja tela, pa i nastanka samog sveta. Svest ove iskonske slobode due je utoliko
prisutnija, ukoliko je vea neuslovljenost od mehanizama steenih navika u ponaanju, govoru i miljenju. Taj prirodni mehanizam je u dosadanjem ivotu uvek imao
nadmo i zloupotrebljavao je svesnost za pasivno osvetljavanje svoga delovanja.
Ovde se zahteva preokret takve situacije: da se s neuslovljenom sveu ovek u svakom trenutku izdvaja i isti (kaivalya) od svega to trenutno uslovljava autentinost i
slobodu njegove due, od svega to nije on sm u apsolutnom smislu, to ga odvaja
od prisustva u transcendentalnom Boanskom Apsolutu i vezuje ga u pojedine sadraje.
Put proienja ima samo dva principa: 1) Postojano opaanje svih zbivanja u
telu, oseajima, umu i sadrajima uma - a naroito oseajima koji prate ostala tri
zbivanja. 2) Nereagovanje na ta zbivanja vezivanjem, odbojnou ili zaboravom, i
zadravanje ravnodunog ustanovljavanja svega kako jeste.
Oba se svode samo na ustanovljavanje, na stalno neutralno ustanovljavanje
apsolutno svega u nama.
Sva bia reaguju na zbivanja i tako se upliu u njih i ive u ropstvu. Put slobode je da se najpre vide zbivanja kakva jesu i, kada se to ispravno uini, tada se
ovek oslobaa spontanog reagovanja na sve utiske (samskare) koje one izazivaju,
jer vidi da to nije on, niti je to njegovo. To je sve svojstvo ispoljene prirode, a ne
njegove due. Sve to ovek objektivno osvesti, vidi da to nije njegovo. On je oduvek iskonski slobodan, njegova sutina je ve ista svest i, da bi bio to to jeste, treba samo da osvesti zbivanje i prestane da, zbog identifikacije s njim, slepo reaguje
na njegova uslovljavanja. Jer nesvesna reakcija na postojea zbivanja, izaziva nova,
i tako se stvara lanac uslovljenosti. 63 Tek kada se oslobodi slepe reakcije, ovekov
63

U tome se sastoji ceo lanac ovekovog ropstva u kome ga dre sile koje ga uslovljavaju. One ga
programiraju da uvek reaguje, uvek pojaavaju njegove reakcije i daju mu lana reenja za proble-

