I

O STREPNJI
UMORNA CIVILIZACIJA

Nema sumnje, logorski dvadeseti vek se odlikovao raspadom moralnih, ideolokih i

filosofskih sistema. "Osmotrite Zapad: prenakrcan je znanjem, beau i tromou...
Kada je Rim odailjao svoje legije irom sveta nije poznavao istoriju, niti lekcije o
sumraku. Na sluaj nije takav. Kakav crni Mesija e se obruiti na nas" (E. M.
Sioran, Silogizmi gorine)!
Svet nije imao snage ni da se suoi sam sa sobom posle Prvog velikog rata (1914
1918) u kome je nalo smrt deset miliona poginulih i deset miliona umrlih od bolesti i
gladi, a unesreeno dvadeset miliona ranjenih. Politika i lihvarska pohota je, naime,
lovila as u ime demokratskog trijumfalizma: posle dve marokanske krize (1905. i
1911), aneksije Bosne i Hercegovine (1908), te italijansko-turskog rata (1911)
evropski antrihrianski Kronos je krenuo na put bez povratka, kojim su se uputile
Austro-Ugarska i Nemaka 1914. godine.
Zar je udno, onda, to je usled negovane gordosti Zapad otkrio melanholiju kao
izvorite, a permanentnu suprotnost kao spasenje? U takvu trku univerzalizacije
suprotnosti ukljuie se i zapadna crkva. Evo prilike da, sebe i vas, podsetim na takav
primer.
Pojavom modernizma, rimokatolika crkva nije uspela da pomiri svoju misao sa
izazovima nove filosofske, kulturne, pa i politike stvarnosti. Papa Pije X je svojom
enciklikom Pscendi Dominici Gregis (1907) i popisom osuenih stavova (Lamentabili
Sane Exitu ) krenuo u pravi rat protiv modernistikih tendencija. To je i bio razlog to
je od svih koji su stupali u crkvenu slubu traen zavet protiv modernizma. Iako je
termin "Die Moderne" prvi put upotrebljen u Nemakoj, osamdesetih godina XIX veka,
moderna e oznaiti razmee vekova. Ali ne i taku germanskog odluenja od
sopstvene mitologije, pa je umesto "umetnosti due" modernistikog pogleda na svet
otkrila politiku pohotu i raanje ideologije "Drang nach Osten".
Svet je sve vie opsesivno otkrivao mo politike kao sudbine, dok je modernizam, na
razmei vekova, branila jedino umetnost. Taj krik protiv beznadenosti, oaja i
samozaljubljenosti sabirao je u sebi jezik unutranjeg bia i bekstva od objektivizacije
i realnog sveta u subjektivnu, iracionalnu ak, oseajnost. I stvaralaki individualizam.
Nasuprot, oholi duh politike plenio je strast i misao, i intelektualno oduevljenje
prema tiranskom i etnocentrinom. Nije li upravo takva opredeljenost prerasla u
privlanost prema autoritarnoj moi, tako jasno uoena kod Frojda (oduevljen AustroUgarskom, zalagao se 1914, za kanjavanje "drskih Srba"), a sveobuhvatno izraena
kod Hajdegera. Ovaj prominentni filosof XX veka nije krio svoju privrenost nacizmu.
Od 1931. dri propagandna predavanja irom Nemake "koja je zavravao
obaveznim: Heil Hitler! "
Protestantska predodreenost i Kalvinovo izabranitvo, istovremeno, utemeljuju
put svetom sekularizmu. Ba kao to su to uinili i francuski prosvetitelji (Volter i
Turgo), ubeeni da progres poiva na ljudskom umu i da samo on, a ne istina
1

hrianstva, jeste osnova boljeg i budueg drutva. Prosvetitelji, poput svetenika

Malthusa, ak imaju reenje da se prenaseljeni svet svede razumnoj demografiji uz
pomo metoda u koje spadaju glad, kuga i rat. (Tomas Maltus, Esej o principu
populacije).
ta je, u stvari, obeavala ova brutalna utopija i ta su bile njene posledice, Tokvil je
jasno definisao: "Ovaj strastveni idealizam postajao je... zapravo nova religija...
Verske institucije i ceo dravni sistem baeni su u isti kotao pretapanja, a rezultat
toga postali su potpuno zbunjeni ljudi" (Alexis de Tocqueville). Posledino,
evropocentrini svet se kretao ka novoj utopijskoj ideji, arijevcima i novom oveku i
ko zna kojoj po redu reformaciji, zagubivi hriansku filosofiju ivota.
Zaokupljeni novim itanjem hrianstva, pa tako i temom o Isusu istorije i Isusu vere,
nemaki filosofi i teolozi se posveeniki vraaju delima "obrazovanog filistra" iz XIX
veka, trausa (David Friedrich Strauss), koji je hrianskom svetu poruivao:
"Rezultatima dosadanjih istraivanja, kako se ini, uniten je najvei i najvaniji deo
onoga to hrianin veruje o svom Isusu, uskraena su mu sva ohrabrenja koja crpe iz
toga verovanja, oduzete su mu sve utehe". U XX veku mesto korifeja i arbitra
rekonstruisane Biblije, i znalca koji je presudno uticao na ameriku hriansku misao,
zadobie nemaki protestant Bultman (Rudolf Bultmann), teolog i istraiva Biblije.
Uoi Drugog svetskog rata ne samo da se teoretiari hrianstva nisu zanimali
zavetnom idejom o svetinji ivota ve su svu svoju erudiciju uloili, poput Bultmana, u
opsesivno "demitologizovanje" Biblije. Nauni svet opsednust modom rekonstruisanja
i demitologizovanja hrianstva, ba zato i nije mario za smisao, dar, svrhu i tajnu
ivota. Tek ne za ideje sv. Jovana Zlatoustog (oko 350407) koji bie i svet nije
sagledavao kao pojave preputene sluaju ("Rei da je sve to postoji nastalo iz
postojee materije i ne priznavati da je Tvorac sve tvari stvorio ni iz ega znak je
krajnje umne poremeenosti"). Moda je to i bio razlog to su nihilizam nadsvodili
trijumfalizam i pragmatizam.
***
Transformacija ideje da Bog nije svemogu oformila je kulturu genocida. Tako je 26.
aprila 1937. nemaka legija Kondor unitila Gerniku, pansko selo u Baskiji koje nije
imalo nikakav vojni znaaj. A potom su nacisti (14. maja 1940), posveeni istoj ideji,
zasuli Roterdam sa 97 tona bombi.
Nieov svet "smrti Boga" uinio je i korak dalje: ponitio ogranienje doputenosti na
tetu korisnosti (v. 1Kor. 10,23). Privlanost destrukcije glavna je odlika civilizacije u
kojoj ovek sme da uini ta je naumio. I zaista, bombarder sa smrtonosnim tovarom
("iji rezultat prevazilazi sva oekivanja", kako je glasila ifrovana poruka Trumanu na
konferenciji u Potsdamu) bio je spreman da potvrdi ovekobonu mo. estog avgusta
1945. prva amerika atomska bomba (nosila je naziv "Malian") baena je na
Hiroimu, grad i luku u Japanu. Temperatura u epicentru iznosila je 6.000 stepeni. U
ovoj demonstraciji svemoi 85.000 stanovnika je spreno, 14.000 nestalo, naknadno
pomrlo 20.000 od radioaktivnog zraenja. Tri dana kasnije zloin se ponovio: 9.
avgusta 1945. druga atomska bomba (nosila je naziv "Debeljko") sruila se na
Nagasaki, trgovaku i ratnu japansku luku: poginulo je 36.000 stanovnika, a ranjeno
40.000, porueno u trenutku eksplozije 1.326, a u poaru posle eksplozije izgorelo
2

18.408 zgrada.
***
Manifestacija "ponovnog roenja" u nesputanoj slobodi i sablasni humanizam
definitivno su finalizovali uspostavljenu ideologiju graanske vrline. U stvari, nova
dogma se raala na razvalinama gorine i pepela, pa se posthitlerovska civilizacija
pretvarala u "socijalnu patologiju naeg vremena" (Jessika Gress-Wright). Tanije,
patologija posthrianskog i posthumanistikog ideala javila se svetu kao sinonim
graanske etike. Istovremeno, u Americi je obnovljen spor izmeu Isusa vere i Isusa
istorije, ne bi li se sekularna blagodat potvrdila mnotvom sektakih zajednica i
verom u kvazimistine graanske kultove. Naprosto, "na uvenoj pijaci ideja, gde su
sve ideje ravnopravne i gde ne sme biti nikakvih procena, a samim tim ni vrednosti,
neke ideje su jednostavno iskljuene (poput hrianske filosofije ivota) i teko onima
koji se za njih zalau" (Page Smith).
Povratak autentinom hrianstvu (na ta je nekada pozivao i Erazmo Roterdamski
"protivnik korupcije u Rimskoj crkvi i sujeverja") Zapad je davno napustio u ime
civilizacijske povrnosti. Ali, tek je u savremenosti socijalnog darvinizma, otkrivi
strast politike kao fundus animae, humanizam zamenio prosveenim imperijalizmom.
Posledino, novoizabranitvo se rodilo na Novom kontinentu.
Amerikanci su kulturni sekularizam pokuali da utope u novo hrianstvo, da pomire
"ameriki san" i veru u Ameriku kao preobraeno izabranitvo. Bez izvorno-hrianske
etike, novo hrianstvo je postalo paravan za autoritarnu demokratiju koja je
propovedala o Amerikancima kao izabranom, zavetnom narodu. Dabome, zemlja u
kojoj ivi izabrani narod je "novi raj", u kome napredak uspostavlja dobrotu, a
preduzetnitvo savest. Uveren u individualni i kolektivni mesijanizam Dord Bu
(stariji) 1992. godine je, urbi et orbi, razglasio da su "Amerikanci dobar narod", to
valjda druge, ako i nije svrstavalo u niu, lou kategoriju naroda, jeste upuivalo na
jedini primereni putokaz. Istoznano, Amerika se predstavlja za novi Hanan, emu
treba zahvaliti ispravnoj politici, odnosno, ekonomskoj koristi.
Ali, ameriki mesijanizam se nije zadovoljio jedino propagiranjem posebnitva, ve je
pokuao da drutveni poredak (demokratiju) uspostavi kao novu religiju. Sveta
amerika demokratija je, otuda, forsirala ideju "Novog doba" kao okultne pojave,
slobodnog seksualnog "ivotnog stila", kao magijsku privlanost, ljudska prava kao
svetu tajnu, a univerzalni, militantni politiki intervencionizam kao obrednu radnju
zarad odbrane od sile zla. Tako je Amerika poela da prepoznaje neprijatelje svuda i u
svima koji su odbili da potine svoje interese amerikim nacionalnim interesima
(Sirija, Iran, Koreja), dok je u svom odgajalitu kako bi pridobijala javno mnenje
forsirala politiki populizam, pothranjivan magijom i seksom. Doprinos stepenu
institucionalizovanja novih vrednosti dali su univerziteti, industrija i mediji.
Razume se, amerika propaganda novog doba, novog oveka i novog poretka nije
uspevala u nameri da svet usvoji novi mesijanizam za opteprihvatljivo naelo.
tavie, kritiari sekularizovane demokratije, selektivne pravdoljubivosti i pohlepne
magije pokazivali su da prosveeni apsolutizam mesijanske nacije nema nita
zajedniko sa hrianstvom. Sa druge strane, to je i razlog to su novo hrianstvo
amerikog liberalnog kapitalizma kritiari sasvim opravdano, i jasno, mogli da
3

prepoznaju kao neopaganizam.

Bio je to odluan znak da kvazihrianska, evro-atlantska despotija posveti posebnu
panju medijima, pretvarajui ih u nove kultne centre. Informativni centri slie
seditima mitraizmikih rituala (Mitra je ratnik koji e unititi sve demone, a priziva se
kao Sol invictus uz pomo odabranih otaca, Patres Sacrorum), ili Jupiterovim
svetilitima (poto je samo jedno vrhovno boanstvo: ireeg OrNtiz Mahtgiz, koje
donosi pobedu Luppiter Victor).
Sredstva informisanja su pretvorena u sredstva obmane: Amerikanci su se tog naela
falsifikovane demokratije drali i u Zalivskom ratu (montirana pria o ugroavanju
Kuvajta), i u ratu protiv Srba (montirana pria o ugroenosti iptara), ili Iraana
(montirana pria o oruju za masovno unitenje). Nesumnjivo, medijska satanizacija
je najnoviji izum amerike kulture genocida, i to je jedini razlog to su mediji postali
privilegovane, kontrolisane i usmeravane institucije. Preciznije, "mediji doista
raspolau silom", jer organizuju virtuelnu stvarnost "kao stvarnost u naim glavama"
(Peter Sloterdijk).
Da bi se savrenstvo ostvarilo na Zemlji, potreban je narod, i to izabran narod koji e
posle svih civilizacijskih greaka biti u stanju da ispuni nade oveanstva. Oito,
sekularizovani posveenici nisu u odstupanju od Hristovih tablica ivota uoavali
kljuni problem sunovrata globalne hrianske zajednice, ve su, na protiv, u
hrianstvu prepoznavali prepreku za ostvarenje "novog raja".
Ameriki eksperiment se, na taj nain, sveo na reformisanje hrianstva u okvire
sektakog misticizma, odnosno, slobode da svako po svom religijskom oseanju gradi
versku zajednicu. Amerika masoiska kola istie da Svemogui ivi u srcu svakog i
"ljude treba podsticati da se pomire sa Bogom". U tako, sektama razuenom i
iskljuivom drutvu, postignuto je prema eferu "relativizovanje svih veroispovesti"
(Frank Schaeffer), pa se tvorac prihvatljivog hrianstva preselio iz crkve u politiku i
ekonomiju. I, vie od toga: katoliko-protestantska zajednica, reformisana
sekularizmom, udruila se sa prosveenim sektaima u propagiranju amerike
naddrave ije se izabranitvo, bez obzira na mogue padove, nikako ne moe
dovesti u pitanje.
U samozaljubljenom kljuu treba razumeti i mesijanski optimizam Bila Klintona na
inauguraciji za predsednika 1993. ("Sve to u Americi nije u redu moe izleiti onaj
deo Amerike sa kojim je sve u redu"). Po svemu sudei, svoj mesijanski optimizam Bil
Klinton gradi na energiji koja mu je preneta sa Defersonove Biblije, "na kojoj se
zaklinju novoizabrani ameriki predsednici". injenica da se ova autorska Biblija, to
jest knjiga Tomasa Defersona, pod naslovom: "The Life and Morals od Jezus of
Nazareth", uva u Velikoj masonskoj loi u Vaingtonu treba valjda da nas
nepobitno utvrdi u znanju i istini: Isus "nije uspeo", masoni hoe (?!).
Za novo, prihvatljivo hrianstvo u Americi je najzasluniji "Jezus seminar". Njegovi
osnivai (1985), lanovi i sledbenici su se zaista trudili da nam obelodane istinu
o realnom Isusu. Osnovni zadatak ove grupe je da destruira crkvu, uz pomo
Fankovog i Huverovog dela pod nazivom "Pet jevanelja" (Robert W. Funk Roy W.
Hoover: "The Five Gospels: the search for the Authentic Words of Jezus") iako je
sveti Kiprijan Aleksandrijski, jo 251. godine, upozoravao interpretatore biblijskog
4

teksta: "Kome Crkva nije majka, Bog mu nije otac".