108

um poinje da odraava duu, da svesno i spontano dela u skladu sa Boanskim

koje sve sadri u sebi.
Ovde su dati opti principi probuenja ovekovog, a ne ostvarenja bilo kakvog ideala iz oblasti religija i verovanja.
Sutina meditacije, i duhovne kulture uopte, jeste u tome da se svest, koja
inae menja svoja stanja, uini stalno prisutnom tokom svih zbivanja tela, oseanja i
uma 24 asa. Dakle, i za vreme sna - to su onda lucidni snovi. Ovaj proces zahteva u
poetku izuzetan napor usredsreivanja panje (nana) i potpunu posveenost. To je
ujedno i proces ocelovljenja u jedno Ja. To se postie meditacijom koja se radi u
sedeem poloaju izvesno vreme. Kada tako steeno iskustvo iste svesti u meditaciji postane dovoljno jasno, treba da se uspostavi kontinuitet prisustva takve iste svesti bez veih oscilacija tokom ostalog zbivanja u svakodnevnom ivotu. Smo se zbivanje tada pokazuje kao energetski fenomen koji je svestan sebe. Smo bivstvovanje
se pokazuje kao svesno samo po sebi bez ikakvog ovekovog napora, i on je sada
stalno budan. ovek, dakle, postaje budan tek predajom celini koja je svesna sebe.
Ta predaja je mogua tek sa uvidom da je on sm ta celina koja je svesna sebe. Svaki napor tada prestaje, jer trajna budnost je in predaje (bhakti) i oputenosti. Kao
to postojanje uvek postoji, tako je i budan ovek uvek svestan, jer njegova svest je
isto to i postojanje. On je uvek budan jer nije identifikovan s biem koje ima razliita stanja, ve se predao onome to bie omoguava, a najpre omoguava svest o njegovom postojanju. Prestanak identifikacije s biem mogu je jedino nakon iskustva transcendencije uma u meditaciji. Nikako drugaije. Budnost nastaje sama od
sebe kada nestane napor za odravanjem prisustva svesti u prolaznom i promenljivom zbivanju, jer se uvia da je svest ve prisutna kao ishod ili temelj smog postojanja, venog bivstva iz kojeg sve izvire, da se sve i zbiva zbog svesti o sebi. Ako se
sve zbiva zbog svesti svedoka, naeg Sopstva, onda nas sve i podsea na Sopstvo,
svako zbivanje nam kao ogledalo ukazuje na svest o sebi. Zato nije potreban napor
za odravanje svesti o sebi, potrebna je samo panja i razumevanje da se sve dogaa
zbog svesti, i da smo mi ta svest. Budnost je kada svest ne identifikujemo sa svojim
umom, ve sa samim postojanjem. Ali, do slobodne budnosti se dolazi samo nakon
vrhunskog napora za odranje prisustva svesti - odnosno sopstvenog linog prisustva
u zbivanju. Um e uiniti sve da svest modifikuje u neki san, o nekom drugaijem
postojanju. Svest je kroz uobiajeno postojanje neprosveenog oveka bezlino prisutna i modifikovana umnim obrascima i sadrajima. Svrha meditativnog napora je
u tome da se toj bezlinoj svesti postojanja d olienje naeg bia, da se oisti od
svih imaginarnih sadraja, da svest postane lino iskustvo ovde i sada.
Najvei paradoks je u tome da se napor osveenja bia odvija kroz iskustvo
"to nisam ja" i "to nije moje svojstvo" koje se odnosi na telo, oseaje, opta stanja
uma i svaku misao. Razlog za ovaj paradoks je u tome to je sutina svesti u nadilaenju (transcendiranju) onoga to se osveava. in osveenja je uvek in nadilaenja onoga ega smo svesni. injenica da smo neega objektivno svesni znai da smo
iznad toga, isto kao to moramo da budemo izvan onoga to elimo da vidimo u
celosti. Da bismo se videli celi u ogledalu moramo biti izdvojeni od njega. U identifikaciji nema objektivne svesnosti. Zato za ono to smo postali svesni, moemo
jedino rei da nije nae. Sloboda od poistoveenosti sa svakim zbivanjem je ista
budnost. Dakle, svesnost se jaa oslobaanjem od poistoveenosti. Osveavajui
telo, oseanja i um, mi ih nadilazimo postajui ono beskrajno i neuslovljeno to ih
me koji tako nastaju. Dre ga u zaaranom krugu. Jedini izlaz iz zaaranog kruga je njegov prestanak, utrnue. Nikako modifikacije unutar kruenja.

109

omoguava. Jedini nain da se to ostvari jeste da ih sagledamo kakvi zaista jesu.

Kada to uinimo, postajemo vei, iri i moniji od njih. Kada bie osvestimo kakvo
jeste, i tako ga nadiemo, tada tek moemo da ga prihvatimo. Dotle je ono nas dralo i zato smo bili njime porobljeni, a sada smo slobodni jer smo isto to i dua koja
bie omoguava.
Ovaj paradoks e postati manji ako imamo u vidu da se meditacija sastoji iz
dve faze. Prva je dolaenje do posmatraa, due, do nas samih, sticanjem potpune
svesti o zbivanju tela, oseanja i uma. Kada se to ostvari, postae jasno ono to
omoguava duu posmatraa, nas same, a to je svedok cele prirode, Boanski Apsolut.
Ali nezavisnost od objekata, sadraja svesti i spoljnih uticaja je samo jedna
strana medalje. To je pre svega razvoj i postizanje svoje autentinosti, transcendentalnog Sopstva. Druga strana toga istoga je jo bolje i svesnije uestvovanje u zbivanju, pravovremeno i kreativno delanje. To dvoje idu uporedo, automatski. Jedno bez
drugog nisu mogui. Nezavisnost Sopstva postiemo samo zato da bismo objektivnije sagledali celo zbivanje, to nije mogue u bilo kakvoj identifikaciji. Ako se samo
postaje nezavisan, onda se ide u otuenost i to ne bi bilo u redu, isto kao to ne bi
bila ni identifikacija sa zbivanjem. Potvrda prave autentinosti Sopstva je adekvatno reagovanje i uestvovanje u zbivanju, jednako kao i njegova nezavisnost od
zbivanja. Ta ravnotea se postie objektivnim odnosom i prema fizikim i metafizikim zbivanjima. Ako smo na primer, ravnoduni prema fizikim a vezani prema
metafizikim sadrajima, onda unosimo neravnoteu. Postajemo otueni, apstraktni
filozofi, ili religiozni dogmatiari. Prava autentinost je potpuna nezavisnost: i od
vezanosti i od odbojnosti spram bilo ega. Biti slobodan znai biti slobodan od svega, ali i biti slobodan za uestvovanje u svemu. Istovremeno. Ako nismo slobodni za
prihvatanje, doivljavanje svakog, i najsuptilnijeg zbivanja, onda nismo zaista slobodni. Zato se u Buddhinim govorima stalno ponavlja da meditant nadilazi i vezanost i odbojnost prema objektima i sadrajima svesti, da je ravnoduan prema svemu, ali budan i prijemiv za sve. Uostalom, meditacija se i veba da bi se postigla
bolja i objektivnija spoznaja zbivanja, a ne da bi se pobeglo od njega.
Mo razlikovanja se razvija i jaa meditacijom koja nije nita drugo do napor
i uvebavanje da se sve aktivnosti bia opaze na sve dubljem i finijem nivou, pre
nego to se manifestuju na grub nain, a to je onaj koji opaamo ulima i umom.
Kada se ostvari najdublje i najfinije mogue opaanje bia, a to je sam nastanak misli kao najfiniji pokret bia, tada posmatra boravi u sebi, ovek postie samosvest ili
budnost. Tako proiena svest sama, automatski donosi spasonosno razlikovanje
due.
Kontemplativna praksa, iji su osnovni principi ovde izneti, predstavlja ovekov prvi pravi okret ka duhovnoj slobodi i probuenju, ka spasonosnoj diferencijaciji due i postojanja, ime se oboje ostvaruju u smislu. Apsolutno sve to je ovek
inio pre ove prakse odnosilo se na iskustvo bivstvovanja u prirodi i karmiko dozrevanje u njoj. S ovom praksom on po prvi put u itavoj svojoj karmikoj evoluciji
istinski okree panju k sebi ili svojoj autentinosti, ka svojoj dui. Negovanje takve
panje, okrenute k sebi, pod kojom dozreva on sam kao nezavisna dua, jeste ono to
ga ini slobodnim, uvek budnim i zaista beskrajnim. Nita drugo.
Prema Buddhinim reima "u ovom ogranienom telu, ne veem od rukohvata,
sadran je svet, pojava sveta, ishod sveta i put koji vodi ishodu sveta" (Anguttaranikayo, 4,45). U oveku koji meditira dovrava se ishod univerzuma.
in probuenja je dogaaj u kome ovek celokupan spoljanji svet, celu prirodu i sav kosmos, prepoznaje kao svoju sopstvenu unutranjost, kao svoje bie,
110