Ameriki znalci rekonstrukcije Biblije sainili su i nove prevode jevanelja
(prikljuujui im i "Tomino jevanelje") ne bi li se tako pribliili vie istorijskom, a
manje Isusu vere. Po takvom uinku su njihovi prevodi, bar oni tako misle, vredniji od
crkvenih prevoda, a blii stvarnoj istorijskoj istini. Njihov napor najilustrativnije
svedoi 41. stih iz Prve glave Jevanelja po Marku, koji prema Jezus-znalcima treba da
glasi: "Okej, oisti se". Utoliko je odbranjena istorijska istina, poto je molbi gubavca
da mu se smiluje ("ako hoe, moe me oistiti") Hristos odgovorio reima (pruajui
mu ruku): "Hou, oisti se". Isto tako, u ime rekonstruisane istine Jezus-znalci e
optuiti apostola Pavla za "distorziju Hristovog pokreta", jer ovaj nije ni "poznavao
istorijskog Isusa".
Razumljivo, nemajui potrebu da tumaenje svedu, na primer, na komentarisanje o
skrivenom Bogu (Deus absconditus) ili o jeziku due koji Toma Akvinski razume kao
istinu odgovaranja/odglasa odnosno podudaranja predmeta i uma (vertias est
adaequatio rei et intellectus) Jezuit seminaristi se iskljuivo bave "Tominim
jevaneljem", poto etiri kanonska jevanelja ne prenose istinu. U stvari, ovaj kultni
ameriki centar za istinu o hrianstvu (te je Biblija "Jezus seminara" upravo knjiga
"Pet jevanelja") uzima "Tomino jevanelje" za paradigmu istine - iako je ono nastalo
posle pisanja etiri kanonska jevanelja, a do nas je dolo preko koptskog prepisa iz
IV veka.
Ameriki sektaki mesijanizam je uspeno sproveo "relativizovanje svih veroispovesti"
jedino iz razloga stvaranja amerikog hrianstva. Tako je i nastao klon Jezus
seminarista direktno preseljen u ameriku politiku praksu koja nema nieg
zajednikog sa tablicama ivota Isusa Hristosa. Zar u dananjem svetu, pitajmo se,
politika nije uspela da postane premona drutvena doktrina, osloboena svake
vrline, pa i pravednosti u ime virtuelne nove stvarnosti?
Dirigovane, besprizorna profitokratija i lupeka bankokratija uspostavile su vrlinu
"predrasuda o asti". Postojei svet je prema utopiji Zapadnog posthrianskog
hegemona, trebalo permanentno reformisati. Nada u progres postala je mantra nove
dgme koja je sva naela moralne filosofije gurnula u senku. Politiki licemer je u
slobodu upisivao jecaje (od Vijetnama do Iraka), u mir humanitarni rat od Nikaaragve
do Srbije), a u demokratiju militantni humanizam (od ilea do Somalije). Tanije,
"drutvo nije proirilo individualne slobode, ve svoju kontrolu nad individuom"
(Herbert Markuze).
Ameriki trijumfalizam je u bezbroj sluajeva pokazao da, upodobljavajui se
socijalnom darvinizmu, svoju iskljuivost duguje sektakom pogledu na svet i
realizovanom hrianstvu bez Hrista. Prezir prema drugom, ivotu kao svetosti
boanskog dara, nije samo probudio neokolonijalni politiki apetit koliko prvrenost
rasistikoj kulturi. Zato nije sluajno to je situaciona podudarnost deo amerike
politike magije. Naime, nacistikim snagama koje su bombardovale, 1941, Beograd
komandovao je feld-maral Keselring (Kesselring), dok su nemake tajne slube,
zaduene za militantnu logistiku i pripremu saveznike NATO operacije, 1999, protiv
Srba - poverile komandu njegovom sinu, Rajneru Keselringu. Amerika NATO falanga
je jo jednom pokazala kom uzoru ukazuje svoje divljenje.
Tako je jedino mogue objasniti ameriku srbofobiju i potrebu da na malabrojan
5

narod, koji nije bio u ratu ni sa jednom lanicom NATO, srui 1999. godine oko 9 tona
nuklearnog otpada (po srpskim izvorima oko 15 tona), koristei projektile sa
osiromaenim uranijumom, a delom i plutonijumom. O kakvom je odnosu snaga re
dovoljno je konstatovati da je NATO raspolagao sa oko 600 puta veom snagom od
jugoslovenske armije. Posveenici kulture genocida, ba su zato obasuli svet o
izmiljenim srpskim zloinima kao to su spremali svoje javno mnenje za
bombardovanje reaktora u Vini (ukraj Beograda). Prema pisanju desniarskog
Figaroa, razlog za svoju odluku saveznici su pronali u srpskom pravljenju "sirotinjske
atomske bombe" (?!).
Razumljivo, morbidni srbofobini plan nije time ispunjen do kraja, trebalo je izazvati
katastrofu nevienih razmera poto su "Srbi (prema pisanju Njujork tajmsa, jo 1993)
na nivou zveri". Zato se pristupilo detaljnom upranjavanju kulture genocida. Prvo je
NATO udario po Republici Srpskoj (5-11. septembar 1995), ispalivi iz svojih aviona
5.800 projektila sa osiromaenim uranijumom. Potom je diplomatskom inicijativom
SAD, prema svedoenju biveg premijera Australije, Frejzera (Malcolm Fraser),
usledila pregovaraka farsa u Rambujeu koja je "pokazala da je njena svrha
iznalaenje izgovora za rat". I, on je, prema pedantnim i morbidnim planovima NATO
imperije, poeo 24. marta, naopake, 1999. i trajao 78 dana.
Agresijom protiv Srba, NATO hunta nije sledila samo primer pravne izopaenosti (akt
meunarodnog terorizma), ve i vojne izopaenosti (poinjen genocid).
Bombardovanjem panevake industrije (nadomak Beograda), NATO je planirao da
kazni Srbe izazvanom koncentracijom dioksida sumpora, dioksida azota i ugljenmonoksida.
Preciznije, iz naftno-hemijskog kompleksa (Rafinerija, Azotara i Petrohemija) izliveno
je u zemlju i otpadne vode 8 tona ive, 250 tona tenog amonijaka, 80.000 tona
naftnih derivata, a zapaljeno i isparilo oko 100.000 tona raznih hemijskih jedinjenja.
Prema istraivanjima Vinka uria, u Novom Sadu se, "oko 74.000 tona sirove nafte
nalo u podzemnim vodama"; u Kragujevcu je "posebno gaan deo poligona Farbara",
pa je razliveno "vie od 2,5 tone transformatorskog ulja" (ije supstance ugroavaju
imuni, ivani i reprodukcioni sistem); u Kraljevu su gaana "skladita sa dizel
gorivom", dok su u Novom Beogradu razoreni rezervoari sa kerozinom i naftnim
derivatima: "U raketnom udaru izliveno je ili sagorelo 2.000 tona kerozina, 1.650 tona
motornog ulja i izmeu pet i est tona piralena".
Evroatlantski militantni lobi (NATO), zagovornik blaziranog humanizma, za napad na
III Jugoslaviju (odnosno rat protiv Srba), stacionirao je u Albaniji 15.000 vojnika (od
toga 2.000 iz Zapadne Evrope), a 16.500 vojnika u Makedoniji. Izuzev ljudskih rtava
predstavnici ultimativne demokratije unitili su 190 kola, 20 bolnica i 60 mostova. O
tom ritualnom i rasistikom preziru, o genocidnoj nameri s predumiljajem najuputnije
govore svedoanstva: "Jo u vreme poetka kampanje bombardovalja viao sam
srpske fabrike koje su bile potpuno unitene, mada se njihova proizvodnja ticala
iskljuivo civila. Operacije NATO-a nisu bile upravljene jedino protiv srpskih vojnika,
ve i protiv srpskog naroda. Stambene zgrade, bolnice, ak i izbegliki kampovi nisu
bili poteeni" (Malcolm Fraser).
Prema programu amerike politike kole, NATO je protiv Srba koristio 1.036 aviona,
35 brodova razliitih tipova, 157 tenkova, 350 transportera, 84 artiljerijska orua, 46
6

helikoptera, 19 ratnih brodova i 3 podmornice. Tokom ove agresije uesnika u

udruenom zloinakom poduhvatu, izvreno je 18.000 poletanja borbene avijacije,
po NATO izvorima; Zapadni mediji belee 25.200 borbenih letova, a srpski 36.219.
Istom prilikom, humanisti ultimativne demokratije lansirali su oko 1.000 krstareih
raketa.
***
Odnos prema Srbiji i Srbima predstavlja paradigmu umorne civilizacije, koja je ostala
zavisnik logorskog dvadesetog veka. Delimino su izmenjeni sekularizovani
posveenici zloudne osovine, centar trijumfalne konkviste nije vie u Starom, ve na
Novom kontinentu (pa su globalisti zamenili nacional-socijaliste), ali akteri, koji
demokratiju slede kao humanistu s biem, nimalo nisu izmenili jezik: "Mi emo
sistematski i progresivno napadati, ometati, degradirati, ruiti i konano unititi
njegove snage (re je o Miloeviu), njihove objekte (re je o bolnicama, televizijskim
stanicama, pijacama, putnikim vozovima, civilnim stanitima ) i podrku" (general
Vesli Klark). ak je i politiku nadu nosilo slino oseanje: "Do sledeeg prolea, Srbi
e jesti iz nae ruke" (Madlen Olbrajt) - kao to su i saveznici uglavnom isti.
Da bi ostvarili ameriki san o doktrinarnom liberalizmu, usluni lakeji su pozivali u
pomo kulturoloki populizam, slobodno ispovedanje razliitosti (dabome, preslikane
u potpunosti iz prakse zemlje usreitelja) i pravo uivanja u nametnutoj ideologiji. U
tom smislu izgraivana je i slika o svetoj sili, kojoj se nije jedino trebalo dobrovoljno
pokoravati, ve je i voleti. Na to boanstvo niko nije imao pravo izbora, ono se samo
otkrivalo svetu da ga usrei, makar nije krilo silu, niti ime koje e se, poput mantre
(NATO), pominjati na sve etiri strane sveta. Upuen u svojstva ovog vojnog
boanstva, definiciju NATO falange je najtanije dao Henri Kisinder. Opisujui
agresiju protiv Srba za Njusvik (Newsweek, 31. maj 1999) on istie, izmeu ostalog,
da se NATO transformie u "instituciju spremnu da svoje vrednosti namee silom".
U periodu mediokritetskog izmetanja dobara (ostatke oteenih francuskih zamaka,
u ratnim akcijama tokom Drugog svetskog rata, Amerikanci su deportovali u svoju
zemlju); rata bankokratije sa deklarativnom demokratijom (to je prirodna posledica
finansijske evolucije, pa je tvorac preventivnih ratova, Pol Volfovic, zamenio mesto
podsekretara amerike odbrane vanijim: postavljen je za predsednika Svetske
banke); u vremenu rata tehnolokog sa religioznim ovekom, rata medijskog
monopola sa istinom i rata kontrolora bez kontrole za irenje trita kapitala
oformila se slika sekularizovanog sveta. NATO je tako postao prirodni renegat takvog
sveta, razlika je jedino u tome, to su se ranije kaznene ekspedicije zadovoljavale
pokoravanjem - ova je traila zahvalno klanjanje i ljubav prema vrednostima novih
arijevaca. NATO imperija nije krila svoje marodersko savrenstvo (poseduje, poput
prethodnika, svoje logore, ali i zatvore u svim zemljama lanicama falange), ali ni
demo(no)kratski zanos to je ba ona prva kaznena formacija koja poseduje
parlamentarnu skuptinu!?
Najzad, privilegije koje je sebi odredio, preinaile su NATO u nadfenomen
intervencionistikog totalitarizma, svetog ubicu, duh vremena i dar demokratskog
sveta odreenom dobu. Taj zemaljski genius saeculi, na taj nain, diktira privilegije
koje mu, kao pokazanom boanstvu, pripadaju: pravo da ima za svoja vozila, brodove
i letelice "neogranisn prolaz i nesmetan pristup" na teritoriji koju e civilizovati,
7

pravo na "izuzee od carina, taksi i drugih naplata", te pravo na imunitet u odnosu na

"sve zakonske propise" zemlje koju je odabrao da usrei.
Odbijajui ponuene NATO privilegije u Rambujeu, Srbi su navukli na sebe bes i
mrnju svetog udovita, pa je, 1999, Trea Jugoslavija bombardovana bez odluke
Saveta bezbednosti UN. Naprosto, NATO imperija koja treba da kontrolie svet nema
potrebu da bude kontrolisana, to je Amerikance dovelo do okasnelog ushienja i
politikog olakanja poto e nove slobodarske mere, novi poredak i nove
demokratske vrednosti najzad moi da "nameu silom". U jeziku amerikog novog
hrianstva, sektake iskljuivosti i rasistike kulture to je znailo primenu vojne
demokratije.
Naime, da bi imali pokrie za udrueni zloinaki poduhvat (iako se odgovornost SAD,
kao predvodnice agresije, ublaavala akcijom izvedenom u kolopletu 19 lanica NATO
armade), Madlen Olbrajt je izvrila estok pritisak na iptare. Bila je transparentno
jasna, humana i demokratina kada je predstavnicima ove nacionalne manjine
naredila, te 1999, da potpiu dokumenat iz Rambujea: "Vi potpiite Sporazum da
bismo mogli da bombardujemo Srbe".
Meutim, konstatacija o unipolarnoj hegemoniji prua odgovor o idealu savremene
konkviste, a nas interesuje njena rasistika doslednost. Utoliko je neophodno ukazati
na redosled injenica koje potvruju srbofobiju kao evroatlantsko opredeljenje. To je,
ujedno, i razlog to intelektualce obolele od moralne lenosti upuujemo na knjigu
"Ratom protiv Evrope" u kojoj Aleksandar Del Val (Alexandre Del Valle) uoava
sindrom srbofobije kao odliku umorne civilizacije. Za umne skeptike, pak, bie
dovoljan pouan i krai tekst iz oblasti patografije ("Dve ukrtene sudbine") Gabrijela
Garsije Markesa.
Na Berlinskom samitu (3-4. jul 1998) donet je Politiki program nove Evrope u
prisustvu najviih predstavnika zapadnoevropskih nacija, te Izrala, Turske, Rusije i
SAD. U "dousavrenoj Evropi" za Srbiju je rezervisan sanitarni kordon, a za Srbe
eiklava kao rezervat. Obrazlaui ovaj recept evro-atlantske politike, Klaus Kinkel je, u
ime korifeja prestinog sveta, a posle etnikog ienja (avgust 1995) Srba iz
Hrvatske, zakljuio: "Srbi su gubitnici u dosadanjim sukobima, ali e jo gubiti u
dogaajima koji slede".
Slian program anihilacije Srba i ponitavanja Srbije kao vanog politikog subjekta
sadran je i u tajnom planu "Roots". Ovaj rasistiki projekat pripremila je CIA
smatrajui da bi Srbi, kao potencijalni saveznik Rusije, mogli da ometu sprovoenje
globalnog totalitarizma kao to su u Drugom svetskom ratu, na slian nain, omeli
univerzalizaciju hitlerizma.
Ameriko ministarstvo inostranih poslova i Spoljnopolitiki institut Republikanske
stranke (American Enterprise Institue) u Bratislavi su odrali skup na kome su glavne
teme bile Balkan i proirenje NATO-a. Ako se izuzmu morbidne politike ideje iznete
na skupu aprila 2005. ("Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije voen je da bi se
ispravila pogrena odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata" taka 4; "Valjalo bi da NATO ponovo uspostavi teritorijalnu situaciju na prostoru
izmeu Baltikog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog Carstva"
taka 7), znaajno je istai interes SAD po kome "Srbija mora da bude trajno
8

iskljuena iz evropskog razvoja".