tanije, sve spolja vidi kao sredstvo za kristalizaciju svesti o sebi kroz objektivizaciju. Ovo se dogaa zato to su makrokosmos i mikrokosmos zapravo jedno isto, ali u
drugim razmerama. Sav kosmiki prostor koji sadri sve galaksije, jeste zapravo isti
prostor koji sadri elementarne estice i atome. To je jedan isti prostor. On se prelama u privid razliitih razmera kao beskrajno veliko i beskrajno malo samo u organskom svetu, u empirijskom iskustvu i umu.
Zato organski svet, u kome se formira svesni subjekt, stoji tano izmeu
mikro i makrokosmosa. Ukrtanje mikro i makrokosmosa stvara organski svet i svesnog subjekta. To ukrtanje takoe stvara polarnost koja postoji u svemu: u energiji,
elektromagnetizmu, umu, dogaajima svuda deluje jin i jang.
To je takoe isti prostor koji sadri misli, koji se otvara kada misli stanu u
meditativnom mirovanju. On se u nama doivljava kao blaeno prisustvo u Sopstvu,
u naoj sutini, dui - zato to je to sve jedan isti prostor: makrokosmosa, mikrokosmosa i nae sutine, Sopstva ili due. Sva ta tri prividno razliita prostora sainjavaju ono to ovde nazivamo celina ili Apsolut.
Izmeu estica onoga to nazivamo materijom postoji ogroman prostor koji
nije prazan, ve je ispunjen energijom. Fiziari kau da kada bismo sabili svu materiju kosmosa dobili bismo kuglicu veliine zrna graka. Toliko je prostor dominantan u odnosu na estice. Taj prostor koji sadri sve estice je osnova svesti. I prostor
i svest imaju iste osobine: kao to prostor sadri i proima sve objekte, tako i svest
moe da osvesti sve objekte, da im svedoi. Taj isti prostor se spolja dogaa kao
crna rupa u kojoj nestaje sva materija, i iz koje sva materija nastaje, dok se u nama
taj isti ist prostor dogaa kao ista svest o sebi ili Sopstvo. Budui da sve objektivno sadre, oboje transcendiraju materiju i objekte.
Na taj nain je nae Sopstvo Apsolut i sva spoljanost naa unutranjost.
Ovde izneto osveenje ima etiri dimenzije, u skladu s dimenzijama prirode.
Posmatrane piramidalno, najnia i najgrublja dimenzija zbivanja je telo, zatim, neto
finija, oseaji, pa opta stanja uma ili raspoloenja kao jo finija, i same misli kao
najfinija dimenzija zbivanja naeg bia. Da bi se bie transcendiralo i ovekova dua
predala Boanskom koje sve omoguava, i koje je njen ishod, to se mora uiniti na
najfinijoj dimenziji zbivanja bia, nastanku misli. Ali, ako se meditacija zasniva
samo na transcendenciji misli, ona je nepotpuna, ako se u tome i uspe, to iskustvo
nije trajno, ovek se stalno iz njega vraa u ranija nia stanja svesti - zato to nije
osvestio celo bie, sve njegove dimenzije. Tako se od cele prakse pravi ritual i jo
jedna navika. Svaka dimenzija zbivanja ima svoje utiske (samskare), svoja morfogenetska polja koja je oblikovala ponavljanjem, i ta polja imaju svoju gravitaciju,
privlanu snagu koja nas zavodi i opinjava. Zato se svaka dimenzija mora posebno
osvestiti, uvideti kakva zaista jeste i razobliiti sve njene utiske.
I druge duhovne tradicije oseaju neophodnost da se bie osvesti u svim
dimenzijama, ne samo u sferi misli (ideja), ali to izraavaju na nejasan i maglovit
nain, kroz razne (boije) zapovesti, tabue, moralne norme, propise koji obuhvataju
sve, pa i jelovnik. Judeo-hrianske moralne obaveze se uglavnom bave fizikom
dimenzijom zbivanja (ponaanjem), a manje mentalnom, i nigde dovoljno jasno ne
naglaavaju jedinstvo fizikog, oseajnog i mentalnog. Tradicija verske predanosti
(bhakti) uglavnom naglaava oseajnu dimenziju bivstvovanja. Jedino je u tradiciji
joge neophodnost osveenja celog bia osloboena svakog demonizma i idolopoklonstva, i svedena je na savrenu praksu, na opta pravila ispravnog postupanja
(yama), i specifino jogistike obaveze (niyama). Buddha je na osnovu njih izneo
celovit proces osveenja (meditacije) jer je zahvatio sve dimenzije bia, od najgrublje do najfinije. alosno je to i danas postoje budistike kole, ili sekte, koje ne uvi111

aju neophodnost celovitog osveenja, nego naglaavaju samo neke njegove aspekte (disanje, oseaje ili um kao zasebne prakse osveenja).
Klju osloboenja je u celovitom osveenju bivstvovanja, u svim njegovim
dimenzijama (telo, oseanja, opta stanja uma i svaka misao). Ako previdimo jednu
dimenziju, njeno neosveeno zbivanje e biti uzrok nae patnje i oseanja ropstva.
Ako naglasimo samo jednu, na primer, mentalnu (bavei se nekom meditativnom
'tehnikom', molitvom ili ponavljanjem mantre), ma kakve uvide i iskustva imali,
padaemo uvek iznova natrag u nia stanja povueni teinom ostalog dela neosveenog bivstvovanja, i uzalud emo ponavljati tu jednostranu praksu u nadi da
emo trajno dostii uzvieno stanje ako ga samo dovoljno puta ponovimo.
Pored celovitog osveenja bivstvovanja, klju osloboenja sadran je u
osnovnom principu prirode da cela slui kao odraz svesti o Boanskom, a u svom
najfinijem aspektu to odraavanje se svodi na samospoznaju i osloboenje due.
Stoga ovek ne mora nita da radi da bi spoznao i oslobodio duu, da bude ono to
jeste, nego samo da bude miran, da se ne (po)kree sa zbivanjem prirode, da se ne
identifikuje i ne reaguje slepo i automatski sa njom, i sam se tako ne vezuje sopstvenim reakcijama. Kada je priroda objektivno prepoznata kao priroda, tada nastupa
osloboenje due.
Taj isti, automatski oslobaajui princip bivstovanja, sadran je i u svim drugim pravim doktrinama probuenja. U taoizmu se kae da se zamuena voda bistri
sama kada je ostavimo na miru, kada je ne zamuujemo. Zen kae da u mirovanju
tela i uma, u zazen meditaciji, neispravne misli nestaju same od sebe, i ovek spoznaje svoj lik koji je imao pre roenja. U Patanjalijevim Joga sutrama cela joga se
definie kao smirenje aktivnosti uma; tada posmatra boravi u svojoj pravoj, transcendentalnoj prirodi (Y.S. I, 2-3). Sutina budizma je u meditativnom, mentalnom
mirovanju, postizanju objektivne svesti u tom mirovanju i njenom primenom u svim
ostalim zbivanjima i iskustvima (vipassana). Na istom principu se zasnivaju sva
ostala prava mistika iskustva i predanost Boanskom.
Cela je priroda sazdana tako da u svemu slui Boanskom i da ga odraava,
da slui dui, tj. ovekovoj samospoznaji i slobodi. Sva energija postojanja i svo
zbivanje usmereno je ka tome. Jedini uslov da se taj oslobaajui proces ispuni jeste
da ga ovek bude svestan i da ga ne remeti. Ali upravo to ini svaki nesvestan, opsednut i programiran ovek: remeti ga na sve naine, i svoju energiju, koja bi ga sama
automatski odvela do probuenja, troi na sve druge aktivnosti, na uestvovanje u
sadrajima svojih snova. Sav napor buenja se stoga ne sastoji u tome da se probudimo, niti kako da se probudimo (to je samo po sebi apsurd: ne postoji kako se probuditi, ve samo buenje, budnost je smo postojanje) - nego da prestanemo da
remetimo buenje koje se ve odvija samim naim postojanjem. Ono to mi sve
vreme inimo je dranje za sadraje svojih snova i uzaludno troenje dragocene
energije u njihove iluzorne objekte. Treba samo da prestanemo to da inimo i da
budemo svesni celog ovog procesa, jer ga samo svesnou moemo odrati i ostvariti. Potrebno je samo da uspostavimo disciplinu takvog osveavajueg neremeenja, nevezujueg svedoenja svega, koje budi objektivnu svest o svemu to se zbiva
u prirodi. To je prava meditacija. To je i jedina prava "duhovnost" koju ovek
treba da ostvari da bi postigao najviu spoznaju ili osloboenje.
Osveenje svih dimenzija bia u kojima boravi dua je jedina prava duhovna
praksa i disciplina. U tome se sastoji prava meditacija. Ona se veba u stanju mirovanja, ali i u akciji, naizmenino. Aktivni aspekt meditacije je osveenje celog tela
u svim zbivanjima, svakom pokretu i gestu. Osveenje svakog oseaja koji se javlja
tokom celog dana. Osveenje svakog opteg stanja uma, raspoloenja i namere,
112