Prema obimnom planu Saveta za spoljne poslove SAD (140 stranica), pod nazivom
"Balkan 2010.", konaan status "Kosova" je trebalo reiti do 2007. godine, "sa ili bez
promena granica". Najkrae reeno, Balkan e biti pozornica "evroamerikog
protektorata", pa je prema tome "u sledeih est do osam godina neophodno aktivno
prisustvo SAD u regionu". Amerika, isto tako, priznaje vodeu ulogu Evrope, ali
naglaava da su SAD jedine sposobne da brzo reaguju na izazove, u koje spadaju:
zaustavljanje korupcije (!), povratak izbeglica (!), hvatanje ratnih zloinaca (?),
izvoenje zakonodavne reforme i borba sa "sindikatima organizovanog kriminala" (?).
ta su Amerikanci od svog programa ostvarili na Kosovu i Metohiji poznato je: ni za
jedan zloin nad Srbima od 1999. godine niko nije odgovarao. Ni jedan ratni zloinac
iz redova OVK nije procesuiran, od proteranih Srba vraeno je na Kosovo i Metohiju
svega pet procenata. Deo programa koji je ostvaren odnosi se na prvu NATO dravu
na otetoj teritoriji, i institucije: sindikate organizovanog kriminala i distribuciju droge
nadziru ameriki slubenici.
U ovom dokumentu (decembar 2002), koji krasi amerika politika kola sa devizom:
ko nije sa nama taj je protiv nas, Srbiji se daje jasno do znanja i njen status i uslovi
opstajanja u eri dirigovane demokratije. Naime, svi na Balkanu (iako se dokumenat
tie sudbine Srbije, odnosno "Kosova"), ukljuujui i politike elite, vojsku, voe
javnog mnenja i najiru javnost moraju priznati i prihvatiti da budunost lei u Evropi.
Ko to shvati bie podran. Ko ne shvati bie marginalizovan. Pa ipak, ostaje pitanje:
ta e Srbija u Evropi kojoj su Amerikanci dali u nalog da je "trajno iskljui iz
evropskog razvoja"?
Konano, 7. septembra 2006. vlada Republike Srbije i SAD su potpisale Sporazum o
zatiti statusa i pristupu i korienju amerike vojne infrastrukture na teritoriji Srbije.
Da ovaj akt u svemu Srbiju tretira kao svoj protektorat oigledno je iz svakog od 14
lanova Sporazuma, makar to se u preambuli istiu elje "za unapreivanje
saradnje" i "potovanje suvereniteta" Srbije i "Povelje UN". Sporazum predvia da
oruane snage SAD, osoblje SAD i partneri SAD "imaju pravo na slobodu kretanja u
Republici Srbiji", mogu da "ulaze i da naputaju Republiku Srbiju sa linim
dokumentima izdatim od SAD" (lan 4). Toliko o amerikoj obavezi "da potuje
zakone, propise i obiaje Republike Srbije" i potpisanoj obavezi "da se ne meaju u
unutranje stvari" srpske drave (lan 3).
U ovoj farsi od sporazuma izmeu ravnopravnih partnera, Amerikanci su obezbedili
pravo da njihove oruane snage, plovila i vazduhoplovi budu "izuzeti od postupaka
inspekcije, dozvola i drugih ograninienja". Razumljivo, kako svedoi lan 10, "Srbija
je saglasna sa mogunou potrebe" (eufemizam za ultimatum demokratiju) da ove
snage koriste radio-frekfencijski spektar i "upravljaju telekomunikacionim sistemima".
I vie od toga: amerike oruane snage su "izuzete od postupaka inspekcije, dozvola,
drugih ogranienja, plaanja carina i drugih dabina".
Nije nezanimljivo ni humanitarno pravo zastupljeno u ovom dokumentu: "Strane se
odriu prava da podnose zahteve u vezi sa tetom, gubitkom ili initenjem imovine, ili
usled povrede ili smrti osoblja jedne od Strana". Nesumnjivo, visoko postignuti stepen
humanosti je i bio presudan ne samo da se Sporazum potpie (izmeu predsednika
Srbije i dravnog sekretara SAD), ve i to e se u njemu nai i klauzula o
9

"privremenom primenjivanju od datuma potpisivanja".

I pored svega, usluna politika nije umanjila srbofobiju, niti dala ikakve rezultate:
iptarska manjina u Republici Srbiji je, po amerikom nalogu, samoproglasila za svoju
dravu regiju Kosova i Metohije, 17. februara 2008. godine. Instruirani iptari su to
uinili iz dva razloga: da pokau kako SAD uvaavaju svoje sporazume i potvrde kako
se amerika politika kola odnosi prema suverenitetu i teritorijalnom integritetu
drava-lanica OUN.
***
Umorna od kreativnog i jeretikog duha koji ju je stvorio, evroatlantska civilizacija je
posegnula za uniformnou i bezlinou sveta, jer je filosofiju tajne ivota zamenila
filosofijom vladanja. Politika je premreila duhovnu radoznalost u ime ideologije
potinjavanja. Da bi ga pridobila sasvim, oveku je ponuena populistika utopija,
koja ga svodi na proizvodnu i potroaku mainu, potpuno bezglasnu za vlastodrce i
nezainteresovanu za svet oko sebe. Prema tome, amerika mo je zasnovana na toj
trivijalnoj subkulturi koja se uspeno iri i na Evropu kao njen protektorat.
Do stepena moralnog sunovrata, evroatlantska civilizacija je dola upravo zahvaljujui
politici kao individualnoj i kolektivnoj sudbini. Od filosofije do ekonomije, od nauke do
umetnosti, zapadnjaki tehnoloki um se podredio politici, a ne vrlini. Zahvaljujui
medijskim pogonima za manipulisanje stvoren je novi neslobodan ovek, duhovno
osiromaen i duevno izopaen. Nita manje, posveenost ideologiji potinjavanja
zapadni duh vie i ne krije, sazaljubljen u bezlinost i ravnoduno carstvo osrednjosti:
"Jedan od etiri stuba amerike globalne moi" predstavlja "uticaj na globalne
komunikacije, popularnu zabavu i masovnu kulturu" (Zbignjev Beinjski).
Isto tako, svet po meri trivijalnosti, a uspean i u sekularizovanju, usmerava svu
energiju samo u jednom pravcu: stvaranje politike stvarnosti kao militantne nove
stvarnosti. Otuda u novom svetu nema mesta za autentinu duhovnost, umetnost i
humanizovanu nauku. Zavrni in iezavanja kulture, kao upotpunjenja svetosti
ivota, odlikuju moralna kastracija, progonstvo heroizma duha i konstantna kritika
hristolike milosnosti.
Zato je i bilo mogue da politika mafija, u civilizaciji moralnog kolapsa,
generalizovano izvri satanizaciju nekog naroda, kao to je to uinila sa srpskim
narodom. Instrumeptalizovani mediji i usluni pojedinci, ak i jevrejske provinijencije,
ukjuili su se u programiran obraun, plasiranjem smiljenih, lanih i falsifikovanih
informaija. Naprosto, u jednom trenutku, svetski mediji su pozdravili informativnu
blokadu uspostavljenu nad srpkom zajednicom. I zaista, dok su na jednoj strani
pripadnici kulture genocida isticali trijumfalizam ("NATO e bombardovati Srbiju dok
je ne bude vratio u kameno doba" istie Dejmi ea, portparol NLATO)
sekularizovani i pomraeni humanistiki um je dopustio da u sprovoenoj srbofobiji
budu ponitene sve injenice i svaki trag istine. Tako je i bilo mogue da u svojoj
retrogradnoj evoluciji umorna civilizacija obelei, kao jubilej, vek svog trajanja proterivanjem preko milion Srba sa vekovnih ognjita.
Najzad, kazneni odredi i trupe za prevaspitavanje su na drevni evropski narod izvrili
agresiju, bombardovali ga projektilima sa osiromaenim uranijumom i plutonijumom
10

(gaano je 112 lokacija), osnovali NATO dravu na anektiranom delu june srpske
pokrajine sa tendencijom daljeg amputiranja meunarodno priznate dravotvorne
teritorije mrvljenjem volje srpskog naciona. Jedinu "novinu" koju je umorna civilizacija
prenela u XXI vek predstavlja globalistika ideologija koja je razapela Srbiju uz pomo
novih saveznika i prijatelja (frendly fascism).
Zato i nije teko zakljuiti: odvratnost prema stidu, istini i vrlini uspostavila je
zapadnjaki nihilizam koji nije globalizovao harmoniju, ve sudbinski haos. Pred
"agresijom budunosti", jedino oboeni ovek, koji ne pristaje da postoji kao le bez
svojstava, moe da pobedi sebe i vampire novih saveznika i prijatelja (frendly
fascism). Preobraaj je u saznanju kada je, kako i zato civilizacija sumrak proglasila
vrednou, ako se on dogaa u istini "predrasuda o asti". Zar vrlina, pitajmo se, nije
nestala "s pojavom lucidnosti, s kraljevanjem kukavica, onih koji,shvativi sve,
nemaju vie ita da brane" (Emil M. Sioran).
II
O PAKLENICIMA
KONVERTITSKO USPENJE I SUNOVRAT

Ako su Hrvati kolski primer politikog konvertitstva, drugi primer forsiranja

sekundarne, kao jedine, biografije posebno uoavamo u projektu "Sluaj Srebrenica".
Stereotip: muslimani rtve, Srbi delati, globalisti su dosledno gradirali, ne
doputajui objektivnije sagledavanje procesa odumiranja Jugoslavije i izazvanu
tragediju sukobljenih strana. Unapred ispisan scenario nije doputao da se bilo ta
menja ni u detaljima, injenice suprotnog znaenja su prikrivane izmiljenim, novim
zloinima Srba dok su poeci ratne drame zatrpavani posledinom osvetom kao
odgovorom na srpsku surovost. tavie, strpljiva srpska vera u politiki razum,
samoodbrana ili incidentna odmazda preuzeti su (prisvojeni) za izgraivanje slike o
ugnjetenim muslimanima pred srpskom agresijom. Tako je izokrenuta slika stvarnosti,
zahvaljujui propagandi i medijima, prerastala u proizvedenu realnost. Tek, zagueni
politiki prostor nije doputao da se bilo ko pita o razlozima pothranjivanja i forsiranja
politikog zla umesto nametanja politikog reenja.
Dabome, ne iskljuujemo ni patogene promene unutar jugoslovenskog drutva koje je
gubilo kompas od 1980, ulaui u razvlaivanje Brozovog totalitarizma jedino mrnju
prema "unutranjem neprijatelju". Bez da su to i hteli, akteri jugoslovenske drame su
gradili svoju "novu" politiku upravo uz ideoloku matricu koju su ruili. Krilatica "i
posle Tita Tito" u stvari se odnosila na precizan opis novog, neprijateljskog pogleda
na drugog, drugu republiku, to jest drugi narod. itavu deceniju evroamerika elita je
ba tu patogenu politiku (prema drugom, novom/starom unutranjem neprijatelju)
negovala i usmeravala znajui da se ona unutar disbalansirane zajednice ne moe
reiti sama od sebe.

Amerika propaganda kovertitskog sindroma

Proces nadgledanog raspada komunistike Jugoslavije imao je za glavne junake
politike konvertite (od Slovenije do Makedonije), oviniste i ksenofobine voe
intelektualno ometene u politikom razvoju (katolika Hrvatska, muslimanski deo
11

Bosne) i teroriste izrasle na tekovinama rasistike ideologije (iptari). Nezrelost takvih

voa osnovni je pokreta krvavog obrauna meu etnikim zajednicama u bivoj
Jugoslaviji u kojoj su jedino Srbi, verujui da je mogue spasiti jugoslovensku
zajednicu, vodili odbrambeni rat. Preciznije, da nije bilo zarobljenika sopstvenim
biografijama evroameriki trik sa nametnutim ratom ne bi uspeo. I vie od toga: da
evroamerika civilizacija nije zapala u izopaenu politikoideoloku tranziciju
jugoslovenska komunistika zajednica bi se rasformirala po istorijskim i pravno
utemeljenim principima.
Dok se odvijala zastraujua ksenofobija (1. marta 1992. muslimani su na sarajevskoj
Baariji izvrili muki prepad na srpske svatove, ubili mladoenjinog oca Nikolu
Gardovia i ranili pravoslavnog svetenika Radenka Mikovia), a genocidni polom nad
Srbima jasno predoavao - vrhuka novog poretka sveta drala se naela:
antikomunistiki politiki diktat je stvarno zbivanje, pa realni zloini nisu kalkulisani
kao pretee stanje. Obelodanjeni ihad, plaene ubice, evropski faisti, import
mudahedina i oruja meunarodno zloinako udruenje je registrovalo kao put
do demokratije. (Na isti nain je Zapad reagovao i kada su, 15. novembra 1994, Bakir
Izetbegovi i Ali Falahian, u Teheranu, potpisali sporazum da iranska obavetajna
sluba "Vevak" i libanski "Hezbolah" organizuju obavetajnu slubu i tajnu policiju
BiH). Svetski lideri su se utrkivali u diktiranoj zatiti navodno ugroenih bosanskih
muslimana, potpuno negirajui injenicu da se u Bosni i Hercegovini rasplamsava
sveti muslimanski rat.
Zbog katastrofalne politike prema muslimanskom svetu, SAD su u ulozi zatitnika
muslimanske zajednice u Bosni i Hercegovini u stvari izgraivale drugaiju sliku o
svojoj lihvarskoj politici i pipodatavanju muslimanske civilizacije. Klinton, iz tih
razloga, kri embargo (1993/1994) i doprema oruje snagama Alije Izetbegovia.
Ubeen u mogue kontrolisanje ratnog haosa, ovaj amaterski saksofonista koji se
naao u ulozi predsednika najbolje naoruane sile u svetu (konvencionalnim
naoruanjem) direktno podrava raanje ihada u Evropi.
Da je rat u Bosni i Hercegovini bio i verski rat to pokazuje fanatizam u genocidnom
obraunu muslimana i sa pravoslavnim srpskim civilima (sela Bljeeva i Gniona, na
praznik urevdan 6. maja 1992, Pofalii 16. maja 1992, Ratkovii 21. juna 1992,
Breani 30. juna 1992, Kamenica Donja i Gornja 6. novembra 1992, Kravica na
praznik Hristovog roenja 7. januara 1993. Skelani 16. januara 1993, itd) i sa srpskom
vojskom. Svirepost ihadskih ratnika se podrazumevala (ne samo pretpostavljala) jer
su oni, kad ubijaju nemuslimane, osloboeni greha, nato upuuje i Kuran (8, 17): "Vi
njih niste ubijali nego Alah". Amerika vlada i amerike analitike slube su to znale i
zato jesu direktni sauesnici u svim muslimanskim zloinima nad pravoslavnim
Srbima, ali i u devastiranju pravoslavnih svetinja. Jo tanije: da je versku ratnu
politiku vodio iskusni militaristiki centar, a ne obesna rulja karakterie strateki
selektivizam: pravoslavne svetinje uglavnom nisu ruene u gradovima dok su u
selima sravnjivane sa zemljom to su kontrolisani mediji znalaki iskoristili u
manipulatorske svrhe.
Negovana, forsirana i maroderska srbofobija iskljuiva je karakteristika svih sukoba
ukalkulisanih u programirano ruenje Druge, Brozove, Jugoslavije. Zato su Srbi
satanizovani i samo na njih svoj inkvizitorski malj sputao je "demokratski" svet. Tog
iga i gaenja svih pravnih regulativa atlantska globalistika sekta se nikada ne
12

moe osloboditi. Sa tim igom ova kvazihrianska zajednica iskoraila je i u XXI vek.
Pitanje: zato lov na Srbe traje i posle rata 1991-95. i zato se i po ijim odlukama
Srbi-povratnici ubijaju u "demokratskoj" Hrvatskoj i zato se na Kosovu i Metohiji
(posebno posle NATO-vog bombardovanja 1999) rue pravoslavni hramovi a Srbi
ubijaju - nalazi svoj odgovor u davnanjem zapaanju Tomasa Hobsa. I uistinu, Hrvati
katolici, Bonjaci muslimani i "civilizovani" iptari, uglavnom muslimani (od kojih je
meunarodna zajednica Srbe, u getima, odvojila logorskom icom) nikoga ne mogu
toliko da mrze "kao one kojima su uinili kakvo zlo".
Muslimani su prvo iz politikih razloga podravali ameriki scenario o sebi kao rtvi
nekakvog farsinog projekta "Velike Srbije", zatim su se uiveli u takav scenario, jer
im je to obezbeivalo istorijsku pobedu nad delom balkanskih hriana a onda su u
takav scenario potpuno poverovali. Za Amerikance bio je to jo jedan uspean
politiki klon, za bosanske muslimane, pak potpuno preputanje lanoj biografiji.
Posledice ovakvog eksperimenta su nesagledive, a po monstruoznosti (jer se
primenjuju u svakoj pogodnoj situaciji primer srpskih iptara) ravne nacistikom
eugenskom programu. U kljuu takve recidivne ideologije treba razumeti i podatak da
je ameriki predsednik Klinton 22. januara 1993. odobrio Vladin fond za
eksperimentisanje tkivom abortiranog fetusa. Bu je, iz marketinkih pobuda,
suspendovao dalje izdravanje Fonda (sredinom 2006), iako to nita nije promenilo u
ideolokom programu: antihumanizmu. Administracija Bua Mlaeg (sadanji ameriki
predsednik Dord Bu) nee to potvrditi jedino svojim zalaganjem za uspostavljanje
novogovora (prirodni resursi/ljudski resursi) koliko ideolokom praksom
antihumanizmom, apsolutno primenjenim u Iraku.
Prema tome, muslimani ne mogu da grade sigurnu budunost na produenoj
satanizaciji Srba. Nisu samo oni stradalnici u ratu 1991-95, kako to pie u njihovoj
(amerikoj) kolektivnoj biografiji. Amerikanci to ne moraju da znaju, jer ih se to i ne
tie (oni se povinuju sopstvenom "nacionalnom interesu" u "Bosni", na Kosovu i
Metohiji, Avganistanu, Iraku, i tome slino - a ne ljudskom stradanju), ali bosanski
muslimani ne bi smeli da ne pamte istinu. Moda najvie stoga to je istina lekovita,
iako ne i manje bolna.

Ameriki eksierimen s istinom i identitetom

Sulejman Tihi, predsednik predsednitva BiH, nije propustio nijednu priliku, tokom
2006, da na uspostavljenom talasu satanizacije Srbe optui za agresiju na "Bosnu".
Kako su to Srbi jedini krivci u ratu na teritoriji Bosne i Hercegovine (19921995) u
kome su uestvovala i druga dva naroda (muslimani "Bonjaci" i katolici Hrvati) i kako
su oni izvrili agresiju na teritoriju gde vekovima ive (i to, prema zvaninoj
istoriografiji, osam vekova pre muslimana) Tihi se ne pita.
Ako srpska populacija predstavlja drugu po broju stanovnika u BiH (rasporeeni tako
da su na 64% teritorije veinsko stanovnitvo) onda se razvlaivanje Republike
Srpske ne moe drugaije tumaiti do srbofobijom. Vaingtonsko-sarajevski ideoloki
malj na svaki nain tei da Srbima oduzme politiki subjektivitet ("garantovan"
Dejtonskim sporazumom) i pretvori ih u etniku zajednicu u sklopu unitarne
muslimanske "Bosne". Tome doprinosi i zalaganje Parlamentarne skuptine Evrope
13

(jun 2006) koja predlae uvoenje jednog slubenog jezika u BiH, odnosno
"bosanskog". To je put da se sadanja "tri" jezika (srpski, "hrvatski" i "bosanski")
svedu na jedan iako za nauku nema dileme da postojei "hrvatski" ili "bosanski"
jezik (kao i "crnogorski") jesu samo varijante srpskog jezika. Dakle, normirani srpski
jezik, kojim se vie od vek i po slue katolici u Hrvatskoj i Bosni, a muslimani (kojima
je to, inae, maternji jezik) u Rakoj, Bosni i Hercegovini od kada postoje, ne moe biti
jer toga nigde u svetu nije bilo preimenovan u neki drugi jezik, iako je to
atlantska filoloka kola naumila.
Nesumnjivo, geostrategijski razlozi i povampireni slovenofobi i pravoslavofobi se ne
ustruavaju da svaki segment drutvenog ivota Srba dovedu u pitanje. To je i razlog
to se zanemaruju sve injenice (kao i prilikom antisrpskog fronta koji je unitio
Republiku Srpsku Krajinu): istorijat ratnih sukoba, teritorije, nacionalni heraldiki
simboli, katastarska svojina, jezik i prava srpskog konstitutivnog naroda. Iako je
stradalni i mudri Solenjicin (govorei na francuskoj televiziji septembra 1993) tano
zapazio da su komunisti postavljali granice "koje nisu bile ni istorijske, ni etnike" (i to
ilustrovao primerima Jugoslavije i Rusije) Vaington uporno "Bosnu" tretira
kao muslimansku Bosnu.
Dokle ide elja za anihilacijom Srba svedoi i injenica da su amerika i evropska
zajednica prihvatile komunistike, republike granice kao granice drava to jest
naroda. Zagovarajui to kao princip takozvana meunarodna zajednica ne doputa da
se menjaju granice bivih jugoslovenskih republika, sem u sluaju Republike Srbije
kojoj to pravo uskrauje. Naprosto, Srbi nisu ukljueni u kalkulativnu politiku, pa se
njima, uz budunost, oduzimaju i prolost i sadanjost.
Protektorima i okupatorima apsolutno nita ne znai konstitutivni status Srba u
Hrvatskoj, u svim pravnim aktima do Tumana, ili brojnost srpske populacije u BiH od
blizu 35% (po popisu iz 1991. u BiH je ivelo: 1.369.883 Srba, 755.883 Hrvata i
1.905.274 muslimana). Jednostavno, atlantokratija ima sopstvenu pravnu,
demografsku, svojinsku ili "istorijsku" realnost. Posledino, da bi se srpska istina u
Bosni i Hercegovini potpuno zamraila, muslimani su (kojima je Tito darovao
nacionalno svojstvo alhemiarskim putem pretvarajui versku pripadnost u
narodnost a Klinton naziv pisma i jezika) u stanju permanentne zadate ofanzive.
Tako se jedino i moe tumaiti inicijativa bonjakog lana Predsednitva BiH,
Sulejmana Tihia, za izmenu simbola Republike Srpske. Iako je ak i misteriozna
Venecijanska komisija dala potvrdu da su Ustav i zakoni Republike Srpske u skladu sa
Ustavom BiH Ustavni sud BiH (protiv ijeg predsednika se vodi krivini postupak, a
meu lanovima vea su i troje stranih sudija) utvrdio je krajem marta 2006. da
zastava, grb i himna RS nisu u skladu sa Ustavom BiH i da se moraju uskladiti prema
tom istom Ustavu.
Favorizovanje medijski stvorene slike o stradalaikom i muenikom muslimanskom
entitetu u "Bosni" najbolja je potvrda politike kampanje. Za humaniste i objektivne
analitiare bio je to ve znak poveane podozrivosti. Satanizovanje samo jednog
naroda (srpskog) u graansko-verskom ratu razlog je vie da se preispita politika
kampanja, kojom ameriki instruktori misle da mogu da stave taku na svoj projekat
unitarne BiH a Srbe i istinu rtvuju u interesu vieg cilja.
Na alost projektanata novog poretka, ivotnu zbilju je mogue kontrolisati na filmu,
14

ali ne i u stvarnoj realnosti. Mrtvi Srbi iz Bosne i Hercegovine, ritualna ubistva (u

selima: Potoani, Kamenica, Jelaii, i drugim) i genocidna zatiranja itavih sela
(Raani, Jabuka, Bukvik, Skelani, Tomina i druga) i porodica (Stojanovii iz Gorada,
Teanovii i Vasii iz Ledia, Novakovii iz Breze i drugi brojni muenici) ne mogu da
pomognu virtuelnoj istini, niti razumeju jezik viih interesa. Mrtvi Srbi se, takoe, ne
uklapaju ni u sliku propagande "odbrambenog rata" Hrvata makar meunarodni
predstavnici uporno preutkuju zloine hrvatskih paravojnih i regularnih snaga, koji su
izvreni na teritoriji Bosne i Hercegovine (Sijekovac, Kupres, Kostre) dok je ona bila u
sastavu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Najzad, mrtvi Srbi ne mogu
da oslobode ameriko-evropske meunarodne snage (NATO) za zloine izvrene uz
pomo njihove logistike ili uz zajedniku akciju sa nesrbima (sela: Lozna, ipovo,
Bravnice, Petrovac, Podovi, Kozarska Dubica, Vozua i druga).
Stavljanje embarga na istinu o paklenom uasu Srba vie svedoi o dogovoru izmeu
lanova zloinakog udruenja to jest vaingtonskih voa i njihovih evropskih epigona
negoli o moi satiranja istine. To ilustruju i dokazi koje atlantska politika sekta ne
moe da kontrolie, kakav je i primer bestijalnosti koji se nikada u srpskoj vojsci nije
mogao dogoditi. Svedoanstvo pripada etrnaestogodinjoj devojici Zekiri
Mulasmaji (iz Novog ehera, kod Maglaja), koja u svom dnevniku opisuje kako su se
mladi Izetbegovievi muslimani u njenom selu igrali srpskom glavom umesto loptom.
Pa ipak, preutana istina ne slui jedino stavljanju akcije amerike konkviste u drugi
plan i pravdanju njene vojne demokratije ve, u istoj meri, prekrajanju istorije i
stvaranju autohtone kolektivne biografije bosanskih muslimana. Kao to su iptare
pretvorili u starosedeoce na Kosovu i Metohiji, odnosno potomke Ilira (!?), tako
ameriki politiari muslimane u "Bosni" oslobaaju srpskog porekla i kompleksa
prelaenja iz jedne vere u drugu, utvrujui njihovu autohtonost. Tom
improvizovanom planu slui i dovedeni reis ul ulema Mustafa Ceri, poglavar Islamske
zajednice Bosne i Hercegovine, kada nudi nova originalna reenja. Kada on kae da
njegovi sunarodnici jesu Bonjaci (ne odreujui ta taj pojam za njega tano
oznaava) on je tek na pola puta proizvedene istine da su njegovi vernici autohtona
populacija u "Bosni". Zato se on zalae za istoriniju verziju, posebno dragu
amerikim saveznicima, pa predlae da se svi piu kao pripadnici turskog naroda (da
"svi budemo Turci").
Nedorasli globalistiki politiari i diletantski globalistiki istoriari su ubeeni da
ovakvim trikom uspeno zatamnjuju istinu, a time i pojaavaju svoju tezu kako je
jedan autohton, starosedelaki narod postradao od "srpske agresije". Ovo, dodue,
nije originalna ideja novog kolonijalnog vladara BiH, kao to ovo nije ni prva aneksija
zemaljskog ara na kome istoriari od ranog srednjeg veka nalaze Srbe, a evropski
kartografi belee i drugi naziv te zemlje: "Vojvodstvo Sv. Save". Dodamo li k tome jo
i injenicu da je federacija Bosne i Hercegovine preuzela grb srpske dinastije
Kotromania (cvet ljiljan) za svoj muslimanski simbol - vie je nego oigledno da
ameriki eksperiment sa istinom postaje i eksperiment sa identitetom bosanskih
muslimana. Ovaj holivudski scenario infantilokrata bio bi komian da nije doprineo
ratnoj tragediji u Bosni i Hercegovini, koju su isprovocirali Amerikanci organizujui
uvoz mudahedina, te snabdevajui muslimane logistikom i orujem.
Globalistika ideologija, na taj nain, nema izgleda da izae kao pobednik u sukobu
sa istorijom i injenicama. Upravo zato nema potrebe poduavati ideoloke
15