kako se javljaju i menjaju tokom celog dana. Osveenja svake misli pri samom
izvoru nastanka do nestanka, promene u drugu misao.
Misao je najfiniji aspekt zbivanja bia, i zato osveenjem misli putem meditativnog mirovanja moramo najbolje ovladati, jer jedino tada moemo ovladati i
ostalim grubljim aspektima bia i njegovim zbivanjem.
Da bi se ovladalo sveu nad mislima, treba biti svestan prostora. U jogikoj
terminologiji prostor je akaa, a svest o mislima je buddhi. Oni se vode kao sinonimi. Kao to prostor obuhvata i omoguava sve drugo u sebi, tako i svest obuhvata i
omoguava sve druge pojave, um i sadraje misli. Zato da bismo bili svesni samog
uma kao takvog, u celosti sa svim mislima, moramo da budemo svesni prostora u
kome se nalazimo i kreemo se celim biem, svesni celog svog bia u prostoru,
objektivno, kao da gledamo sebe izvana, kao da se snimamo kamerom. Dobro je i
snimiti sebe kamerom i gledati sebe da se tako naviknemo da vidimo sebe objektivno, kakvi jesmo jer se uvek zamiljamo drugaije nego kakvi objektivno jesmo i
kakvi nas drugi vide. Pri tome posebno je vano da opaamo sve pokrete tela i izraze
lica, gestove koje uobiajeno pravimo u uobiajenim prilikama. Primetiemo da se
oni uvek zasnivaju na istim obrascima, da reagujemo uvek uobiajeno prema odreenoj situaciji i prema odreenim osobama. Ta ema reagovanja je ono to definie
nau linost, nae Ja. Na ovaj nain moemo videti nae Ja spolja, objektivno, kako
se ono menja i preobraava u druga Ja. Ova praksa najvie pomae u transcendenciji
uma. 64 Ona je i uvod u meditaciju i proirenje meditacije na sav ivot.
Ako se meditacija radi samo u sedenju dvadesetak minuta dnevno, ujutru i
uvee, kako to preporuuju u Mahariijevoj sekti Transcendentalne meditacije, onda
je to dokaz da se radi o negaciji same meditacije, njenom lairanju. Meditacija je
ono to radimo tokom celog dana i tokom spavanja, cilj meditacije je da budemo
potpuno svesni i budni iza svih moguih stanja svesti, na javi i u snu, i u dubokom
snu bez snova, a sedenje kao intenzivno zadubljenje je potrebno samo kao hvatanje
zaleta za takvu celodnevnu svesnost, njeno najdublje iskuavanje je mogue samo
tokom najdubljeg mirovanja celog bia i uma. Sedenje je samo priprema za meditaciju. Neophodna priprema. Takoe i onaj ko misli da radi meditaciju u akciji bez
sedenja, samo se zavarava da moe postii potrebnu svesnost. On je u samoobmani
sa meditacijom isto kao i onaj ko je radi samo za vreme sedenja.
Put probuenja stoga ima dva dela: mentalno mirovanje ili unutarnje zadubljenje u Sopstvo redovnom meditacijom (samadhi), i spoljanje osveenje svih
aktivnosti tela, oseaja i uma u prostoru (vipassana). Oni se spajaju u jedno. Koliko
se bolje ostvari jedno, automatski se ostvaruje i drugo. Koliko spoznajemo svoje
Sopstvo ili duu u meditaciji, toliko sve spolja vidimo kao Boansko prisustvo u
svemu. Koliko smo svesni prisustva Boanskog svuda i u svemu oko nas, toliko smo
vie meditativni, svesniji svoje due ili Sopstva. To je otuda to je Boansko naa
Sopstvenost ili dua.
Ovo krajnje iskustvo sjedinjenja unutarnje kontemplativne samospoznaje i
Boanske prirode spoljanjeg postojanja, ostalo je sauvano u svim izvornim duhovnim disciplinama i izraavalo se na razne naine. U ezoterinom hrianstvu deli64

Ova praksa je sastavni deo uenja Gurijeva, kojeg je on doneo od drevne sufijske tradicije. Insistirao je na stalnom objektivnom posmatranju sebe na sve naine. Poznata je i veba "stop", u kojoj
on ili neko drugi iznenada pljesne dlanovima i vikne "Stop!" Svi tada moraju da se zaustave i ukoe
u onom poloaju u kome su se zatekli, bez obzira na okolnosti. To znai da su svi morali sve vreme
da budu svesni sebe i tako spremni na zaustavljanje bez obzira ta radili, a taj znak za zaustavljanje
po pravilu se daje ba kada je preokupacija nekim aktivnostima intenzivna ili sklonost oputanju
najvea.

113

mino se sauvalo u monakoj tradiciji, tako da je Nikodim Agiorit u delu Nevidljiva

borba - knjiga za monahe i monahinje (Beograd, 2001. Izdanje svetog arhijerejskog
sinoda Srpske pravoslavne crkve) u opisu umne i unutarnje molitve zabeleio: "Postoji jo i molitva koju nazivaju Stajanjem pred Bogom, u kojoj se ovek sav usredsreuje u srcu (prim.: Sopstvu, dui, i tada) misaono sozercava (ogleda, svedoi)
prisustvo Boje uz oseanje bilo pobonog ushienja pred Njegovim velianstvom,
bilo vere i nade, bilo ljubavi i predanosti volji Njegovoj, bilo skruenosti i gotovosti
na svaku rtvu. To stanje dolazi i kada se ko u obinoj molitvi (meditaciji - prim.)
reju udubi umom i srcem. Ko se dugo i pravilno moli (meditira - prim.), kod toga
se ta stanja sve ee i ee ponavljaju, a najzad to raspoloenje moe postati stalnim i tada se ono naziva Hoenjem pred Bogom i znai neprekidnu molitvu (budnost - prim.). U takvom raspoloenju je bio sv. David koji svedoi o sebi: Svagda
vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane 65 da ne posrnem (Ps. 16,8).
Zato ako eli da ti molitva bude plodna, nemoj se nikako ograniavati samo na
izgovaranje molitvenih rei, nego se ujedno moli i umom i srcem. A naroito se moli
srcem. Molitva koja izvire iz srca je kao munja koja za jedan tren prelazi nebesa i
izlazi pred presto Boji. I Bog je ispunjava."
Osveenje i buenje kroz objektivno posmatranje celog svog bia jeste odraz
objektivne situacije u kome se ljudsko bie nalazi u pogledu Boanskog Apsoluta.
ovekova dua predstavlja tenju Boanskog da sa te pozicije, prividne izdvojenosti
kao individualna dua u telu i umu, doe do spoznaje sebe, da njegova emanacija,
dua, sazri tako izdvojena u telu do svoje sutine, do Boanskog. U ovekovom telu,
kroz izdvojeni um, Boansko, kao individualna dua, kao da gleda i spoznaje sebe
samoga (prividno) izvan sebe samoga. Ceo taj proces ponavlja i dovrava ovek u
meditaciji, u sebi. Tako prepoznaje svoje jedinstvo sa Boanskim.
Opisujui takvo postignue moemo rei da probuenje predstavlja potpuni
prestanak identifikacije sa telom, umom i celokupnim ivotnim iskustvom, u svakom trenutku, kao trajno stanje, to se opisuje kao smrt "starog oveka" - i raanje
"novog oveka" autentine due, koji svoje prisustvo izraava samo kroz istu, objektivnu svest, i ljubav koja sve omoguava.
Sutina kaivalye ili konanog probuenja je u tome da nema nikakvog kontinuiteta izmeu "starog oveka" i "novog". Nije "stari" postao "novi", niti se
uzdigao, niti nekako unapredio. "Stari ovek" je samo nestao kao iluzija koja nikada
nije ni bila stvarna, kao san. Kao to se ujutru ne budi onaj koji je sanjan tokom sna,
on nestaje zajedno sa snom, nego se budi onaj koji je prethodno zapao u san, onaj
koji je sanjao ceo san kao i onoga koji je bio u snu. "Novi" ili probueni je otkriven
kao vena stvarnost koja je uvek postojala samo nije bila osveena niti doivljena
zbog snova projektovane stvarnosti. Drugim reima, postojanje se smo saobraava,
usavrava i proiava tako da konano nestaje da bi oslobodilo prostor jedinoj
stvarnosti, Boanskoj dui. Kaivalya znai prestanak identifikacije sa telom na taj
nain da probueni vie nikada nije samo u telu, ve uvek i u prostoru koji omoguava pojavu tela, a takoe i oseaja i uma. Na taj nain je kaivalya objektivna
svest ili budnost.
Dua je u sutini ve slobodna. Da nije u sutini ve slobodna ne bi mogla
nikada ni da bude slobodna, jer ono za ta ve nema potencijal u sebi, to nikada ne
moe ni da postane. Sve samo prelazi iz potencijalnog u aktuelno.
65