autsajdere, ve i stoga to su ameriki politiari propustili sve prilike u svom

kanjivom neznanju i oholosti - treba ih, kao njima sline, ostaviti da se sueljavaju sa
propustima i mue nad nekorumpiranou injenica. Prema tome, mogu muslimani iz
"Bosne" za svoje poreklo tvrditi da potie i sa zvezde Titijus, ali ne mogu izmeniti
istorijsko vreme u kome su preverili, niti svoj jezik nazivati turskim ili arapskim dok ih
ne budu koristili u pisanju i svakodnevnom govoru, odriui se dosadanjeg srpskog
jezika. Problem, meutim, i u ovom evropskom i amerikom opitu se sastoji u
paradoksu: znanjem turskog ili arapskog ni pojedinac niti narod ne zadobijaju novo
poreklo. Utoliko bi mnogo jednostavnije bilo da se za zvanian jezik bosanske
federacije uvede "ameriki" poto bi to odgovaralo filolokoj "istini" poput svih
proizvedenih istina o Bosni i Hercegovini.
Amerika pravna gimnastika
Zavrni scenarijski doktorat o zlim Srbima i dobrim muslimanima predstavlja
internacionalno obeleavanje desetogodinjice Srebrenice, od 31. marta do 8. oktobra
2005. U tu svrhu organizovane su pozorine predstave, okrugli stolovi, debate,
konferencije o genocidu, promocije knjiga, filmova, izlobe fotografija, izlobe
umetnikih slika, koncerti posveeni Srebrenici i povodom nje.
Program se odravao u razliitim mestima, od Sarajeva, Tuzle i Potoara do Beograda
i Pariza, ali i u razliitim dravama: BiH, vedska, Belgija, Holandija, Danska,
Norveka, Turska, Slovenija, Nemaka, SAD, Italija i Velika Britanija. Svoj doprinos
nosiocima aktivnosti (od "Zlatnog ljiljana" iz tutgarta do sistema CIMOS iz Kopra i
Meunarodnog mirovnog savjeta) dale su i fondacije i instituti: Fondacija Hajnriha
Bela, Fondacija Aleksandar Langsr i Geteov institut. Meu uesnicima svoje mesto su
obezbedili i Evropski liberalni savez, Zeleni iz Belgije, Muzej Evrope, Evropska
komisija, Holacaust Memorial Museum, Kristijan varc-iling (meunarodni medijator
za Peace Omplementation Council), jedan novinar u ulozi pratioca Tadeua
Mazovjeckog, novinari bivi izvetai iz Srebrenice, Vaclav Havel. Prirodno, u okviru
ovako pedantno osmiljenog programa (direktno oslonjenog na postojeu satanizaciju
Srba) nisu izostale ni Mirne demonstracije dece, ni struni skup "10. godinjica
masakra u Srebrenici", ni uenje Kur'ana, ni meu-narodna konferencija o "Genocidu
nad Bonjacima u sigurnoj zoni UN".
Ovako zamiljenoj holivudskoj multimedijalnoj prezentaciji "Istine o Srebrenici" ko bi
mogao odoleti. U sloenoj operaciji dezinformisanja i satanizacije uestvovali su i
pripadnici zapadno-hrianskih politikih organizacija, ali i brojne crkvene
organizacije. Istoznano, ponavljane su ostraene izjave, od biveg predsednika EU,
aka Delora, koji je tvrdio da je "sutinski uzrok sukoba ideologija etnikog ienja
koju je obnovio Dobrica osi" do biveg amerikog predsednika Bila Klintona koji
je, iako je znao istinu, tvrdio da Srbi napadaju zatiene zone, zaklinjui se: "Mi
moramo da uinimo da Srbi plate viu cenu za neprestane napade na proglaene
siguronosne zone UN u Bosni". Karikaturisti su Radovana Karadia prikazivali sa
repom, pripadnike srpskog naroda kao majmune, a re Srbija (Serbia) pisali sa
poetnim slovom "S" u obliku kukastog krsta. Hrianski "Prezan" (Present) itaoce
poduava: "Srbi bi trebalo da hvataju maglu, treba im odalamiti amarinu koju je ova
bagra i zasluila". Valjda se zato opat Pjer (francuski svetenik-humanitarac Abbe
Pierre, "druga majka Tereza" i propagator kondoma) "moli da se vatra nebeska obrui
na Srbe i kazni ih za zloine", a ikaki kardinal Bernardin potvruje delotvornost
takve molitve: "NATO bombe su opravdane".
16

I ne samo to: doprinos "pravednih" ne treba potcenjivati u orkestriranoj srbofobiji, pa

je, zahvaljujui laima, falsifikatima i dezinformacijama Haki Tribunal dobio snanu
propagandnu transfuziju, a Amerikanci podrku za sve to su radili (ili e raditi) na
junoslovenskom delu Balkana. Sve je bilo verno tradiciji: kao to su deobe po
entitetima za Bosnu i Hercegovinu u Dejtonu raene po kartama koje je izraivala
CIA, tako se za naknadnu istinu o Srebrenici pobrinuo EUFOR, koji se vlada prema
zapovestima amerikih funkcionera.
ta je rezultat ovakve politike i emu mogu da se nadaju narodi nad kojima se vri
takav politiki eksperiment? Bosanski muslimani su, kao i iptari (inae uveliko
osloboeni evropske carine kao da su im Amerikanci ve dodelili samostalnu dravu, i
pored Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244), ve na putu registrovanja za NATO,
odnosno, na putu evroatlantskih integracija, a da ih niko o tome nita nije ni pitao.
Dodue njima to nije ni vano, uloga satelitskih tvorevina im ne smeta - kada su ve
Srbi okrivljeni za sve, ukljuiv i katoliko-muslimanska zverstva kroz koja su proli, ili
preivljenu monstruoznost kaznenih ekspedicija amerike NATO falange.
Zanimljivo je da je humanistika politika administracija SAD u okviru projekta "Istine
o Srebrenici" ak licitirala i sa brojem (od 6 do 14 hiljada) likvidiranih muslimana.
Kada je u pitanju uspeh misije i realizacija holivudsko-politikog scenarija ni mrtvi ne
mogu biti poteeni. Zato su predstavnici nekrofilske civilizacije na svoj nain
prekopavali i brojali mrtve bez obzira to je Elizabet Ren istraivala i pronala u jednoj
grobnici 500 muslimanskih vojnika pobijenih artiljerijskom vatrom. Haki Tribunal je
dosledno ostao pri stavu licitiranog broja likvidiranih, iako je haki sudija Patria Vald
obnarodovala stanovite o broju stanovnika Srebrenice (37.000) u svom lanku
povodom procesa generalu Krstiu (asopis za pravnu etiku "The Georgetown of Legal
Ethics", Spring 3003, N0. 3).
Ako je, kao to jeste, Svetska zdravstvena organizacija popisala 35.632 raseljenih lica
iz srebrenike zone (a 700 muslimanskih vojnika je stiglo do epe) izgleda da je
igra brojevima jedina pravna normativa vaingtonsko-hake pravne gimnastike.
tavie, niko nije ni tragao za istinom, ili razlozima mogue odmazde, negoli za
srpskom krivicom. Tako je i do dan-danas malo za koga ostalo upozorljivo, iako
netano, pretpostavljajue stanovite generala Mekenzija: "Dosadanji dokazi
pokazuju da je broj Srba koje je Naser Ori pobio izvan Srebrenice ravan onome broju
muslimana koje je bosansko-srpska armija likvidirala u samom gradu".
Istinu o Srebrenici nije omela ni injenica da se meu imenima nestalih (koje haka
administracija broji u pobijene) na birakim spiskovima OEBSA, za 1997. godinu,
nalo 3.016 lica. ini se da po holivudskom scenariju nita nije nemogue, pa ni da
nestali muslimani glasaju, ve prema potrebi: as se oglaavaju mrtvima, as
osobama koje su oivele samo da bi iskoristile svoje demokratsko, glasako pravo.
Oito, u prikazivanju monstruoznosti Srba nije smelo biti ograniavanja. Niko se nije
usuivao da uzme u obzir ni nepobitnu realnost: da su pripadnici muslimanske vojske
u Srebrenici, kao zatienoj zoni, imali i teku artiljeriju i da su iz Srebrenice odlazili u
krvava orgijanja nad Srbima, tek ne injenicu da su se Izetbegovievi jurinici vojno
organizovali daleko pre Srba. Muslimani nisu bili nezatiena i nenaoruana
populacija na koju je nasrnuo srpski agresor. Da bi ovakva istina mogla dovesti u
17

pitanje sveukupni muslimansko-srpski sukob to je bilo jasno i amerikim

analitiarima, koji su traili nain da se zatiti scenario o unapred odreenim
krivcima. Zato je Volfgang Petri, izvrilac amerike volje u "sluaju" Srebrenica,
zatakavao Halilovievu izjavu i u tom smislu za Izetbegovia rezervisao prostor
muenika, oca nezatiene nacije, i nemilitantnog lidera. Sefer Halilovi, naelnik
glavnog taba Armije BiH, meutim, tvrdi da su muslimani, 1992, jo pre poetka
veih sukoba imali 98.000 naoruanih boraca.
Istina o Srebrenici, kao i o "Bosni", duboko je skrivana. Izvetaj prvog komandanta
snaga UN u "Bosni", Satia Nambijara, nije prezentiran na Savetu bezbednosti UN,
skinut je sa dnevnog reda na zahtev Madlen Olbrajt (koja je, istovremeno, traila
bombardovanje Srba) samo zato to se bavi zloinima muslimana. Novinar B. Volker
potvruje da dopisi poslati generalnom sekretaru UN, Butrosu Galiju, svedoe da su
muslimani odgovorni za stravine zloine u ulici Vase Miskina iako ameriki vojni
sud, Tribunal u Hagu, i dalje sudi Srbe za ove zloine. O lanoj optubi protiv Srba
izjasnio se i Jasui Akai, specijalni izaslanik OUN za "Bosnu", koji je u Njujorku 6. juna
1996. upozorio nemakog dopisnika PRA "da postoji tajni izvetaj svetske organizacije
(OUN) u kome se okrivljuju bosanski muslimani za pokolj civila na trgu Markale
februara 1994" (60 mrtvih, 200 ranjenih). Dok su UN, pretvorene u ameriki servis,
zauzele stav o "srpskoj krivici" (Klinton je to branio uverenjem o srpskoj "vrlo
verovatnoj" krivici, a Voren Kristofer na osnovu svog "unutranjeg ubeenja") dotle B.
Volker citirarei francuskog predsednika Miterana: "Pre nekoliko dana mi je gospodin
Butros Gali saoptio kako je siguran da je projektil koji je pogodio sarajevski trg
Markale bio muslimanska provokacija".
Da su Amerikanci sistematski krili muslimanske zloine pokazuje i dogaaj poznat kao
pokolj Markale II (iz avgusta 1995), za ta su OUN, "u ime vie politike", okrivile Srbe.
I u ovom sluaju dolo je do zabrane objektivnih informacija (kako navodi lord Oven u
knjizi "Balkanska odiseja") poto su Srbi, dosledno amerikom projektu, unapred bili
okrivljeni. Nalaz artiljerijskog strunjaka OUN, za sektor Sarajevo, ruskog pukovnika A.
Demurenka nije uziman u obzir. Jedan od komandanata UNPROFOR-a u "Bosni" 1995,
holandski general-major Kornelijus Hendrik Nikolaj, tvrdio je da u ovom sluaju za
"okrivljivanje Srba nije bilo konkretnih dokaza", dok je UNPROFOR-ov general Andrijan
van Bal nedvosmisleno iznosio utisak "da su snage bosanskih muslimana pucale na
sopstveni narod sa namerom da krivicu prebace na bosanske Srbe".
Slinu "obradu" doivela su i naredna dokumenta, na primer Rezolucija 1244, kojom
je zakljuen prestanak bombardovanja srpskih zemalja 1999, potpisan Vojni dogovor
sa "Meunarodnim snagama bezbednosti" u Kumanovu, te shodno dogovoru poelo i
povlaenje jugoslovenske armije sa Kosova i Metohije, june regije Republike Srbije.
Naime, Rezoluciju br. 1244 Savet bezbednosti je doneo 10. juna 1999. ali se "njen
tekst ne slae ni sa predlozima Dogovora iz Beograda (od 3. juna 1999) niti sa
tekstom Nacrta rezolucije, koji je prenet na vestima meunarodnih medija 8. juna
1999, dan pre potpisivanja Vojnog dogovora" (Panajotis G. Haritos). Zaslugom
Francuske i Velike Britanije u tekstu Rezolucije je "Privremeni dogovor za mir i
samoupravu na Kosovu", iz Rambujea, prekrten u "Sporazume iz Rambujea", pa
ispada da je Jugoslavija prihvatila i ultimatum iz Rambujea. Bez imalo sumnje moe
se konstatovati: Vaington i njegovi evropski sateliti nisu samo zloinci, ve
manipulanti i elitni predstavnici civilizacije kanjivog nivoa bahatosti i rasizma.
18