Uvek kada se u hrianskim tekstovima govori o "desnoj strani" misli se na desnu stranu modane
hemisfere, koja obezbeuje intuitivni, holistiki uvid u stvarnost, za razliku od leve koja je racionalna i ulna. Boansko se spoznaje desnom stranom mozga, kao to se ovde i kae.

114

Primenivi u sebi svedoenje o prisustvu svoje due do potpunog proienja

u telu, svim oseajima i mislima, ovek postaje svedok Boanskog, postaje njegovo
ivo prisustvo.
Dua je uvek bila samo nemi, transcendentalni svedok zbivanja.
Smo prisustvo tog svedoka privlailo je i kreiralo svo zbivanje. Na lokalnom
nivou privlailo je i kreiralo zbivanje njegove sudbine, a na globalnom nivou zbivanje samog kosmosa.
Zato je buenje ovekovo proces prepoznavanja tog izdvojenog svedoka.
On je ve izdvojen, ne treba ga izdvajati. Problem je bio u tome to smo ga
nesvesno spajali sa svim i svaim. Kada nema te identifikacije nema ni kretanja
due. Nema ni vremena u kome je bila neto drugo do ona sama, uvek je prisutna u
sebi.
Dua se u budnosti, u samoj sebi, otkriva kao nepokretna, samo se iluzija
ispoljenog sveta kretala oko nje i oblikovala joj sva iskustva poznata kao ivoti i
sudbine. Ona sma nikada nije ila kroz ivote, ivoti su ili oko nje, kao snovi.
Dua nikada nita nije radila, sve se radilo zbog nje.
Samo sa celovito osveenom duom moe se videti da krug celine Boanskog ispoljavanja nema poetka ni kraja, da se ne sastoji od suprotnih taaka, silaznog i uzlaznog procesa, ve da je Boansko jednako prisutno u svakoj taki postojanja, da je uvek i u svemu savreno i potpuno. Otuda u istoj svesti koja odraava
celinu nema razvoja niti ispoljavanja sveta. Ima samo Boanskog prisustva ovde i
sada.
Dok je ovek bio nesvestan, sanjao je da se sva zbivanja odraavaju na njegovoj dui, da se ona saobraavala sa tim iluzornim zbivanjima i uestvovala u njima i to je stvaralo sve iluzorne patnje, rane i oiljke.
U probuenom oveku je suprotno: svo zbivanje se saobraava sa njegovom
duom i ma kakvog da je oblika i stanja, uvek je savreno kao ona sama, kao odraz
Boanskog Apsoluta.
ovekova budnost nije razliita od samog prisustva stvarnosti.
Samo sa probuenim ovekom, svet postaje Boansko prisustvo i savrenstvo.
Boansko koje omoguava svet, u oveku se dogaa kao budnost - a ne kao
neto to je od sveta. Ono poprima sam oveji lik i tada dela kroz njega kao ista
ljubav koja sve omoguava.
Samo probueni ovek uestvuje u boanskom prisustvu i slobodi koja omoguava svet svakog trena, zato to se samo kroz njega ta sloboda neposredno ispoljava.
Samo probuen ovek doprinosi stvaranju slobodnog sveta i uestvuje u njegovom ivotu za dobrobit svih bia.

115