Amerika predsednika akcija

U paklenom procesu falsifikovanja, Amerikanci su uitali Srebrenicu kao krunu svog,
navodno, promuslimanskog zalaganja na meunarodnoj sceni. Potcenjujui i
poniavajui zemlje autentine muslimanske kulture uspeli su da ubelee jedan
kratkoroni poen ali i da, lanom biografijom, jo vie doprinesu nesrei muslimana u
Bosni i Hercegovini. Pakt koji je sklopljen sa sarajevskim politiarima ne samo da
nema dugoronu korist ve, njihovim novim i radikalnim zahtevima, Evropu i SAD
dovode na razliite pozicije.
Naprosto, ne treba prenebregavati injenicu da je, poetkom ofanzive srpske vojske
na Srebrenicu, holandski bataljon bezuspeno zahtevao pomo NATO snaga. To
podjednako potvruje postojei scenario zloinakog udruenja, ali i odgovornost
meunarodnih snaga da uine sve ne bi li srpska vojska neometano ula u Srebrenicu
kako bi se, potom, pristupilo razraivanju scenarija o "poinjenom genocidu".
Preutkuje se ne samo naputanje Srebrenice od strane muslimanskih trupa pred
nadiranjem srpske vojske (?) ve i njihova vojna mo; prema svedoenju Toma Riplija,
britanskog vojnog analitiara, a na osnovu izjava lanova holandskog bataljona u
Srebrenici, "bosanske trupe" su bile opremljene "potpuno novim protivtenkovskim
naoruanjem" (!). Napomenimo da je i u ovom periodu, po odluci Saveta bezbednosti
UN (Rezolucija 819 od 16. aprila 1993) Srebrenica imala status zatiene
"bezbednosne zone".
S pravom vojni posmatra UN Karlos Martins Branko (zamenik efa za operacije Fonda
UN za stanovnitvo, koji je ispitivao vojne posmatrae UN u Srebrenici) zakljuuje "da
muslimanske vojne snage nisu ni pokuale da iskoriste prednost teke artiljerije pod
kontrolom UN... jer bi tada ugrozili imid rtve, koji je bio paljivo iskonstruisan".
Prema tome, odgovornost srpskih snaga za oslobaanje ove teritorije i razbijanje legla
muslimanskih zloinaca, ne moe biti vea od odgovornosti meunarodnih snaga koje
su se svrstale u aktere disciplinovanog sauestvovanja u ostvarivanju amerikog
scenarija za "sluaj Srebrenica". Ako je, navodno, masovnog masakra bilo u Srebrenici
onda se, u tom sluaju, od odgovornosti (jer nije nita uinila da to sprei) nikako ne
mogu osloboditi ni SAD ni EU, ni UNPROFOR ni NATO.
Isfabrikovan istorijat Srebrenice, na taj nain, nije ni mogao da ostvari dovoljan status
ubedljivosti. Amerika poslovina samozaljubljenost i povrnost previdela je da sila
nije sinonim za logiku. Petrieva odluka, 2000. i 2001. o osnivanju Memorijalnog
centra dolazi pet i est godina posle navodnog masakra u Srebrenici. Ali u naznaenoj
fazi amerikih planera sem plime predomiljanja (treu odluku o Memorijalnom centru
je Visoki predstavnik doneo 2003), ima i potpuno suprotnih svedoanstava, poput
izjave Ibre Mustafia, predsednika Skuptine optine Srebrenica. On je kategoriki
tvrdio (Jungle Welt, 27/28. jul 1996) da je pria "o tekim zloinima Srba u Srebrenici
ista izmiljotina". Slina je reakcija i vojnika iz meunarodne baze u Srebrenici,
Holananina Karela Moldera: "Sve to priaju o Srbima, to su gluposti..." Izvetaji
holandskog bataljona (bez obzira na siledijski NATO pritisak na vojno ministarstvo i
vladu Holandije), pod ijom zatitom je bila Srebrenica, ne govore ni o kakvom
genocidu; ak je komandant holandskih vojnika Tom Karemans 1. avgusta 1996. bio
unapreen, inae poznat po izjavi: "Borba za Srebrenicu je bila korektna vojna akcija
od strane Srba".
19

Osmogodinje dezinformisanje nije, sem politike kampanje, donelo nikakve validne

dokaze. Ba suprotno: srpske rtve u srebrenikoj regiji, ritualna ubistva nad njima i
genocidni polom Srba u Sarajevu, a potom razotkrivanje monstruoznih politikih
manipulacija kojima se vlada SAD, uz pomo evropskih satelita, obraunavala sa
Srbima od 1991. potapaju globalistiki balkanski plan.
Da bi se spasla amerika antihumanistika politika (uz afere sa ratnim zarobljenicima
iz Avganistana, svakodnevna ubistva civila u Iraku, postojanje NATO-zatvora irom
Evrope mimo evropske saglasnosti), osvedoena kao civilizacijski sunovrat, u pomo
stiu usluni intelektualci, pisci svojih kreditora, poput Silvije Maton koja je kod
uglednog izdavaa ("Flamarion", 2005), ukljuujui se u kampanjsko obeleavanje
desetogodinjice, objavila obimnu pamflet-studiju "Srebrenica najavljeni genocid". Po
uprogramiranom tajmingu ova francuska nekrofiliarka napisala je i roman o
iptarima na Kosovu i Metohiji ("Okeanija i varvari", Pariz, 2003).
Prva ukopavanja su u Srebrenici (u kojoj je pre 1941. i Drugog svetskog rata, ivelo
oko 50% srpskog stanovnitva, a pre 1991. 28%) poela 2003. i sve do danas vre se
po holivudskom scenariju, dakle na nemuslimanski nain. Natpis na spomeniku
Memorijalnog centra u Potoarima (septembra 2003. sveano ga je otkrio lukrativni
mirotvorac, amaterski saksofonista, te istoriar, globalistiki seksolog Bil Klinton) na
arapskom je, nepoznatom jeziku bosanskim muslimanima. Ba zato ovaj povrni
ameriki marketing (na slian nain izreiran je i protest iptara sa sveama) jo i
vie ini neuverljivom istinu o Kosovu i Metohiji ili istinu o humanistikim razlozima
podizanja srebrenikog Memorijalnog centra. Oito, sem politike akcije, niti i jedan
objektivni analitiar ne moe u "amerikoj istini" da prepozna stvarne injenice o
raspadu Jugoslavije, o razlozima sukoba u Bosni i Hercegovini, ili o hrvatskom
demokratizimu, te iptarskoj civilizovanosti.
Na pakleni proces falsifikovanja ili obrade istine, ukazao je i Hakija Meholji, ef
policije u Srebrenici. U svojoj izjavi (opisujui neuspeli dogovor sa Izetbegoviem u
Sarajevu) on navodi sadraj plana koji je Klinton, aprila 1993, nudio Izetbegoviu. Taj
scenario je podrazumevao da se etnike (srpske) snage isprovociraju, uu u
Srebrenicu, da se pobije 5.000 muslimana - kako bi Klinton imao odreene ruke za
vojnu intervenciju NATO. Hakija Meholji je odbio da uestvuje u masakru sopstvenog
naroda i zbog svog neslaganja sa ocem muslimanske nacije u "Bosni" (Izetbegovi)
jedva spasao ivu glavu.
Sada se ini jasnijim zato se u licitiranju sa brojem mrtvih u Srebrenici polo od
zamiljenih, Klintonovih 5.000 do rastueg broja od osam, deset ili dvanaest hiljada
rtava u navodnom genocidu. Projektanti plana srebrenikog masakra su Amerikanci,
pa iako nikakvog masovnog masakra ili genocida nije bilo od plana se nije smelo
odstupiti; jednostavno, na toj nekrofilsko-klintonovskoj ideji dograivana je
srebrenika kula od karata. Na taj nain su muslimani zadobili ulogu rtve (slian
sluaj sa Vukovarom - za Hrvate, selom Raak - za iptare), a Srbi delata. Iz te
perverzne politike igre nema izlaza (ameriki politiki um i ne eli stvarno
razobliavanje rata), muslimani su poverovali u svoju novu biografiju (ba kao i Hrvati
i iptari), srasli sa izmiljenom istinom - dok se Srbi nalaze u permanentnoj borbi sa
amerikom izmiljenom istinom. Ova monstruozna igrarija amerike vojne
demokratije ne moe doneti nita dobro, ona smiljeno slabi i troi narode na kojima
20

se izvodi eksperiment iako, na alost, iz oblapornih razloga u njoj uvek uestvuju i

domicilni politiari. U srebrenikom sluaju jedino dobro je to je Hakija Meholji
spasio glavu, i pored toga to to nije dovoljno da bi se Srbi spasili od lane istorije, niti
muslimani od vere u lani genocid. To je razlog to e ameriko politiko udovite
ostati za prouavanje analitiarima XXI veka, u kome e, na slian nain, koristiti
virtuelne zloine kao stvarne (pentagonski politiki klon) za opravdavanje vojnih
pohoda.
Nesumnjivo, Klintonovi planovi su programirani iz samo jednog razloga: nai ubedljiv
povod za stacioniranje NATO falange na, u to vreme, jo uvek neokupiranom delu
Balkana. Poetak ruenja Jugoslavije, izvesno je, podudara se sa planovima
izmetanja NATO. Srbiju, kao najvaniji faktor na Balkanu, trebalo je slomiti u svakom
smislu (politikom, vojnom, ekonomskom) poto je ona jedina mogla biti smetnja
nespremnou da bude kooperativna atlantskom totalitarizmu i prekomponovanju
evropocentrine NATO armade u svetskog arbitra. Taktiki i strateki, globalisti su
uspeli: Srbi su satanizovani i vraeni dva veka unazad, a u "Bosni", kao i na Kosovu i
Metohiji, meunarodne snage mira (UN) prerasle su u NATO trupe. Nije li onda i
Srebrenica samo detalj iz stratekog i geopolitikog usmerenja, koji e globalisti
ostvariti, posle bombardovanja i agresije na Srbiju, 1999. Da je Klinton predstavljao
poverljiv globalistiki adut svedoi i njegova biografija: korisnik je "Roudsove
stipendije", iji je osniva matao o svetskoj vladi, dodue pod vostvom britanske
krune. Sesil Rouds, eksploatator dijamanata i ruda u Junoj Africi, bio je lan
"Komiteta 300" (kao i eril), masonskog udruenja. Umro je 1902. i zavetao
bogatstvo svojoj fondaciji.
Ameriki politiki epizodisti
Brigu o budunosti Bosne i Hercegovine, i o njena dva entiteta, vodi protektorska
vlast, iji predstavnici dolaze iz zemalja koje su podrale secesionistike ciljeve
Hrvatske i Slovenije, ali i dirigovale raspadom Jugoslavije. Nemaka i Vatikan su
nametnuli lanicama Evropske zajednice "reenje" posttitoistike Jugoslavije, posebno
brigom za katolike Hrvate i Slovence, svoje tradicionalne saveznike. Na isti nain EZ
je, uz paternalistiku podrku SAD, prevremeno priznala BiH (6. april 1992) i tako
direktno "poinila zloin... ne vodei rauna o 35. odsto Srba u Bosni i Hercegovini"
(Biljana Plavi). SAD su, u tom smislu, najodgovornije za ratni obraun koji se u BiH
dogaao, a koji je neposredno posle priznanja primenjen po principu "sprena
zemlja", poput besprizornog pokolja Srba u selu emerno, 10. juna 1992. godine.
Ali, zloine nad Srbima amerika medijska sluba za dezinformisanje pokriva
lansiranjem svojih lai. U jesen 1992, na mirovnim pregovorima u enevi, Haris
Silajdi izaziva ok tvrdnjom da je 30.000 muslimanki silovano to do kraja godine
evroameriki mediji zaokruuju na 100.000. Tadeu Mazovjecki, lan Komisije OUN,
zakljuuje da je broj silovanih 12.000, iako ameriki "Newswee"(4. januar 1993),
decidno utvruje kako je 50.000 muslimanki silovano. Pedantna Dudi Darnel je, ve
u februaru 1993, otkrila 47 srpskih logora za silovanje, iako Meunarodni Crveni krst
izdaje saoptenje da nema podataka o takvim logorima u Bosni i Hercegovini.
Istovremeno, zbog neslaganja sa politikom SNN i drugih medija za dezinformisanje
(koji su od marta 1993. "pakovali" Srebrenicu, a ondanje opkoljavanje od strane
srpske vojske proglaavali "stotinama umrlih") francuski general Philip Morillon
(Morijon) je estoko napadan u zapadnim publikacijama, a vedski general Lars-Eric
Wahlgreen (Valgren) i belgijski general Francois Briquemont (Brikmont) zbog lai o
21

ratu i primenjenoj srbofobiji podneli su ostavke.

Dosledni u sistemu dezinformisanja, falsifikovanja i produne satanizacije Srba sa
nemalim, manjim ili veim zadovoljstvom ostali su evroameriki globalisti i posle
okonanja rata u "Bosni" 1995. Politiki ili etiki hendikepirani oni su, prema
zacrtanom planu, razvlaivali Republiku Srpsku. Meu prvim amerikim politikim
epizodistima istaknuto mesto ima visoki ovek sa zeijim srcem, Karl Bilt, specijalni
izaslanik generalnog sekretara UN za BiH, te za Balkan. On je, 1996, zabranio
upotrebu imena Radovana Karadia, zabranio ak objavljivanje tekstova o zloinima
muslimana nad Srbima i u II svetskom ratu.
Stavljajui peate globalistike sekte na istinu u ime viih politikih ciljeva, Bilt istie
(u knjizi "Misija mira") kako je Vaington odluio da je Sarajevo muslimanski grad, kao
da u njemu deset optina nisu bile srpske, i da su ba u njemu muslimani poeli sa
prepadima (3. maja 1992) na kolonu vozila JNA, bez obzira na obezbeenje
komandanta OUN i Evropske zajednice u Bosni i Hercegovini. Zar to ne potvruje da
su bosanski muslimani imali nalog da "bosansku krizu" ne reavaju politikim
sredstvima negoli otpoinjanjem rata? Ovi i slini dogaaji krajnje transparentno
utvruju da su u Bosni i Hercegovini jedino Srbi bili za mirno razreenje krize i
smirivanje ratnohukakih strasti. Svedok Karl Bilt u "Bosni" nita od toga nije video,
ili nije smeo da vidi. Kada je iz njega i progovarala savest nju je ubrzo zamenjivalo
utanje i poslunika lojalnost. On je 4. avgusta 1995. nazvao Franju Tumana
zloincem ("Mi ostavljamo Tumana u Hrvatskoj da poistiveinsko srpsko
stanovnitvo..."), a 1999. smatrao da nema mira na "Kosovu" dok se iptarski
terorizam ne iskoreni - pa, promenio miljenje.
Volfgang Petri nije zasenio srbofobini bilans, naprotiv, umanjivao je broj Srba u
svakoj prilici kao to je kamuflirao izjave Mustafe Ceria, poglavara Islamske
zajednice, prema kojima "u srpskom narodu postoji srpsko-pravoslavni faizam".
Usvajanjem jednog srpskog siroeta, Petri nije umeo da sakrije sprovoenje
amerikog plana, niti zaduenje da posle sedam godina uspostavi srebreniki mit.
Preutkujui zlodela nad Srbima, pravoslavnim hrianima, on se nije obazirao na
injenice, gubei iz vidokruga da zatakavanje istine nije vid kooperativnosti i
pragmatizma no jo vei zloin od poinjenog zloina. Svoj rasizam Petri e
ponoviti i u knjizi o "Kosovu", priznajui svoje veze sa OVK, kao to nee propustiti
priliku da upie sebi u zasluge to je Haim Tai bio ukljuen u pregovore u Rambujeu.
Dosledno svom opredeljenju, Petri je birao i saradnike; ulogu njegovog portparola
imala je Aleksandra tiglmajer koja se proslavila (1992) naruenim lanim podacima
o 60.000 silovanih muslimanki "od kojih su 30.000 u drugom stanju".
Pedi Edaun, "rada od Bosne", pokazao je 2003. da on nema nameru da uvaava
ijednu izabranu instituciju Bosne i Hercegovine. Otputao je i smenjivao koga je hteo,
naroito Srbe (59 politiara od kojih i Dragana Kalinia, predsednika Narodne
skuptine RS 2004), i vladao dekretima (na napade britanskog "Gardijana" da donosi
14 dekreta meseno branio se tvrdnjom da to ini 11 puta meseno). Edaun nije krio
animozitet prema Republici Srpskoj, a kao okasneli leviar propagirao je njihovog
pulena Broza, pa se u BiH zalagao za titoistiki politiki klju: za predsednika
musliman, za predsednika Parlamenta Hrvat, za premijera Srbin. Na nesreu
svojih poslodavaca Edaun nikoga u BiH nije pridobio za demonstriran model vlasti u
kome podanik sem poslunosti treba da bude obdaren za dostavljaa i lojalnost.
22

Naprosto, isuvie je njegova vladavina bila transparentna, ne skrivajui fascinaciju

amerikim dravnim terorom i vojnom demokratijom, koja je, kao i njena evropska
prethodnica, zauzela najvie mesto u istoriji militantnih civilizacija.
Ipak, ini se da nije beznaajno napomenuti da je ovaj islueni pijun engleske
imperije, u svojstvu Blerovog izaslanika i "meunarodne zajednice", kompromitovao
angloameriku politiku na Kosovu i Metohiji. Edaun je 28. septembra 1998. u Suvoj
Reci vodio konspirativne razgovore sa iptarskim teroristima (OVK), sainio uvid u
njihov vojni arsenal i obeao im, u ime engleskog premijera, veu pomo i bolju
opremu.
Nastavak satanizacije Srba je plan koji treba da ispuni lice od osobitog poverenja,
Kristijan varc-iling. Ali i da uloi poseban trud za popularizaciju liberalizma novog
evropskog i svetskog (amerikog) poretka. I njegov renik kao i njegovih
naredbodavaca, dojueranjih ratnih hukaa i upravitelja tuim sudbinama
prepun je fraza o borbi za demokratiju, ljudska prava i bolji ivot. To je, valjda, i jedini
razlog to je ovaj bivi nemaki potanski ministar odmah zapretio Srbima zabranom
demokratskih prava. Taj polet u 2006. samo je uvod za zavrni rasplet "srpskog
pitanja" u 2007. godini. Naime, varc-iling zna da su Nemci odabrani da realizuju
ameriki balkanski plan. Presedavajui EU od 1. januara 2007. bie Nemaka, pa e
ona, ispravljajui svoje istorijske greke, definitivno adaktirati "srpsko pitanje" tokom
svoje vladavine, uz pomo Joakima Rikera (efa civilne misije za Kosmet) i Kristijana
varc-ilinga (Visokog predstavnika meunarodne zajednice BiH). Ako se Nemcima
posrei, kao u sluaju ruenja Jugoslavije i vaskrsavanju drava svojih hrvatskih i
slovenakih dunika, mogue je da e ba oni biti najzasluniji i za promenu
procedure EU, odnosno za ukidanje konsenzusa prilikom donoenja kljunih odluka.

Amerika mantra: misli Globalno ivi lokalno

Glavna krilatica evroamerikih globalista tranzicija ina je taka ove
antihrianske ideologije. Za politiki podobne i rasistiki upotrebljive ve je nagrada
za ulazak u EU injenica da su ubeleeni za kandidate. Ali i za njih, kao i one ta listi
ekanja zbog svoje nekooperativnosti, tranzicija predstavlja dug proces,
nepredvidivog trajanja, u kom intervalu se zavravaju u satelitskim dravama
privatizacija, bankokratija; bespravna otimaina nacionalnih dobara, potpuna kontrola
svih institucija, poniavanje prosvete, zdravstva i sudstva i mediokritetska
hipnotizacija naroda iz kolone odnosno reda za ulazak u raj EU i pristup zemljama
pravde, harmonije i ekonomskog prosperiteta. Za drave i narode koji nisu doiveli
ameriko ideoloko prosvetljenje nema nade, za njih je zatvoren ulazak u drutvo
odabranih, od njih se humana globalistika Evropa brani sanitarnim kordonima.
Jednostavno, iskorak iz pakla u raj mogu je samo uz pomo tranzicione inicijacije.
Tako preobraeni i preobraeni, engen Evropljani stiu nova intelektualna, verska,
seksualna i politika iskustva. I stiu znanja o novom vrednosnom sistemu, odbacuju
staro i oblae novo ruho, ue se ratu za mir, patriotizmu kao ueu u preventivnoj
agresiji i veri koja ne zna ko joj je bog ali zna ko su inioci osovine zla, to jest satanina
deca.
Dodue, bar to pokazuje srpski ogled, odabrani kandidati treba da se dodvore,
zaslue svoj budui novi identitet i zatrae izvinjenje za svoju nespremnost. Srbi, nad
23

kojima je tri puta izvren genocid u dvadesetom veku, ne umeju da nau proteere
koji bi ih priveli Velikom Majstoru (Velikom Bratu) kome bi priznali svoju krivicu: za
etniko ienje nad njima u Hrvatskoj 199195; za preutkivanje iseljavanja
100.000 svojih sunarodnika iz Istone Bosne do 1990; za ljudska prava koja su
neumereno davali manjinama, a posebno zbog preuranjenih prava enama (koje su
pravo glasa stekle u Belgiji 1948, u vajcarskoj 1971); zato to su privoleli NATO da,
samo u periodu od 30. avgusta do 13. septembra 1995, izvri 3.300 borbenih letova
na Republiku Srpsku i izbaci na nju, protivno zabrani voenja rata nedoputenim
raketama, oko 5.000 tona ubojitih sredstava, od toga i projektile sa osiromaenim
uranijumom; zato to potuju meunarodno pravo, a to znai i suverenost i
teritorijalnu celovitost svoje zemlje; zato to su ucenili NATO da na njih, 1999, izrui 9
tona nuklearnog otpada i 5.000 zrna sa osiromaenim uranijumom (U-238) kao i
neutvren broj projektila sa bojevim glavama ispunjenim radioaktivnim materijalom
nepoznatog porekla; zato to smatraju da su Kosovo i Metohija njihova sveta zemlja
jedino iz razloga to na teritoriji od 11.000 kvadratnih kilometara imaju oko 1.300
sakralnih objekata i pravoslavnu episkopiju staru 1080. godina.
To su i razlozi zbog kojih Srbi nisu razumeli sutinu antihrianskog pokreta
evroatlantskih integracija i to su zapadali iz greke u greku. Utoliko je svaki pokuaj
indukovanog pragmatizma samo pojaavao njihovu odgovornost. Pokuaj smanjivanja
antipodnih razlika sa anticivilizacijskom pojavom globalista se u stvari pretvorio u
nastavak tenzije i satanizacije srpskog naroda, pa je otuda potpuno pogreno
zalaganje za prihvatanje "humanistikog lica" amerikog hegemona ili razumevanje
njegove patobiografije kao istorijske neminovnosti.
Srbi ne mogu da oekuju povoljan istorijski ishod pristajui na la u odnosima sa
evroamerikom imperijom i zato politiari ine istorijsku greku: kada pristaju na
stavljanje embarga na istinu, kada pristaju na slobodno kretanje NATO snaga na
teritoriji koju su te snage bombardovale 78 dana i noi, kada povlae tube protiv
svih uesnika u genocidu nad srpskim narodom na kraju XX veka, kada vlast u
Beogradu pretvara graane u dounike, uvodei od 5. maja 2006. telefon 9191 za
izdaju generala Mladia, ili kad pravno ruglo XX veka, Tribunal u Hagu, prihvataju za
legalni i legitimni meunarodni sud. Sindrom ponavljanja greke uoavamo i u
utanju koje je propratilo Edaunovu ideju za podizanje Memorijalnog centra u
Prijedoru (kod rudnika Ljubije) da podsea na pobijene nesrbe ili kada se politiari
zalau (poput Vuka Drakovia, srpskog ministra inostranih poslova) da se za Srbiju
na internetu prihvati domen "SS". Ova amaterska infantilnost i servilnost ne samo da
prelazi preko injenice da e svako elektronsko pretraivanje na adresi "SS" sem
gestapovaca izlistati i Srbe ve pokuava da nas natovskim novogovorom ubedi da
domen "SS" u stvari oznaava skraenicu Srbija Srbima" (!?). Zagovarati ovakvu
opciju, u eri sraunate satanizacije srpskog naciona, mogu jedino politiki prestupnici
ija je karijera zavrena.
Nita manja nije greka ni nedavna odluka SANU da za zvanini jezik na svojim
naunim skupovima proglasi engleski, niti e takav stav bilo ta izmeniti u odnosu
antihrianske vojne demokratije prema Srbima. Na isti nain, objavljivanje oglasa /
konkursa u banjalukim i beogradskim novinama na engleskom jeziku, sem
podsmeha, ne sadre niti i jedan razlog opravdanja. Koje to strane firme prate nae
konkurse i ko je ozbiljan zainteresovan da posluje na okupiranoj teritoriji, ko uopte u
svetu ima razloga da zna da se poslovni oglasi i konkursi objavljuju na engleskom u
24

nekim balkanskim novinama?

Upravo obnarodovano bratimljenje savezne drave Ilinois i Srbije (inicijatori guverner
Rod Blagojevi i predsednik Srbije Boris Tadi) dokaz su nedopustive politike
neobavetenosti. Bratimiti se sa dravom u kojoj je, pre svega zaslugom guvernera
Blagojevia, avgusta 2005. usvojen zakon kojim se regulie program za osnovne i
srednje kole (uvoenje lekcija o genocidu u Bosni, Ruandi, Ukrajini...) moe jedino
neko ko je ne samo oboleo od udvorike psihologije, ve i od istorijske
neodgovornosti.
Nita se ne postie ni provincijalnom odlukom po kojoj e, svakog ponedeljka, od
poetka oktobra 2006, "Politika" pokrenuti tampanje posebnog dodatka (izbor
tekstova na engleskom jeziku veoma poznatog "The New York Times-a"), a tek ne
popularnim izdanjem takozvane "Enciklopedije Britanike" koja se objavljuje u ikagu
od 1901. godine. U svojoj izdavakoj istoriji list "Politika" nita sramnije nije objavila
od ovog primera enciklopedijskog unda, ukljuujui u ovo izdanje i odrednice koje su
samo potpisivali nepoznati diletanti domaeg porekla. Primeri nedopustivih
materijalnih greaka, izbor odrednica (nema pomena o Jasenovcu, ali ima o iptarima
kao stanovnicima "srednje Evrope"), nain zastupljenosti srpskih pisaca validan su
primer kako ometeni u obrazovnom razvoju misle da mogu zadobiti neki poen kod
amerike hunte.
Ovaj sled greaka politikih konvertita jeste u duhu mediokritetske civilizacije, ali nije
u duhu zdravorazumske logike. Srbi su istorijski narod i oni na diktat politiki
razularene i post-humanistike ideologije ne treba da odgovaraju merom gluposti.
Korisnost u politici se ne dosee pragmatizmom koji patologizira sopstveni narod niti
lojalnou koja uspostavlja embargo na istinu o stradanju sopstvenog naroda. Ako se,
pak, na grekama ui onda treba oekivati, bar u Republici Srpskoj, pristizanje
politiara koji e braniti i internacionalizovati istinu o 550.000 srpskih stradalnika u
Bosni i Hercegovini (raseljeni, pobijeni, izgnani) i koji e, zahvaljujui takvoj istini,
uvati integritet Republike Srpske koja je istorijska tvorevina, a ne ameriki
tranzicioni poklon.
*
Razloge za satanizaciju Srba sagledavamo u injenici da oni posthumanistiku eru
nisu shvatili kao proces dehristijaniziranja globalne hrianske zajednice. Nesporazum
nije nastao u medijskom i ve farsinom optuivanju srpske populacije za poslednji
bastion ouvanja komunistike ideologije, ve zbog nespremnosti da se ukljue u
savremene integracije na antihrianskim i antihumanistikim naelima. Nijedan od
jugoslovenskih naroda nije vie postradao od komunizma negoli Srbi, i za njih je
zamena jednog totalitarizma drugim bila neprihvatljiva, tek ne vladajue geslo
globalista u fazi postkomunizma: cilj opravdava sva sredstva.
Na srpsku inertnost i neodazivanje ovom neomakijavelistikom prizivu, evroamerika
zajednica je odgovorila ekonomskom, politikom, medijskom, psiholokom i vojnom
agresijom. Srbi su se uverili da prolost sustie sadanjost ("Nasilje je duboko
moralno" Musolini), da je populizam drugo ime globalizma i da nove promene bude
stare mrnje (Vatikan, Berlin, London). Ne manje, odbijanje amerike mantre po kojoj
se misli globalno a ivi lokalno za Srbe se pretvorilo u kataklizmino stradanje.
25

Utoliko e paradigma najsavremenijeg srpskog stradanja biti paradigma oblija

takozvanog novog poretka sveta. Na isti nain, "reavanje" srpskog pitanja u okviru
Evropske unije (koja je svoj prvi rat vodila protiv ovog malobrojnog naroda, a bez daju
je on ugroavao) pokazae budue odlike i, takozvanog, novog evropskog poretka.
Najzad, u ovom ogledu iz anatomije morala treba ukazati i na fenomen irenja
ideoloke virusologije, odnosno politiku mimezisa i pronijarstva. Savremenoj
neonacistikoj srbofobiji Amerike pridruena je i tradicionalna srbofobija Velike
Britanije i Nemake, kao i marionetskih zemalja koje svoje interese mere (i ostvaruju)
upodobljavanjem ovim politikim autoritetima. Kvazimoralni kredit za srbofobiju
rimokatolici su nali u vatikanskom totalitarizmu, a protestanti u superiornom
britanskom liberalizmu. Ostale evropske zemlje (postkomunistike), ponete
nadiruom ekonomskom rasistikom strau, reklamiranom profitokratijom i
otkrivenom mesijacskom posebnou svoju srbofobiju su izgraivali na amerikom
uzoru; dodue, kompleks autsajdera su, ponekad, nadoknaivali prema uzorima
francuske ambivalentnosti. Upravo to i jeste razlog homogenizacije (lihvarski,
rasistiki i kolonijalni sindrom) evroamerike moderne konkviste, a posledino i
jedinstvenog stava u obraunu sa Srbima. Uprkos tome, injenice neumitno potvruju
da ovo zloinako udruenje jedino snosi krivinu odgovornost za planirano ruenje
Jugoslavije, izazivanje rata, sprovoenje pojedinanih i kolektivnih ritualnih zloina,
ekocid, etnocid i genocid.
Patoloki kompromis sa Srbima, antihumanistike i antihrianske snage vide u
nametanju svoje volje ime bi prestalo dalje satanizovanje i sakaenje srpskog
naciona i njegovih teritorija. Dabome, uz uslov srpskog pristanka na zabranu
pamenja i potpuno adaktiranje stvarne, i naredbodavne amerike i egzekutorske,
evropske, odgovornosti. Sigurnost za ovakvu vrstu kooperativnosti srpskih politiara,
Amerikanci nalaze u dodatnom ispoljavanju ne jedino iskljuive poslunosti, ve i
ljubavi prema vrednostima amerike vojne demokratije.
Ovo uverenje, meutim, nije zasnovano na stvarnosti, ve zabludi, proiziloj iz startne
pozicije politike koja je izgubila svaki kredibilitet i razuman kompas.
II
O PAKLENICIMA
O POVAMPIRENOM EVROPOCENTRIZMU
"Politika je
posao"
Lord
Solsberi
Posle etnikog ienja Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji,
posle prvog rata u istoriji Evropske zajednice, odnosno kaznene ekspedicije 19
zamalja protiv Srba 1999 letopiscu nije ostalo nita drugo do da u miru kao
produenom ratu belei sluajeve licemerja i hipokrizije evroatlantske civilizacije. Da
"junaci" evroatlantske demokratije nisu samo linosti kanjivog moralnog nivoa, ve
iznad svega posveeni rasisti, potvruje i zapaanje Dejvida Bajndera, dopisnika
"Njujork tajmsa", po kome je "Srbija postala predmet odvratnosti meunarodne
zajednice, pa ak i mrnje. Na politiko-intelektualnoj globalnoj osi, koja ide od Pariza
26

i Londona, do Vaingtona i Njujorka i sve do Holivuda, antisrpski sentiment jednak je

ili ak i vei od onoga koji je postojao prema nacistikoj Nemakoj".
Iako nije bila u sukobu ni sa jednom zemljom NATO alijanse, Srbiju su prosveeni
varvari bestijalno bombardovali, srpske etniko-istorijske teritorije rasparali, a srpski
nacion proveli kroz program anihilacije. Evroatlantski politiki lobi (pre svega
Nemaka, Amerika i Vatikan) najzasluniji je za razbijanje Jugoslavije (1991),
ekonomske sankcije EZ i OUN protiv Srbije i Crne Gore u okviru tree Jugoslavije
(1991. i 1992), masakriranja rezervista JNA u Karlovcu i Sarajevu (1991. i 1992),
masakriranja srpskih starosedelaca u Hrvatskoj u zonama pod zatitom mirovnih
snaga (1992, 1993. i 1995), ubistvo 12 beba u Banja Luci (1992), ponitavanje
Lisabonskog sporazuma (1992) i otpoinjanje rata u Bosni i Hercegovini (kako svedoi
politiki analitiar ser Alfred erman).
Isti akteri su jedini krivci za prestrukturiranje NATO-alijanse (1991) koja je od uvara
mira postala pretnja svetskom miru, za odluku EZ o priznavanju suverenosti Slovenije,
Hrvatske (1992), te Bosne i Hercegovine (bez pristanka i srpskog, konstitutivnog
naroda), za permanentnu satanizaciju Srba (od 1990), za krenje embarga na uvoz
oruja (1991) i logistiku podrku svih strana u ratu protiv Srba, za pootrene sankcije
Saveta bezbednosti (1993), za osnivanje vojnog ad hoc Hakog suda (1993) zbog
prikrivanja udruenog zloina nad Srbima, to je svojom ushitnom izjavom Bi-Bi-Siju
potvrdio i Riard Holbruk: "Shvatio sam da je Tribunal... vrlo dragoceno orue... i
upotrebili smo ga da opravdamo sve ono to je usledilo". Evro-atlantski politiki
gaulajteri su, nesumnjivo, glavni zloinci koji su izveli etniko ienje Srba u
Hrvatskoj i ponitavanje Republike Srpske Krajine (1995), a potom administrativno
gaenje postdejtonske Republike Srpske (od 1996), favorizovano izgurivanje Crne
Gore iz zajednice sa Srbijom (od 1999), priznavanje iptarskim teroristima prava na
nezavisnu dravu "Kosovo" (1999) te otvaranje proizvedenih etnikih sluajeva
Maara i Hrvata u Vojvodini, Vlaha i Cigana u Srbiji, iptara u "preevskoj dolini" i
muslimana Bonjaka u Rakoj oblasti.
tavie, evroatlantski lobi bombarduje Republiku Srpsku, 1995, projektilima sa
osiromaenim uranijumom, koje koristi i u vojnoj agresiji na Srbe 1999. godine.
Likujui u slavi prava moi to jest vojnoj akciji pod cininim nazivom "Milosrdni
aneo", odnosno ratnom unitavanju (1999) srpske infra-strukture i kolatelarnoj teti
u kojoj su stradavale kole, crkve, fabrike, obdanita, TV centri, civili, pre svega deca
Engleska je, na predlog vlade Tonija Blera i uz blagoslov kraljice Elizabete II,
nagradila Havijera Solanu za angaovanje tokom napada NATO na treu Jugoslaviju.
Tako je Evropa (7. oktobra 1999), ve biveg generalnog sekretara NATO, Solanu
okrunila titulom viteza najprestinijeg britanskog Reda Svetog Mihajla i Svetog ora.
Vodee evropske zemlje su, po amerikom diktatu, zgazile svako pravo u svom
krstakom pohodu, dokazujui da za njih - zarobljene hegemonistikom biografijom
pravo moi ima znaaj moi prava. Sa osobitom strau, sledei ameriki politiki
program, Evropljani su, zajedno sa Amerikancima podravali od leta 1999. iptarskomuslimanska zverstva nad srpskim hrianima i unitavanje manastira, grobita i
crkava na Kosovu i Metohiji kao to su, na isti nain, ranije forsirali obraun katolika
u Hrvatskoj i muslimana u Bosni sa pravoslavnim Srbima. To je valjda jedini razlog to
je ugledni vizantolog, Stiven Ransiman, pohod na pravoslavni srpski nacion i agresiju
NATO armade na Srbiju i Crnu Goru razumeo kao "poslednji akt zapadnjakog
27

varvarizma protiv istonog hrianstva".

Amerika totalitaristika politika, koja svet doivljava kao kooperativne "ljudske i
prirodne resurse" uklopljene u porast blagostanja vaingtonskog "nacionalog
interesa", nala je u evropskom savezniku idealnog partnera ba kao to je u
papskoj imperiji nala najostraenijeg propagatora. Zarobljena sopstvenom
biografijom bilo je prirodno to e amerika pronijarokratija programirati raspad
komunistike Jugoslavije i podrati secesionistike elje bivih Titovih republika.
Razume se, evropska vrhuka je, u vazalnom pridruivanju Americi, prepoznala svoju
politiku ansu da izgubljeni politiki kompas zameni revitalizovanom neokonkvistom.
Zato su Srbi, kao istorijski narod, morali da plate veliku cenu budui da su postali
smetnja na dinamian nain zapoetom globalistikom prekrajanju sveta.
Odreeni za odstrel i istorijsku smrt (jer je jo 1909. Vladan orevi u delu "Die
serbisce Vrage" obelodanio evropsku presudu o politikoj smrti Srbije), nad Srbima je
od poetka indukovane jugoslovenske krize i razbijanja titoslavije sprovoeno
satanizovanje i planski ekonomski, vojni, psiholoki i medijski genocid. Kao pravi
ameriki demokrata, ministar inostranih poslova Dems Bejker je, 1991, za Srbe
odredio nove granice teritoriju predkumanovske Srbije, a nekadanji ameriki
ambasador u Beogradu, Inglberger, ba kao pravi ameriki humanista poruivao da
se "srpska deca nee smejati 50 godina".
Ali, u eri mediokritetske civilizacije zapadnih hriana, te izopaenog politikog ideala,
pitanje smisla istine ako i nee opstati u carstvu politike slobode nije mogue porei
u carstvu duhovne slobode. Zato se i autor ove omilije unapred odrie iluzije da istinu
trai tamo gde je ona poprimila svojstva lai. Tek ne u antihrianskoj Evropi koja je
na kraju XX veka spirala svoju zloudnu prolost ne bi li (posle agresivnog opita nad
Srbima od 1991. do 1999) u XXI veku sprovela naopaku namenu - da nad rtvama
izvri denacifikaciju. Zato je i istinu koju je izrekao Simon Vizental, Evropa licemerno
ponitila u ime savremenih politikih interesa, iako ta istina nije nita izgubila od
svoje injenine uverljivosti jer glasi: "Zloini protiv Srba koje su poinili faisti,
hrvatske ustae u prononsiranom logoru Jasenovac, moraju biti razotkriveni zloini
koji su jednaki onima poinjenim nad Jevrejima u holokaustu". Dodue, Evropa je
prebrisala iz svog pamenja i injenicu da je samo u XX veku tri puta atakovala na
Srbe.
Najzad, bilo bi apsolutno neodgovorno traiti vrlinu istine u posthrianskoj Americi.
Zato i istiem: ogrezao u hipokriziji i korupciji, ameriki Kongres nije mesto ouvanja
istine i pravednosti kao to ni ucenjene UN nisu stoer meunarodne arbitrae tim
pre to SAD i bez odluka UN otpoinju svoje ratne akcije. Uvoenjem Nemake u OUN
ova institucija je ponitila razloge svog osnivanja, posebno imajui u vidu da je
Nemaka, krei sopstveni ustav, bila aktivni uesnik u ratu protiv Srba 1999. godine.
Uostalom, nije li Bertrand Rasel davno ustanovio da je "ljubav prema istini pomraena
u Americi".
POETIKA DUE

U milenijumskom luku srpske knjievnosti lako je uoiti vremensku celinu u kojoj su

stvaraoci posveeni samo jednoj temi: otkrivenju due. Ovaj fenomen, ak i u periodu
28

pozne renesanse, ostaje prepoznatiljiva dominanta u knjizi "Srednjovekovno i

renesansno srpsko pesnitvo".
U eposi humanizma i renesanse zapadnog hrianstva, meutim, primordijalno mesto
pripada biu, prvi put svesnom sebe kao uzora sveta, ime i zapoinje tako vana era
individualizma, ali i povest ovekove tenje ka slavi. Istoznano, doba
ovekocentrine epohe karakteriu sloboda obrazovanja, tiranija "ciceronizma",
sveukupni razvoj ljudske linosti, a u umetnosti kult ljudskog lica (to je zlatna epoha
portreta) i kult ljudskog tela kako to naglaava Lorenzo Ghiberti ("Goli deak Isak")
ili Donatello ("Mladi David"). Na planu jezika, pak, za skoro sve pisce ove epohe
postoji samo jedan univerzalni jezik, latinski, kako je to tvrdio Lerenzo Valla (1407
1457).
Pravoslavlje na oveka i svet gleda oima due, pa srpsku duhovnu poeziju u dugom
vremenskom ciklusu (12001700) karakterie osobeno jeziko pamenje: trag
otkrivenja due. Svoju filosofiju ivota i optimistiku istoriju pravoslavlje nalazi
nadasve u toj, i takvoj, duhovnoj i intelektualnoj spoznaji. Zato je njemu i ideja slave
jednog jezika strana poto svaki jezik jeste sveti jezik, olienje duhovnog dara bez
greha (Soma pneumatikon) jer trai izvorite i ishodite smisla, harmonije i
spasenja kroz Isusa Hristosa. Utoliko knjiga "Srednjovekovno i renesansno srpsko
pesnitvo" predstavlja i vaei deo hrianske biografije srpskog naroda.
Ako je i suzdrljiva za vieglasje tema i ideja (u poreenju sa pesnikim iskustvima,
recimo, engleskih autora: Walter Raleigh, William Shakespeare, John Donne, John
Milton) srpska duhovna poezija je apsolutno konzistentna u, naznaenom,
petovekovnom razvojnom luku. Naime, dok e se samo na mah pojedini zapadni
mistiari vraati fenomenu ljubavi, odnosno svetlosti, to jest dui (John Duns Scotus,
Meister Echart koji dri predavanje o dui 1315, ili Jakob Bohme, za sve pravoslavne
filosofe i pesnike nema augurske tajne i tajne spasenja izvan spoznaje o dui.
Revnujui takvom pogledu na svet srpsku duhovnu poeziju odlikuje, uvek i jedino,
hristocentrini princip kojim je ona u tekstualnom smislu zarobljena, ali u filosofiji
logosnosti bezgranino slobodna. Bie jezika takve poetike jeste projavno, poetnobeskonano bie a ne tragino, istorijski ogranieno i apsurdno bie osueno na smrt
kao bioloku nunost.
Kada je poeo da misli, ovek se suoio sa neogranienou. Prepoznavanje venog
trajanja miljenja, ovek je protumaio kao odglas apsolutnog smisla Tvorca, kome je
posvetio svu svoju duhovnu istoriju. Uistinu, ljudsko traganje za Bogom i nije nita
vie, ali i nita manje, negoli neprinudna misao o sopstvu i sopstvenoj duhovnoj
prirodi. Zato jevaneljski jezik, kao istorija sveta, ali i istorija Tvorca, vraa
desubjektiviziranom oveku energiju slobode i tajanstvenosti miljenja.
Prema tome, i majstor John Tavener se nije ogreio o sutinu izvornog hrianstva
kada se, komponujui "Poslanicu ljubavi" u ozarenju egzistencijom due u srpskoj
duhovnoj poeziji, odluio za onih est pesnika u knjizi (Episkop Marko, Grigorije
Camblak, Jelena Bali Stracimirovi, Monah iz Kupinova, Monah iz Kruedola,
Andreja) koji na najmolitveniji nain, izmeu XIV i XVI veka, svedoe pravoslavnu
azbuku otkrivenja due. Razume se, to nije ljubav iskljuivo prema Lepom (eros) ve
prema Svetom (atpe).
29

Na isti nain ova poezija jezikog ozarenja otkriva sutinu bia u jevaneljskoj filosofiji
istorije i podstie misao o punoi smisla dolaska na svet. Rukopis Tvorca pokazuje da
nema razumevanja sveta izvan ljubavi prema svetu, jer samo ljubav moe biti poelo
smisla (v. himnu ljubavi ap. Pavla 1 Kor. 13, 1-8). Kao sutina nad sutinama,
jevaneljska istorija otkriva manjkavost strepnje od smrti, jer u nameri Boga sa
svetom ivi njegova sutina, a to je ljubav.
tavie, ako veliki Leonardo (14521519), u duhu uzvienih uenja o prirodi i moi
linosti, sa ushienjem tvrdi da "ovek jeste uzor sveta" (L'uomo e modello della
mondo) za pravoslavnu hristologiju to jeste samo ovek ije se saznanje otkriva u
tajni ovaploenja, a ucelinjuje kroz aktivnu ljubav (energon toy agapen) u
eshatolokoj simfoniji.

30